Milutin Boji

UROEVA ENIDBA
Komedija u tri ina LICA CAR CARICA KRALj URO, sin carev SINIA NEMANjI PALEOLOG, carev polubrat, gospodar Epira TOMAIDA, ki Ane Paleologove, despotice, daljna roaka careva KAPETAN PALMAN, instruktor konjice PROTOVESTIJAR NIKOLA BUA, episkop kotorski DVORODRICA (maral dvora) HRISANTA, njegova ena LODOVIKO OD FIRENCE OPAT MANUELO Kalueri, stari i novi plemii, lovci, strelci, paevi, dvorkinje. IN PRVI Jedan zabaen umarak u carskom zimovniku u Serezu ogrnut poslednjim zracima poznog sunca duboke jeseni. U dnu jedan stari ribnjak pun uvelog lia, i nad njim se nagle modre crne grane ogolelih drveta. Kroz vazduh struji teak sumoran dah, a katkad se uje odjek dalekih lovakih hajkanja. Snegom pokriveni vrhovi planine spavaju u gustoj magli, a nebo jednostavno i sivo. Kamene staze se sputaju i gube u umi. Hladni povetarac predskazuje skori mraz. Svud je predznak smrti. Stare kamene klupe i jedan sto priaju o starini ovog doma i vrta nasleenih od Grka. Na sceni su Sinia i Hrisanta. Sinia je lep ovek, visok, okrugle brade. Ima mu dvadeset sedam godina. Sme. Tip gizdavo strasnog Grka. Od majke Grkinje, druge ene Stevana Deanskog, ostao mu je pravilan nos i meke, ali poudne oi. Raskono dranje i bezbrinost ine ga simpatinim, ali kadikad zagonetnim. Laka ironija to mu igra na usnama i lukavost to se krije u uglovima oiju zbunjuju oveka, i nikada nije jasno da li on govori zbilju ili tero alu. U njegovom tonu ima uvek neeg diskretno podsmevakog.

Hrisanta ima dvadeset devet godina. Lepa, ali joj pamet u obrnutoj srazmeri s lepotom. Ima zanosne oi i lepe ruke. SINIA Stani. HRISANTA to da stojim? SINIA Ne mii se. Tako. Sad si dvaput lepa. Prosto ko kip neki, Sada taj ti nabor s grudi dre lako, A niz plea vali talasaju meki. HRISANTA Ti me mui. SINIA Muim? Ne, ve ljubav snivam. Unosim u tebe svu dubinu sree I ovaploenje boanstva uivam, Gledajui samo tvoje belo plee. Sad si ko rusalka u suton purpurni, Kad no joj niz grudi prostre plat prozirni, I zaigra lahor njima tanac urni, I raspe se kao rekom uzdah mirni. HRISANTA udno zbori. SINIA Je li ? Ko da slua bajke. HRISANTA A mu tvoj kad pria? SINIA Ah! Govor mu slian Na dosadnu pesmu raspukle svirajke. Ja sam kao. . . (Sea se.) HRISANTA eer. SINIA A on kao sian. DIVNO je reeno. (Za sebe) O, jade MOJ! (Hrisanti) Je li?

O, meni se smeje kad vidim vas dvoje, Tebe, ije oko samo enju eli, I njega kom nisu umeli da skroje Preci ak ni ruke, ja se smehom davim. (Gleda je.) Ti mlada, pupoljak miriljav i edan, Grudva snega, koju hteo bih da kravim. A on? HRISANTA uti! SINIA Smean, ma odakle gledan. I zar nisi nikad u postelji branoj Osetila da te celu hvata jeza? I zar nisi klela u ponoi mranoj Onog ko te za taj ugarak priveza? HRISANTA Sve pogaa! SINIA To se u tvom oku ita, U njemu ja vidim svu tugu to spava. Tugu to je lanih vrlina ve sita, I potenje, vidim, koje oajava. . . I sad evo mene da ti ivot reem. Jo si kao rosa, no starost nastupa. Ja hou tu starost. . . HRISANTA Boe! SINIA Da preteem. Da se tvoja dua u mirisu kupa. HRISANTA No ipak, ja mislim, prevara je runa. SINIA To prevara nije. HRISANTA Nego? SINIA Krik potomstva. Nova pokolenja trae ostvarenja, Da ih zadovolji ti si sebi duna, I Bog blagosilja takva verolomstva!

I Bogorodica, u as iskuenja, Primer za to daje. HRISANTA Veru ne skrnavi! Tako ti spasenja, o Gospodu uti! SINIA Sen lane istote u sebi zadavi. HRISANTA Nemoj. . . SINIA Onda na stvar. Prolaze minuti. Ja te pozvah ovde, ti na poziv prista. HRISANTA Pa zato sam dola. SINIA To je sasvim jasno: im si dola ovde, nisi sasvim ista. HRISANTA No ipak razgovor svrie se asno. SINIA Poljupcima. HRISANTA Nikad. . . Ne. SINIA ena si prava. No spasenja nema ni levo ni desno. Kog matica uzme, taj se ne spasava. No zamuri. . . HRISANTA Kako? SINIA I umire svesno. Jo ne tone, ali ne vidi obala. Pusti se! Dockan je da se talas sprei. Sad imaju dunost tvoja usta mala, Ali za poljupce, ne za mudre rei. HRISANTA Ja ne znam ta hoe. SINIA Sve ide polako. Ceo ivot to je oseka i plima.

ta e ti taj veo? Neka vee mlako Golica ti nedra (Hoe da joj skine veo.) HRISANTA Pa meni je zima. SINIA Oh! Ljubav nas greje to oko nas krui. Vidi, suton pada. I on ljubav shvata. I peva pesmicu o evi i rui. . . Je li tako? HRISANTA Jeste. (Pola je s njim korak dalje i nagazi blato.) O, ta je tu blata! SINIA Pa ta nas se tie to blato, te bare? Mi smo iznad zemlje. Ne ujemo zvuke. . . Ne vidimo nita. . . Ljubav grubost tare. A jesen umire. . . HRISANTA to mi stee ruke? SINIA To je ljubav, koja ne zna drugog znaka. (Vodi je pagano napred.) Sednimo na klupu kraj starog ribnjaka. . . Proziran i prepun uvelog ivota, Zgaenog imira, zgrenog lokvanja. HRISANTA Jeste. Gle i mirta lala s onog plota. SINIA A suton je prepun srebrnastog tkanja. A tvoje duboke oi, pune boje Kore od naranda, kestenova, lipa. . . Sivo-mrke, svetle, tople oi, koje. . . HRISANTA Zamisli, moj mu me sve pod oi tipa. Voli kad mi se pod oima modri. SINIA Ja bih poljupcima maglu sa njih sprao, Da me njihov pogled na klik bojni bodri. . O, daj mi te oi! Jest, stog sam te zvao, Daj mi da prosanjam ar nebeske sree.

HRISANTA Neko ide. . . Avaj! Beimo! SINIA Ni kroka. HRISANTA Ne boji se? SINIA Vitez glavu pod no mee Rad jednog pogleda iz takvoga oka. Niko ne sme prii. Ja sam car careva. Ti si vila, tica. . . ne, ne. . . zlatna mrea. . . Plamen zore. . . rosa. . . sunce to izgreva. . . San snova. . . ar zvezda. . . HRISANTA Boe! SINIA (Obgrli je) Smokva svea. Kako me te oi u greh smrtni zovu! S njih ja itam ljubav i zapovest strogu. Sunce gde si, sreu da pozlati ovu? HRISANTA Zlo bi bilo, jer tad videti nas mogu. SINIA Pa i da nas vide, zar e da se sete? No, jo bolje nou da ti doem veto, Kada pono crnu zavesu oplete. . . HRISANTA A moj mu? Zar ne zna: on ve sumnja neto. SINIA Sumnja? Ah, divno je kad opasnost preti. Tvoj mu na dunosti, mi u kui sami. O, ti ne zna ta e ta no nam doneti, Ta no ispovesti reenih u tami, Gledaemo mesec. . . O, divno e biti. . . HRISANTA A moj mu, a dvorac, ta e na to rei? SINIA O naoj ljubavi zar ko moe sniti, Ljubav u kojoj tek e sreu stei. Ljubav gde svakog asa samrt grozi, Ali smrti nema, jer Bog ljubav titi,

A no je s ljubavlju oduvek u slozi. Sunce joj je zlotvor. HRISANTA Ja se ne znam kriti. SINIA Srce e ti rei, srcem se pomozi. To je prava ljubav, to herojstvo znai, Kad se srea ko plen iz zamke ukrade. HRISANTA Neto unu. Neko kroz dbun se provlai. SINIA Niko nije. To su golubice mlade. . . HRISANTA Sad u jesen? SINIA Dobro, pa ta te se tie? HRISANTA Uhode mog mua. . . SINIA (oslune) Do vraga! Koraci. HRISANTA Uhode mog mua! Oh, kad se razvie. Bei! On e da me golu u svet baci. SINIA Pa skloniemo se. . . (Hoe desno.) HRISANTA Ne, ja ne smem tamo. SINIA Pa kud emo onda? Dva su puta samo. (uje se govor.) Bre desno. . . HRISANTA Ne smem. Neko otud ide. SINIA Nikog nema. . . HRISANTA Mu e tamo da me spazi. SINIA (besno) Pa kud emo onda?

HRISANTA Jao, kad me vide! SINIA Ovuda! (Vue je meu stene.) HRISANTA Zar? Jao, po toj uskoj stazi. . . SINIA Uro. Oh, budalo! Ni desno ni levo. (Njoj padne veo. Sinia ga digne i vue je.) Do avola! Hajde. HRISANTA Oh, Presveta Devo! (Izgube se meu stenjem.) Na scenu dolazi mladi kralj prestolonaslednik Uro i instruktor konjice, nemaki kapetan Palman. Mladome je Urou devetnaest godina, slabunjav je i malo umoran, ali taj umor ne izgleda trenutan. Iako ima jedva vidne nausnice, u oima mu ve spava razoarenje. Vidi se da je poslednjom scenom zbunjen. Palman ima etrdeset dve godine, ovek od poziva. Energian. Olienje potovanja zakona i dravotvorne logike. Palman nosi u ruci izvaen ma. Za njim ide jedan pa. PALMAN ekaj. Kuda uri? Sad malo borenja. URO Marim ja za borbu. PALMAN Pa kud tamo hita? URO Dosadno mi. (Trai pogledom Siniu i Hrisantu.) Tako. PALMAN ta gleda vrh stenja, Ko da e iz tame neto da proita. A to te se tiu te drvljike crne? ta e ovde? URO Volim ovaj kut osame. Ah, gle trag kurjaka i trag mlade srne! PALMAN Kurjak usred dvora. Sve gluposti same.

De malo borenja. URO To me ne veseli. PALMAN Treba da se veba: i sam car to eli. URO Car. (Neto ga mui.) Daj KOCKe. PALMAN alost, tu gubiti sate. URO Onda knjige ija slova ivot zlate. PALMAN Knjige? Sad u mraku ? I bar da to znaju... to pie s poetka, to je i na kraju. (Paevima:) Daj kocke. (Pa ode. Palman i Uro sednu za sto da igraju.) PALMAN Tvoj otac, mlad kao ti sad to si, Drukiji je bio kad Bugare zdrobi. Cara Mihaila ma jo i sad nosi. Velbud. Kakva bitka! ta se plena dobi! (Pa donosi neku igru nalik na dame.) PALMAN Da ponemo. (Igra.) Devet! URO (slabo ga zanima) uj pesmu jablanja! Gola uma eka da nov plat ogrne. Je li da je setan pla jesenjeg granja, Kad s dalekih strana severac nagrne? (Sanja.) I svake godine raati se s nova. . . PALMAN Voli jesen kad se iri smrad moari, Eto emu tebe ue glupa slova. Ja povukoh. URO (igra) Ti to ne razume, stari.

(Smeje mu se.) Ti si paun koga rep areni kiti, A bez srca. Tebi raj se boji skriva. PALMAN Pa to e ti srce, kada car e biti? . . . URO ta? PALMAN Teko toj zemlji gde vladalac sniva! URO (kao da pada u san) O, pogledaj jesen kako samrt seje, I zastire zemljom pokrov boja raznih, I prah svelog lia po kosi nam veje. PALMAN (gleda ga dugo) Gde naui govor taj umova praznih? URO A sam si traio da Sirgijan ree Psalme vavilonske. . . PALMAN Taj bezbonik glupi! URO Divni su to psalmi, re ko srebro tee. PALMAN Ja povukoh... URO Psalmi. . . Raj ti dui kupi. (Recituje jedan od uvenih vavilonskih psolama.) Teki su gresi, Gospode, moji. Lutah. Niko mi ne prui ruke. edan sam. Niko mene ne poji. Gromko pozivam. Ne ujem zvuke. Plaem. Vaj, niko ne ali mene. Stradam. Uzdiem, jeim i patim. Usne mi edne i ispivene, I zalud suncu molitvu pratim, Gospode, greh mi kiama speri, Nedela nek mi vetar raznese. . . PALMAN

Ja igram. O, kralju.de se razaberi. . . (Uro povue dosadan potez.) PALMAN Jesi li za mete u Vizantu uo? URO Da. PALMAN Kantakuzeni s prestola su pali, Posle ovog Vizant bie sasvim truo. Car e ga uzeti kao da se ali. URO Strano su dosadni ti ratovi stalni.

PALMAN A ovaj e pohod sve do sada tui. Donee se svila, pehari, kristali, Zlato e s odelom kolima se vui. PA (javlja) Car. (Obojica se dignu.) Na scenu dolazi car. To je Stefan Duan, car svih Srba, Grka i Arbanasa, kralj Romanije. To je jedna mona figura, za glavu vea od ostalih. Kosa mu je bujna, rumeno mrka, brada lepo oeljana, izrazita i malo otvorenija od kose. Nos kao u orla, a oi sive, boje mora, s energinim zenicama. Koat, moan. Daje ekspresiju duboke pronicavosti, nepopustljivosti, samouverenja, ne shvata finese, nijanse, vidi sve otro. Ima gotov sud o svemu. Ne zna za elegantnu etikeciju. Neposredan, iskljuiv, lian. CAR (vidi igru) Gubite vreme. (Palmanu) ega novog ima? PALMAN Lodoviko pita, to ovoga jutra Primio ih nisi da govori s njima. CAR Ne moraju znati. Neka dousutra. PALMAN

(Hoe da ide.) CAR ekaj. ito noas trgovci donee. Naredi da spreme gvoa i alata. Radi ko da pohod ujutru se kree. Zaas e prolee kucnuti na vrata. (Palman polazi.) I svakom nek dunost odredi se jasno. I doznaj, gde uz put bie vode pitke. Sve nek bude spremno. Posle bie kasno. (Palman se pokloni i ode.) CAR (sinu) Uspeh nije sluaj. Samo treba reda. URO Dokle, oe, samo mislie na bitke? CAR Dok Konstantinova prestonica seda Zove me i ponos vekovni mi nudi. Mete tamo. Ja da budem utljiv lutak? Sve to moe uzmi. Taj te nauk udi? Hladno motri, spremaj se ekaj trenutak. URO No ta huka kraj nas. . . Strah me je tog vrenja. CAR Zar komeaj taj ti um ne ushiava? Neuje u njemu pesmu ostvarenja? URO Ali bes taj. . . CAR Koji bi moj zauzdava. Ja sve uzde drim i ibam i gonim. URO Rastrgnue bura razastrte mree. CAR Nee. Kad s tornjeva vizantskih zazvoni Gord veliki psalam nae vere svee. . . (Zastane, pogleda sina.) A ti neto drugo ko da misli?

URO Oe! CAR To su stari znaci, svima nama znani. Ljubav? URO Nije. CAR Ljubav svoju vladu poe. Ali greh se takav mladosti ne brani. Umiri se. Zna da u Filipa kralja Prosim kerku mladu i lepu za snahu. I jo naslednicu bogatih zemalja.

URO Oprosti, oe, mom mladikom mahu, Ali priznau ti svoju grenu tajnu. uj. Ja volim, oe, vie nego iko. CAR Svi smo mi mislili: volimo beskrajno I voleti vie neemo toliko Nikad u svom veku. URO No greh uj mi ceo. Neu onu koju tvoj mi izbor prua. VolIM drugu. (Car gleda pitajui.) Ja sam odrei se hteo, Jer mada je volim, nee me za mua. Htedoh da je mrzim, zdavim u divljini, Ali, avaj, videh volim je sve vie. CAR (nasmeje se) O, mali moj, uvek tako nam se ini. Ali nova ena sliku stare zbrie. Ta ena ne znai ba veliku sreu, Igraka za ljude kad u zanos padnu, Ali ne da zbog nje glavu pod no meu. ene su da sina muevima dadnu, Jer smokva tek valja kada je pod plodom;

Ali ena moe i korisna biti: Na primer, da s dobrim orodi te plodom. A ljubav? Ta glad se ponajlake siti! URO Oe, ne razume. Srcem se ne vlada. CAR No kada postane mu kraljeve keri, Ieznue jauk ljubavnih ti jada. URO Zar misli i ljubav da se skiptrom meri? CAR (Lupnu rukama. Ulaze paevi.) Kartu zemlje bre donesite. Sve e Svriti se lepo. No samo strpljenja. ene li su cilj na? (Donose karte.) A evo reenja. Tu je naa sudba i klju nae sree. (Razvija kartu.) Prvo da se ova obie planina, Pa na Vizant. URO (gleda kartu) Daleko je. CAR Zar za nas postoji smetnja i daljina? I zar mojoj volji otelo se ita? (Pa dolazi.) CAR ta je? PA Tomaida. CAR Nek doe. (Ulazi Tomaida. To je lepa devojka od devetnaest godina, sanjalakih oiju, iva, vedra, plave kose, jedna od onih devojaka koje se mogu sa strau voleti, ali za kojima se ipak ne luduje. Pokloni se.) TOMAIDA Na care, Carica nam svetla molbu za te ima. Zbog roaka nekih svojih suze tare, Jer ne zna kako bi da pomogne njima.

CAR I hoe? TOMAIDA Moli te da joj uje tugu, Ili da k njoj polje ae peru vino Ili nekog starog vernog slugu. . . CAR (sinu) Ti me ekaj. Dobro, otii u lino. (Tomaida proputa cara i polazi za njim.) ekaj. URO (za njom) TOMAIDA (vrati se) Ti me zove? URO Ti si ena retka. Volim da te vidim. TOMAIDA ta me se to tie? URO (zbuni se) Vidi, sad ne umem dalje od poetka, A sam kad sam smislim za te prave prie. Tad jedna za drugom misao mi stie. Vrlo sam razloan kad sam u samoi, Na sve zaboravim im mi prie blie. Smeno. . . TOMAIDA Ja ti u tom ne mogu pomoi. URO Ja lagati ne znam, a ene la trae. TOMAIDA ta to ima veze? URO avo tom ih ui. Ne vole kad im se ljubav jasno kae, No od ljubavnika trae da ih mui. TOMAIDA Kakva drskost. URO

 Stog te Sinia i mami. TOMAIDA On! Da neeg ima, ja priznala sve bih. URO Gle obraza kako buknue ti plami. TOMAIDA Oh, da je istina, lagala te ne bih. URO Veseljak je (Osmehne se) Iskren. TOMAIDA I lep je. URO (zajedljivo) Veoma. TOMAIDA Najzanosniji je lan carskoga doma. URO teta, to ko ovan itati ne ume. TOMAIDA No kau, kucanje srdaca razume. URO On ni nema srca. TOMAIDA Bar ne zna da plae, A time tek drai i opija jae. URO Po itave sate prianja ispreda. TOMAIDA Boanstveno zbori. URO I lae bez reda. U tome je poslu dostojan priznanja. TOMAIDA Glavno da je hrabar i pun pouzdanja. URO Tu budalu voli TOMAIDA Volim? URO I jo krije.

A meni se ruga, drsko me ismeva. Jedva eka da mu ruke o vrat svije, A on te. . . TOMAIDA A on me?... Reci, to okleva? URO Ismeva i lae. TOMAIDA E? I nita vie? URO (pokazuje stazu kojom je otiao Sinia sa Hrisantom) itav sat ga gledam. S Hrisantom se eta. TOMAIDA ta? URO I maloas se za bun jedan skrie. Ni vetar, ni magla, ni mraz im ne smeta. TOMAIDA ta zbori, ludae? URO (pokazuje) Uveri se sama. Gle! . . . Ah! TOMAIDA (poe stazi, pogleda i cikne) URO (pakosno) Bar da eka da se spusti tama. TOMAIDA Ne. . . ne. . . URO Divan ovek. Ba te mnogo voli. TOMAIDA Avaj! URO Ti zbog njega reku suza proli. . . TOMAIDA Gde je pa? Neka ga ovamo pozove. Laljivac! Jutros se tobo u lov krenu. . . URO Pa tue se ene bolje no zec love,

I bolje je ui u postelju njenu No u vuje leglo. TOMAIDA uti! Paa zovi. URO (pljesnu rukama) Pa. Despot neka doe. Neka sie dole. Reci, ja ga zovem. TOMAIDA Ah! (Pa ode) URO Prekrasno lovi. I taj mu je nauk od najbolze kole. Srnu jo nikada ne uhvati. TOMAIDA uti! URO Jelen mu je uvek utekao. TOMAIDA Dosta! URO Vukova se boji, medvedi mu ljuti. TOMAIDA Oh! URO Jednom mu izma u beanju osta. Morao sam zbog nje ja blatom da kasam, Malo to ne padoh u potok razlivrn. TOMAIDA Idi nekud. S njime sama hou da sam. Evo ga. Odlazi. URO (gubi se sa scene) Biu ovde skriven. SINIA (Jo ranije, pre no to su oni spazili njega, spazio je njih. Brzo zagrnuo rukav i zaparao malo miicu. Vidi se da zna u emu je stvar. Elegantno se pokloni.) ta? Uroa nema? (Ljubazno) Zar ti si mezvala? TOMAIDA

Sram nek te je. To je za ljubav mi hvala. SINIA Nita ne razumem. TOMAIDA Grli tue ene. SINIA Kakva je to ala? TOMAIDA O, to je potenje! Vara me. Bar da ti obrazi crvene! SINIA ta, sumnja u mene? Zar nepoverenje? TOMAIDA Ne sumnjam. Sve vidim. SINIA Kad? TOMAIDA Pre dva-tri trena. S Hrisantom. SINIA Hrisantom? Koja je to ena? TOMAIDA Nju voli, a meni podlo ljubi kose. SINIA Volim te. I nikad to neu porei. Zar kraj tebe drugoj da me snovi nose? TOMAIDA Uasno! Ti nikad nee stida stei. U lov si poao! Tako li se vara ena, to u re ti veruje beskrajno? SINIA eljan tvojih usta, tog mirisnog nara. Mesto u lov, ja sam lutao oajno, Ko da iznad mene krui vrana jato. TOMAIDA Lutao s tom enom pun povoda niska. SINIA Zaklinjem se. TOMAIDA Dua, srce ti je blato, Stog ta glupa ena bila ti je bliska.

SINIA Ne. Ti si za mene poetak i meta. Da sam sit tvog srca, zato bih to krio? TOMAIDA (besno) Ja krajeve znaim. Sa sredinom eta. SINIA Ja bih tada hulja, varalica bio. TOMAIDA To i jesi. SINIA (gleda je dugo) Sad si ista ko sve ene. Pare mesa koje govori bez reda, Kom su grudi gadnim grehom pokrivene, to trai da ovek himne mu ispreda. Sad si ena, kruna bojih stvorenja! La. Prevara, zgren rob to strasno sie, ena, krpa, kruna ljudskog ponienja. I te lutke da su ljudskog uma ie! Sad si i ti klupe lanih ushienja. Sad si ena. TOMAIDA Koju ni gledati nee. Prebacuje. Bar da ima saaljenja. uti. SINIA Kad rei smisao okree. TOMAIDA Drskosti! SINIA To znai, ti s ljubavlju kida. Zbog najmanje sumnje? Taj rastanak boli. TOMAIDA (Gleda ga zaprepaeno.) SINIA (stee grudi) Jadno moje srce, zalud, zalud rida. (Tomaida da izie iz koe.) SINIA (govori svom srcu)

Sabraa tvoja jablani su goli, Istom pesmom plau kbtuga u meni. Nato dvor? Veselje? Sve buja, sve cveta, A u mojoj dui ve jesen jeseni, Mre srea i moja umiru drveta. (Gleda u nebo.) Boe, zato srui oltar svih idola, Da u srcu mome fijue pustota? Jue reka sree, danas more bola. O, i smrt je bolja od ovog ivota. TOMAIDA Ko bi tu umeo zbilju da proita? Uzeo si masku, no istina gde je? SINIA Sve je zbilja. Dua lai ii je sita U dvoru, u kome samo plesan veje. Da. Dosta je bilo lai i pritvorstva, Lik ne ume vie da se srenim ini. Muio sam sebe skoro do umorstva. Kraj je lai. (Stee srce.) Bol je ovde u dubini. ta ti je? TOMAIDA (Najzad uplaena) SINIA Sve pusto. Dosada me stee. ini mi se i sam pogled mi se mri, A u srcu jek se dralova razlee. TOMAIDA Ti me lae, ali usna ti se gri. SINIA Ne laem, jer mrane pronirem vidike. Vidi li, uje li, kako zakon zove? Siva kia rosi spaljene zvonike, A duhovi noi svoje rtve love. TOMAIDA ta? SINIA Danas kad carstvo nae ivot znai, Kad purpurne zvezde nad prestolom blete, Danas iznad mene pokrov se navlai, Danas kad fanfari na nov poziv trete. Danas tutnji bakar, lemovi od nadi. . .

uj. . . Na Vizant! Nove slave novi venci, ta tu mene eka? Nov bol, novi jadi. TOMAIDA Ali. SINIA Veni sluga u carevoj senci. (Hoe da poe.) Idem da arobne neke naem tice, Pa da me odnesu u neznan neznanu, Gde pir sree zvoni i mru srama klice, Daleko, u neku zemlju obeanu! O, dalje odavde, gde sve laju zvoni, Gde la u smrt zove, gde la u boj goni, Gde se laju raa, ivi, mre i trune. TOMAIDA Kuda? Za Hrisantom? SINIA Tvoj savet ne traim. Pusti da mog bola sve zajee strune. Idem, u samoi da svoj bol ublaim. Devojka kojoj sam ceo ivot dao, Baca moju ljubav rad sumnje nitavne. Stara pesma. Samo kraj joj nisam znao. (Drveu) Budite mi odsad ljubav gore tavne. Jer ja sam izgnanik iz ljubavnog raja, Jer ja sam nesrenik. Dajte mi sklonita. I priajte bednu pesmu moga kraja. I stranu sramotu moga progonita. TOMAIDA Pa ta trai? SINIA Ljubav. TOMAIDA Zar je ima malo? SINIA Hteo bih da stradam sa ljubavnih muka, Da celujem blato to joj s nogu spalo I da sav se prenem od njezina zvuka; Da osetim ljubav ko samrt beskrajnu, to ne zna za planju i voli bez krika, Ne zna za kajanje i ne zna za tajnu

I ivi sred sobom izatkanih slika; O, ljubav, gde pada, umire bez java, Ljubav to sve moe, a nita ne stvara, Gde voljom oiju Gospod vaskrsava, Ljubav, to ivei grob sebi otvara. TOMAIDA Takvu ljubav? SINIA ta e nov dan da mi rodi, Gde e poljub jedan svu prolost da zbrie, I da se preda mnom ne belasa vie, Ista staza koja istom cilju vodi. TOMAIDA (sva zbunjena, gotovo klonula vie uzdahne no to rekne) Ja te ne razumem. (Gleda gore mokre grane. Suton se lagano navlai pomean s poslednjim osmehom sunca. Mali tajac.) Gle kroz sloj oblaka Kako se muno sjaj sunca prikrada, Hotei da prodre u dolinu mraka, Gde se zalud bori, gde se zalud strada. A prozirna rumen u poslednjem asu Sva se rasturila i ponosno drobi. Gle, kako se zlato rubom stena rasu. (Bolno) Ta samrt svetlosti sav mi mozak robi. (Melanholino) Vee. SINIA Dok se blista sjaj smrti crvene Hteo bih da pogled od sunca odmaram Na zenici lepe i voljene ene. TOMAIDA O! SINIA Poljupcem danu da opelo stvorim. Da. Jer utonuli dan ne vaskresava. On mre kao mladost, brzo, a neujno. . . .Da budemo sami. . . Vee kraj nas spava, Samo suton klizi i ud raste bujno. Prolost sva izbledi. Trenut srca spaja, Tad i samo vreme prestane da tee.

Mir, mir savreni sav mozak osvaja. Samo srce srcu kucnjem ljubav ree. TOMAIDA (Sva je utonula u njegove rei. Gleda kako sunce umire. ini joj se da je i ona sama nesrena, jer je sve oko nje pusto i mrano.) I ne voli nikog zar? SINIA (Naglo, kao da se trgao iz sanjarija. Tobo plai ga to pitanje, a u stvari celo raspoloenje je udesio zbog toga pitanja.) Ni rei o tom. Jer la tad u rei od svih lai veu. . . TOMAIDA La? SINIA Da tebe volim, za tvojom lepotom Da eznem traei u tvom nedru sreu; Da me zaluuju tvog govora ari, Rei u da svaki tvoj pokret me pleni, I da tvoja elja mnome gospodari I da lepeg stasa ne videh na eni, Rei u. . . TOMAIDA (sva klone povedena njegovim strasnim reima) Oh reci, sve reci. (Trgne se.) ta zborim? (Vatra joj udara u lice.) SINIA (sve strasnije) Tomaida, podlo lagao sam pree. Jest. Volim te, volim. Sav drem i gorim. Volim tvoje usne i kose i vee, I tvoj dah i osmeh, vrh stopale male, I veo to krije drai tvoga bedra, I oi to snopom vrelih strela pale, I miris to mlada golica ti nedra. Tvoj sam. . . TOMAIDA (Stukne uplaeno. Buni je ova bujica rei to pada na nju kao zlatna kia. Kao da pita: Lae me? . . .) SINIA Ipak sam ludo srean. TOMAIDA (kao plaei se pita)

Zato? SINIA Ljubavno pijanstvo svu mi tugu krije. Voleti srea je, ma voleti tato: Ako vino la je, la pijanstvo nije. Jer u meni ljubav bie uvek iva. Grejae me ona ko pepeo sree. Ja ti pratam. Moda ni ti nisi kriva. To se veni zakon u rad ljudi plee, Jer on nee sreu. Pa nek tako bude. Ja sam mali da mu voljan na put stanem. ta ja mogu? Mravak ove trone grude. Zar da svojom sudbom Zakon Veni ganem? TOMAIDA Ti govori kao da me voli, ali . . . SINIA Nemoj da se pravda. Saaljenja neu. Svreno je. Teko tom kog neko ali. Mrtvome ubica zar da pali sveu? Kao da te volim? Ta poruga nato? TOMAIDA Pa ako me voli? . . . SINIA emu sva ta ala? Kad svako pravdanje moje bie tato? TOMAIDA Pa ti zna da sam ti sve to mogu dala, I zato s Hrisantom? SINIA Oh, dokle to ime? Ne mui me. Ne znam ni ko je ni ta je. O, ena se uvek zavodi ma ime. TOMAIDA S njom si bio? SINIA Tu ve moja pamet staje. Pa kad hoe da ti sve reem, ti sluaj. TOMAIDA No? SINIA Dvobojem jednim. . . TOMAIDA

ta? SINIA Ubica sam. TOMAIDA Ubi. . . ? SINIA Moj lov je spreen. Zato me se gnuaj. TOMAIDA Dvo. . . SINIA Od te bolesti jo nisam izleen. (Uro izviri u drutvu jednog kaluera. Sakrije se za bun da ih Sinia i Tomaida ne vide.) SINIA Mada nisam straar, ja nad dvorem bdijem. TOMAIDA Zar? SINIA I uvam cara. Predva-tri minuta Morao sam da se s jednom huljom bijem. Eno ga, gde lei mrtav pokraj puta. (Tobo sluajno mu se zagrne rukav, da se vidi rana.) Nekakva uhoda, strai na sramotu, Spremao je zamku carevom ivotu. No, na sreu svoju, za glavu je smanjen. To je cela pria. TOMAIDA (spazi ranu) Krv. Pa ti si ranjen? KALUER (tiho) Ovome avolu Bog naruku ide. SINIA A nita. Tek samo ubodi se vide. Nita su spram rei kojom ti me rani, Jer ja sam ubica. Gnuaj me se s pravom. To gnuanje svojom ludom plaam glavom. (Vadi ma kao da hoe da se ubije.) Nek bude. TOMAIDA

(ne mogui da izdri torturu do kraja, cikne) Sinia! Ja te volim! Stani! SINIA Voli? TOMAIDA Vaj, to rekoh! (Hoe da bei) SINIA (kao u ekstazi) Voli. Boe, hvala! O, suvie sree za jednog ubicu. Ti ne zna ta si mi jednom reju dala. (Stee oi rukom kao da plae.) Oh, prvi put suze osetih na licu. (Jednom rukom je hvata.) TOMAIDA (odista plae) Nesrenica ja sam. SINIA Ko boanstvu viem Prilazim ti bedan, izgubljeni samac, Te u suze toplim poljupcem da zbriem. TOMAIDA Bogomajko! (Pada mu u naruje. On je ljubi.) URO (Izviri. Besno, poluglasno) La je, la je eni mamac. TOMAIDA (izvija se iz zagrljaja) Videe nas. SINIA Hajde u vrt gde arlija Vetri i gde ume jablani i tise. Voli me? TOMAIDA Moj muu. . . (Pripijeni jedno uz drugo odlaze.) URO (sav besan kad oni odu) Lisica i zmija. Jedno sam mislio, a deseto zbi se.

Sve je izmislio. A ja sav se spletem. Znam, posle e da se tamo gore vrati. O, smeo bih glavu na kocku da metem: Neki bednik tu e dosetku da plati. A meni sve ide ko da Bog me kune. (Prvi kaluer iziao je iz buna i ubedljivo) I kune te, sine. Greh oev ispata. URO Da. KALUER Jer, zna, naslednik proklete si krune. Treba da se kaje i mnogo da prata, Da isposti grehe naeg gospodara. (Tiho) Koliko od njega ednost enska pati. Ki mnogoga sebra, roba i boljara Postade od njega ko devojkom mati. Da. .. URO (uzdahne) (Tu je ve i Drugi kaluer.) PRVI KALUER I tako grenom sinu presto dae. I sin kakve glupe seljanke bez stida Nogom na estiti raki presto stae. URO Bude li to, dunost s mog se srca skida. Krv e pasti. Mene boja pravda titi. PRVI KALUER A uz cara stoji sva nova vlastela. DRUGI KALUER Lukava gomila to bi vlasti htela. PRVI KALUER I Vukain, vele, cara nagovara. Vele, ti si nejak, car ne moe biti. URO udan ovek. Ali veto se pretvara. Od oca, od mene trag svoj ume skriti. Koga od nas lae? PRVI KALUER I jo pored svega S uasom se udim carevome smeru:

Hoe papu. Ljude slao je do njega, Da s narodom primi katoliku veru. Uasno! DRUGI KALUER Strahota! (Pa javlja) Car. PRVI i DRUGI KALUER Pa da idemo. On i mi se vrlo malo razumemo. CAR (Naie. Spazi ih.) Kamo svetlost? (Paevi donose svenjake.) PRVI KALUER Svoje due smerne Sklanjamo ponizno ispred tvoje krune. CAR A crkve su prazne. DRUGI KALUER Prosti sluge verne. (Odu prvi i drugi kaluer.) CAR Veito ti glavu molitvama pune. (Pau) Odmah neka doe. Sad ba stie Bua. URO (nemarno) A. . . CAR Ne raduje se? Uvek onaj stari. Pun sumnje, mlakosti, snova i eznua. BUA (ulazi) Gospodaru. . . CAR (nervozno) Kako tekle su nam stvari ? BUA Kralj je Filip bio obradovan au, to njegovu erku sin tvog carstva prosi. No ivot je, ree, pod boanskom vlau,

Sluaj htede da nam divne nade skosi. Jer ki mu je letos ga nekoga kneza Verila se. . . CAR La je. . . Smicalice gadne. BUA No Gospodar Filip au se obveza Da roaku jednu za Uroa dadne. CAR Jo mi se podsmeva. URO Moda tako sve je. .. CAR (Bui) Nikom to ne reci. BUA Grob u biti. CAR Idi. (Bua ode.) CAR (sinu) Ti si ak veseo: Stara sumnja gde je? Podrugljiv ti podsmeh u oku se vidi. URO ta u? Sa enidbom imam slabo sree. CAR Voli onu drugu, i moda se nada Mu joj biti. Ali tu se vara. Sve e Biti to ja hou. URO Mora, jer ti vlada. CAR (Misli se) Moda je istina. (Gnevno tresne maem.) Knez da me pretee. URO ta moemo, oe? Gospod tako ree. (Zavesa) Nazad na vrh

SimaKosmos ~ pocetnik ~

Pridruio: 15 Feb 2006 Poruke: 9 Lokacija: SD Poslao: Sub Mar 25, 2006 7:03 pm Naslov: ________________________________________ IN DRUGI Uroeva soba. U i>oj je sve u neredu. Po podu, po stolovima rasturene boce, razbacano odelo. U sobi su Uro, prvi kaluer, prvi i drugi plemi, prvi i drugi pa, kalueri, plemii. Svi spavaju sem Uroa, prvog kaluera i paeva. Paevi se uurili u uglu i neto apuu. PRVI PA Tu bee Simeun. DRUGI PA Iz Trnova? PRVI PA Glavom. Potom iz Ohrida, Skoplja i Vidina.. . (Zastane kao da se neega sea, i sanjivo) Prosulo se sunce ploama i travom, Kralj blista u platu modrog damaskina, U zlatu i sivom biseru s Cejlona. Kraljica u platu od kamilje dlake, U sjaju japera, srme i cirkona, U veluru mree mletake i lake, Pokrivena tankim kamenjem spinola. U uima dva se rumene rubina, A na mlenom vratu blista koa bela,

I treperi plava bales-kolarina. DRUGI PA (slua netremice) Kakav sjaj! A ruak? PRVI PA Jelo se i pilo. Tu levantsko groe, ajvar i kanela. DRUGI PA O! PRVI PA ak i bibera na stolu je bilo. Najzad se na ribu cela gozba svela Ohridske, prespanske, s Morae i Plava. . . DRUGI PA O! PRVI PA Mirisni mous s ambrom dogoreva. Malvasija medna vee zainjava. DRUGI PA O! PRVI PA I bruji himna i zdesna i sleva. DRUGI PA O! itave bajke! PRVI PA Blistaju panciri. I lemovi zvone. . . Tamjan se preliva, I na maevima bleskaju safiri. . . (Hvata ga san.) A aprilsko sunce zlatno odsjaiva. (Obojicu ih je uhvatio dreme. Oni ve spavaju. Za to vreme su Uro i prvi kaluer razgovarali apatom. Kad ovi zaspe, oni poinju glasno.) URO (s uzdahom) Da. Gospod je gnevan. PRVI KALUER Smak sveta je blizu. Strahovita kazna na hrianstvo pae. Ve otrovni crvi stub Istoka grizu. Razvejana bie naa tiha gnezda. Jao Vizantiji! A i sam car na e Klonuti pod burom tatarskih najezda.

(Menja ton i pria mistinim glasom.) Zimus, jedne mukle noi pune inja, Zatrese se zemlja kalipoljskog broda I zaurla divlji talas mora sinja I zau se topot tatarskoga hoda. Rasue se kule i kamene zide I prestraen ivalj utee bez java. A kad jutro svanu, Kalipolj se vide Opusteo, kako smet ga zavejava. Lukavi Sulejman naredbom je hitnom Prevezao Turke na to pusto mesto, Dok se u Vizantu, u meteu sitnom, Gloila gospoda o prljavi presto. A na car? Vidi li prstboji u tom? URO (uzdahne) Ne znam. PRVI KALUER Ne vidi ga, no slepilom gonjen eka da vizantske vrane krila slome, Da na truli presto krene ete gorde, Dok ga u zasedi eka Tatar sklonjen I sprema maeve i sokoli horde. URO Nita ne razumem. PRVI KALUER (videi moan utisak svojih rei, sipa ih i dalje) Kud ga avo vue? Dockan bie kada car stane prestravljen Mesto od Vizanta primiv ada kljue I padne u krvi vlastitoj zadavljen. A tad pravoslavlje ko e da nam uva? URO (Gleda tupo, ne govori ni rei.) PRVI KALUER Ti si nam jo nada, ti Gospodu veran, Ti spasavaj narod dokle bura gruva, I ublai bol nam gorak, neizmeran. URO Uzdam se u Boga, da mi dela brani. Ja nisam ko otac. PRVI KALUER

Jer ti ima cilja. Ne da da svetinje nevera sahrani. Gospod nek te hrabri, nek te blagosilja! URO (dremajui govori) Tada emo dii gorostasne lavre, Da propoji zemlja na sve etir'strane. Duh gospodnji neka poljima nam navre, A monasi neka svetu veru brane. (On je klonuo dohvaen snom. Iz druge sobe se uje pesma drugog kaluera.) Volim tople oi, Na usnama malim, Kad se sladost toi. Tebje Boga hvalim. alost ovog sveta Blaim vinom starim. Na mnogaja ljeta Tebje blagodarim, Gospodi. . . (Pevajui Gospodi pojavi se na vratima s fenjerom u ruci kome gori svea, iako je dan, nosi i flau s vinom.) PRVI KALUER (probudi se) to se dere? Vidi: sve spava. DRUGI KALUER Divota. Da se kakav dobar batak i but smota. . . (Trai to za jelo. Istoga asa se uje spop>a glas Dvorodrice.) DVORODRICA Tu su se sakrili. . . (On u drutvu nekoliko straara uleti na scenu. Spazi sliku i zabezekne se.) Tako mi spasenja! .. . (Uro koji se probudio.) Gospodaru! Pie! . . . Avaj, car kad uje! (Jednom kalueru) O, Gospode, oe. . . Takvog iskuenja!. . . PRVI PLEMI (budi se) Zar se tako, stare, san gospode tuje?

DVORODRICA (jo ne moe da doe k sebi) Ni sanjao nisam. . . Avaj, kad car dozna. Ako reknemo mu, zlo po nae glave! Ako preutimo, kazna bie grozna Kad mu neki drugi za dogaaj jave. PRVI PLEMI (produuje za svoj raun neku raniju svau) Zar skorojevii da nam temelj grade?. . . On crvene izme. . . On meneda vrea! . . . DVORODRICA Grozna bie kazna: upae nam brade. . . PRVI PLEMI ik nek svoje slavne pretke ko ja rea!. . . On crvene izme da ponese! . . . PRVI KALUER uti! DVORODRICA (Urou) ta da kaem caru? O, sudbine jadne! PRVI PLEMI utokljunac! Nisu ni opanci uti. . . URO ta da kae? Reci ta ti na um padne. . . Dogaaj ispriaj i jo k tome dodaj: Nesrena ga ljubav ubija. . . DVORODRICA Ni rei. URO (nastavlja) Onu koju voli za enu mu podaj. . . Ona samo moe da mu zlo izlei. Jest, njeno me oko, kosa i stas vitki Gone da u noi traim odmorita. Ne drae me ni lov, ni maevi britki, Niti me se tiu glasnici s ratita. Sanjam da se diem do bojih visina, Mislei na sjaj to u oku joj spava, I gledam uz pesmu, uz pehare vina, Kako, dok Rim pupi, Vizant docvetava. I pijan u biti i nou i danju. Vlast, blagoslov oev, slava krpa stara,

Sve to ima vrednost od ljubavi manju. DVORODRICA (razoaran) I ja sam voleo... URO Ali s manje ara. To mu reci, a sad idite kud koji. . . Zbogom. (Mnogi se razilaze.) DVORODRICA Mlad carevi, a kakvo mekutvo! Ljubav. Od uasa elo mi se znoji. . . (Odlaze. uje se) Na blagoslov. . . Zbogom. Kakvo lepo drutvo! (Prevlai rukom preko ela.) Ko da vru je zejtin nada mnom izliven. Pred oima magla, a u oko trunje! Kud naoste ovaj prostor nesakriven? (Budi jednoga.) Ustaj! Eno tamo prui se u bunje. (Nareuje.) Sve te boce, jelo, napolje izbaci. . . (Filozofira.) Ah, rat spram ovoga igraka je prava. Mi uvari asti pravi smo junaci. PA (Izvirio i javlja) Car ide ovamo! DVORODRICA (krajnje klonuo) Zlo. Ode mi glava. (Svi pobegnu sem Uroa i dvorodrice.) CAR (dolazi) Prekrasan nadzornik! Da divnih straara! Vidi li kako je no protekla cela? Tako li se titi ponos Gospodara? DVORODRICA Nesrea je jedna moj rad noas smela. Brat tvog silnog carstva. . . CAR

Sinia? DVORODRICA On glavom. . . U mom stanu. . . Stid me. . . Moja ena. . . Sramno. . . Nesrea. . . CAR ta veli? DVORODRICA Kao s nekim pravom. I kad ga zatekoh, drao se pomamno. CAR I ti ih zatee? DVORODRICA Neu da te muim I da svoje srce dugom priom uim. Duga je ta povest, strano zapletena. Dosta je to celim dvorom podsmeh tee. Svi znaju da me je prevarila ena. I ona mi sama, najzad, tajnu ree. Ja te molim. . . CAR Zata? DVORODRICA Ja eni oprostih, Jer ona je zlato, aneo i srea, I molim te, sram kad ovakav premostih, Ne daj da sramota bude mi jo vea. CAR Pa? DVORODRICA Svoga strasnog brata iz dvora ukloni. Ta on je i tako gospodar Epira. ta e ovde, da mi kuu u sram goni. I da prlja ednost mog domaeg mira. CAR (nasmeje se za sebe) Moj zakonik tu me greenja spasava. Zar?... DVORODRICA (zabezeknut) CAR Moram pribei tom pisanom leku.

Pedeset etvrti lan za blud kanjava: Nos i ruke da se oboma odseku. URO Oe! . . . CAR uti! DVORODRICA Tim se ne bi beda spasla. (Vidi da je terao lisicu, pa isterao kurjaka.) Nemoj, Gospodaru. Mene bar ne ubi, Tim bi mi sramota jo vema porasla. Ne sakati telo, kad ve ast se gubi. Ona nije kriva, zato nju potedi. CAR (razmilja se) Dobro. Onda sam je kazni kako uie. Vidim da ti malo tvoja mukost vredi, Kad biem nad enom bdeti ne razume. Mesto ove molbe, dva dobra udarca Nju bi nauila kako mu se tuje, Da ne sme varati ak ni mua starca. Kad kamdije padnu, ne sme da se uje. Idi i polji mi amo Tomaidu. DVORODRICA Gospodaru, hvala. Na oe i mati. CAR I Siniin greh u imati u vidu. Kazna bie mala, no bol e mu dati. (Dvorodrica ode zbunjen.) CAR (maem digne s poda jednu zaostalu mrku mantiju) Sve pria o stranoj noanjoj pijanci. URO (muklo) Da. CAR S ljudma to treba tebe da se boje. (Pauza.) Druba s potinjenim, to su nadni lanci, to vezuju misli i naredbe tvoje. Zar misli tovae tvoje zapovesti I drhtati kad ti pogled samo spaze,

Kad su te videli pijanog bez svesti? URO Oe, neu vie. CAR Adske su to staze. (Pauza. Na carevom licu se gre bore.) Svi napori moji uzalud su bili. Straljivca, glupaka, ti naziva bratom. Re crnih monaha po mozgu ti pili I odeva dela i zamisli blatom. URO Oe, uvek rob sam bio rei tvojih. CAR Pa zato si onda molitvama predan? Ja, u tvoje doba, ve Velbud osvojih, A ti ne doive jo dvoboj nijedan. Mesto krvi mleko, mesto kosti slama. Unuk Nemanjia po slovima luta, Dok susedi tajom zamke pletu nama I cere se podlo iz svakoga kuta. (Snano ) Moj udar sve boli. Jad zadadoh svakom. Svi me mrze, ali strah ih od mog reza, ak mi savez nudi Luj na kavgu lakom I Onom to kune jezik se zaveza. Plaei se kazne svi susedi strepe, A ja oko sebe strah i trepet sejem. Svi su eljni uti jedne rei lepe, I dan ih ozari kad se ja nasmejem. Ati? URO (osea da je nemoan) Ne kori me. CAR Ti? Ljigavo testo! ta ko hoe, moe od tebe da pravi. Ti ni samog sebe ne razume esto, A jo manje ljude ija la te slavi. (On je ljut.) I jednoga dana, kad smrt mene skosi, Ko e dohvatiti razapete mree, Da pretnjom i maem slavu svetu nosi?

I predstavnik ko e biti krvi svee? Ko da dri uzde? Ko nov sok da naspe U vino, to u rat goni ete carske? Bogomoljac! (Gleda u sina, koji je zbunjen.) Sav e trud moj da se raspe. Mesto leta pae noi januarske. Ti, beskrvni majmun to sve podraava, to se igra rema, tom, za ljude, zvekom. Zar od tebe da se zemlja uasava? Od tebe? Ostae veno jadnim dekom! (Otac nastavlja sve ee.) Ovo nije zemlja, no sabor vojnika, Ja car nisam, nego ukrotitelj zveri, Pobunjenik stoji do pobunjenika, A zakon mi tite ikone i dveri. (Zastane.) Jest, treba mi crkva, ko rob da mi slui. Ovo nisu ljudi, no psi eljni mesa, Carstvo gde sve kljua, Bog se s vragom drui. Ja car nisam, nego ukrotitelj besa. A ti? (Gleda ga otro.) ta za tebe sav taj napor znai? U tvom srcu sumnja pruila je koren. Jadni sine, tebe izmirna privlai... URO Oprosti mi, oe, ja sam tako stvoren. CAR (Straan bes mu preleti preko lica. On se ugrize za usne, da ga zaboli. Hteo bi za ovo da udari sina, ali se savlauje i produuje nervozno.) Da, ti si pametan ko i drugi ljudi, Koliko i rulja oko tebe to je. Ali to je malo da se ljudma sudi, Da se njima vlada i da te se boje. PA (ulazi i javlja) Tomaida. CAR Posle. (Pa ode.) Pametznai malo.

Glavno je zadati svuda strah i trepet. Sa pameti ve je mnogo carstvo palo, Jer ne vredi mnogo mudrih rei klepet. (Car eta, hoe da pree na drugu temu.) Najzad bie pajac udi ko zna ije. (eta, mui se.) Bar da te je ljubav drukijim stvorila. (Uro se ubezekne.) Kod tebe ni ljubav ko u drugog nije. Druge die, dok je tebe oborila. (eta i sprema se za krupne rei.) to te due gledam, zbunjeniji bivam. Po itave noi tvoju brigu brinem. I kad zaspim, samo tvoju nemo snivam. Ne znam kako veo da sa tajne skinem. (Zastane. Gleda sina u lice.) I da bi se jednom raistilo s time, Tomaida neka sa dvora se krene. Mi imamo druga posla ove zime, A ne da gledamo uspeh udi njene. (Gleda kakav je utisak ostavio na sina.) URO Oe! CAR No! Govori. URO Oe, ja te molim. . . Ne znam kojim putem da svoj greh iskupim. CAR Skloniu je. Dobro. URO Oe, ja je volim. . . (Uplai se da nije uvredio oca, i brzo) I hteo bih da u kaluere stupim. CAR (gleda ga) Sav moj napor, da zbog jedne ene strada? I da se ukoi moda pohod ceo? URO (oajno) Ako budem bez nje, umreu od jada. CAR

(mirno) Onda neka bude kako sam si hteo. (Uro ne razume nita i gleda u oca zbunjen.) Nek ue. CAR (ljesne rukama. Ulazi pa.) (Pa izlazi i proputa Tomaidu.) Moj care. . . TOMAIDA (pokloni se) CAR (Seda na stolicu. Dve su stolice pored njega.) Ovde, pored mene, Sedite. . . Ja elim da sve doznam jasno, Mada znam vam elje i misli skrivene. Bolje pre, no posle, kad bi bilo kasno. Da. .. URO (mahinalno) CAR Bez zavijanja i lanoga stida! Budimo iskreni! Prilike naszovu Da se brzo, isto novi temelj zida, Moramo braniti ime, kuu ovu. TOMAIDA (osea u emu je stvar) Gospodaru. . . CAR Mnoge ja ne troim rei. Da li se volite, odgovor mi dajte. Neka strah od kazne govor vam ne prei. Ne s carem, no s drugom govorite, znajte. URO (kad ga otac presee pogledom) Ja je volim. . . oe. . . Volim kao sebe.. . I. . . (Zbuni se.) I. . .sve ti rekoh... Ati? CAR (Tomaidi) TOMAIDA (ona nije oekivala ovakvo pitanje i okoliava zato s odgovorom)

Moni care, Kad doe dan da se zauvek pogrebe Devojatvo i da prah se s krina stare, Razmisliti treba o svemu, o svemu. . . (Car je slua. Ona produuje kao stidei se.) O muu su elje ponosne mi bile. Zamiljah ga uvek ko borca u lemu, S oklopom,nikada s odeom od svile. Pogled mu je drzak, miice mu smele; On preko grobova dolazi do cilja. Grub. A znade samo pesmu borbe vrele. Ne ume da moli ni da blagosilja. A kad doma doe, sav u modroj peni, Prostreljenim da me miicama grli. I taj krvav ratnik, da u mojoj zeni Nae ar ivota to mu pravce hrli; I srebrna pono kada zatreperi, Zaspi mi na ruci. . . CAR Dosta. To su prie. U dananjici se, devojko, razberi. O, jedna na drugu kako ene lie! TOMAIDA Ti si hteo. Stoga srce ti otvaram. CAR Smisao ti rei ne mogu da shvatim. URO (za sebe) No ja shvatam. TOMAIDA (caru) Ja ti elji odgovaram. URO (isto) Sve propasti mora ega ja se latim. CAR (videi da Tomaida okolii, misli da se stidi i hoe da joj pomogne) Razmilja se? Stid te? Stid te ini milom. TOMAIDA (Naini prezriv gest, pogledavi nejakog Uroa. No iako je ona to uinila kriom, car spazi i razume.) CAR

(drekne) Naslednik je carski! URO (vidi kud vodi scena) Oe, nemoj silom. TOMAIDA (videi da uvijanja ne pomau) Ja neu. CAR (prestravljen, sav pozelenivi) ta? (On isto ne veruje uima. ile mu igraju na slepoonicama.) Re tu jo jednom ponovi! Tako mi Gospoda, platie je skupo! (Tresne rukom po stolu.) TOMAIDA (Pred ovim razjarenim kolosom, koji iz krajnje oinske nenosti prelazi u orkan, oseo da padaju svi razlozi, stoga padne na kolena i tiho, laljivo) Nepoznati meni zakoni su ovi. Prosta sam za presto i bilo bi glupo Da se posle kajem zato se udomih. (Ona ovo govori pogledajui sa strahom kad e se pesnica spustiti da je zdrozga.) CAR Preda mnom legije trepere ko trska I narodi strepe, jer ja carstva zgromih, A ti, bedna eno, preda mnom si drska. Ko tvoj otac bee? Vlastelii mali, Duan, uvek gladan, eljan topla kuta. Ne mogade da se ni sabljom pohvali: Iz borbe utee nebrojeno puta. Ko je tvoja mati? erka sirotana. Despotica gorda iscepanih skuta, Gladuje godinje bar stotinu dana. Vi, grki potomci Vizanta to stenje, Naslednici bedni carstva to je svelo, Careva, iji se ponos k nebu penje, A aleme skiptra prodaju za jelo. . . Vi, grobari slave. . . krljavi izdanci. . . (Ne zavri reenicu, no naini prezriv gest.) I ti, senko sjaja, sad kada te prosi Sin cara o kome jee svi proplanci,

I iji ma glave vojskovoa kosi, Odbija mu ljubav. . . (Unosi joj se u lice.) No ja brak taj elim. Nee li, smrt grozna drugi mu ti bie. Govori. Jo jednom pitanje ti velim. TOMAIDA Care. . CAR (govori lagano) Prvo smola tvoje telo skrie. Potom vrelo ulje oi ti ispei, Tup no e ti jezik odsei i ui, Zatim e morati na vru ugalj lei, Gde plamen jo tinja, a gust dim se pui. A svet oko tebe i zdesna i leva, Obuen sveano kao svat do svata.. . URO (zamiljajui voljenu devojku u mukama) Nemoj. . . CAR (produuje re po re) I dok smola tiho dogoreva Sluae svatovac. . . TOMAIDA Oh, jeza me hvata. CAR Znaj: niko se nije mog spasao gneva. URO (mehaniki) Niko. CAR Biraj. TOMAIDA (zbunjena) ekaj. . . CAR No! TOMAIDA Jo se ne reih. CAR Kako hoe da ti venanje se peva: Na spalitu ili. . .

TOMAIDA Boe! ta ti zgreih? (Pada caru pred noge i brizne u iskren bolan pla kao pokajnica.) CAR (Videi je ovakvu, menja ton. To su trenuci kad nenost treba da pobedi, iako je lana, jer je pretnja uinila svoje.) No ti nisi kriva, ve oholi preci. Oni su te, dete, do suza doveli. Krv matere tvoje! Sad re svoju reci. No! (Pomiluje je.) TOMAIDA (kroz pla) Sve neka bude kako car moj eli. CAR Blagoslov vam dajem! (Uro klekne pored Tomaide.) Jo znamenje vidno Uiniti treba. (Sinu) Prsten s tvoje ruke. URO Izgubih ga sino u piu. CAR Prestidno. URO (plaljivo) To je predznak bure usred brane luke. CAR To je samo sramno, a ne predznak kobi. (Skida svoj prsten.) Blagoslov vam dajem. Uskoro venanje. (Die Tomaidu.) Sada moe ii, poto prsten dobi. A nas eka dunost i carsko nam zvanje. TOMAIDA (u oima joj se ita skoro pretrpljeni strah i la) Idem Bogomajci, s oseanjem novim Svetoj crkvi glavu da stavim u krilo, eljna da u reku mirisnu zaplovim. (Pokloni se.) CAR Zbogom,snaho. (Tomaida ode.) URO

Kako sve je lepo bilo. CAR I suvie ivot uproen je, da bi Preplaeni svojoj dali se sudbini. Zagonetke uvek vide samo slabi, A jak ovek sudbu svojim robom ini. . . .Sad nenosti dosta. Zakonik je svren? (Seda.) URO Da. Pregledah prepis, i s Dodatkom hitam. No smisao negde izgleda zairen. (Daje mu rukopis Zakonika.) CAR To znai: jo jednom sam da ga proitam. (Otvara rukopis, pretura listove i govori poluglasno, razmatrajui ga od lana 156. nadalje, koji je deo tada dodao.) Hrisovulje, pisma, dunost krajinika, Vaenje eleza i jemstva za tetu, Kazne za pijanstvo, dunost porotnika, Sudija i zakon. ir za crkvu svetu. Zakoni za novce. . . Povelje zlatarske. Carski sud. . .Tamnici. . . psari i stanari. . . Zakon za kradljivce. . . Za dvorane carske. . . Prenoite carsko. . . Desetak. . . Globari. . . Crkvena imanja. . . Ko kaluer biva. . . Rokovi plaanja carskog kako gredu. . . U crkvama ne sme ensko da noiva. . . Zakon za merophe. (Glasno.) No, sve je u redu. . . URO I ? . . . (Otvara neko pismo.) Od Lodovika. Kroz mesec e dana Poslanici papski pred tvoj presto stati Nosei ti zvanje verskog kapetana. CAR (nasmeje se) Crven e mi eir pali Vizant dati. Neu papu. . . Zbilja? URO (obradovan) CAR Moralo se. Sada,

Kada Kantakuzen u tamnici trune, Pomo mi papina ak ravo pada. Sve je prema vetru. URO A papa? CAR Nek kune! I Kalikst me prokle. Zar to znai neto? Avinjonu javi da sav trud mu dalji Uzalud bi bio. Ali javi veto. A papi i crkvi darove poalji. Dalje? URO Jedna molba od Brankova Vuka. Teko mu je to ga alje iz Epira. Seoba mu takva priinie muka: Uspomene rui, goni ga iz mira, Da ga ne premeta s oevine, moli. CAR Oevina? Kad se o dravi radi, Zar premetaj jedan pravog mua boli? ovek nije drvo, to kad se presadi Uvene! On treba vrlinu da seje. Stanovnik se carski s mestom srodi lako I oevina mu biva zemlja gde je. Dosad to ne bee. Odsad bie tako. (Pauza.) Dalje? URO I jo neke molbe istog kova. CAR Prei preko toga. URO (pretura hartije) Uzajamne tube. CAR (Smeka se) Starcima ne gode nareenja nova. Umara ih dunost nove carske slube. Tja, ja neu carstvo snova kao pree, Gde su porodina predanja vrline, Nego carstvo ljudi to razmiu mee,

Pa ma bili deca blata i tuine. Glavno da su snani i od cara strepe, Ko su, ta su, to je sporedno. A dalje? URO Ban Stevan Bosanski, uz pozdrave lepe, Da mu vrati zemlje, neke molbe alje. CAR Nek uti! Taj dosta milosti uiva. Dosad treba da je u tamnicu baen. Taj kletvenik papin, to trag podlo skriva, Nek uti, dok nije u mrtve naznaen. URO (s rezignacijom) ak ni on mi nije erku hteo dati. CAR ta e nam njegovi inoverni svati? Bojao se pape. Sad on nek ga titi. Na prolee i s njim arkanja e biti. Za taj sram ja u mu platiti ma kada. PA (ulazi) Carica! (Proputa je.) CARICA (ula je i poklonila se) Moj care, rei sam ti rada U sramnom poklonstvu nekoliko rei. Tomaida sve mi kaza. CAR Zar ve? Tebi? CARICA A majin mi ponos tada ree: Sprei. Moj sin, ja car da sam, uzeo je ne bi. Da, ljupka je, nena i vitka i plava. Sa purpurnom kosom. . . Zanosi, osvaja. Ali zakon veli: Samo carska glava, A ne carsko srce, brak careva spaja. CAR Gospo, uvek tvoja re mi draga biva, No ovoga puta, mada si u pravu, Ne razume dubok razlog to se skriva I na presto vodi tu lepojku plavu.

CARICA (zauena) ta? Mora? Greh neki? . . . URO O majko. . . CARICA Stid da je. I jedno i drugo. Takvi gresi njeni Trae da se zbog njih u tomnici kaje, A ne na prestolu mene da zameni. URO Gospo, greha nije. Ljubav. CARICA Nenost srca! Carsko gnezdo mora carska tica sviti, A ne ki plemia to u bedi grca. CAR Najzad, ja to hou. Tako mora biti. CARICA Ne elim da carstvo bude pod sramotom. elim sreu kruni, i tebi i njemu. Stog te molim da jo govorimo o tom. CAR Pa. . . zborimo. . . mada razmislih o svemu. (Urou ) Sutra u zakonik taj Saboru dati. Idi i sredi ga. URO (Razume u emu je stvar. Polazi i, oseajui da se radi o njegovoj srei, pogleda bolno, kao ranjen u mater i gotovo zavapi) Smiluj mi se, mati. (Ode.) (Car eta, jo ne poinje. Carica eka objanjenje.) CAR Razlog za taj brak su potrebe dravne. Ja unuka hou, i to to skorije. CARICA Unuka? Zar malo gospode je slavne? U kraljeva. . . knee. . . CAR Ii e sporije. Za veliko delo prolee me eka.

Carevinu elim osvojiti celu. Maeva e strana zazvoniti jeka: Radi se o njenom ili mom opelu. Ko zna ta me eka kada Vizant padne. CARICA I najgore da se desi, Boe skloni, Tu je Uro, pravac i nov put da dadne. CAR Na sin? Sam on ba me na taj korak goni. Carstvom mojim podli povlae se lisci I riju gde mogu. Dok ja vodih bitke, Njemu su uhode, gadni crnorisci, Sipali u glavu la i misli plitke. Vidi li ga? Sve je smrvljeno u njemu. Ni snage, ni volje, ni elje, ni cilja. Sin moj, a meni je protivan u svemu. Ja mrvim i kunem, a on blagosilja. Mislio sam dugo, traio spasenje I molbom i pretnjom. Sve po starom osta. Najzad videh: brak je jedino reenje. Nek unuka da mi, i to bie dosta. CARICA (Oborila glavu i uti.) CAR Istinu ne krijmo. Sama zna da prosih Na dva mesta snahu. Lou imah sreu. Zna sasma kakvim se zamislima nosih. On sam sebi sad je izabrao treu. Za prezrenje nije. A meni se (zastane) hita. On je voli. Moda ona e ga spasti. On u njenom oku svoju sreu ita. A ja moi imam i snage i vlasti. Ne moraju da se nove veze trae. A Uro? Vidi ga. . . Mi tu nismo krivi (Zastane.) Razume. . . Ne mora ba sve da se kae. . (Slegne ramenima.) Neka u svom sinu svog oca oivi. Moda. . . CARICA (uzdahne) CAR

Sve je tako. Pa kad sina rodi, O unuku svome ja u da se brinem, On e da caruje i da vojske vodi, Kad ostarim i kad krunu s glave skinem. CARICA (premilja se da jo neto kae) Da. .. PA (ulazi) Despot Sinia. (Car da mu znak da ga pusti) SINIA (ulazi) Gospodaru brate, uh da mi se sprema kazna. . . CAR Na zlo lakom, Kao svi to dunost ne znaju da shvate, Zgreio si. Zakon pravo sudi svakom. Tvoj greh mi je poznat, ko i ratna dela Stog strog neu biti. (Uro izlazi iz sobe, i kod spazi Siniu trgne se.) SINIA I najmanja da je, Kazna peat srama belei sred ela. CAR Iz ruku dananje uzimam ti kraje I aljem. . . SINIA Tog istog asa, care brate, Kad mene progoni, crni e monasi Lepoticu jednu u groblje da sprate: Ne mene od srama, nju od smrti spasi. Tim je vea kazna. CAR Muu moj. . . CARICA (dosea se) CAR (nervozno) Ja vladam. Ko je ona?

URO Avaj! SINIA Zlo je ako stradam. Kajae se, mrnju to sa bratom poe. CAR Ime? SINIA (Gleda pobedonosno, poto je namuio cara. Slog po slog:) Tomaida! CAR (tresne maem) Do avola! URO Oe! CAR ta? Zar i nju lae? SINIA (duboko uvreen ovim, zauzme stav i oholo) To je ljubav prava. (On ne zna nita o namerama carevim i pogreno razume carev gnev.) CAR (zbunjen ovom veu) Carice, prozbori. . . CARICA (i sama zbunjena, gleda as u Siniu, as u Uroa) Takva vest me udi. SINIA (koji je naopako shvatio ovaj utisak) to? Misli da ona carstvo poniava? I da, moda, carskoj porodici hudi? (Odseno, gotov na sve ) Volim je ko ivot. Ona moja bie. Carevi mi nee svoju ker da nude. Nisam vladar kome vreme lovor svie. Dosta mi je, ako volela me bude. (Okree se caru i cinino) Naslednika carskog dostojno oeni, Za porfiru carsku carska su ramena, No molim te, nemoj svetovati meni. Sirota je, ali lepa i potena. CARICA

Uasno! ta misli sad u ovoj tmui? Dva su puta: koji misli da je bolji? URO Smiluj se. Zar kula slave da se srui. CAR (odseno) Bie ko to rekoh i po mojoj volji. (Nasmeje se.) Divna kazna! Bie to ala valjana. Sto reenja jednim izvriu mahom. (U lice Sinii) Tomaida biva za nedelju dana Uroevom enom, naom carskom snahom. (Sinia, koji je oekivao sve, samo ne ovo, zastane zgraiut. Urou je lice nasmejano. Car je gord. Carica neto misli.) (Zavesa naglo pada) Nazad na vrh

SimaKosmos ~ pocetnik ~

Pridruio: 15 Feb 2006 Poruke: 9 Lokacija: SD Poslao: Sub Mar 25, 2006 7:12 pm Naslov: ________________________________________ IN TREI Veliki nizak trem u lepoj rezbariji. Prednji deo otvoren i odatle pukao vidik na daleke visove obuene u maglu. Levo u dnu su ogromna dvokrilna vrata, koja vode u trpezariju za zvanina dvorska veselja. U prednjei planu, s leve strane, jo jedna vrata, manja. Desno, u dnu, vrata vode u

hodnik. Desno, u prvom planu, stepenice koje vode na sprat. Docno popodne. Skoro e no. Po tremu se vrzmaju mnogobrojni kalueri, ppeiii, stara i nova vlastela, paevi, dame i dr. U jednom uglu Nikola Bua pria jednoj grupi. BUA Verujte, ne videh nita tome slino. Rekoe Petrarka da je ime njemu. Imao sam ast da upoznam ga lino. Taj se ovek prosto razume u svemu. Zna grki, latinski, zakonike davne, U znanju se niko s njim boriti ne sme. Najvetije vodi poslove dravne, Svira je, a kau ak pie i pesme. Ko poslanik zimus u Mletke se krenu. Dud je to smatrao kao poast retku Za dravu svoju. Stog vlastelu njenu I plemstvo po krvi, znanju i imetku Pozva da poasna pratnja njemu bude. I dok devojke ga prate okom smernim, Markize mu kriom svoju ljubav nude. A on reima je plaao bisernim. Kad on zbori, tajac vlada na sve strane. Sluaju ga gospe i kneevi sedi. Da, on je poslanik zemlje jedva znane, Ja poslanik carski i on vie vredi. DRUGI PLEMI (koji je to sluao) Retka poast. Retka. Toj zavidim slavi. JEDNA DAMA Nieg goreg nema. Kuga car je zala. PRVI PLEMI (koji s njom govori) Kraljicu Francuske za dan u grob stavi I sahrani ravno sedam kardinala. I tri sina kralja od Francuske zdrobi, I brat Patrijarhov, vizantski prvaci, Monahinje mnoge podlegoe kobi, A ivi vapiju: Sreni su mrtvaci. (Prvom plemiu) Kako Kantakuzen? PRVI PLEMI

Vele, zlo je s njime. Primie monaki in jo ove zime. LODOVIKO (jednoj grupi) A va car je papu izigrao divno. DRUGI PLEMI (Prvom plemiu) Ne razumem to je gospodstvo vam kivno. PRVI PLEMI to? Jo gologlavac pita! DRUGI PLEMI Rad bih znati. PRVI PLEMI Jer je dvorac prepun novodolog gada. DRUGI PLEMI (uvreen) Ja sam plemi. PRVI PLEMI Jo e i kraljem se zvati. DRUGI PLEMI to ja da sam gori ? PRVI PLEMI Nisam za smeh sada. DRUGI PLEMI (ljut) Za mog cara krv se moja rekom prosu. PRVI PLEMI Hvalie! Lep od vas car na ima donos! TREI PLEMI (prezrivo) Takvog plemstva svud je ko ti, bedni, to su: Plemstvo koje ne zna za ime i ponos! DRUGI PLEMI Re meri! PRVI PLEMI ta veli? Ti jo trai svau? TREI PLEMI Govedar! DRUGI PLEMI U boju glava mi je bila.

PRVI PLEMI Idi, o junatvu lai brau mlau. DRUGI PLEMI ta mi se ti gordi, ti lentino gnila? TREI PLEMI (smeje se) Car ih iz milosti digao iz praha. (Svaa je sve otrija. Oko njih se kupe ljudi.) PRVI KALUER Nikad da se novi sa starima sloe. Jedni su zbog drugih uvek puni straha. BUA Pa to do pobune ak dovesti moe. PRVI KALUER Bilo bi, da car na nema ruke snane. TREI PLEMI (vadi ma) Zar mene da vrea sin glupoga sebra? DRUGI PLEMI I sam car je sit vam odanosti lane! (Vadi ma.) TREI PLEMI utokljune! DRUGI PLEMI (Poleti da se bije. Zadravaju ga.) Pusti da mu smestim rebra! Pusti me da smrvim torokalo gladno. Ni pare u depu, a nos nebo para! (Mete.) MANUELO (pria nekim enama) Nekakve tri ene, veli pria stara, Muio je avo. . . ETVRTI KALUER (ulazi i trlja ruke) Brrr. . . Ala je hladno! MANUELO Tad sveti Dominik sa molitvom prie enama to vrite i mole i tue, I ko crni maak sotona izie Iz njih i utee uz zvonarsko ue. . . JEDNA DAMA

To je udo pravo! MANUELO No jo veih ima. Sveti Benedikt se gadio od ena. Odjednom ispade pred njega izdima Sedam devojaka. . . (Svi oko njega zinu, a on nastavlja) Sve golih ramena. . . DRUGI PLEMI (Prvom) Klipane. . . MANUELO (pria) Odelo sa sebe su svukle. . . JEDNA DAMA A svetac? MANUELO Utee, krst uzevi na se. Potom su ga kosom kao biem tukle. Tad aneo sie da ga bede spase. . . LODOVIKO (Bui) I mesto da papske poslanike slavne Doekamo ovde s gotovim reenjem, Zbog neke careve namere nitavne Vraamo se, a pod stranim ponienjem. . . PRVI KALUER (Drugom kalueru) Od polumeseca to se kradom javlja, Kau, car se boji. MANUELO (i dalje pria) Sve to zli su dusi. DRUGI KALUER Kakav sram za jednog cara pravoslavlja, Da ker svoju nudi emiru u Brusi! LODOVIKO (Bui i jo nekima) A sad tu sramotu ko da papi javi? A znajte, careva to je ista teta.

PRVI KALUER O, bolje da celu zemlju krv zadavi, No da doekamo Tatarina zeta! (Trei i etvrti kaluer prelaze u razgovoru preko pozornice.) TREI KALUER I Sava postade patrijarhom! Bruka! ETVRTI KALUER ta e? Ulizice car visoko die. TREI KALUER Onda nato Sabor, sav mete i huka, Kad car onog bira koji mu je blie? ETVRTI PLEMI Ko je dostojniji nek se maem rei! Ko od nas vernije svome caru slui? TREI KALUER to uvlai strance, car uasno grei. PRVI PLEMI Staro plemstvo zar da sa ritom se zdrui ? ETVRTI PLEMI Mi smo novodoli, no vernosti puni. Naa re je delo, car nam Bogom biva. Naa srea lei u vernosti kruni. Da. Mi nismo svilen dronjak koji sniva. PRVI KALUER Ta je raspra smena. TREI KALUER Stid mi obraz ari. Car nas uvek buno na Sabor poziva, A, meutim, on sam uvek gospodari. DRUGI KALUER (izviryje da vidi ide li car) Cara nema, hoj, hoj. . . ala mi se zeva. TREI KALUER Pita nas za savet, a ta hoe radi. ETVRTI KALUER Zove nas na Sabor da nam se podsmeva? TREI KALUER Ili da nov strah nam u srce usadi? ETVRTI KALUER I za Zakonik je tobo bilo vee,

A sve smo inili ono to on trai. DVORODRICA (dotri) Car ide! Ovamo dajte bre svee. (Jednom pau) Idi i naredi pozdrav celoj strai. PRVI KALUER (zeva) Gle kako se glasno uje konjski rzaj. BUA (Dvorodrici) to si tako tuai? DVORODRICA (mahne rukom) Zli su dani moji. Moja ena. . . (Pau koji oslukuje) Idi, kuvare ubrzaj. . . (Pa ode.) Zlo kad ena pone kapu da ti kroji. Radi ta ti volja: ibaj, moli, trzaj Nita. Zlo kad mrzi, zlo kad te se boji. Zna, tukoh je biem, jer je bila kriva, Kad, a ona noas monahinjom posta. Sad za mene nije ni mrtva ni iva. Da se davim, to mi jo jedino osta. BUA (gleda ga podrugljivo) Zagonetka, nita drugo ena nije. (Uzdrava smeh.) DVORODRICA Neka se samo vrati. Dau joj sva prava. Nek me lae, nek me i pljuje i bije. ta u? Kad sam bez nje, luda mi je glava. (Truba.) Car! (Svi se uskomeaju. agor, pa potom tajac. S desne strane sa stepenica silazi carica u pratnji jedne dvorkinje. One obe zastanu i oekuju cara s ostapima. Carici se ukazuje poast klanjanjem.) DVORKINjA Carica danas umorna je. CARICA Jeste.

Sanjala sam strane snove noi cele. Letela sam preko jedne crne este, A dole, poda mnom, vrane pa sve bele. Potom doe pesma nekih krokodila, Jauk jedne abe. . . DVORKINjA Uh! CARICA Pa modra reka. . . DVORKINjA Protiv takvih snova treba da se kane Na oko kap istog Deviinog mleka, Ili kaplja krvi iz Hristove rane. . . CARICA Gde tog ima? DVORKINjA Tog je u Vizantu bilo. No Latini sve to odneli su sobom. I palac Simonov, Gavrilovo krilo I suzu Preasne nad Gospodnjim grobom! Razgrabie. . . CARICA Strano ti me snovi plae. Uro je zaluen. Car venanje eli. DVORKINjA Ljubav lei ulje iz svadbene ae Mrtvih zarunika. CARICA Onda idi, preli Postelju mu uljem. U mojoj je sobi aa moje snahe i pokojnog brata. (uje se galama.) Ne. . . dockan je. . . JEDAN GLAS (spolja) Zgodno hitac dobi! CARICA Zlo mi je. . . (U trem ulazi itava vojska paeva, lovaca, trubaa, straara. Guva, mete. Ispred svih uri Sinia.) JEDAN OD LOVACA Tako se samo medved hvata!

SINIA (klanja se) O, carice snaho, lov na bee bogat. CARICA Svi ste sreno stigli?

SINIA Svi! Car je pun slave. Njim pogoen pade jedan jelen rogat. Od njega e sutra veeru da sprave. No oprosti, moram ii. Car mi ree Da lino nadgledam orbe i peenje. Za sve goste deset ovnova se pee, Jer car svima sprema. . . CARICA ta? SINIA (Ode naglo levo.) CARICA Iznenaenje. Ah, moj san. . . PRVI KALUER (jednom lovcu) Zbog nekog, vele, novog stanja. . . DVORKINjA (tei Caricu) Moda nee biti. . . DRUGI KALUER A Branko mi kae Da smo svi pozvani zbog nekog venanja. CARICA (s uzdahom) Opinila ih je. . . DVORODRICA Levo. . . desno. . . strae. . . (Svi se razmiu. palir straara. Ulaze: Car, kralj Uro, Vukain, despot Oliver i drugi. . . Pored cara su kartinerije, cakone i dr) CARICA Srean lov ti zdravim! CAR

Hvala, gospo. Zbore, Zdravim sve s kojima danas sreno lovih. Sve zovem na gozbu. . . Nek se pesme hore U ast Patrijarha i zakona novih. Gospo, pourimo. Skup re eka nau. . . Kralju. . . (Uro prilazi nasiejan.) Takav sjaj mi tvog pogleda godi. (Svi polaze levo u dnu ka trpezariji.) Patrijarhu prvu nazdravimo au, A potom ostaloj po redu gospodi. (U guvi se svi izgube levo, odakle se uju trube, carski pozdrav i dr. Pozornica je za neko vreme prazna, a potom na nju stupaju sleva Sinia i Palman.) SINIA I rekne li nekom o emu se radi, Onda bei, stare, ispred ruke ove. . . PALMAN Zar da se svaamo, moj junae mladi, Jo zbog takvih trica, to se ensko zove. (Oni su preli u razgovoru preko pozornice i penju se stepenicama desio. Iz trpezarije izlaze Uro, Prvi i Drugi kaluer, i Dvorodrica.) URO Te zdravice. . . blesak. . . dosadno. . . zamara. . . A ja bih da sanjam. O emu? Ne znate. . . O neemu to se s penom razgovara I iji pogledi zemlju, brda, zlate. Zna li to stvorenje stvoreno od zvuka? PRVI KALUER Boe moj! URO Od pesme, od srebrne strune, Od plavih konaca i mree pauka. Od raskonog besa meseine pune, Od sedefa, koljke i vinskoga daha, Zlatne kie to se niz vrh sneni spira, Od ruinog ulja i zvezdanog praha, Od mramora glatka, vrh koga se jati Red tica i klizi ruiasta pena?

Zna li to stvorenje to vlada i pati? Ime mu je. . . OBA KALUERA udo! DVORODRICA Zagonetka! URO ena! Da. Voljena ena. PRVI KALUER Moda. DVORODRICA Ima pravo. Ali tvoja slika nije sasvim tana. U njoj jo postoji la, samovlast, avo, Zmija puna smeha i pritvorstva plana. URO U voljenoj eni sve je lepo. . . DVORODRICA Jao, Ds zna kako brzo slast bude gorina. DRUGI KALUER Dosta. Zar si zato ovamo nas zvao? Marim ja za ene i pritvorstva njina. URO Bolje i to sluaj, no laganja tamo, Gde pohvala gadna prosto te zadavi. DRUGI KALUER Kuda god se makne, la caruje samo. PA (javlja) Poklisari neki. (Ode u trpezariju.) URO Caru nek se javi. DRUGI KALUER istimo se, brate. (Odu obojica.) DVORODRICA (kao za sebe) ena, to je riba. Sve ovako vrda. No riba bar uti,

A ena govori, praaka se, giba I kalueri se. Tek da te naljuti. CAR (izlazi iz trpezarije) Poklisari gde su? DVORODRICA ekaju. CAR Pa idi. Ako pisma nose, ti mi ih donesi. (Dvorodrica ode.) CAR (sinu) to bei ? Zar tako drutvo ti se svidi ? DVORODRICA (Vraa se) Gospodaru, dvoma sad potreban jesi. (Njega prate dva vizaitijska paa nosei jastuie. Na jednome je pismo, na drugome pismo i neki zavoj.) DVORODRICA Paleolog! (Daje caru pismo) CAR Divno. DVORODRICA Kantakuzen. (Daje mu drugo pismo.) CAR Slavno! (Paevi ostave i odu. Dvorodrica takoe.) CAR (otvara Paleologovo pismo) Krasno! Mada poznat nisam ti odavno, Pomozi me. Hoe presto da utvrdi. Darove mi nudi, naziva me bratom. Sve careve druge proklinje i grdi. URO Hm. CAR Pred unutranjim Vizant stoji ratom. Da vidimo drugo. (Otvara Kantakuzenovo pismo i itajui ga govori)

Iz tamnice jei. Sea me na prolost, poasti mu dane. O, to je tu slova, nepotrebnih rei! Pismo mu je dugo, ravno etir' strane. I on trai pomo. Svu poast mi nudi, Ako Paleolog to pre sruen bude. Dva cara, a jedan drugog podlo kudi. URO A obojica ti slavu i ast nude. No to je opasno. Moda kakva zamka? CAR Veito sumnjalo. URO Krvav put je cilju. CAR Bez krvi se, sinko, ne uzme ni slamka, A ne grad to ivi sav u izobilju. Vizant, taj klju slave, bogatstva i drai, Vizant, taj crveni rubin, kamen asti, Sad moj zlatni prsten za svoj okvir trai, I moj bi, re moju, peat moje vlasti. URO Zato hita, oe? to si zemlje nesit? CAR Jer me mora zovu, jer mi kule kliu, Jer me k sebi vue grad muenja presit. Preda mnom kapije njegove se miu, I zove me k sebi kruna uzdisanja, Ta kruna na kojoj nema mesta ista, to pamti ubistva, trovanja i klanja, I to kroz vekove ostala je ista. Ta kruna, taj zlatni letopis vremena, to se sea nisko palih velikana I careva malih i velikih ena. Ah! . . . URO (sa dosadom) CAR Puno je zvezda i blistavih dana. O, vest takva zar ti ne uliva radost, to u nama Vizant naslednika stee? URO

Ne. CAR Mi smo ta nova vizantijska mladost, I krv Andronika i u nama tee. Gle, ta Kantakuzen alje mi uz pismo! (Razvija onaj zavoj na jastuetu.) URO ta? CAR Kartu Vizanta. Trebae mi, kae. (Razvija kartu i prostire po podu.) Skoro moj e biti, jer daleko nismo. O, eljeni grade, mi smo tvoje strae! URO Jadni grad! Tu bie kraj dva svoja cara. Strano. (Neki su doli iz sobe i gledaju Cara, koji je razdragan.) CAR Delo ruku mojih to sazreva. Gledaj, sebe jede nemona i stara Zmija, koja mi je pila sunce dneva. itave sam noi lutao ko seni, I ekao udno gr bludnice svele. Sad je dolo. Dru svi udovi njeni, A na ramena su jejine joj sele. (Gleda u kartu.) Gle, dvor Vasilijev, hram dostojan Boga. URO I Nikola Bua u zvezde ga kuje, Mada i sam uda video je mnoga. CAR (pohlepno) Pust je. eka moje fanfare da uje. I zadrhtae mu esnaest stubova I grunuti blago, to je udno krao. (Smeje se.) Paleolog, senka dostojna grobova, Kantakuzen rob je, u tamnicu pao! URO Rob! Sudba.

CAR Evo ti dvorca svih Komnena. URO Sluao sam da je to kruna lepote. CAR (putuje i dalje maem po karti) I riznica evo, negda punih plena. Prazne su. U njima sad se bube kote. URO (gledajui sa zebnjom u kartu) Veliki je Vizant. CAR Moja mo je vea. S nje osam dvorova carskih uas rove, I Paleologu od nje dru plea, Jer Gospod Bog mene za spas Grada zove. URO Strah me. CAR (nasmeje se) Od pobeda? Gle, vrti maslina. Evo ti i Skole, Magnaura tu je, Tribunala evo elinih zidina, ije gorde kule prvi zraci ruje. Evo ti hodnika. Na tri strane vode. Gle, Biblioteka! . . . URO (ushieno) Puna svetih spisa! CAR I kapele carske gordo diu svode. Evo kupatila od istih jaspisa. URO Evo crkve, crkve. . . Gle, bezbroj ih ima. Pune su sutona, boanstva i straha. U njima treperi dah svetenog dima. CAR I gri se demon slomljenoga maha. URO Strasno volim crkve. CAR Mo u njima spava.

Ali tebe zove zvon stokratih zvona S galije to tone i to oajava. (Dalje na mapi.) Kubikum! Pa Filaks. Evo Oktogona! URO I Sofija Sveta! Opet crkve tu su! CAR to brojati crkve? URO Zbornika su pune. Cela prolost spava tu u papirusu. CAR No bled sjaj je mitre naspram sjaja krune. URO Bled je, ali ljubak. Ta mi nenost godi. CAR Nenost, kad din grca, din propale slave I mrtvako lice ogleda u vodi ? Vali vrue krvi ulice mu plave I itave rulje ko utvare krue. ekaju da kuga kosirom ih zgrabi. Dok se lovor drobi i venu mu rue, Moja gorda vojska boljem cilju grabi. Ljulja se i jei bolnik prepun zlosti, A prazne mu kule odjekuju tupo. Istonome caru dru trule kosti, A smrvljen mu pogled u no stremi glupo. uj! Vizant nas eka. I ko dud, pun sjaja Pod stegom, dok vetar iz pustinje ree, Venau se s morem to svetove spaja I do Svetog Groba razapeu mree. (On se yspravio. Gleda gordo, zaneseno.) Iz etiri mora dohvatiu vode, Nek s etiri mora krik slava zahori, Re zakona neka boje stresa svode, Jer jedan je zakon: vladaj i pokori. Nek se prospe ponos niz iemljive zide I smrt stranu Gradu osvetu prozbori, Da vragovi moji u prahu se vide, Jer jedno je pravo: vladaj i pokori! etrdeset leta jo preda mnom stoji, etrdeset leta nek strast vlasti gori,

Svako neka novi alem krune broji! Jer jedan je moral: vladaj i pokori! CARICA (dolazi iz trpezarije) Moj care, vlastela trai te. CAR Sad, sada. (Jednome pau koji je tu) Tomaidu zovi. Sad nek bude slavlja. URO Oe, hvala, oe. . . (Carica se mrti) CAR Ti tom nisi rada? (Prya joj pismo.) Divne vesti Vizant veeras nam javlja. URO Nainimo zato veselje obilno, Ko kada se vojska na nov pohod sprema. Nek u svakom budi oseanje silno. (Pa se vraa u drutvu s Palmanom.) PALMAN Gospodaru, ovde Tomaide nema. Nego? CAR (zaprepaen) PALMAN Sa Siniom. . . URO (uasnut) Utee po mraku? PALMAN Ja sam znao, ali miljah: ta to mari? URO Oe, odmah polji za njim strau jaku. (Palmanu) I jo im pomoe ti, glupae stari! CAR Platie mi skupo! (Mnogi se razilaze.) JEDAN VOJVODA (apatom)

Stvorie se udo! CAR Oboje u. PALMAN Ja sam. . . CAR Pijan celo vee! Nita ne razume, ti, matora ludo. JEDAN OD ONIH TO BEE Sklonimo se, bie metea i see! (Na pozornici ostaju Car, Carica, Uro i Palman. Ostali su pobegli.) URO U poteru, oe. CAR (Palmanu) Ti pouri bre. Nek Dvorodrica odmah doe. . . PALMAN Hou. (Ode.) URO Gnevan sam. Hajdemo. Moj konjic ve re. CARICA Gospodaru, zato mete stvara nou? Prikrijmo sramotu. CAR Sa mnom da se ali ? Sa naredbom mojom? CARICA Pa zar druge nije? Da svi vide da smo na nju samo spali? A i sam zna ko je, od rodbine ije. Nama druga treba, za naega sina, Kad ovako zbi se, neka tako bude. Spasimo se jednog nedostojnog ina. URO Majko, tvoje rei zar mi ljubav kude? CARICA Ja kleim pred vama, muu moj i dete.

(Klekne.) URO Majko. . . CAR Gospo. . . CARICA U sram ne hrlite sami. CAR (Vidi se da ga neprestano mui pospednji dogaaj. On u dui odobrava Cariine rei.) Smeje mi se! Takve uvrede se svete! CARICA Pa gde da ih nae sad u nonoj tami? A sutra na kome ko zna bie kraju. Venae se noas kriom, i ta tada? Hoe da sramotu celim carstvom znaju? URO (oajno) Venae se! (Plae.) Majko! CARICA Sin moj u pla pada! URO Majko, i suvie to je gorka aa. CARICA Zna li sin iji si, zna li svoje pretke? CAR (vie za sebe) CARICA Zna li ta znai carevina naa? Zar ti gode dvorske poruge i spletke? U noanjoj huci bestidnica ode, Da je svu no grli Sinia, bez stida. I ti hoe s njom da preci ti se srode? Nae ime da joj rane asti vida? I zar tvojoj deci takva treba mati? Care, zato uti? CAR (rezignirano) Re ti mudrost prati. Iz tebe govori carica i iajka. Ne mogu je stii, da konj ima krila.

Pa i da je stignem, nato cela hajka? Tomaida nije vie to je bila. (Dvorodrica i Palman dolaze.) PAPMAN Gospodaru. . . CAR Vi ste. . . Zata sam vas zvao? (Smilja izgovor.) ta je sa jestivom? DVORODRICA Gotovo je. (Kao sa strahom odbija te misli, zastane, pa prezrivo) Otac car careva, a sin bogomoljac! (Ustaje. Preteim glasom) Ti nagriza koren i mladicu sonu. Dahom smrti pahne carevinu celu. (Carica ne ume da se snae u situaciji. Htela bi neto rei, ali joj re zastane u grlu. Iz sobe se uje himna.) Ej, dosta sa himnom. Nek zapevke ponu. Vi niste na gozbi, nego na opelu. (Sa tuno retkim podsmehom i bolom srui se opet u stolicu.) Na Vizant! O, dosta, dosta bie ale. Vizantijo, spavaj! Mirujte straari. Ne boj se za kule i za arsenale, Jer mi nismo vojska, no bedni grobari. Maevi su tupi, koplja zarana, Pod odeom carskom monake su tralje. . . Oe. . . URO (plaevno) CAR Ti si suton mog sunanog dana. URO Oe. . . CAR (van sebe) Dalje. . .(Gnevno) Dalje. . . (Klonulo) Dalje. . . CARICA (umirujui ga prilazi mu) Care. . . CAR

(i dalje u ekstazi) Odlazite, aveti i senke! Umuknite horne, utrnite lue. Dosta je pevanja, dosta terevenke! CARICA (hotei da ga umiri) Care, kakve crne zamisli te mue? Sin tvoj, evo, eka tvoj poziv da gine, Da donese nove pobede, nov lovor, Da s tornjeva carskih krunu za te skine. CAR (ponavlja mahinalno, kao pijan) On eka. . . CARICA O, emu sav taj mrani govor? CAR (kao da se budi) On eka. . . da sin moj. . . oprosti, oprosti. To je zanos. Samo ruan san sam snio. (Kao da hoe samog sebe da uveri.) Umoran sam. . . Neka vlastela se gosti. CARICA Gospodaru, noas suvie si pio. Treba lei. . . CAR (kao u bunilu) CARICA Hajde, i nek pono zbrie Trag na uspomeku strane noi ove. Neka svei lovor vrh nas zamirie, Da sanjamo slavu i pobedne snove. CAR (Ranije ushienje ga opet obuzima. Die se.) O, tamo su snovi, kad se sunce prospe, Kad pozlati mramor i kad mora grli. (Pada u ekstazu.) Tamo pono blista, kad se srebrom ospe. Molitva odande u nebesa hrli. Tamo tee poar meseca razliven. U orlove carske sjaj u da mu stopim. Vaskrsnue Gospod na Golgoti skriven: Tamo Vizant eka da mu oi sklopim.

Tamo, vidi tamo, gde plave magline, Tamo u prestole modinom da kropim, Tamo da porobim klance i doline, Tamo Vizant. . . (Okrene se sa irokim gestom kao da zove sina. No kad ga spazi smrvljena kraj prozora i oborene glave, on ponova jaukne) Sine! (Vie se srui no to sedne u stolicu. Padne mu ma. On osea svu tragediju, ita svu budunost.) URO (Rezignirano die glavu s oima punim suza. Carica prestravljena stoji kao kip.) (Na pozornici je potpuno no, samo ova tri uzbuena lica osvetljava svetlost iz trpezarije.) CAR (Die glavu lagano. On vie nije besan. Kao ranjena zver koja trai sauea, gleda tupo, neodreeno u sina, a s usana mu sklizi, kao odjek tekih misli to mu jure po glavi, nedovreno pitanje) . . .Kad ja oi sklopim! (Zavesa)