Hemija

Skripta (pitanja+odgovori)
,O P T A I N E O R G A N S K A H E M I J A
1) Zakon o odranju masa Lovoazijeov zakon)
Formulisali: An!oan "a#oa$%j&, 1''(
% M%)a%* "omanoso#, 1'+,
Def: Ukupna masa supstanci koje stupaju u hemijsku reakciju jednaka je ukupnoj masi
proizvoda reakcije.
Dokaz:
+
3 2
CaCO CaO CO
( ) ( ) ( )
+
2 3
CaO CO CaCO
m m m
Za vreme neke hemijske reakcije ne menja se ukupna masa svih supstanci koje uestvuju u
toj reakciji. Ako se ukupna masa svih supstanci u hemijskoj reakciji ne menja, znai da se pri
hemijskom procesu materija ne moe stvoriti niti unititi. dat!e ovaj zakon naziva se
zakonom o n&un%-!*j%#os!% ma!&r%j&
.) Zakon s!a*n%) odnosa masa /rus!o# $akon)
Formulisao:Jos&/)0"ou%s Prous! 1'+(011.,)
Def: Elementi se meusobno jedine gradei jedinjenje u stalnom odnosu masa i te mase se
meusobno odnose kao celi prosti brojevi.
Dokaz:
2 2 2
H O H O voda +

( ) ( ) H O
m : m 2 : 16 1: 8
vod. peroksid +
2 2 2 2
H O H O
( ) ( )
: : :
H O
m m 2 32 1 16
2
C O CO ugljen mon. +
( ) ( ) C O
m : m 12 : 16 3: 4
2 2
C O CO ugljen diok. +
(C (O
m : m 12 : 32 3: 8
Saa Stojmenovi "
H E M I J A
2) Zakon umno&n%) odnosa masa da*!ono# uakon)
Formulisao: 3a*!on, 114.56
Def: Ako se sjedinjavanjem dva elementa gradi vie jedinjenja , onda razliita masa jednog
elementa koja se jedini sa istom masom drugog elementa u odnosu malih celih brojeva.
Dokaz:
( )
( ) ( )
(
2 ! O
! O a"o# $ oksid m : m 28g :16g % : 4 1
( )
( ) ( )
(
! O
!O a"o# $$ oksid m : m 14g : 16g % : 8 2
( )
( ) ( )
(
2 3 ! O
! O a"o# $$$ oksid m : m 28g : 48g % : 12 3
( )
( ) ( )
(
2 ! O
!O a"o# $& oksid m : m 14g : 32g % : 16 4
( )
( ) ( )
(
2 2 ! O
! O a"o# & oksid m : m 28g : 8'g % : 2' (
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
1 2 3 4 (
m O : m O : m O : m O : m O 1: 2 : 3: 4 : (
() Zakon s/oj&n%) odnosa masa
Formulisao: R%)!&r
Def:asa dvaju elemenata koji reaguje sa istom masom nekog treeg elementa, reaguje i
meusobno sa istim odnosima masa.
Dokaz:
( ) ( ) H O
m : m 1: 8

2 4
2H C CH +
( ) ( ) C O
m : m 3: 8
( ) ( ) H C
m : m 4 : 12 1: 3
( ) ( ) H C
m :m 1: 3
+) A#o5rado# $akon
7ormu*%sao8 I!a*%jansk% )&m%9ar Am&d&o A#o5adro 1111 5od%n&6
Def: U jednakim zapreminama razliitih gasova na istom pritisku i istoj temperaturi nalazi se
jednak broj molekula.
1mo* #i!o koje supstance sadri
23
6) '23 1' es#i*a. . vo je avogadrov #roj i o#e!eava se sa
$a.
N: n Na:;broj estica ! koliko ima supstance Avogadov broj
" mo! #i!o koje gasovite supstance ima zapreminu %m&'',( dm
)
.
'
,) S!ruk!ra a!omso5 omo!a9a
*storijski znaajni mode!i strukture atoma su.
+omsonov,
,ader-ordov
.orov
Tomsono# mod&* a!oma je s-era ravnomerno ispunjena pozitivnim nae!ektrisanjem u kojoj
p!ivaju negativni e!ektroni/
Rad&r<ordo# mod&* a!oma6 0rema k!asinoj e!ektrodinamici e!ektroni se kre1u oko jezgra
po zatvorenim putanjama imaju u#rzano kretanje pri emu emituju e!ektromagnetno zraenje
(svet!ost) svih -rekvencija , gu#e svoju energiju i padaju postepeno, ka jezgru.
$ie!s .ohr, "2").god razvija prvu odrivu teoriju atomske strukture.
3 svojoj teoriji .or raskida sa zakonima k!asine -izike i primenjuje
0!ankovu kvantnu teoriju i
Antajnovu teoriju -otoe!ektrinog e-ekta
Plankova teorija- zraenje se emituje u odvojenim kvantima tj. odvojenim ko!iinama
energije.
Antajn - genera!ie 0!ankovu teoriju zraenja, daju1i teoriju po kojoj se i svet!ost kre1e,
odnosno prostire u kvantima tj. "otonima #"otoni su kvanti svetlosti$.
=oro# mod&* a!oma se sastoji iz/ atomskog jezgra i e!ektrona koji se raz!ikuju po ko!iini
energije, tj. zauzimaju raz!iite energetske nivo, kre1u1i se oko jezgra atoma. 4!ektroni se
mogu kretati samo po diskretnim or#itama pri emu ne zrae e!ektromagnetne ta!.
4mitovanje i!i apsorpcija kvanta svet!osti vri se pri pre!asku e!ektrona sa jedne diskretne
or#ite na drugu. 4nergija koja je potre#no da #i se iz atoma vodonika uk!onio jedan e!ektron
naziva se energija jonizacije.
%tvaranje kvantnomehanikog modela atoma omoguile su sledee teorije&
De Brolj je na osnovu dua!ne prirode -otona postavio hipotezu po kojoj sva te!a poseduju
dua!nu prirodu, ponaaju se i kao estice i kao ta!asi.
redingerova jednaina, predstav!ja5 ,,'erovatnou da se estica u odredjenom trenutku
nae u odreenoj taki u prostoru((.
Hajzenergov !rin"i! neodredjenosti/)*emogue je istovremeno tano odrediti brzinu
elektrona i njihov polo+aj u prostoru,.
6vantno7mehaniki mode! atoma se raz!ikuje od .orovog u tome to ne priznaje odre8ene
putanje e!ektrona ve1 ih zamenjuje prostornom verovatno1om na!aenja oko jezgra.
9a #i se komp!etno o#jasnio svaki e!ktron u atomu uvedeno je opisivanje e!ektrona i to
kvantnim brojevima. Za opis energetskih stanja atoma koriste se ( kvantna #roja/ glavni
kvantni broj. (n$, orbitalni (l), magnetni (m) i spinski (s). -aulijevim principom je de"inisano da
ne postoje dva elektrona u jednom atomu koji imaju sva etiri kvantna broja ista.
#lavni kvantni roj #n$ predstav!ja pozitivne ce!e #rojeve od " do : (6, ;, <, $, , 0 i =).
>to je ve1a vrednost n, to je !juska da!ja od jezgra. Sa porastom n raste i zapremina atomske
or#ita!e, a time i uda!jenost e!ektrona od jezgra. %rednost g!avnog kvantnog #roja (n)
odre8uje i zapreminu atomske or#ita!e u kojoj je verovatno1a na!aenja e!ektrona najve1a6
<aksima!ni #roj e!ektrona koji se moe na1i u svakoj !jusci (nivou) je .n
.
)
H E M I J A
K0*juska8 "s
'
(')
"0*juska8 's
'
'p
?
(@)
M0*juska8 )s
'
)p
?
)d
"A
("@)
N0*juska8 (s
'
(p
?
(d
"A
(-
"(
()')
O0*juska8 Bs
'
Bp
?
Bd
"A
B-
"(
()')
P0*juska8 ?s
'
?p
?
?d
"A
("@)
>0*juska8 : s
'
: p
?
(@)
( 2 6 2 2
1%
3 3 ) 2 2 ) 1 : p s p s s Cl
1 6 2 6 2 2
1+
4 ) 3 3 ) 2 2 ) 1 : s p s p s s Cl
$ritalni kvantni roj % l &' 9e-inie energetske podnivoe u okviru g!avnog energetskog
nivoa, opisuje izg!ed putanje (or#ite) e!ektrona unutar pojedine !juske 0odnivoi su/ s, p, d, -,
g, h,... *ma vrednosti od A do n C ".
Svaka !juska ima svoju pod!jusku koju ine e!ektroni sa istim or#ita!nim kvantnim #rojem, tj.
e!ektroni istih putanja.
+re1i kvantni #roj je ma5n&!n% k#an!n% ?roj (m) 7 govori o prisutnosti i uticaju e!ektrinog i
magnetnog po!ja koje potie iz jezgra i spo!ja. S/%nsk% k#an!n% ?roj (s) govori o smeru
rotiranja e!ektrona oko svoje ose/ (+"D' ), (7"D').
') A!omsko j&$5ro
Atomsko jezgro je
najs!oeniji mikrosistem
centar atoma sastoji se od protona * neutrona.
%e!iinu atomskog jezgra jo je ,ader-ord odredio i iznosi "A
7"'
cm i u odnosu na atom ija je
ve!iina "A
7@
cm, jezgro je "AAAA puta manje.
Eezgro se sastoji od protona (p
+
) koji su pozitivno nae!ektrisani i neutrona (n) koji su #ez
nae!ektrisanja. 0rotoni i neutroni se zajednikim imenom zovu n u k l e o n i, a samo jezgro
nukleus.$eutron je "2)'.godine otkrio Fedvik. $eutron ima skoro istu masu kao i proton a!i
je #ez nae!ektrisanja.
$eutron je otkriven #om#ardovanjem #eri!ijuma (.e) a7esticama, pri emu je do#ijen
e!ementarni ug!jenik (G)/
n C He Be
1
'
12
6
4
2
+
4
+ +
3 s!o#odnom stanju neutron je nesta#i!an i spontano se raspada na proton emituju1i pri tome
e!ektron i jo jednu esticu (neutrino)
v e p n neutron + + ( (

(
Eezgro atoma se sastoji od mnotva protona i neutrona upakovanih zajedno. $eutroni
nemaju nae!ektrisanje, dok se pozitivno nae!ektrisani protoni me8uso#no od#ijaju. 0ored
ovih -iundamenta!nih estica postoje i druge nesta#i!ne jo uvek nedovo!jno ispitane estice
(oko 'AA)/
mezoni,
antineutrini,
pozitroni i dr
0rema poznatim injenicama moe se re1i da je masa atoma skoncentrisana u jezgru i
predstav!ja z#ir masa protona i neutrona. vaj z#ir masa prikazuje se kao maseni #roj (A) i
karakteristian je za svaki e!emenat, pa se upisuje u gornjem !evom ug!u hemijskog sim#o!a/
E
A
Z
9rugi #roj koji karakterie svaki e!emenat i na!azi se u donjem !evom ug!u je atomski #roj (Z).
1) Rad%oak!%#nos!
0ojam emitovanja nevid!jivih zraka nazvan je radioaktivnost, a e!ementi kod kojih je uoena
ova pojava nazivaju se radioaktivni e!ementi.6od raioaktivnih e!emenata emituju se tri vrste
nevid!jivih radioaktivnih zraka/
. zraci su estice korpuskularne prirode#imaju masu$. -ozitivno su naelektrisane,
reletivno teka, brzine kretanja /0111km2h. -rolaskom kroz vazduh estica vri
jonizaciju. 3austavlja ih list hartije , to znai da oveka od ovog zraenja titi odea, a
ruke gumene rukavice. 4omaaj estice u vazduhu je do 0 cm.
.zraci takoe predstavljaju estice pa se i za njih mo+e rei da su korpuskularne
prirode.- zraci su estice kreu se do 561111 km2h jer su znatno lake od estice.
4omet u vazduhu ui je od 7 mm do nekoliko metara. o prodora je vea a zaustavljaju
se listom aluminijuma debljine /.8 mm.-rolaze kroz razne materijale, jonizujui sredinu
kroz koju prolaze.
- zraci su elektromagnetni talasi vrlo malih talasnih du+ina, slini su svetlosti i ne
poseduju naelektrisanje ili masu. 9rzina kretanja ravna je brzini svetlosti, ovi zraci su
mnogo prodorniji od i estica i zaustavlja ih olovna ploa.
4mitovanjem , estica jezgro se izmeni tj. dezintegrie. %reme za koje se dezintegrie
po!ovina prvo#itnih jezgara radioaktivnog e!ementa, naziva se vreme poluraspada. Svaki
radioaktivni e!emenat ima svoje karakteristino vreme po!uraspada (nepromenjivo) koje
moe #iti od de!i1a sekunde do mi!ione godina.$esta#i!na jezgra su radioaktivna HIr
spontano emituju energiju u ci!ju postizanja sta#i!nosti. Jnergija koja se emituje iz jezgra je
radijacija, a izotopi koji emituju radijaciju nazivaju se radioizotopima.
0ri radioaktivnom raspadu e!emenata do#ijaju se estice i novi e!emenat koji takodje moe
#iti radioaktivan.
4 4
2 2

A A
Z Z
X Y He
+
B
H E M I J A
@) Nuk*&arn& r&akA%j&
$uk!earnim reakcijama nazivaju se procesi intezivne interakcije atomskog jezgra sa
e!ementarnim esticama i!i drugim jezgrima koji dovode do trans-ormacije jezgra.0rocesi
emitovanja
) )
zraka, koji potiu iz jezgra, nazivaju nuk!earne reakcije. 0ojavu prirodne
radioaktivnosti ug!avnom na!azimo kod e!emenata sa ve!ikim atomskim #rojem. U prirodi
radioaktivni elementi se stalno menjaju i pretvaraju jedni u druge tako nastaju :adiaoaktivni
nizov koji se prema du+ini vremena poluraspada dele na&
dugoive1e 7 vreme po!uraspada due od neko!iko godina
kratkoive1e 7 vreme po!uraspada kra1e od neko!iko dana
$ajpoznatija su tri ve!ika radioaktivna niza/
238 2'6
+2 82
, -. radioak#ivni ni" urana
22% 2'%
8+ 82
/* -.0radioak#ivni ni" ak#inijuma
232 2'8
+' 82
12 -. radioak#ivni ni" #orijuma
0od pojmom vetake radioaktivnosti podrazumevaju se ve ve ta ta ke nuk!earne reakcije ke nuk!earne reakcije kojima
je ovek stvorio nove radioaktivne e!emente vre1i reakcije na jezgru atoma (nuk!eusu).
$uk!earna energija se moe do#iti na dva naina/ $uk!earna energija se moe do#iti na dva naina/
$uk!earnom -isijom $uk!earnom -isijom (cepanjem) tekih jezgara
$uk!earnom -uzijom $uk!earnom -uzijom (kom#inovanjem) dva !aka jezgra
0roces nuk!earne -isije se odvija tako to se unutar -isionih nuk!earnih reaktora vri
K#om#ardovanjeK atomskih jezgara neutronima kako #i se atomi raz#i!i. $uk!earna -uzija je
proces koji stvara ve!iku ko!iinu energije. vaj proces se odigrava prirodno u Sunevom
jezgru stvaraju1i energiju i svet!ost kojom nas Sunce o#asjava. ,adioaktivno zraenje,
odnosno radijacija, prodire kroz iva tkiva ote1uju1i ih, pa je tetna za sva iva #i1a.
$ivo radioaktivnog zraenja meri se pomo1u Lajger7<i!erov #roja.
14) I$o!o/%
6rajem "2.veka uoeno je da atomi jednog istog e!ementa nemaju istu masu. *straivanje
ove pojave intezivira se u 'A.veku tako da je data de-inicija/ Atomi jednog istog elementa
koji se medjusono razlikuju !o masi( ali su inae identini !o )emijskim osoinama(
nazivaju se zoto!ima' ;<=>=?@ AB C>=D@ EFD@GAH=I FJFDFK>C L@GF GF<IM= @DC @A>@
C>=DAH@ NM=G #3$ CJ@ MC<J@L@>B C>=DAHB DCAB #O$.
Svi poznati e!ementi imaju dva i!i vie izotopa.
1 2 3
1 1 1
H H H
16 1% 18
8 8 8
O O O
12 13 14
6 6 6
C C C
3 nekim s!uajevima (.e, M, A!, $a) postoji u prirodi samo jedan izotop jer su osta!i
nesta#i!ni.
Nemijske oso#ine svih izotopa jednog te istog e!ementa iste su jer zavise od atomskog
#roja, a ne o masi. od masi zavisi #rzina hemijske reakcije koja se naziva izotropskim
e-ektom.
?
11) I$5radnja /&r%odno5 s%s!&ma &*&m&na!a
<nogo pre <ende!jejeva naunici su pokuava!i da k!asi-ikuju e!emente koji su tada #i!i
poznati.
3&?&rajn&r 11.@6 rasporedjuje e!emente u trijade.
Nju*&nds 11,26 rasporedjuje poznate hemijske e!emente po njihovim rastu1im atomskim
masama pri emu do#ija osam vertika!nih nizova kod kojih se uoava da svaki osmi
e!ement pokazuje oso#ine s!ine prvom e!ementu koji se na!azi ispred njega.
M&nd&*j&j&# "@?2. otkriva vezu izmedju atomske mase elemenata i njegovih hemijskih
ososbina' #jav!juje ta#!icu periodnog sistema hemijskih e!emenata koji de-inie kao
prirodni zakon/ so#ine hemijskih e!emenata na!aze se u periodi so#ine hemijskih e!emenata na!aze se u periodi noj zavisnosti od noj zavisnosti od
njihovih atomskih masa. njihovih atomskih masa.
4!ementi su u periodnom sistemu pore8eni po rastu1im atomskim #rojevima u horizonta!ne
redove (periode) i vertika!ne ko!one (grupe). 0eriodni sistem se sastoji od : perioda i devet
grupa. 0rvih sedam grupa pode!jeno je na podgrupe ( a i #) u kojima se na!aze srodni
e!ementi.
1.) K*as%<%akA%ja &*&m&na!a u /&r%odnom s%s!&mu &*&m&na!a
4!ementi su u periodnom sistemu pore8eni po rastu1im atomskim #rojevima u horizonta!ne
redove (periode) i vertika!ne ko!one (grupe). 0eriodni sistem se sastoji od : perioda i devet
grupa. 0rvih sedam grupa pode!jeno je na podgrupe ( a i #) u kojima se na!aze srodni
e!ementi. Svojsva e!emenata se periodino menjaju s porastom atomskih #rojeva poto se
periodino menja #roj e!ektrona u najviem energetskom nivou njihovih atoma. 4!ementi
s!inih svojstava koji se na!aze u istoj grupi periodnog sistema sadre isti #roj
e!ektrona.so#ine atoma nekog e!ementa da se jedini sa odredjenim #rojem atoma nekog
drugog e!ementa nazivana je #a*&n!no-Bu a!oma6 3 izgradnji mo!eku!a i stvaranju sta#i!ne
veze uestvuju e!ektroni iz zadnjeg i predzadnjeg e!ektronskog s!oja koji se nazivaju va!entni
e!ektroni a s!oj va!entnim.9o medjuso#nog sjedinjavanja dva i!i vie istorodna i!i raznorodna
atoma do!azi us!ed njihove tenje da poprime e!ektronsku kon-iguraciju njima naj#!ieg
p!emenitog gasa (pravi!o okteta).
4!ementi mogu #iti/
*etali 7 imaju tenju ka otputanju e!ektrona i gradjenju pozitivnih jona. M&!a*% mo5u ?%!%/
Alkalni metali 7 +a gru!a, osim vodonika, 3emnoalkalni metali 7 PPa grupa, -relazni metali 7
d elementi, :etke metale 7 - e!ementi, !antanoidi i aktinoidi
,emetali 7 na!aze se u grupama, sa (,B,? i!i : va!entnih e!ektrona (izraziti nemeta!i na!aze
u %**a grupi) KpraviK nemeta!i su M,G!,.r,*,,S,$,0,G,N.
*etaloidi 7 e!ementi koji imaju svojstva i meta!a i nemeta!a/ Le,.,As,S#.
Plemeniti gasovi (inertni gasovi) 7 e!ementi %***a grupe (nu!te grupe) / Ne, $e, Ar, Oe, 6r.
:
H E M I J A
12) Jonska #&$a
tputanjem i!i primanjem e!ektrona u zadnjem energetskom nivou , ime atomi postaju
pozitivni i!i negativni joni koji medjuso#nim priv!aenjem grade jonsku vezu ime se postie
sta#i!na kon-iguracija. En&r5%ja jon%$aA%j& (4i) je energija koju je potre#no dovesti atomu u
gasovitom stanju (i!i jonu) da #i otpustio jedan e!ektron. E*&k!ronsk% a<%n%!&! (4a) je ona
energija koja se os!o#odi kada atom (i!i jon) u gasovitom stanju primi jedan e!ektron. Jonsku
#&$u grade e!ementi koji poseduju ma!u energiju jonizacije (meta!i) sa e!ementima koji
poseduju negativne vrednosti e!ektronskog a-initeta (nemeta!i). +ipina jonska veza nastaje
izmedju a!ka!nih i zemnoa!ka!nih e!emenata i nemeta!a. Eonska veza je otputanje i!i
primanje e!ektrona u zadnjem energetskom nivou, ime atomi postaju pozitivni i!i negativni
joni.. 0ozitivno nae!ektrisan jon naziva se katjon a negativno anjon. 6ako jonska veza
nastaje izmedju katjona i anjona susre1e se i naziv heteropo!arna veza. Atomi koji daju
e!ektrone je donor atom a onaj koji prima e!ektrone je akA&/!or atom.
1() Ko#a*&!na #&$a
3 kova!entnoj vezi atomi postiu sta#i!nu kon-iguraciju tako to svaki atom daje jedan i!i vie
e!ektrona, za izgradnju jednog i!i vie e!ektronska para ime postiu sta#i!nu kon-iguraciju.
6ova!entna veza je prisutna u mo!eku!ima koji su nasta!i od istorodnih (N', M', 'P) i!i
raznorodnih atoma (NG!, N', 0G!),GN(... ).
: kovalen#a ve"a A B A B +

2
H H H H H H H +
0od e!ekronegativno1u nekog e!ementa podrazumeva se sposo#nost njegovog atoma da u
mo!eku!u priv!ae e!ektrone iz kova!entne veze. <o!eku! do#ija razdvojeno pozitivno i
negativno nae!ektrisanje tj. postaje po!aran. Za takve mo!eku!e se kae da imaju dipolarni
karakter. 0o!arnost mo!eku!a kova!entno vezanih zavisi i od strukture mo!eku!a odnosno
prostorne orjentacije po!arizovanih veza . 0o!arni mo!eku!i su oni kod kojih se e!ektrina
taka pozitivnog i negativnog nae!ektrisanja ne pok!apa.so#ine kova!entnih jedinjenja
sastoje se iz mo!eku!a jakih kova!entnih veza.
mo!eku!i su povezani s!a#im si!ama.
take top!jenja i k!juanja su niske.
na o#inoj temperaturi se na!aze u gasovitom i tenom stanju
!oi suprovodnici top!ote i e!ektriciteta.
mo!eku!i su sta#i!ne strukture, ne rastvaraju u po!arnim rastvaraima.
reaguju sporije (za reakciju je neophodno da se raskine kova!entna veza).
@
1+) Codon%9na #&$a
%odonine veze nastaju vezivanjem vodnikovog atoma sa atomima ve!ike re!ativne
e!ektronegativnosti. %oda je tipian primer jedinjenja sa vodoninom vezom. pti tip
vodonine veze je/ O7N7O.
0rimer vodonine veze/
) ) ) ) ) F H F O H O O H N N H F N H O N H N
1,) M&!a*na #&$a
<eta!nu vezu ine de!oka!izovani e!ektroni. 6rista!na reetka meta!a se sastoji od jona
meta!a i de!oka!izovanih e!ektrona. <eta!an veza nije usmerena u prostoru. S!o#odno
pokret!jivi e!ektroni e!ektrostatikim priv!aenjem sa pozitivnim jonima krista!ne reetke daju
komp!eksnu strukturu meta!a, to predstav!ja meta!nu vezu.
1') Koord%na!%#no k#an!%!a!%#na #&$a % kom/*&ksn% mo*&ku*%
6oridanativna veza je speci-ini tip kova!enten veze. $aje1e se jav!aju izme8u atome koji
imaju s!o#odne e!ektroneske parove i atome koji mogu da prime jedan i!i vie e!ektronska
prar. 6ordinativno kova!entna veza se ostvaruje preko zajednikog e!ektronskog para koji
potie od samo jednog atoma.
: kovalen#a ve"a A B A B +
: : kordina#ivna ve"a A B A B +
Atomi koji daju e!ektrone je donor atom a onaj koji prima e!ektrone je akA&/!or atom, pa se i
ova veza naziva donorsko7akceptorska veza.
Eedinjenja nasta!a vezivanjem vie mo!eku!a i!i jona kordinativno7kova!etnom vezom
nazivaju se kom/*&ksna j&d%nj&nja. 6omp!eksno jedinjenje naje1e ini meta! i!i jon
meta!a i atom, joni i mo!eku!i povezani me8uso#no koordinativnom vezom.
<eta!i i!i jon meta!a naziva se centra!ni atom i!i joni i o#ino su to iz grupe pre!aznih meta!a.
9rugi deo komp!esnog jedinjenja je !igand kog aine mo!eku!i i!i joni koji imaju s!o#odan
e!ektronski par/
min).. ) ) ) ) ) )
3
a NH hidrokso OH cijano CN J Br Cl fluoro F

0rimer/ ka!ijum7heksacijano7-erat(***)
3 ( 4
6 3
CN Fe
Fe je meta! i!i centra!ni atom (akce!eptor)
6
CN
je !igand (donor)
P%m&r%8
Cl NH A! 3 ( 4
2 3
diaminsrero %+& )lorid
3 ( 4
(
CO Fe
!entakaronilgvo-de%.&
2 2 4 3
3 ( ( 4 Cl O H NH CoCl
tetraamminakva)lorokoalt%+++& )lorid
2
H E M I J A
11) Oks%dor&dukA%on% /roA&s%
0roces odputanja e!ektrona naziva se oksidacija, a primanja e!ektrona redukcijom.
ksidaciono stanje e!ementa zavisi od #roja prim!jenih i!i otputenih e!ektrona. vaj #roj
naziva se oksidacioni #roj ( stepen oksidacije) i!i stehiometrijska va!enca.<aksima!an
oksidacioni #roj se odre8uje na osnovu #roja e!ektrona u zadnjem e!ektronskom s!oju, a on
se pok!apa sa grupom e!ementa u periodnom sistemu. A!ge#arski z#ir svih oksidacionih
#rojeva u jedinjenju jednak je nu!i. ksidacija je kome se oks.#roj pove1ava, a redukcija kao
proces u kome se oks.#roj smanjuje. Oks%daA%ono sredstvo je supstanca koja prime &
0
pri
emu se sama redukuje. R&dukA%ono sredstvo je supstanca koja otputa &
0
pri emu se
sama oksiduje.
1@) S!ruk!ura 9#rs!%) su/s!anA%
Fvrsto stanje materije se karakterie kao stanje kada te!o ima o#!ik i!i zapreminu, mada se
tada te!a mogu pode!iti na dva stanja koja se me8uso#no raz!ikuju. %e1ina vrstih supstanci
se na!azi u krista!nom stanju, a mogu se na1i i u amor-noj strukturi. N!a8enjem tenosti pri
emu se kinetika energija estice opada nastaje krista!.
0od kristalnom !rirodom podrazumevamo supstance koje imaju odre8eni o#!ik i zapreminu
mogu se izmeniti samo pod jakim uticajem nekih si!a. 6rista!i se de!e na/ mo!eku!ske,
atomske, jonske i meta!ne.
Amorfna tela su te!a koja nastaju kada se sniava temperatura u tenosti, a viskozitet
tenosti ne dozvo!java da se estice pravi!no rasporede ve1 im raspored ostaje onakav
kakav je #io u tenosti.
0roces pre!aska vrstog stanja u parno je sulima"ija'
.4) Pr%roda !&9no5 s!anja su/s!anA%
Zarevanjem vrste supstance na odre8enoj temperaturi ,,temperatura top!jenjaQ pre!azi u
tenosti, da!jim zagrevanjem pre!azi u paru. snovne karakteristike tenosti su/ /o#r-%nsk%
na/on, ka/%*arnos!, #%sko$nos!6
Po#r-%nsk% na/on je pojava koja se jav!ja na povrini tenosti, #i!o da je druga -aza tena i!i
gasovita. *spo!java se kao si!a koja tei da graninu povrinu svede na najmanju meru, a
pos!edica je postojanja me8umo!eku!skih si!a. 0ojava ka!ilarnosti je rezu!tat kompeticije
izme8u intermo!eku!arnih veza unutar tenosti(kohezine si!e), i si!e izme8u tenosti i zida
(a!dhezione si!e). /iskoznost je mera pokret!jivosti tenosti tenosti ve1eg viskoziteta s!a#ije
se kre1u nego one sa manjim viskozitetom. %oda ima ve1i viskozitet u odnsou na druge.
"A
.1) Gasno s!anj& ma!&r%j& 5asn% $akon%)
+dealan gas je zami!jeni gas, u kome je zapremina estica gasa #eskonano ma!a u
odnosu na ukupnu zapreminu gasa (masa estice je skoncentrisana u jednoj taki) i
me8uestine priv!ane si!e su zanemar!jive.
0ealno gasno stanje je svako stanje materija koje me8uso#nim de!ovanjem estica ija se
zapremina ne mogu zanemariti kao to je to uinjeno u s!uaju idea!nog gasa. Las nema
svoju zapreminu i ov#!ik, ve1 prima o#!ik zapremine u kojem se na!azi. 0os!edica udaranja
mo!eku!a gasa o zidove je pritisak gasa.
=oj*0Mar%o!o# (izotermni us!ovi). 3apremina gasa pri stalnoj temperaturi obrnuto je
proporcionalan pritisku
1 1 2 2
1 2
2 1
1 *ons# - & - & - & *ons#
- &
- &

G&j0"%sako# (izo#arni us!ovi). -ri konstantnoj zapremini gasa, pritisak gasa je upravo
srazmerna termodinamikoj temperaturi.
1 2
1 2
- - -
& *ons# . *ons# - *ons# 1
1 1 1

ar*o# $akon (izohorni us!ovi). -ri konstantnoj vrednosti pritiska P koliini gasa, zapremina
gasa je upravo srazmerna termodinamikoj temperaturi.
1 2
1 2
& & &
- *ons# . *ons# & *ons# 1
1 1 1

Avogardov zakon. U jednakim zapreminama razliitih gasova na istom pritisku i istoj
temperaturi nalazi se jednak broj molekula. 1 mo* #i!o koje gasovite supstance pri norma!ni
us!ovima ima zapreminu od ..,( dm2 (mo!arna zapremina %m). " mo! #i!o koje supstance
sadri A#o5ardo# ?roj, Na: ,,4. 14
.2
mo*
01
..) Zakon 5asn%) sm&-a
Daltonov zakon' -ritisak smee jednak je zbiru parcijalnih pritiska pojedinih gasova u
smei.
1 2 3 i
n n n n n ... + + +
1 1 2 2
1 2
-& -& - &
...
51 51 51
+ +
Ako je/
...
1 2 3
V V V V

...
1 2 2
T T T T
do#ija se
1 2 3
- - - - ... + + +
Avogadrov zakon' 1(Ukupna zapremina smee gasova jednaka je zbiru redukovane
zapremine svih komponenti koje sainjavaju smeu gasova, uz uslov da gasovi u smei ne
stupaju meusobno u hemijske reakcijeQQ
1 2 3 i
n n n n n ... + + +
1 1 2 2
1 2
-& -& - &
...
51 51 51
+ +
Ako je/
1 2 3
- - 6- 6- ... i
...
1 2 2
T T T T
do#ija se
... + + +
1 2 3
V V V V
""
H E M I J A
.2) J&dna9%na %d&a*no5 5asno5 s!anja K*a/&rjono#a j&dna9%na)
0ovezuju1i navedene zakone, 6!aperjon -ormu!ie jednainu stanja idea!nog gasnog stanja
"@)( god.
/C: nRT: mDM RT
3niverza!na gasna konstanta , iznosi
[ ]
[ ]
3 3
'
'
1'132( 22.4 7
- &
8314)..
1 2%3
"
#a d" "ol #a d"
$
"ol
1 1
] ]

.() H&m%jska k%n&!%ka, $akon d&js!#u masa % "&0-a!%*j&# /r%nA%/

.rzina hemijske reakcije se de-inie promenom koncentracije reaktanata i!i proizvoda
reakcije u jedinici vremena. Maktori koji utiu na #rzinu hemijske reakcije su/ priroda
reaktanata, koncentracija reaktanata5 temperatura5 prisustvo kata!izatora, ve!iina dodirne
povrine izme8u -aza. 2akonom o dejstvu masa( glasi: 9rzina hemijske reakcije je upravo
proporcionalna proizvodu koncentracija reaktanata pri stalnoj temperaturi.
0rimer/ a/ .8 *C d9 + + primenom zakona o dejstvu masa #rzina je/
[ ] [ ]
1 1
a %
v k A B
konstanta #rzine hemijske reakcije
Nemijske reakcije mogu #iti/
nepovratne ( konane i!i ireverzi#i!ne) i
povratne ( reverzi#i!ne).
N&/o#ra!n& r&akA%j& teku u jednom smeru. dvijaju se sve dok koncentracija jednog od
reaktanata ne dostigne nu!u nu!u.
Po#ra!n& r&akA%j& teku u o#a smera. %e1ina hemijskih reakcija je povratna. 6od povratne
reakcije o#!ika
a/ .8 *C d9 + +
#rzina direktne reakcije jdnaka #rzini povratne reakcije.
1 2
v v [ ] [ ]
1 1
a %
v k A B
[ ] [ ]
2 2
c d
v k C &
[ ] [ ]
[ ] [ ]
1
2
a %
c d
k A B
k C &
j&dna9%na $akona o d&js!#u masa6

Nemijska ravnotea pomera se u korist direktne i!i povratne reakcije pri promeni/
koncentracije ( c )5 temperature ( t ) i pritiska ( p ).
Le ateljev !rin"i!' Ako se na sistem u ravnotei de!uje promenom spo!janjih uticaja ( c, t,
p ), ravnotea 1e se pomerati u pravcu e!iminisanja tog uticaja, dok se ponovo ne uspostavi
ravnotea. 0rimer sa ;e >ate!jevog principa/
( ) ( ) ( )
2 2 3 g g g
3H ! 2!H +

[ ]
[ ] [ ]
2
3
3
2 2
NH
H N
"'

.+) T&rmo)&m%jsk& j&dna9%n&
E5$o!&rmnom reakcijom os!o#a8a se neka energija i oznaava se negativnim predznakom.
6od &ndo!&rmnu reakciju potre#no je dovesti neku ko!iinu top!ote. 0oto se naje1e
reakcije odvijaju pri sta!nom pritisku naje1e atmos-erskom, = (top!ota reakcije) jednaka je
promeni enta!pije reakcije (i!i top!otni e-ekat reakcije).
5 -
H H
i f i f

5
H0 promena enta!pije reakcije
i
stehijometrijski koe-icijent
-
H
f

enta!pija -ormiranja produkta
f r
H
enta!pija -ormiranja reaktanta
4nta!pija -ormiranja jedinjenja H predstav!ja top!otni e-ekat reakcije stvaranja " mo!a
jedinjenja iz hemijskih e!emenata pa je u tom s!uaju ,N&-N , one zavise od agregatnog
stanja reaktanta i!i produkta, od pritiska i temperature pa su naje1e de-inisane za
standardne us!ove i to/
0& "A" )'B 0a 5 t& 'B G 5 +& '2@ 6
Hesov zakon' Roplotni e"ekat reakcije, prilikom prelaska hemijskog sistema iz odreenog
poetnog u pdreeno konano stanje, ne zavisi od puta po kome se reakcija odvija, ve
samo od poetnog i konanog stanja sistema.
Lovoazijev-La!lasov zakon. entalpija stveranja nekog jedinjenja jednaka je entalpiji
njgovog razlaganja ali suprotnog znaka.
0rimer/
(g 2 ( g 2 2 2
5 5
C O CO CO C O
H 4'+) '% k: H 4'+) '% k:
+ +

.,) 3%s/&r$%on% s%s!&m% d&<%n%A%ja, /od&*a % oso?%n&)
Dis!erzni sistemi je sistem u kome su jedna i!i vie -aza ravnomerno raspore8enje
(dispergovane) drugoj -azi. 9isperzioni sistemi moemo k!asi-ikovati kao )omo5&n& (voda)
i!i )&!&ro5&n& (minera! rastvoren u vodi) supstance. 3 disperzionom sistemu moemo
raz!ikovati/
<a$u7pod -azom podrazumevamo homogeni deo nekog sistema koji je od osta!ih de!ova
ode!jen -izikom granicom.
Sr&ds!#o7 to je -aza u kojoj se na!azi disperziona -aza.
9isperzioni sistemi prema stepenu disperzije mogu #iti/
Gru?o d%s/&r$%on% s%s!&m0 u njima je ve!iina estice disperzione -aze ve1a od "AAnm.
Ko*o%dn% d%s/&r$%on% s%s!&m% 7 u njima je ve!iina estice disperzione -aze od "0144nm
Pra#% d%s/&r$%on% s%s!&m% %*% ras!#or%0 u njima je ve!iina estice disperzione -aze manja
od "nm
")
H E M I J A
.') Pra#% ras!#or% mo*&ku*sk% % jonsk%)
6od pravih rastvora estice mogu #iti u o#!iku jona i!i mo!eku!a pa se tako i de!e. 6od ovih
sistema disperziona -aza i disperziono sredstvo su tako izmeani da predstav!jaju homogen
sistem (pr.voda, e1er, ka-a). Supstanca koja je u najve1oj ko!iini i istog agregatnog stanja
kao i do#ijen rastvor naziva se ras!#ara9&m, a osta!e komponente ras!#orA%ma.
,astvaranjem supstance u rastvarau na odre8enoj temperaturi mogu se do#iti tri vrste
rastvora/ zasieni, nezasieni i prezasieni. 6ada se rastvor na!azi u ravnotei sa netopjivom
supstancom onda je zasi3en rastvor' 6ada rastvor sadri vie rasvtorene supstance nego
to odgovar zasi1enom rastvoru onda je !rezasi3en rastvor' 3ko!iko rastvor sadri manje
rastvorene supstance nego zasi1en rastvor onda je nezasi3en rastvor'
Ras!#or*j%#os! je ko!iina rastvorene supstance u rastvoru i zavisi od temperature. top!ota
koja se os!o#odi pri rastvranju zove se !o/*o!a ras!#aranja6%oda se smatra univerza!nim
rastvaraem.$aj#rojniji su vodeni rastvori i iroko su rasporostranjeni u prirodi.
.1) ProA&s ras!#aranja 9#rs!%) su/s!anA% u !&9n&
$astaje meanejm vrstih supstanca u tenosti.$aje1i rastvara vrstih supstanci je voda.
0roces spajanja dipo!arnih mo!eku!a vode sa po!arnim mo!eku!ima i! jonima naziva se
)%dra!aA%ja, a proizvodi su )%dra!%. 3ko!iko je neki drugi rastvara u pitanju proces se naziva
so*#a!%$aA%ja, a proizvodi su so*#a!%6 6od nekih hidrata voda se moe tako vrsto vezati da
pri izdvajanju rastvorene supstance u o#!iku krista!a ona u!azi u njihov sastav. +akva voda,
koja ini deo strukture krista!a naziva se kr%s!a*na #oda. Supstance os!o#odjene vode
nazivamo an)idrovane6 $eke supstance mogu da sadre vodu koja nije sastavni deo njih
ve1 je mehaniki vezana i naziva se okludovana voda. ,astvaranjem supstance u
rastvarau mogu se di#iti tri vrste rastvora/ zasi1en, prezasi1en nezasi1en. 6o!iina
rastvorene supstance u rastvoru naziva se rastvor!jivost. ,astvor!jivost vrste supstance
zavisi od temperature.
.@) ProA&s ras!#aranja !&9nnos!% u !&9nos!%
+enosti mogu da se/ potpno meaju, ne meaju i de!imino meaju,
6ada se tenosti potpuno meaju postoji samo jedna tena -aza sa dve i!i vie komponenti.
6ada se !&9nso!% n& m&-aju jav!ja se s!oj * to gornji sa teno1u manje gustine i donji sa
tenosti ve1e gustine. 6ada se !&9nos!% d&*%m%9no m&-aju odvajanje -aza se moe o#aviti
desti!acijom.
24) ProA&s ras!#ranja 5aso#a u !&9nos!% H&nr%j&# $akon)
,astvor!jivost gasova zavisi od temperature i pritiska.
Zavisnot rastvor!jivosti gasa od temperture moe se dati /ra#%*om5 rastvorljivost gasa u
tenosti smanjuje se sa povienjem temperature.
Zavisnost rastvor!jivosti gasa od pritiska data je H&nr%j&#%m $akonom.)%adr+aj gasa
rastvorenog u tenosti pri odredjenoj temperaturi je upravo prporcionalna parcijalnom pritisku
tog gasa iznad tenosti).
"(
21) I$raa#anj& sas!a#a ras!#ora konA&!raA%ja ras!#ora)
Sastav rastvora moe #iti iskazan kao kva!itativan, kada do#ijemo podatak o tome kojih
hemijskih e!emenata, jona, atoma i!i mo!eku!a ima u rastvoru i kvantitativan, koji nam daje
in-ormacije o ko!iinskom sastavu rastvora. *zraavanje odnosa rastvorene supstance i
rastvaraa u datom rastvoru moe se izkazati kao/ mo!ski udeo, masena i mo!arna
koncetracija i mo!aritet.
*olski udeo predstav!ja #roj grama rastvorene supstance u "AA g rastvora.
i
i
"
'
"
*asena kon"etra"ija izraava se #rojem grama rastvorene supstance u jedininoj

zapremini rastvora.
3
i
i i i i
" !
" (
( c"

;
1''
i
i
"
'
*olarna kon"etra"ija predstav!ja #roj mo!ova rastvorene supstance u " dm
)
rastvora.
3
n "ol
c
( d"
1

1
]
*olaritet predstav!ja #roj mo!ova rastvorene supstance u " kg rastvaraa.
n "ol
%
" k!
1

1
]

2.) Osmo$a % osmo!sk% /r%!%sak
0ojava uzajamnog prodiranja estica rastvorene supstance i rastvaraa naziva se d%<u$%ja.
.rzina di-uzije se pove1ava sa povienjem temperature, a smanjuje porastom viskoziteta
rastvora. Osmo$a je di-undovanje estica kroz po!upropust!jivu mem#ranu tj. proces di-uzije
rastvaraa kroz po!upropust!jivu mem#ranu iz rastvora nie koncetracije u rastvor ve1e
koncentracije. Si!a koja izaziva raz#!aenje rastvora naziva se osmo!sk% /r%!%sak6 <erenje
osmotskog pritiska vri se osmometrima. smotski pritisak zavisi od #roja estica rastvorene
supstance (koncentracije) a ne zavisi od prirode rastvorene supstance i prirode rastvaraa.
) $ c *
22) 0r#% rau*o# $akon
Snienje napona pare rastvaraa iznad rastvora na konstantnoj temperaturi direktno je
proporciona!an koncetraciji rastvora. Rau*o# $akon I8 %ni+enje temperature mr+njenja
razbla+enih rastvora supstanci, neelektrolita direktno je proporcionalano molarnoj
koncetraciji rastvora
1 < *
TK)Csnienje temperature mrnjenja rastvora, KCkrioskopska konstanta (6 kg mo!
7"
),
ACmo!arna koncentracija rastvora (mo! kg
7"
).
"B
H E M I J A
2() 3ru5% rau*o# $akon
Rau*o# $akon II: -ovienje temperature kljuanja razbla+enih supstanci nelektrolita direktno
je proporcionalno molarnoj koncetraciji rastvora&
1 = *
gde je
1 K)Cpovienje temperature k!juanja rastvora,
ECe#u!ioskopska konstanta (6kgmo!
7"
),
ACmo!a!na koncentracija rastvora (mo! kg
7"
).
2+) Ko*o%dn% 0 d%s/&r$%on% s%s!&m% o?*%k % s!ruk!ura ko*o%dn&
9&s!%A&)
6o!oidno C disperzni sistemi spadaju u grupu mikroheterogenih sistema. #!ik ko!oidnih
estica zavisi od krista!ne strukture jezgra a mogu #iti/ ploasti, igliasti, zvezdasti, kockasti,
kugliasti itd.
"%o<%*n% ko*o%d% su sta#i!ni z#og ve!ikog stepena so!vatacije (hidratacije), imaju manji
povrinski napon, a vecu viskoznost od disperzne sredine. Gestice se ne vide pod optickim
mikroskopom, a u e!ektricnom po!ju se i!i ne krecu i!i se krecu haoticno.
"%o<o?n% ko*o%d% imaju i viskoznost i povrinski napon s!ican vrednostima disperzne sredine
i vide se pod optickim mikroskopom. Sta#i!nost zavisi od nae!ektrisanja ko!oidnih cestica,
koje se u e!ektricnom po!ju jednosmerne struje krecu prema odgovarajucoj e!ektrodi
2,) 3o?%janj& % /od&*a ko*o%d%n%) d%s/&r$n%) s%s!&ma
0ostoji vie naina da se supstanca prevede u ko!oidno stanje/ disperzioni i kondenzacioni.
6od dis!erzioni) metoda vri se usitnjavanje krupnijih estica do estica ko!oidnih
dimenzija. 3sitnjavanje se moe posti1i me)anikim i )emijskim metodama.
M&)an%9k& m&!ode se ostvaruju pomo1u ko!oidnih m!inova i u!trazvuka.
H&m%jsk% na9%n do#ijanaj o#uhvata rastvaranje teko rastvorenih ta!oga pomo1u rastvora
kise!ina, #aza i so!i koje imaju zajedniki jon sa ta!ogom.
4ondenza"ionim metodama vri se ukrupnjavanje estica do ko!oidnih dimenzija. 6o!oidni
sistemi se de!e na liofilne( i lofone.
"%o<%*n% ko*o%dn% s%s!&m% karakteriu se intenzivnih uzajamnim dejstvom izmedju estica
dispzione -aze i disperzionog sredstava. Sistemi sa vodom nazivaju se )idrofilni ko!oidni
sistemi.
"%o<o?n% ko*o%dn% s%s!&m% karakteriu se s!a#o izraenim uzajamnim dejstvom izmedju
estica dispzione -aze i disperzionog sredstava.
"?
2') Mo*&ku*sko k%n&!%9k& % o/!%9k& oso?%n& ko*o%dn%o d%s/&r$n%)
s%s!&ma
Mo*&ku*sko E kinetine osoine' Naotino neprestano kretanje ko!oidnih estica u tenom
disperz.stanju naziva se Braunovo kretanje' 6retanje ko!oidnih estica us!ov!java njihovu
sposo#nost premetanja u disperziono sredstvo iz podruja ve1e ka podruju manje
koncentracije ova pojava je difuzija6 .rzina di-uzije zavisi od ve!iine mo!eku!a. +ei mo!eku!i
sporije di-unduju. 3ko!iko se izmedju dva rastvora postavi po!upropust!jiva mem#rana,
kretanje mo!eku!a se vri iz podruja nie u podruje sa viom koncentracijom. 6o!oidne
estice u ko!oidnom rastvoru postepeno se ta!oe pod dejstvom si!e tee. 0roces se naziva
sedimenta"ija'
$!tike osoine' 6arakteristina oso#ina ko!oidnih sistema je dis!erzija svetlosti.
5indalov efekat: proputanjem svetlosti kod koloidnih sistema javlja se svetlei konus, a kod
homogenih svetlosti prodire pravolinijski kroz rastvor. $a disperziji svet!osti zasniva se
kvantitativna optika metoda odredjivanja koncentracije i stepena disperzije ko!oidnih
sistema nazvana n&<&*om&!r%ja.
F*!ram%krosko/%ja je metoda koja koristi disperziju svet!osti u ko!oidnim rastvorima, a!i s!ika
estica se predstav!ja samo u o#!iku di-rakcionih svet!e1ih pegica. 4!ektronska mikroskopija
umesto svet!ostnih zraka za posmatranje primenjuje snopove e!ektrona.
21) E*&k!r%9n& oso?%n& ko*o%dno d%s/&r$n%) s%s!&ma &*&k!ro<or&$a)
snovna karakteristika e!ektrinih oso#ina ko!oidnih sistema je prisustvo dvostrukog
e!ektrinog s!oja oko ko!oidne estice. 3nutranji s!oj i!i adsorpcioni sa odredjenim znakom
nae!ektrisanja na!azi se na povrini vrste disperzne -aze. Spo!janji s!oj sa suprotnim
znakom nae!ektrisanja na!azi se u disperz.sredstvu i uz samu povrinu vrste -aze. 0od
dejstvom spo!jneg e!. po!ja raskida se dvostruki e!ektrini s!oj i ko!oidna estica zajedno sa
adsorpcionim s!ojem kre1e se u pravcu suprotno nae!ektrisane e!ektrode, dok se jonovi
di-uznog s!oja kre1u u pravcu druge e!ektrode. vakvo kretanje estica pod uticajem e!. po!ja
naziva se &*&k!ro<or&$a6 Za raz!iku od e!ektro!ita iji se joni kre1u ka katodi i anodi, ko!oidni
sistemi se kre1u ka anodi i!i katodi.
2@) Adsor/A%on& oso?%n& ko*o%dno d%s/&r$n%) s%s!&ma
)romo!o5ra<%ja)
6oncentrisanje estica neke supstance na povrini i!i povrinskom s!oju druge supstance
naziva se adsor/A%ja6 Sposo#nost adsorpcije pokazuju tene i vrste supstance. Supstanca
koja vri adsorpciju naziva se adsor?&n!, a supstanca koja se adsor#uje je
adsor/!%#.Adsorpcija je povratan proces. Suprotan njoj je d&sor/A%ja6 #a procesa vre se
istovremeno. Stanje dinamike ravnotee se u ovim procesima uspostav!ja onda kada se
izjednae #rzine ova dva procesa. Adsor/A%ja j& &5$o!&rman proces dok je d&sor/A%ja
&ndo!&rman proces. Hroma!o5ra<%ja je ana!itika metoda kojom se vri razdvajanje
pojedinih komponenti iz homogene smee, tako to se komponente raz!iito raspore8uju u
-azi sa kojom je mea u dodiru. 3 zavisnosti od -iziko7hemijskog naina vezivanja raz!ikuju
se hromatogra-ske metode/ adsorpciona hromatogra-ija, podeona hromatogra-ija i
hromatogra-ija pomo1u jonskih izmenjivaa. 6od adsorpcione hromatogra-ije vezivanje se
ostvaruje me8umo!eku!arnim si!ama. 6od podeone hromatogra-ije adsor#ens ne uestvuje
neposredno u hromatogra-skom procesu ve1 s!ui kao nosa tene -aze. Nromatogra-ija
pomo1u jonskih izmenjivaa ima za princip izmenu jonova iz smee sa onim na adsor#ent.
":
H E M I J A
(4) ProA&s &*&k!ro*%!%9k& d%soA%jaA%j& % &*&k!ro*%!%
snovna karakteristika jonskih jedinjenja je da provode e!ektrinu struju u vodenim
rastvorima. 0ri provodjenju e!ektrine struje kroz rastvor do!azi do hemijskog raspadanja
nazvanog e!ektro!iza, z#og ega su supstance koje provode e!ektrinu struju i nazvane
e!ektro!iti. +eme!j teorije e!ektro!itike disocijacije dao je Ar&n%jus. n postav!ja teoriju da se
jedan deo mo!eku!a kise!ina, #aza i so!i pri rastvaranju u vodi spontano raspada tj. disosuje
na jonove/

+
+ NaCl Na Cl

+
+
2
2
MgCl Mg 2Cl
6ako je u sutini ceo proces raz!aganje mo!eku!a e!ektro!ita na jonove ovaj proces se naziva
jon%$aA%ja6 0roces koji je suprotan jonizaciji je mo*ar%$aA%ja.
snove Arenijusove teorije su5
neutra!ni mo!eku!i e!ektro!ita u vodenom rastvoru se jonizuju na suprotno nae!ektrisane
jone/

+
+ NaCl Na Cl
#roj pozitivnih i negativnih jona odgovara njihovoj va!enci,
z#ir pozitivnih i negativnih nae!ektrisanja je jednak nu!i.

(1) ProA&s &*&k!ro*%$& 7arad&j&#% $akon%)
E*&k!ro*%$a je proces raz!aganja e!ektro!ita pod uticajem e!ektrine struje.

+
+ H e H
Cl e Cl

2
2H H

2
2Cl Cl
Pr#% 7arad&j&# $akon 5*as%8 masa elektrolizom izdvojene supstance srazmerna protekloj
koliini elektriciteta.
3ru5% 7arad&j&# $akon 5*as%8 ista koliina elektriciteta koja prolazi kroz razne elektrolite
izdvaja na elektrodama mase supstanci koje stoje u odnosu svojih ekvivalenata.
(.) I$ra9una#anj& ja9%n& &*&k!$ro*%!a mo*arna /ro#od*j%#os! %
s!&/&n d%soA%jaA%j&)
*olarna !rovodljivost
( )
je ko!inik provod!jivosti i koncetracije e!ektro!ita.
i"merena provodljivos#
kon*e#ra*ija c

,
3kupna mo!arna provod!jivost e!ektro!ita jednaka je z#iru mo!arne provod!jivod!jivosti katjona
i anjona na koje e!ektro!it disocira.
6te!en diso"ija"ije i !i jonizacije je odnos izme8u #roja disosovanih estica i ukupnog #roja
estica po jedinici zapremine.
o
N
N

"@
(2) S*a?% &*&k!ro*%!%
0ostoje u o#!iku jonova i nedisosovanih
BA A B
+
+
[ ]
A B
BA
+
1 1
] ]
k C konstanta disocijacije i!i jonizacije posotji samo kod s!a#ih e!ektro!ita. %eza izme8u
konstante disocijacije i stepena disocijacije izraava se sva!dovim zakonom raz#!aenja
2
1
c
c c
c c

Ako je stepen jonizacije e!ektro!ita veoma ma!i 1 1 , kada zamenimo u jednainu
do#ijamo/
2
c
(() Jak% &*&k!ro*%!%
Eaki e!ektro!iti ima ve1i stepen disocijacije de-inie se/
a c f
- 7 koe-icijent aktivnosti jona.
6od jakih e!ektro!itta do!azi do hemijske reakcije izme8u s!o#odnih jonova. 6od jakih
e!ekro!ita koji su teko rastvor!jivi a iji je deo u rastvoru iznad ta!oga skoro "AAR jonizovan,
uveden je pojam proizvoda rastvor!jivosti (;p i!i Sp). Eonske reakcije vre se u smeru
reme1enja jonske ravnotee i to stvaranjem/
teko rastvorenih so!i
nejonizovanih mo!eku!a
!ako ispar!jiva jedinjenja
(+) Jono$aA%ja #od&, jonsk% /ro%$#od #od&, /H #r&dnos!
%oda je am"iprotino jedinjenje C
0
2
H O H OH
+
+
[ ]
2
H OH
H O
+
1 1
] ]
2
% % 14
3 3 6
1' 1' 1'
'
"ol "ol "ol
H OH
d" d" d"
+
1 1
] ]

kS jonski proizvod vode, uvek je konstantan
"2
H E M I J A
*zraavanje koncentracije jona u nekom rastvoru pN je vodonikov jonski eksponent a jednak
je negativnom dekadnom !ogaritmu koncentracije vodonikovih jona/
pH log H
+
1
]
a hidroksi!ni jonski eksponent ph jednak je/
pOH log OH
1
]

/H je meri!o kise!osti odnosno #aznosti kise!ina, kao i koncentracije h
+
i oh
7
jona. %oda je
s!a# e!ektro!it i daje h
+
i oh
7
jone.
$eutra!na sredina
% 3
1' mol 7 dm H OH
+
1 1
] ]
pH pOH %
6ise!a
% %
1' 1' H OH
+
1 1 > <
] ]
pH % pOH % < >
.azna
% %
1' 1' H OH
+
1 1 < >
] ]
pH % pOH % > <
(,) Oks%d%
ksidi su jedinjenja koja nastaju procesom sjedinjavanja kiseonika sa nekim e!ementom. +aj
proces sjedinjavanja naziva se oks%daA%ja6 6iseonik reaguje sa gotovo svim e!ementima.
Ako e!ementi grade vie oksida, mora se nag!asiti ko!iko atoma kiseonika u!aze u sastav
mo!eku!a oksida. Ako u!azi jedan onda je <$, za dva 9*, za tri +,*, za etiri +4+,A, za
pet 04$+A,....
Monoks%d (G7ug!jenmonoksid, $7azotmonoksid)
3%oks%d (
2
CO
7ug!jendioksid,
2
NO
7azotdioksid,
2
+O
7sumpordioksid)
Tr%oks%d% 3 2
O N
7azottrioksid)
T&!raoks%d (
4
OsO
7osmijum7tetraiksid)
0o hemijskim oso#inama okside mogu #iti/
K%s&*% oks%d% (anhidridi kise!ina) sa vodom daju kise!ine, a u reakciji sa #azama daju so!i.
6ise!i oksidi su/
2
CO ,
( 2
O N
,
( 2
O #
,
3
+O
.
=a$n% oks%d% (anhidridi #aza) u reakciji sa vodom daju #aze, a sa kise!inama grade so!i. $a
primer/ O Na
2
, Ga,
3 2
O Fe
..
Am<o!&rn% oks%d% reaguju i sa kise!inama i sa #azama, pri emu se do#iju so!i. $a primer/
3 2 3 2 2 3 2
) ) ) ) ) ) O As O Cr #%O +nO +nO O Al ZnO
N&u!ra*n% oks%d% ne reaguju ni sa #azama ni sa kise!inama ni sa vodom, na primer/ G, $.
'A
(') K%s&*%n&
Po Ar&n%juso#oj d&<%n%A%j%8 kise!ina je svako jedinjenje, koje unoenjem u vodeni rastvor
pove1ava koncentraciju S
+
jona, dok je #aza supstanca koja pove1ava koncentraciju N
7
jona u rastvoru.
Po /ro!o*%!%9koj !&or%j% kise!ina je svako jedinjenje koje je u us!ovima date reakcije donor
(protona)vodonika S
+
, a ?a$& akceptori protona.
Po "u%su, k%s&*%n& su dak!e akceptori, a ?a$& donori e!ektronskog para.
6ise!ine se mogu pode!iti na jak& % s*a?&. k& k%s&*%n& (NG!, N'S() su u vodenom rastvoru
potpuno disosovane. S*a?& s& u rastvoru na!aze ve1im de!om u o#!iku nedisosovanih
mo!eku!a, a samo manji deo je disosovan na jone (N'S, GN)GN). Sve kise!ine reaguju sa
#azom pri emu do!azi do reakcije neutra!izacije.
(1) =a$&
Po Ar&n%juso#oj d&<%n%A%j%8 kise!ina je svako jedinjenje, koje unoenjem u vodeni rastvor
pove1ava koncentraciju S
+
jona, dok je #aza supstanca koja pove1ava koncentraciju N
7
jona u rastvoru.
Po /ro!o*%!%9koj !&or%j% kise!ina je svako jedinjenje koje je u us!ovima date reakcije donor
(protona)vodonika S
+
, a ?a$& akceptori protona.
0o ;uisu, k%s&*%n& su dak!e akceptori, a ?a$& donori e!ektronskog para.
.aze su jedninjenja koja disocijacijom u vodenom rastvoru daju hidroksi!ne jone OH0 kao
jedine anjone. Eaina #aza je odredjena koncentracijom hidroksi!nih jona. .aze se mogu
pode!iti na dve grupe5 jonsk& )%droks%d& i mo*&ku*sk& su/s!anA& koje u reakciji sa vodom
daju N7 jone. 0rema #roju hidroksi!nih grupa u mo!eku!u, #aze se de!e na j&dnok%s&*&
($aN, 6N) i #%-&k%s&*&/ d#ok%s&*& (Ga(N)') !rok%s&*& A! (N).
(@) So*%
K%s&*& so*% daju samo kise!ine sa dva i!i tri vodonikova atoma. $omenk!atura kise!ih so!i je
indentina sa imenima neutra!nih so!i istih kise!ina, a!i kao sastavni deo naziva kise!inskog
ostatka kis!e so!i mora stajati pre-iks .*, N*9,, N*9,L4$ i!i kise!i. $a primer $aNG)7
natrijum7#ikar#onat.
=a$n& so*% daju samo dvokise!e i!i trokise!e #aze. $a primer Ga(N)$) #azni
ka!cijumnitrat.
+4) R&akA%ja n&u!ra*%$aA%j&
$eutra!izacija je hemijska reakcija, u optem s!uaju, izme8u kise!ine i #aze u kojoj se
-ormiraju so i voda. ,eakcija je jonskog tipa * egzotermna je. $eutra!izacija se ug!avnom
odvija u rastvoru supstanci gde su one disosovane na jone. 3 najoptijem s!uaju reakcija se
svodi na s!edecTe/
GHIJKHLM N OMPM Q IR N SRTM
2
HCl NaOH NaCl H O
+ +
'"
H E M I J A
$eutra!izacija otpadnih voda ug!jendioksidom/
2 2 3 2
( Ca OH CO CaCO H O + +
2 3
NaOH CO NaHCO +
+1) R&akA%ja )%dro*%$&
Nidro!iza je u najsirem smis!i rei raz!aganje s!oenih jedinjenja vodom u jednostavnije
supstance. 0ri hidro!izi do!azi do pomeranja ravnotee (s !eva na desno)/
2
H O H OH
+
+
2
H OH H O
+
+
9a #i smo zna!i kako hidro!izuje so, kise!o, #azno i!i neutra!no, i da!i uopte hidro!izuje,
potre#no je raz!ikovati jake od s!a#ih e!ektro!ita.
Jak% &*&k!ro*%!%8
so!i rastvorene u vodi,
neke kise!ine/
.. ) ) ) ) ) ) )
4 3 4 3 4 2 3
HJ HBr HCl HCl HClO #O H +O H HNO
#aze a!ka!nih i zemnoa!ka!nih meta!a/
.. ( )
2
OH Ca NaOH
S*a?% &*&k!ro*%!%8
organske kise!ine/
COOH CH
3
am-oterni hidroksidi/ 2 3
( ) ( OH Zn OH Al
neke kise!ine/ 2 3 3 3 2 2
) ) ) ) ) HClO HClO #O H CO H HCl + H
#aze tekih meta!a/
2 2
( ) ( OH Cu OH Fe
amonijumhidroksid/
OH NH
4
3ko!iko se hidro!izom so!i do#ije/
jaka k%s&*%na % s*a?a ?a$a
so )%dro*%$uj& k%s&*o
3
4 3 4 3 2
4 3 2 4
kiseo ras#vor.
neutrali,acija
hidroli,a
hidroli,a
neutrali,acija
H OH
NH OH HNO NH NO H O
NH NO H O NH OH H NO
C C
+
+
+ +
+ + +
>
jaka ?a$a % s*a?a k%s&*%na
so )%dro*%$uj& ?a$no
3 3 2
3 2 3
ras#vor.
neutrali,acija
hidroli,a
hidroli,a
neutrali,acija
OH H
CH COOH NaOH CH COONa H O
CH COONa H O CH COOH Na OH
C C %a,ni
+
+
+ +
+ + +
>
''
s*a?a k%s&*%na % s*a?a ?a$a
so )%dro*%$uj& n&u!ra*no
3 4 3 4 2
3 4 2 3 4
ln reak*ija.
neutrali,acija
hidroli,a
hidroli,a
neutrali,acija
H OH
CH COOH NH OH CH COONH H O
CH COONH H O CH COOH NH OH
C C neutra a
+
+ +
+ +

jaka k%s&*%na % jaka ?a$a
so n& )%dro*%$%j&
2
2
ne podle e 2idroli"i
NaClOH NaCl H O
NaCl H O -
Na Cl H OH
+ +
+
+
+
+.) Ind%ka!or%
Za ispitivanje kise!osti i #aznosti koristi se vodonini eksponent pN. 3niverza!na indikatorska
hartija s!ui za odre8ivanje pri#!ine pN C vrednosti. 6ise!insko7#azni indikatori su naje1e
s!a#e kise!ine i #aze kod kojih mo!eku!ski o#!ik ima drugu #oju od jonizovanih. $eke od
kise!insko #azni indikatori su/ meta! 7 oran, meti!7crveno, -eno! -eno!-ta!en..
+2) Pu<&rsk% s%!&m%
Su rastvori ije se pN veoma ma!o menja pri dodatku ma!e ko!iine kise!ine i!i #aze. +o su
o#ino smee rastvora s!a#ih kise!ina i njihovih so!i,odnosno s!a#ih #aza i njihovih so!i. +e
smee imaju sposo#nost da vezuju dodatne H
N
odnosno OH
0
jone) i tako odravaju pN
rastvora pri#!ino konstantnim. Tranica do koje se pu"erski sistem odupire promeni pS
naziva se ka!a"itet !ufera.. pN rastvor pu-era izracunava se/

(
(
+
1
]

A
c kis
c so
H K
Lde je/
0ko!iina koncetracije kisekina koju pu-er sadri5
0 ko!iinska koncetracija odgovaraju1e so!i5
KA0konstanta disocijacije kose!ina.
+() Co*um&!r%jsk& m&!od& )&m%jsk& ana*%$&
%o!umetrija se zasniva na merenju zapremine (vo!umena) rastvora poznate tane
koncentracije (tzv.standardni rastvor) koja se utroi za reakciju sa ispitivanom supstancom.
0ri odre8ivanju standardni rastvor se postepeno dodaje iz #irete u kapima ispitivanom
rastvoru sve do kraja reakcije. vaj postupak zove se titra"ija. Standardni rastvor kojim se
izvodi titracija je titraciono sredstvo i!i titrant. 6!asina vo!umetrijaka metoda izvrena je na
#azi vrste osnovne reakcije koja se deava u toku titracije, a to su/
metoda neutra!izacije,
ta!oene metode,
meode kompreisometrije
')
H E M I J A
metode oksidoredukcije.
3s!ovi koje mora da ispunjava hemijska reakcija u vo!umetriji. $e sme do1i do sporednih
reakcija. *spitivana supstanca tre#a stehiometrijski da reaguje sa titracionim sredstvom5
,eakcija mora da tee do kraja u jednom smeru5 ,eakcija mora da #ude trenutna, i 6raj
reakcije (odre8ivanja) mora da #ude jasno uo!jiv.
O R G A N S K A H E M I J A
++) E*&k!ronska kon<%5uraA%ja u5*j&n%ko#o5 a!oma u or5ansk%m
mo*&ku*%ma /roA&s )%?r%d%$aA%j&)
4!ement ug!jenik na!azi se u drugoj periodi i etvrtoj grupi periodnog sistema e!emenata i to
sa rednim #rojem ?, a njegova e!ektronska kon-iguracija je/
6 2 2 1 1 '
: 1 ) 2 ) 2 ) 2 ) 2
. / ,
C + + # # #
3g!jenik gradi ona jedinjenja u kojima uestvuje sa dva nesparena e!ektrona. 3stanov!jeno
je da se ug!jenik u organskim jedinjenjima jav!ja kao etvorova!entan sem u nekim izuzetnim
s!uajevima.
0roces kom#inovanja atomskih or#ita!a jednog istog atoma naziva se hi#ridizacija.
S/
2
)%?r%d%$aA%ja
0rek!apanje "s i ) p or#ita!e stvara ( nove hi#ridizovane sp
8
or#ita!e koje su tetraedarske
strukture ( pod ug!om od "A2,BU) s + )p & ( sp
8
vakav vid hi#ridizacije naziva se tetraedarska hi#ridizacija. a veza naziva se kova!entna
veza i!i sigma tipa. rganski mo!eku!i koji nastaju iz ug!jenikovih atoma kod koih je zastup!jen
sp
)
hi#ridizacija su zasi1eni mo!eku!i tj. zasi1ena jedinjenja.
S/
.
)%?r%d%$aA%ja
0rek!apanje s i 'p or#ita!e stvara ) nove hi#ridizovane sp
5
or#ita!e koje su trigona!ne
strukture (pod ug!om od "'AU) s + 'p & ) sp
5
.

%eze koje se grade iz s/
.
hi#rididnih or#ita!a sigma veze, dok veza koja se gradi iz
nehi#ridizovane or#ita!e ug!jenika ./$ je
( )
veza.
S/ )%?r%d%$aA%ja
3nutar atomsko prek!apanje s i p or#ita!e stvara ' nove hi#ridizovane sp or#ita!e koje su
!inearne strukture s + p & ' sp
vakvom kom#inacijom or#ita!e se prostorno rasporedjuju pod ug!om od "@Apa se ova
hi#ridizacija nazvia i digona!na hi#ridizacija. 0reosta!e dve 'p or#ita!e ug!jenika ostaju
nehi#ridizovane. $ehi#ridizovane or#ita!e mogu nagraditi dve veze
( )
tipa. 0rimer ovog tipa
hi#ridizacije je mo!eku! etina.
'(
+,) Crs!& ko#a*&!no5 #&$%#anja u or5anskoj )&m%j%
6ova!entne veze mogu #iti/
proste veze ( C: C ili C C )
dvostruke veze (
C:: C ili C C
)
trostruke veze ( C::: C ili C C )
0rosta veza je najsta#i!nija i nepo!arna, a sva organska jedinjenja koja sadre ovu vezu
nazivaju se zasi1ena organska jedinjenja. Za raz!iku od proste veze ona organska jedinjenja
koja sadre dvostruku i!i trostruku vezu su nezasi1ena organska jedinjenja. *sti e!ementi (iste
atomske grupe) grade nepo!arne kova!entne veze. raz!iiti e!ementi grade po!arne
kova!entne veze C zajedniki e!ektronski par je #!ii e!ektronegativnijem atomu.
+') Na9%n% /r%ka$%#anja or5ansk%) mo*&ku*a )&m%jsk%m <ormu*ama
E*&k!ronsk& s!ruk!urn& <ormu*&
ve -ormu!e gde su va!entrni e!ektroni o#e!eeni takicama zovu se jo i Le7isove
strukture. 4!ektroni tako prikazani opisuju veze u mo!eku!u a dva e!ektrona ine e!ektronski
par kova!entnog vezivanja.
K&ku*&o#& s!ruk!urn& <ormu*&
snovno pravi!o crtanja strukturnih -ormu!a je da vodonik poseduje e!ektronski duet a osta!i
atomi oktet. 3 ovim -ormu!ama svaki e!ektronski par odgovara jednoj va!enci atoma, piu se
pomo1u pravih crta.
RaA%ona*n& s!ruk!urn& <ormu*&
snovni ug!jenikov niz se prikazuje horizonta!no, vezani vodonikovi atomi o#ino sa desne
strane ug!jenika, a drugi supstituenti osnovnog niza dodaju se pomo1u vertika!nih crta.
0ostojanje dvostruke i!i trostruke veze o#e!eava se dvostrukim i trostrukim crtama.
R&$onan!n& s!ruk!ur&
*ako imaju istu strukturu raz!ikuju se po rasporedu e!ektrona. 0ravo stanje strukture mo!eku!a
je izmedju ova dva granina o#!ika tj. predstav!ja intermedijarnu strukturu koja se prikazuje
jedinstvenom strukturom nazvanom rezonancioni i!i rezonantni hi#rid.
S*o?odn% rad%ka*% i!i samo radika!i se de-iniu kao estice koje sadre jedan i!i vie s!o#odnih
e!ektrona i veoma su reaktivne.
Kar?&n% su takodje jako reaktivni mo!eku!i veoma kratkog trajanja pa se zati i teko izo!uju.
'B
H E M I J A
+1) Crs!& %$om&r%j& u or5anskoj )&m%j%
16 S!ruk!urna %$om&r%ja
0 I$om&r%ja n%$a 0 je ona vrsta izomerija koja potie od ravanja ug!jenikovog niza, us!ed
raz!iitog rasporeda ug!jenikovih atoma u njemu.
3
4 1' 3 2 2 3 3 3
>
CH
C H CH CH CH CH CH CH
.u#an 2 me#ilpropan
CH
0 Po*oajna %$om&r%ja 0 zavisi od po!oaja nekog od supstituenata. >to je dui ug!jenikov

!anac to je i mogu1nost raz!iitog vezivanja supstituenata ve1a. %ano je o#e!eiti po!oaj
vezanog supstituenata za ug!jenikov atom.
3 % 3 2 2 3 3
>
8r
C H 8r CH CH CH 8r CH CH CH
1 .rompropan 2 .rompropan

0 7unkA%ona*na %$om&r%ja je onaj izomer istog atomskog sastava i iste mo!eku!ske mase a!i
sa raz!iitim -unkciona!nim grupama.
2 6 3 2 3 3
C H O CH 0CH 0OH CH O CH
e#anol dime#ile#ar

0 Tau!om&r%ja 0 de-inie se kao dinamika ravnotea pri emu jedan strukturni o#!ik moe da
pre!azi u drugi. *zmedju dva o#!ika uspostav!ja se stanje dinamike ravnotee, pomereno u
smeru sta#i!nijeg o#!ika. *zomerni o#!ici koji poseduju ovu oso#inu nazivaju se tautomerni
o#!ici.
2 4 3 2
>> >
C H O CH 0 C0H CH C H
ke#o o.lik enolni o.lik
O OH

.6 S!&r&o%$om&r%ja6 Ee pojava da mo!eku!i iste mo!eku!ske -ormu!e i istim redom vezanih
atoma imaju raz!iit prostorni raspored. +akvo mo!eku!i nazivaju se stereoizomeri.
0 Kon<ormaA%ona %$om&r%ja6 3s!ed s!o#odne rotacije mo!eku! se moe javiti u vie prostornih
o#!ika, a da pri tome ne do!azi do raskidanja veze ovi nasta!i o#!ici nazivaju se kon-ormacioni
izomeri i!i kon-ormeri, a nasta!a izomerija kon-ormaciona izomerija.
0 G&om&!r%jska %$om&r%ja6 0os!edica spreene rotacije oko dvostruke veze naziva se
geometrijska izomerija. 9a #i se nag!asi!i prostorni odnosi grupa koriste se nazivi cis i trans.
0rostorni raspored atoma u mo!eku!u naziva se kon-iguracija, pa cis i trans izomeri
predstav!jaju cis i trans kon-iguracije.
0 O/!%9ka %$om&r%ja
#rtanje ravni po!arizovane svet!osti je za izvestan ugao i to u smeru kaza!jke na satu i!i
o#rnutom smeru. vakva pojava naziva se optika rotacija, a supstance koje imaju tu
sposo#nost su optiki aktivne supstance.
'?
+@) Crs!& )&m%jsk& r&akA%j& u or5anskoj )&m%j%
R&akA%j& su/s!%!uA%j&6 ,ea!cije supstitucije su hemijske reakcije gde do!azi do zamene u
mo!eku!u jednog atoma i!i grupe atoma drugim atomom i!i grupom atoma. vaj tip rakcije se
naje1e izvodi na zasi1enim ug!jenikovim atomima.
3 2 3 2 2
4 2 3
hv
CH CH OH HBr CH CH Br H O
CH Cl CH Cl HCl
+ +
+ +
R&akA%j& ad%A%j&6 ,eakcije adicije su hemijske reakcije u kojima se dva mo!eku!a spajaju u
jedan. 3 ovim reakcijama reagens se jenostavno vezuje adira na mo!eku!. ,eakcije adicije se
odigravaju na nezasi1enim mo!eku!ima. 3 reakciji naje1e u!aze mo!eku!i sa dvostrukim i!i
trostrukim vezama. 0ri ovim reakcijama proizvod je zasi1eno jedinjenje.
2
2 2 2 2 2
>
> > >
3 2 3 3
> >
Br
Br Br Br
Br
Br Br
CH CH Br CH Br CH Br
H C C CH Br CH C CH CH C CH
+
+
+
R&akA%j& &*%m%naA%j&6 ,eakcije e!iminacije su hemijske reakcije pri kojima do!azi do
izdvajanja atoma i!i grupe atoma vezanih za ug!jenikove atome u mo!eku!u. 0roizvod ove
hemijske reakcije je izgradnja nove supstance koja poseduje nii stepen zasi1enja od
prethodne. ve reakcije se mogu k!asi-ikovati kao suprotne adiciji. 3 ve1ini s!uajeva kod
ovih reakcija ne do!azi do uk!anjanja ug!jenikovog atoma.
3 2 2 3 2 2
CH CH CH Br NaOH CH CH CH NaBr H O + + +
Oks%daA%on& % r&dukA%on& r&akA%j&6 ksidacija je takav proces gde se mo!eku!u dodaje
e!ektronegativni atom i!i iz koga se uk!anja vodonik. ,edukcija je proces suprotan oksidaciji
tj. proces uk!anja kiseonika i!i dodavanjem vodonika. ,eakcije redukcije se naje1e izvode
vodonikom pri emu se vodonik adira. vaj proces se naziva hidrogenizacija.
[ ]
>>
3 2 3 2
>
4 2 2 2
2 2
O
O
H
CH CH OH CH C H O
CH O CO H O
+
+ +
Kond&n$aA%on& % /o*%kond&n$aA%on& r&akA%j&
6ondenzacione i po!ikondenzacione reakcije su hemijske rekacije sjedinjavanja vie
mo!eku!a pri emu nastaje supstanca ve!ike mo!eku!e mase. 6ao nus proizvod ovih reakcija
je voda i!i drugi mo!eku!i ma!e mo!eku!ske mase.
[ ]
2 2 2 2 2
n
nHOCH CH OH CH CH O nH O +
R&akA%j& /o*%m&r%$aA%j&
Su hemijske reakcije gde se uzajamno vezuju ve!iki #roj mo!eku!a supstance daju1i novu
supstancu koja je s!oenija i ve!ike mo!eku!ske mase, tzv, po!imer.
[ ]
2 2 2 2
n
nCH CH CH CH
':
H E M I J A
,4) A*kan%
A!kani su grupa ug!jovodonika sa maksima!nim #rojem vodonikovih atoma u mo!eku!u. Z#og
svoje s!a#e reaktivnosti ova grupa ima naziv para-ini. A!kani medjuso#no su povezani
jednostrukom vezom. pta -ormu!a akana je/ UnH.nN.6 $ajprostiji predstavnik a!kana je
metan (GN() a zadnji poznati !an je sa :A ug!jenika u mo!eku!u, heptakontan.
Nom&nk*a!ura8 ug!jovodonikovi atomi pore8ani u pravom nizu nazivaju se norma!ni
ug!jovodonici * imaju nastavak an0, dok oni gde postoje * #oni nizovi nazivaju se ravasti
ug!jovodonici sa nastavkom %$o0 * n&o06
3 2 2 2 3
normalan pen#an CH CH CH CH CH
3
3 2 3
>
i"open#an
CH
CH CH CH CH
A!ki! grupe nastaju dodavanjem su-iksa ,,i!VV.
psta -ormu!a a!ki! grupe je. UnH.nN16
7%$%9k& oso?%n&/Mizike oso#ine a!kana se menjaju sa pove1enjem mo!eku!ske mase tj. od
niih ka viim !anovima homo!ognog reda. $ii a!kani pri norma!nim us!ovima su gasovi,
srednju tenosti, vii vrste supstance. <o!eku!i a!kana su nepo!arni i!i veoma ma!o po!arni,
pa si!e koje de!uju izmedju mo!eku!a su s!a#e 'an der 'alsove sile.
H&m%jsk& oso?%n&8 Za a!kane se kae da su s!a#o reaktivna jedinjenja pa su zato i do#i!i
naziv para-ini. $a so#noj temperaturi ne reaguju sa vodenim rastvorima kise!ina i #aza,
oksidacionim sredstvima i dr. Nemijske reakcije a!kana imaju znaajnu primenu u industriji.
,1) U%k*oa*kan%
Gik!oa!kani su grupa zasi1enih ug!jovodonika kod kojih su ug!jenikovi atomi me8uso#no
povezani tako da ine prstenaste strukture.
Gik!oa!kani opta -ormu!a UnH.n. 9o#ijaju naziv tako to se zasicenom ug!jovodoniku koji
sadri isti #roj G atoma doda pre-iks A%k*o na primer A%k*o?u!an6
*zomeri kod cik!oa!kana jav!jaju ser us!ed izomerije ug!jovodonikovog !anca #onog niza,
izomerije po!oaja #onih nizova * prostorne cis7trans izomerije.
7%$%9k& oso?%n&6 Mizike oso#ine cik!oa!kana su veoma s!ine -izikim oso#inama a!kana.
+emperatura k!juanja raste sa pove1anjem #roja ug!jenikovih atoma.
'@
H&m%jsk& oso?%n&6 Gik!oa!kani pokazuju identine hemijske oso#ine kao i a!kani s tom
raz!ikom to su cik!oa!kani sa ma!im prstenom (cik!opropan, cik!o#utan) dosta reaktivniji od
osta!ih.
,.) A*k&n%
A!keni spadaju u grupu nezasi1enih ug!jovodonika sa jednom dvostrukom vezom. ,aniji
naziv a!kena je o!e-ini. ptu -ormu!u UnH.n6 A!keni imaju identinu optu -ormu!u kao i
cik!oa!kani. 0o E30AG7ovoj nomenk!aturi imena a!kena se izvode iz imena odgovarajucTih
a!kana sa nastavak0&n. 0o!oaj dvostruke veze se oznaava #rojem prvog ug!jenikovog
atoma za koga je vezana dvostruka veza. $umerisanje atoma ug!jenika se vri #rojevima
tako da su ug!jenikove atomi na kojima se jav!ja dvostruka veza o#e!eeni najmanjim
mogucTim #rojevima. +aj #roj se stav!ja ispred imena a!ken. 6od a!kena postoji izomerija, tj.
dva a!kena sa istom mo!eku!skom -ormu!om mogu se raz!ikovati po strukturi i!i prostornom
rasporedu atoma unutar samog mo!eku!a a!kena. $a taj nain se mogu raz!ikovati strukturna
i geometrijska (Gis 7 trans) izomerija.
7%$%9k& oso?%n&/A!keni od G' do G( su gasovite supstance pri norma!nim us!ovima. d GB do
G"? su tenosti, a vii su vrste supstance. 3 vodi se ne rastvaraju. +aka k!juanja a!kena je
neto ma!o nia od a!kana sa istim #rojem ug!jenikovih atoma. +aka k!juanja raste sa
pove1anjem #roja ug!jenikovih atoma.
H&m%jsk& oso?%n&8Nemijske oso#ine a!kena us!ov!jene su hi#ridizacijom ug!jenikovog
atoma * pojavom dvostruke veze. 9vostruka veza se !ako raskida, pa je proizvod reakcije
jedinjenja sa prostom G7 vezom i vezanim atomina i!i atomskih grupama.
,2) U%k*oa*k&n%
Gik!oa!keni su nezasi1ena jedinjenja sa jednom dvostrukom vezom u ug!jenikovom prstenu.
ovi ug!jovodonici su nezasi1enog karaktera * jako su reaktivni. 6arakteristina reakcija je
adicija.
,() AA%k*%9n% % A%k*%9n% u5*jo#odon%A% sa d#& %*% #%-& d#os!ruk%) #&$a
3g!jovodonici se de!e acik!ine sa otvorenim nizom i cuk!ine sa zatvorenim nizom. Acik!ini
se da!je de!e na zasi1ene (a!kani) i nezasi1ene, (a!keni, dieni, po!ieni i a!kini), kod cik!inih
pode!a je na a!icik!ine, aromatine (monicik!ini, po!icik!ini i sa konderzovanim prstenom) i
terpeni. 3%&n%6 pta -ormu!a je UnH.n0.,dieni sadre dvostruku vezu, koja moe #iti
kumu!ovanog tipa, konjigovanog i izo!ovanog tipa.
> >
> >
<omulovan C C C

> > > >
> >
konjugovan C C C C

( )
> > > >
2
> >
i"olovan
X
C C CH C C
Po*%&n%60o!ieni na!aze se u prirodi u #i!jkama a re8e u ivootinjskim organizmima. 0rimer
kauuk. Liko!ilen %89.:;<& supstanca crvene #oje koja se na!azi u #aradajzu i ima ")
dvostrukih veza. 6auuk je prirodni po!iena. Uuk*%9n% ug!jovodonici pode!jeni su na
cik!oa!kani, cik!oa!kene i cik!oa!kine. Sa vie dvostrukih veza su karotinoidi i terpini.
Karo!%no%d% su nezasi1eni ug!jovodonici. $a!aze se u ze!enom !i1u, argarepi, cve1u u ivim
organiozmima(krvi, m!eku i mesu). T&r/%n% su iroko raspostranjeni u prirodi. $aje1e se
koriste kao !ekovi i mirisi
'2
H E M I J A
,+) A*k%n%
vo je grupa ug!jovodonika kod koje su dva ug!jenikova atoma povezana trostrukom vezom.
$jihova opa -ormu!a je UnH.n0.6 A!kini se naje1e do#ijaju procesom suve desti!acije mnogih
organskih jedinjenja. $a osnovu E30AG nomenk!ature a!kini do#ijaju naziv dodavanjem
su-iksaE%n na koren a!kana.+akodje za do#ijanje a!kina postoje i mnoge organske sinteze.
9ejstvom vode na ka!cijumkar#id (GaG') do#ija se jedno od najvanijih jedinjenja a!kina C
etin.
7%$%9k& oso?%n&/ 0rva tri !ana a!kina su gasovi, srednji su tenosti a vii vrste supstance.
A!kini se ne rastvaraju u vodi, a rastvaraju se u nepo!arnim organskim rastvaraima.
H&m%jsk& oso?%n&/A!kini spadaju u grupu nezasi1enih jedinjenja. 6ao i kod osta!ih
nezasi1enih jedinjenja karakteristina je reakcija adicije. A!kini !ako stupaju u reakcije
oksidacije pod dejstvom oksidacionih sredstava pri emu do!azi do raskidanja ug!jenikovog
!anaca na mestu trostruke veze i nastaju kar#oksi!ne kise!ine.
,,) Aroma!%9n% u5*jo#odon%A%, ?&n$&n
Aromatini ug!jovodonici pripadaju grupi organskih mo!eku!a u ijem sastavu je zastup!jena
karakteristina struktura est ug!jenikovih atoma vezanih u prstenu. +akav prsten se naziva
#enzenom prsten i!i #enzenovo jezgro.
=&n$&n0 $ajprostiji i osnovi aromatini ug!jovodonik je #enzen (G?N?) z#og ega se i ce!a
grupa naziva #enzenova grupa. tkriven "@'B. godine od strane MaradaW7a. +ek "@?B.
godine 6eku!X postav!ja zadovo!javaju1u, cik!inu strukturu #enzene.
Svaki od ? G7atoma u #enzenu vezan je sp
5
.hi#ridnim or#ita!ama za tri druga atoma ('G i
"N). Svih ? G7atoma !ee u istoj ravni, u ug!ovima pravi!nog estougaonika (ovakvu
geometriju us!ov!java sp
5
.hi#ridizacija). Svi ug!ovi, G7G7G i G7G7N, iznose "'A
=&n$&n je pokret!jiva tenost koja pri h!adjenju krista!ie u #ez#ojne krista!e. *ma ve!iki
znaaj jer s!ui kao sirovina za do#ijanje raznih tehniki vanih proizvoda. .enzen je do#ar
rastvara u!ja, masti, smo!a, voskova. .enzen je vr!o zapa!jiva tenost, a za gaenje koristi
se ug!jen dioksid i pena. ,az!iiti derivati #enzena do#ijaju se zamenom jednog i!i vie
vodonikovih atoma u #enzenu drugim atomima i!i grupama. 0ostoje tri disupstituisana
#enzenova derivata, prema tome da !i su supstituenti u po!oajima ",'7, ",)7 i!i ",(7.
#e!eavaju se pre-iksima o7(orto), m7(meta) i p7(para).
)A
7%$%9k& oso?%n&8Aromatini ug!jovodonici su #ez#ojne tenosti, !aki od vode, speci-inog
mirisa, jako pre!amaju svet!ost, u vodi se ne rastvaraju. .enzen je tenost karakteristinog
mirisa, skoro nerastvoren u vodi, a!i se sa etano!om i etrom mea u svim razmerama.
H&m%jsk& oso?%n&5Aromatini ug!jovodonici i ako su nezasi1eni ne ispo!javaju karakter
nezasi1enih jedinjenja.Aromatini ug!jovodonici kao to su #enzen, to!uen, ksi!en, pristuni su
u na-ti, zemnom gasu i gasovitim derivatima na-te. 4mituju se u atmos-eri za vreme
nekomp!etnog sagorevanja na-te. 6oriste se kao industrijske hemika!ije.
,') Po*%A%k*%9n% aroma!%9n% u5*jo#odon%A%
rganska jedinjenja koja u svom mo!eku!u sadre dva i!i vie medjuso#no povezana
#enzenova prstena nazivaju se policiklini aromatini ugljovodonici. 0rema nainu vezivanja
prstena mogu se pode!iti na one sa kondenzovanim i nekondenzovanim aromatinim
sistemom. 6od kondenzovanog vezivanja #enzenovi prstenovi su medjuso#no spojeni sa po
dva zajednika ug!jenikova atoma. $ekondenzovano povezivanje prstena je neposredno7
direktno (#ez ug!jenikovih atoma izmedju prstena). 6od po!icik!inih aromatinih
ug!jovodonika sa kondenzovanim prstenima #enzenova jezgra su medjuso#no spojena
zajendikom vezom ug!jenik7ug!jenik. %ana su za industrijske procese jer se koriste kao
sirovine, naroito za do#ijanje #oja. Eedan #enzenov prsten se moe kondenzovati samo na
jedan nain i pri tome nastaje na-ta!en, da!je se moe vriti !inearna kondenzacija, pri enu
nastaju antracen.
Na<!a*&n0 ima najprostiju strukturu kondenzovanih po!icik!inih aromatinih ug!jovodonika.
+o je #ez#ojna krista!na supstanca, speci-inog mirisa i skoro nerastvor!jiva u vodi. 0o
hemijskim oso#inama je s!ian #enzenu. 3 svakodnevoj upotre#i je kao sredstvo protiv
mo!jaca, a u po!joprivredi kao sredstvo za #or#u protiv tetoina. 3 novije vreme dokazane
su tetne karakteristike na-ta!ena pa je i njegova upotre#a ograniena. 0o!icik!ini aromatini
ug!jovodonici spadaju u grupu potencija!no opasnih supstanci
,1) J&d%nj&nja sa )a*o5&nom <unA%jom
Zamenom jednog i!i vie atoma vodinika, direktno vezanih za ug!jenikov atom u mo!eku!u
ug!jovodonika, atomima ha!ogenih e!emenata do#ijaju se jedinjenja nazvana ha!ogeni
derivati ug!jovodonika. va jedinjenja se mogu pode!iti na vie naina/
mogu #iti acik!ini i cik!ini u zavisnosti od naina povezivanja ug!jenikovih atoma,
zasi1eni i nezasi1eni u zavisnosti od vrste kova!entne veze kojom su povezani ug!jenikovi
atomi,
u zavisnosti od #roja prisutnih ha!ogenih e!emenata mogu #iti mono7di7tri7i po!iha!ogena
jedinjenja,
u zavisnosti od vrste ha!ogenog e!ementa/ -!uoro7h!oro7#romo7 i jod jedinjenja.
,@) M&!a*or5anska j&d%nj&nja
rganska jedinjenja koja sadre atome meta!a neposredno vezane za ug!jenikove atome
nazvana su m&!a*oor5anska j&d%nj&nja i!i organometa!na jedinjenja. Mizike i hemijske
oso#ine organometa!nih jedinjenja raz!ikuju se od pravih jonskih i!i kova!entnih organskih
jedinjenja. ,eaktivnost ovih jedinjenja raste sa pove1anjem jonskog karaktera veze ug!jenik7
)"
H E M I J A
meta!. $aje1e su otrovna jedinjenja, a otrovnost zavisi od prirode samog meta!a.
$ajpogodniji nain za njihovo do#ijanje je reakcija a!ki!7ha!ogenida (,O) sa meta!om (<).
O*o#oor5anska jedinjenja se na!aze u prirodi kao po!utanti. +etraeti! o!ovo (G'NB)(0# se
do#ija reakcijom iz eti! h!orida i koristi se kao antidetonator tj. dodaje se motornom gorivu
(#enzinu) ime se smanjuje mogu1nost detonacije u ci!indrima motora sa unutranjim
sagorevanjem. 3 procesu sagorevanja nastaju pare o!ovo oksida koje se emituju u izduvnim
gasovima predstav!jaju1i pro#!em zagadjenja ivotne sredine. 0are proizvoda tetraeti!o!ova
su vr!o otrovne.
'4) A*ko)o*%
A!koho!i su jedinjenja koja imaju hidroksi!nu (N) grupu vezanu za ug!jovodonini niz. <ogu
se smatrati derivatima vode, gde je jedan atom vodonika zamenjen a!ki! grupom. pta
-ormu!a zasi1enih monohidroksi!nih a!koho!a otvorenog niza je UnH.nN.O6 Sa ovom
mo!eku!skom -ormu!om, potuju1i pravi!a va!ence, mogu1a je samo jedna struktura. A!koho!i
se k!asi-ikuju u/
primarne (,GN'7N)
sekundarne (,'GN7N) i
tercijarne (,G)7N).
<eti!7a!koho! se o#ino svrstava u grupu sa primarnim a!koho!ima. 0rema #roju hidroksi!nih
grupa a!koho!i se de!e na/ monohidroksilne, dvohidroksilne, trohidroksilne, polihidroksilne.
3 zavisnosti od strukture ug!jovodoninog niza, mogu #iti a!i-atini (nezasi1eni i!i zasi1eni),
cik!ini i!i aromatini, koji se nazivaju "enoli . $ajdui ug!jenikov niz koji sadri hidroksi!nu
grupu odre8uje g!avni deo naziva. $azivu odgovaraju1eg zasi1enog ug!jovodonika dodaje se
nastavak 0o* . 3g!jovodonini niz o#e!eava se #rojevima, poev od kraja koji je #!ii N7
grupi. .onim nizovima daje se naziv i njihov po!oaj tako8e oznaava odgovaraju1im
#rojevima, prema pravi!ima koja vae za ug!jovodonike
GN)7N
meti!7a!koho!5 kar#ino!5 metano!
G'NB7N
eti!7a!koho!5 meti!kar#ino!5 etano!
GN)GN'GN'7N
n7propi!7a!koho!5 eti!7kar#ino!5 "7propano!
Gik!ini a!koho!i zovu se cikloalkanoli 7 ug!jenikov atom prstena za koji je vezana hidroksi!na
grupa automatski se oznaava #rojem ". 6ao supstituent, N grupa se zove Khidroksi!na
grupaK. znaava se pre-iksom Khidroksi7K kada je prisutna i druga grupa, koja ima prednost
pri navo8enju, i!i kad se hidroksi!na grupa na!azi u #onom nizu
7%$%9k& oso?%n& a!koho!a zavise prvenstveno od prisustva hidroksi!ne -unkciona!ne grupe.
<o!eku!i a!koho!a su asosovani. 9o asocijacije do!azi us!ed po!arnosti veze 7N. 3
zavisnosti od ve!iine a!ki!7grupe menja se rastvor!jivost a!koho!a. $ii a!koho!i sa vodom
grade vodonine veze pa se zato do#ro meaju sa vodom. ,astvor!jivost u vodi se smanjuje
sa porastom #roja ug!jenikovih atoma, tako da su a!koho!i sa vie od "" ug!jenikovih atoma
nerastvorni.
H&m%jsk& oso?%n& a!koho!a us!ov!jene su prisustvom po!arizovanih veza =-$ i H-$ iji se
negativni kraj dipo!a na!azi na kiseonikovom atomu. +akodje kiseonik ima dva nesparena
)'
e!ektronska para. A!koho!i su am-oterna jedinjenja. 6ise!e oso#ine a!koho!a o#janjavaju se
prisustvom jako e!ektronegativnog atoma kiseonika tako da se vodonik ponaa kao protom
dok #aznost potie od dva s!o#odna e!ektronska para na kiseonikovom atomu.
'1) 7&no*%
Meno!i (i!i po *30AG7u ?&n$&no*%) su jedinjenja kod kojih je 7N grupa direktno vezana za
aromatino jezgro. 6od -eno!a postoji keto7eno!na tautomerija, a!i keto7tautomer u ovom
s!uaju nije sta#i!nija struktura, jer nema aromatini e!ektronski sistem. *maju izraeno
-izio!oko dejstvo, pa na!aze primenu u medicini, zatim kao her#icidi, a pojedini su vani
industrijski materija!i. 0rema #roju hidroksi!nih grupa de!e se na/ mono7, di7 i po!ihidroksi!ne
-eno!e. $ose ime po svom najjednostavnijem predstavniku -eno!u, G?NBN 0rema *30AG
nomenk!aturi, hidroksi derivati #enzena i osta!ih aromatinih kar#ocik!inih sistema imenuju
se tako da se imenu ug!jovodonika doda su-iks K7o!K, K7dio!K, itd.
Pr&ds!a#n%A%8

7%$%9k& oso?%n&
Fisti -eno!i su #istre tenosti i!i vrste supstance sa niskom takom top!jenja, a!i pri!ino
visokom takom k!juanja. 3ko!iko nisu prisutne neke grupe koje uzrokuju o#ojenost, sami
-eno!i su #ez#ojni. <e8utim, !ako se oksidiu. Zato, uko!iko nisu pa!jivo prei1eni, ve1ina
-eno!a je o#ojena crvenkastom #ojom, koja potie od oksidovanih produkata. +eni -eno!i
imaju vie take k!juanja od norma!nih a!i-atinih homo!oga koji imaju istu mo!eku!sku masu,
z#og vodonine veze me8u mo!eku!ima.
'.) E!r%
$ajprostiji etri imaju optu -ormu!u UnH.nN.O pa su stoga izomerni sa a!koho!ima. 0rvi !an
serije ima mo!eku!sku -ormu!u U.H,O6
pta -ormu!a etara/ R0O0RV
4tri se o#ino de!e u dve grupe
prosti, ,77,, gde su o#e , grupe jednake i
meoviti, gde su , grupe raz!iite, ,77,Y
3 etre tako8e spadaju i jedinjenja opte -ormu!e Ar77,, i!i Ar77Ar
))
H E M I J A
+>PA= nomenk!atura tretira etre kao a!kane sa a!koksi grupom (77,) kao supstituentom. 0ri
tome se manji supstituent smatra de!om a!koksi7grupe, a ve1i odre8uje osnovni naziv
jedinjenja.
3
3 2 2 3
>
1 i"opropoksipropan
CH
CH CH O CH CH CH
3 2 2
CH CH O CH CH
etoksietilen

3 2 2 2
20e#oksi01 2lore#an
CH CH O CH CH Cl
6ada je prisutna grupa koja ima prednost pri navo8enju, kiseonik koji povezuje dve identine
jedinice osnovnog jedinjenja moe se oznaiti pre-iksom KoksiK/
2 2 2 2
2 2 2 2
HOCH CH O CH CH OH
2) 2? oksidie#anol
HOOC CH CH O CH CH COOH
3) 3? oksidipropionska kiselina

4tri nerazgranate strukture mogu se imenovati tako to se oda#ere najdui niz ug!jenikovih i
kiseoninih atoma, koji se zavrava G7atomom, a zatim se itav niz imenuje kao acik!ini
ug!jovodonik. 0o!oaj kiseoninih atoma oznaava se #rojem i pre-iksom KoksaK.
Nemijske oso#ine/
re!ativno nereaktivna jedinjenja,
poto nemaju vodonik vezan za kiseonik, etri ne reaguju sa jakim #azama i!i aktivnim
meta!ima i ne mogu se dehidrogenizovati,
kao i hidroksi!ni jon, i a!koksidni jon je grupa koja se teko e!iminie i !ako se zamenjuje
nuk!eo-i!om samo uko!iko se izvri protonizacija, i!i ako se komp!eksira ;eSis7ovom
kise!inom. 9o raskidanja etarske veze do!azi jedino pod otrijim reakcionim us!ovima, tj. u
prisustvu koncentrovanih kise!ina (o#ino N* i!i N.r) i na visokoj temperaturi.
'2) J&d%nj&nja sa kar?on%*nom <unkA%jom
Eedinjenja koja u svom mo!eku!u imaju kar#oni!nu grupu kao -unkciona!nu grupu nazivaju se
jedinjenja sa kar#oni!nom -unkciona!nom grupom. 6ar#oni!nu grupu ZG& sainjavaju
ug!jenikov i kiseonikov atom medjuso#no povezani dvostrukom vezom. 3ko!iko je ug!jenikov
atom kar#oni!ne grupe vezan za najmanje jedan vodonikov atom i jedan radika! govorimo o
organskim jedinjenjima C a*d&)%d%ma6 3ko!iko je ug!jenikov atom kar#oni!ne grupe vezan sa
dva radika!a govorimo o k&!on%ma. pte -ormu!e/
>> >>
@
alde2id ke#on
O O
$ C H $ C $
)(
va jedinjenja su znaajna u #io!okom smis!u z#og rasprostranjenosti u ivoj prirodi,
pose#no kod e1erne komponente.
A*d&)%d% !ako pod!eu procesu oksidacije a proizvod je kar#oksi!na kise!ina sa istim #rojem
ug!jenikovih atoma.A!dehidi do#ijaju imena tako to se imenu ug!jovodonika sa najduim
nizom doda nastavak 7a*. +ako #i se navedena dva a!dehida zva!a metana! i etana!.
>> >> >>
3 3 2
me#anal e#anal
O O O
H C H C H C H CH CH C H
propanal

K&!on% se tee oksiduju pa su postojaniji prema oksidacionim sredstvima. ksidacija se
moe vriti samo uko!iko se koriste jaka oksidaciona sredstva. 0rocesom reakcije cepa se
veza ug!jenik7ug!jenik i nastaje kar#oksi!na kise!ina sa manjim #rojem ug!jenikovih atoma. 0o
*30AG sistemu koristi se nastavak on, a po!oaj kar#oni!ne grupe mora se naznaiti #rojem,
osim ako je naziv i #ez #roja potpuno nedvosmis!en
3
( 2
% 6 4 3 1
3 2 2 3
> > >>
4 6 3 #an
CH Cl O
CH CH CH CH C CH CH
hlor "etil hep on
0o!oaj kar#oni!ne -unkcije u najduem nizu oznaava se takvim numerisanjem da
kar#oni!na grupa do#ije najmanji mogu1i #roj
>> >>
3 2 3 3 2 2 3
.u#anon 30pen#anon#anal
O O
CH CH C CH CH CH C CH CH
7%$%9k& oso?%n&80rvi a!dehid homo!ogog niza je gas otrog i neprijatnog mirisa. Srednji
homo!ozi su teni. $eki homo!ozi sa "A i vie ug!jenikovih atoma u raz#!aenom stanju umaju
prijatan cvetni miris. $ajvii homo!ozi su vrste supstance.
H&m%jsk& oso?%n&8Nemijska reaktivnost a!dehida i ketona us!ov!jena je prisustvom
kar#oni!ne grupe. Eedna od najednostavnijih adicija na kar#oni!nu grupu jeste cijanhidrinska
reakcija u kojoj se cijanid (NG$) adira na a!dehid i keton daju1i ' hidroksinitri!e poznate pod
nazivom cijanhidrini.
AA&!a*d&)%d UH2UOOH) je pravi predstavnik a!dehida. +o je #ez#ojna !ako pokret!jiva i
veoma ispar!jiva tenost, otrog mirisa koja izaziva kaa!j. ,astvara se u vodi i a!koho!u i !ako
po!imerizuje. 3potre#!java se za do#ijanje a!koho!a, kise!ina i drugih organskih supstanci, u
industriji gume, papira i #oja. ;oka!no nadrauje oi i s!uzokou. <oe dovesti do akutnog i
hroninog trovanja organizma.
3%m&!%*0k&!on %*% aA&!on UH20UO0UH2) je najvaniji keton i moe se nai u ivim
organizmima u mokra1i pri pata!okim stanjima (e1erna #o!est). 3potre#!java se i kao
sredstvo za i1enje i odma1ivanje i kao sirovina za do#ijanje organskih jedinjenja.
'() J&d%nj&nja sa kar?oks%*nom <unkA%jom
%ezivanjem hidroksi!ne grupe (
7
N) za kar#oni!nu grupu nastaje nova grupa kar#oksi!na,
koja prestav!ja -unkciona!nu grupu za organska jedinjenja nazvana kar#oksi!ne kise!ine.
9ak!e kar#oksi!ne kise!ine su organska jedinjenja kod kojih je -unkciona!na grupa
kar#oksi!nih grupa.
6ar#oksi!na grupa se o#e!eava CGN i!i CG'N i ima svoje karakteristine oso#ine koje
se raz!ikuju od oso#ina hidroksi!ne i kar#oni!ne grupe. vo ukazuje da se oso#ine jedne
)B
H E M I J A
-unkciona!ne grupe esto znatno menjaju uko!iko je prisutna neka druga grupa. Eedinjenja
sa kar#oksi!nom grupom su veoma rasprostranjenja u prirodi, a takodje i znaajna kao
industrijske hemika!ije (sir1etna kise!ina).
Kar?oks%*n& k%s&*%n& u zavisnosti od karakteristika osnovnog ug!jenikovog niza mogu #iti/
acik!ine, cik!ine, heterocik!ine, zasi1ene i nezasi1ene.
3 zavisnoti od #roja kar#oksi!nih grupa prisutnih u mo!eku!u kise!ine/ monokar#oksi!ne,
dikar#oksi!ne, trikar#oksi!ne.
0rema prisustvu radika!a mogu #iti/ sa ha!ogenom, hidroksi!nom, a!dehidnom i!i ketonskom
-unkcijom i sa amino -unkcijom.
<onokar#oksi!ne kise!ine smatraju se derivatima a!kana gde jedan vodonikov atom
zamenjen kar#oksi!nom grupom. pta -ormu!a je/ GnN'n+"GN. *me ovih kise!ina do#ija se
na ime a!kana dodavanjem su-iksa C ska i re kis!e!ina. %ani !anovi su/ mrav!ja kise!ina
(NGN), sir1etna kise!ina(GN)GN), propionska kise!ina #utanska kise!ina.
9ikar#oksi!ana kise!ina opta -ormu!a je GnN'n (GN) '
%ani !anovi dikar#oksi!ne kise!ine su/ oksa!na kise!ina, mo!anksa kise!ina, 1i!i#arna
kise!ina,g!utarna kise!ina.
'+) Mas!% E *%/%d%
<asti i u!ja po hemijskom sastavu predstav!jaju smeu estara do#ijenih reakcijom
trihidroksi!nog a!koho!a i viih masnih kise!ina. rganske kise!ine koje uestvuju u ovim
reakcijama esteri-ikacije su naje1e norma!nog niza i parnog #roja ug!jenikovih atoma. 6ako
se u reakcijama nastanka masti i u!ja g!icerom sjedinjuje sa tri mo!eku!a kise!ina to se esto
nazivaju i trig!icero!ima i!i trig!eceridima. <asti i u!ja se u prirodi na!aze rasprostranjeni u
#i!jnom i ivotinjskom materija!u. [ivotinjske masti su/ svinjska mast, mas!o, !oj, a #i!jne/
suncokretovo, #ademovo, mas!inovo i druga u!ja. <asti koje se na!aze u !judskom te!u
proizvodi sam organizam i!i se unose hranom. \e!ije masnog tkiva sadre trig!iceride, a
znatno manje s!o#odne masne kise!ine, koji su u tenom stanju i medjuso#noj ravnotei. 3
!judskom organizmu moe se samo donek!e odvijati proces prevodjenja zasi1enih u
nezasi1ene masne kise!ine pa je vano da se ishranom unese vie nezasi1enih masnih
kise!ina kao to su na primer5 arahidonska, !ino!na i !ino!einska.sim #i!okog, masti imaju i
tehniki znaaj kao sirovina za proizvodnju sapuna, g!icerina, masnih #oja, !akova.
+rig!eceridi mogu #iti vrsti i teni na so#noj temperaturi to zavisi od vrste i ko!iine kise!ine
koje u!aze u sastav. nde gde su vie zastup!jene zasi1ene kise!ine su vrste, a kod kojih
preov!adavaju nezasi1ene na!aze se u tenom stanju.
"%/%d% o#uhvataju ve!iki #roj organskih supstanci koje su rasprostranjene u #i!jnom i
ivotinjskom svetu. 3 vodi se gotovo nerastvaraju, a rastvaraju se u organskim rastvaraina.
0o hemijskom sastavu su vr!o raz!iiti, a!i ve1ina je estarskog karaktera. ;ipidi se
najednostavnije mogu pode!iti na proste (g!icerin, voskovi) i s!oene (-os-o!ipidi, g!iko!ipidi,
!ipoproteini).snovna struktura !ipida su takozvane masne kise!ine. <asene kise!ine u!aze u
sastav !ipida, o#ino imaju paran #roj G7atoma.
',) F5*j&n% )%dra!%
3g!jeni hidrati su prirodna organska jedinjenja koja zajedno sa proteinima, !ipidima i
nuk!einskim kise!inama ine grupu primarnih #iomo!eku!a. $ajjednostavnija de-inicija ug!jenih
hidrata, prema njihovoj hemijskoj strukuru, je da su to po!ihidroksi!ni a!dehidi i!i ketoni i!i
supstance koje daju takva jedinjenja pri hidro!izi. Mormu! ug!jenih hidrata Gn(N')n.
)?
3g!jenik se u o#!iku ug!jenih hidrata najvie na!azi u ivoj prirodi. 3 #i!jkama se ug!jeni hidrati
na!aze u o#!iku ce!u!oze i skro#a. [ivotinje ug!jene hidrate unose hranom, a zatim se u
organizmu enzimskim reakcijama tran-romiu u meta#o!ite vane za 1e!ijsku -unkciju.
3 ivim organizmima u!oga ug!jenih hidrata je raznovrsna. 0rvenstveno s!ue kao izvori
energije u 1e!ijama, zatim kao osnovne jedinice u izgradnji strukture 1e!ijskih zidova,
uestvuju u procese meta#o!izma 1e!ija, kao gradivne jedinice masti i nuk!einskih kise!ina i
dr. <eta#o!iu se do vode, ug!jen dioksida uz os!o#adjanje energije. 6ao takvi predstav!jaju
vaan izor hrane. 3g!jeni hidrati su po!i-unkciona!na jedinjenja jer poseduju neko!iko
-unkciona!nih grupa. $ajednostavniji ug!jeni hidrati su e1eri. 0rema #roju osnovnih jedinica
ug!jeni hidrati se de!e na monosa)ar%d&, o*%5osa)ar%d& % /o*%sa)ar%d&6 3 prirodi ze!ene
#i!jke mogu sa proizvode ug!jene hidrate procesom koji predstav!ja hemijsku sintezu ug!jen7
dioksida i vode u prisustvu h!oro-i!a kao kata!izatora i svet!osti (energije). vaj proces se
naziva -otosinteza.
3g!jeni hidrati se mogu k!asi-ikovati na dve osnovne grupe/
prosti (monosaharidi),
s!oeni (o!igosaharidi i po!isaharidi i!i po!ioze)
Monosa)ar%d%. <onosaharidi su sastav!jeni samo od jednog mo!eku!a ug!jenih hidrata. 3
hrani od monosaharida na!azimo ug!avnom samo g!ukozu (ima je mnogo u kukuruzu i
drugom povr1u) i -ruktozu (na!azi se u medu, vo1u i vo1nim proizvodima, a zove se i vo1ni i!i
gro8ani e1er). L!ukoza je g!avni monosaharid u naoj krvi.
O*%5osa)ar%d%6!igosaharidi su e1eri sastav!jeni od '7"A jedinica monosaharida. 3 ishrani
su najznaajniji disa)aridi, sastav!jeni od ' jedinice monosaharida. $ajpoznatiji
disaharid je saharoza i!i konzumni e1er. 9o#ija se preradom e1erne repe i!i e1erne
trske. +a se vrsta e1era u pos!ednje vreme Kprogoni iz ishraneK i preporuuje se
konzumiranje samo nera-inisanog, sirovog sme8eg e1era.
Po*%sa)ar%d%6 0o!isaharidi su s!oeni ug!jeni hidrati gra8eni od ve!ikog #roja monosaharidnih
jedinica. $aje1a monosaharidna jedinica je glukoza. 0o!isaharidi su/
". rezervne ug!jenohidratne materije #i!jaka (skro#) i ivotinja (g!ikogen)
'. gradivne strukture #i!jaka (ce!u!oza, hemice!u!oza, tj. #i!jna v!akna)
C%sokomo*&kura*n% /o*%sa)ar%d%6 Skro# i g!ikogen norma!no se razgra8uju u naem
organizmu. $amirnice sa visokom sadrajem ug!jenih hidrata poput itarica, krompira, vo1a i
povr1a osiguravaju ve!ike ko!iine energije za norma!an meta#o!izam. 9
'') A$o!na or5anska j&d%nj&nja
%e!iku grupu organskih jedinjenja sainjavaju ona koja sadre azot. 3 grupu azotnih
organskih jedinjenja spadaju samo ona kod kojih je azot direktno vezan za ug!jenikove
atome. +ako, ne u#rajaju se jedinjenja tipa estara azotne kise!ine, amonijumove so!i
karvoksi!nih kise!ina i dr. Lde su atomi azota indirektno vezani za ug!jenikove atome.
$itroetan pripada grupi azotnih organskih jedinjenja dok eti!estar aztone kise!ine odgovara
derivatima estara. Azotna organska jedinjenja veoma su rasprostranjena. *maju znaajnu
u!ogu u prirodi, pogotovo jedinjenja tipa aminokise!ina, peptida i proteina koji ine osnovu
ivota. Azotna organska jedinjenja se mogu pode!iti na/
nitrojedinjenja,
amine,
aminoalkohole i amino"enole,
aminokiseline,
):
H E M I J A
i slo+ena aminojedinjenja kao to su peptidi i proteini.
rganska jedinjenja kod kojih za ug!jenikov atom direktno vezana nitro7grupa $N' nazivaju
se nitro jedinjenja/ UH2 0 NH.
$itrojedinjenja se de!e na/
acik!ine i cik!ine, zasi1ene i nezasi1ene
primarne, sekundarne i tercija!ne
0o -izikim oso#inama nitrojedinjenja su tenosti. Aromatina jedinjenja su o#ino vrsta,
#ez#ojna i!i ute krista!ne supstance.
Amini se mogu smatrati derivati amonijaka gde su vodonikovi aromi zamenjeni a!ki! i!i ari!
radika!ima. Amini mogu #iti/ acik!ini, cik!ini, zasi1eni, nezasi1eni, primarni, sekundarni i
tercija!ni. 9o#ijaju naziv kada se ime adgovaraju1e a!ki! i!i ari! grupe doda su-iks Camin.
'1) Am%nok%s&*%n&
Aminokise!ine su, po hemijskom sastavu, organske kise!ine kod kojih je na 7G atomu amino7
grupa ($N'), a drugi atom ostatkom (,).
Mormu!a amino kise!ine je.
2
>
$
NH CH COOH
Aminokise!ine su sa #io!okog stanovita najznacajnije supstituisane kise!ine, jer su od njih
izgradeni proteini koji predstav!jaju g!avnu gradu ive ce!ije. >to se tice e!ementarnog
sastava aminokise!ine su izgradene od U, H, N i O, a neke sadre i atome S (cistein i
metionin).
0rikazana struktura pokazuje da je tetraedarski G atom kova!entno vezan sa kar#oksi!nom
grupom (7UOOH), aminogrupom (NH.), ostatkom R i vodonikovim atomom (H).
0roteinske aminokise!ine se mogu k!asi-ikovati na vie nacina, a najcece prema/
po!arnosti ostatka ,,
hemijskoj strukturi,
#iohemijskoj -unkciji i
degradacionim proizvodima
0rema po!arnosti ostatka , 7 proteinske aminokise!ine se k!aski-ikuje u cetiri grupe i to/
". Aminokiseline sa nepolarnim #hidro"obnim$ ostatkom : 7 (a!anin, va!in, !eucin i izo!eucin,
pro!in, -eni!a!anin i tripto-an, metionin).
'. Aminokiseline sa polarnim #hidro"ilnim$ ostatkom : su g!icin, serin, tirozin, cistein,
g!utamin i asparagin.
)@
). Aminokiseline sa negativno naelektrisanim polarnim ostatkom : 7 su asparaginska i
glutaminska kiselina.
(. Aminokiseline sa pozitivno naelektrisanim ostatkom : 7 su #azne/ !izin, arginin i histidin
0rema hemijskoj strukturi 7 aminokise!ine se de!e u tri grupe i to/
ali"aticne aminokiseline
aromaticne aminokiseline i
heterociklicne aminokiseline
0rema #iohemijskoj -unkciji Caminokise!ine se k!asi-ikuju takodje u tri grupe i to/
esencijalne aminokiseline,
uslovno esencijalne i
neesencijalne aminokiseline.
Amino kise!ine u prirodi nastaju hidro!izom so!i proteina pod dejstvom -ermenta. Amino
kise!ine su #ez#ojne supstance !ako se rastvaraju u vodi i drugim rastvaraima.
'@) P&/!%d%, /ro!&%n%
0eptidi su #ez#ojne krista!ne supstance do#ro rastvor!jive u vodi a nerastvor!jive u a!koho!u.
6ao i aminokise!ine ispo!javaju am-oterni karakter i !ako se rastvaraju u #azama i kise!inama
stvaraju1i so!i. Sa vodenim rastvorom pri mu1kanju daju penu. 6arakteristina je #iuretska
reakcija kao dokazna reakcija. +akodje, pod!eu reakciji hidro!ize, pri emu nastaju
aminokise!ine iz kojih su izgradjeni. Amidna veza izmedju dve aminokise!ine zove se
peptidna veza. vako mogu reagovati ve!iki #roj mo!eku!a aminokise!ina, a u zavisnoti od
njihovog #roja mogu se pode!iti na dipeptide, tripeptide itd. 6arakteristina grupa koja nastaje
kao proizvod reakcije je CG $N i naziva se peptidna grupacija i!i peptidna veza. vako
nasta!i peptid na jednom kraju ima s!o#odnu amino grupu a na drugom kar#oksi!nu grupu to
omogu1ava da!je nastav!janje procesa. 0redstav!janje po!ipeptidnog niza vri se tako to se
sa !eve strane stav!ja amino zavretak i!i $7termina!na aminokise!ina, a sa desne strane
kar#oksi!ni zavretak i!i G7 termina!na aminokise!ina. 0roteini su prirodni po!ipeptidi ve!ike
mo!eku!ske mase. *zgradjeni od ve!ikog #roja ostataka mo!eku!a
aminokar#oksi!nih
kise!ina.
0roteini koji su izgra8eni od aminokise!ina nazivaju se jednostavni proteini. 0roteini su svi
danas poznati -ermenti (enzimi), monosaharidi i anti#iotici. 0roteini u!aze u sastav
protop!azme ivih #i1a. 0roteini u svom sastavu sadre/ ug!jenik, vodonik, kiseonik, azot,
sumpor, -os-or, gvo8e, #akar itd.
14) En$%m%
En$%m je #io!oki kata!izator, tj ima mo1 da utie na #rzinu hemijske reakcije. 6ao i svi
kata!izatori enzimi -unkcioniu tako to sniavaju aktivacionu energiju reakcije, i na taj nain
)2
H E M I J A
je u#rzavaju. 4nzimi mogu da u#rzaju reakcije na nivou od po neko!iko mi!iona puta. 4nzim,
kao svaki kata!izator, ostaje nepromenjen reakcijom na koju utie i to mu omogu1ava da, kad
se jedna reakcija zavri, uk!jui u drugu, potpuno nepromenjen.
4nzimi razvrastani su u est grupa/
oksidoreduktoze
trans-eroze
hidro!aze
!iaze
izomeraze
!igaze
4nzimi usvom sastavu imaju jedan i!i vie pepdidnih !anaca, a mogu imati pored
aminokise!ina i neku neproteinsku grupu. $a osnovu toga mogu se pode!iti na/
". enzime u ijem sastavu u!aze samo aminokise!ine i
'. enzime koji u strukturi imaju i neproteinski deo nazvan koenzin.
(A

Hemija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Hemija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Skripta (pitanja+odgovori)

.() H&m%jska k%n&!%ka, $akon d&js!#u masa % "&0-a!%*j&# /r%nA%/

j&dna9%na $akona o d&js!#u masa6

*asena kon"etra"ija izraava se #rojem grama rastvorene supstance u jedininoj

0 Po*oajna %$om&r%ja 0 zavisi od po!oaja nekog od supstituenata. >to je dui ug!jenikov

You might also like