PARKIRANJE I TERMINALI U DRUMSKOM SAOBRAAJU

SVAKODNEVNI PROBLEM PARKIRANJA

UPRAVLJANJE PARKIRANJEM

1. RAZVOJ OROBLEMA PARKIRANJA AUTOMOBILA U GRADOVIMA

Problem parkiranja spada u grupu problema koji prate rast gradova. Parkiranje je problem koji datira jo{ iz vremena Rimskog carstava. Poznato je da je Julije Cezar doneo uredbu kojom je bio zabranjen ulazak kolima u centar u odre|ene sate u toku dana. Ozbiljni problemi sa parkiranjem nastali su naglim razvojem individualnog saobra}aja (Evropa-1950, i YU 1965). Porast `ivotnog standarda, te`nja za ve}om pokretljivo{}u, samostalno{}u, udobno{}u jo{ vi{e favorizuju upotrebu PA, {to je zapravo stvorilo problem jer su ova vozila zahtevala veliki prostor za kretanje i mirovanje.

REENJE PROBLEMA PARKIRANJA

Klju~ re{enja je u JAVNOM PREVOZU, ~ija vozila su stalno u pokretu a kada miruju, ona su sme{tena van saobra}ajnica. INDIVIDUALNI SAOABRAAJ daje potpuno druga~iju sliku: koriste se za prevoz svega 1,5-2,5 h u toku dana, dok su ostatak vremena u stanju mirovanja na raznim lokacijama. Dodatni problem stvaraju ~injenice da su privredne, administrativne i trgova~ke aktivnosti sme{tene na prvobitne povr{ine koje su male, objkti se {ire i pose}ije ih sve ve}i broj ljudi.

DELIMI^NO RE[ENJE ZA NAVEDENE PROBLEME TRA@IMO U SMANJENJU POVR[INE PO JEDNOM KORISNIKU!

KAKO, [TA TO ZNA^I?

ZAUZETOS POVR[INE PO JEDNOM LICU (m2) PA 5,3 BUS 0,4 PE[ICE 0,5

 1.000

VELIKI BROJ VOZILA NA GRADSKIM ULICAMA STVARA NIZ NEGATIVNIH POSLEDICA:

smanjenje propusne mo}i gradskih saobra}ajnica, ugro`avanje bezbednosti u~esnika u saobra}aju, smanjene brzine kretanja, pove}anje tro{kova eksploatacije, pojava zastoja-zakr~enosti u saobra}aju, zaga|enje zivotne sredine.
PROBLEMI PARKIRANJA USPE[NO SE RA[AVAJU U KOLIKO SE OVOM PROBLEMU PRI\E:

organizovano, planski i stru~no.

URBANISTIKI ASPEKTI PARKIRANJA

Svaki prostor u kojem se neto planira ima:

FORMU (Granice) SADRAJ FUNKCIJU (Komunikaciju)

ZAHTEVI ZA PARKIRANJEM

Za pravilno definisanje potrebnog i dovoljnog broja parking mesta u odreenoj zoni i naina njihovog korienja neophodno je poznavati sve kategorije korisnika koje se meusobno razlikuju po karakteristikama zahteva za parkiranjem. Svaki zahtev za parkiranjem odreen je:

1. mestom nastajanja 2. vremenom nastajanja 3. vrstom korisnika parkiralita (PA, BUS, TV, B..

PARKIRANJE ZAVISNO OD VRSTE TRANSPORTNIH SREDSTAVA

PA

BUS

TV

BIC

ZAHTEVI ZA PARKIRANJEM U GRADOVIMA

STANOVNICI
ZAPOSLENI

POSETIOCI
POVREMENI POSETIOCI

KARAKTERISTIKE PARKIRANJA
Prema vaeem Zakonu o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima definisano je: - zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do tri minuta, pri emu voza ne naputa vozilo, osim prekida radi postupanja po znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj (lan 7, stav 70). -parkiranje vozila je svaki prekid kretanja vozila. osim prekida radi postupanja po znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj, koje se ne smatra zaustavljanje (lan 7, stav 71).

Karakteristike parkiranja mogu se podeliti u dve osnovne grupe i to: - elementi infrastrukture za parkiranje, - elementi funkcionisanja parkiranja.

Elementi infrastrukture za parkiranje

Infrastrukturu za parkiranje ine fizike komponente podsistema parkiranja. To su prostori i objekti koji su namenjeni i tehniki opremljeni za parkiranje vozila. Fizike komponente parkiranja, mesta za parkiranje, mogu se u gradu i naselju nai u dva osnovna prostorna oblika: 1. ulina mesta za parkiranje - na kolovozu, - na trotoaru, - pola/pola (delimino na kolovozu a delimino na trotoaru). 2. vanulina mesta za parkiranje - sva mesta za parkiranje razmetena, ureena i graena na: - otvorenom prostoru, vanulinim parkiralitima i - u objektima za parkiranje, parking garaama.

Zavisnost strukture parking mesta od veliine grada

Mesto za parkiranje (parking mesto)

Mesto za parkiranje (parking mesto) je deo prostora namenjen, tehniki opremljen i ureen za parkiranje jednog vozila. Ovaj prostor (slika 2) se sastoji iz: - povrine na kojoj voziio stoji za vreme dok je parkirano i - pripadajueg dela povrine namenjene manevrisanju voziia u cilju ulaska, odnosno izlaska sa dela povrine na kome vozilo stoji.

Povrina jednog parking mesta odreena je: - uglom parking mesta (): ugao koji zaklapa poduna osa povrine na kojoj vozilo stoji i poduna osa povrine za manevrisanje u cilju ulaska, odnosno izlaska sa parking mesta, - irinom parking mesta (F) koja zavisi od irine vozila merodavnog za dimenzionisanje (Bv), zatitnog rastojanja izmedu bone strane vozila i prostornog ogranienja (a) i ugla parking mesta (), - duinom dela parking mesta na kome vozilo stoji (A) koja zavisi od: duine vozila merodavnog za dimenzionisanje (L), zatitnog rastojanja izmedu prednje ili zadnje strane vozila i prostornog ogranienja (c) i ugla parking mesta () i - irinom prolaza potrebnog za ulazak, odnosno izlazak vozila sa dela parking mesta na kome vozilo stoji (D) koja zavisi od: dimenzija i manevarskih sposobnosti vozila merodavnog za dimenzionisanje, ugla parking mesta (), zatitnih zona izmeu vozila i prostornih ogranienja u stanju kretanja vozila, naina parkiranja i sl.

Povrina jednog parking mesta

POVR[INA ZA PARKIRANJE VOZILA

Povr{ina jednog parkirali{ta sastoji se iz:
prilaza, prolaza, za{titnih zona i koristno zauzete povr{ine.

IZRA^UNAVANJE POVR[INE ZA PARKIRANJE JEDNOG VOZILA

Povr{ina za parkiranje jednog vozila zavisi od:
Du`ine vozila - L, [irine vozila - B, Za{titne zona u stanju mirovanja c, Plovine {irine prolaza D i Ugla parkiranja - .

Povr{ina za parkiranje jednog vozila izra~unava se preko slede}eg izraza:

MERODAVNE DIMENZIJE VOZILA IZRA^UNAVANJE POVR[INE JEDNOG PARKING MESTA

ZA[TITNI PROSTOR ZA PARKIRANJE VOZILA

Prilikom parkiranja vozila neophodno je obezbediti dva za{titna prostora i to:
Za{titni prostor oko vozila u stanju mirovanja i Za{titni prostor oko vozila u pri kretanju.

Za{titni prostor oko vozila:

a c m Z

Vanuli no parkiralite
Vanuli no parkiralite (parking) je organizovani prostor sa ve im brojem mesta za parkiranje, definisanim ulazom i izlazom (ulazima i izlazima), kao i unutranjom mreom komunikacija za vozila i peake. U zavisnosti od veli ine i oblika lokacije, njenog odnosa prema mrei pristupnih saobra ajnica i ostalih specifi nosti zavisi e i na in rasporeivanja, odnosno organizacija parking mesta sa pripadajuim prostorom za manevrisanje i komunikacijama za vozila i peake (slika 3).

Slika 3: Vanuli no parkiralite

KARAKTERISTIKE PARKIRANJA
Za pravilno re{avanje problema parkiranja neophodno je detaljno sagledati i analizirati karakteristike koje opisuju i defini{u parkiranje a to su: Uzrok (motiv) razlog dolaska vozila na parking mesto, akumulacija (nakupljanje) broj parkiranih vozila u nekom vremenskom preseku, obim ukupan broj ostvarenih parkiranja u vremenskom periodu trajnost vreme zadr`avanja vozila na parking mestu, obrt, prose~an broj vozila po jednom parking mestu, pe{a~enje rastojanje od parkinga do cilja i povr{ina za parkiranje jednog vozila.

Motiv parkiranja
Motiv (uzrok, svrha) parkiranja predstavlja primarni razlog zbog kojeg je korisnik automobila parkirao svoje vozilo u posmatranoj zoni. Motiv parkiranja korisnika posmatranog prostora moe biti razli it, a osnovni motivi su:
-

stanovanje, rad, poslovna poseta, privatan posao, kupovina, rekreacija (pasivna ili aktivna), ostalo

Izu~avanjem uzroka zbog kojih voza~i koriste PA daje se odgovor na pitanje: Za{to koristimo PA da bi do{li u centar grada? Tek onda mo`emo tra`iti na~in da smanjimo upotrebu PA! Uzroci zbog koji se koristi PA za prevoz zavisi od slede}ih parametara: veli~ine grada ve}i grad ve}e kori{}enje PA, koncentracije aktivnosti u centru grada, na~ina stanovanja, kvaliteta JGPP-a, saobra}ajnih uslova (brzina kretanja, mogu}nost parkiranja) i visine `ivotnog standarda.

UZROK PARKIRANJA U NISU U ZONI NAPLATE

40,0 35,0 30,0 25,0 20,0 15,0 10,0 5,0 0,0 36,9

16,8 10,8 8,2 11,8 7,2

8,2

UZROK PARKIRANJA U NISU VAN ZONE NAPLATE

30,0 25,0 20,0 15,0 10,0 5,0 0,0

26,5 22,5 15,7 11,8 11,8 8,8 2,9

TRAJNOST PARKIRANJA Prema ovom kriterijumu postoje dve vrste parkiranja i to:
Kratkotrajno parkiranje koje ne prelazi 3,5h. Dugotrajno parkiranje koje traje du`e od 3,5h.

Trajnost parkiranja zavisi od:

veli~ine grada, svrhe dolaska u posmatranu zonu i mesta na kom se vr{i parkiranje.

Trajanje parkiranja
Trajanje parkiranja je vremenski interval zadravanja automobila od poetka parkiranja ( ) do naputanja mesta za parkiranje ( ), izraeno vremenskim jedinicama (as ili minut). Srednje trajanje parkiranja na M mesta za parkiranje () je proseno zadravanje jednog korisnika na parking mestu u posmatranom vremenskom intervalu ( ), a ra una se preko izraza:

(min; as)

gde su: M - broj mesta za parkiranje za koja se rauna srednje trajanje par- kiranja, - vreme dolaska j -tog vozila na i-to mesto za parkiranja ( as i minut), - vreme odlaska j -tog vozila sa i -tog mesta za parkiranja ( as i minut), - broj ostvarenih parkiranja na i-tom mestu za parkiranje u periodu T0

10

15

20

25

30

35

0
%
28,7 do 0:15 20,4 0:15-0:30 11,5 0:30-0:45 7,7 0:45-1:00 5,2 1:00-1:15 4,1 1:15-1:30 2,8 1:30-1:45 2,2 1:45-2:00 17,4 >2:00

TRAJNOST PARKIRANJA U NI[U

U sluaju javnog parkiranja trajanje parkiranja zavisi od: veliine grada, motiva parkiranja, reima parkiranja, odnosno naina korienja parking mesta i tarifnog sistema.

populacione grupe osmatranih gradova (103) 10 - 25 25 - 50 50 - 100 100 - 250 250 - 500 500 - 1000 preko 1000

Raspodela korisnika prema trajanju parkiranja (%) 1-2 2 - 5 preko 5 0- 1 74 10 10 6 74 10 9 7 75 10 10 5 60 11 13 16 53 17 15 15 36 13 18 33 28 20 12 40

Tabela 1. Trajanje parkiranja u zavisnosti od veliine grada, klasifikovano po vremenskim intervalima

0-1 1-2 2-6 preko 6 Smederevo 77.651 65,1 10,1 6,6 18,2 Kragujevac 175.182 60,4 16,0 6,0 17,6 Banjaluka 195.692 51,18 19,4 10,4 18,4 Ni 250.180 56,1 14,0 9,9 20,0 Beograd 1.574.050 35,4 19,2 24,7 20,7 Tabela 2: Trajanje parkiranja klasifikovano po vremenskim intervalima u naim gradovima

Grad

Broj stanovnika

Raspodela korisnika prema trajanju parkiranja (%)

Grad Smederevo Kragujevac Ni Beograd

Broj stanovnika 77.651 175.182 250.180 1.574.050

rad 6,9 6,1 6,0 5,7

Motivi putovanja poslovno kupovina Ostalo Trajanje parkiranja ( ) 0,8 0,5 1,0 1,3 0,7 1,0 1,1 0,8 1,1 1,8 1,2 1,3

OBRT PARKIRANJA
Ukazuje na intezitet kori{}enja kojedinih parking povr{ina u gradu na osnovu koga se utvr|uju zahtevi za kori{}enjem parkinga, na osnovu kojih se planira parking prostor.

Broj korisnika parking prostora Obrt = Broj parking mesta

Obrt parkiranja zavisi od:
postojanja regulativnih mera, du`ine zadr`avanja vozila na parkingu, mesta na kom se vr{i parkiranje, veli~ine grada i motiva dolaska u grad.

Izmena parkiranja (obrt parkiranja): (K)

Izmena parkiranja je ostvareni broj parkiranja na jednom mestu za parkiranje, u toku posmatranog vremena T0. Srednji broj izmena po jednom mestu za parkiranje (K), na M raspoloivih parking mesta, rauna se preko izraza:

K=
gde su: K - srednji broj izmena parkiranja u posmatranom vremenu T0, po jed- nom mestu za parkiranje, - broj ostvarenih izmena parkiranja na i-tom mestu za parkiranje, M - broj mesta za parkiranje, za koja se utvruje - rauna srednji broj izmena.

Srednji broj izmena parkiranja zavisi od: srednje trajnosti parkiranja pa samim tim i od veliine grada, motiva parkiranja, regulativnih mera i tarifnog sistema a posledino tome lokacije na kojoj su realizovana parking mesta. U tabeli 4. prikazana je zavisnost srednjeg broja izmena parkiranja od veliine grada i zastupljene strukture parking mesta. vanulino ulino parkirapark. lite garaa 10 - 25 5,7 2,3 0,9 25 - 50 5,6 1,9 1,3 50 - 100 5,7 2,2 1,0 100 - 250 5,8 1,6 1,0 250 - 500 5,5 1,5 1,2 500 - 1000 6,9 1,6 1,2 preko 1000 7,4 1,7 1,3 Tabela 4. Zavisnost obrta parkiranja od veliine grada i mesta parkiranja populacione grupe posmatranih gradova (103) Srednji broj izmena parkiranja (Obrt)

OBRT PARKIRANJA U NI[U

Tabela 2.35. Obrt parkirali{ta prikazan po lokacijama, za period istra`ivanja.
R.b.

Parking prostor
Parkirali{te kod autobuske stanice Parkirali{te u Ulici \uke Dini}a Parkirali{te na Keju Mike Paligori}a Parkirali{te na Trgu vojvode Petra Bojovi}a Parkirali{te na Trgu kralja Milana Parkirali{te na Sin|eli}evom trgu Parkirali{te u Ulici Nade Tomi}* Parkirali{te na Trgu kralja Aleksandra ispred fakulteta Parkirali{te na Trgu Kralja Aleksandra ispred komande vojske SCG Parkirali{te u Ulici Nikole Pa{i}a Parkirali{te na Trgu Republike Parkirali{te u Ulici Obili}ev venac Parkirali{te u Ulici cara Du{ana Parkirali{te u Prijezdinoj ulici Parkirali{te u Ulici Koste Stamenkovi}a Parkirali{te u Obrenovi}evoj ulici

Ukupno vozila u obrtu

58 116 191 179 152 497 158 80 41 733 394 637 301 171 205 205

Kapacitet parkirali{ta
45 53 54 40 30 100 80 13 21 218 80 72 53 60 41 40

Obrt
1,3 2,2 3,5 4,5 5,1 5,0 2,0 6,2 2,0 3,4 4,9 8,8 5,7 2,9 5,0 5,1

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

UKUPNO

4118

1000

4,2

KOCENTRACIJA PARKIRANJA Izu~avanjem kocentracije parkiranja dobijaju se neophodni podaci o zahtevima za parkiranjem. Na osnovu ovih zahteva utvr|uju se potrebe za budu}im parkiranjem. Postoje dve mere za izra`avanje kocentracije parkiranja:
Akumulacija parkiranja broj vozila parkiranih na nekoj povr{ini izra`eno u (voz/min). Obim parkiranja broj parkiranih vozila u toku dana na nekoj povr{ini izra`eno u (voz/dan).

Kocentracija parkiranja zavisi od:

stepena privla~nost odre|ene zone, radnog vremena i motiva dolaska u grad

Koncentracija (akumulacija) parkiranja predstavlja broj vozila parkiranih na parkiralitu u odreenom vremenskom trenutku. Podaci vezani za koncentraciju parkiranja predstavljaju osnovu za sagledavanje buduih zahteva za parkiranjem. U konkretnom sluaju, histogramski je prikazana akumulacija parkiranja izraena po petnaestominutnim intervalima. Iz prikazanih podataka mogue je sagledati trenutnu zauzetost parkiralita za svaki petnaestominutni interval, kao i prosenu dnevnu zauzetost. Dobijeni rezultati istraivanja omoguavaju i sagledavanje broja vozila, koji je parkiran na parkiralitu, po petnaestominutnim intervalima vremena. Pored toga, iz histograma akumulacije parkiranja mogue je sagledati i vrne akumulacije, koje se po pravilu pojavljuju u prepodnevnim, kao i u popodnevnim, odnosno veernjim satima. Vrne akumulacije za svako od parkiralita meusobno se manje ili vie razlikuju, a sve to zbog njihovih karakteristika i lokacija.

Obim parkiranja (Op)

Obim parkiranja predstavlja ukupan broj ostvarenih parkiranja na M mesta za parkiranje, u toku posmatranog vremena T0 - ukoliko se obim ra una za poznati broj parking mesta. Obim parkiranja predstavlja ukupan broj ostvarenih parkiranja u prostoru istraivanja, u toku posmatranog vremena T0 - ukoliko se obim ra una za zonu istraivanja u kojoj nije izvreno tehni ko regulisanje parkiranja (ne zna se broj regulisanih mesta za parkiranje).

=
gde je: M - broj mesta za koji se u periodu T0 ra una obim parkiranja - broj parkiranja na i-tom mestu za parkiranje u periodu T 0

PE[A^ENJE
Pe{a~enje je neminovni sastavni deo prakiranja u slu~ajevima kada korisnik dolazi u grad sa namerom da obavi vi{e poslova.

Du`ina pe{a~enja zavisi od:

veli~ine grada, motiva dolaska u grad, du`ine zadr`avanja i tarife za parkiranje.

Rastojanje peaenja (Lp)

Rastojanje pea enja je najuobi ajenije rastojanje od mesta za parkiranje, do kona nog cilja (ili obratno), koje korisnik automobila prede peice. Iskazuje se duinskim (m) ili vremenskim (min.) jedinicama.

broj stanovnika (x1OOO)

Tabela 5. Rastojanje peaenja u zavisnosti od motiva putovanja i veliine grada

Grad Smederevo Kragujevac Ni Beograd

Broj stanovnika 77.651 175.182 250.180

rad 83,9 67,7 127,9

Motivi putovanja poslovno Kupovina Rastojanje pea enja (m) 99,3 77,3 148,7 252,0 85,4 72,2 189,5 314,0

ostalo 87,9 112,0 169,1 258,6

1.574.05 236,2

Trajanje parkiranja () <1 1-2 2-6 >6 Grad Broj stanovnika Rastojanje peaenja (m) Smederevo 77.651 77,3 159,5 122,5 76,3 Kragujevac 175.182 87,2 107,0 148 40,3 Ni 250.180 150,8 218,4 172,7 132,9 Beograd 1.574.05 214,7 312,4 313,2 219,7 Tabela 7. Srednje rastojanje pea enja u zavisnosti od trajanja parkiranja, primer naih gradova

NA^IN PARKIRANJA

PARKIRANJE HODOM UNAPRED

Lak{e manevrisanje pri ulasku, Formira se ve}i slobodan prostor iza vozila, Nema zadr`avanja pri ulasku na parking mesto Smanjeno je ometanje vozila koja se kre}u iza, Smanjena preglednost pri izlasku, Postoji mogu}nost sudara sa vozilima u kretanju, Potrebno je vi{e vremena za manevrisanje pri izlasku, Pove}ano ~ekanje vozila koje se nalazi iza.

PARKIRANJE HODOM UNAZAD

Bolja preglednost pri izlasku, Br`i izlazak, Kra}e vreme za manevrisanje pri izlasku, Ote`ano manevrisanje pri ulasku, Du`e vreme za manevrisanje pri ulasku, Ote`an ulazak u lo{im vremenskim uslovima, Dodatno umanjena preglednost pri ulasku kod nekih vozila.

UGAO PARKIRANJA
Ukupno anga`ovani prostora za parkiranje sastoji se od mesta za stacioniranje vozila i mesta za prolaz vozila. Promenom ugla parkiranja ove dve veli~ine se menjaju, pa iz tih razloga daju razli~ite povr{ine za parkiranje. Vrste parkiranja sobzirom na ugao:
Paralelno koristi se za uli~no parkiranje, odnosno u slu~ajevima kada nema dovoljno {irine za parkiranje pod uglom, Normalno parkiranje pod uglom od 90O koristi se kod prostora u obliku kvadrata, Parkiranje pod uglom manjim od 90O (60O, 45O i 30O) - koristi se kod prostora u obliku pravougaonika.

UTVR\IVANJE POTREBA ZA PARKIRANJEM

Re{avane problema parkiranja izvodi se koroz studije ili projekte koje izvodi stru~na ekipa sastavljena od dovoljnog broja ljudi. POSTUPAK: utvrditi povr{inu posmatranja, pribaviti kate tih povr{ina, pripremiti formulare za upis podataka, obavestiti gra|ane putem sredstava javnog informisanja, definisati ciljeve studije i predvideti rezultate koji se o~ekuju.

Za kompleksno sagledavanje potreba za parkiranjem na jednom podru~ju neophodno je iztra`iti slede}e: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. utvrditi inventarski broj parking mesta, lokaciju, karakteristike, tipove i re`im parkiranja, utvrditi uzroke, veli~inu i varijacije saobra}anih tokova, utvrditi karakteristike parkiranja (uzrok, kocentraciju, trajnost i sl.), utvrditi karakteristike JGPP-a i TAXI slu`be i stepen njhovog kori{}enja, popis svih delatnosti sa brojem zaposlenih, stepen motorizacije i njihova distribucija po zonama, karakteristike teretnog saobra}aja.

METODE ZA PRIKUPLJANE PODATAKA PRI UTVR\IVANJU POTREBA ZA PARKIRANJEM

Za prikupaljanje predhodno navedenih podataka koristi se odre|eni broj podataka i to: 1. 2. 3. 4. Metoda posmatranja na terenu - brojanje. Metoda ankete direktnim ili indirektnim putem. Skra}ena metoda kod manjh gradova. Metoda procene sobzirom na budi}i razvoj grada.

METODE ZA UTVR\IVANJE POTREBNOG BROJA PARKING MESTA

Odre|ivanje potrebnog broja parking mesta utvr|uje se primenom slede}ih metoda: 1. 2. 3. 4. 5. Metoda City faktora - br. stanovnika i stepen motorizacije. Metoda Koeficijenta centra grada aktivnost i atraktivnost centra grada. Metoda Koeficijenta parking mesta uzima u obzir ve}i broj parametara i daje preciznije podatke. Metoda operacionih istra`ivanja intezitet dolaska vozila po Poasonovom zakonu raspodele, a vrme zadr`avanja po eksponencijalnoj raspodeli. Metoda normativa vrednosti odre|enih parametara uzimaju se za svaki objekat possebno (stambeni, industrija, trgovina).

NA^INI RE[AVANJA PROBLEMA PARKIRANJA

Postoje razne metode parkiranjem, a koja }e biti se taj problem re{ava: pomo}u kojih se re{avaju potrebe za upotrebljana zavisi od uslova sredine u kojoj

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Re`im parkiranja zabranjeno, ograni~eno (delimi~no) ili dozvoljeno. Vremenski ograni~eno parkiranje za pojedine zone (~asovnici, osoblje, parkomati, SMS servis, pretplata i sl. Cena, odnosno tarifa za parkiranje. Regulisanje dinami~kog saobra}aja na nepovoljanj na~in du`e vreme putovanja i odustajanje od uotrebe PA. Pobolj{anje kvaliteta JGPP-a. Izgradnja parking gara`a. Zakonska regulativa za parkiranjem pri izgradnji.

PARKIRANJE

ULI^NO (UZ IVI^NJAK)

VANULI^NO

PARKIRALI[TA

PARKING GARA@E

KARAKTERISTIKE ULI^NOG PARKIRANJA

Voza~i ga veoma ~esto koriste ako se kra}e zadr`avaju, Omogu}ava najbr`i kontakt sa objektom, Najmanji gubici vremena, Najmanje pe{a~enje, Smanjuje kapacitet saobra}ajnica, Dovodi do zagu{enja saobra}aja, Smanjuje bezbednost u saobra}aju, Pove}avaju opasnost za pe{ake, a naro~ito decu, Smanjuju brzinu kretanja, Pove}avaju tro{kove eksploatacije vozila, Pove}avaju zaga|enje vazduha, Zauzimanje prostora za snabdevanje i sl.

ZAVISNOST ULI^NOG PARKIRANJA OD VELI^INE GRADA

NACIONALNI NORMATIVI ZA DIMENZIONISANJE PARKING MESTAKOD ULI^NOG PARKIRANJA

PARKIRALI[TA Pod parkirali{tem se podrazumeva povr{ina za parkiranje vozila na otvrenom prostoru, izvan ulice u jednom nivou. Dve osnovne karakteristike parkirali{ta su: kapacitet i organizacija parkirali{ta. KAPACITET PARKIRALI[TA

Predstavlja broj parking mesta na jednom parkirali{tu koji mo`e da varira od 20 do 500, pa i vi{e mesta, Broj mesta zavisi od ve}eg broja faktora, a osnvni su raspolo`iv prostor, uzrok parkiranja, atrakcija okoline, lokacija, karakteristike korisnika i sl.

ORGANIZACIJA PARKIRALI[TA Podrazumava na~in razme{taja parking mesta i saobra}ajno re{enje u okviru tog prostora. Osnovni princip razme{taja bazira se na tome da jedan prolz obezbe|uje dva reda za parkiranje. Osnovni parametar pri organizaciji parking povr{ine je modul parkiranja du`ina potrebna za parkuranje dva reda vozila i jedan prolaz (E). NA^IN ORGANIZACIJE PARKIRALI[TA Osnovni princip pri izboru na~ina razme{taja parking mesta je da se na odre|enom prostoru namenjenom za parkirali{te smesti {to vi{e vozila! 1. 2. 3. Parkiranje u vidu plo~ica, Parkiranje u vidu parketa i Parkiranje u vidu riblje kosti.

PARKIRANJE U VIDU PLO^ICA Podrazumava na~in razme{taja parking mesta pod uglom od 90O. Osobina ovakvog parkiranja je mogu}nost dvosmernog kretanja u svakom prolazu.

Osnovne prednosti: Najbolje iskori{}enje povr{ine za parkiranje, Laka organizacija kretanja, Mogu}nost dvosmernog kretanja.

PARKIRANJE U VIDU PPARKETA Podrazumava na~in razme{taja parking mesta pod uglom manjim od 90O. Osobina ovakvog parkiranja je mogu}nost jednosmernog kretanja sa suprotnim smerovima u susednim prolazima.

Osnovne prednosti: Povoljna organizacija kretanja, Najbr`e i najlak{e pronala`enje mesta za parkiranje, Mogu}nost izbora najpovoljnijeg ugla parkitanja.

PARKIRANJE U VIDU RIBLJE KOSTI Podrazumava na~in razme{taja parking mesta pod uglom od 45O. Osobina ovakvog parkiranja je {to je isti smer kretanja u svim prolazima.

Osnovni nedostaci: Znatno produ`enje vremenaza pronala`enje mesta za parkiranje, Nepovoljno je za ve}a parkirali{ta

DIMENZIJE PARKIRALI[TA PREMA JUS-u ZA UGAO OD 45O

DIMENZIJE PARKIRALI[TA PREMA JUS-u ZA OSTALE UGLOVE

MOGU]NOSTI PARKIRANJA VOZILA NA PROSTORU DIMENZIJA 27 X 28 m

NA^IN OBELE@AVANJA PARKIRALI[TA PREMA JUS-u