SCIENCE*RESEARCH*DEVELOPMENT

N. Enzinger, H. Cerjak
ZAOSTALI NAPONI U ZAVARIVANJU
Novi pristupi u proraeunu i kontroli
RESIDUAL STRESSES IN WELDING
New appoaches in calculation and control
Pregledni rad / Review
UDK/UDC: 621.791 :539.319.001.57
Rad primljen / Paper received: 04.09.2001.
Kljucne reel:
zavarivanje, zaostali naponi, proraeun, simulacija, merenje
Izvod
U radu su razmatrani zaostali naponi usled zavarivanja,
moaucnosti utlcaja na zaostale napone naknadnom
obradom I kontrollsanjem procesa. Dati su prlstupi
metoda predvkfanja zaostallh napona I opisene su
metode merenja zaostalih napona. Obe pristupa
(eksperimentalnl I teorijski) daju oaticne rezultate I
doprinose razumevanju pojave.
UVOD
U rnasinstvu se komponente projektuju izracunavanjern
nominalnog napona, koji mora da bude manji od qranicnoq
napona iz karakteristika materijala. npr. napona tecen]a iii
zamorne cvrstoce, i od jednog iii vise faktora sigurnosti. Ovim
faktorima se pokrivaju uticaji kao sto su kvalitet povrsine,
nehomogenosti u materijalu i tacni uslovi opterecenja, Osim
ovih dobro poznatih faktora, dosta nepoznat i cesto
izostavljan faktor su zaostali naponi, koji se javljaju u toku
proizvodnih procesa, npr. valianja, izvlacenja, sacrnarenja,
kovanja iii zavarivanja, koji znacajno uticu na stabilnost
konstrukcija u eksploataciji.
Poseban znaca] imaju zaostali naponi koji se javljaju u
procesu elektrolucnoq zavarivanja. Da bi se povecala
pouzdanost konstrukci]e, mnogim eksperimentalnim i
teorijskim istrazivanjima se pokusalo sa prosirenjern nacina
uticanja na zaostale napone u zavarivanju [1-6].
Metode za smanjenje zaostalih napona od zavarivanja u
konstrukcijama, kao sto je terrnicka obrada, su ostvarljive, ali
skupe. Zato inzenjeri tragaju za alternativnim resenjima.
Generalno. postoji razlika izmedu izbegavanja (minimiziranja)
zaostalih napona u toku postupka zavarivanja (kontrolisanje
procesa), i primene posebne obrade posle zavarivanja
(naknadna obrada).
Posebno u brodogradnji i avio industriji, izvedeno je mnogo
eksperimenata na razvoju metoda za smanjenje zaostalih
napona i distorzije u toku samog procesa [7-14]. Istovremeno
su ispitane i poboljsane metode kojima se menjaju naponska
stanja, od nepozeljnih (u vecini slucajeva) zateznih zaostalih
napona posle procesa spajanja, u pritisne zaostale napone,
Adresa autora I Author's addres:
Norbert Enzinger, Horst Cerjak
Institute for Materials Science. Welding and Forming, TU-Graz
Kopernikusgasse 24, A-8010 Graz, http://iws.tugraz.at
Keywords:
Welding, Residual stresses, computation, simulating,
measurement
Abstract
The paper deals with welding residual stresses and
possibilities of techniques Influencing residual stresses
like subsequent heat treatment and press control.
Approaches in methods of predicting residual stresses
and method of their measuring are described. Both
approaches (experimentally and theoretically)
conducted excellent results and Increased the
understanding.
kao toplotni ponor poslednjeg prolazapri zavarivanju - prolaz
toplotnog tretmana (LPHSW). i sacrnarenje.
Pojavom sve rnocnijih racunara sve je vise obavljenih
istrazivanja. Na samom pocetku, ukupna raspodela zaostalih
napona objasnjena je superpozicioniranjem naponskih polja
koja poticu od razlicitih mehanizarna, kao sto su terrnicko
naprezanje, naprezanja od transformacija i plasticnost
izazvana transformacijom [15].
ZAOSTALI NAPONI
Prema Titzu, prema velicinl rastojanja unutar metalnog zrna,
zaostali naponi se dele u tri klase [17]:
srednji zaostali naponi u nekoliko zrna su naponi prvog
reda;
srednji naponi u jednom zrnu su naponi drugog reda, i
naponski maksimumi u jednom zrnu su naponi treceq
reda.
Obicno se razmatraju zaostali naponi prvog reda. Iz sledece
relacije se lako moze odrediti uticaj zaostalih napona na
zamornu cvrstocu:
R
- R I?S=O I?S
W - W -rna
gde je Rv/S=o zamorna cvrstoca neopterecenoq uzorka,
koja opada sa porastom zaostalih napona c;Rs. Usled faktora
tvrdoce m, sa porastom tvrdoce zaostali napon postaje
stabilniji. lako se zamorna cvrstoca konstrukcije opterecene
zaostalim naponima rnoze odrediti koriscenjern gornje
relacije, treba imati u vidu da se najlaksi porast zamorne
cvrstoce moze ostvariti malim faktorom uticaja zareza kod
zavarenog spoja visokog kvaliteta. Koreni dec sava je
najcesce mesto gde se javljaju zamorne prsline. U toj oblasti
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (4/2001), str, 139-147
139
SCIENCE*RESEARCH*DEVELOPMENT

Poloza] U odnosu na srednju liniju sava (em)
I maks. rasipanje
poduzni zaostali napan
D D po debljini

sav mesta
-
-.
su zaostali naponi od zavarivanja vidno manji od napona
tecen]a, i zato su stabilniji u smislu opadanja tokom ciklicnoq
opterecen]a. Prema tome, ocekivanorn ishodu predhode ne
samo opadajuci zaostali naponi, vee i opadajuci faktor
tvrdoce m [2].
Poprecnorn komponentom zaostalih napona, iz primera
Wolfarta, smanjuje se nastanak zaostalih napona zbog tri
mehanizma: skupljanja, kaljenja i transformacije [15]. Pored
skupljanja, zbog velike brzine hladenja kaljenjem, nastaje
pojava temperaturskog gradijenta u pravcu debljine (sl. 1).
Slika 2. Proces otpustanja napona - leva [18] i posledica - desno [19]
Problem ovog procesa je sto su velikim konstrukcijama
potrebne velike peel, koje se tesko nalaze. Ali izrada malih
delova ovim postupkom je vrlo isplativa, zbog dugog
vremena trajanja. Dodatni nedostatak je sto se u procesu
relaksacije delova javlja distorzija, i konacno stanje zaostalih
napona nije poznato.
Sacmarenje (shot-peening)
Sacmarenjern se ne elirnlnisu zaostali naponi. Umesto toga,
pojavljuju se, vise iii manje definisani, pritisni zaostali naponi
u oblasti blizu povrsine (sl. 3). Prema tome, zamorna
cvrstoca se u znatnoj meri povecava.
200
Slika 3. Poduzni i poprecni zaostali naponi pre (leva) i posle (desno)
sacrnarenja u blizini sava (MAG) (na -3 mm od linije stapanja) [20]
Kontrolisanje procesa '
lako se zaostali naponi mogu menjati iii smanjivati posle
zavarivanja, ovaj postupak zahteva vreme i dodatne troskove.
OCigledno je efikasnije uticati na zaostale napone u toku
procesa u kojima oni nastaju [8, 10, 21-23].
Toplotni ponor poslednjim prolazompri zavarivanju
U procesu toplotnog ponora poslednjim prolazom pri
zavarivanju (LPHSW) [24], zaostali naponi u cevima postaju
pritisni, da bi se izbegla pojava prslina usled naponske
rastojanje od povrsine (mm)
rastojanje od povrsine (mm)
-
..--

./'
.>:
.:0 0.0 o.!O 010
0'"
0.10 OlD
Oro
0.10 1
/
r -
---
,
-.
\
vi
\\
"-;/ \
_.-._.- ..__. --.- .__ .-.._-- -_ .. -;" .. ..
,-..

/
..........
......
I

i'--
I
I
1
I
I
--

010 0.10 O.,u ...

<ii'
o,

1'5
100
a.
m
c: 0
0
o 100
c:
o
c:
.0 .200
o
en

'g-300
E
m
.j-'"lO

c
o -600
0-
m
z
700
a
o
100
100
<ii'600
n,

'c
8.
300
m
Z200
100
Slika 1. Shematski prikaz superpozicioniranja transverzalnih
zaostalih napona usled skupljanja, kaljenja i transformacije. Gore:
zaostali naponi usled skupljanja; sredina: zaostali naponi usled
kaljenja i transformacije, respektivno; dole: superponiranje zaostalih
napona ad skupljanja i kaljenja (leva), skupljanja, kaljenja i
transformacije (sredina) i skupljanja i transformacije (desno).
ZAOSTALI NAPONI 00 ZAVARIVANJA I OISTORZIJA
Date su neke moqucnosti uticanja na zaostale napone. Moze
se razlikovati kontrolisanje rezultujucih zaostalih napona od
samog zavarivanja i pratece promene usled dodatnog
procesa.
Naknadna obrada
Radaj je ispitao metode naknadne terrnicke obrade posle
zavarivanja. Za smanjenje zaostalih napona mora se preci
napon tecenja. To se ostvaruje terrnicki iii rnehanicki.
Pove6anjem temperature, temperaturski zavisan napon
tecen]a opada i javlja se tecenie. U rnehanickorn postupku
tecen]e je pojacano uvodenjem spoljnog napona, koji je veci
od napona tecenia, U nastavku su ukratko data dva postupka:
Zarenje za smanjenje napona
Zagrevanjem napregnute konstrukcije do temperature
rekristalizacije (prlblizno oko polovine temperature topljenja u
stepenima K), opada napon tecenja. Pri zagrevanju mora se
voditi racuna da temperaturski gradijent izmedu povrsine i
jezgra ne prelazi zadatu velicinu, jer dovodi do smanjenja
brzine hladenja - posebno za vel ike konstrukcije. Vreme
drzan]a ne pocinje sve dok se u jezgru ne dostigne krajnja
temperaura. Usled porasta temperature zategnute oblasti su
izduzene, a pritisnute zone su skracene. Vremenski zavisan
proces puzanja dovodi do relaksacije na poviseno]
temperaturi. Da bi se izbegli temperaturski gradijenti u
konstrukciji tokom hladenja, cirne se ponovo javljaju zaostali
naponi, hladenje do temperature okoline bi trebalo da bude
vrlo sporo (sl. 2).
140
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (4/2001), str, 139-147
SCIENCE*RESEARCH*DEVELOPMENT
U vezi raspodele energije izvora toplote, na predlog Pavelica,
Fridman i Kruc sa saradnicima [32] su razradili ovu temu .
Raspodela toplote, posebno oko izvora toplote, je mnogo
bolja sa pravilnim izborom parametara.
Kombinacijom metode konacnih elemenata sa pravilnim
modelom izvora toplote, kako je predlozio Goldak [32],
preciznije se lzracunava raspodela temperature. Takozvani
polueliptlcni model izvora toplote (sl. 6) koristi cetiri
parametra u lokalnom koordinatnom sistemu. Pocetak
lokalnog koordinatnog sistema se nalazi na povrsini
zavarivacke kupke, gde se pretpostavlja maksimalni unos
toplote. Parametrima se zadaje zapremina u kojoj se radnom
predmetu dodaje odredena kolicina energije (skoro 99 %).
Izmenom parametara kod razlicltih postupaka, na primer,
laser, MAG iii TIG, pravilnije se opisuje zavarivanje.
U [33-35] se govori 0 analltickirn resenjirna temperaturskog
polja usledpokretnog izvora toplote sa raspodelom energije.
Velika prednost ovih pristupa je u vrlo brzom izracunavan]u.
Transformacija
Pri modeliranju ponasanja celika uglavnom se javljaju tri tipa
transformacija:
austenitizacija;
difuziona transformacija (ferit, beinit, perl it);
temperaturska transformacija (martenzit).
Postoji izvestan broj nacina za predvidanje zaostalih napona,
a time i moqucnosti uticanja na rezultujuce zaostalo
naponsko stanje. Metoda konacnih elemenata je verovatno
najcesce korisceni pristup. U vecinu komercijalnih programa
moquce je uneti korisnicke podprograme, koji su potrebni za
razmatranje posebnih osobina materijala iii procesa. Pregled
literature iz ove oblasti dat je u [26-30].
Izvor toplote
Radi kontrolisanja zaostalih napona od zavarivanja i distorzije
bitno je predvideti ponasan]e materijala pod datim terrnickim
i rnehanickirn optere6enjem. Pocetno opterecen]e u
zavarivanju je pokretni izvor toplote kojim se uvodi
temperatursko polje, a time i terrnicke deformacije.
Predlozeni su mnogi modeli izvora toplote, u zavisnosti od
cilja proracuna.
Jedan od prvlh pristupa je brzi pokretan izvor po Rozentalu
[31]. Ovaj model je oqranicen na beskonacne ploce i ne
moze se razmatrati zavisnost temperature i osobine
materijala. Ravnomerna raspodela temperature se lako
postize, pa je alat dobar za brzo procenjivanje. Preciznija
resenja se dobijaju postavljanjem nekoliko izvora na
konacnirn mestima.
5). Slicno bocnorn zagrevanju, u [23] se pornlnie bocno
hladenje. U dinarnickorn procesu toplotni uticaj se javlja
odmah iza izvora toplote. Ovo takode dovodi do znacajnoq
smanjenja zaostalih napona usled zavarivanja (sl. 5).
Dinamicki postupak je fleksibilniji, jer nije neophodno
dopunsko temperatursko polje pored sava.
MODELIRANJE ZAOSTALIH NAPONA ZAVARIVANJA
hladenje
-50
. c:
cr)( MPa
N
.. - .- -
.. - I -
I - t -
I- .- I- ....
I
.. -
u MPa u MPa.
T ., hladenje zagrevanje
120
'.....
Slika 4. Aksijalni zaostali napon pre (Ievo) i posle (desno) procesa
toplotnog ponora poslednjim prolazom pri zavarivanju (LPHSW) [25].
Na levoj strani se ocrtavaju cetiri prolaza originalnog suceonoq spoja
Slika 5. U statickorn LSDN postupku javlja se dopunski
temperaturski skok, pored sava (Ievo), sto dovodi do znatnog
smanjenja zaostalih napona [8]. Na desnoj strani se vidi razlika sa (2),
i bez (1) LSDN postupka na aluminijumu
Mali napon bez dlstorzije
Ovaj postupak u toku procesa, pod nazivom LSDN, pokazali
su Guan (et al) [8, 10, 22]. Uticanjem razllcltirn sredstvima na
temperaturni profil, minimiziraju se zaostali naponi i distorzija.
Oni zavise od statickoq i dinarnickoq procesa. U statickorn
procesu, konstrukcija se optere6uje odredenom
temperaturskom raspodelom. Temperaturski gradijent je
mnogo manji cirne se znacajno smanjuju zaostali naponi (sl.
korozije (SCC). Pri spajanju cevi dodaje se poslednji, siroki
prolaz, dok 5e cev hladi strujom vode sa unutrasn]e strane.
Novi dodatni sloj se skuplja usled ravnoteze pritisnih napona
na unutrasnjo] strani cevi, gde je koren sava, koji je osetljiv
na SCC (sl. 4).
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIjE (4/2001), str. 139-147
141
SCIENCE*RESEARCH*DEVELOPMENT
SZTU dijagrami - temperaturski maksimum i brzina hladenja
su prilagodeni postupku zavarivanja. Slicno, dijagram
austenitizacije opisuje transformaciono ponasanje pri
zagrevanju.
gde je K konstanta materijala, koja se odreduje
eksperimentalno [20, 38, 43, 45-47] i teorijski [43] za neke
celike, 5 je tenzor napona, a </>' je funkcija udela novonastale
faze z. Oni su pokazali da su Magi mehanizmi zanemarljivi,
cak i kod celika sa martenzitnom transformacijom. Dalje se
pokazuje da je klasicna plasticna deformacija pri
--wBH
-Tmu-l300
UP13l1O
. Tmax-1lXlO :
UP1000
1000 100
Vreme (s)
. 1P

2

10
.--.-
...lIll"C
_..
".,

;:p-
L
"'''C
<,
.::h
'\I
!
'x
",
't
l
:
'"
(
"'.
\

:
"
"
II
'\ \ \8

\\
8

lWl I j jj

Q I
2llO
o
I
100
lIOO
100
7IlCl
2:100
ell
2
500
r:1
ill 400
0-

I-
Slika 8. KH dijagram: hladenje sa razlicitih temperaturskih
maksimuma (1000 i 1300 "C) u velikoj meri menja pocetak
temperature transformacije
lzracunavanjern utrosenoq inkubacionog vremena sa
dijagrama izotermalne transformacije (IT), rnoze se odrediti
pocetak proizvoljne transformacije [38]. Dalji razvoj
transformacije se izracunava u koracima.
Sve ranije navedene metode ne uzimaju u obzir rastvaranje,
nukleaciju i rast taloga. Da bi se reslo ovaj problem, potrebno
je nekoliko modela i mnogo parametara.
U [36, 38-40] je takode opisan uticaj delujuceq napona na
transformaciju. Obicno se transformacija austenita usporava
usled dejstva hldrostatickoq pritiska, a ubrzava pod
jednoosnim opterecenjern.
Plastlcnost indukovana transformacijom
Pri transformaciji se javlja indukovana plasticnost, kao
fenomen koji treba [os da se razmotri [40, 41]. Sve dok traje
transformacija, naponi, koji mogu biti znatno manji od stvar-
nog napona tecenja, dovode do plasticne deformacije. U [42]
je dat dobar opis ovog efekta. Uglavnom se razlikuju dva
mehanizma [43]. Grinvud-Dzonsonov mehanizam pretpostav-
Ija da se, usled zapreminske razlike pri difuzionoj transtorrna-
ciji u sirornasnijoj fazi javlja mikroskopska plasticnost, Time
se makroskopska plasticna deformacija ostvaruje primenom
opterecenja, koje samo po sebi, ne bi izazvalo tecen]e.
Prema Magi mehanizmu, koji uglavnom opisuje plasticnost
tokom martenzitne transformacije, martenzitne plocice imaju
preferirani pravac, ako se primeni spoljno optrecenje. To znaci
da oblasti koje se transformacijom menjaju u oblik koji nije
prosecan za ceo uzorak, omoqucavaju da se rnoze primetiti
opsta plasticna deformacija. U [43] i [44] Leblond (et al) su
uveli uopsteni model. Sledecorn relacijom se opisuje uticaj u
slucaiu idealnog plasticnoq ponasanja materijala:
Y (mm)
t1 aa iWPa)
-150
-50
Slika 6. U tzv. postupku toplotnog ponora toplotnog izvora, javlja se
druqaciji temperaturski profil (Ievo) koji takode dovodi do izuzetnog
smanjenja zaostalih napona usled zavarivanja [8]. Desna strana
pokazuje poduznl zaostali napon bez (a) i sa primenom postupka sa
razllcitirn parametrima (b, c, d)
-hi"
Z = 1- e ,gde b zavist od nukleacije, brzine rasta
proizvoda transformacije.
Martenzitna transformacija se rnoze opisati Koistinen-
Marburger relacijom:
z = 1- e-OOII(M,-T), gde je M
s
temperatura pocetka
martenzitne transformacije, konstantna duz sirokoq raspona.
Za opisivanje ponasan]a transformacije tokom zavarivanja
koriscenjem dijagrama kontinualnog hladenja (KH) javljaju se
izvesne qreske, jer se temperaturski maksimumi u velikoj
meri razlikuju. U dijagramu KH (sl. 8) ucrtane su dve krive
hladenja, sa razlicltim maksimumima. lako se krive skoro
poklapaju u logaritamskoj skali, temperatura pocetka
transformacije se znatno razlikuje. Zato su izradeni posebni
Slika 7. Poluelipticni izvor prema Goldaku [32] se rnoze lako
prilagoditi razlicitirn postupcima.
U [36, 37] dat je dobar pregled i uvod u modeliranje faznih
transformacija. Difuziona transformacija se rnoze opisati
Avrami funkcijom:
142
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (4/2001), str, 139147
NAUKA*ISTRAZIVANJE*RAZVOJ SCIENCE*RESEARCH*DEVELOPMENT
konstantnom naponu (samo usled promene temperature)
vrlo mala, u poredenju sa plasticnoscu koja se indukuje
transformacijom. Na sl. 9 eksperimentalni rezultati su
poredeni sa rezultatima dobijenim lzracunavanjem ovim
jednostavnim pristupom.
-- '.

\ \
-
\\
,
\
\ \
\
-
"
- .... 1-
-
----
-- - ._._-_.- .__._....
.- .. -'-
...- ...... ,..__....-
---
-_... ..._._- .. _-_._._. .0 __-
-- -
-,
\
.......
\
.......
\
,\
....... ;\
\
-;
- -
-100
500
450

0 10 2l 30 40 50 III 7'0 III lID 1001
Rastojanje od srednje Iinije sava (mm)
Slika 11. Poduzni zaostali naponi izra6unati za osnovni materijal
(puna linija) i posebno, za metal sava (isprekidana linija)
50
o
o 400 a
Temperatura ispitivanja (0G)
Slika 10. Napon te6enja ispod 600C se znatno razlikuje pri
zagrevanju (isprekidana linija), odnosno hladenju (puna linija)
MERENJE ZAOSTALIH NAPONA
Provera izracunatih zaostalih napona je neophodna. Postoji
nekoliko metoda sa razlicitlrn rasponom, prednostima i
cenom. One su detaljno objasnjene [16].
Moanf! metoda
Superpozicijom dve perlootcne resetke dobija se rnehanicka
interferencija (Moare-trake). Jedna Moare traka se stavlja na
mesto od interesa na uzorak koji cese kasnije deformisati.
Ovo je rnoquce ostvariti pornocu nekoliko metoda: foto-
opticka, vezivanjem, isparavanjem, galvanizacijom,
nagrizanjem. Referentna resetka se ne nanosi na uzorak i ne
trpi nikakve deformacije. Razlikuje se direktna i indirektna
metoda (opticka superpozicija). Da bi se postiglo naprezanje
od zavarivanja, resetka mora biti otporna na povisene
temperature [58]. Preporucuju se resetke dobijene
nagrizanjem. Ovom metodom se mogu posmatrati sarno
povrsinske deformacije. Velika pred -nost ove metode je sto
se rnoze da prati razvoj deformacionog polja.
Busenje rupa
Metodom busenja rupa [59-63] merna traka-rozeta se vezuje
za uzorak na zahtevano mesto. Svaka merna traka se vezuje
za pojacivac signala. U sredini rozete se busi rupa velikorn
brzinom (300000 mirrl) kompjuterski kontrolisanom
busilicorn. Na predhodno definisanim dubinama burgija se
zaustavlja, i meri se deformacija koja se javlja usled
porernecene ravnoteze izazvane zaostalim naponskim

III
Q.
35Cl
6
l'1l300
.C'
OJ 250
'U
OJ
- 200
c
8.150
l'1l
Zl00
metala sava je dobijeno ispitivanjem materijala pri hladenju sa
temperature topljenja,dok je za osnovni materijal dobijeno pri
zagrevanju sa sobne temperature.
s
'c
'Qi
.o
0.15 0
OJ
'D
::J'
0.86
1.15
-.- -'--- -----1-
----- -'
'"


\

\ \ \
\
'\.
It.
\
\//

... J_--,-_- ._._ .J.

500
i?
1.400

6
300
0..
l'1l
C
200
c
N
6 100
o
1.
eoo
-100 -4.85
o 200 400 eoo 100 1000 1200 1400
Temperatura (0G)
Slika 9. Izra6unata raspodela napona pri hladenju u poredenju sa
merenjima Dzonsa (et al) [52]
Mlkrornehanicki pristupi su opisani u [48] i [49]. Primeri
racunarskih simulacija, koje uzimaju u obzir ovaj uticaj, dati
su u [50, 51].
Karakteristike materijala
Jedan od glavnih problema pri modeliranju zavarivanja su
karakteristike materijala. Uglavnom se daju terrnicke i
rnehanicke osobine. Zbog visoke cene [24], retko se mogu
naci osobine materijala koje zavise od temperature, iako
bitno uticu na rezultat [53]. U zavisnoti od pristupa, sve ras-
polozive primenjene osobine materijala nisu samo u funkciji
temperature, vee i u funkciji faze.
Termicke osobine
Terrnicke osobine materijala su:
toplotna provodljivost;
specificna toplota;
gustina.
U nekim slucajevirna potrebna je i latentna toplota koja se
dodatno oslobada ocvrscavanjern. Terrnicke osobine se
obicno nalaze u literaturi [24, 54, 55] pri razmatranju sllcnih
materijala.
Mehanicke osobine
Mnogo kriticnije su osobine:
Jungov modul elasticnosti:
Poasonov koeficijent;
koeficijent terrnickoq sirenia [56];
kriva tecenja.
U slucaju celika, rnehanicke osobine koje zavise od
temperature su obicno date za podruc]e 600 iii 800 "C, i u
velikoj meri zavise ne samo od hemijskog sastava, vee i od
predhodne obrade. U [57] autor je pokazao uticaj predhodne
obrade na krive tecenja, sto u velikoj meri utice na rezultat. U
zavisnosti od toga dali je kriva tecenia uzorka dobiiena pri
zagrevanju sa sobne temperature iii pri hladenju sa
maksimalne temperature, napon tecenja se moze promeniti za
60 % (sl. 10). To bitno utice na rezultat analize zaostalih
napona. Razlika osobina materijala metala sava u odnosu na
osnovni materijal dovodi do razlika datih na sl. 11. Ponasan]e
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (4/2001), str, 139147
143
SCIENCE*RESEARCH*DEVELOPMENT
-.-.'
I
II ...... I ......... WI If
Mora se odrzati minimalno rastojanje izmedu dva merenja, jer
se merenjem utice na naponsko polje u okolini. Zato je tesko
postici naponsko polje (narocito ako postoje strmi gradijenti).
Rezanje
Po jednom autoru [16], zaostale napone izazivaju
nekompatibilne deformacije, koje se nazivaju i inherentne
deformacije. Ako se predmet sa zaostalim naponima reze
bez uvodenja plasticnih deformacija, menja se raspodela
zaostalih napona usled otpustanja napona u oblasti rezanja,
dok inherentna deformacija ostaje nepromenjena.
Pri merenju zaostalih napona metodom rezanja, naponi se
odreduju preko relaksacije napona u oblasti rezanja. Ova
metoda se ponavlja na dobijenim komadima sve dok se ne
rnoze uoclti dodatna relaksacija napona.
Upotreba metode inherentnih deformacija se malo razlikuje
[16, 79-81]. Relaksacija napona se primenjuje na povrsinu
tela bez napona, cirne se dobija raspodela napona u elastic-
noj analizi MKE.
Ultrazvuk
Ultrazvucna metoda [16,19] za merenje zaostalih napona se
zasniva na cinjenici da se brzina prostiranja talasa menja sa
naponom. Pobudeni talas se pusta kroz zapreminu i snima
se na detektoru. Ovo jasno pokazuje da je dobijeni zaostali
napon uvek prosecna vrednost u datoj zapremini i da je mala
prostorna rezolucija. Prednost je u tome sto se prosecni
napon u blizini povrsine tela, iii cak u ploci, rnoze lako
izmeriti i bez razaranja. Naravno treba biti obazriv, jer
promena brzine talasa moze nastati usled napona iii usled
drugih uticaja, kao sto su temperatura iii mikrostruktura.
Magnetna metoda
Poznato je da u feromagnetnim materijalima postoji
interakcija izmedu magnetizacije i elasticnih deformacija.
Magnetizacija je jednolicna unutar domena i izaziva promenu
duzine (a i promena duzine izaziva magnetizaciju). Uopsteno,
jedno zrno sadrf nekoliko domena. Da bi se minimizirala
uskladistena energija u zelezu, vektor magnetizacije treba da
je normal an na pritisne i paralelan zateznim naponima.
Barkhauzen metod koristi cinienicu da se orijentacija
domenskih zidova (prepreka) i/ili magnetizacija menjaju kada
se primeni magnetno polje iii rnehanicki napon. Ova metoda
za ispitivanje bez razaranja se rnoze upotrebiti sve do dubine
3 mm. Preciznost zavisi od toga da Ii kalibracija odgovara
stvarnom mernom uzorku. Na Barkhauzenov zvuk takode
uticu i drugi parametri, pa se ovom metodom rnoze dod do
poqresnih rezultata, ako se na pr. promeni mikrostruktura.
Jedna prefinjena metoda je vlse-pararnetarski pristup koji se
zadaje u 3MA uredaju. Snima se do 24 nezavisnih
parametara. Preko datog skupa referentnih podataka
utvrduje se korelacija izmedu snimljenih parametara i
konvencionalno izmerenih karakteristika. Zbog toga je ova
metoda preciznija, cak i kada se menjaju druge osobine,
pored onih od interesa.
Rentgenska metoda
Rentgenska metoda [16] je u prvom redu data prema
Bregovom zakonu:
n): = 2d sin(e)
naporu celormache
Slika 12. Primer Moare-traka pri zavarivanju [8]
Na slican nacln funkcionise metoda prstena-jezgra [72-75].
Umesto busen]a rupe u sredinu rozete, prsten se izrezuje
oko rozete. Ova metoda je skuplja, jer se elektricni signali
moraju sprovesti kroz rezni alat, koji zato treba da je supal].
Ovo je relativno jednostavno ako je prsten-jezgro izvedeno
putem elektrohemijske depozicije (bez rotacije), i postaje
veoma komplikovano uz relativno kretanje.
Ovom metodom mogu se odrediti zaostali naponi paralelni
povrsini. Naponski gradijent koji je normalan na povrsinu ne
sme preci dozvoljenu granicu. Dodatni naponi koji
prekoracu]u napon tecenja za oko 70 % dovode do tezih
problema [76-78].
stanjem [64]. Preko kalibracionih linija, koje se dobijaju
merenjem [65, 66] iii izracunavanjem [61, 67-69]. i koje
uglavnom zavise od tipa rozete [70] i geometrije rupe [71].
rnoze se unazad proracunati dejstvo zaostalih napona, i to
razlicitim metodama [67].
Slika 13. Osnovna shema mernog lanca MTS 3000 iz HBM,
koriscenoq u Institutu za nauku 0 materijalima, zavarivanje i
oblikovanje u Gracu
Rentgenski zrak (talasne duzine A) ima maksimalni intenzitet
kada je ispunjena gornja relacija, u kojo] [e rastojanje izmedu
ravni difrakcione resetke d, a ugao izmedu upadnog zraka i
144
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (4/2001), str. 139147
NAUKA*ISTRAZIVANJE*RAZVOJ
ravni dfiracione resetke 0. Ako se uzorak napreze, menja se
korak resatke, a time i ugao 0. gde je maksimlani intenzitet.
Ako se izvedu ispitivanja za razlictte uglove nagiba ljI u [edno]
tacki, rezultujuci maksimum intenziteta 0 se rnoze nacrtati u
funkciji sin2(ljI) kao prava Iinija, za sluca] homogenog
izotropnog uzorka pod dejstvom dvoosnog naponskog
stanja. Nagib ove Iinije je proporcionalan primenjenom
naponu. lstazivanie nehomogenog iii anizotropnog materijala
je slozenije. Usled slabog prodiranja rentgenskih zraka, ova
metoda se oqranicava na povrsine.
Neutronska dlfrakcija
Metoda neutronske difrakcije .[16] se zasniva na istom
principu kao i rentgenska metoda. Zbog jakog prodora,
neutronskom difrakcijom Ie rnoquce meriti deformacije
unutar zapremine uzorka. Prostorna rezolucija ove metode je
izmedu 1 i 10 rnrn''. Obe difrakcione metode su dugotrajne
za ispitivanje i zahtevaju velika ulaganja.
ZAKLJUCAK
Ovim razmatranjem su opisani glavni uticaji na rezuttujuce
polje zaostalih napona. Na bazi tih cinjenica razvijeni su modeli
kojima se opisuju ti uticaji. Najcesci alat za ovakva
istrazivania je metoda konacnih elemenata. Za istrazivan]e
odredenog uticaja stvoreni su visenarnenski korisnlcki
programi ANSYS, MARC, ABAQUS i neki posebni, na primer
SYSWELD i skracene verzije. Najveci problem nurnericke
simulacije su osobine materijala, cije generisanje je dosta
skupo. Rezultati postignuti ovom metodom se moraju
potvrditi eksperimentima. Metode sa probnim rupama i
rentgenskim zracima su najcesce metode za merenje
zaostalih napona. Takode je primenjeno i merenje distorzije,
Moare metoda i neutronska difracija [16]. Uprkos tome, oba
pristupa (eksperimentalni i teorijski) daju odlicne rezultate i
doprinose razumevanju. Pored vrlo zadovoljavaiucih otkrica
u proslosti, potrebno je jos dosta napora radi iznalazenja
resen]a za jos uvek neresene probleme, koji se uvecavaju
razvojem tehnike.
LlTERATlfRA:
[I] Nguyen T. N. and Wahab M. A., The effect of residual stresses
on fatigue of butt joints. Welding Journal, pages 55s-61s, Feb.
1996.
[2] Nitschke-Pagel T. and Wohlfahrt H., Residual stresses and fatigue
behaviour of welded components of high strength steels. In Andersson
A.. EricssonT. and Oden M. (editors), Proc. of The Fillh lnternational
Conference on Residual Stresses. pages 175-182, Linkoping, Sweden,
June 1997.
[3] Chiarelli M, Lanciotti A. and Sacchi M., Fatigue resistance of
MAG welded steel elements. International Journal of Fatigue,
21:1099-1110,1999.
[4] lida K., Yamamoto S. and Takanashi M., Residual stress relaxa-
tion by reversed loading. Welding in the World. 39(3): 138-144,
1997.
[5] Zheng X.-L., Overload effects on fatigue behaviour and life pre-
diction of low-carbon steels. In1. Journal of Fatigue, 17(5): 331-
337, 1995.
[6] Nitschke-Pagel T., Wohlfahrt H. and Macherauch E., Influence
of Residual Stresses on the Fatigue Behaviour of Welded
Joints. Proceedings of 4
th
European Conference of Residual
Stresses ECRS5 in Cluny, Juni 1996.
f71 Ueda Y., Murukawa H., Gu S.M., Okumoto Y., and Kamichika
R., Simulation of Welding Deformation for Precision Ship
i
T
.
1 .
. .....
_.'--7
SCIENCE*RESEARCH*DEVELOPMENT
Assembling (Report I). Transactions of JWRI, 21(2): 125-135,
1992.
[8J Guan Q., A Survey of Development in Welding Stress and Dis-
tortion Controlling in Aerospace Manufacturing Engineering in
China. Welding in the World, 43(1):64-74, Jan/Feb 1999.
[9] Ueda Y., Yao T., Nakacho K. and Yuan M.G., Prediction of weld-
ing residual stress, deformation and ultimate strength of plate
panels. Transactions of JWRI, 21(2): 137-143, 1992.
[10] Guan Q., Guo D.-L., Li C.-Q. and Leggatt A.-H., Low stress non-
distortion (LSND) welding a new technique of thin materials.
Welding in the World, 33(3): 160-167, 1994.
[11] Conrardy C. and Dull A., Control of Distortion and residual
stresses in thin ship panels. Journal of Ship Production, 13(?):
83-92, May 1997.
[12] Zwickert H. and MIller A. Reduzierung von SchweiPdeforma-
tionen durch die Anwendung zusatzwerkstoff- und energieeffek-
tiver SchweiPverfahren. Wissenschaftliche Zeitschrift der Tech-
nischen Hochschule Otto von Guericke, 20(5): 609-614, 1976.
[13] Gu S.M., Murakawa H., Ueda Y., Okumoto Y. and Ishiyama M.,
Simulation of out-of-plane deformation in butt welding of large
size steel plate, volume 3 of Mathematical Modelling of Weld
Phenomena, pages 689-712. The Institute of Materials, London.
1 edition, 1997.
[14] Neumann A. and Rlbenack K.-D., Verformungen und Spannun-
gen beim SchweiPen. VEB Verlag Technik Berlin. Berlin, 1 edi-
tion, 1978.
[15] Macherauch E. and Wohlfahrt H. Different sources of residual
stresses as a result of welding. Residual Stresses in welded
constructions and their effects, pages 267-282, 1977.
(16) Lu J. Handbook of Measurement of Residual Stresses. The Fair-
mont Press. inc., 700 Indian Trail, Lilburn, GA 30247,1996.
[17] Tietz H.-D., Grundlagen der Eigenspannungen. Deutscher
Verlag fir Grundstoffindustrie, Leipzig, 1 edition, 1982.
l18] Radaj D. Wirmewirkungen des SchweiPens. Springer Verlag,
Berlin, Heidelberg, New York, Jan. 1988. .
[19] Joseph A., Palanichamy P., Rai SK, Jayakumar T. and Raj B.
Nondestructive measurement of residual stresses in carbon
steel weld joints. Science and Technology of Welding and Join-
ing, 3(6): 267-271, 1998.
[20] Enzinger N. Berechnung von SchweiPeigenspannungen. In
Cerjak H. and Buchmayr B. (editors), Tagungsband zur 7.
Werkstofftagung Moderne Trends beim MAG-SchweiPen:
pages 147-156, Graz, 2001.
121J Lin Y.C. and Chou CP.. A new technique for reducing the resi-
dual stress induced by welding in type 304 stainless steel. Jour-
nal of Materials Processing Technology, 48:693-698,1995.
[22] Guan Q., A survey of development in welding stress and distor-
tion controlling in aerospace manufacturing engineering in
china. Metallurgical transactions, 15B(13):299-305, June 1984.
[23] Masubuchi K. Research Activities Examine Residual Stresses
and Distortion in Welded Structures. Welding Journal, 70(12):
41-47, Dec 1991.
[24] Ueda Y., Nakacho K. and Shimizu T., Improvement of Residual
Stresses of Circumferential Joint of Pipe by Heat-Sink Welding.
Journal of Pressure Vessel Technology, 108,1986.
[25] Enzinger N. Vergleich von gemessenen und mit Hilfe der FEM-
Methode berechneten Schweipeigenspannungen an austeniti-
schen Rohrrundnihten. Diplomarbeit, Institut fir Werkstoffkunde
und SchweiPtechnik, TU-Graz, Kopernikusg. 24, 8010 Graz,
Austria, Feb. 1996.
[26] Josefson B.L. and Lindgren L.-E. Modelling of residual stress-
es. In Ericsson T., Oden M. and Andersson A. (editors). The 5
th
International Conference on Residual Stresses. pages 1-11,
l.inklpinq, June 1997.
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (4/2001), str, 139-147
145
SCIENCE*RESEARCH*DEVELOPMENT

~ .. :.. :.. ".'..'.' ..'
.1\.
[27] Rohde J. and Jeppsson A, Literature review of heat treatment
simulations with respect to phase transformation, residual
stresses and distortion. Scandinavian Journal of Metallurgy, 29:
47- 62.2000.
[28] Lindgren L.-E.. Finite-Elementc Bercchnung von Eigenspannungcn
und Verzug beim SchweiBen. DVS. 214: 69-80. 2000.
[29] Wahab M.A., Davies M.H. and Painter M.J., Modelling the gas
metal arc welding process. Australien Welding Research.
[30] Painter M.J., Davies M.H.. Battersby S., Jarvis L. and Wahab M.,
Numerical modelling the gas metal arc welding process.
Literature Review 15, Welding Technology Institute of Australia,
March 1996.
[31] Rosenthal D. The theory of moving sources of heat and its
application to metal treatments. Trans. ASME, 68(11):849-866.
1946.
[32] Goldak J.A., Chakravarti A. and Bibby M.J., A new finite element
model for welding heat sources. Metallurgical transactions,
15B:299-305, June 1984.
[33] Nguyen N. T., Ohta A, Matsuoka K., Suzuki N. and Maeda Y.,
Analytical Solutions for Transient Temperature of Semi-Infinite
Body SUbjected to 3-D Moving Heat Sources. Welding Journal -
Welding Research Supplement, pages 265-274, Aug. 1999.
[34] Cao Z., Brust F.w., Nanjundan A. Dong Y. and Jutia T., A
Comprehensive Thermal Solution Procedure for Different Weld
Joints. In Atluri S.N. and Brust F.w. (editors). Advances in com-
putational Engineering & Sciences, volume 1, chapter
Computational Weld Mechanics and Welded Structures, pages
630-635. Tech Science Press, Aug 2000.
[35] Yang Y.P., Brust F.w., Zhang J., Cao Z., Dong Y., Nanjundan A,
Varol L. and Jutia T., Weld Modeling Procedure Developement
for lap Welds. In Atluri S.N. and Brust F.w. (editors). Advances
in computational Engineering & Sciences, volume 1, chapter
Computational Weld Mechanics and Welded Structures, pages
708-713. Tech Science Press, Aug 2000.
[36] Denis S., Considering Stress-Phase Transformation Interactions
in the Calculation of Heat Treatment Residual Stresses. In Ber-
veiller M. and Fischer F.o. (editors). Mechanics of solids with
phase changes, volume 368 of CISM, pages 293-317. Wien,
New York, 1997. Springer.
[37] Watt OF, Coon L., Bibby M.J., Goldak J. and Henwwod C., An
algorithm for modelling microstructural development in weld
heat affected zones (part a): Reaction kinetics. Acta. Metal I.,
36:3029-3035,1988.
[38] Denis S., Sjlstrlm S. and Simon A., Coupled temperature,
stress, phase transformation calculation model numerical illus-
tration of the internal stresses evolution during cooling of a
eutectoid carbon steel cylinder. Metallurgical Transaction A,
18A(7):1203- 1212, Juli 1987.
[39] Denis S., Gautier E, Simon A and Beck G., Stress-phase-
transformation interactions - basic principles, modelling, and
calculation of internal stresses. Materials Science and
Technology, 1:805-814, 1985.
[40J Denis S., Gautier E., Sjlstrlm S. and Simon A, Influence of
stresses on the kinetics of pearlitic transformation during conti-
nous cooling. Acta metal!., 35(7): 1621-1632, 1987.
[41] Rees G.!. and Shipway P.H., Modelling transformation plasticity
during the growth of bainite under stress. Materials Science &
Engineering A, A223(1- 2): 168-178, 1997.
[42] Mitter W., Umwandlungsplastizitit und ihre Ber'icksichtigung bei
der Berechnung von Eigenspannungen. Habilitation, Mon-
tanuniversitit Leoben, 1985.
[43] Leblond J.B., Devaux J. and Devaux J.C., Mathematical modell-
ing of transformation plasticity in steels I: Case of ideal-plastic
phases. International Journal of Plasticity, 5:551572, 1989.
[44] Leblond J.B., Mathematical modelling of transformation plastici-
ty in steels II: Coupling with strain hardening phenomena. Inter-
national Journal of Plasticity, 5:573-591, 1989.
[45 J Besserdich G., Scholtes B., MIller H. and Macherauch E., Con-
sequences of transformation plasticity on the development of
residual stresses and distortions during martensitic hardening
of SAE 4140 steel cylinders. Steel Research, 65(1) :41-46, Jan.
1994.
[46] Denis S. and Simon A, Discussion on the role of transformation
plasticity in the calculation of quench stresses in steel. Residual
Stresses in Science and Technology, 2:565-580. 1987.
[47] Juno K.Ch., Ermittlung der mechanischen Kennwerte des wet-
terfesten Baustahls WTSt52-3. Diplomarbeit, Institut fir Werk-
stoffkunde, Schweil:Jtechnik und Spanlose Formgebungsverfa-
hren, Ttl-Graz, Kopemikusg. 24, 8010 Graz, Austria, Okt. 2000.
[48] Fischer F.o., A micromechanical model for transformation plas-
ticity in steels. Acta Metallurgica et Materialia, 38(8): 1535-1546,
1990.
[49] Diani J.M., Sabar H. and Berveiller M., Micromechanical modell-
ing of the transformation induced plasticity (TRIP) phenomenon
in steels. International Journal of Engineering Science, 33(13):
1921-1934,1995.
[50] Wen Y.H., Denis S. and Gautier E, Computer simulation of mar-
tensitic transformation under stress. Journal de Physique IV. 6:
C1-475-C1483, Jan. 1996.
[51] Ganghoffer J.F., Simonsson K., Denis S., Gautier E, Sjlstrim S.
and Simon A Martensitic transformation plasticity simulation by
finite elements. Journal de Physique IV, 4:c3-215-C3-220, feb.
1994.
[52] Jones W.K.C. and Alberry. P.J. A model for stress accumulation
in steels during welding. In Residual Stresses in Welded Con-
struction and their effects. london, 15.-17. Nov 1977. The Weld-
ing Institute
[53] Wildau M. and Hougardy H.P., Examples for the influence of
input data on the result of stress calculation. In Macherauch E
and Hauk V. (editors). Residual Stresses in Science and Tech-
nology, volume 2, pages 573-580. DGM, 1987.
[54] Quested P.N. and Brooks R.F., Thermophysical Properties for
Simulation Modelling. In Sahm P.R., Hansen P.N. and Conley
J.G. (editors). Modelling of Casting, Welding and Advanced
Solidification Procesess IX, pages LXXIII-LXXX. Shaker Verlag,
Aachen, 2000.
[55] Li M., Brooks JA, Atteridge D.G. and Porter W.o., Thermo-
physical property measurements on low alloy high strength car-
bon steels. Acta Metallurgica, 36(12): 1353-1359, 1997.
f56] Touloukian Y.S., Kirby R.K, Taylor R.E. and Desai P.O. Thermal
Expansion, volume 12 of Thermophysical Properties of Matter,
chapter Metallic Elements and Alloys. IFI/PLENUM, New York,
Washington.
[57] Enzinger N. Messung der Schweil:Jeigenspannungen und Bes-
timmung von Materialkennwerten. Zwischenbericht 3, MCl,
Mirz 2001.
[58] Radaj D., Geometriekorrektur zur Spannungsintensitit an ellipti-
schen Rissen. Schweil=>en und Schneiden, 29(10): 398-402,
1977.
[59] Wang J.-Y., Measurements of Residual Stresses by the Hole
Drilling Method: General Stress-Strain Relationship and ist Solu-
tion. Experimental Mechanics, pages 355-358, December 1988.
[60] Flaman M.T. and Manning B.H., Determination of Residual-
Stress Variation with Depth by the Hole Drilling Method. Experi-
mental Mechanics, pages 205-207, September 1985.
[611 Niku-Lari A, lu J. and Flavenot J.F., Measurement of Residual
stress Distribution by the Incremental Hole Drilling Method.
Experimental Mechanics, pages 175-185, June 1985.
146
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCljE (4/2001), str, 139-147
SCIENCE*RESEARCH*DEVELOPMENT
[62] N. N., Measurement of Residual Stresses by the Hole-Drilling
Strain Gage Method. Tech Note 503-5, Measurements Group,
Measurements Group, inc. Raleigh, North Carolina 2761 I.USA,
1993.
[63] Schwarz T. and Kockelmann H., The hole-drilling method - the
best technique for the experimental determination of residual
stresses in many fields of application. Meptechnische Briefe,
29(2): 33-38. 1993.
[64] Zuccarello B., Optimization of depth increment distribution in
the ring-core method. Journal of strain analysis, 31(4): 251-258,
1996.
[65] Kockelmann H. and Schwarz T. Vergleich praktizierter Aus-
werteverfahren der Bohrlochmethode. pages 93-103.
[66] Schwarz T. and Kockelmann H., Die Bohrlochmethode - ein fIr
viele Anwendungsbereiche optimales Verfahren zur experimen-
tellen Ermittlung von Eigenspannungen. MePtechnische Briefe,
29(2): 33-38, 1993.
[67] Schajer G.S., Measurement of Non-Uniform Residual Stresses
Using the Hole-Drilling Method. Part I - Stress Calculation
Procedure. Transactions of the ASME, 110:338-343, Oct 1988.
[68] Shajer G.S., Measurement of Non-uniform Residual Stresses
Using the Hole-Drilling Method. Part 11 - Practical Application of
the Integral Method. Transactions of the ASME, 110: 344-349, Oct
1988.
[69] Shajer G. S., Non-uniform residual stress measurements by the
hole- drilling method. Strain, pages 19-22, Feb 1992.
[70] Schajer G.S. and Tootoonian M., A new Rosette design for
more reliable hole drilling residual stress measurements. In
Denis S., Lebrun J.-L., Bourniquel B., Barral M. and Flavenot J.-
F. (editors). 4th European Conference on Residual Stresses,
pages 265-274, June 1996.
[71] Peyrac C., Convert F, Flavenot J.F., and Lu J., The step by step
hole drilling method for residual stresses measurements:
Experimental and theoretical study. In Denis S., Lebrun J.-L.,
Bourniquel B., Barral M. and Flavenot J.-F. (editors), 4th
European Conference on Residual Stresses, pages 173-182,
June 1996.
[72] Hofer G. and Bender N. Eigenspannungsmessung an Plattier-
ungen nach dem erweiterten Ring-Kern-Verfahren. VDI-Bericht
313, VOl, 1978.
[73] Ajovalasit A., Petrucci G. and Zuccarello B. Determination of
. Non-uniform Residual Stresses Using the Ring-Core Method.
Journal of Engineering Materials and Technology, 118: 224-
228, April 1996.
[74] Blhm W., stlcker E. and Wolf H., Principles and potential appli-
cation of the ring-core method for determining residual
stresses. Reports in applied measurement, 4(1):5-10, 1988.
[75] Hofer G. and Bender N., Eigenspannungen an Plattierungen
verschiedener Herstellungsverfahren. In Macherauch E. and
Hauk V. (editors), Eigenspannungen, Entstehung - Messung
Berechnung, pages 69-94. DGM, 1979.
[76] Beghini M., Bertini L. and Raffaelli P., Numerical Analysis of
Plasticity Effects in the Hole-Drilling Residual Stress Measure-
ment. Journal for Testing and Materials, pages 522-529,
November 1994.
[77] Gibmeier J., Kornmeier M. and Scholtes B., Plastic Deformation
During Application of the Hole-Drilling Method, vorgetragen auf
der ECRS 5 in Niederlande, September 1999.
[78] Lin Y.C. and Chou C.P., Error induced by local yielding around
hole in hole drilling method for measuring residual stress of
material. Materials Science and Technology, 11: 600-604, June
1995.
[79] Ueda Y. and Yuan M.G, The Characteristics of the Source of
Welding Residual Stress (Inherent Strain) and its Application to
Measurement and Prediction. Transaction of JWRI, 20(2), Nov.
1991.
[80] Yuan M.G. and Ueda Y., Prediction of Residual Stresses in
Welded T- and 1- Joints Using Inherent Strain. Journal of
Engineering Materials and Technology, 118: 229-234, April
1996.
[81] Luo Y, Murakawa H. and Ueda Y., Prediction of Welding Defor-
mation and Residual Stress by Elastic FEM Based on Inherent
Strain (Report I). Transaction of JWRI, 26(2), 1997.
Prevod sa engleskog: Z Radakovic
Preostali radovi sa Konferencije ZAVARIVANJE 2001. blce objavljeni u narednim
brojevima casopisa!
Oglasi potraznje za:
visoko i srednje strucnog i specijalizovano-obrazovanog osoblja u zavarivanju i JBR;
za naredni broj, primaju se do 01.02.2002.
Cena oglasnog prostora 3 x 8 em je 3.000,00 dinara.
Marketing ZIZK: tel. 011 /414 - 301
e-mail: duzs@eunet.yu
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (4/2001), str. 139-147
147