FI 584 2.Grejanje / 2.2 Sistemi grejanja Pri sadainjim cenama energije i investicija zbog toga nije mogué ekonomi¢an rad elektriénih toplot nih pumpi sa vazdu/om kao izvorom topiote. -4.6.2 Bazeni za plivanje a) Zatvoreni bazeni" U zatvorenim bazenima vazduh prima vodenu paru nastalu isparavanjem sa povrsine bazena, pri ce- i relativna viaznost vazduha raste do neprijatno visokih i Stemih vrednosti (videti cata 3.6.9- 3). U konvencionalnim postrojenjima odstranjivanje vlaznog vazduha se vrsi dovodenjem zagrejanog spoljnog vazduha i provetravanjem, to znaci znatan gubitak toplote, i Upotrebom toplotne pumpe 2a rad sa recirkulacionim (kruznim) vazduhom, ponovo se moze iskoris- titi entalpija odvodnog vazduha i to ukljudivanjem isparivaéa rashladne masine u tokove odvednog vazduha. Pri tome se odvodni vazduh hladi do oko 15...18°C i istovremeno gubi vlagu. Kondenzator koji je ugraden iza isparivaéa, odaje primljenu toplotu koja je poveéana za toplotni ekvivalent rada kompresora, kruZnom vazdubu. Pri tome kru2ni vazduh ima znaino vise temperature nego ispred hla- dnjaka, jer osim energije kompresije, sadr2i i ukupnu toplotu koja je odvedena iz vode i vazduba Videti i poglavije 5.7.1-8. Shema ovakvog uredaja vidi se na sl. 2.2.2-82. Izdvajanje vlage iz vazduha vr8i se zimi i leti. ViSak toplote iz. kondenzatora, pri porastu spoljne temperature se koristi za zagrevanje vode u bazenu ili vo- de za tueve, ili pak za podno grejanje. Rezervoari potrosne vode su podesni. Kruani vazdub Lod ~ Kondenzator za zagrevanje vode Slika 2.2.2-82. Shema toplotne pumpe za izdvajanje viage iz vazduha u zatvorenim bazenima i ventilacije E = ekspanzioni ventil, K = kondenzator, V = isparivaé Za obnavljanje vazduha u zatvorenim bazenima mora stalno da se dodaje zagrejani spoljni vazduh i to oko 20 m’ po osobi za jedan éas. Noéu je potreban pogon sa kruznim - recirkulaciomim vazduhom U postednje vreme se izvode veliki zatvoreni bazeni sa Potpunim snabdevanjem elektriénom energi- } jom. Kondenzatori toplotnih pumpi pri tome isporuéuju ukupnu toplotu za bazen, tuSeve, grejanje, + pripremu potrosne vode, dok kao izvori toplote, izmedu ostalog, sluze vazduh u zatvorenom bazenu, voda, spoljni vazduh, otpadna (neiskoriScena) toplota i dr. Pri tome se mogu uStedeti znat- ne koligine primarne energije (si. ). Potreban je brizljiv proracun, Prednosti: stvara prijatnu atmosferu, manja je potrosnja energije. Nedostaci: skupo uvodenje, vise angaZovanja na odrzavanju. v ‘Nidetpoulavje 2.5.62 13.601. Hausmann, tr. A 175/80, sie ee 082.2.2 Centraino grejanje 585 Talaz vane iz plivate hale = ptivaska hala bis _Bazen _ in a = I f [Rexgarner Te Qdustoani a Nee | Inge ‘Grelanie L. do! | hladajaka Grejni kotao 1 99! I ‘Hiadnjak bao spoljneg vazduha Skupljaé ——- Kompresori Slika 2.2.2-83. Postrojenje sa toploinom pumpom za veliki bazen WRG = povratno dobijanje toplote ~ rekuperator +) Mali plivacki bazeni Za male plivacke bazene u zgradama (hotelima i dr.) do priblizno 300 m* bazenske povréine postoje radi suSenja vazduha toplomo-pumpni agregati kompaktne izrade sa svim sastavn im elementima pri- kazanim na slici 2.2.2-82. Oni obi¢no imaju i prikljuéak za spoljni i otpadni vazduh. Pri veoma niskim spoljnim temperaturama ovi uredaji uglavnom rade sa recirkulacionim vazduhom, dok se pri porastu. temperature spoljnjeg vazduha automaiski povecava udeo spoljnjeg vazduha. Godisnja porreba za energijom po m* bazenske povsSine za susenje i zagrevanje spoljnjeg vazdulra, izosi maks, 700 kW/m’ god. Kada se ovome doda jo& potrebna toplota za zagrevanje sveze vode (oko 100 kWh/m: god.) i za grejanje (npr. 200 kWh/m* god.), onda se dobija za ukupno potrebnu ene~ Tgiju (bez tuSeva) vrednost od priblizno 1000 kWh/m? god. Razlike mogu biti izazvane frekvencijom kori8cenja, veliginom transmisione toplote, temperaturom vode, viaznoséu vazduha i dr. U tabeli 2.2.2-6 prikazano je uporedenfe izmedu postrojenja sa toplotnom pumpom i konvencional - nog postrojenja za provetravanje i susenje, pri Cemu je u oba sluéaja pretpostayljeno priblizno isto stanje ugodnosti, Za toplotnu pumpu je kao osnov uzeta minimalna kolitina spolinjeg vazduha od 1,5 mim? h, dok je u konvencionalnom postrojenju protok spoljnjeg vazduha zbog prijema vodene pare znatno veci, priblizno 10 m’/m¥ h. Potrosnja energije je znatno manja u toplotnoj pumpi. Posto je elektriéna struja znatno skuplja po kWh od ulja ili gasa, to se javijaju odstupanja u radlicema trolls Dieieva we th je postrojenje sa toploinom pumpom i 3 do 4 puta skuplje od konvencionalnog postrojenja u kuéama koje se greju tuljem ili gasom. Ovo moze da se spreéi tako Sto se u malim bazenima koji se koriste samo na kratko, postavi toplotna pumpa sa relativno malim koeficijentima isparavanja u vreme van kori8éenja (videti poglavlje 3.6.9-1) a vréna potrosnja pri kori8éenju se pokriva uljnim ili gasnim grejanjem. Tabela 2.2.-6, Uporedenje potrosnje energije izmedu postrojenja sa toplotnom pumpom i po- strojenja sa spoljnim vazduhom (bez potrebne toplote za grejanje) Posrjee fr ee ee aa 1) Kompresor i ventilator 270 = 2) Isparavanje 0,1 kg/m? h 525 $25 sodbitkom viska toplote 250 25 3) Provetravi 1,5 avin? h 80 10 mm? h 540 Zbir 625 1095586 2.Grejanje / 2.2 Sistemi grejanja Veéa potreba za energijom za kratko vreme kori8éenja ne utie bitno na ukupne godiinje troskove energie. ) Otvoreni bazeni"* Za otvorene bazene se postednjih godina, zbog zastite okoline, esto koriste toplotne pumpe (shema nna sl, 2.2.2-84), Pri tome se voda zagreva u kondenzatoru rashladne masine, dok se isparivacu dovodi rena ili podzemna voda. Zahtev za toplotom za grejanje otvorenih bazena, bez obzira na dobitak us- led sundevog zraéenja, pri 22°C temperature vode leti, od aprila do septembra iznosi maksi Wim’. Potreba za energijom sa koeficijentom grejanja ¢ = 6, pri tome je 465/6 = 78 W/m’. Zbog ve- likog sunéevog zraéenja na vodenu povrsinu potrebno je za 6 letnjih meseci samo 1500 €asova punog pogona tako-da je godisnja potrosnja energije (bez pumpi) 1500-0,078 = 117 kWh/m’. Bez toplotne pum- pe bilo bi potrebno 6-117 = 700 kWh/m®. Pri viSim temperaturama vode raste potrosnja energije. Slika 2.2.2-84, Shema toplotne pumpe 2a grejanje otvorenog bazena Ponekad se i vazduh koristi kao izvor toplote, pri Gemu su potrebne velike koligine vazduha i izme- njivaei toplote, Koeficijent grejanja se pri tome umanjuje na e~ 4. Obratiti paznju na Sumove! Troskovi energije su esto mato manji nego pri upotrebi ulja ili gasa. Ako se ra¢una priblizno sa: potrebnom toplotom: 0,45 kW/m’-1500 hs/god = 675 kWh/m’ god. cenom ulja 0,4 DM/1 = 0,04 DM/kWh koef. grejanja stepenom korisn, cenom el. energije onda se dobija sledeée uporedenje: troikovi ulja: 675-0,04 —— =33,75 DM/m* . 08 ioe trotkovi elektrigne energije 0,20:675/6 = 22,50 DM/m* god. Direktni pogonski troskovi toplotno-pumpnog grejanja iznose, dakle, u tom slugaju samo 67% od tro- Skova grejanja na ulje. Zbog poveéanja investicionih troskova, ipak, samo se malo menjaju ukupni godiinji troskovi. Znaina usted u potrosnj ener, od oko 30...40%, postize se pokrivanjem bazena kada se on ne ort, -4.6.3 Velika postrojenja” Sa trenutnim relacijama cena energije, toplotne pumpe sa elektromotornim pogonom kao éista grejna postrojenja nisu ekonomiéne. KoriScenje rashladnih masina kao dopunskog grejnog postrojenja sa toplotnom pumpom ipak moze da bude rentabilno. Blize 0 tome vidett u ese Jahrbuch der Warmerlickgewinnung. 4. Aufl. 1981/82. DVGW G 677; Gasno grejanje ovorenh bazena, 10. 80. Biasin, K.: ETA sv. A maj 81. str. 169/74. > Rekuperacija toplote i kori8cenje otpadine toplote. VDETagung Essen 1978. FTA-Fachberct s: Veliteyoplotne pumpe. 1982. Mayer, E.,u, F. Bos: HLH 5/83. str. 217/25. Broschk, j,i dr. TAB 12/83. str. 951. ‘