1618 3. Tehnika provetravanja i klimatizacije /3.6 l:vodenje provetravanja u raznim prostorijama i objektima -3.6.9 Sportske hale -1 Plivaéki bazeni u halama’’ (videti, takode, poglavije 2.5.6-2) 11 Opati deo Postrojenja za provetravanje imaju sledeée dodatne zadatke: 1. primanje i odvodenje vodene pare, koja isparava iz bazena, 2. sprecavanje stvaranja rose na hladnim povrsinama (osteéenja na gradevinskim elementima), Provetravanje najéetée preurima i priblizno $0 do 70% grejana: ost toplotn gubieipokrivaju se Jokalnim grejnim povrsinama (radijatori, povrSinska grejanja, konvektori i dr.). Sobna temperatura Temperatura vode Maksimana reltivna vadnostvazdube zi let -1.2 Razvodenje vazduha Savremeni plivacki bazeni se najéeSée izraduju sa velikim prozorskim povrsinama, /zduvavanje top- {og vazduha po moguésivu treba da bude spod prozora nagore ill zmedu prozora, Kao i ispod klupa (slika 3.6.9-1); na spoljnim zidovima treba da bude iznad visine glave; na tribinama iz stepenica (pre - ma slici 2.5.6-1). Temperatura dovodnog vazduha treba da bude maksimalno 40,...45°C. Odsisavanje vazduha vrsi se na plafonu hale iznad bazena; eventualno i jednim delom iznad poda na ivici bazena, da bi se bre odstranili mirisi. Svi kanali i prolazi za vazduh treba da budu otporni na koroziju (sinte - Ligki materijali, slojeviti éeliéni lim). Kanale za izvlatenje vazduha treba izolovati, da bi se sprecilo kondenzovanje vode. Da bi se spresilo stvaranje magle u meSackoj komori, spoljni vazduh treba predgrevati sto se danas postize uglavnom pomoéu rekuperatora toplote ili toplotne pumpe, Iavlagenje vazduha Slika 3.6.9-1. Vodenje vazduha za pro je zatvorenih bazena " Keinninger, H.: HLH 1/76, str. 10/16, 2/76, str. 61/4, ‘VDI 2089 BI. 1 (07.94) : Hallenbider. Bunse, F.: LTG-Information, 20. dec. 77. der Wiirmertickgewinnung 77/78, str. 203/8. HLH 6/79, str. 211/16. Smitz, R. M.: Diss. 1985. i Ahl, J. P.: Diss. 1987, TH Aachen,3.6.9 Sportske hale 1619 1.3 Hlapljenje Za tatni prorat ishlapljene kolitine vode postojvelki bro} nesgumih Fktor, kao So su pokva- kena povrtina bro} osoba vrednostfaktora hlapjena i dr. Ishlapljena kolitina vode prt mimoj povrlini vode! ventahu koji str! izmad, piblibmo Ge biti W= o(x,—x) ukg/m? h, = faktor hlapljenja (videti poglavije 1.3.5-28). U zatvorenim bazenima nadene su sledece priblizne vrednosti; za vodu koja miruje a= 10 kgim?h, za vodu sa umerenim pokretanjem o= 20 kg/m? h, za vodu sa jakim pokretanjem = 30 kg/m? h. Koligine hlapljenja prema ovom proraéunu prikazane su na slici 3 .6,9-2, pri emu se temperatura vaz~ duha pretpostavlja da je oko 3 K vi8a od temperature vode kao Sto je danas uobigajeno za bazene. Ka da je temperatura vode jednaka temperaturi oi od, iapljene ao veée (slika 3.6.9-2). Pri me- renju u zatvorenim bazenima ustanovijeno je da za vreme ma se pavrSina vade slabo po - Krege, Koliina vode Koja ispan most O,{ kg/m: ba kada se povrsina Cae Jako pokreée, 0,2 kg/m? ih Zbog toga nesta gubict top taplote od 65 dp 130 Wier Ove sae vyrednosti su znatno manje od oni koje prepare VI 2089, list 1,1. (07.94) i list 1.2. (01.83). Kada se, pak, bazen ne koristi, ispari 0,08,...1 kph to odgovar $4 Wim’, dok za sluéaj dobrog pokrivanja to je samo 5...10 W/m. Navedene vrednosti va-ze za temperaturu vode od 26°C, za prostoriju sa 28°C i 60% relativne viaznosti (temperatura vazdu-ha je viSa za 2 K od temperature vode) Kod bazena sa veStackim talasima (Whitl-Pool) je W = 0,8 kg/m? h bez, i oko 2 kg/m* h sa ukljuce- rnim ventilatorom pri temperaturi vode od 37°C i vazduha u prostoriji od 25°C/60% rel. vlaznosti, é = 2 Slika 3.6,9-2. Orij vrednosti i emtacione vrednot 2 hlapljenja vode u- zatvorenim oe feos. Tengeaticd S080" 24...26°C Relativna via2nost vazduha “1.4 Protok U stacionarnom sluéaju ishlapljena kolié. vode W jednaka je koligini vode koju je vazduh primio: W = o-(x, — 9) = my P (Xe ~X,) kg/m -t = sadr2aj vlage u sobnom vazduhu (odvodni vazduh) ke/ke x, = sadr2aj vlage u spoljnjem vazduhu ke/kg i2= koligina spolinjeg vazduha po m* vodene povrSine u nv/m? h. Prema tome, kolidina vazduha potrebna u radu iskljudivo sa spoljnim vazduhom je mg = 28) eh P(tR—*y) Kada se kao maksimalna granica zapare zm neobutene osabe savi xp = 14.5 pike So odgovara 28°C 1 60% rel. vlaznosti postavi temperatura vode od 28°C: sa x, = 24,4 g/kg (prema tabeli 134-1) tada Ge koliina vazduna lei da znost x, =9 BAB (244-145) ¢-99 m= = = 1550 um/hm ep (ss—9) 116-551620 3. Tehnika provetravanja i klimatizacije / 3.6 Izvodenje provetravanja u raznim prostorijama i objektima a = 0.63.0 umm’. 5 Zimi su koligine yazduha manje, jer se tada x, priblizava nuli. Izraéunate vrednosti date su u tabeli 3.6.9-1. Prema VDI 2089, list 11 (07.94) i list 2. (01.83) dobijaju se veée vrednosti koje su prema iskustvu suvise velike, ‘Tabela 3.6.9-1, Protok spoljnjeg vazduha za plivatke bazene u m/h m? Bazeni sa yestackim talas, Faktor hl ou kg/m eae spolinjeg vazduha zim jenja ijeni Sn Leti postrojenje radi samo sa spoljnim vazduhom, pri Gemu viaznost sobnog vazduha postaje manja ukoliko je izmena vazduha veéa. Po toplom i viaznom vremena napolju, prirodno je da je u zat- vorenomi bazenu zapara. Zimi se, radi smanjenja troskova za toplotu, delimigno radi i sa okolnim vazduhom ukoliko to dopus- ta viagnost sobnog vazduha. Pored ustede toplote, treba predvideti i rekuperaciju toplote, npr. po- moéu sistema sa cirkulacijom vode, kao na slici 3.6.9-3. Pri tome se spoljni vazduh predgreva sa oduzetom toplotom iz otpadnog vazduha. (Videti | poglavije 3.3.8). Primenu ovde mogu da nadu i ploéasti ili rotacioni izmenjivaci toplote, Pri tome, bez obzira koji izmenjivaé se koristi, treba postavi- Sedan pored drugog ventilators za dovod! i odvod vazduha”. Rekuperacjatoplote se postize pomocu toplotne pumpe — videti poglavlje 2.2.2-4.6.2. Ventilator za izvlatenje vazduba Slika 3.6,9-3. Regulisanje pri provetravanju zatvarenih bazena; 1 = termostat 2a sobni vazduh, 2~ regulator temperature, 3 = termostat za dovodni vazdub, 4= osetni element za plaznost, $= regulator viaznost, 6 = Servamotor sa klapnom, 7 grejaé vazduha, 8 = rekuperator-zmenjivat top lote Kao osnovna povrsina pri prora¢unu pretpostavijena je povrsina yode. Poveéanje mokre povrsine okolini bazena uzeto je u obzir preko brzine vazduha. Radi oslobadanja od mirisa, potreban je mini- malni udeo spoljnjeg vazduha od 20 m'/h po osobi ili 10 mm? h u odnostt na povesinu bazena (14 osobe po m* povrsine bazena), Za termalna ili mineralna kupatila treba eventualno proragunati MDK- vrednost (tabela 1,2.3-2), Lautner, R.: HLH 5/84, str. 193/8,3.6.9 Sportske hale 1621 1.5 Stvaranje rose Da bi se spretilo stvaranje rose zimi, odredeni koeficijenti prolaza toplote k za spoljne povrsine, za- visno od vlaznosti sobnog vazduha koja moze da odréava postrojenje za klimatizaciju, ne smeju da budu manji od donje granice (videti sliku 3.6.9-4). Da se pri 70% relativne vlaznosti ne bi stvorila ro- sa, potrebno je da bude: k<0.9 Wim? K pri a= 6 Wim? K, A< 1,7 Wine K pri a = 12 Wim K. \Vrednosti «, koje treba staviti zavise od brzine vazduha; u mrtvim uglovima ay = 6, a na provetrava- nim prozorima a, + 12. Stakla za toplotnu zastitu su uvek potrebna. Kod njih se moze potpuno spre- Giti stvaranje rose pomocu zavese toplog vazduka. Prema 2089 VDI listu 1. (07. 94); k= 0,5 za zido- ve: k< 0,30 za tavanice; k < 3,10 W/m? K za prozore) Za spoljne zidove i tavanice koje se graniée sa spoljnim vazduhom treba predvideti nepropusne slo- jeve xa paru (videti poglavlje 1.3.5-5), da eventualna vlaga ne bi prodrla u zidove i tavanice, Toplor- ina izolacija treba da bude spolj k-vrednost grani¢ni povrsina W/m? Konvektor u poda Slika 3.6.9-4. Maksimalna relativna viatnost Slika 3,69-S. Provetravanje manjeg zatvorenog baze- radi sprecavanja stvaranja rose. na sa Ventilator-konvektorom ‘Temperatura vaduha w hali 26...28°C, temperatura spolj, vazduha~12...-15°C. -1.6 Regulisanje” Za regulisanje videti sliku 3.6.9-3. Termostat sobnog vazduha | dejstvuje na regulacioni ventil tople vode, a davaé za viagnost F pri porastu viainosti povecava koliginu spoljnjeg vazduha. Pokretanjem ‘meSaskih klapni (ili poveéanjem ukupne koligine vazduha). Pogodnija je upotreba povrsinskog dava- Sa — pipka na prozoru koji viaznost u prostoriji regulise tako da se sprecava stvaranje rose, Taéke rose sobnog vazduha je | K ispod temperature unutrasnjeg prozora. “1.7 Manji zatvoreni bazeni Ovde u principu vate isti uslovi kao za bazene u halama, ali sa upro8éenom izradom. Za veoma male bazene (npr. bazene u podrumima) zbog kratkog vremena koriséenja dovoljan je ventilator-konvektor sa protokom od 10 do 15 m’/m? h, koji se ukljuéuje istovremeno sa postrojenjem za provetravanje preko higrostata. Dakle, toplota potrebna za provetravanje dobija se samo od isparavanja bazen wane, Cresent lokalno, Slika 3.6.9-5. Za vece plivatke bazene koristi se ureday za dovodenje i je vazdul v sa automatskim regulisanjem jure dovodnog vazduha (bazeni u hotelimi 51). Toplotne pumpe se Korise 20 grejanje 1 ebiore olivaduih basona, prema poglaviju 2.2 "Wild, E.: Die Kite 1972, str. 175771622 3. Telnika provetravanja i klimaticacije / 3.6 Izvodenje provetravanja u raznim prostorijama i objektima 1.8 Prostorije sa tuSevima Za odvodenje vodene pare potrebno je postrojenje za ubacivanje i izvlaéenje vazduha. Najveéa koli- Gina vazduha je Peiehee leti, jer je vlaznost spoljnjeg vazduha tada are. Proraéun koligine vaz- duha teoretski je te8ko izvodljiv, Vrednosti prema iskustvu su; sobna temperatura ae; koligina vazduha po tusu leti 220 mh, koligina vazduha po tusu zimi izmena vazduha maksimalno. temperatura dovodnog vazduha Grejanje je lokalno, pomoéu stati¢kih grejnih povrsina, 1.9 Prostorija za presviacenje Potrebno je postrojenje za ubacivanje i izvlacenje vazduha. Grejna tela su lokalna. Izmena vazduha je 8...10 puta (prema VDI 2089: 15...20 m?/m? h). Temperatura je 22...24°C. Povolino je ubacivanje vazduha ispod sedista ili ormana. Izvlagenje otpadnog vazduha vrsi se na tavanici. Kada prostorije za presvlagenje i prostrie sa tuSevima imgju zajednitko postrojenje za ubacivanje vazduha, treba predvideti 2 odvojena dogrejata, da bi se postigle razlicite temperature u prostorijama. *1.10 — Pogonski troSkovi (videti, takode, poglavije 2.5.6-2) Glavni pogonski troskovi pri provetravanju nastaju zbog toplote isparavanja i toplote ne za od- secu viene iz vazduha. majeaje energije se postize euleo pene eagoem (videth ‘pogl. 2.5.64. 1. pokrivanjem povrsine vode kada se ne koristi odgovarajuéim folijama, cime se postige uSteda ener- gije od oko 80% i vige: 2. veéom vlaznoscu vazduha, npr. 80%; mada pri tome postoji opasnost od kondenzacije ili su veci tro8kovi zbog toplotne izolacije; niskom temperaturom vode, tako da se smanji hlapljenje: rekuperacijom toplote, npr, plocastim izmenjivatimna toplote ili toplotnim pumpama. Pri tome se ipak javljaju dodatni investisionitroskovt (vide poplavife 2.2.2-4.6.2), Be -2 PozoriSta, dvorane Bioskopske sale, pozorista i dvorane slitnih namena najéeSée se greju vazdusnim grejnim postrojenji- ma, koja istovremeno sluze i za provetravanje, klimatizaciju ili delimicnu klimatizaciju. Lokalna gre) na tela pri tome nisu podesna, jer su suvi8e inertna i ne mogu da prate brze promene grejnog, odnos- no, rashladnog opterecenja, 24 Grejno sredstvo Ukoliko se pozoriste predvidi u vetoj zgradi, preporucuje se da se kuéno grejanje koristi i za grejanje ferrin, Fotoaaja plone 90 note ke riety west ae ee fe to vet pri planing uzeto u obzir. Topla voda za grejanje je uobiajeni sistem, narocito onda kada zerada ima toplovodno centralno Jainje. Zagrevanje pri tome traje ipak neSto duze nego pri vazdusnom grejanju i pri pogonskim preki: dima se javlja opasnost od smrzavanja. Povoljno je ugradivanje lokalnih grejnih tela u posebnom grejnom kolu u prostoru blagajne, hola ili foaica kao i toaleta. Ukolko su kancelanie povezane sa pozorstem, onda 6 bit caiboteae ‘one ima- ju posebno grejanje, posto pozoriste | kancelarije imaju razliito radno vreme. Gasno grejanje gasnim grejaéima yazduha je veoma podesno za pozorista ako se dnevno prikazuju samo dve predstave. Prednost im je lako i jednostavno rukovanje (nema lo2aéa, nema zalihe ulja), do- bro regulisanje temperature i Gist rad. Obratiti paznju na zakonske propise u Nematkoj ,,Arbeitsbiatt™ G 600 (11. 86) od DVGW.