1622 3. Telnika provetravanja i klimaticacije / 3.6 Izvodenje provetravanja u raznim prostorijama i objektima 1.8 Prostorije sa tuSevima Za odvodenje vodene pare potrebno je postrojenje za ubacivanje i izvlaéenje vazduha. Najveéa koli- Gina vazduha je Peiehee leti, jer je vlaznost spoljnjeg vazduha tada are. Proraéun koligine vaz- duha teoretski je te8ko izvodljiv, Vrednosti prema iskustvu su; sobna temperatura ae; koligina vazduha po tusu leti 220 mh, koligina vazduha po tusu zimi izmena vazduha maksimalno. temperatura dovodnog vazduha Grejanje je lokalno, pomoéu stati¢kih grejnih povrsina, 1.9 Prostorija za presviacenje Potrebno je postrojenje za ubacivanje i izvlacenje vazduha. Grejna tela su lokalna. Izmena vazduha je 8...10 puta (prema VDI 2089: 15...20 m?/m? h). Temperatura je 22...24°C. Povolino je ubacivanje vazduha ispod sedista ili ormana. Izvlagenje otpadnog vazduha vrsi se na tavanici. Kada prostorije za presvlagenje i prostrie sa tuSevima imgju zajednitko postrojenje za ubacivanje vazduha, treba predvideti 2 odvojena dogrejata, da bi se postigle razlicite temperature u prostorijama. *1.10 — Pogonski troSkovi (videti, takode, poglavije 2.5.6-2) Glavni pogonski troskovi pri provetravanju nastaju zbog toplote isparavanja i toplote ne za od- secu viene iz vazduha. majeaje energije se postize euleo pene eagoem (videth ‘pogl. 2.5.64. 1. pokrivanjem povrsine vode kada se ne koristi odgovarajuéim folijama, cime se postige uSteda ener- gije od oko 80% i vige: 2. veéom vlaznoscu vazduha, npr. 80%; mada pri tome postoji opasnost od kondenzacije ili su veci tro8kovi zbog toplotne izolacije; niskom temperaturom vode, tako da se smanji hlapljenje: rekuperacijom toplote, npr, plocastim izmenjivatimna toplote ili toplotnim pumpama. Pri tome se ipak javljaju dodatni investisionitroskovt (vide poplavife 2.2.2-4.6.2), Be -2 PozoriSta, dvorane Bioskopske sale, pozorista i dvorane slitnih namena najéeSée se greju vazdusnim grejnim postrojenji- ma, koja istovremeno sluze i za provetravanje, klimatizaciju ili delimicnu klimatizaciju. Lokalna gre) na tela pri tome nisu podesna, jer su suvi8e inertna i ne mogu da prate brze promene grejnog, odnos- no, rashladnog opterecenja, 24 Grejno sredstvo Ukoliko se pozoriste predvidi u vetoj zgradi, preporucuje se da se kuéno grejanje koristi i za grejanje ferrin, Fotoaaja plone 90 note ke riety west ae ee fe to vet pri planing uzeto u obzir. Topla voda za grejanje je uobiajeni sistem, narocito onda kada zerada ima toplovodno centralno Jainje. Zagrevanje pri tome traje ipak neSto duze nego pri vazdusnom grejanju i pri pogonskim preki: dima se javlja opasnost od smrzavanja. Povoljno je ugradivanje lokalnih grejnih tela u posebnom grejnom kolu u prostoru blagajne, hola ili foaica kao i toaleta. Ukolko su kancelanie povezane sa pozorstem, onda 6 bit caiboteae ‘one ima- ju posebno grejanje, posto pozoriste | kancelarije imaju razliito radno vreme. Gasno grejanje gasnim grejaéima yazduha je veoma podesno za pozorista ako se dnevno prikazuju samo dve predstave. Prednost im je lako i jednostavno rukovanje (nema lo2aéa, nema zalihe ulja), do- bro regulisanje temperature i Gist rad. Obratiti paznju na zakonske propise u Nematkoj ,,Arbeitsbiatt™ G 600 (11. 86) od DVGW._— — 3.6.9 Sportske hale 1623 2.2 Rashladno sredstvo Ukoliko se korste delta ili potpuni klima-uredaji, reba obra padnju na odgovarajuce rashlad- no ©. Za to uprincipu dolaze u obzir samo rashladne masine kod malih postrojenja sa dirck- tnim, a kod velikih postrojenja sa indirektnim hladenjem vazduha. Za odvodenje toplote kondenzatora postoje dve moguénosti: 1. vazduhom hladeni kondenzator postavijen napolju; 2 vodom hladeni kondenzator sa povratnim hladenjem vode, koji se postavija napolju ili unutar zgrade sa dodatnim kanalima za vazdub, Sve ostalo o rashladnim maginama videti u poglaviju 5. -2.3 Shema postrojenja i razvodenje vazduha” Za provetravanje su pottebni ventilator za dovodenje i ventilator za odvodenje vazduha, Po mogué - ‘StvU se postavijaju zajedno da bi rukovanje bilo jednostayno i da bi mogla da se primeni rekuperacija foplote. Najvecu paznju treba obratit na otklanjanje neizbezne buke ventilatora. U kanalima vazduha potrebni su prigutivacl buke. Postrojenje mora da omoguéi pogon sa spoljnim vazduhor., kao i sa recirkulacionim i meSanim vaz~ diuhom (videti sliku 3.6.9-6). Za zagrevanje pozorista pre potetka predstave. rad se samo sa recir- ___klacionim vazduhom, dok se poss pogstka predstae, zavisno od broja posetilaca, dodaje veéa ili anja koligina spoljnjeg vazduha. Rekuperaciju toplote treba predvideti samo kada je vreme rads du- ae. Komoraea owxtee ME on Slika 3.6,9-6, Shema grejanja i ventilacije bioskopske sale vascuha ‘mada Postrojenja za delimiénu ili potpunu klimatizaciju w principu se ne razlikuju od jednostavnih postro- jenja za provetravanje po naginu vodenja vazdusnih kanala. Za razvodenje vazduha u pozoristima postoje razne moguénosti. Nacelno se vazduh moze uduvavati ‘Sa mnogih mesta { svaki put pri tome dobiti povoljan razvod yazduha, pri Gemu strujanje vazduha i Otvori 7a vazduh moraju imati pazljivo odabrani profil. Za to videti i poglavlje 3.3.5-4. Slike 3.6.9-7 do 3,6.9-11 prikazuju razne nagine razvoda vazduha, koji pri briZljivoj izradi svib ulaza i izlaza vazduha obezbeduju besprekomo provetravanje i grejanje. Najbolji nagin provetravanja pozorista prikazan je na slici 3.6.9-8. Ovde se sa odvodnim vazduhom kroz tavanicu odvodi najveci deo toplote od rasvete, a da pri tome ista ne dospeva u prostoriju. Da bi se pri niskim temperaturama spoljnjeg vazduha iskljuéila promaja u delu gde se nalazi orkestar iu prvim redovima, i kada je zavesa otvorena, Konsiutclia gornjeg dela pozomice u kojoj se nalazi i dirmna klapna, treba da se opremii ili stacionarnim grejanjem ili postrojenjem za vazdusno grejanje. U foajcima treba da postoji postrojenje za vazdusno grejanje i hladenje. Potrebno je obezbediti da ne dolazi do meSanja vazduha izmedu oblasti puSaéa i nepuaéa Sto se postize odgovarajucim regu - lisanjem koligine dovodnog i odvodnog vazduha. " Fitzner, K.: Ki 3/86, str. 93/8,1624 3. Tehnika provetravanja i klimatizacije /3.6 Izvodenje provetravanja u raznim prostorijama i objektima 4 cesaad} od Vazduha ‘Otpadni vazduh = Slika 3.6,9-9. Ventilacioni ili klima-uredaj za ioskop sa vazduha ispod sedita; usi- savanje vazduba je na tavanici vazduh —-vazduh Slika 3.6,9-7. Ventilacioni ili klima-uredaji za bioskop sa vazduSnom strujom iznad galerije i usisavanjem vazduha joe seiista gales i paren. Radi spretavanjanagomilavanja toploe, vazduh Se pored toga wsisave ispod ge lerije (provetravanje mlazevima) — videti i sliku 3.3.5-41 COrpadn vad Poved —Gdvod | || Dovod v | vazduha eh LF Spoljni vazduh Slika 3.6,9-9. Ventilacioni ili klima - uredaji Slika 3.6,9-10, Ventilacioni ili klima-uredaj za bioskop bioskopa sa uzduznom ventilacijom; izlaz vaz- sa -ventilacijom; izlaz vazduha je pored pozor- duha je na strani ulaza, a ulaz vazduha je na po- nice, a ulaz vaed. je na strani ulaza za posctioce zomici U dvoranama, u kojima se pu8i, preporuéljivo je vodenje vazduha odozdo na gore, jer se u drugim slugajevima ne moze obezbediti besprekomo odsisavanje duvanskog dima. Pomoé za ovo nalazi se u korieenju varijbilnih sedista, Tada su potrebni otvori na zidu il tavaniei za odvod vazduha po mo - guéstvu u zoni boravka. Slika 3.6.9-11, Klima-uredaj za bioskop sa izlazom vazduha preko otovra na tavanici 2.4 Protok vazduha Protok vazduha koji je potreban za grejanje i provetravanje odreduje se desto na osnovu vazdivinog obroka 3 to je apreminski protok vazduha po osobi i fasu, Uobiéajene vrednosti potrebnog vazduha, Bo osab ae 20 do 40 mm. Zapr. protok ventilatora 2a odvodenje vazduha’ reba de bude oke 1 % manji.3.6.9 Sportske hale 1625 Iemena vazduha n wtoku | éasa, zavisi od vazdusnog prostora po gledaocu, a koji iznosi oko 4 do 6 m, Ako se raguna u proseku sa $ m’, onda je izmena vazduha n=4 do 8 puta. -2.5 Potrebna toplota ‘Ukupna potrebna toplota @ za pozorigni prostor sastoji se od dva dela: Q,=potrebna toplota za grejanje ustanovljava se proracunom transmisionih gubitaka prema DIN 4701. Ovaj iznos je éesto minimalan u odnosu na potrebnu toplotu za ventilaciju. Priblizno je iznos koji se odnosi na jedinicu prostora q)~ 10...15 W/m. U punom gledalistu odavanje to- plote gledalaca je esto dovoljno za pokrivanje transmisionih gubitaka; Gpapennehne toplota za provetravanje. Ovaj iznos dobija se na osnovu zagrevanog usisanog spo- linjeg vazduha 7, sa spoline temperature ¢, na sobnu temperaturu (, Oy =0,-C-t,- tg) WkW C =specifigna toplota vazduha ~ 1,25 kJ/m? K, V.,= koligina spoljnjeg vazduha u m/s. Najniza spolina temperatura se pretpostavlja u proseku od 0°C. Za nize spoljne temperature potrebno je odgovarajuée dodavanje okolnog vazduha. Temp. sobnog vazduha iznosi Gesto 22°C. Orijentaciona vrednost maks. potrosnje ukupne toplote bioskopske sale dobija se iz odnosa Q=V-C-(t,-1,) =V +1.25:(30-0) =375V wkW V =protok vazduha m/s, 4, = temperatura dovodnog vazduha °C. Potrebna toplota za foajea, WC i sporedne prostorije dobija se proraéunom, prema DIN 4701 -2.6 Potrebno rashladivanje ‘Temperatura vazduha w hladenom pozoristu ne bi trebalo leti da bude konstantno 22°C, nego da ra- ste zajedno sa spoljnom temperaturom, jer bi pri suviSe velikim razlikama izmedu spoljnjeg i unut- ra8njeg vazduha, posetioci mogli u vrelim danima da se prehlade (videti sl. 1.2.3-1). Osim toga i pot- roinja energije je manja. Postoje tri glavna izvora toplote koji boravak leti u nerashladenom pozoristu gine neprijatnim: to su: odavanje toplote ljudi, oko 60 do 80 W po osobi, zavisno od sobne temperature (videti poglavlje 1.2), prolaz toplote kroz zidove i tavanice, dovodenje toplote sa spoljnjim vazduhom u vrelim danima, rasveta. Tagan proraéun temperatumih odnosa u bioskopskoj sali je priliéno teak, posto se ne moze taéno proragunati koliki je uticaj obuhvatnih zidova preko akumilacije i zracenja toplote. Ipak, dobij dovoljno tani podaci kada se u najnepovoljnijem sluéaju ubacuje vazduh u pozoriste sa oko do 18 °C. Temperatura vazduha koja se pri tome dobija u gledalistu kreée se u granicama hi povoljnih vrednosti. Maksimalna potreba za hladenjem iznosi pri 32°C najvi8e spoljne temperature i 26°C sobne temperature priblizno 200...250 W po psobi. -2.7 Regulisanje Svako RLT-postrojenje trebalo bi da ima automatsko regulisanje temperature, kao i komandnu tabli kojom bi se ventilatori ukljuéivali i pomoéu koje bi se temperatura dovodnog vazduha i temperatura u gledalistu kontrolisale, Pored toga, trebalo bi da se preko komandne table menja udeo spolinjeg vazduha za proveravanje prema poirebi, stim da se on moze prota na samoj tabli, Videti i poglavlje 3.3.7.