PLIVANJE

Psiholoska, pedagoska i socioloka ispitivanja sve cesce skrecu na znacaj osobina

linosti i porodice za ponasanje dece i omladine.U porodicu se sticu prva
znanja,vestine i navike.Tu se formiraju temelji pogleda na svet i osnovnih zivotnih
usmerenja.
Bavljanje sportom je danas vec prilicno demokratizovano, t.j. svi ljudi imaju
izjednacino pravo da se bave sportom bez obzira na rasu,ideologiju, i.t.d.Znamo za
pozitivan uticaj bavljenja sportom na formiranjem licnosti.Bavljenjem plivanjem je
ssamo jedna nova potvrda ove cinjenice,sa isticanjem nekih specificnosti ove sportske
grane.

Istorija sporta
Jos su starogrcki mislioci ukazivali na funkcionalno jedinstvo pojedinaca-jedintsvo
duha i tela (u zdravom telu zdrav duh).Tokom istorije ova ideja se u zavisnosti od
drustvenih specificnosti menjala,uglavnom gubila svoj prvobitni smisao, npr. u
feudalnom drustvu sportska aktivnost se svela na ocuvanje ratnicke forme u periodima
mira(veliki viteski turniri).Tokom srednjeg veka crkva je dominirala drustvenim
zivotom ,te su svatanja koja je ona diktirala zabranjivala i osudivala sva telesna
zadovoljstva u koje se ubrajao i sport.U vreme stvararanja velikih nacinalnih pokreta u
evropi (pocetak XIX. veka) Javljaju se pokusalji da se sport iz kasarni prenese u
drustvo medu mlade,te da oni budu branioci domovine". U narodu su se ljudi
takmicili u sasvim drugim sportskim granama, i to:borba na balvanima,bacanje
kamena sa ramena,trcanju,jahanju,penjanju uy drvo i dr.Tako su se okupljali i
zadrzavali pozitivan i kolektivni duh i jedinstvo.U burzuaskom drustvu sport je postao
ogledalo drustvenih odnosa.Sport postaje sredstvo povezivanja klasnih
struktura,politicke emancipacije,zarade.
Sport u demokratskom drustvu se uklapa u humanitarne principe.Sport danas trebe da
doprinese razvijanju mladog coveka.Da bi sport bio jedan od vidova covekove
kreativnosti,da bi kroz njega mogla izrazavati zdrava potreba za takmicenjem,za
igrom,za ostvaranjem onog istinskog,ljudskog,moraju biti resena osnovna
egzistancijalna pitanja:materijalna,moralna,psiholoska.

SPORT KAO DRUSTVENA I LICNA VREDNOST

Sport je veoma slozena drustvena pojava.Njegovo mesto i uloga u zivotu drustvene
zajednice zavise od stepena materialnog drustvenog razvoja,kao i od karaktera
drustvenih odnosa.Planiranje i razvoj sporta je izraz vrednosti,ideja i drustvenih

stavova.Sport je drustvena ali i autenticna vrednost.

Razlikujemo sledece glavne vrste sportskog angazovanja:
a)RAZVOJNI SPORT
(Uvodenje obaveznog fizickog vaspitanja u nastavi).Cilj je individualno
napredovanje,a ne ukljucivanje u takmicenje.
b)REKREATIVNI SPORT
Ima za cilj da otkoloni nepovoljne posledice radne delatnosti,uslove zivota,raznih
obolenja ili ostecenja organizma.To je prirodan nastavak fizickog vaspitanja u skoli.
c)STANDARDNI SPORT
Ima za cilj ne samo postizanje i odrzavanje zeljenog nivoa psihofizicke
kompetentnosti,nego i postizanje visokih sporstkih resultata.On je oslonac vrhunskog
sporta.
d)VRHUNSKI SPORT
Njegovo je obelezje da pruza dokaze o relativnosti gornje granice psihofickih
mogucnosti ljudske vrste.
Bavljenje sportom je motivisana aktivnost.Individualno sportsko angazovanje
uslovljeno je unutrasnjim motivima koji su efekat razvoja i socializacije licnosti i
spoljasnjim podsticajima okoline.

POSMATRANI ASPEKTI NA CIJE FORMIRANJE UTICE

PLIVANJE
Za plivanje se cesto kaze da je to sport mladih.Ovaj epitet je plivanje dobilo zbog
veoma povoljnog uticaja na organizam mladih,ali i velikog interesa roditelja da im se
deca bave zdravim sportom".
Smatra se,da dete vec u najranioj mladosti treba da uspostavi pozitivan kontakt sa
vodom,da je zavoli ida nauci da savlada nekom od tehnika kracu relaciju.Ciljeve
programa treninga mladih opredeljuje sam uzrast sportista.Oni su sledeci: -pruziti
priliku za drustveni i emotivni razvoj mladih
-pruziti zdrav i svsishodan cilj fizickog razvoja
-pruziti priliku za ucenje sportskog ponasanja i timske saradnje
-pruziti mogucnost sticanja dobrih zdravstvenih navika
-pruziti mogucnost za trenig i takmicenje
-doprinositi razvoju baze plivackog sporta

1. PODIZANJE TELESNE OTPORNOSTI

U podizanju zdravlja i telesne otpornosti velike mogucnosti pruzaju prirodni faktori
(voda i vazduh).Vrlo koristan uticaj plivanja potvrdjuju razna ispitivanja koja
dokazuju da boravak u vodi i plivanje doprinose telesnom razvoju i podizu
funkcionalne sposobnosti srca,pluca,nervnog sistema i metabolizma.Dakle
plivanje,kao svstrana telesna aktivnost,cije vrednosti potvrduju mnoge
cinjenice,moralo bi imati stalno mesto u sistemu fizickog vaspitanja skolske omladine.

2. PEDAGOSKI ASPEKTI
U obradi ovog pitanja treba istaci vrednosti plivanja u vaspitanju svih uzrasnih
generacija.Fizicka kultura je integralni deo kulture,a fizicko vaspitanje je integralni
deo celokupno procesa vaspitanja, i zato ono sa intelektualnim,radnim,moralnim i
estetskim sluzi svestrano vasptianju dece i omladine.osnovne pedagoske vrednosti
treba gledati kroz cilj,zadatke i sadrzalj fizickog vaspitanja.Njih ocrtavaju vaspitni
obrazovni i zdrastveno-higijenski zadaci u sirini i bogatsvu sredstava telesnog
vezbanja.Sve te vrednosti odnose se i na plivanje i plivacki sport ali je ipak potrebno
naglasiti neke speciicnosti.U zivotu savremene omladine,pored fizickog vaspitanja i
sport (posebno plivacki) ima odredenu ulogu u njenom pripremanju za zivot.Telesno
vezbanje i sport pomazu harmonicnom telesnom razvoju i sticanju psiholoskih osobina
licnosti.

3. HARMONIAN TELESNI RAZVOJ

Polazeci od pedagoskih aspekata,u plivanju i plivackom sportu je znacajno sagledati
doprinost plivanja harmonicnom telesnom razvoju.Citav proces rasta i razvoja jos od
predskolskog uzrasta,prati proces vaspitanja i obrazovanja u koji je ukljuceno i fizicko
vaspitanje.Biolosko higijenske prednosti i rani pocetak bavljanjem plivanjem su vrlo
ozbiljan i koristan razlog,da,uz pomoc roditelja,veliki broj dece propliva vec u 3-4
godini zivota.Sa organizovanim obucavanjem plivanja zapocinjemo u starijem
predskolskom uzrastu vec od pete godine.Danas vec postoje mogucnosti da veliki broj
dece jos u predskolskom uzrastu uci,nauci i bavi se plivanjem, i na taj nacin koristi
pozitivne uticaje plivanja u ranom procesu rasta i razvoja.Dobro osmisljenim
programom mozemo plivanjem uticati na harmonican razvoj predskolskog i mladeg
skolskog uzrasta.

4. OBRAZOVANJE NEOPHODNIH NAVIKA

Prema savremenim teoretskim koncepcijama plivanje se smatra priridnim oblikom
kretanja,cija osnova lezi u prvim pocecima zivota na zemlji.Pracovek je gradeci
naselja uz vodu,bio prisiljen da se odrzava i krece po vodi,pa ve tako ovladao
plivanje.Najveci broj dece pluta i krece se na vodi iako ih niko nije ucio
plivanju.Plivanje treba prihvatiti kao neophodan nacin kretanja u specificnim uslovima
vodene sredine,pa stoga ono ima i ovu posebnu vrednost u savremenom
fizickomvasoitanju.
Sustinu i predmet vaspitno-obrazovnih vrednosti plivanja tretitao je veliki broj
pedagoskih i zdravstvenih radnika.Ovu telesno aktivnost izdasno su obradivali i
psiholozi,biomehanicari,sportski strucnjaci.Bilo je veliko pitanje znati ili ne znati
plivati" .Doslo se do jedinstvenog stava,da obrazovanje mora obezbediti uceniku
znanje plivanja.Znati plivati znaci moci sigurno i smelo ostati i kretati se na povrsini
vode svojim sopstvenim znanjem i telesnim kretanjem.bez tih sposobnosti covecji
zivot u vodi je ugroze.Pored mnogih nasih i svetskih teoreticara i metodicara fizickog
vaspitanja i M.Mejovsek (1964) naglasava da gde god postoje mogucnosti treba
ucenike upoznati sa elementima plivanja smucanja i klizanja" jer kako kaze Marklen:
plivanje nije samo sport u smislu usavrsavanja sposobnosti radi pobojsavanja
rezultata vec je to vezba i sredstvo odgoja za razvijanje opstekorisnih,za zivot vrednih
sposobnosti.

5. RANO OBRAZOVANJE - OBUCAVANJE PLIVANJA

Plivanje je sport najmladih zato sa plivanjem nikada ne pociemo dovoljno rano"
(D.Prvan,1950).Medutim obucavanje i upraznjavanje plivanja mozemo zapoceti i u
poznim godinama zivota.Znaci,nije rec samo o sportu,nego o plivanju kakvo je
potrebno svakom mladom i odraslom coveku bilo da se radi o zivotnoj potrebi,sportu
ili razonodu.Zbog tih potreba i iznetih vrednosti plivanja se naslo u programima
predskolskih i osnovnoskolskih ustanova mnogih zemalja.Na taj nacin plivanje je
poceo da oblikuje svoje vrednosti i mesto u najmladem uzrasto bilo da su one
zdravstvene,obrazovne ili vaspitne.Sam proces vaspitanja zapocinje od najranijeg
decijeg doba.Mnogo pedagozi zagovaraju sistem fizickog vaspitanja u ranom
detinjstvu jer ga ono oboruzava korisnim sposobnostima za celi zivot.E.A.Arkina kaze
da je kretanje detetu (i ne samo njemu) potrebno kao vazduh,sunce i voda.Ona zastupa
misljenje da vec u najranijem uzrastu uz kupanje treba obezbediti i kretanje u vodi.Sa
pokusaljima obucavanja plivanja moza se zapoceti vrlo ran jer je ono najpogodniji
sadrzaj fizickog vaspitanja u svim uzarastima.
Nije dokazano ali ima osnovanih predpostavki da sklonost dece prema vodi vec u

prvim danima zivota potice iz doba njihovog ontogenetskog razvoja.Dete koje dozivi i
najmanji neprijatnost u vodi pri prvim kupanjima(sapun,temperatura vode i sl.), ne
raduje se boravku u vodi.Sva ostala deca rado se kupaju i brckaju u vodi tu sklonost
prema vodi deca ispoljavaju i kasnije i rado se igraju i zadrzavaju u vodi.Upravo to
treba iskoristiti za rano navikavanje na novo specificnu sredinu.Decije telo,specificno
lakse, lako se odrzava i pluta na vodi sto znatno olaksava proces obocavanja
plivanja:Manifestacija radosti i zadovoljstva koje dete dozivljava u vodi zancajan su
stimulator za ranno obucavanje i upraznjavanje plvanja.u radu sa decom izvanradno je
znacajno preduzimanje svih mera predostroznosti protiv neprijatnosti koje bi se mogle
dsiti u vodi.Decu ne treba plasiti vodom.Kroz sistematski nastavni proces deca se lako
prilagodavaju i bez teskoca usvajaju motoriku plivanja.Francuska prvkinja i ucesnica
Olimpijskih igara u Meksiku Katrin Grezdan iznosi svoja iskustva iz specialne
plivacke skole sportskog centra u Ruanu.Radeci sa grupom dece razlicitog uzrasta od
deset meseci do pet godina (najstarije),dokazala je da se dete i sa deset meseci lako
prilagodava na razlicite okolnosti u vodi.I desetomesecno novorodence uspesno
oponasa svoju uciteljicu,udise i sa njom gnjura ispod nivoa vode.Ono zna da stavi
glavu pod vodu i zadrzi disanje.U radu sa takom malom decom pomazu joj i
majke.kako kaze katrin sva deca zavole vodu.U vodi,u skoro "bestezinskom" stanju
novorodencad se osecaju slobodna,jer mogu da izvode pokrete koje ne mogu da
izvode na suvom.deca izvode (oponasaljuci) plivacke pokrete "plivajuci" u pocetko
pod vodom.Taj period metodskog rada je najtezi posto se kontakt izmedu "ucenika" i
uciteljice i sva obljasnjenja provode gestikuliranjem i mimikom.Ako zelimo da dete
duze pliva,Tada treba dsa zna da izdise u vodu.Pri plivanju na duzoj razdalini deca se
vise naoprezu od odraslog coveka,pa se zato i brze zamaruju "Kada dete nece u
vodu,to je uvek skoro greska majke,koji se boji za dete i taj strah svesno ili nesvesno
prenosi na dete"
U telesnom vezbanju dece predskolskog uzrasta treba biti izvanredno oprezan.Savrad
treba vrlo savesno programirati i dozirati zbog toga je razumljivo sto se organozovan
pedagoski rad u plivanju programira i preporucuje tek za stariji predskolski
uzrast.Iznoseci znacaj ranog obucavanja plivanja strucnjaci preporucuju i iznose
program obucavanja plivanja u decijem vrticu.Deca u tom uzrastu lako nauce plivati,a
pravilno organizovanim radom se pospesuje reazvoj grudnog kosa i celokupne
muskulature.I nasi istaknuti pedagoski radnice preporucuju "na prikladan nacin
upraznjavanje sportskih disciplina a ponajvise plivanja,klizanja,sankanja i skijanja ".I
oni zbog senzibilnosti ovog uzrasta sposebno skrecu paznju na izbor telesnih
vezbi,pravilno doziranje i primenu adekvatnih metoda u radu sa tako mladim
uzrastom.

6. VASPITANJE

Svaki obrazovni proces poseduje vaspitnu osnovu a u sustini nema vaspitanja bez
obrazovanja.Na tim osnovama zasniva se celokupni proces fizickog vaspitanja a
prema tome nastave i ostalih oblika rada u plivanju .U svim tim oblicima ,celi
vaspitno-obrazovni rad trzi primenu i uvazavanje didaktickih principa o
naucnosti,sistematicnosti u nastavi,svesnom i aktivnom ucescu ucenika ,trajnosti
znanja ,misljenja i sl.
U svom razvoju mladi covek je plastican "materijal" koji se moze modelirati,ali treba
imati u vidu da njegov organizam u razvoju treba da zadovolji i prirodne psihofizioloske i fizicke potrebe.Fizicko vaspitanje i sport doprinose aktiviranju spoznajnih
procesa sposobnosti i interesovanja koji u toku telesnog vezbanja uticu na formiranje
keraktera mladih.Posebne mogucnosti otkrivaju se u emocionalnim i voljnim
sferama ,gde se po pravilu i ispoljavaju karakterne osobine coveka.Govoreci o uticaji
sporta na psihicki razvoj,moguce je pozvati se na mnogobrojna istrazivanja u ovoj
oblasti,Medutim od prvenstvenog je znacaja od prenosenje psiholoskih osobina
stecenih u spportskoj delatnosti na druge oblasti zivota.
Telesno vezbanje a prema tome i plivanje,je takva delatnost koja sa jedne strane
zadovoljava potrebe mladog coveka i podstice njegov razvoj,a sa druge veze njegovo
interesivanje pretvarajuci ga u radost i zadovoljstvo.Ono takode moze biti iskorisceno
kao prirodna platforma za formiranje moralnih i estetskih svojstava vaspitanja.Iz toga
logicno sledi da ozivljavanje vaspitnih potreba moze da zavisi od razlicitih
faktora.Medju njima,kao primer,mozemo navesti licnost nastavnika,odnos izmadu
vaspitaca i vaspitanika,drugarstvo u sportskom kollektivu nacin rukovodenja i sastav
ljudi koji se vaspitava i obrazuje u sportskoj sredini.
U vaspitanju dece i omladine snazan uticaj ima i porodica.Prema tome i nivo
vaspitanja i obrazovanja roditelja cesto je presudan u ostvarivanju vaspitnih
rezultata,jer moze nositi obelezje tradicionalizma.U svetlu ovih cinjenica ceni se i
odnos prema ucenju plivanja.Ne znanje plivanja nije samo sramota (kako navodi
vecina ucenika) nego i merilo neukosti i zaostalosti,Sto potvrduje stara latinska izreka
"Nec natare,nec litteras didicit"

7. NASTAVNO - TRENAZNI RAD

Mnogobrojna iskustva i istrazivanja pokazuju da je moguce ne zamorano obucavanje
nego i sistematsko upraznjavanje plivanja bez opasnosti po zdravlje i telesni razvoj
decaka i devojcica.Rano usmeravanje ne protivreci svestranom i stvaralackom
osposobljavanju covek,jer se pravilnom usmerenim nastavno trenaznim radom moze
obezbediti skladan fizicki i duhovni razvoj slobodne licnosti.Zbog toga su moguca
tolika vrhunska ostvarenja decaka i devojcica do 14 godina u postizanju
svetskih,olimpijskih i kontinentalnih rekorda.Takva ostvarenja u sportu,za takav mladi
uzrast,jedino su moguca u plivanju sportu najmladih.Rano indicirano upraznjavanje

plivackog sporta dovelo je i do ranog sportskog usmeravanja kojim se razvijaju

svestrane sposobnosti.I ne samo to.Malisani i devojcice koji se bave ovim sportom
su,prema izjavih njihovih trenera i plivackih strucjaka primerni u izvrsavanju skolskih
i drugih obaveza.U prilog ovim navodima idu i istrazivanj prof. P.Ostranda (1965) koji
je sa ekipomlekara fiziologa,psihologa i sportskih strucnjaka pratio treniranje
postignute rezultate i posledice intenzivnog sportskog rada mladih plivacica
Svedske.Za taj eksperiment odabrano je 30 plivacica iz cetiri plivacka kollektiva u
uzrastu od 12-16 god.Sve one su naucile plivati izmedu 5-8 god. a vecina je pocela da
sistematski trenira plivanje izmedu 10-13 god.(najkasnije sa 15 god.).Intenzivan
svakodnevni rad i treniranje ciji je obim leti prelazio i preko 10 km. dao je pet
rekorderskih rezultata Svedske,tri evropska i tri svetska rekorda.Samo istrazivanje je
pokazalo:
-da takav sistematski trenazni rad sa mladim plivacicama nije stetan po zdravlje
devojaka;
-nisu zapazena nikakva pogorsanja u statusu zdravlja i menstrualnog ciklusa;
-u skoli su sve plivacice bile primerne ucenice,a medu njima je bilo i 13 odlicnih;
-ispitivanja su pokazala visok nivo funkcionalnih sposobnosti organizma plivacica i
-nakon pestanka treniranja (i postepenog "izvodenja" iz rezima treninga),takode nisu
registrovane nikakve stetne posledice po zdravlje devojaka.

8. SOCIOLOSKI ASPEKTI
U evolucionom razvoju,uslovi zivota su primoravali coveka da resava teskoce u
kojima se nalazilo i kojim se sretao da bi stobolje i duze ziveo.U takvim uslovima od
njega se trazila-a za zivot bila i neuphodna-aktivnost u prirodi koja je dovela
njegovom menjanju i prilagodavanju.Plasticnost organizma mu je to omogucavala pa
je na taj nacin regulisao odnose sa prirodom doprinoseci i sam menjanju zivotnih
uslova.Sustina zivota,pored bioloskih potreba i jeste neprekidno stvaranje i
prevazilazenje ravnoteze sa prirodom. Na taj odnos covek je upucen od prvih pocetaka
zivota na Zemlji do danasnjih dana.Odatle i njegov interest da neprekidno usavrsava
materialne uslove zivota da bi bio u povoljnijem odnosu sa prirodom oko sebe.Nravno
u tome je bila bitna i njegova kretna aktivnost odnosno potreba za kretanjem.
Ta potreba nista nije manja ni danas,kada smo razvili nauku i tehniku i stvorili
neuporedljivo povoljnije uslove zivota. Naprotiv , uvodenje savremenih tehnoloskih
ostvarenja u proizvodni rad saobracaj i ostale drustvene delatnosti covek se oslobada
napornog fizickog rada ali ga ,sa druge strane,zbog njegove nedovoljne telesne
aktivnosti, sve vise ugrozavaju upravo te blagodeti i pogodnosti koje je sam stvorio.
Koliko je to danas ozbiljan drustveni problem pokazuje broj razlicitih obolenja i slaba
telesna otpornost savremenog coveka.Zato covek zamenjuje telesne aktivnosti i
naprezanja u proizvodnom radu telesnim aktivnostima u vezbanju i sportu.