Ova drama spada u jedno od ekspirovih remek dela koja su ga proslavila u celom svetu.

Da se
radi o drami to vidimo po nainu pisanja ali i po traginom zavretku - smrt glavnih likova. Pisac
opisuje staru dansku uglednu, kraljevsku porodicu u kojoj vlada neprijatna atmosfera. Radnja se
odvija u Danskoj u kraljevskom dvorcu i obiluje spletkama.
Vilijam ekspir je likove u drami Hamlet prikazao ljudski i vrlo uverljivo. Svi likovi su snano
prikazani kroz odnos prema Hamletu. Oni se menjaju u toku radnje promenom ivotnih situacija i
okolnosti, prolaze kroz sloen razvoj pun ljudskih protivrenosti. Oni ne ive samo u svojoj
sadanjosti, nego i u svojoj prolosti, sukobljavaju se sa svojom sredinom, ali i sa samim sobom.
Kraljevi Hamlet ima trideset godina i u tih trideset godina postoje dva razdoblja: prvo obuhvata
godine njegovog ivota do definitivnog povratka iz Vitenberga, gde je studirao. Drugo razdoblje
poinje od smrti njegovog oca pod dosta nejasnim okolnostima. Prema tome oeva smrt je
prelomna taka od dvostukog znaaja: ona deli Hamletov ivot na onaj pre i onaj posle i ona je
ino mesto na kome se gradi celi konflikt u biu, povod za unutranju dilemu, za promenu
miljenja o svetu i oveku i osnovni razlog za tragien ishod drame.
Hamlet je najkompleksnije osmiljen ekspirov lik. Njegov lik se menja pod pritiskom tekog
tereta kanjavanja zloinca. Za izvrenje tog zadatka, koji mu je nametnut neophodno je da
promeni svoju linost. To u njemu izaziva dramatine obrte koji potresaju njegovo unutranje
bie. Pod teretom snanih oseanja i da bi otkrio ubicu svog oca on navlai na sebe masku ludila.
Uivljen u ulogu ludaka, on iz korena menja izgled, pokret, izraz lica, odevanje i jezik. Re i
jezik nisu vie izraz mudrosti i znanja, ve sredstvo osmiljenog ludila. Sa ''ludilom'' Hamlet
moe slobodno da se kree, da slua, da stupa u dijaloge, da provocira. Hamletove provokacije i
smicalice iza maske ludila ine da kralj Klaudije nareuje njegovo ubistvo.
On je razoaran u ene zbog toga to je njegova majka Gertruda postala Klaudijeva ena, ali i
zbog toga to je Ofelijinu ljubav morao napustiti, svestan da bi je jo vie povredio ukoliko bi ona
bila u vezi sa osvetnikom koji e zbog toga i sam postati ubica. Hamlet je melanholian i divan
sanjar koji trai nain da popravi svet.
Hamletov stric, Klaudije svojom upeatljivou doprinosi veliini glavnog lika, Hamleta. On je
vet besednik, ovek akcije, koji se brzo prilagoava. Odluan, lukav i britke pameti, on je moan

i dostojan protivnik Hamleta. Tokom cele borbe Klaudije zadrava kraljevsko dostojanstvo. Ipak,
on polako postaje svestan zloina i duboko pati zbog toga.
Lik Polonija, dvorskog savetnika prikazan je kroz neusaglaene vidove ponaanja. Na poetku je
prikazan kao mudar ovek, a kasnije dobija neke komine crte. Postaje brbljiv, uplie se u tue
poslove.
enski likovi su dati manje detaljno. Kraljica Gertruda je povodljiva, naivna i povrna.
Ofelija je mlada, nena i nevina. Ona je prikazana kao ista dua i jedno od najlepih bia
prirode. Ofelija, poto joj Hamlet otkriva da mu njihov ljubavni odnos nije znaio nita, sebe
prikazuje kao emotivno i fiziki iskoriena osoba koja je bila u zabludi povodom postojanja
ljubavi, pa zato pribegava ludilu. U tom stanju ona izvodi umetniko delo kako primeuje njen
brat Laert. Njena sluajna, ili namerna smrt (ekspir je ostavio prostora za iroko tumaenje
ovoga dela) daje mogunost da se Ofelija, umesto kao samoubica i labilna osoba, tumai kao
kolateralna teta samoljubivih i vlastoljubivih osoba. ekspir to koristi da u zaarani krug sukoba
izmeu Klaudija i Hamleta uvede jo jednu osobu Laerta. On se smatra pozvanim da osveti
sestrinu ali i oevu smrt, pa tako Klaudije brzo pridobija Laerta na svoju stranu, protiv Hamleta.
Polazei od saznanja da mu je namenjena smrt, Hamlet poinje da se menja - oslobaa se
poznatih kolebanja: da li da ubije kralja ili ne. Postaje odluniji, dostojanstveniji, hladniji i
misaoniji. Hamlet je sada spreman da postupa ''savreno po savesti''. Unitavati korov (Polonije,
Klaudije) postaje zadatak njegove savesti. Njegova borba vie nije samo izraz linih obrauna,
vie nije borba protiv kralja ve borba protiv svih slinih njemu, tj. protiv zla koje rui lice na
telu drutva, cele ljudske zajednice. Da bi akcija dobila univerzalni smisao, Hamlet je morao u
sebi da pobedi poroke, o kojima je sam govorio: osvetoljubivost, oholost i slavoljublje.
Drama Hamlet, Vilijama ekspira osvetljava univerzalne ljudske vrednosti. Likovi iz ove drame
su odavno izali iz knjiga i sili sa pozornica, a uli u svet. Lik Hamleta posebno suoava
savremenog itaoca sa univerzalnim pitanjima ovekove sudbine. Hamletova sumnja je puna tako
dubokog odluivanja da svaka nova generacija italaca nalazi svoje nedoumice u njegovom liku.