Milorad Pavi

HAZARSKI
RENIK

ROMAN-LEKSIKON U 100 000 REI

A n d ro g i n o izd a n je

Beograd, 2014.

Naslovna strana prvobitnog (unitenog) Daubmanusovog izdanja

Hazarskog renika iz 1691. godine.
(Rekonstrukcija)

NA OVOM MESTU LEI ONAJ ITALAC KOJI

NEE NIKADA OTVORITI OVU KNJIGU.
ON JE OVDE ZAUVEK MRTAV.

Lexicon Cosri
(RENIK RENIKA O HAZARSKOM PITANJU)

REKONSTRUKCIJA PRVOBITNOG
DAUBMANUSOVOG IZDANJA IZ 1691.
(UNITENOG 1692) SA DOPUNAMA
DO NAJNOVIJIH VREMENA

Sadraj

PREDGOVOR ANDROGINOM IZDANJU

HAZARSKOG RENIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
PRETHODNE NAPOMENE
1. Istorijat Hazarskog renika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Sklop renika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. Nain korienja renika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. S auvani odlomci iz predgovora unitenom izdanju
renika iz 1691. godine (u prevodu s latinskog) . . . . . . . . . .

17
22
25
27

RENICI
Crvena knjiga
(hrianski izvori o hazarskom pitanju) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Zelena knjiga
(islamski izvori o hazarskom pitanju) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
uta knjiga
(hebrejski izvori o hazarskom pitanju) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
APPENDIX I
Otac Teoktist Nikoljski kao prireiva
prvog izdanja Hazarskog renika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259
Kazivanje o Adamu, bratu Hristovom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270

APPENDIX II
Izvod iz sudskog zapisnika sa iskazima svedoka
u sluaju ubistva dr Abu-Kabira Muavije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277
ZAVRNA NAPOMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283
POPIS ODREDNICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285
RE AUTORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287

Predgovor androginom izdanju

Hazarskog renika

Po mom oseanju umetnosti se dele na reverzibilne i nereverzibilne. Postoje umetnosti koje korisniku (recipijentu) omoguuju da delu prie sa razliitih strana, ili da ga ak obie i osmotri
menjajui smer razgledanja po sopstvenom nahoenju, kao to
je sluaj sa arhitekturom, skulpturom, ili slikarstvom, koji su reverzibilni. Postoje takoe one druge, nereverzibilne umetnosti,
kao to su muzika ili knjievnost, koje lie na jednosmerne ulice,
po kojima se sve kree od poetka ka kraju, od roenja ka smrti.
Ja sam odavno eleo da knjievnost, koja je nereverzibilna umetnost, nainim reverzibilnom. Otuda moji romani nemaju poetak
i kraj u klasinom znaenju rei. Oni su sazdani u nelinearnom
pismu (nonlinear narratives).
Na primer, Hazarski renik ima strukturu leksikona: to je
roman-leksikon u 100 000 rei i u zavisnosti od azbuke na
razliitim jezicima roman se razliito zavrava. Originalna verzija Hazarskog renika tampana irilicom zavrava se jednim
latinskim citatom: sed venit ut illa impleam et confirmem,
Mattheus. Moj roman u prevodu na grki zavrava se reenicom: Odmah sam primetio da su u meni tri straha a ne jedan.
Jevrejska, panska, engleska i danska verzija Hazarskog renika
zavravaju se ovako: Potom bi se obratno dogaalo pri povratku
itaa i Tibon je popravljao prevod na osnovu utisaka primljenih
pri tom itanju u hodu. Tom istom reenicom zavravaju se kinesko i korejsko izdanje knjige. Srpska verzija tampana latinicom,

14

hazarski renik

vedska verzija objavljena kod Nordstedtsa, holandska, eka

i nemaka verzija, zavravaju se reenicom: Taj pogled ispisa
Koenovo ime u vazduhu, upali fitilj i osvetli joj put do kue. Maarska verzija Hazarskog renika zavrava se reenicom: On
je jednostavno hteo da ti skrene panju na to kakva je tvoja priroda. Francuska, italijanska i katalonska verzija zavravaju se
reenicom: Doista, hazarski up slui do danas, mada ga odavno
nema Japanska verzija koju je objavio Tokyo Sogensha zavrava se reenicom: Devojka bee rodila brzu ker svoju smrt;
njena lepota bila se u toj smrti podelila na surutku i zgruano
mleko, a na dnu videla su se jedna usta to dre koren trske.
Kada je re o razliitim zavrecima jedne knjige, treba podsetiti da Hazarski renik pri kraju ima neto kao spolovilo. On se
pojavio 1984. godine u mukoj i u enskoj verziji, pa je italac
mogao da bira koju e verziju uzeti da ita.
esto su me pitali gde je sutina razlike izmeu mukog i enskog primerka moje knjige. Stvar je u tome to mukarac svet
doivljava van sebe, u svemiru, a ena svemir nosi u sebi. Ta se
razlika ogleda i u mukom, odnosno enskom primerku mog romana. Ako hoete, to je slika raspada vremena, koje se podelilo
na kolektivno muko i individualno ensko vreme. To je ono o
emu Jasmina Mihajlovi pie pod naslovom itanje i pol.
Takav, nosei svoje mnogobrojne zavretke, svoj enski i svoj
muki pol, poluivotinja (half an animal) kako za tu knjigu
ree Entoni Berdes, proputovao je Hazarski renik svet od
Evrope do obe Amerike i nazad preko Japana, Kine i Rusije delei dobru i lou sudbinu svog pisca i mojih drugih knjiga (cf.:
www.khazars.com).
Najavljen u Paris Match-u kao prva knjiga XXI veka, Hazarski
renik danas ulazi u XXI vek i eru Vodolije samo u enskoj verziji, koju italac sada dri u ruci, a muka mu se daje na uvid u
ovom predgovoru. Dakle, dok je u XX veku knjiga bila dvopolna
vrsta, u XXI veku postala je hermafrodit. Androgin. Ili neto incestuozno. U ovom novom obliku koji je nametnula izdavaka
ekonomija, moemo knjigu da zamislimo kao mesto gde ensko

milorad pavi

15

vreme sadri muko vreme. Odeljak koji se u enskoj verziji romana razlikuje od mukog, nalazi se u poslednjem pismu ove
knjige posle reenice: I pruio mi je onih nekoliko kseroksiranih listova to su leali pred njime.
Taj muki organ knjige, to hazarsko drvo koje ovde ulazi u ensku verziju romana, glasi:
Mogla sam potegnuti oroz u tom asu. Bolji nisam mogla imati
u bati je bio jedan jedini svedok i to dete. Ali, desilo se drugaije. Pruila sam ruku i uzela tih nekoliko uzbudljivih stranica, koje
ti prilaem uz pismo. Uzimajui ih umesto da pucam, gledala sam u
te saracenske prste sa noktima poput lenika i mislila na ono drvo
koje Halevi pominje u svojoj knjizi o Hazarima. Mislila sam o tome
da je svako od nas jedno takvo drvo: to vie rastemo uvis ka nebu,
kroz vetrove i kiu ka Bogu, tim dublje moramo ponirati korenjem
kroz blato i podzemne vode ka paklu. Sa tim mislima proitala sam
stranice koje mi je pruio Saracen zelenih oiju. Zapanjile su me i
upitala sam s nevericom dr Muaviju otkuda mu.
Milorad Pavi

Prethodne napomene
UZ DRUGO, REKONSTRUISANO
I DOPUNJENO IZDANJE

Sadanji pisac ove knjige uverava itaoca da nee morati da umre

ako ju proita, kao to je bio sluaj s njegovim prethodnikom, korisnikom izdanja Hazarskog renika iz 1691. godine kada je ova
knjiga jo imala svog prvog spisatelja. U vezi s tim izdanjem ovde
e morati da se prue neka obrazloenja, ali da to ne bi predugo
trajalo leksikograf predlae itaocima jednu nagodbu. See da
pie ove napomene pre veere, a italac e uzeti da ih proita
posle obeda. Tako e glad pisca naterati da bude kratak, a sitom
itaocu uvod nee izgledati previe dug.
1. Istorijat Hazarskog renika

Dogaaj* obraen u ovom leksikonu zbio se negde u VIII ili IX

veku nae ere (ili je bilo vie slinih dogaaja) i u strunoj literaturi taj se predmet obino naziva hazarskom polemikoms.
Hazaris su nezavisno i mono pleme, ratniki i nomadski narod
koji je u neizvesna vremena doao s Istoka, gonjen nekakvom
vrelom tiinom, i u razdoblju od VII do X veka naseljavao kopno
izmeu dva mora: Kaspijskog i Crnog. Zna se da su vetrovi koji
* Pregled literature o Hazarima objavljen je u Njujorku (The Khazars, a bibliography, 1939); o istoriji Hazara u dva maha je davao monografije jedan Rus,
M. I. Artamonov (Lenjingrad 1936. i 1962), a istoriju jevrejskih Hazara publikovao je u Prinstonu 1954. D. M. Dunlop.

18

hazarski renik

su ih dognali bili vetrovi mujaci, koji nikad ne nose kiu vetrovi na kojima raste trava i oni je nose preko neba kao brade.
Jedan pozni slovenski mitoloki izvor pominje Kozije more, to
bi se moglo shvatiti kao da je neko more imalo naziv Hazarskog
mora, jer su Sloveni Hazare zvali Kozarima. Zna se takoe da su
Hazari izmeu dva mora osnovali mono carstvo propovedajui
nama danas nepoznatu veroispovest. Hazarske ene su posle
smrti mueva poginulih u ratu dobijale po jastuk za uvanje suza
koje e proliti za ratnicima. Hazari su se objavili istoriji uavi
u ratove s Arapima, i sklopivi savez sa vizantijskim carem Heraklijem 627. godine, ali je njihovo poreklo ostalo nepoznato,
kao to su iezli i svi tragovi koji bi govorili pod kojim imenom
i narodom Hazare treba danas traiti. Za njima je ostalo jedno
groblje na Dunavu, za koje se ne zna je li zbilja hazarsko, i jedna
gomila kljueva koji su umesto drke nosili srebrni ili zlatni trorogi perper, pa DaubmanusY uzima da su ih lili Hazari. S istorijske
pozornice Hazari su nestali zajedno sa svojom dravom poto se
odigrala stvar o kojoj e ovde biti najvie rei poto su preobraeni iz svoje prvobitne i nama danas nepoznate vere u jednu
(opet se ne zna koju) od tri poznate veroispovesti onoga i ovoga
vremena hebrejsku, islamsku ili hriansku. Ubrzo posle preobraenja, naime, usledio je raspad hazarskog carstva. Jedan od
ruskih vojskovoa X veka, knez Svjatoslav, ne silazei s konja pojeo je hazarsko carstvo kao jabuku. Hazarsku prestonicu na uu
Volge u Kaspijsko more Rusi su razorili 943. godine ne spavajui osam noi, a izmeu 965. i 970. unitili su hazarsku dravu.
Oevici belee da senke kua hazarske prestonice jo dugo nisu
htele da se srue poto su same zgrade ve davno bile unitene.
Stajale su na vetru i u vodi Volge. Prema jednoj ruskoj hronici iz
XII veka Oleg se ve godine 1083. nazivao arhontom Hazarije,
ali u to vreme, dakle u XII stoleu, na podruju negdanje hazarske drave ve se nalazio drugi narod Kumani. Materijalni
ostaci hazarske kulture veoma su oskudni. Nikakvi natpisi, javni
ili privatni, nisu otkriveni, nema traga hazarskim knjigama koje
pominje HaleviY, ni traga njihovom jeziku, iako irilo belei da

PRETHODNE NAPOMENE

19

su ispovedali veru na hazarskom. Jedina javna zgrada otkopana

u Suvaru, na negdanjem hazarskom podruju, po svoj prilici nije
hazarska, nego bugarska. Nita osobito nije naeno ni prilikom
istraivanja na mestu Sarkila, ak ni tragovi tamonjeg utvrenja,
o kojem znamo da su ga za hazarske potrebe podigli Vizantinci.
Posle propasti drave, Hazari se jedva pominju. U X veku jedan
od maarskih stareina pozvao ih je da se nastane na njegovom
podruju. Godine 1117. doli su neki Hazari u Kijev knezu Vladimiru Monomahu. U Presburgu se 1309. zabranjuje katolicima
sklapanje braka s Hazarima i papa 1346. potvruje ovu odluku.
To je gotovo sve.
Pomenuti in preobraenja, koji je bio odsudan po udes Hazara, tekao je na sledei nain. Hazarski vladar kagans belee drevne hronike, usnio je jedan san i zatraio tri filosofa sa
raznih strana da mu taj san protumae. Stvar je bila od znaaja
po hazarsku dravu utoliko to je kagan odluio da sa svojim
narodom pree u veru onog mudraca ije tumaenje sna bude
najprihvatljivije. Neki izvori tvrde da je kaganu tog dana, kad je
doneo takvu odluku, umrla kosa na glavi i on je to znao, ali ga je
neto ipak gonilo da nastavi. Tako se u letnjoj rezidenciji kaganovoj naoe jedan islamski, jedan jevrejski i jedan hrianski misionar, jedan dervi, jedan rabin i jedan monah. Svaki od njih dobio
je od kagana na dar po no izraen od soli i oni zapodenue raspravu. Stanovita tri mudraca, njihovi sukobi zasnovani na polazitima tri razliite vere, linosti i ishod hazarske polemike
izazvali su veliku radoznalost, silne oprene sudove o dogaaju
i njegovim posledicama, o pobednicima i pobeenima u toj polemici i tokom vekova posveivane su im bezbrojne rasprave u
hebrejskoj, hrianskoj i islamskoj sredini, pa sve to traje do danas, kada Hazara ve odavno nema. Negde u XVII veku zanimanje
za hazarske stvari iznenada je obnovljeno i nepregledni materijal dotadanjih hazarskih studija sistematizovan je i objavljen
1691. godine u Borusiji (Pruskoj). Proueni su primerci troroge
nomizme, imena sa starog prstenja, slike sa kraga soli, diplomatske prepiske, portreti pisaca s kojih su iitani svi naslovi

20

hazarski renik

knjiga naslikani u pozadini, douniki izvetaji, oporuke, glasovi

crnomorskih papagaja za koje se smatralo da govore iezli hazarski jezik, slikani prizori muziciranja (s kojih su deifrovani
muziki zapisi ucrtani na notnim sveskama) i ak jedna ljudska
tetovirana koa, da se ne rauna arhivski materijal vizantijskog,
hebrejskog i arapskog porekla. Jednom rei, upotrebljeno je sve
to je mata oveka XVII veka mogla pripitomiti i staviti u svoju
slubu. I sve se to nalo izmeu korica jednog renika. Obrazloenje ovog interesovanja probuenog u XVII veku, dakle hiljadu
godina posle dogaaja, ostavio je jedan hroniar pod nejasnim
reenicama, koje glase: Svak od nas svoju misao vodi pred sobom u etnju kao majmuna na uzici. Kad ita, ima uvek dva
takva majmuna: jednog svojeg i jednog tueg. Ili, to je jo gore,
majmuna i hijenu. Pa gledaj ta e kome dati da jede. Jer, hijena
ne jede isto to i majmun
Bilo kako mu drago, tampar jednog poljskog renika, Joannes
DaubmannusY (ili neki naslednik pod njegovim imenom), pomenute 1691. godine objavio je svod izvora o hazarskom pitanju u
jedinom obliku podesnom da obuhvati sve to areno tivo koje su
oni sa perom u minui, to prave od usta mastionicu, gomilali i
gubili vekovima. Delo je objavljeno u obliku renika o Hazarima
pod naslovom Lexicon Cosri. Prema jednoj (hrianskoj) verziji,
knjigu je izdavau izdiktirao neki monah po imenu Teoktist NikoljskiA, poto je prethodno na ratitu izmeu austrijske i turske
vojske naao i napamet nauio grau o Hazarima razliitog porekla. Tako se Daubmanusovo izdanje pojavilo podeljeno na tri
renika: na zaseban glosar islamskih izvora o hazarskom pitanju,
na alfabetar grae crpen iz hebrejskih spisa i predanja, dok je
trei renik sastavljen na osnovu hrianskih vesti o hazarskom
pitanju. To Daubmanusovo izdanje renik renika o hazarskom
carstvu, imalo je neobinu sudbinu.
Izmeu 500 primeraka ovog prvog renika o Hazarima Daubmanus je otisnuo i jedan primerak otrovnom tamparskom bojom. Uz ovaj otrovni primerak zatvoren pozlaenom bravicom
iao je i jedan kontrolni primerak istog leksikona sa srebrnom