TEHNOART BEOGRAD

RAD I ENERGIJA
[KOLA ZA MA[INSTVO
I UMETNI^KE ZANATE
- yadaci -
11. Задатак
Материјална тачка започиње кретање без почетне брзине по
путањи са слике. Ако је μ=0,2 и g=10m/s2 израчунати висину до
које
ј ће се тачка попети!
РЕШЕЊЕ:
Путању
у а у тачке
а е поделићемо
оде е о наа3
дела и посматраћемо их посебно. H
30
 h 30


L
Почетне и крајње брзине на овим
етапама биће:
H  15m
L  3m
  0,2
H 
v2
v0  0
v1  cos30
g  10 m 2
 
30 30
s
h?
TEHNOART BEOGRAD

RAD I ENERGIJA
[KOLA ZA MA[INSTVO
I UMETNI^KE ZANATE
- yadaci -

1. део пута
Брзину v1 налазимо из закона F

EK 1  EK 0   Ai  A  G   A  F 
n
H
i 1
mg 30 
Силе које праве рад на путу су G и Fμ.

EK 1  EK 0  mgH   mgS  cos30 S
H 
30
2 2
mv1 mv0 3 H
  mgH   mg  2 H  
sin 30 
2 2 2 S
1 H
2
S  2H 
v1
2

 gH  1   3  2 S

v1  2 gH  1   3   v1  14 m
s
TEHNOART BEOGRAD

RAD I ENERGIJA
[KOLA ZA MA[INSTVO
I UMETNI^KE ZANATE
- yadaci -

2. део пута Fn
На исти начин налазимо и брзину v2.  F
v1  cos30 v2
EK 2  EK 1   Ai  A  F 
n

i 1 L mg
Једина сила која прави рад је Fμ.

EK 2  EK 1   F  L F    Fn   mg
2
mv2


m v1  cos30 
 2

   mg  L
2
v2  7 3
2

2 2   6
2 2
2
 3
2 14  
v2  2  v2  11,6 m
  0,2  10  3 s
2 2
TEHNOART BEOGRAD

RAD I ENERGIJA
[KOLA ZA MA[INSTVO
I UMETNI^KE ZANATE
- yadaci -

3. део пута
Као и у 1. делу пута, рад праве силе G и Fμ али сада су оба рада
негативна.

EK 3  EK 2   mgh   mgS  cos30

2
mv3


m v2  cos30 
 2

  mgh   mg  2h 
3
2 2 2 F

2
3  v2 h

8

 gh  1   3  30

mgg

2 h
3  v2 S 
sin 30 
h  3,75m
h
h 

 
30
S
8g  1   3 1 h
S  2h 
2 S
TEHNOART BEOGRAD

RAD I ENERGIJA
[KOLA ZA MA[INSTVO
I UMETNI^KE ZANATE
- yadaci -
12. Задатак
Материјална тачка започиње кретање почетном брзином 20m/s
уз стрму раван висине 4m и нагиба 45°. Ако је g=10m/s2
израчунати
у висинуу коју
ју тачка достиже при косом хицу
у ако јје
стрма раван:
a) храпава (μ=0,2) v2
b) глатка (μ=0)
( 0)

h?

H

45
TEHNOART BEOGRAD

RAD I ENERGIJA
[KOLA ZA MA[INSTVO
I UMETNI^KE ZANATE
- yadaci -

РЕШЕЊЕ:
Путању тачке поделићемо на два дела: уз раван и коси хитац.
Да би анализирали коси хитац потребно је да добијемо брзину v1.

EK 1  EK 0   Ai  A  G   A  F 
n

i 1 S
H
Силе које праве рад су G и Fμ.

EK 1  EK 0   mgH   mgS  cos 45

F 45
2 2 mg
mv1 mv0 2 SH 2
   mgH   mg  H 2 
2 2 2

v1 
2
v0  2 gH 1   
За храпаву раван (μ=0,2) v1  304 m s

За глатку раван (μ=0) v1  320 m s

TEHNOART BEOGRAD

RAD I ENERGIJA
[KOLA ZA MA[INSTVO
I UMETNI^KE ZANATE
- yadaci -

За храпаву раван (μ=0,2) v1  304 m s

За глатку раван (μ=0) v1  320 m s

Једначине кретања тачке по y оси за коси хитац су:
1 2 v2
y  v1 sin 45  t  g  t y
2

v y  v1 sin 45  g  t
h?
Када тачка достигне највећу 
45 x
висину тада је:
yh
vy  0
Хоризонтална компонента брине је константна током косог хица и
износи:

vx  v2  v1 cos 45
 TEHNOART BEOGRAD

RAD I ENERGIJA
[KOLA ZA MA[INSTVO
I UMETNI^KE ZANATE
- yadaci -

 1 2
yh y  v1 sin 45  t  g  t
 2
vy  0 v y  v1 sin 45  g  t
2 2 2
2 2 2 2  2  v1 v1
h  v1 t  5t h  v1  v1  5   v1   
2 2 20  20  20 40
2 2
v1  10  t t v1
2 20
2
За храпаву
у раван ((μ=0,2) v1  304 m s h  7,6m
v1
h
40 За глатку раван (μ=0) v1  320 m s h  8m
Уколико је стрма раван глатка, током кретања тачке нема дејства
неконзервативних сила,
сила па висину h можемо да нађемо применом
закона о одржању механичке енергије на путу 0-2.
TEHNOART BEOGRAD

RAD I ENERGIJA
[KOLA ZA MA[INSTVO
I UMETNI^KE ZANATE
- yadaci -

EK 0  EP 0  EK 2  EP 2  const v2
2 2
m  v0 m  v2
0 g  H  h
 mg h?
2 2
400 160
  10   4  h 
2 2
H
h  8m 
45


vx  v2  v1 cos 45
2
v2  320   160 m s
2
TEHNOART BEOGRAD

RAD I ENERGIJA
[KOLA ZA MA[INSTVO
I UMETNI^KE ZANATE
- yadaci -

ЗАКЉУЧАК:

 Закон о одржању механичке енергије важи само за
конзервативне силе.
силе Ако на тело делују и неконзервативне
силе (сила трења, отпори...), онда се укупна механичка
енергија
р ј смањујеуј током кретања
р и прелази
р у друге
ру облике
енергије (топлотну, електричну...)
 У нашем случају кретањем тачке по храпавој подлози део
механичке енергије се губи тј. прелази у топлотну (услед
трења).
 Зб
Због савлађивања
ђ отпора трења тачка достиже висину од
h=7,6m уместо h=8m колико би било да је подлога глатка.