Cene

Zbog velikog interesovanja za gradnju ovakvih brvnara od obraenih trupaca, i da

ne bi bilo nekih nedoumica u vezi cene, mi smo smislili jedinstven, i vrlo taan nain
izraunavanja cene brvnare u sivoj fazi. Siva faza je izrada zidova, stubova,
meuspratne konstrukcije, itd. od obraenih trupaca f 240mm, prema planu
brvnare. Znai u sivoj fazi nemate stolariju, podove, krov, kupatilo, instalacije itd.
Obraunska jedinica za izraunavanje cene brvnare u sivoj fazi je 18 evra po
dunom metru obraenog balvana, odnosno 90 evra po kvadratnom metru
ZIDA, jer u kvadratni metar zida ide 5 dunih metara balvana, te je 5 x 18 = 90.
Ovo je cena brvnare u Panevu, znai bez prevoza i montae.
Najbolji i najkompaktniji nain izrade brvnara, je pravljenje brvnare bez otvora za
stolariju. Kada se takva brvnara namontira, tek onda se, motornom testerom vade
otvori za stolariju. Taj deo balvana koji je izvaen, moe se iskoristiti za pravljenje
stepenita, stolova, atolica, klupa, nekih ukrasnih figura ispred brvnare, itd.
Evo i jednog primera: brvnara unutranjih dimenzija 5m x 5m, sa potkrovljem i
kalkanima od balvana (ukupna korisna povrina prizemlja i potkrovlja je oko 50m2
plus terasa i balkon oko 15m2 ) . Ona mora da se pravi od balvana duine 6m, zbog
ugaonog preklapanja ( ertova). Poto takva brvnara ima 4 zida, znai da je obim te
brvnare 4 x 6m = 24m. Ako je visina prizemlja 3m i visina potkrovlja 1m, znai da je
ukupna visina zidova brvnare 4m. Pomnoimo obim od 24m sa visinom od 4m,
dobijamo ukupnu povrinu zidova od 96m2. Ako su i kalkani od balvana, tu imamo
jo oko 14m2. Znai ukupna povrina je oko 110m2. Mnoenjem te povrine sa 90
evra, dobijamo cenu brvnare od oko 10 000 evra. Ta cena se uveava za
meuspratnu konstrukciju od balvana za otprilike oko 700 evra, i za terasu i balkon
za oko 1000 evra. Ako hoete i krovne rogove od balvana, to je jo oko 1500 evra.
Dakle, cena u mnogome zavisi od projekta brvnare, i od vaih mogunosti i elja.
Montaa brvnare je vrlo jednostavna, i moe je svako sastaviti, prema uputstvu koje
mi dajemo. Na licu mesta, potrebno je obezbediti i neku dizalicu koja e podizati te
balvana. Ako mi montiramo brvnaru, cena se uveava za oko 15%, plus smetaj i
hranu za majstore, a potrebno je obezbediti i dizalicu. Temelj morate vi sami uraditi.
U izradi brvnare u sivoj fazi spada:

Nacrti i uputstva za sklapanje brvnare

Zidovi spoljni i unutranji (pregradni)

Kalkani

Zidovi potkrovlja

Potporni stubovi

Balvani za terase i balkone

Popreni balvani izmeu prizemlja i potkrovlja

Izolacija izmeu balvana

rafovi za spajanje balvana

Kanali za razvod struje

Antiseptik zatita

Ukoliko ipak elite brvnaru po sistemu klju u ruke, cena se kree od

400-500 e/m2, u zavisnosti od projekta.
KLJU U RUKE podrazumeva pored svega navedenog i :

Konstrukcija krova od rogova ili od fosne 5 x 15 cm

Letvanje i daskanje krova

Postavljanje krovne izolacije debljine 10 ili 15 cm

Pokrivanje krova crepom ili tegolom

Opivanje potkrovlja lamperjom

Drvena ili PVC stolarija i njena ugradnja

Stepenite od uzduno preseenih trupaca

Postavljanje brodskog poda od 45mm na podu potkrovlja

Postavljanje konstrukcije i izolacija za postavljanje brodskog poda od 20mm u

prizemlju

Kompletan razvod elektroinstalacije

Kompletan razvod vode i kanalizacije

Kompletni limarski radovi

Ovo su okvirne cene za objekte sa potkrovljem, ukoliko je u pitanju samo prizemlje,

cena je via za 20 tak %. Cene balkona i terasa su oko 110 e/m2.

U ove cene nije uraunat temelj, zidanje odaka, keramika, sanitarija kupatila niti
prevoz do mesta montae.
Ukoliko ste zainteresovani, rado emo odgovoriti na sva Vaa pitanja.

CENE, USLOVI GRADNJE I PLAANJA TIP 1 (Debljina oblica 8 cm)

Postavljanje hidroizolacije ispod podvlaka kondor irine 15 cm.
Postavljanje osnovnih greda 80120.
Stubovi 120120.
Venanice 120120, ravne talpe ili poluoblice 78160.
Pregradni zidovi 78160 ravne talpe.
Krovna konstrukcija 80120, tavanske grede 80150.

 Preko rogova ide daska ili osb ploce, paropropusna folija.

Crep, lim ili tegola.
U potkrovlju brodski pod debljine 2 cm.
Oluci i vetar lajsne, iksne od plastificiranog lima.
Svi drveni elementi konstrukcije su raeni od smreke ili belog bora.
Unutranja stolarija drvena.
Spoljna stolarija drvena ili PVC.
Farbanje sadolinom ili vodenom bojom koja sadri zatitu protiv
insekata.
U cenu ulazi idejno reenje a projekat se placa posebno.
Prevoz materijala do 100 km od Beograda besplatno a dalje se naplauje
1 euro po km.
U cenu ulazi montaa u sivoj fazi to podrazumeva da se objekat sa
spoljne strane zavrava u potpunosti a sa unutranje strane su uraunati
pregradni zidovi, unutranja stolarija, stepenite u sivoj fazi.
Ukoliko je objekat prizeman u cenu je ukljuceno izrada lamperije na ili
ispod tavanskih greda u prizemlju.
U ugovorene radove ne spadaju instalacije struje, vode i hidroizolacije i
patosa u prizemlju.
Obaveza investitora je da obezbedi smetaj i hranu za radnike u toku
trajanja montae ukoliko drugaije nije odreeno ugovorom.
Ukoliko investiror nije u mogucnosti da obezbedi smetaj i hranu onda se
cena uveava za 5% od vrednosti objekta.

Cena za debljinu oblica -8cm Prizemlje, sprat i potkrovlje sa nadzidima 220eura/m2 + PDV
Ako je nisko potrkrovlje 150 eura/m2 + PDV (samo za potkrovlje).

Nain plaanja

-50% prilikom potpisivanja ugovora, kada se dogovara datum montae,

drugih 50% drugi dan montae.
Trajanje montae je od 5 do 10 dana u zavisnosti od veliine objekta.
Izrada temelja do 30 cm visine na ravnoj podlozi 50 eura m2.
Izrada temelja sa podrumskim delom 100 eura m2
CENE, USLOVI GRADNJE I PLAANJA TIP 2 (Debljina oblica 5 cm)
Postavljanje hidroizolacije ispod podvlaka kondor irine 15 cm.
Postavljanje osnovnih greda 80100.
Stubovi 120100.
Venanice 120100, ravne talpe ili poluoblice 45160.
Pregradni zidovi 45160 ravne talpe.
Krovna konstrukcija 50120, tavanske grede 80120.
Preko rogova ide daska ili osb ploe, paropropusna folija.
Crep, lim ili tegola.
U potkrovlju brodski pod debljine 2 cm.
Oluci i vetar lajsne ,iksne od plastificiranog lima.
Svi drveni elementi konstrukcije su raeni od smreke ili belog bora.
Unutranja stolarija drvena.
Spoljna stolarija drvena ili PVC.
Farbanje sadolinom ili vodenom bojom koja sadri zatitu protiv
insekata.
U cenu ulazi idejno reenje a projekat se plaa posebno.
Prevoz materijala do 100 km od Beograda besplatno a dalje se naplauje
1 euro po km.
U cenu ulazi montaa u sivoj fazi to podrazumeva da se objekat sa
spoljne strane zavrava u potpunosti a sa unutranje strane su uraunati
pregradni zidovi, unutranja stolarija, stepenite u sivoj fazi.
Ukoliko je objekat prizeman u cenu je ukljuena izrada lamperije na ili
ispod tavanskih greda u prizemlju.

 U ugovorene radove ne spadaju instalacije struje, vode i hidroizolacije i

patosa u prizemlju.
Obaveza investitora je da obezbedi smetaj i hranu za radnike u toku
trajanja montae ukoliko drugaije nije odreeno ugovorom.
Ukoliko investiror nije u mogunosti da obezbedi smetaj i hranu onda se
cena uveava za 5% od vrednosti objekta.

Cena za debljinu oblica -5cm Prizemlje, sprat i potkrovlje sa nadzidama 180 eura/m2 + PDV
Ako je nisko potrkrovlje 120 eura/m2 + PDV (samo za potkrovlje).

Nain plaanja 50% prilikom potpisivanja ugovora kada se dogovara datum montae,
drugih 50% drugi dan montae.
Trajanje montae je od 5 do 10 dana u zavisnosti od veliine objekta.
Izrada temelja do 30 cm visine na ravnoj podlozi 50 eura m2.
Izrada temelja sa podrumskim delom 100 eura m2
CENE, USLOVI GRADNJE I PLAANJA ZA IZRADU MONTANE KUE KLJU U
RUKE
Izrada idejnog reenja.
Hidroizolacija ploe kondorom 3 mm.
Pod u sobama, stirodur 3 cm i laminat.
Pod u kupatilu ploice u ceni do 7 eura.
Pod kuhinje ploice u ceni do 7 eura.
Ploice u kuhinji u pojasu iznad kuhinjskih elemenata u visini 80 cm.
Podovi terasa ploice u ceni od 8 eura.
Konstrukcija panela spoljnih zidova

 Gips ploa 12mm, parna brana , osb, Qsb 9 mm, ram drveni 4512,
mineralna vuna 120 mm, Qsb ili osb 11mm, demit fasada stiropor 8 cm,
fasadni lepak i mreica.
Debljina zida 23 cm niskoenergetski.
Konstrukcija panela pregradnih zidova
Gips ploe 9,5 mm, iverica 9 mm, ram 80 mm, mineralna vuna 80 mm,
iverica 9 mm i gips ploa 9,5 mm.
Obrada zidova i plafona od soba
Gletovanje i farbanje u belo
Obrada zidova plafona kupatila i kuhinje
Vlagootporna gips ploca 12 mm.
Zidovi u kupatilu ploice po ceni od 7 eura.
MEUSPRATNA KONSTRUKCIJA ako je objekat sa potkrovljem.
Gipsane ploce 9,5 mm, metalna konstrukcija, tavanske grede 50165,
izolacija mineralna vuna 15 cm, iverica 18 mm, filc i laminat.
Tavanska konstrukcija plafona prizemnog objekta
Gips ploa, parna brana, metalna konstrukcija, tavanske grede 45120,
izolacija mineralna vuna 15 cm i graevinska folija.
Krovna konstrukcija objekta sa potkrovljem
Gips ploe ili lamperija, parna brana, rogovi 80160, mineralna vuna
200mm
Krovni pokriva crep ili tegola.
Spoljna stolarija drvo ili PVC.
Unutranja duplo perovana vrata.
Dimnjak presek 160 ukoliko su objekti preko 50 m2 ulazi u cenu.
Oluci plastificirani.
Unutranje stepenite drveno.
Ograda drvena.
Elektrine instalacije

 Kompletna unutranja instalacija, spratne table, osigurai, utinice,

prekidai i sijalina grla. Kompletan razvod kablova prolazi kroz
protivpoarne buzire. Raspored utinica i prekidaa ide po projektu
(standard).
Instalacija vodovoda i kanalizacije po projektu. PVC cevi.
Sanitarija i oprema kupatila
Tu kabina, umivaonik i WC olja, baterije, bojler od 60 L, vodokotli i
ogledalo.
Transport ulazi u cenu, u sluaju da se do mesta gradnje ne moze prii
kamionom investitor obezbeuje prevoz i pretovar ili snosi naknadne
trokove pretovara i prevoza.
Montaa ulazi u cenu.
Obraun se vri po m2 bruto povrine objekta.
Pozicije koje nisu obuhvaene temelja i temeljnih ploa, instalacije
grejanja, klime, lusteri, elektrino i vodovodno brojilo, kuhinjski elementi,
sudopera, projektna dokumentacija za dobijanje gradjevinske dozvole
ukoliko se drugaije ne definie ugovorom.
Izrada temelja se posebno naplauje do visine 30 cm 50 eura m2
povrine ploe.
Cena projekta 5 eura m2.
Obaveza investitora su smetaj i ishrana montera ukoliko se drugaije ne
definie ugovorom.
Nain plaanja 60% prilikom potpisivanja ugovora i 40% po zavretku
sive faze gradnje.
Rok isporuke za poetak montae 30 dana od potpisivanja ugovora.
Konstrukcija i cene brvnara
OPTI TEHNICKI OPIS I PREDRAUN

OPTI OPIS:
Objekti su montani,postavljen na ve izgraenu i hidroizolovanu temeljnu plou.
Konstrukcija montanog dela kue je izraena od jelove i smreve ili borove grae .

KONSTRUKCIJA:
Osnovnu konstrukciju ine brvna za spoljne i unutranje zidove debljine 12cm
obraena sa unutranje strane ravno, a sa spoljanje u vidu poluoblice ili ravno.
Spajaju se po duzini dvostrukim nutevima.

TAVANSKA KONSTRUKCIJA:
Tavanicu ine tavanjae preseka 12x14cm, preko kojih se postavlja galerijski
brodski pod debljine d=32mm.

KROVNA KONSTRUKCIJA:
Konstrukciju krova ine rogovi preseka 10x14cm preko kojih se postavlja obraena
lamperija, stiropor kao izolacija, krovna folija I krovni pokriva (crep, lim, ondolina)

PROZORI I VRATA:
Sva stolarija je puna drvena i prema projektu, ustakljena termopan staklom
4+12+4mm.

NAPOMENE
-trokovi ishrane i smetaja radnika na montai nisu u obavezi investitora
-trokovi prevoza su uraunati u cenu
-cenom je obuhvaena kompletna konstrukcija, pegrade, stolarija, podovi,
stepenita I ograde, izolacija I pokrivka krova
-cenom nisu obuhvaene instalacije struje, vode i sanitarije i izrada temelja.

PREDRAUN I CENA
Prema svemu navedenom predraun kostanja radova na izradi i montai drvene
kue iznosi okvirno 180/m2
Sama cena objekta zavisi od vie parametara, a neki od njih su stepen zavrenosti
objekta, sistema gradnje, vrste ugraenog materijala itd. Kod nas dobijate najbolji
odnos cene i kvaliteta s obzirom da nai objekti zadovoljavaju sve Evropske
standarde uz upotrebu pri gradnji savremenih i ekolokih materijala. Za svaki
objekat cena se formira posebno jer je za nas svaki objekat poseban na svoj nain i
svakom se posveuje puna panja. Poto posedujemo tipske objekte, oni se svi
mogu modifikovati i prilagoditi Vaim eljama i potrebama, tako da niste ogranieni
na nau trenutnu ponudu. Ukoliko na naem sajtu ne naete objekat koji bi
zadovoljio Vae potrebe, pozovite nas kako bi nali najidealnije reenje za Va dom,
poslovni objekat ili objekat neke druge namene.
Predstavljamo Vam cene nae standardne ponude koje su opteg karaktera jer kao
to je ve pomenuto, za svaki objekat se radi poseban proraun.

Cene sistema sive faze

Ekonomik
Pasiv

Standard

198 eura/m2
222 eura/m2

282 eura/m2

Sistem " sive faze " podrazumeva sledee radove:

- radioniarsku izradu zidnih elemenata i krovne konstrukcije

kompletni limarski radovi

- utovar, istovar i transport

ugradnje fasadne PVC stolarije ( prozori, ulazna vrata)

- montaa zidova i krovne konstrukcije

fasaderski radovi sa opivanjem streha

- opivanje krovnih povrina

ugradnja buir creva bez kablova

- postavljanje krovnog pokrivaa

gipsarski radovi sa bandairanjem spojeva i al. lajsne

Cene sistema klju u ruke

Ekonomik
Pasiv

Standard

303 eura/m2
333 eura/m

393 eura/m2

Sistem " klju u ruke " podrazumeva sledee radove:

- radioniarsku izradu zidnih elemenata i krovne konstrukcije

molerski radovi

- utovar, istovar i transport

hidro i termoizolacija temeljne ploe

- montaa zidova i krovne konstrukcije

izrada ravnajueg sloja

- opivanje krovnih povrina

postavljanje podne obloge

- postavljanje krovnog pokrivaa

kompletna el. instalacija

- kompletni limarski radovi

ugradnja sobnih vrata

- ugradnje fasadne PVC stolarije (prozori, ulazna vrata)

keramiarski radovi

- fasaderski radovi sa opivanjem streha

kompletna sanitarija za kupatilo

- gipsarski radovi sa bandairanjem spojeva i al. lajsne

ienje gradilita

Cene sistema sive faze spratnih i kua sa potkrovljem

Standard

Pasiv
238 eura/m2

292 eura/m2

Sistem " sive faze " podrazumeva sledee radove:

- radioniarsku izradu zidnih elemenata i krovne konstrukcije

kompletni limarski radovi

- utovar, istovar i transport

ugradnje fasadne PVC stolarije ( prozori, ulazna vrata)

- montaa zidova i krovne konstrukcije

fasaderski radovi sa opivanjem streha

- opivanje krovnih povrina

ugradnja buir creva bez kablova
- postavljanje krovnog pokrivaa
gipsarski radovi sa bandairanjem spojeva i al. lajsne
Cene sistema klju u ruke spratnih i kua sa potkrovljem

Standard

Pasiv
348 eura/m2

404 eura/m2

Sistem " klju u ruke " podrazumeva sledee radove:

- radioniarsku izradu zidnih elemenata i krovne konstrukcije

molerski radovi

- utovar, istovar i transport

hidro i termoizolacija temeljne ploe

- montaa zidova, krovne konstrukcije i stepenita

izrada ravnajueg sloja

- opivanje krovnih povrina

postavljanje podne obloge

- postavljanje krovnog pokrivaa

kompletna el. instalacija

- kompletni limarski radovi

ugradnja sobnih vrata
- ugradnje fasadne PVC stolarije (prozori, ulazna vrata)
keramiarski radovi

- fasaderski radovi sa opivanjem streha

kompletna sanitarija za kupatilo

- gipsarski radovi sa bandairanjem spojeva i al. lajsne

ienje gradilita

Cene vae za teritoriju R. Srbije.

Pored gore navedenih radova, po vaem zahtevu moemo izvesti:

izradu temelja, vodovodnih i kanalizacionih ahtova, septikih jama, trotoara

etano grejanje

projekat za dobijanje graevinske dozvole

Pravilnik o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i

stanova
Sl. glasnik RS br. 58/2012, 74/2015, 82/2015

I UVODNE ODREDBE
Primena
lan 1
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi i normativi za projektovanje, odnosno izradu
tehnike dokumentacije za graenje stambenih zgrada i stanova kao i delova drugih
objekata namenjenih za stanovanje.
lan 1a
Ovaj pravilnik primenjuje se na projektovanje, odnosno izradu tehnike
dokumentacije za graenje stambenih zgrada odnosno delova zgrada koji u skladu
sa podzakonskim aktom kojim se ureuje klasifikacija objekata pripadaju klasi 1122
Stambene zgrade sa tri ili vie stanova.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na stambene zgrade koje pripadaju klasi
1122 Stambene zgrade sa tri ili vie stanova, a svrstane su u kategoriju A.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na projektovanje odnosno izradu tehnike
dokumentacije za dogradnju odnosno nadziivanje zgrada, odnosno izvoenje
radova na stambenim zgradama ili delovima drugih objekata namenjenih za
stanovanje, utvrenim lanom 145. Zakona o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu:
Zakon).
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na projektovanje odnosno izradu tehnike
dokumentacije za graenje stambenih objekata u skladu sa propisima kojima se
ureuje oblast socijalnog stanovanja.
Pojmovi
lan 2
Pojedini pojmovi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledee znaenje:
1. stambena zgrada je samostalna upotrebna celina koju sainjava sklop
prostornih jedinica (sa jednim zajednikim ulazom), ija je osnovna namena
stanovanje;

2. stan je prostorna jedinica, odnosno skup prostora i prostorija koji ine

posebnu upotrebnu celinu koja obezbeuje uslove za ivljenje i boravak u
njemu;
3. veliina stana odreena je neto korisnom povrinom stana izraunatom
prema standardu SRPS.U.C2.100:2002;
4. struktura stana je odreena brojem i namenom prostorija;
5. etaa je nivo u zgradi, koji moe biti podzemni i nadzemni.
II USLOVI I NORMATIVI ZA PROJEKTOVANJE STAMBENIH ZGRADA I STANOVA
1. Parkiranje vozila i garaa
lan 3
Parkiranje vozila za potrebe stambene zgrade, projektuje se u skladu sa planskim
dokumentom, kao podzemni, nadzemni otvoreni ili natkriveni parking prostor, u
okviru garae ili kombinovano.
Broj parking mesta po jednom stanu odreuje se u skladu sa planskim dokumentom.
Pod garaom u stambenoj zgradi podrazumeva se zatvoreni prostor za parkiranje
vozila.
Najmanja dimenzija parking mesta za parkiranje je 230/480 cm, parking mesta za
poduno parkiranje je 200/550 cm, a garanog boksa 270/550 cm.
Svetla visina garaa na povrinama koje su predviene za kretanje motornih vozila,
ne sme biti manja od 220 cm, mereno od kote gotovog poda do najnieg nivoa
elemenata konstrukcije, instalacija i opreme.
Najvei nagib pristupne rampe za garau iznosi 12% ako je rampa otvorena,
odnosno 15% ako je rampa zatiena od zaleivanja ili natkrivena.
2. Pristupne povrine
lan 4
Za pristup peaka i vozila zgradi planiraju se ureene povrine.
Peaki pristup kod ulaza u zgradu mora biti minimalne irine 150 cm.
Kada se u zgradi planiraju i druge, nestambene namene (poslovanje, komercijalne
delatnosti i sl), ulazni prostor namenjen ovim namenama mora biti odvojen od ulaza
namenjenog stanovanju.

Ukoliko postoji denivelacija ulaza u zgradu u odnosu na pristup zgradi, pristup zgradi
(stepenite, rampa i dr), kao i pristupnu povrinu, treba planirati u skladu sa
propisima o pristupanosti.
Izmeu spoljanjeg pristupnog stepenita i vetrobrana neophodno je planirati ravnu
povrinu najmanje u irini stepenita, minimalne duine 120 cm.
3. Prostori za kretanje u stambenoj zgradi
Ulaz u zgradu
lan 5
Ulazni prostor u zgradu mora biti projektovan tako da je omoguen nadzor nad
ulazom u objekat, komunikacija posetilaca sa stanarima (interfon) i dostava pote.
Ulazni prostor mora biti projektovan tako da se u sluaju denivelacije pristupne
povrine i pristupne stanice lifta omogui nesmetano kretanje, u skladu sa
propisima pristupanosti.
Na ulazu u stambenu zgradu mora se predvideti vetrobran. Dimenzije vetrobrana
odreuju se prema broju stanara koji ga koriste, kao i prema opremi. Najmanja
dubina vetrobrana glavnog ulaza u zgradu iznosi 210 cm, a najmanja irina, u zgradi
do 30 stanova iznosi 180 cm, u zgradi do 40 stanova iznosi 240 cm, a u zgradi sa 40
i vie stanova iznosi 300 cm.
Najmanja svetla visina prostorije vetrobrana iznosi 240 cm.
Ulazna vrata u stambenu zgradu su minimalne svetle irine 120 cm i otvaraju se
prema spoljanjem prostoru.
Sputanje poda vetrobrana ispod nivoa pristupne povrine nije dozvoljeno.
Prostori za horizontalno kretanje
lan 6
Prostori za horizontalno kretanje omoguavaju povezivanje stanova i drugih
prostora u zgradi na istom nivou.
Dimenzije prostora za horizontalno kretanje su:

najmanja svetla irina 140 cm;

najmanja svetla visina 240 cm.

Dimenzije pomonih ili tehnikih prostora za horizontalno kretanje su:

najmanja svetla irina iznosi 120 cm;

najmanja svetla visina iznosi 220 cm.

Prostori za vertikalno kretanje

lan 7
Stepenini prostor omoguava pristup prostorima za horizontalno kretanje i ima
sledee minimalne dimenzije:

svetla irina stepeninog kraka iznosi 120 cm;

svetla irina stepeninog podesta iznosi 120 cm;

svetla irina prostora ispred ulaza u druge prostorije, stanove ili lift iznosi 150
cm;

svetla visina izmeu dva stepenina kraka iznosi 220 cm;

visina stepenika iznosi najvie 18 cm, a irina gazita iznosi najmanje 28 cm,
osim za stepenice ka podrumu ili tavanu ili drugim pomonim odnosno
tehnikim prostorima u zgradi, ije dimenzije mogu biti maksimalno 20 cm
visine, a minimalno 25 cm irine gazita.

lan 8
Liftovi odgovarajueg kapaciteta i karakteristika, a u skladu sa propisima kojima se
ureuje ova oblast, obavezno se ugrauju u svaku stambenu zgradu sa etiri i vie
nadzemnih etaa.
U stambenim zgradama u kojima je, u skladu sa ovim pravilnikom obavezna
ugradnja liftova, najmanje jedan lift mora da zadovolji standarde pristupanosti.
Najmanje jedan lift u stambenoj zgradi mora da zadovolji standarde pristupanosti.
Ispod voznog okna lifta ne mogu se nalaziti stambene i poslovne prostorije i
sklonita.
4. Stan u zgradi
Delovi stana
lan 9
Stambenu jedinicu sainjavaju sledee grupe prostora:
1. stambeni prostori;
2. pomoni prostori;
3. prostori za kretanje;

4. otvoreni prostori.
Stambeni prostori su prostori stana predvieni za boravak (dnevna soba,
vienamenska soba), obedovanje (trpezarija), pripremu hrane (kuhinja), spavanje i
rad (soba).
Pomoni prostori su prostori stana predvieni za uvanje hrane (kuhinjska ostava,
plakarska ostava za hranu), odravanje line higijene (kupatilo, WC), prostor za
odlaganje stvari, kao i odravanje stana (garderoba, prostor ili prostorija za potrebe
domainstva, plakarska ostava za potrebe domainstva).
Prostori za kretanje su prostori izmeu stambenih i pomonih prostora u stanu
(ulazni prostor, degaman, hodnik, unutranje stepenite).
Otvoreni prostori koji pripadaju stanu su loe, balkoni, terase, bate i dr.
Dnevna soba je deo stambenog prostora namenjen boravku svih lanova
domainstva.
Vienamenska soba je deo stambenog prostora u garsonjerama i jednosobnim
stanovima, namenjen boravku, spavanju i radu.
Soba je deo stambenog prostora stana namenjen spavanju i radu i moe biti soba za
jednu osobu i soba za dve osobe.
lan 10
Kada se u stan ulazi iz otvorenog prostora (galerija) ulazna zona mora biti
projektovana tako da funkcionie kao vetrobran.
Dispozicija i orijentacija stana
lan 11
Pozicioniranje stambenih jedinica u podzemnim etaama nije dozvoljeno, osim u
sluaju kada je najmanje jedan fasadni zid stana u potpunosti iznad nivoa terena, uz
uslov da ispred fasadnih otvora ne postoji prepreka (susedni objekat, trakt, potporni
zid, ograda i sl.) na udaljenosti manjoj od 6,0 m.
U stambenim zgradama sklopovima organizovanim oko unutranjeg dvorita
(poluatrijum, atrijum, dvotrakt i sl.) ne mogu se postavljati fasadni otvori dnevne
sobe iskljuivo prema unutranjem dvoritu ukoliko je rastojanje izmeu traktova
objekta manje od 12,0 m.
Sobe mogu imati fasadne otvore iskljuivo orijentisane prema unutranjem dvoritu,
ukoliko rastojanje izmeu traktova objekta iznosi najmanje 6,0 m.
lan 12

Kada se za potrebe ventilacije i osvetljenja pomonih prostora u stanu i zajednikog

stepenita u objektu formira svetlarnik njegova povrina se odreuje tako da
svakom metru visine zgrade odgovara 0.5 m2 svetlarnika, pri emu on ne moe biti
manji od 6 m2. Minimalna irina svetlarnika je 200 cm.
Mora se obezbediti servisni pristup svetlarniku i odvodnjavanje atmosferskih voda.
Stambeni prostori stana, izuzev kuhinje, ne mogu se projektovati sa orijentacijom ka
svetlarniku.
Prirodno osvetljenje stana
lan 13
Svi stambeni prostori stana moraju biti neposredno prirodno osvetljeni kroz fasadne
otvore.
Posredno osvetljavanje prostora za pripremanje hrane (kuhinja) dozvoljeno je preko
prostora za obedovanje, dnevnog boravka i prostora za kretanje.
Neposredno osvetljenje je postignuto ako ukupna zastakljena povrina fasadnih
odnosno krovnih otvora namenjenih osvetljenju odreenog prostora dostie
najmanje 15 % njegove neto povrine u osnovi.
Kada se prostor posredno osvetljava ukupna povrina fasadnih otvora se rauna u
skladu sa stavom 3. ovog lana, pri emu se za osnovu uzima ukupna neto povrina
poda neposredno i posredno osvetljenog prostora.
Maksimalna dubina jednostrano osvetljenog prostora stana, bilo da je neposredno
osvetljen, ili sadri i posredno osvetljene prostore, ne moe iznositi vie od tri svetle
visine prostora koji je neposredno osvetljen.
Prirodno provetravanje stana
lan 14
Stambeni prostori stana provetravaju se neposredno, prirodnim putem, kroz
fasadne, odnosno krovne otvore.
Kada se prostor za pripremanje hrane (kuhinja) posredno osvetljava mora se
predvideti vetako provetravanje ovog prostora.
Kupatila i ostave za uvanje hrane provetravaju se prirodnim putem kroz fasadne,
odnosno krovne otvore, ili sistemom vetakog provetravanja.
Struktura stana
lan 15

Stan, prema strukturi, ima sledee prostore i prostorije:

1. garsonjera: ulazna zona, vienamenska soba sa prostorom za pripremu hrane
(ajna kuhinja) i kupatilo;
2. jednosoban stan: ulazna zona, prostor za pripremu hrane (kuhinja),
vienamenska soba sa prostorom za obedovanje i kupatilo;
3. jednoiposoban stan: ulazna zona, prostor za pripremu hrane (kuhinja),
dnevna soba, prostor za obedovanje, soba za jednu osobu i kupatilo;
4. dvosoban stan: ulazna zona, prostor za pripremu hrane (kuhinja), dnevna
soba, prostor za obedovanje, soba i kupatilo;
5. dvoiposoban i vei stan: ulazna zona, prostor za pripremu hrane (kuhinja),
dnevna soba, prostor za obedovanje, sobe, kupatilo i WC.
lan 16
(Brisano)
Minimalne dimenzije prostorija i prostora u stanu
lan 17
Dnevne sobe, vienamenske sobe i sobe ne mogu biti ue od polovine svoje duine.
Minimalna irina dnevne sobe i vienamenske sobe iznosi:
1. 320 cm garsonjera, jednosobni i jednoiposobni stan;
2. 340 cm dvosobni i dvoiposobni stanovi;
3. 360 cm trosobni i troiposobni stanovi;
4. 380 cm etvorosobni i vei.
Minimalna irina sobe iznosi:
1. soba za 1 osobu 210 cm;
2. soba za 2 osobe 240 cm;
3. u dvosobnim i veim stanovima, najmanje jedna soba za dve osobe 280 cm.
Minimalna irina prostora za pripremanje hrane (kuhinje) iznosi 170 cm.
Minimalna irina prostora za obedovanje iznosi 220 cm.
Minimalna irina kupatila iznosi 160 cm.

Minimalna irina WC-a iznosi 90 cm.

Minimalna irina prostorije za potrebe domainstva iznosi 90 cm.
Minimalna irina prostora za kretanje na ulazu u stan iznosi 120 cm, a ostalih
hodnika i degamana 90 cm.
Minimalna irina kraka unutranjeg stepenita iznosi 80 cm.
Minimalne irine iz st. 2, 3. i 4. ovog lana predstavljaju rastojanje izmeu finalno
obraenih povrina.
lan 18
Najmanja svetla visina u svim stambenim prostorijama u stanu iznosi 260 cm, osim
u sluaju potkrovlja.
Minimalne povrine prostorija u stanu
lan 19
Minimalne povrine prostorija i prostora u stanu su:
1. dnevna soba 16,00 m2;
2. soba za dve osobe 11,00 m2;
3. soba za jednu osobu 7,00 m2;
4. prostor za obedovanje 4,00 m2;
5. prostor za pripremu hrane (kuhinja) 4,00 m 2;
6. plakarska ostava 0,50 m2;
7. kupatilo 3,00 m2;
8. WC (posebna prostorija) 1,30 m2.
Minimalne povrine stana prema strukturi stana
lan 20
Minimalne povrine stana prema strukturi stana su:
1. garsonjera 26,00 m2;
2. jednosobni stan 30,00 m2;
3. jednoiposobni stan 40,00 m2;

4. dvosobni stan 48,00 m2;

5. dvoiposobni stan 56,00 m2;
6. trosobni stan 64,00 m2;
7. troiposobni stan 77,00 m2;
8. etvorosobni stan 86,00 m2;
9. etvoroiposobni stan 97,00 m2.
lan 21
(Brisan)
5. Pomoni prostori u stambenoj zgradi
Stanarske ostave
lan 22
Stanarske ostave su prostorije za potrebe stanara, koje se planiraju izvan stanova, a
grupiu se u podzemnim ili tavanskim etaama zgrade.
Minimalna povrina poda jedne stanarske ostave iznosi najmanje 2,0 m 2, a
minimalna visina iznosi 220 cm.
Stanarske ostave moraju imati prirodnu ili vetaku ventilaciju.
Prostor za smetaj pribora za odravanje higijene zgrade
lan 23
U zgradi se mora predvideti prostorija za smetaj pribora za odravanje higijene
zgrade, minimalne povrine poda 2,0 m2 i najmanje svetle visine 220 cm.
U ovoj prostoriji se mora predvideti toee mesto sa slivnikom u podu, a povrine
podova i zidova ove prostorije moraju omoguiti mokro ienje.
6. Konstrukcija, elementi, materijali i zavrna obrada zgrade i stana
Konstrukcija
lan 24
Konstrukcija stambene zgrade, kao i ostali elementi materijalizacije objekta (fasadni
zidovi i otvori, krovovi i dr.) moraju biti projektovani od pogodnih, atestiranih
materijala trajnog karaktera.
Fasadni otvori

lan 25
Raspored, veliina i oblik fasadnih otvora, vrata i prozora, poloaj okova i raspored
nametaja i opreme moraju omoguiti nesmetano otvaranje do svetle irine
njihovog otvora.
Zastakljena povrina fasadnih otvora mora biti pristupana za odravanje.
Unutranji otvori
lan 26
Pozicija i veliina unutranjih otvora, kao i poloaj okova i raspored nametaja i
opreme moraju omoguiti neometano otvaranje do svetle irine njihovog otvora.
Minimalne svetle dimenzije unutranjih otvora u stanu iznose:
1. ulazna vrata u stan irina 90 cm;
2. stambene prostorije irina 80 cm;
3. kuhinja irina 70 cm;
4. kupatilo i WC irina 70 cm.
Svi unutranji otvori moraju imati minimalnu svetlu visinu 200 cm.
Zavrna obrada zgrade i stana
lan 27
Zavrne povrine zidova, plafona i podova u zajednikim prostorijama zgrade
moraju biti otporne na habanje i pogodne za odravanje istoe.
Zavrne povrine zidova, plafona i podova u stanu moraju biti otporne na habanje i
pogodne za odravanje istoe.
7. Uslovi zatite stambene zgrade i stana
Zatita od atmosferskih uticaja i podzemnih voda
lan 28
Sve povrine i spojevi spoljanjeg omotaa zgrade moraju biti trajno zatieni, u
horizontalnom i vertikalnom pravcu, od uticaja vetrova kao i prodora atmosferskih i
podzemnih voda, pravilnim projektantskim reenjima, primenom i ugraivanjem
odgovarajuih, graevinskih materijala.
lan 29

Toplotna zatita zgrade obezbeuje se odgovarajuom termikom izolacijom

spoljanjeg omotaa zgrade koja omoguava termiku stabilnost njenog unutranjeg
prostora.
Fasadni otvori moraju imati predvienu zatitu od sunca i pregrevanja u letnjem
periodu kao i zatitu od oluje i grada.
Stambena zgrada mora biti projektovana u skladu sa propisima kojima se ureuju
energetska svojstva zgrada.
Zatita od buke
lan 30
Sve prostorije u kojima su smetena buna postrojenja (dizel-agregati, kotlarnice,
hidroforske stanice, toplotne predajne stanice, mainska prostorija, vozno okno,
pogonska oprema za provetravanje i slino) ne mogu se graniiti sa stambenim
prostorijama i moraju se izolovati od konstrukcije zgrade.
Zatita privatnosti i bezbednost
lan 31
Kod stambenih zgrada gde se poklapaju regulaciona i graevinska linija, najmanje
odstojanje gornje ivice prozorskog parapeta od nivoa okolnog terena u prizemnim
stanovima koji se nalaze u neposrednoj blizini javne komunikacije iznosi 180 cm.
Kod stanova iji su fasadni otvori orijentisani ka galeriji ili zajednikoj terasi,
najmanje odstojanje gornje ivice prozorskog parapeta od nivoa poda povrine
zajednikih prostora iznosi 160 cm.
Ne mogu se postavljati fasadni otvori na zidovima stana koji izlaze na lou ili balkon
drugog stana.
Na stanovima koji su u okviru iste graevinske parcele pozicionirani naspramno na
meusobnom rastojanju manjem od 6,0 m ne mogu se postavljati fasadni otvori
prema naspramnim stanovima na nain koji ugroava meusobnu privatnost.
Pregrade na loama, koje dele dva stana, ugrauju se po celoj spratnoj visini i
izrauju od materijala koji ne dozvoljavaju sagledivost unutranjosti drugog stana.
Visina zatitne ograde na stepenitima i otvorenim prostorima u stanu i zgradi
(loama, balkonima, terasama i slino) podignutim nad okolnim terenom vie 45 cm
mereno od finalno obraenog poda, do sedme nadzemne etae iznosi 110 cm, a
preko sedme nadzemne etae 120 cm.
Svi fasadni otvori iji je parapet ili fiksni zastakljeni deo nii od 90 cm mereno od
nivoa gotovog poda, osim fasadnih otvora orijentisanih na loe, terase, balkone,

bate ili galerije, moraju imati dodatnu zatitnu ogradu u skladu sa stavom 6. ovog
lana.
Otvori u ogradi moraju biti projektovani tako da se onemogui prolaz predmeta
prenika veeg od 12 cm i penjanje dece.
Zatita stambenih zgrada od poara
lan 32
Stambena zgrada se projektuje, gradi i oprema u skladu sa propisima i standardima
kojima se ureuje oblast zatite od poara.
Zatita stambenih zgrada od ratnih razaranja
lan 33
U cilju zatite stambenih zgrada od ratnih razaranja primenjuju se posebni propisi
koji ureuju ovu oblast.
lan 34
U sluaju da je u stambenoj zgradi predvien dimnjak, ienje dimnjaka mora biti
omogueno iz zajednikih prostorija zgrade.
Jedan kanal dimnjaka iz stava 1. ovog lana moe imati dva prikljuka na istoj etai
izmeu kojih visinska razlika mora biti najmanje 30 cm.
Zatita od atmosferskih pranjenja
lan 35
Tehnika dokumentacija za izgradnju stambene zgrade sadri proraun o potrebi
zatite od atmosferskih pranjenja, u skladu sa propisima kojima se ureuje ova
oblast.
Vertikalni vodovi gromobranskih instalacija ne mogu biti vidni.
8. Prostorni uslovi instalacionih sistema
Vodovod i kanalizacija
lan 36
Stambena zgrada se prikljuuje na instalacioni sistem vodosnabdevanja u skladu sa
uslovima nosioca javnih ovlaenja i tehnikim propisima.
Prostor za vodomere pozicionira se i dimenzionie u skladu sa karakteristikama i
dimenzijama opreme i prostora za neometan pristup i servisiranje.

Projektom se mora predvideti mogunost jednovremene ili naknadne ugradnje

opreme za merenje potronje vode za svaki stan, kao i svaki prostor druge namene
(poslovanje, komercijalne delatnosti i dr.) pojedinano.
lan 37
Priprema tople vode za sanitarne potrebe u stambenim zgradama moe biti
centralna za stambenu zgradu u celini ili pojedinana za svaki stan posebno.
U stambenim zgradama gde se prostorije zagrevaju pojedinanim aparatima ili
sistemima planiraju se akumulacioni ili protoni bojleri radi pripreme tople vode, ili
kotlovi za pripremu tople vode i zagrevanje stana.
lan 38
Odvoenje sanitarnih otpadnih i fekalnih voda iz stana, odnosno stambene zgrade,
kao i odvoenje atmosferskih voda sa krovnih povrina, terasa, loa, balkona zgrade
i dvorinih povrina neposredno oko zgrade, mora biti obezbeeno sistemom
fekalne i atmosferske kanalizacione mree.
lan 39
Glavne kanalizacione vertikale nastavljaju se radi provetravanja iznad krova, terase,
ili drugog otvora iz prostora za stanovanje, tako da svojim funkcionisanjem ne utiu
na kvalitet stambenog komfora.
Vie krajeva vertikala iznad najviih odvoda mogu se spajati u jedan zajedniki uz
njegovo srazmerno proirenje i obaveznu ugradnju prinudne ventilacije.
Zabranjeno je spajanje sprovodnika za provetravanje sa dimnjacima ili drugim
kanalima za provetravanje u zgradi.
Grejanje, ventilacija i hlaenje
lan 40
Stambena zgrada i pripadajue stambene jedinice moraju imati definisan osnovni
sistem grejanja.
Kada se stambena zgrada prikljuuje na daljinski sistem grejanja ili dovod energenta
(gas), sistem grejanja kao i potrebni prostori za smetaj instalacija i opreme definiu
se projektom u skladu sa potrebnim kapacitetima i uslovima nosilaca javnih
ovlaenja.
Kada se u zgradi projektuje kotlarnica obavezno se projektuje i prostor za
skladitenje goriva, u zavisnosti od vrste goriva, a u skladu sa tehnikim propisima i
standardima.

Kada se projektuje grejanje stana na vrsto gorivo, obavezno je projektovanje

prostora za smetaj goriva koji mora biti izdvojen iz celine stana.
lan 41
Za daljinsko i centralno grejanje, kao i centralnu pripremu tople vode, projektom se
mora predvideti mogunost jednovremene ugradnje opreme za merenje utroka
energije za svaki stan pojedinano.
Zagrevanjem prostora i prostorija u stanu, u zavisnosti od namene postiu se
vrednosti od 20 do 24C.
lan 42
Individualni klima ureaji se ne mogu koristiti kao iskljuivi sistem za zagrevanje
stana.
Projektom je potrebno predvideti odgovarajuu poziciju ureaja, elektro prikljuak i
glavne vertikale za odvode.
Spoljanje jedinice klima ureaja moraju biti pozicionirane tako da budu primerene
arhitektonskom izrazu objekta.
lan 43
Instalacije vetakog provetravanja moraju se predvideti za sledee prostore u
stanu: prostor za pripremanje hrane (kuhinja), kupatilo, WC i kuhinjske ostave.
lan 44
Kada nije planirano prirodno provetravanje, instalacije vetakog provetravanja
moraju se planirati za stepenini prostor objekta, kao i za tehnike prostore toplotno
predajne stanice i prostorije za smetaj akumulatora, ukoliko postoje.
lan 45
Instalacije vetakog provetravanja moraju se planirati za sledee tehnike prostore:
prostor za smetaj elektro-mainske opreme za lift i liftovska okna, prostorija
agregata za proizvodnju elektrine energije, garaa i kotlarnica a u skladu sa
posebnim propisima koji ureuju navedene oblasti ili uslovima javnih komunalnih
preduzea.
Elektrine instalacije
lan 46
Sve stambene zgrade i stanovi moraju biti opremljene elektroenergetskim
instalacijama koje omoguavaju normalan boravak bez dnevne svetlosti kao i

korienje troila elektrine energije uobiajenih za ovu vrstu objekata, a u skladu

sa propisima kojima se ureuje ova oblast.
Sve stambene zgrade i stanovi moraju biti opremljeni elektronsko komunikacionom
mreom koja se planira, instalira, koristi i odrava u skladu sa vaeim propisima
koji reguliu oblast elektronskih komunikacija.
lan 47
Kada je ugradnja transformatorske stanice planirana u sklopu stambene zgrade,
prostoriju za smetaj transformatorske stanice potrebno je na odgovarajui nain
izolovati od buke i jonizujuih zraenja, u skladu sa propisima kojima se ureuje
zatita od buke i jonizujuih zraenja.
Stambene prostorije stana ne mogu se graniiti sa prostorijom u kojoj je smetena
transformatorska stanica.
lan 48
Svaka prostorna jedinica (potroa) mora imati posebno brojilo (stan, poslovni
prostor, kotlarnica, itd.).
Koncentracija brojila za stambenu zgradu sa vie stanova izvodi se u razvodnim
ormanima. Viespratne zgrade mogu imati jedan ili vie razvodnih ormana. Ukoliko
se ne moe obezbediti koncentracija merno razvodnih ormana u prizemlju objekta,
onda se, uz saglasnost ovlaenog distributera, razvodni ormani postavljaju po
etaama.
Razvodni ormani sa brojilima postavljaju se u stepeninom prostoru ili ulaznom holu
zgrade, u za to predvienim niama, ili prostoriji u neposrednoj blizini vertikalnog
kanala za usponske vodove. Orman sa brojilima ne ugrauje se u podrumski prostor.
Napojni vodovi moraju biti propisno zatieni i ne mogu biti vidni.
Razvodna tabla stana sa automatskim osiguraima postavlja se u ulaznoj zoni
stana, a njene dimenzije uslovljene su karakteristikama projektovane opreme.
Sigurnosno (protivpanino) svetlo planira se u stepeninom prostoru stambene
zgrade, kao odvojene, posebno obeleene svetiljke.
lan 49
U stambenoj zgradi se planira instalacija zajednikog antenskog sistema i/ili
mogunost razvoda za kablovski distribucioni sistem.
Stanovi veliine do dvoiposobnog moraju imati najmanje jednu prikljunicu za
zajedniki antenski sistem i/ili kablovski distribucioni sistem, dok stanovi vei od

dvoiposobnog moraju imati najmanje dve prikljunice za zajedniki antenski i/ili

kablovski distribucioni sistem, odnosno u svakoj sobi po jednu.
lan 50
U stambenoj zgradi se planira interfonski sistem kojim se omoguava komunikacija i
daljinsko otvaranje ulaznih vrata zgrade.
Svaki stan mora biti opremljen elektrinom instalacijom zvune signalizacije sa
ulaza u zgradu i stan.
lan 51
U stambenoj zgradi planira se najmanje jedan sistem telefonije i/ili drugi
komunikacioni sistem.
U sluaju da je planirana instalacija telefonije, orman telefonske koncentracije
planira se na pogodnom mestu u prizemlju zgrade ili u podrumu na suvom i
dostupnom mestu, a u svakom stanu planira se najmanje jedan prikljuak za
direktnu telefonsku liniju.
Ostali tehniki prostori
lan 52
Kada su planirani tehniki prostori namenjeni odlaganju smea, smetaju liftovskog
postrojenja, toplotne podstanice, kotlarnice, prostora za pripremu sanitarne tople
vode, dizel agregata, ureaja za poveanje pritiska vode i sl. isti se pozicioniraju i
dimenzioniu u skladu sa karakteristikama i dimenzijama opreme i prostora za
neometan pristup i servisiranje.
Obavezno se mora planirati prostor za vertikalne i horizontalne trase za voenje
svih predvienih instalacija u zgradi i to odgovarajuih dimenzija sa
karakteristikama i dimenzijama prostora za neometan pristup i servisiranje.
Obavezno se mora planirati prirodna ili vetaka ventilacija ovih prostora, u skladu
sa tehnikim propisima i standardima.
III ZAVRNE ODREDBE
Stupanje na snagu
lan 53
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije, a primenjuje se od 1. juna 2013. godine.

Samostalni lan Pravilnika o izmenama i dopunama

Pravilnika o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i
stanova
Sl. glasnik RS br. 74/2015
lan 33
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije.
Samostalni lan Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i
stanova
Sl. glasnik RS br. 74/2015
lan 33
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije