Ima njiva u Vojvodini za manje od 4000eur

2013.02.15 Broj pregleda: 2831

Iako bi oni koji prodaju oranice ovih dana po Vojvodini
voleli da je cena hektara u Banatu i Bakoj dogurala do
20.000 evra, to se, naalost ili na sreu, nije desilo.
Ima njiva za koje se trai i 20.000 evra po jutru, ali su
one nadomak Novog Sada ili Subotice ili uz autoput
Beograd Novi Sad, a sve ostalo je sasvim druga pria.
To to stie Al Dahra ne znai da e cena zemlje
skoiti jer su domai tajkuni kupili mnogo vie oranica pa cene nisu otile mnogo
gore.
U agencijama za promet nekretnina u veini vojvoanskih gradova tvrde da cena
njiva koje se zaista nuda na prodaju nije promenjena, mada ima sve vie paora koji
se raspituju da li cena zemlje raste.
Naelnik Odeljenja za lokalni ekonomski i ruralni razvoj i investicije u Gradskoj
upravi Zrenjanina Stojan Kralj izjavio je jue za Dnevnik da sumnja u informaciju
da je cena poljoprivrednog zemljita u Vojvodini naglo skoila na 15.000, pa ak i
20.000 evra po hektaru. Kralj je kazao da nema informacija o tome da je situacija
takva na podruju grada Zrenjanina, gde hektar proseno kota 5.000 do 6.000
evra, a negde dostigne i maksimalnu cenu od 7.000 evra.
Iluzorno je da cena hektara iznosi 15.000 ili 20.000 evra. Ba je jue kod nas bio
jedan poljoprivrednik iz Orlovata koji nam je preneo nezvanian podatak da hektar
oranica prve i druge klase u tom selu kota oko 5.000 evra, i to je poslednja
informacija s terena dodao je Kralj.
Sekretar udruenja za poljoprivredu u Regionalnoj privrednoj komori Zrenjanin
Mihajlo Jahura rekao je za na list da je jue saznao za pisanje pojedinih medija o
drastinom porastu cene poljoprivrednog zemljita u Vojvodini, ali ni on ne veruje u
istinitost te vesti.
Koliko je to tano zaista ne znam, ali mogu vam rei da je, recimo, cena hektara u
Botou 7.000 evra, a u ostalim mestima 5.000 do 6.000, negde ak i 4.000 evra.
Dodue, sve su to samo okvirne cene jer vrednost hektara zavisi od kvaliteta zemlje
i od toga gde se ona nalazi, da li je blie selu, da li je smetena pored puta i slino
naveo je Jahura, uz napomenu da je, po podacima kojima raspolae, hektar zemlje u
Engleskoj 7.600 funti, tako da je sumnjivo da je u Vojvodini vrednost duplo vea.
Na pitanje da li ima saznanja o tome da su u poslednje vreme intenzivirani

kupoprodajni poslovi oko njiva, Jahura je odgovorio da u principu uvek ima kupaca
za poljoprivrednu zemlju. Ali, nema ko da prodaje vee povrine jer se
poljoprivredna preduzea koja poseduju vie hektara, uglavnom prodaju kao pravna
lica.
U apatinskom ataru, kako je potvreno Dnevniku, cena oranica miruje i njive prve
klase na dobroj lokaciji ne prelaze 6.500 evra po hektaru. Ima poljoprivrednika koji
ovih dana pokuavaju svoje njive da prodaju za oko 10.000 evra, ali kupaca nema.
Inae, ponuda oranica u tom delu Vojvodine je mala pa su i cene takve kakve su.
Ako bi paori masovnije krenuli u prodaju njiva, cene ne da ne bi rasle ve bi
verovatno i pale.
Cena zemlje u atarima severnog Potisja je porasla, skuplja je u Bakoj nego u
Banatu, ali vlasnici oranice prodaju samo iz krajnje nude, tako da je ponuda slaba.
U kanjikoj optini na ritskim terenima katastarsko jutro se moe u retkim prilikama
kupiti za 2.000 evra, a doskoro cena je bila 1.200 do 1.600 evra.
Predsednik Agrarne unije optine Kanjia Aleksandar Stojanovi kae da je na viim
terenima u Oromu, Dolinama i delom u ataru Adorjana gde su njive najplodnije cena
6.000 do 7.000 evra po katastarskom jutru.
Ponude gotovo da nema. Zemlju prodaje samo ko je u golemoj nevolji, a ono to se
u retkim sluajevima oglasi, odmah se pazari. U Oromu, im je okaena cedulja s
oglasom, vlasnik jo biciklom nije uspeo da se vrati kui, prodao je ponueno za
7.000 evra po jutru saznajemo od Stojanovia.
Slino je i u Molu, gde je svako pare zemlje koje se ponudi veoma traeno, a cena
je 8.000 do 10.000 evra po jutru. Od poljoprivrednika Gorana Konjevia saznajemo
da je jutro oranice na velikoj udaljenosti od sela uspeo da pazari za 8.000 evra, a da
se i u tom mestu im se prodaja oglasi, zemlja odmah proda.
U okanskoj optini jutro zemlje se moe pazariti za 2.000 evra. U ataru Novog
Kneevca jutro zemlje u ritu staje 1.000 evra, dok kvalitetnija zemlja na bregu staje
3.000 do 5.000 evra po jutru, meutim, ponude gotovo da i nema. I nadomak atara
Evropske unije, na tromei s Maarskom i Rumunijom, na tritu trenutno nema
ponude oranica. Ukoliko neko od vlasnika, najee naslednika koji se ne bave
poljoprivredom, jutro ili dva ponude na prodaju, odmah se nae kupac, a cena je
2.500 evra po jutru.
Izvor:
Dnevnik

Gde se zarauje
Za jutro zemlje oko Beeja ili, recimo, ida, trai se 8.000 evra, pa i 10.000, i to nisu
samo puste elje prodavaca ve njive po toj ceni i odu. Meutim, ne bi se moglo rei
da to ima veze s dolaskom Arapa jer toliko kvalitetne njive u nekim delovima
Vojvodine kotaju ve neko vreme. Cena oranica, izgleda, vie zavisi od toga koliko
su nai paori moni i koliko su spremni da ih plate nego to skae zbog najave
dolaska stranaca. A kako nai paori zarauju po 2.000 evra po jutru, nije udo to
mogu njive debelo da plate.
Stanove nema ko da kupi
2013.01.17 Broj pregleda: 1491
Graevinska industrija stagnira, a usled nedovoljne
kupovne moi stanove nema ko da plati. U glavnom
gradu, u poslednjih pet godina cene su pale za 300 do
500 evra po kvadratu. Bez obzira na subvencije, visoke
kamatne stope stambenih kredita i dalje odvraaju ljude
sa prosenom srpskom platom od kupovine stana.
Iako su cene sve nie, pad broja kupaca stanova u zemlji
u poslednjih pet godina ne jenjava. Graevinska industrija stagnira, a usled
nedovoljne kupovne moi - stanove nema ko da plati. Tako je 2008. godine na kredit
kupljeno oko 15.500 nekretnina, a prole - oko 60 odsto manje.
Onih koji nekretnine nude na prodaju - sve je vie, onih koji mogu da ih kupe - sve je
manje. Iako su u nekim gradovima cene pale i za treinu, u Leskovcu i Subotici za
kvadrat retko ko moe da izdvoji od 300 do 800 evra.
Tomislav Koci trai da kupi jedan plac za erku, ali je to mnogo teko, jer je, kako
kae, kriza velika.
Neke agencije za promet nekretnina stavile su katanac na vrata, kupaca je i
dvostruko manje nego pre pet godina.
Ljubia Nikoli iz Agencije za promet nekretnina u Leskovcu kae da se trae male
kue oko 15.000 evra i jednosobni stanovi i garsonjere.
"to se tie dvosobnih i trosobnih stanova, to je apsolutno misaona imenica. Ili kue
recimo visoke vrednosti, od 35.000 na gore, to nema anse", kae Nikoli.
Vesna Hajago iz Agencije za promet nekretnina u Subotici kae da ne veruje da e

se cene vratiti jo dugi niz godina jer da bi se to desilo, potrebno je da se pojavi

veliki broj kupaca i da poraste standard stanovntva.
U glavnom gradu, u poslednjih pet godina, kau agenti, cene su pale za 300 do 500
evra po kvadratu, osim za one najkvalitetnije stanove iji kvadrat i dalje kota vie
od 2,5 hiljade evra.
"Statistiki je moda dolo do opadanja obima posla, ali je kvalitet tih nekretnina
koji je prodat u poreenju sa ranijim nekim periodom dosta vei", rekao je
Aleksandar Jugovi iz Agencije za promet nekretnina u Beogradu.
Prema njegovim reima, Beograd je tu prilino specifian u odnosu na ostale delove
Srbije, jer je kao prestonica najrazvijeniji.
Bez obzira na subvencije, visoke kamatne stope stambenih kredita preveliki su
troak za one koji bi sa prosenom srpskom platom krov nad glavom.
Goran Rodi iz Privredne komore Srbije kae da su potrebe za stanovima i dalje jako
velike.
"Stari stambeni fond kojim raspolae Srbija u ovom momentu je 30 posto spremno
za debelu rekonstrukciju jer su uslovi stanovanja nisu onakvi kakve zakon i propis
nalae", kae Rodi.
Kvadrat u Budimpeti je od 800 do 1.250 evra, dok je Ljubljana u nekim delovima
jeftinija od Beograda. Jeftiniji od nekih beogradskih su i stanovi na crnogorskom
primorju koje vai za regiju sa najskupljim kvadratom u toj zemlji.
Izvor: RTS
Kraj pada cena, stanovi e poskupeti od prolea
2013.01.08 Broj pregleda: 2120
Posle "mrtvih" meseci, januara i februara, trite stanova,
kua i poslovnog prostora u Srbiji trebalo bi konano da se
"probudi", oekuju u agencijama za promet nekretnina.
Optimistiku prognozu za prolee ove godine posrednici u
kupoprodaji kvadrata baziraju na najavljenim velikim
investicijama.
Poveana potranja, meutim, mogla bi da dovede do skoka
cena, u poetku, za oko deset odsto. Sigurno je, ipak, da se nee ponoviti "zlatne
godine" u prometu nekretnina (2006-2008) kada je kvadrat u Beogradu bio skuplji u
odnosu na mnoge svetske metropole.
ak nema ni zainteresovanih gastarbajtera, koji su ranije obino tokom

novogodinjih praznika u domovini kupovali nekretnine. Velike nade polaemo u

najavljene investicije i ako ih zaista bude, trite e da oivi.
Uz malu potranju, situaciju na tritu trenutno karakterie i veoma loa ponuda
nekretnina. Oko 20 faktora utie na cenu nekretnine i kada se kupac opredeli za
mikrolokaciju nastaje problem. Jer, teko je nai stan koji je u svemu po meri kupca mikrolokacija, kvadratura, spratnost, opremljenost...
- Da bi trite oivelo, vano je i da politika situacija bude stabilna - istie
Nedeljko Malinovi, vlasnik Legata.
- Prola godina nam je, na primer, propala zbog izbora. Najei kupci kvadrata su
u takozvanim vezanim prodajama, jedan vei za dva manja stana, zatim, ima
graana iz unutranjosti koji za svoju decu kupuju nekretnine u glavnom gradu i to
je trenutno najsigurnija klijentela.
Najdrastiniji pad u odnosu na "zlatne godine" imali su kvadrati na atraktivnim
lokacijama i u Novom Beogradu, gotovo 50 odsto. Lisiji potok, koji je
infrastrukturno jo neureen, neopravdano ve godinu dana dri cenu od 2.000 do
2.500 evra i kupaca nema.
Izvor: Kamatica
Loe vesti sa svetskih trita nekretnina
2012.12.21 Broj pregleda: 1251
Loe vesti sa svetskih trita nekretnina u treem su
tromeseju bile snano koncentrisane na Evropu,
zakljuio je Global Property Guide, uvrstivi i Hrvatsku u
grupu zemalja s ubrzanim padom cena.
Istaknuvi da je svih devet najslabijih trita
nekretnina u svetu locirano u Evropi, u specijalizovanoj
savetodavnoj kompaniji istiu da ih je ponovo iznenadio
tempo pada cena na Starom kontinentu.
Izdvajaju ubrzani pad cena u Grkoj, paniji, Holandiji, Portugalu, Hrvatskoj i
Litvaniji.
Tako su u Grkoj cene kua prilagoene za inflaciju u treem tromeseju na
godinjem nivou pale za 12,47 posto. U prologodinjem treem tromeseju
smanjile su se 6,3 posto. Na tromesenom nivou cene su u razdoblju od jula do
septembra pale 1,03 posto.
U paniji su cene kua prilagoene za inflaciju u treem tromeseju pale za
11,87 posto na godinjem nivou. U odgovarajuem prologodinjem tromeseju
smanjene su 8,41 posto. U odnosu na drugo ovogodinje tromeseje smanjene su
2,78 posto.
U glavnom gradu Hrvatske Zagrebu cene prilagoene za inflaciju pale su u
treem tromeseju za 8,03 posto u odnosu na isto prologodinje razdoblje kada su
se na godinjem nivou smanjile za 5,19 posto. Na tromesenom nivou smanjene su
0,71 posto.

Osetno vei pad zabeleen je i u Holandiji, gde su cene kua prilagoene za

inflaciju pale u treem tromeseju za 11,43 posto u odnosu na isto prologodinje
razdoblje, kada su na godinjem nivou pale 4,28 posto.
Sumornu sliku donekle popravljaju Austrija i Norveka, gde su cene nekretnina
prilagoene za inflaciju poskoile u treem tromeseju za 7,53, odnosno 6,55 posto
u odnosu na isto prologodinje razdoblje.
U Nemakoj je rast cena u treem tromeseju bio osetno bri nego u istom
prologodinjem razdoblju i iznosio je 3,16 posto, u odnosu na 0,66 posto u
razdoblju od jula do septembra prole godine.
Meu dobrim vestima u Global Property Guideu su izdvojili snaan oporavak
trita nekretnina u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde su cene
nekretnina prilagoene za inflaciju porasle u treem tromeseju za 13,46 posto u
odnosu na isto razdoblje lani, kada su pale 1,80 posto.
Ohrabruje i oporavak u SAD-u gde je sezonski prilagoeni indeks cena kua koji
izrauje Savezna agencija za finansiranje kupnje nekretnina porastao za 2,31 posto,
po najvioj stopi od drugog tromeseja 2006. godine.
Izvor: Gde Investirati
U odnosu na plate, kvadrat nam najskuplji u Evropi
2012.11.19 Broj pregleda: 912
Prodaja nekretnina u Srbiji u poslednje tri godine
belei pad. Manje se gradi, a zbog male kupovne
moi, loe ponude stanova i skupih kredita,
oekuje se da se taj trend nastavi. Dok su cene
nekretnina u svetu zbog krize padale i vie od 50
odsto u Srbiji, uprkos padu prodaje, cene su vie
nego pre pet godina.
Prodaja u Beogradu pala je 30 odsto, a u nekim gradovima u Srbiji i do 50 odsto.
Prosena cena kvadrata stana kupljenog na kredit u Beogradu 2007.
godine bila je 1.100 evra, 2008. godine 1.500 evra, a 2011. godine 1.300
evra.
U ovoj godini pad cena se nastavlja, ali je kvadrat skuplji nego u zemljama u
okruenju, posebno ako se uzme u obzir kupovna mo.
Ako se uporede prosena zarada i cena kvadratnog metra, doe se do
zakljuka da je ovde stambeni prostor najskuplji u Evropi, to je problem,
objanjava generalni sekretar Udruenja banaka Srbije Veroljub Dugali.
Dakle, kad bi cena tih stanova bila nia, onda bi i uslovi zaduivanja bili povoljniji i
graani bi lake mogli da se odlue da uzmu stambeni kredit. Nisu skupi stambeni
krediti nego je nizak standard. Sa prosenom platom od 350 evra ne postoji

povoljan stambeni kredit - kae Dugali.

Ipak, osim niskih plata i visokih cena kvadrata, na odluku o uzimanju stambenog
kredita utiu i strah od gubitka posla, ali i injenica da su uslovi kreditiranja takvi da
e onaj ko uzme kredit na 20 godina vratiti bar dva puta vie.
Izvor: Kamatica
Parcela od milion evra sada kota jedva 15000
2012.11.13 Broj pregleda: 1002
Dok su investitori 2002. i 2003. godine bili spremni da
plate i milion evra za graevinsko zemljite pored autoputa,
danas je situacija sasvim drugaija. izgleda da skupe
graevinske placeve pored puteva vie niko ne kupuje.
Prema reima agenata za nekretnine, potranja je toliko
mala za tu vrstu nekretnina, da se slobodno moe rei da je
i nema.
Agenti objanjavaju da su tome najvie doprinele dve stvari: izjava ministra finansija
Mlaana Dinkia da je Srbija u recesiji, i drugo, da je dravi pao kreditni rejting, to
je usporilo investicije i investitore uinilo opreznijima.
Strunjaci kau da se placevi uz autoputeve na kojima bi se gradili usluni objekti
nekada plaali od 100 do 150 evra kvadrat pa su neki dosezali cenu i do milion evra,
u zavisnosti od veliine.
Oni koji nisu prodali takve placeve danas ne mogu ni priblino raunati na
nekadanju cenu, jedino ih mogu ponuditi kao poljoprivredno zemljite, i to po jedan
do 1,5 evro kvadrat, pa se tako za parcelu moe dobiti od 10.000 evra do 15.000
evra u zavisnosti od kvaliteta zemlje: ona u Bakoj i Sremu je skuplja, a u Banatu
jeftinija.
Akcenat s investitora koji bi kupili zemljite uz autoput i neto gradili je prebaen na
kupce koji kupuju poljoprivredno zemljite. Razlog za to je dvostruk: oekuje se da
e se to jeftino kupljeno zemljite jednog dana preprodati skuplje strancima. Oito
da su mnogi odluili da doslovno slede izreku da zemlja treba da se kupuje jer se
vie ne proizvodi.
______________________________________________
Ekonomski analitiari smatraju da bismo privukli vie investitora kada bismo imali
bolje planiranje i nudili pripremljeno zemljite, tim pre to zakon predvia kategoriju
ureivanja graevinskog zemljita. Za investitora je znaajno da li na zemljitu ima
struje, vode, kanalizacije, pristupna saobraajnica sa autoputa...

_______________________________________________

Izvor: Kamatica
Jeftini stanovi i u Novom Sadu
2014.05.15 Broj pregleda: 3630
Realizacija projekta izgradnje jeftinih stanova u Srbiji trebalo bi da pone do kraja
godine, a prvi korak e biti dodela besplatnih placeva, najavljeno je nakon razgovora
premijera Aleksandar Vui s predstavnicima graevinske industrije.
Kako je takoe ranije najavljeno, cena stanova bi bila izmeu 350 i 400 evra
kvadrat, kamata za otplatu tih stanova bila bi neto vea od tri odsto, krediti bi se
otplaiva od 20 do 30 godina, a to znai da bi mesena rata za stan od oko 80
kvadrata bila oko 120-130 evra. Stanove e moi da kupe sve zainteresovane
porodice.
Takoe, stanovi se nee graditi u centru gradova, ali nee biti ni loi placevi. Takoe,
najvljeno je da e jeftina stanogradnja, osim u Beograd, stii i u Novi Sad, Zrenjanin,
Kikindu, Ni, Kragujevac...

U Novom Sadu spremili placeve

Grad Novi Sad trenutno raspolae graevinskim zemljitem na vie lokacije, ija
namena je izgradnja objekata vieporodinog stanovanja i za koje su ve doneti
urbanistiki planovi. Parcele koje su u vlasnitvu Grada i koje mogu odlukom
Skuptine grada biti odreene za realizaciju projekta izgradnje jeftinih stanova
nalaze se u razliitim krajevima grada, odnosno na Detelinari, u Veterniku, na
eneju..., potvreno je za Dnevnik u JP Zavod za izgradnju grada.
Tako na Detelinari u Ulici ule Molnara, Grad poseduje graevinsko zemljite
namenjeno za izgradnju tri stambene zgrade, na kojem je mogue izgraditi oko
8.000 m stambenog prostora, dok je u Veterniku, u Ulici Milana Tepia, mogue
izgraditi oko 5.000 m stambenog prostora.
Takoe napominjemo da je JP Zavod za izgradnju grada, u saradnji s gradskim
upravama, spreman da se ukljui u realizaciju projekta izgradnje jeftinih stanova,
to podrazumeva pripremu materijala za donoenje odluke Skuptine grada kojom
e se opredeliti parcele namenjene realizaciji tog projekta, za otuenje
graevinskog zemljita i njegovo privoenje nameni u skladu s urbanistikim
planovima, kao i aktivnosti na opremanju zemljita objektima komunalne
infrastrukture.

Izvor: Dnevnik.rs
Bez investitora, uknjiba na teret graana
2014.02.20 Broj pregleda: 2273
Graani koji su kupili stan koji jo nije legalizovan morae sami to da ree, a ta
suma za stan od 50 kvadrata moe biti oko 5.500 evra. Gostujui u jutarnjem
programu Radio-televizije Vojvodine advokat Branko voki je istakao da se prvo
mora proveriti da li je investitor jo uvek aktivan kao pravno lice ili je otiao u steaj.
voki objanjava da, ukoliko je investitor otiao u steaj, trokove legalizacije
snose sami graani, a da ukoliko je investitor i dalje aktivan, u tom sluaju on mora
da regulie uknjibu nekretnine.
Kada je u pitanju suma koju e biti potrebno izdvojiti za legalizaciju, voki
objanjava da je Ustavni sud ukinuo odredbe iz starog zakona, po kojima je suma
bila jednoobrazna, tako da je po novom zakonu svakoj lokalnoj samoupravi
ostavljeno da sama odredi cenu legalizacije, u zavisnosti od veliine objekta.
Izvor: RTV 19.02.2014.
Kupoprodaja stanova nemogua bez potvrde iz katastra
2013.10.25 Broj pregleda: 4097
KUPOPRODAJA stanova, koji su legalno zidani, ali nisu uknjieni u katastar, u
poslednjih desetak dana nije mogua. Naime, sudovi ne overavaju takve ugovore,
ve trae od klijenata posebnu potvrdu da nekretnina ne podlee Zakonu o
posebnim uslovima za upis nelegalnih objekata u vlasniku evidenciju, otkriva za
"Novosti" Kaa Lazarevi, suvlasnica agencije "Alka". Overa ugovora je mogua jo i
uz pismenu saglasnost predsednika suda, gde se kupoprodaja zakljuuje
- Sada je promet nekretnina ogranien, ime je onemoguen normalan rad, kako
agencija tako i advokata koji se time bave - navodi Lazarevieva. - Naravno, naim
klijentima, prodavcima i kupcima, to je jo jedna glavobolja vie. Sporne su
nekretnine koje su legalno zidane ali nisu upisane u katastar, a takvih je u Beogradu
hiljade, uglavnom iz otkupa. Potvrde od katastra se teko dobijaju, jer su zatrpani
predmetima. Ovakva mera, u periodu kada je svaki dinar potreban dravi,
besmislena je, jer se smanjuje prihod od poreza na prenos apsolutnih prava i poreza
na kapitalnu dobit. Do pre mesec dana trite nekretnina je bilo gotovo mrtvo,
taman su krenuli da se javljaju kupci i prodavci, da se stvari pokreu, a onda nas je
saekala ova mera. Naredbu suda niko od nas nije video, samo nas na alterima za
overu vraaju i trae potvrdu iz katastra.
Naime, itav problem nastao je zbog zakona o katastarskoj legalizaciji. Jer, vlasnik
nelegalnog zdanja moe da se upie u katastar, ali ako eli da proda nekretninu

mora da zavri postupak legalizacije i plati sve takse. U sudu, bez zavrene
legalizacije ne moe da se overi kupoprodajni ugovor. Sud ne zna da li je
neuknjiena nekretnina legalno ili nelegalno sazidana. Zato se i trai potvrda iz
katastra da neuknjiena nekretnina, koja je predmet kupoprodaje, nije predmet
zakona o katastarskoj legalizaciji.
ZLOUPOTREBE
ZA overu kupoprodajnog ugovora potreban je vlasniki list kada je stan uknjien. Za
one nekretnine koje nisu uknjiene, do sada je bila potrebna samo original
dokumentacija na uvid, kojom se dokazuje vlasnitvo na stanu. Takoe, za
neuknjiene nekretnine u ugovoru je morao da bude naznaen broj katastarske
parcele. Da bi se spreile zloupotrebe, zbog duplih prodaja nekretnina, svi sudovi su
umreeni, tako da ne moe, to je ranije bio sluaj, sa jednim kupcem da se overi
ugovor u jednom, a sa drugim u drugom sudu i tako vie puta proda ista nekretnina.
Izvor: vecernje novosti
Kraj pada cena, stanovi e poskupeti od prolea
2013.01.08 Broj pregleda: 2121
Posle "mrtvih" meseci, januara i februara, trite stanova,
kua i poslovnog prostora u Srbiji trebalo bi konano da se
"probudi", oekuju u agencijama za promet nekretnina.
Optimistiku prognozu za prolee ove godine posrednici u
kupoprodaji kvadrata baziraju na najavljenim velikim
investicijama.
Poveana potranja, meutim, mogla bi da dovede do skoka
cena, u poetku, za oko deset odsto. Sigurno je, ipak, da se nee ponoviti "zlatne
godine" u prometu nekretnina (2006-2008) kada je kvadrat u Beogradu bio skuplji u
odnosu na mnoge svetske metropole.
ak nema ni zainteresovanih gastarbajtera, koji su ranije obino tokom
novogodinjih praznika u domovini kupovali nekretnine. Velike nade polaemo u
najavljene investicije i ako ih zaista bude, trite e da oivi.
Uz malu potranju, situaciju na tritu trenutno karakterie i veoma loa ponuda
nekretnina. Oko 20 faktora utie na cenu nekretnine i kada se kupac opredeli za
mikrolokaciju nastaje problem. Jer, teko je nai stan koji je u svemu po meri kupca mikrolokacija, kvadratura, spratnost, opremljenost...
- Da bi trite oivelo, vano je i da politika situacija bude stabilna - istie
Nedeljko Malinovi, vlasnik Legata.
- Prola godina nam je, na primer, propala zbog izbora. Najei kupci kvadrata su
u takozvanim vezanim prodajama, jedan vei za dva manja stana, zatim, ima
graana iz unutranjosti koji za svoju decu kupuju nekretnine u glavnom gradu i to
je trenutno najsigurnija klijentela.

Najdrastiniji pad u odnosu na "zlatne godine" imali su kvadrati na atraktivnim

lokacijama i u Novom Beogradu, gotovo 50 odsto. Lisiji potok, koji je
infrastrukturno jo neureen, neopravdano ve godinu dana dri cenu od 2.000 do
2.500 evra i kupaca nema.
Izvor: Kamatica
U odnosu na plate, kvadrat nam najskuplji u Evropi
2012.11.19 Broj pregleda: 913
Prodaja nekretnina u Srbiji u poslednje tri godine
belei pad. Manje se gradi, a zbog male kupovne
moi, loe ponude stanova i skupih kredita,
oekuje se da se taj trend nastavi. Dok su cene
nekretnina u svetu zbog krize padale i vie od 50
odsto u Srbiji, uprkos padu prodaje, cene su vie
nego pre pet godina.
Prodaja u Beogradu pala je 30 odsto, a u nekim gradovima u Srbiji i do 50 odsto.
Prosena cena kvadrata stana kupljenog na kredit u Beogradu 2007.
godine bila je 1.100 evra, 2008. godine 1.500 evra, a 2011. godine 1.300
evra.
U ovoj godini pad cena se nastavlja, ali je kvadrat skuplji nego u zemljama u
okruenju, posebno ako se uzme u obzir kupovna mo.
Ako se uporede prosena zarada i cena kvadratnog metra, doe se do
zakljuka da je ovde stambeni prostor najskuplji u Evropi, to je problem,
objanjava generalni sekretar Udruenja banaka Srbije Veroljub Dugali.
Dakle, kad bi cena tih stanova bila nia, onda bi i uslovi zaduivanja bili povoljniji i
graani bi lake mogli da se odlue da uzmu stambeni kredit. Nisu skupi stambeni
krediti nego je nizak standard. Sa prosenom platom od 350 evra ne postoji
povoljan stambeni kredit - kae Dugali.
Ipak, osim niskih plata i visokih cena kvadrata, na odluku o uzimanju stambenog
kredita utiu i strah od gubitka posla, ali i injenica da su uslovi kreditiranja takvi da
e onaj ko uzme kredit na 20 godina vratiti bar dva puta vie.
Izvor: Kamatica