7.1.1.

Predmet izuavanja hemije

Hemija je prirodna eksperimentalna nauka. Povezana je sa mnogim prirodnim naukama, npr. biologijom,
fizikom, geologijom, metalurgijom, farmacijom...
Hemija prouava supstance, i to njihovu grau, svojstva, promene supstanci, kao i zakone po kojima se
te promene deavaju.
Kako hemiari dolaze do novih saznanja?
Hemiari najpre postavljaju hipotezu, pretpostavku, kojom pokuavaju da objasne uoenu pojavu.
Hipoteza se zatim proverava eksperimenima.
Eksperiment (ogled) je namerno izazivanje promena u odreenim, strogo kontrolisanim uslovima, radi
njihovog pradenja i prouavanja. Pored toga to se namerno izazivaju promene u hemijskim
laboratorijama, pojedine promene se mogu posmatrati u prirodi. Prilikom posmatranja pojava, odnosno
izvoenja ogleda, hemiari prikupljaju podatke iz eksperimenata na osovu kojih se potvruje istinitost
hipoteze ili se ona odbacujuje ukoliko se dokae da je netaana. Na osnovu svega ovoga izvodi se
zakljuak, odnosno, moe se izvesti teorija.
Eksperimenti koji se izvode moraju biti tako opisani da se mogu vie puta ponoviti.
7.1.2. Rad u hemijskoj laboratoriji
Prilikom rada u hemijskoj laboratoriji, odnosno, kolskom kabinetu, da bi rad bio bezbedan svi uenici se
moraju pridravati slededih pravila:

svaki uenik mora da je paljiv

ne sme se konzumirati hrana i pide
prilikom rada potrebno je nositi zatitne naoare, mantile i rukavice. Dugaka kosa mora biti
vezana.
pre poetka rada, neophodno je nauiti teoriju koja se odnosi na tu vebu, i upoznati se sa
sadrajem laboratorijske vebe
sve uoene promene beleiti u radnu svesku
vrste reagense uzimati uvek istim kaiicama
ne uzimati hemikalije u koliinama vedim od predvienih za ogled
preostale hemikalije se ne vradaju u reagens boce
zagrejano posue se ne sme stavljati direktno na sto, ved na metalnu mreicu ili drvenu dasku
prilikom zagrevanja, otvor epruvete ne sme biti usmeren ka onome ko izvodi ogled kao ni prema
drugim osobama
oglede ne treba ostavljati bez nadzora
miris supstance se ispituje mahanjem ruke iznad otvora posude i usmeravanjem pare supstance
ka nosu
po zavretku rada radno mesto treba srediti, a posue oprati i sloiti

Prva pomod u sluaju nezgoda u hemijskoj laboratoriji:

ako na kou padne koncentrovana kiselina, isprati velikom koliinom vode, zatim 5% rastvorom
sode bikarbone i ponovo vodom
ako na kou padne koncentrovani hidroksid, isprati vodom, zatim razblaenim rastvorom
sirdetne kiseline i ponovo vodom
opekotine se kvase vie puta sa 0,1% rastvorom kalijum-permanganata, a zatim se premau
madu za opekotine
u sluaju posekotine, izvaditi komadide stakla, ako su prisutni, a zatim posekotinu isprati sa 0,1%
rastvorom kalijum-permanganata. Zatim kou namazati jodnom tinkturom i satviti zavoj
ukoliko doe do trovanja gasovitim supstancama, zatrovanu osobu izvesti na sve vazduh i
odvesti lekaru, a prostoriju provetriti
prosuta iva se skuplja usisivaem
lako zapaljive supstance se moraju drati dalje od plamena
svaki uenik treba da zna gde se u laboratoriji nalaze sredstva za gaenje poara i kako se
primenjuju

Laboratorijsko posue i pribor

Stakleno posue:

Epruveta - za meanje supatanci i izvoenje hemijskih reakcija sa malom koliinom supstanci.

Laboratorijska aa za meanje supstanci, zagrevanje tenosti i izvoenje hemijskih reakcija sa
vedom koliinom supstanci.
Erlenmajer za zagrevanje tenosti, taloenje.
Levak za ceenje (filtriranje), za presipanje tenosti iz jednog suda u drugi.
Stakleni tapid za meanje tenosti.
Pneumatska kada prihvatanje gasova nad vodom.
Balon
sa ravnim dnom za zagrevanje i uvanje tenosti
sa okruglim dnom deo aparature za destilaciju.
Hladnjak (kondenzator) za hlaenje tj. kondenzovanje pare, deo je aparature za destilaciju.
Staklena cev deo je aparature u kojima se dobijaju gasovi.
Reagens boca za uvanje vrstih i tenih supstanci.
Sahatno staklo na njega se sipaju supstance radi odmeravanja ili ispitivanja.
piritusna lampa kao pribor za zagrevanje.

Graduisani sudovi:

Menzura za grubo odmeravanje zapremine tenosti

Pipeta za prenoenje i ukapavanje tenosti, preciznije odmeravanje tenosti u odnosu na

menzuru.
Bireta za najpreciznije merenje zspremine tenosti.
Normalni sud pravljenje rastvora odreenih koncentracija.

Pribor od porcelana, metala i drveta:

Porcelanska olja za zagrevanje supstanci, najede za isparavanje tenosti; moe se koristiti na

otvorenom plamenu.
Porcelanski lonid (teglica za arenje, tigl) - za arenje vrstih supstanci na visokim
temperaturama.
Avan sa tukom usitnjavanje vrstih supstanci.
Stalak za epruvete za dranje epruveta.
Drvena tipaljka dranje epruveta prilikom zagrevanja.
Metalna mreica na njoj se dre sudovi prilikom zagrevanja.
Tronoac za dranje sudova prilikom zagrevanja.
Stativ na njega se privrduju razliiti drai posuda npr. muf, klema, prsten...
Trougao za arenje na njega se stavlja porcelanski lonid prilikom arenja.
Maice za dranje posuda prilikom zagrevanja.

7.2. Osnovni hemijski pojmovi

7.2.1. Materija i supstanca
Materija je sve to postoji u prirodi. Postoje dva vida materije: fiziko polje i supstanca.
Fiziko polje - je posrednik u meusobnom delovanju dva ili vie tela, npr: gravitaciono, elektrino,
magnetno polje.
Supstancu zapaamo neposredno svojim ulima. Ona je vid materije koji izgrauje fizika tela. Tako
npr.stolica je fiziko telo koje moe biti sainjeno od slededih supstanci: drveta, plastike, gvoa.
Osnovno svojstvo materije je kretanje. Materija je neunitiva, ona se ne moe stvoriti ni iz ega, kao to
se ne moe ni unititi. Materija prelazi iz jednog oblika u drugi. Prilikom tih promena materija se niti
troi, niti stvara.
Ranje gvozdenih predmeta, topljenje leda i proces fotosinteze su primeri koji demonstriraju kretanje
materije. Gvozdeni ekser stajanjem na vazduhu, reaguje sa njegovim sastojcima i po povrini eksera sa
stvara ra. Pri ovoj promeni gvoe nije nestalo, ved je reagujudi sa sastojcima vazduha prelo u drugu
supstancu.

Prilikom topljenja leda, voda iz vrstog agregatnog stanja prelazi u teno. Led se pri tome nije unitio,
ved je supstanca, voda, prela u drugo agregatno stanje.
Fotosinteza je proces kojim zelene biljke pod dejstvom Suneve svetlosti, od ugljen-dioksida i vode
sintetiu kiseonik i najjednostavnije ugljene hidrate, monosaharide. Kiseonik odlazi u atmosferu gde je
neophodni sastojak vazduha, jer ga ljudi koriste za disanje. Prilikom disanja, ovek unosi kiseonik u
organizam, gde se u svakom trenutku odigrava mnotvo reakcija pri kojima dolazi do promena supstanci.
Vazduh koji ovek izdie sadri izmeu ostalog ugljen-dioksid.
7.2.2. Fizika i hemijska svojstva supstanci
Svaka supstanca ima karakteristina fizika i hemijska svojstva.
Fizika svojstva su ona svojstva koja se odreuju pomodu ula ili instrumenata. Tako se supstance
razlikuju po boji, agregatnom stanju, gustini, mirisu, rastvorljivosti, provodljivosti elektriciteta, po tome
da li imaju magnetna svojstva...
Hemijska svojstva supstance opisuju na koji se nain supstanca pretvara u drugu supstancu. Npr.
hemijsko svojstvo gvoa je da se na vazduhu pretvara u drugu supstancu (ra), a hemijsko svojstvo
zlata je da ne ra.
7.2.3. Fizike i hemijske promene supstanci
Supstance podleu fizikim i hemijskim promenama.
Pri fizikim promenama se menjaju samo fizika svojstva supstanci, npr. zagrevanje vode, rastvaranje
edera, cepanje papira, mlevenje kafe... Pri svim ovim promenama, ne nastaju nove supstance. Kada se
ukloni uzrok fizike promene, supstanca se moe vratiti u prvobitno stanje.
Hemijske promene (hemijske reakcije) su promene tokom kojih uvek nastaju nove supstance, npr.
ranje gvoa, zagrevanje edera, paljenje papira, varenje hrane... Reaktanti su supstance koje stupaju u
hemijsku reakciju, a supstance koje nastaju se nazivaju reakcioni proizvodi.
7.2.4. iste supstance: elementi i jedinjenja
U prirodi postoji veliki broj supstanci usled stalnog kretanja i pretvaranja materije iz jednog oblika u
drugi. Broj i koliina supstanci se stalno menja jer supstance podleu fizikim i hemijskim promenama.
Supstance po grai mogu biti veoma jednostavne, ali i vrlo sloene.
iste supstance su one supstance koje ne sadre tragove ni jedne druge supstance. Mogu biti hemijski
elementi i hemijska jedinjenja.
Hemijski elementi su jednostavne iste supstance koje se hemijskim promenama ne mogu razloiti na
jednostavnije supstance npr. kiseonik, vodonik, dijamant, gvoe...

Hemijska jedinjenja su sloene iste supstance koje se sastoje od dva ili vie hemijskih elemenata i mogu
se hemijskim promenama razloiti na jednostavnije supstance npr. natrijum-hlorid, saharoza, ugljendioksid, amonijak, magnezijum-oksid, hemoglobin...
7.2.5. Smee
Smea je meavina (skup) dve ili vie istih supstanci.
Homogene smee su smee kod kojih se sastojci ne mogu razlikovati golim okom ili pod mikroskopom i
imaju jednak sastav u svim svojim delovima. (gr. omo geni znai istorodan ili istovrstan). Npr. voda za
pide, vodeni rastvor kalijum-permanganata, vazduh, staklo...
Heterogene smee su smee kod kojih se sastojci mogu videti golim okom ili pod mikroskopom i nemaju
jednak sastav u svim svojim delovima (gr. etero geni znai raznordan ili raznovrstan). Npr. zemljite,
smea kuhinjske soli i plavog kamena, orba, smea itarica
Smee se mogu nadi u gotovom obliku, mogu se dobiti meanjem, ali i nastaju i razliitim hemijskim
reakcijama.
Supstance u smei zadravaju svoja svojstva.
Sastav smee je proizvoljan.
Osobine smea zavise od odnosa koliina sastojaka. Tako se od vode i edera mogu napraviti smee
tenog i vrstog agregatnog stanja koje se pored agregatnog stanja razlikuju i po svojim svojstvima
(ukus).
7.2.6. Razdvajanje sastojaka smee
Supstance u smei zadravaju svoja svojstva i to se moe iskoristiti za njihovo razdvajanje. Supstance se
mogu razdvojiti na osnovu razlike u rastvorljivosti, temperaturi kljuanja, magnetnim svojstvima...
Dekantovanje (odlivanje) je postupak koji slui za grubo odvajanje supstance vrstog agregatnog stanja
iz tene heterogene smee.
Ceenje (filtriranje) je postupak kojim se postie fino odvajanje vrstog sastojka iz tene, heterogene
smee. Tenost dobijena filtriranjem se naziva filtrat.
Sastojci tenih homogenih smea se mogu razdvojiti isparavanjem, destilacijom i kristalizacijom.
Isparavanje (uparavanje) se koristi za razdvajanje sastojaka homogene smee kada jedan sastojak lako
isparava. Nedostatak je to supstanca koja isparava, najede voda, ostaje u atmosferi.
Destilacija je postupak kojim se odvajaju dve ili vie tenosti koje kljuaju na razliitim temperaturama.
Tenost dobijena destilacijom se naziva destilat.

Kristalizacija je prelaz supstance iz rastvorenog oblika u vrsto agregatno stanje. Kristalizacijom se

izdvaja vrst sastojak (npr. plavi kamen, kuhinjska so, eder) iz homogene smee,odnosno rastvora.

7.3. Struktura supstance

7.3.1.1. Atom
Supstanca je izgraena od estica: atoma, molekula ili jona.
Atomi su estice loptastog oblika, veoma malih dimenzija i mase. Ne mogu se videti golim okom ili pod
mikroskopom, niti se njihova masa moe izmeriti vagom.
Atomi se razlikuju po veliini.
Supstance mogu biti izgraene od:

istih vrsta atoma - to su hemijski elementi

razliitih vrsta atoma - to su hemijska jedinjenja.

Poznato je 117 razliitih vrsta atoma. Oni se kredu, sudaraju i reaguju meusobno gradedi sloenije
supstance, hemijska jedinjenja. Poznato je oko 23 miliona razliitih jedinjenja, a njihov broj se
svakodnevno povedava jer se u hemijskim laboratorijama sintetiu nova jedinjenja.
7.3.1.2. Hemijski znaci (simboli)
Hemijski simbol ima kvalitativno (opisno) i kvantitativno (brojano) znaenje npr.
H - oznaava atom vodonika - kvalitativno znaenje simbola
H - oznaava JEDAN atom vodonika - kvantitativno znaenje simbola.

Koeficijentom se oznaava broj atoma npr.

5H - oznaava PET atoma vodonika.
Hemijski simboli su univerzalni, isto se piu svugde u svetu.
7.3.1.3. Graa atoma
Atom se sastoji od jezgra i elektronskog omotaa. U jezgru se nalaze protoni i neutroni, elementarne
estice koje se jednim imenom nazivaju nukleoni. Po elektronskom omotau se velikom brzinom kredu
elektroni.

Proton je pozitivno naelektrisana estica koja sadri jedinicu pozitivnog naelektrisanja. Neutron je
elektroneutralna, nenaelektrisana, estica. Elektron je negativno naelektrisana estica koja sadri
jedinicu negativnog naelektrisanja.
Atom je neutralna estica jer sadri jednak broj protona i elektrona.
Atomski (redni) broj predstavlja broj protona. Obeleava se Z.
Maseni broj je zbir protona i neutrona. Obeleava se slovom A.

U atomu helijuma se nalazi 2 protona jer atomski broj iznosi 2. S obzirom da je broj protona jednak
broju elektrona, zakljuujemo da se u atomu helijuma nalaze 2 elektrona. Maseni broj iznosi 4, tj. zbir
protona i neutrona je 4, tj. u atomu se nalaze 2 neutrona.
Izotopi su atomi istog hemijskog elementa koji imaju isti redni, a razliit maseni broj. Izotopi se razlikuju
po broju neutrona.

7.3.1.4. Relativna atomska masa

Atom je veoma mali. Ne moe se videti pod lupom ili mikroskopom. Atom ima veoma malu masu i ne
moe se izmeriti masa jednog atoma.
Masu atoma moemo izraunati mnoenjem masenog broja i prosene mase nukleona. Prosena masa
nukleona iznosi
1,67 10 -24g i naziva se unificirana atomska jedinica mase (u). Toliko zapravo iznosi 1/12 mase atoma
ugljenika C 12.
m (atoma) = (atoma) u
npr. m (g) = (g) u = 24 1,67 10 -24g = 40,08 10 -24g stvarna masa atoma
Izraunavanjem stvarne mase atoma dobija se veoma mali broj, pa se zbog praktinih razloga umesto
stvarne mase koristi relativna atomska masa.

Relativna atomska masa (Ar) je broj koji pokazuje koliko je puta masa atoma nekog elementa
veda od 1/12 mase atoma atoma ugljenikovog izotopa C-12.
Relativna atomska masa je neimenovan broj, tj. nema jedinicu.
Relativna atomska masa svakog elementa je navedena u tablici periodnog sistema
elemenata.
Relativna atomska masa nije isto to i maseni broj.

7.3.1.5. Elektronski omota

Elektroni se velikom brzinom kredu oko jezgra u prostoru koji se naziva elektronski omota. Elektroni su
negativno naelektrisane estice i odbijaju se meusobno, tako da se oni kredu na razliitim rastojanjima
od jezgra. Putanje po kojima se kredu elektroni se nazivaju energetski nivoi. Ima 7 energetskih nivoa i
obeleeni su slovima K, L, M, N, O, P, Q ili brojevima 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 7.
Elektroni se meusobno razlikuju po energiji koju poseduju. Elektroni koji se kredu po K nivou poseduju
najmanju, a elektroni u Q nivou najvedu koliinu energije.

U prvom, K energetskom nivou mogu se maksimalno nadi 2 elektrona. Kada se popuni ovaj energetski
nivo, zapoinje popunjavanje slededeg, drugog nivoa, na kojem se maksimalno moe nadi 8 elektrona. U
tredem, M nivou, se maksimalno moe nadi 18 elektrona, a u 4. tj. N nivou, se maksimalno moe nadi 32
elektrona.

Na slededim slikama je prikazan raspored elektrona po energetskim nivoima slededih atoma:

Vodonika - atom vodonika ima jedan elektron koji se krede po prvom, K, energetskom nivou

Helijuma - atom helijuma ima dva elektrona koji se nalaze u K energetskom nivou
Litijuma - atom litijuma ima 3 elektrona - dva se nalaze u K nivou, a jedan u L energetskom nivou
Azota - atom azota ima 7 elektrona, dva su u K energetskom nivou a pet u L energetskom nivou

7.3.2.1. Kovalentna veza

Plemeniti gasovi su stabilni atomi jer u poslednjem energetskom nivou sadre maksimalan broj valentnih
elektrona tj. helijum ima 2, a ostali plemeniti gasovi imaju po 8 valentnih elektrona. Svi ostali atomi da bi
postigni stabilnost najblieg plemenitog gasa moraju da se udruuju u molekule. Izmeu atoma u
molekulu deluju privlane sile i one su uzrok stvaranja hemijske veze.
Kovalentana veza nastaje izmeu dva atoma nemetala. Ona se formira udruivanjem elektrona u
zajednike elektronske parove. Kovalentna veza moe biti jednostruka, dvostruka ili trostruka.

Molekul vodonika ima jednostruku kovalentnu vezu. Dva atoma vodonika udruuju po jedan valentni
elektron i nastaje jedan zajedniki elektronski par.

Molekul kiseonika ima dvostruku kovalentnu vezu. Atom kiseonika ima 6 valentnih elektrona i da bi bio
stabilan nedostaju mu 2 elektrona. Dva atoma kiseonika udruuju stoga po dva elektrona i nastaju dva
zajednika elektronska para, odnosno dvostruka kovalentna veza.

Atom azota ima 5 valentnih elektrona i da bi bio stabilan nedostaju mu 3 elektrona. Dva atoma azota
udruuju po tri elektrona tako da nastaju tri zajednika elektronska para. Molekul azota ima trostruku
kovalentnu vezu.

7.3.2.2. Molekuli elemenata i molekuli jedinjenja

Atomi se predstavljaju hemijskim simbolima.
Molekuli se prikazuju hemijskim formulama.
1.
Elektronske formule pokazuju raspored valentnih elektrona u molekulu (elektroni se prikazuju
takicama).

2.
Strukturne formule prikazuju raspored atoma u molekulu. Zajedniki elektronski par koji ini
kovalentnu vezu se oznaava crticom.

3.

Molekulske formule kazuju broj i vrstu atoma u molekulu. Indeks 1 se ne pie.

npr. molekulska formula ugljen-dioksida je CO2 . Ovaj molekul se sastoji od atoma ugljenika i dva atoma
Broj molekula se oznaava koeficijentom (broj 1 se ne pie).
npr. atom vodonika H

tri toma vodonika 3H

molekul vodonika H2,

tri molekula vodonika 3H2

Kovalentna veza moe biti nepolarna i polarna.

Nepolarna kovalentna veza nastaje izmeu dva ista atoma nemetala. Zajedneki elektroni su
ravnomerno rasporeeni u elektronskom omotau i jednako su udaljeni od jezgara atoma koji grade
vezu. (npr. H2, O2, Cl2, N2, P4, S8...)

Polarna kovalentna veza nastaje izmeu dva razliita atoma nemetala. Zajedniki elektronski par se
ne nalazi na sredini, ved je pomeren prema onom atomu koji jae privlae elektrone. U molekulu se
formiraju dva pola (dipol) npr. molekul H2O, HF...

7.3.2.3. Jonska veza

Jonsku vezu grade izraziti metali sa izrazitim nemetalima. Nastaje prelaskom elektrona sa atoma metala
na atom nemetala pri emu nastaju naelektrisane estice tj. joni. Pozitivno naelektrisani joni se nazivaju
katjoni i to su uvek joni metala, a negativno naelektrisani joni se nazivaju anjoni i to su joni nemetala.
Joni mogu biti:
katjoni - pozitivno naelektrisani joni
anjoni negativno naelektrisani joni
Izmeu suprotno naelektrisanih jona deluje jonska veza.
npr. NaCl (kuhinjska so) i MgCl2 (magnezijum-hlorid) sadre jonsku vezu.
Atom natrijuma ima 1 valentni elektron. Da bi bio stabilan tei da ima 8 valentnih elektrona da bi
postigao konfiguraciju najblieg stabilnog gasa. Atom hlora ima 7 valentnih elektrona i da bi imao
stabilan oktet nedostaje mu jo 1 elektron. Kada se dodirnu atom natrijuma i atom hlora, hlor privlai
valentni elektron natrijuma da bi postigao stabilan oktet. Prelaskom elektrona sa metala na nemetal
nastaju naelektrisane estice joni. Jon natrijuma sadri 10 elektrona, kao i neon (ima stabilnu strukturu
najblieg plemenitog gasa, neona). Jon hlora ima 18 elektrona ime je postigao stabilnu strukturu
najblieg plemenitog gasa, argona.
Joni natrijuma i hlora su pravilno rasporeeni u prostoru (oko jednog Na+ se nalazi 6 jona Cl- i obrnuto).
Odnos broja ovih jona je 1:1. (NaCl nije molekul ved jonski par)

MgCl2: atom magnezijuma ima 2 valentna elektrona i otputanjem nastaje Mg2+. Otputene elektrone
primaju dva atoma hlora, pa je odnos broja jona magnezijuma i hlora u magnezijum-hloridu 2:1.

7.3.2.4. Valenca elemenata u kovalentnim i jonskim jedinjenjima

Valenca nekog elementa je broj koji pokazuje koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atom tog
elementa. Obeleava se rimskim brojem i moe imati vrednost od I do VIII (elementi mogu biti
jednovalentni, dvovalentni, trovalentni...)
Valenca se esto moe odrediti na osnovu poloaja u Periodnom sistemu elemenata, jer ona esto
odgovara broju valentnih elektrona tj. odgovara broju grupe (po staroj nomenklaturi).
Elementi koji imaju stalnu valencu: elementi Ia, IIa, O, F, Al, Zn
Elementi sa promenljivom valencom: N, C, P, Cu, S, Fe...
Proizvod valence jednog elementa i broja njegovih atoma u molekulu mora biti jednak proizvodu valence
i broja atoma drugog elementa u tom jedinjenju.
npr. odrediti valencu azota u slededim jedinjenjima
x II
N2O
x 2 = II 1
x=1
Azot je u jedinjenju N2O jednovalentan.
x II
N2O5
x 2 = II 5

x = 5 Azot je u jedinjenju N2O5 petovalentan.

Kod jonskih jedinjenja, valenca metala je jednaka broju otputenih, a valenca nemetala broju primljenih
elektrona.

npr. u jedinjenju AlF3 atom aluminijuma ima valencu III a atom fluora ima valencu I.

7.3.2.5. Relativna molekulska masa

Relativna molekulska masa je broj koji pokazuje koliko je puta masa molekula veda od od 1/12 mase
ugljenikovog atoma ugljenikovog izotopa C-12.
Izraunava se sabiranjem relativnih atomskih masa svih atoma koji ine molekul.
Mr (H2) = 2Ar(H)= 21=2
Mr(H2O) =2Ar(H)+Ar(O)= 2 1+16=18
Mr(P2O5)= 2Ar(P)+5Ar(O) = 231+5 16=142
Mr(Al2O3) = 2Ar(Al)+3Ar(O) = 227+316=102
Mr(NaOH)=Ar(Na)+Ar(O)+Ar(H)=23+16+1=40
Mr(H2SO4)=2Ar(H)+Ar(S)+4Ar(O)= 21+31+416=98

7.4. Homogene smee rastvori

7.4.1. Rastvori i rastvorljivost
Rastvor je homogena smea koja se sastoji od rastvaraa i rastvorenih supstanci (npr. voda za pide je
rastvor).
Kada su rastavara i rastvorena supstanca istog agregatnog stanja, rastvara je supstanca koje ima vie.
Kada su rastvara i rastvorena supstanca razliitog agregatnog stanja, rastvara je ona supstanca koja je
istog agregatnog stanja kao dobijeni rastvor.
Rastvori mogu biti u sva tri agregatna stanja (to zavisi od agregatnog stanja rastvaraa i rastvorenih
supstanci i odnosa njihovih masa).
Supstance se meusobno razlikuju po tome da li se dobro ili slabo rastvaraju u vodi.
Slino se u slinom rastvara.
Rastvorljivost neke supstance predstavlja broj grama te supstance koja se rastvara u 100g rastavraa
na odreenoj temperaturi (npr. rastvorljivost kuhinjske soli na 25C edera iznosi 36 g, a edera 204 g).

Zasiden rastvor sadri onoliko supstance koliko odgovara njenoj rastvorljivosti. On se dobija
rastvaranjem supstance u rastvarau sve dok se ne pojavi talog. Rastvor iznad taloga je zasiden.
Nezasiden rastvor sadri manje rastvorene supstance od zasidenog pri istim uslovima.
npr. ako se u 100 g vode na 25C sipa manje od 204 g dobija se nezasiden rastvor, ako se sipa tano 204
g dobija se zasiden rastvor. Ako se doda npr. 210 g edera u ai de se istaloiti 6 g edera (u vidu kristala)
a rastvor iznad taloga je zasiden.
Prezasiden rastvor sadri vie rastvorene supstance od zasidenog pri istim uslovima. Priprema se tako
to se voda tj. rastvara zagreje i supstanca rastvori na vioj temperaturi, a zatim se paljivo ohladi.
Prezasiden rastvor je nestabilan i viak rastvorene supstance se moe iskristalisati dodatkom par
kristalida te supstance ili slabim protresanjem sadraja posude.
Rastvorljivost vedine vrstih supstanci raste sa porastom temperature. Za razliku od njih, gasovite
supstance se bolje rastvaraju na niim temperaturama.
1.

Izraunati rastvorljivost supstance ako se zna da 20g te supstance moe da se rastvori u 50 g vode

20 g supstance

50 g vode

X g supstance

100 g vode

20100 = X50
X = 40 g
2.

Koliko grama supstance moe da se rastvori u 35g vode ako njena rastvorljivost iznosi 160 g.

160 g supstance

100 g vode

X g supstance

35 g vode

16035 = X100
X = 56 g
3. Rastvorljivost supstance iznosi 56g. Izraunati koliko je grama vode potrebno za rastvaranje 20 g te
supstance.
56 g

20 g

100 g H2O
X

56 X=20100
X=35,7 g
4. Izraunati rastvorljivost supstance ako se u 45 g rastvora nalazi 13 g supstance

m(H2O)= 45-13=32 g
13 g

32 g H2O

100 g H2O

32X=13100
X=40,6 g

7.4.2. Procentni sastav rastvora

Sastav rastvora se moe izraziti:
kvalitativno (govori koje supstance ine rastvor)
kvantitativno (govori odnos supstanci u rastvoru).
Procentna koncentracija rastvora predstavlja broj grama rastvorene supstance u 100g rastvora.
Kada kaemo da je rastvor edera 10%-ni to znai da se u 100g rastvora nalazi rastvoreno 10 g edera, a
ostatak tj. 90g je voda.
Zadaci:
1.

Kolika je procentna koncentracija rastvora koji sadri:

a) 10 g rastvorene supstance u 100 g rastvora

10%
b) 5 g rastvorene supstance u 200 g rastvora
m(rastvora)
m(rastvorene supstance)

100%
X%

X = mrs/ mr 100%
X = 5/200 100% = 2,5%
2. Koliko je grama natrijum-hlorida i koliko grama vode potrebno za pripremanje 150 g fiziolokog
rastvora u kome je procentna koncentracija natrijum-hlorida 0,9 %?
mr = 150 g

X = 0,9%
150 g

100%

mrs

0,9 %

mrs= 1500,9 /100 = 1,35 g natrijum-hlorida

m (vode) = 150-1,35 = 148,65g
3.

Kolika je procentna koncentracija rastvora koji u 120g rastvora sadri 6g rastvorene supstance?

120 g

100%

6g

X = 6100 / 120 = 5%
4. a) Koliko se grama edera nalazi u 240 g rastvora koji je 15%?
240 g

100%

15%

X = 24015 / 100 = 36 g edera

b) koliko se grama vode nalazi u ai?
m (vode) = 240-36 = 204g
5.

U 180 g vode rastvoreno je 20g rastvorene supstance. Izraunati procentnu koncentraciju rastvora.

mr= 180+20 = 200g

200 g
20g

100%
X

X = 20100 / 200 = 10%

7.5. Hemijske reakcije i izraunavanja

7.5.1. Analiza i sinteza
Hemijske promene tj. hemijske reakcije su promene pri kojima nastaju nove supstance. Npr. paljenje
magnezijumove trake, varenje hrane, fotosinteza su primeri hemijskih promena.

Reaktanti su supstance koje se hemijski menjaju (polazne supstance u hemijskim promenama). Piu se
sa leve strane strelice. U navedenom primeru reaktanti su vodonik i kiseonik.
Reakcioni proizvodi su supstance koje nastaju u hemijskim reakcijama. Piu se sa desne strane strelice.
U navedenom primeru reactant je voda.
Sve hemijske reakcije su pradene promenom energije (u nekima se troi, a u nekim vezuje).
Tipovi hemijskih reakcija:

Sinteza od dve ili vie istih supstanci nastaje jedna nova supstanca.

Sinteza amonijaka se prikazuje slededom jednainom:

Analiza razlaganjem neke sloene iste supstance nastaje jedna ili vie istih supstanci. Za
reakcije analize najede je potreban odreen utroak elektrine, toplotne ili svetlosne
energije.

Analiza iva(II)-oksida se prikazuje slededom jednainom:

7.5.2. Hemijske jednaine. Zakon o odranju mase

Zakon odranja mase: ukupna masa reaktana jednaka je ukupnoj masi reakcionih proizvoda.

Na slici je prikazana vaga na kojoj se nalazi erlenmajer u kojem je smea sode-bikarbone i sirdeta. Masa
ovih supstanci iznosi 3,861 g. Reakcijom izmeu ovih supstanci nastaju so (natrijum-acetat), voda i
ugljen-dioksid. Ukupna masa ovih supstanci je jednaka ukupnoj masi polaznih supstanci.
Hemijske reakcije predstavljaju se hemijskim jednainama. Svaka jednaina mora biti izjednaena
broj atoma svakog elementa mora biti isti sa leve i destre strane strelice. Izjednaavanje se vri tako
to se piu koeficijenti (indeksi se ne smeju menjati!)

npr.

2Na + Cl2 2NaCl

C + O2 CO2
2H2 + O2 2H2O
4Fe + 3O2 2Fe2O3
CH4 + 2O2 CO2 + 2H2O
4Al + 3O2 2Al2O3
2Al + 6HCl 2AlCl3 +3H2

7.5.3. Zakon stalnih odnosa masa

Zakon stalnih odnosa masa: elementi se meusobno jedine u stalnim masenim odnosima. Sastav
jedinjenja je stalan, bez obzira na nain na koje je ono dobijeno.
Ovaj zakon eksperimentalno potvrdio i definisao ozef Prust.
Izraunavanje se vri na slededi nain:
npr.
1.

H2O
Ar(H)=1, Ar(O)=16
H:O

2Ar(H) : Ar(O)
(21)

: (116)

: 16

2.

MgO
24 : 16 = 3 : 2

3.

CaO
40 : 16 = 5 : 2

4.

FeS
56 : 32 = 7 : 4

5.

K2O
(239) : 16 = 39 : 8

6.

MgCO3
24 : 12 : (316) = 24 : 12 : 48 = 2 : 1 : 4

7.5.4. Koliina supstance. Molarna masa

Koliina supstance je jedna od sedam osnovnih fizikih veliina (oznaka je n, a merna jedinica je mol).
Jedan mol bilo koje supstance sadri onoliko estica koliko ima atoma u 12 g ugljenikovog izotopa C-12.
Taj broj iznosi 6 1023 i naziva se Avogadrov broj.
Jedan mol bilo koje supstance sadri isti broj estica kao i jedan mol neke druge supstance npr. jedan
mol atoma natrijuma ima isti broj atoma koliko ima molekula u jednom molu vode.
Molarna masa supstance (M) je odnos mase supstance i njene koliine (jedinica: g/mol)
M = m/n
Molarna masa ima istu brojnu vrednost kao relativne molekulska masa, odnosno, relativna atomska
masa.

Mr (H2O) = 21 + 116 = 18

M(H2O) = 18g/mol

Ar (C) = 12

M(C) = 12 g/mol

Reiti zadatke:
1.

Izraunati masu 3 mol-a atoma natrijuma.

n (Na) = 3 mol
m = Mn

M(Na) = 23g/mol

m = 23 3 = 69g
2.

U ai se nalazi 360g vode. Koliko je to mol-ova vode?

m(H2O) = 360g
n = m/M

M (H2O) = 18g/mol

n = 360 /18 = 20 mol

3.

Izraunati koliinu 1,6g kiseonika.

m (O2) =1,6g

M(O2)=32g/mol

n = m/M = 1,6/32 = 0,05 mol

4.

Dva mola neke supstance imaju masu 56 g. Izraunati vrednost molarne mase te supstance.
n = 2 mol
m = 56g
M = m/n = 56/2 = 28 g/mol

5.

Izraunati masu 4 mol-a molekula amonijaka.

n (NH3) = 4 mol
m = Mn
m = 17 4 = 68g

M(NH3) = 14 + 3= 17g/mol

7.5.5. Izraunavanja u hemiji

1. Izraunati koliinu vode koja nastaje u reakciji 5mol-a molekula kiseonika sa odgovarajudom
koliinom vodonika.
2H2 + O2 2H2O
n (O2) = 5mol

n (H2O) = ?

1mol O2 2H2O
5 mol O2 X
X = 25 = 10 mol H2O
2.

Izraunati koliinu vodonika potrebnu za reakciju sa 14g azota, pri emu nastaje amonijak.
m (N2) = 14g
n (H2) = ?

N2 + 3H2 2NH3
M(N2) = 214 = 28g/mol

n = m/M = 14/28 = 0,5 mol N2

1 mol N2 3 mol H2
0,5 mol N2 X
X = 30,5 = 1,5 mol H2
3. Izraunati masu natrijum-oksida (Na2O) koja je potrebna za reakciju sa vodom da nastane 16g
natrijum-hidroksida (NaOH).
m (NaOH) = 16g

Na2O + H2O 2NaOH

m (Na2O)= ?
M(NaOH) = 40g/mol
n = m/M = 16/40 = 0,4 mol NaOH
1 mol Na2O 2 mol NaOH
X mol Na2O 0,4 mol NaOH

X = 0,4/2 = 0,2 mol Na2O

M (Na2O) = 62g/mol
m = Mn = 620,2 = 12,4 g Na2O