Aleksandar Milinkovic

TESLINO
TAJNO
ORUJE
No limit books
Beograd
1999.

(-i ' J
'i ' S { I

Izdava

> ,,w ,

No limit books
Za izdavaa
Miodrag Dramianin
Glavni i odgovorni urednik
Tatjana Ranisavljevi
E-mail nolimitx(5)Eunet.vu
Biblioteka "Tajne". Copvright Aleksandar Milinkovic.
Nijedan deo ove knjige ne moe se umnoavati ili javno
reprodukovati u bilo kojoj formi bez pismene saglasnosti
izdavaa, koji zastupa autorska prava autora.
Urednik biblioteke Tajne
Aleksandar Milinkovic
E-mail redakcije: pompres(>eunet,vu
Dizajn
|
Midrag Dramianin

Lektor

_ J.':

Vlada Stoki
"**
Distribucija
Metaphisica 011/1769234, 064/1132090, 063/344921
tampa
Grafika Mladenovac
Tira
1000

eiloo liiiiii. oM

SADRAJ
Najvei haker svih. vremena.............................11
Tesla izazvao tungusku eksploziju.....................19
Tajna oruja.................................................25
Projekat "Harfa" - najmonije oruje novog svetskog
poretka.........................................................39
Nesmrtonosno oruje......................................65
Kolonizacija miljenja......................................71
Filadelfijski eksperiment ili: Ko je "ubio" Teslu....81
Konaan dokaz: Sve Teslino nije u Beogradu......89
NATO-v dosije "AGARD".................................99
Tesla nagovestio Ajntajnov pad..................107
Smrt i vaskrs Nikole Tesle..........................111
Teslinim stazama.........................................121
Radio Armagedon........................................121
Teslino oruje na Jalti....................................122
Teslina PVO...............................................123
Sovjetsko super oruje.................................123
Nikolaj Tesla!?............................................124
Tajni rat zvezda............................................125
Proboj u Dejtonu.......................................125
B-2 na Teslin pogon....................................126
Nevidljivi brod..............................................128
Nebesko oko nad Jugoslavijom......................129
Zastoje Tesla zaboravljen?............................131
Tesla je pretekao Artura Klarka......................135
Aeromobili...................................................136
Bespilotne letilice.........................................139
Svemirski putnici..........................................141
Kinezi ukrotili "Tesline" talase!?.......................147
Oivljavanje genija.....................................151
Tesla se javio...............................................151
Ja, Tesla.....................................................153

riti
J ' li

>

f .

r
hi;; sit

i:-

Pismo urednika
Ova knjiga je, u neto izmenjenoj formi,
nastavak projekta zapoetog sa prvim brojevima magazina "Tajne", 1986, i okonanim, u
prvobitnoj zamisli, sa brojem 12, objavljenim
1989. godine. Istovremeno je doprinos novim
istraivanjima nedovrenog ili nekoriscenog u
Teslinom delu i predstavlja nastavak mojih
prethodnih projekata - "Teslina neostvarena
otkria", 1984, i "Tesla - pronalaza za trei milenijum".
Ial^:; su ovoj formi "Tajne" manje pogodne za autorske priloge saradnika, ipak
emo nastojati da u novoj serije "Tajni" okupimo iri krug poznavalaca i istraivaa tzv.
graninih podruja nauke. Sva izdanja e biti
tematski uokvirena, ali emo nastojati da
stalno irimo prostor kako bismo obuhvatili to
vei broj tema koje su u ii interesovanja i istraivaa i naih italaca. Dakle, kao i prve
"Tajne", i za "nove" smo sigurni da mogu uspeti
samo uz vau saradnju.
Aleksandar Milinkovi

f i{tiH,tl *
i
"l

f(.v Jf '.u
'i ,
U!

i4

f
I
-'r
Mfc" <" 6 t'

r1
.fSJ

ifil

^U *i
J'i
<, hf /

,OU

LI1' H'i Cft'Ji I

Prolo je tano sto godina kako je Tesla

u Kolorado Springsu obavio eksperiment kojim
se pridruio bogovima: postao je prvo ljudsko
bie kome je uspelo da stvori gromove i munje.
Njegova munja, duine etrdesetak metara, do
danas je neprevazien rekord. Ipak, bio je to
samo sporedan efekat daleko ireg istraivanja,
nad ijim posledicama i danas lebde velovi
tajni. Da li je on krivac za tungusku eksploziju!?
Kako je proglaen najveim hakerom u istoriji?
Da li njegove projekte danas koriste za
najmonija oruja u istoriji oveanstva? Neka
od ovih oruja koriena su i u NATO agresiji
na Jugoslaviju. Prema amerikom Institutu za
strateka istraivanja "Stratfor", slinim
orujem "kakvo nemaju ak ni Rusi" oboren je
F-117 kod Buanovaca!

"ltf
. i/l u
.i.'.,i..feVi..-.i Ji.1 .W.
i ', U

'U h
: t"t . , i
s" ti>

4 "- r *
.i! ,

'i

Najvei haker svih vremena

Sveanost na Sorboni, povodom Teslinog osamdesetog
roendana, obeleena demonstracijom njegovih ureaja.

Kolorado Springs se nalazi oko sto

kilometara juno od Denvera. Danas je poznat
kao sedite nekoliko kompanija koje se bave
optikim inenjeringom i, naravno, po NORADu, amerikoj komandi protivvazdune odbrane,
smetenoj u utrobi planine ejen. Za nas je
zanimljiv jer je ovde, pre sto godina, 1899,
Tesla obavio jedan od svojih najznaajnijih ek-*
sperimenata.
U blizini grada, Tesla je izgradio svoju
improvizovanu laboratoriju i na vrh drvene
graevine postavio 60 metara visoku bakarnu
antenu. Ljudi koji su tuda prolazili priali su o
udnim stvarima u okolini laboratorije: na sve
strane su skakale vamice, neke do njihovih
nogu, a neke bi im prole kroz obuu i "odskakutale" dalje. Jednom deaku se dogodilo da
vamica iskoi iz hidranta na ulici u gradu i napravi luk od deset santimetara do zavrtnja koji
11

je drao u ruci. Ponekad je sva trava oko laboratorije bila okupana metalno-plavom svetlou. Niko, meutim, nije znao da je ovek u
laboratoriji tek samo podeavao aparate da bi
se pripremio za najspektakularniji i jedan od
najveih eksperimenata svih vremena. Kao
sporedni efekat eksperimenta postavljen je do
sada neprevazien rekord: najvea munja koju
je ovek stvorio, duine oko 40 metara.
Iako je u to vreme ve zavrio sistem
distribucije elektrine energije, sada je radio
na jo efikasnijem i brem sistemu: eleo je da
proizvede elektrini impuls velike snage i da
ga usmeri ka zemlji. Zemlja je odlian provodnik. Otuda bi struja usmerena ka tlu mogla da
putuje bez prekida, kao radio talasi, i to brzinom svetlosti. Kada bi talas stigao do suprotnog dela planete, vratio bi se nazad, kao to se
vodeni talas odbija ka izvoru kada naie na
prepreku.
Slino je uinjeno 1950. godine, sedam
godina posle Tesline smrti, kada su prvi radarski talasi upueni ka Mesecu i zatim primljeni
u povratku. Sedamdesetih godina na ovaj
nain je napravljena prva mapa Venere. Ova
nebeska tela su milionima kilometara daleko
od nas. Otuda je slanje elektromagnetskog talasa kroz Zemlju, svega oko 5.000 kilometara u
preniku, prava igra.
Tako je mislio i Tesla. Ali, poto mu se
talas vrati (za trideseti deo sekunde od
trenutka kada ga je poslao), njegova mo bie
neto umanjena. Meutim, ako mu u tom
trenutku doda jo jedan talas, dva talasa e
12

zajedno poveati snagu i zatim e im dodavati

jo jedan, sve dok ne dostignu snagu koja je
potrebna. To je isti princip koji vai i za deije
Najznaajniji period Teslinog rada. Munje u laboratoriji
u Kolorado Springsu.

ljuljake: posle prvog snanog zamaha, i

dovoljna je samo jo serija manjih - a onda se
dobro pazite da vas ne zakai!
Naravno, Tesla je znao da nema potrebe
da to proverava, ali, kada su talasi u pitanju,
niko jo nije znao kada je vreme za poslednji
zamah (gornja granica rezonancije), odnosno kada se treba skloniti.
U Kolorado Springsu obreo se zahvaljujui svom prijatelju Leonardu Kartisu, koji mu
13

je ponudio besplatnu struju iz male gradske

elektrane.
U vreme poetka udnih pojava u gradiu, Tesla je zapoeo podeavanje gigantskog
transformatora u savreno istu rezonancu sa
Zemljom. Ve tada su ljudi poeli da primeuju
da se neto neobino dogaa, jer su povratni i
jo uvek slabi talasi stvarali pravi elektrini
tepih pod njihovim nogama.
Meutim, u duhu pravog modernog
hakera, Tesla je odluio da bar jednom pokua
da "odvrne" transformator do kraja i vidi ta e
se dogoditi.
"Bio je to 3. juli (1899, dakle, pre ravno
sto godina - prim. aut.) - taj dan neu nikada
zaboraviti - kada sam dobio prvi odluujui eksperimentalni dokaz jedne istine od ogromne
vanosti za ljudski napredak", pisae kasnije
Tesla.
Transformator je bio dobro uzemljen, antena postavljena i sigurnim kablovima obezbeena direktna veza sa elektranom. Tesla je
izaao napolje da bi pratio bolje i kontrolisao
promene (na cipelama je imao osam santimetara debele gumene izolatore), a zatim
mahnuo rukom svom pomoniku Kolmanu Citu
da ukljui transformator. Poelo je zujanje uljnih kondenzatora i snano pucketanje kao ruka
debelih varnica, koje su skakutale na sve
strane po laboratoriji. Buka je bila zagluujua.

Laboratorija u Kolorado Springsu. Baraka u kojoj su ro, ,

ene tajne za trei milenijum.

Ali, Tesla je bio napolju, posmatrao antenu i

nije znao da se Citu kosa dizala na glavi, iako
siguran da mu se nita nee dogoditi. Svi
vraeni talasi bi jedan za drugim dodirnuli
antenu i zatim se odbili od nje u obliku munje.
Prve munje bile su duge oko metar. Tesla je
nestrpljivo ekao da proveri svoju teoriju i vidi
15

da li e se snaga talasa, odnosno veliina

munje poveavati.
Ubrzo, munje su poveane na pet, a zatim
na petnaest metara. Kod duine od 25 metara sevanje je poela da prati i grmljavina. Kada su
munje dostigle 30, pa 35 metara, grmljavina se
ula i u Kripl Kriku, etrdesetak kilometara
udaljenom gradiu. Teslina teorija bila je
uspeno proverena. Zatim je sve odjednom
utihnulo. Tesla je utrao u laboratoriju i od Gita
saznao da su upravo ostali bez elektrinog
napajanja. Ljutit, odmah je pozvao centralu da
otro protestuje to su ga prekinuli usred
eksperimenta. Ali, umesto da mu vrate struju,
ogoreni elektriari su ga obavestili da je
upravo zbog njega itava centrala u plamenu i
da u gradu ne gori nijedna sijalica.
Ova pria je pre dve godine stigla i na
jedan od redovnih godinjih skupova amerikih
hakera (ljudi za koje je vrhunski izazov ulazak
u zatvorene i strogo uvane kompjuterske baze
podataka - Pentagon, CIA i slino) i toliko ih
oduevila da su Teslu uskoro i bez rezerve
proglasili najveim hakerom u istoriji. U
obrazloenju je, izmeu ostalog, pisalo: "Videli
smo mnogo sjajnih hakerskih poduhvata, ali
jo nismo uli da neko postavi svetski rekord u
proizvodnji munja i itav grad ostavi bez struje
- samo da bi video ta e se dogoditi." "Klinci"
su, ipak, znali da je Tesla hteo i uinio vie od
toga, neto to niko pre njega nije uradio.
Od ove stogodinje prie moda bi
danas Spilberg, Kusturica ili neko drugi mogli
da naprave sjajan film - ba sa "sjajem" i dru16

gim efektima. No, hakeri su uoili sasvim drugaiju mogunost. ta ako je danas nekom
polo za rukom da razvije dalje Teslin projekat? Da li je danas neko u stanju ne samo da
proizvede vetake munje, ve i da talase usmerava u odreenom cilju? U kompjuterskom
svetu to bi znailo da postoje ljudi koji su stekli
praktino nenadmanu i krajnje opasnu prednost, sa ozbiljnim i nesagledivim posledicama.
Teslina fotografija iz 1879, u vreme kolovanja u Mariboru

Kompjuteri su osetljive sprave. Srce

kompjutera, mikroipovi, koriste struju od pet
do dvanaest volti. Ukoliko bi jaa struja probila

kroz njihov izolacioni sloj, ip bi bio uniten.

Takva opasnost stalno krui oko kompjutera u
obliku statikog elektriciteta, iji je naboj izmeu 20 i 50 hiljada volti. Ova opasnost
otklanja se uzemljenjem, pa se tako suvina
struja, kao u slivnik, alje u tlo. Ali, ako bi
neko, kao to je uspelo Tesli, uinio da tlo u
okolini kompjutera postane izvor elektromagnetskih talasa, struja bi se, putem odvoda
statikog elektriciteta, vratila u kompjuter - i to
bi bio kraj. Moda kraj nekog sistema "Rata
zvezda" ili kraj tek zapoetog teledirigovanog
naina ratovanja u svetu, ali svakako poetak
nove prie o Tesli. Ovoga puta, jo jednom, i
itave prie - sa veom i dunom panjom, i
razumevanjem prema nesvakidanjem geniju.
O Teslinim istraivanjima u Kolorado
Springsu jo uvek ne postoji potpuna slika,
iako je u dnevniku svojih eksperimenta iz tih
dana ostavio dokumentaciju kakvu bi naunici
poeleli da imaju i o svemu onome ime se
bavio. Istina se verovatno nikada nee saznati.
Svojim asistentima se nije poveravao, a sve
drugo to je ostalo nezabeleeno u dnevniku,
ostalo je sauvano u njegovom nepogreivom
pamenju.
18

Tesla izazvao tungusku eksploziju!?

Eksplozija nad Tunguzijom. Najvea tajna ovog
veka. Teslina greka u proraunima?

O Teslinom tajnom oruju ili "zracima

smrti" ve godinama bruje novine i knjige. Istina je da se o takvim Teslinim radovima jo
uvek malo zna i mnogo uka. Ne zna se da li
je Tesla ikada eksperimentisao ovim zracima.
Meutim, postoji pria po kojoj je Tesla, jedne
noi 1908, pokuao da ih iskoristi, ne elei da
nekoga povredi.
U to vreme, Robert Piri je krenuo u svoj
drugi pokuaj osvajanja Severnog pola. Navodno, Tesla je obavestio ekspediciju da e
pokuati da sa njima nekako stupi u kontakt.
Zamolio ih je da zabelee sve to se bude
dogodilo u dogovoreno vreme.
U noi 30. juna, u pratnji saradnika
Dorda erfa, Tesla je sa Vordenklajf tornja
usmerio zrani top preko Atlantika ka mestu
19

na Arktiku, neto zapadnije od proraunatog

poloaja Pirijeve ekspedicije.
Sutradan je poeo paljivo da prati sve

I
/' |fflf tffead*
izvetaje o ekspediciji, oekujui da e biti
pomenut i neobian dogaaj, ali od "uda" ni
pomena. Tesla se ve pomirio sa porazom kada
je stigla ta vest o snanoj eksploziji u Tunguziji, u bespuima Sibira. Unitena je ogromna povrina uma, a eksplozija koja se ula
na preko 1.000 kilometara bila je ravna eksploziji 10 do 15 megatona TNT-a. Tek dvadesetak godina kasnije jedan nauni tim je doao
na lice mesta da utvrdi mogune uzroke razaranja. Meutim, i pored ogromne pustoi,
svih prateih svetlosnih i zvunih efekata nije
otkriven nijedan trag koji bi ukazao ta se
stvarno dogodilo i taj dosije i danas stoji otvoren.
Na mesto dogaaja je doao sovjetski
naunik, profesor Leonid Kalik. Kasnije, 1946,
vodei sovjetski akademik, Aleksandar
Kazancev, zakljuio je da se ovde dogodila
atomska eksplozija, na oko dva i po kilometra
iznad tla, verovatno zbog kvara nekog NLO
objekta. Zatim je 1958. istraivanje zapoeo
20

jo jedan poznati sovjetski naunik, profesor

Aleksej Zolotov. I on je konano ostao na teoriji
o NLO-ima i zakleo se da se nee obrijati dok
SJ.t

ili
Vi
"KO

ab
.da

'M
!iV
o;(
o1^

Skica Vordenklajf tornja

ne obezbedi valjane dokaze. Naalost, oktobra

1995, kada mu je brada prela preko pojasa,
Zolotova je ubio neki religiozni fanatik, koji je
tvrdio da je eksplozija bila Boija opomena. U
meuvremenu, 1976, Kazancev je doao do 1,5
kg tekog komada metalne, srebrnkaste
legure, pronaene na obalama sibirske reke
21

Vaka. "Neobina legura je sastavljena od 76

odsto cerijuma, 10 odsto lantana i osam odsto
niobiuma. Takva legura se ne moe napraviti
prema nama poznatoj tehnologiji", pisao je
Kazancev.
Danas je i dalje na snazi zvanino
tumaenje da je eksploziju izazvao ili meteorit
ili delovi komete, mada nikada nije pronaen
krater na mestu sudara ili bilo kakvi mineralni
ostaci nebeskih objekata.
Prema nekim izvorima, Tesla je potvrdio
da je zaista izazvao ovaj incident, zahvaljujui
se bogovima to niko nije nastradao. Tada jer
shvativi pred kakvom je odgovornou, odluio da zauvek rastavi i zaboravi na ureaj za
emisiju "zraka smrti". est godina kasnije, pred
Prvi svetski rat, ipak se ponovo setio oruja.
Pisao je tadanjem predsedniku SAD, Vudrou
Vilsonu, predlaui da rekonstruie ureaj, ali
pod uslovom da se iskoristi samo u odbrambene svrhe. Verovao je da bi takvom pretnjom
zaraeni narodi morali pristati da odmah
uspostave trajan mir. Nekoliko dana kasnije
dobio je samo formalno pismo zahvalnosti od
Predsednikovog sekretara. Tako ni smrtonosno
oruje nikada nije obnovljeno, bar ne sa Teslinim odobrenjem.
Pred kraj rata, 1917, Tesla je uputio
Ministarstvu odbrane SAD jo jednu ponudu.
Predlagao je da se, po njegovom projektu, podigne stanica za emisiju "istraivakih talasa
energije", koja bi omoguila da se precizno
odredi poloaj neprijateljskih aviona u
vazduhu. Njegov plan je, sa nevericom i pod22

smeiiom, glatko odbijen. etvrt veka kasnije,

pronalazak identian Teslinim "istraivakim
talasima" dobio je ime "radar" i imao je odluujuu ulogu u pobedi Saveznika.
',;.

 vr
utf

Tajna oruja
Tridesetih godina Tesla je i zvanino i
objavio da je koncipirao razvoj dva strana
oruja: "zrake smrti" i tzv. "Teslin tit". Meutim, tada vie niko nije ozbiljno shvatao jednog
ve zaboravljenog genijalnog naunika. Tesla
nikada nije obelodanio tajnu ovih velikih
pronalazaka. Amerikanci danas tvrde da su
Sovjeti odavno otkrili i da koriste Tesline skalarne talase. Time tumae injenicu da su
Sovjeti u razgovorima o SALT-u 1975. neoekivano predloili ograniavanje daljeg razvoja
novih oruja, "strasnijih od svega to bi ovek
mogao da zamisli". Jedno od ovih oruja je,
kau, i "Teslin baca", dovren i testiran u fabrici oruja u Sarisaganu, za koji se tvrdi da je
neka vrsta energetsokg lasera ili akcelerator
estica. (Da li je to tajanstveno oruje koje je
svojevremeno gospodin irinovski obeavao
bosanskim Srbima?) Taj baca mogao bi da
bude Teslin skalarni aparat sa etiri oblika
delovanja. Prvi oblik je Teslin tit, sferina energetska opna, razvijena preko velikog podruja, kroz koju nita ne moe da proe, a u
dodiru sa njom, svaki deli materije nestaje
kao para. Kada bi se nekoliko ovih titova
postavilo jedan iznad drugog, kroz njih vie ne
bi mogli da prou ni gama - zraci! Teslin tit se
napaja iz Morejevog generatora, i tako mu je
dostupna ogromna i besplatna energija. Drugi
oblik je pulsar - vrsta oruja, ije probe je,
kau, registrovao satelit Vela, u jugozapadnim
25

delovima Afrike, 1979. i 1980. godine. Naunici

u Arecibo jonosferskoj laboratoriji u to vreme
su registrovali poremeaje gravitacionih talasa
iz pravca eksplozije.
Teslin brodi. Prvi ureaj sa teledirigovanim sistemom.
Prole (1998); obeleena je stota godinjica ovog otkria,
, , ija je praktina primena i dalje u razvoju

Kao to je i sam nasluivao, njegova najznaajnija istraivanja i ideje, kao to je ideja o

beinom prenosu energije, najpre se ostvaruju u fabrikama oruja. Tako se, meu
planiranim "sporednim" proizvodima, nalaze i
oruja za unitavanje na daljinu. Re je o uvenoj Teslinoj vatrenoj lopti, koja bi, pored eventualnog fizikog unitenja neprijateljskih
oruja, mogla da se usmeri samo na unitenje
logistikih ciljeva.
Tesla je ostavio beleke o radu na ovim
projektima. Piui 27. februara 1941. godine
svom sestriu Nikoli Kosanoviu u Beograd,
objanjava:
"Proizveo sam nedavno novo naelo prenosa neograniene sile za potpunu odbranu
nae predrage domovine. Ta sila koju sam
praktino dokazao dat e Jugoslaviji uasnu
mo jer e joj biti mogue unititi svaku
spravu, upalit barut i tako dalje. Sve u vam
rastumaiti preko naeg poslanika. Presretan
sam u misli da pomaem domovini."
U telegramu od 1. marta 1941. godine
f
pie:
"Novo naelo je veoma jednostavno jer
< dejstvuje mehanikom snagom izvan ogranienja poznatih sredstava promena u elektrinu
:
silu.
Izvruje se bez iskri. Vidi se samo tanka
nekodljiva magla.
Drim nemogue za druge prisvojiti
novo naelo poto upotrebljavam preko 50
pronalazaka u sastavu.

Ili
U sistemu nema elektrona. Energija ide
u istom pravcu bez ikakvog rasirenja i jednaka
je na sve daljine. Sastoji se iz neutrona. Zrak je
u promeru jednak preniku (atoma) vodonika.
Prodire kroz oklop najveih ratnih brodova, dakle to je u njima - moe se upaliti na
neogranienu daljinu. Isto tako aeroplani.
Trebae devet stanica: etiri za Srbiju,
tri za Hrvatsku i dve za Sloveniju, svaka 200
knj., koje e osigurati neminovno nau milu
otadbinu protiv svijuh vrsta napadaja. Sadraj
jedne bombe moe se u vazduhu upaliti. Dodajem da u stanici treba samo jedan majuni
generator ili baterija od 30 volti za dejstvovanje."
U knjizi "Teslino trojstvo" Dona
Malkoma, pisac prenosi reci velikog naunika:
"Moj tit je savrena odbrana od
najsnanije artiljerije, ali u pogrenim rukama,
takoe, moe da ima ogromno razorno dejstvo.
Narod pod zatitom "Trojstva" moe da napadne druge bez ikakvog straha. Zbog toga
sam model oruja napravio iz tri dela. Ako bi
jedan dospio u pogrene ruke, bar postoji nada
da nee pronai i ostala dva, pa bi tako tajna
bila sauvana. Da li se moe tit napraviti i
samo sa dva dela? Moda. To zavisi od vetine
i znanja onih koji ga budu posedovali u vreme
otkria."
Povodom "Teslijanuma 93." odranom u
Novom Sadu, "Politika" je 4. oktobra 1993. objavila razgovor sa doktorom Kenetom Korumom
iz SAD. U.veem delu ovog razgovora govori se
o "Teslinom oruju".
;28

"Nikola Tesla je govorio istinu, najavljujui tajno estino oruje.

Primenjujui vie patenata, jer Tesla nije
sve opisao na jednom mestu bojei se neodgovornih sledbenika, moete da izradite napravu
sa snopovima estica visoke energije koji putuju velikom brzinom. A to je takozvano estino oruje koje se pominje u nekim knjigama
i napisima."
Korum, po obrazovanju fiziar, sa bratom Dejmsom, doktorom matematike, pokuava da ponovi pojedine opite i dokae da
nenadmani genije nije samo matao. Dvojica
istraivaa su jedini do sada u svetu uspeli da
stvore loptaste munje, istina, znatno manje od
onih koje je u svojoj laboratoriji u Kolorado
Springsu putao Nikola Tesla.
Gotovo devet decenija naunici na svim
meridijanima su se upinjali da izvedu isto to i
slavni izumitelj iz naih krajeva, ali bez uspeha. U svojim zabelekama Tesla objanjava
da je za plamene lopte neophodno "iznenadno i
snano pranjenje".
Pre nego to je zatvorio laboratoriju u
Koloradu, napisao je u dnevniku: "Bolje znanje
ovih pojava dobie se praenjem eksperimenata sa monijim aparatima koji su ve i
sada u velikoj meri isplanirani i bie izraeni
im to dopuste vreme i sredstva."
-Moj brat, dr Dejms Korum, i ja ponovili
smo mnoge Tesline oglede. Matematika koja
danas vai nije postojala u njegovo vreme, zato
nas zaprepauje kako fe mogao tako mnogo
da uradi. Jo vie udi kako je u Kolorado
=29

Springsu uspeo da stvori kuglaste munje. Odluili smo da sledimo Teslin put i da napravimo
opremu kakvu je opisao.
i Teslini "zraci smrti". Ilustracija uz lanak u magazinu
i
"Popular radio", 1915. godine

,:
Sa malim aparatom izazvali smo vatrene
.lopte prenika dva santimetra. Ove kuglice su
jesto buno prskale ili beumno nestajale.
Trajale su tri do pet sekundi, a neke i desetak.
Ispitivanje kuglastih munja odvelo nas
je do neeg novog: otkrili smo da postoji
pranjenje od lopte do lopte, kao da preskae
sa jedne na drugu. Koristei ureaje iz 1935.
godine postigli smo pranjenje munje u pravoj
liniji, od estice do estice, tako da se stvorio
30

zrak. Uspeli smo da postignemo visokoenergetsko pranjenje od estice do estice,

stvarajui snop zraka koji bi mogao da se koristi kao oruje! Upravo izvodimo opite, sa malom energijom megavata, koje je Tesla opisao.

mm

HM
-A-

-B-

Nacrt ureaja za Tesline "zrake smrti", objavljen uz

tekst povodom njegovog 78. roendana

Najvei deo objanjenja o stranom

oruju nalazi se u raznim patentima. Tek kad
sve spojite u jedno, dobijete napravu koja
predstavlja opasno oruje. Snop estica visoke
energije putuje velikom brzinom i probija sve
na putu. Na je dostizao brzinu zvuka, a Teslin
ak 11 kilometara u sekundu.
Jo je nepoznato ta je Tesla podrazumevao pod antimagnetnim titom.
Postoje dve pretpostavke: po jednoj se
radi o snopu estica, a po drugoj su u pitanju
takozvani "stojei talasi". Oba naina mogu da
31

se iskoriste za dobijanje visokoenergetskog

naboja koji moe da uniti ili oteti sve na ta
naie. Ovakve oglede nismo jo izveli. Mi smo
se upustili u prouavanje da bismo proverili da
li su Tesline pretpostavke tane ili nisu.
Zakljuili smo da je govorio istinu!"
Da li smo i mi, njegovi naslednici i
potomci, poslednje rtve zloupotrebe Teslinih
moi - ili, moda, jedini vlasnici njegove najvee tajne?
Ako je ovo prvo vrlo mogue, o ovom
drugom se nagaa od samog poetka raspada
stare Jugoslavije. Govorilo se da je "Teslino
tajno oruje" prvi put upotrebljeno na bosanskom ratitu, na jednoj jedinici mudahedina
koja je pod dejstvom oruja naprosto nestala,
poput uvenog "Eldrida". Zatim se, naknadno,
poto je rat ve bio zavren, javila ona
svevidea i svemogua "grupa 69",
obznanjujui da su ba oni, krajnje
konspirativno, sve vreme ratovanja drali Srbe
pod posebnom zatitnom kupolom, nalik
Teslinom titu. Nae "nesavladive moi" NATO
agresori su osetili i u invaziji na Jugoslaviju,
kada im je, prema anonimnom vojnom izvoru,
oboren "nevidljivi" F-117A. Zanimljivo je da je
do ove informacije prva dola amerika
kompanija za pruanje globalnih informacija
"Stratfor". Navodei izjavu jednog
neimenovanog oficira Vojske Jugoslavije,
"Stratfor" je objavio:
32

F-117A: Vidljivost nad Jugoslavijom

"Avion nije oboren ni jednim od poznatih

sistema zemlja-vazduh, ni delovanjem avijacije, ve je uniten jedinstvenim protivavionskim sistemom razvijenim u Jugoslaviji, o ijem postojanju nije upoznata ak ni Rusija."
Iako smo slinu izjavu jednog od elnika iz
generataba VJ itali i sredinom prethodnog
rata na teritoriji bive Jugoslavije, uvereni smo
da su vrlo mali izgledi da je tako neto istinito.
Jer, ako je ikada bilo potrebe da se iskoriste
sva raspoloiva vojna sredstva, onda bi to bilo
uinjeno sada (izuzimajui sluaj F-117A) osim ako ne iekujemo nekog dostojnog
protivnika.
33

Njegovi zraci smrti nisu i jedini vojni

projekat. Godinu dana pre Kolorado Springsa,
1898, na izlobi u Medison Skver Gardenu,
Tesla je uspeno demonstrirao sistem daljinskog upravljanja. Kao prototip je koristio mali
brod, ali je isto mogao da uini i sa podmornicom ili torpedom. Tada se obratio i Ministarstvu rata SAD, tvrdei da bi njegova torpeda
mogla da unite pansku vojsku i okonaju rat
sa panijom za jedno popodne. Nisu ga, meutim, shvatili ozbiljno.
Industrijalcu Morganu je ponudio da
preuzme proizvodnju njegove podmornice.
Prema jednoj prii, Morgan je prihvatio projekat, ali pod uslovom da se Tesla oeni njegovom erkom. Naravno, od dogovora nije bilo
nita, a njihova saradnja ipak e se nastaviti
na projektu Vordenklajf, nekoliko godina kasnije.
Prialo se, takoe, da je Tesla ipak uspeo da doe do jednog ugovora sa vojskom.
Navodno, naiao je na razumevanje Nemake
pomorske komande. Ovoga puta predmet
saradnje bile su Tesline brodske turbine, koje
je admiral fon Tirpic uspeno upotrebio za
svoju ratnu flotu. Posle Morganovog otkaza
dalje saradnje na projektu Vordenklajf, ugovor
sa Nemcima bio je Teslin jedini izvor prihoda.
Na poetku Prvog svetskog rata, Tesla je ugovor raskinuo, strahujui da bi mogao biti
proglaen izdajnikom.
Tesla je esto naglaavao da se plai da
bi njegovi radovi mogli biti zloupotrebljeni.
Naroito su privlaili panju njegovi patenti

1
34

koji su imali potencijalnu vojnu svrhu. Te slina

istraivanja jonosferskog zemljinog omotaa,
njegov generator specifinih rezonantnih talasa, takozvana "toplotna bomba", i jo neki,
spadaju u takve projekte.
Laserski top: osnova Teslinog projekta "Zraci smrti"

Paradoksalna je injenica da su Teslini

radovi inspirisali na istraivanja ba onih
puteva koje je on sam celog ivota zatirao za
sobom. Priroda je za njega bila boanska tvorevina od koje se moglo ubirati samo onoliko
koliko je - kao u rajskim vrtovima - to boanska
volja doputala. Ali, ako se Tesla zgraavao
nad arogantnim manipulacijama prirodom,
njegovi sledbenici, duboko frustrirani kompleksom inferiornosti, verovali su da im je
upravo Tesla darovao putokaze jer, navodno,
sam nije imao hrabrosti da se uhvati u kotac
sa "velikim izazovima". Otuda su Tesli pripisivali, kao sluajne posledice njegovih eksperimenata, i "tungusku eksploziju", pa, ak, nes35

tanak razaraa "US. Eldrid", u poznatom

"Filadelfijskom eksperimentu", koji je, kau, on
osmislio neposredno pre smrti.
Lovci na Teslino zlato tako su sebi pribavili i moralni alibi da "jedino praktinim radom i proverom moemo da utvrdimo koliko je
Tesla bio u pravu".
Tesla je nesumnjivo pronaao onu polugu koju je jo pre 2200 godina Arhimed
traio, da bi sa nekog vrstog oslonca mogao
da pomeri Zemlju. On je, na zaprepaenje
policije, ve vie puta izazivao uzbune
kratkotrajnim pomeranjem tla u Njujorku,
pomerao je slojeve atmosfere, dosezao do
Marsa - i to sa vrlo malim "polugama",
odnosno, energetskim potencijalima. Da je to
zaista mogue, potvrdie 1974. dvojica
profesora sa Stenford univerziteta (SAD), Robert Helivel (Robert Helliwell) i Don Ketsafrakis
(John Katsufrakis). Oni su na Antarktiku
postavili 20 kilometara dugu antenu i odailja
snage 5 kiloherca. Jednostavnim probama,
36

ukljuivanjem i iskljuivanjem ureaja, utvrdili

su da bez tekoa uspevaju da pokrenu ili
zaustave snopove estica u magnetosferi. Do
kakvih promena bi mogao da dovede ureaj
vee snage? Teorijska implikacija njihovog eksperimenta je da bi ve sa "signalom"
neznatne snage u pravcu Van Alenovog pojasa (radijacioni pojas oko Zemlje) mogla da se
uspostavi kontrola vremenskih prilika. Ako se
Teslinim rezonantnim efektom, kao to je pokazao tim iz Stenforda, ogromna energija moe
kontrolisati i sa minimumom sredstava i snage,
onda bismo, sa boanskom arogancijom,
jednog dana lako mogli da utiemo i menjamo
pravce kretanja zvezda bilo gde u kosmosu!

at

Projekat "Harfa"
Najmonije oruje novog svetskog poretka
1

fj'-'i

.'

U jeku euforije u izgradnji nuklearnih

elektrana 1977. godine, naunici su utvrdili da
se mora ozbiljno voditi rauna o rasporedu
elektrana, jer suvie velika koncentracija na
odreenoj teritoriji dovodi do drastinog porasta temperature u atmosferi. Ve na 10 do 20
kilometara u okolini, padavine bi se poveale
za etvrtinu normalnog nivoa. Tek od septembra 1995. godine je postalo jasno da su manipulacije klimom u meuvremenu toliko napredovale da su postale zastraujua pretnja
ostatku sveta.
Te godine objavljena je veoma bogato
dokumentovana knjiga o tajnim amerikim
testovima na Aljasci koji se obavljaju pod
ifrom HAARP (High frequency active auroral
research program). "Harfa" je verovatno jedan
od najmranijih tajnih projekata koji je nekako
dospeo do javnosti, iako se o njemu u Evropi
jo gotovo nita ne zna.
To je oruje rata zvezda smeteno na
Zemlju. Izmeu ostalog, primena ovog sistema
moe da izazove: poremeaje mentalnih
procesa, da ometa telekomunikacione sisteme,
utie na promene vremena iznad veih
podruja i na migracione procese kod ivotinja,
da izazove najrazliitija oboljenja ili krupne
promene u j ono sferi i drugim viim slojevima
atmosfere.
Vojni ciljevi su prevashodni razlog razvoja ovog projekta.
39

Prema amerikim vojnim izvorima, od

"Harfe" se oekuje da:
- omogui vojsci da zameni klasine nuklearne
bombe elektromagnetnim eksplozijama u kojima nema oslobaanja nuklearnog zraenja
(US patent broj 4,873,928);
- zameni niskofrekventne komunikacione sisteme, trenutno u upotrebi za komunikaciju sa
nuklearnim podmornicama, radarima, koji
mogu da vide iza linije horizonta;
- poslui za unitavanje i ometanje svih sistema komunikacija u kojima se koriste elektromagnetni talasi;
- omogui otkrivanje podzemnih skladita i
drugih objekata, jer zraci iz "Harfa" sistema
prodiru kroz zemljinu koru kao to rendgensko
zraenje prodire kroz oveije telo;
- poslui za rano otkrivanje niskoletecih projektila i krstareih raketa.
Patenti po kojima je konstruisan sistem
"Harfa" prvobitno su nastali u okrilju amerike
kompanije ARCO, tanije, u njenoj filijali,
Power Technologies Incorporated (APTI). APTI
je kompanija koja je izgradila "Harfa"
postrojenje na Aljasci. U njihovom vlasnitvu
nalazilo se 12 patenata, povezanih sa
odbrambenim sistemom poznatim kao "Rat
zvezda", ali, poto je APTI prevashodno bila
zainteresovana za ekspoloataciju i marketing
prirodnog gasa na Aljasci, ona je 6 ovih
patenata prodala kompaniji E-Systems 1994.
godine. E-Systems je jedna od najveih
kompanija u svetu za proizvodnju opreme za
obavetajne agencije. Veliki deo poslova ove
40

kompanije odnosi se na projekte iji su detalji

tajna ak i za ameriki Kongres.
Odmah poto je E-Systems pribavio ove
patente, za nju se zainteresovala kompanija
Ravtheon, ija je osnovna delatnost razvoj i
trgovina vojnom opremom, i stavila je pod
svoju kontrolu. Nije potrebno rei da je upravo
Ravtheon danas kljuna poluga razvoja "Harfe".
Veina korienih patenata vrlo direktno
asocira na Tesline projekte, a na nekim mestima jedan od njihovih autora ak eksplicitno
navodi da se oslanjao na Teslina istraivanja.
Kao primer, naveemo nekoliko bitnih patentnih prijava koje se danas koriste u projektu
"Harfa":
US. Patent 4,686,605.
Prijavljen: avgusta, 11, 1987.
Pronalaza: Bernard J. Eastlund's
Sadraj: "Metode i aparatura za izmene regionalnih klimatskih uslova, jonosfere i/ili magnetosfere."
Godinu dana bio je klasifikovan kao
"strogo poverljivo". Istland je ovde prvi put
doao do naina kako da se energija u jonosferi, ije je stvaranje podstaknuto transmiterima sa Zemlje, koncentrie, a ne rasipa, kao u
ranijim eksperimentima. Sada je novodobijena
energija lako mogla da se fokusira i tano usmeri ka eljenom cilju. Njegovim ureajem
mogla bi da se dobije energija od jednog vata
po kubnom santimetru, dok su drugi do tada
dobij ali samo milioniti deo vata. U prijavi se
citiraju publikacije koje su posluile kao osnova za istraivanje: lanci koji su se odnosili
41

na Tesline radove s poetka veka i lanci okn

javljeni u "Njujork Tajmsu", 8. decembra 1915.
i 22. septembra 1940. Direktna posledica primene ovog ureaja predstavlja beini prenos
iz praktino neiscrpnog izvora energije. Istland
dalje navodi da su Amerikanci i Rusi, pedesetih i ezdesetih godina, detonacijom nuklearnih sredstava pokuavali da na visinama
od 200 i vie kilometara stvore energetska
skladita, iz kojih bi se, po potrebi, kasnije koristila i usmeravala ka bilo kom mestu na
planeti. Sada bi se koristila energija koja u
jonosferi ve postoji i ovoga puta bi zaista mogla da se precizno usmeri ka potroau na
Zemlji.
Ovakvo dostignue moe se ilustrovati i
jednostavnim eksperimentom. Zamislite da
imamo neogranien broj domina koje moemo
uspravno da poredamo od Beograda do Pariza.
Jednim dodirom prve domine, to je pritisak ne
jai od 10 grama, sruie se druga, trea i sve
domine redom, sve do Pariza. Put od gotovo
2.000 kilometara savladan je sa energijom od
svega "10 grama". No, to nije sasvim tano. Posao je, zapravo, obavila gravitaciona sila kojoj
smo mi dali samo podsticaj. Slino je i sa energijom koja se samo neznatnim podsticajem sa
Zemlje moe dobiti iz jonosfere. Zamislite sada
da je samo prva domina normalne veliine, a
da je svaka sledea srazmerno vea. Domina u
Parizu bila bi 1000 metara visoka i teka nekoliko miliona tona! I ako ponovo upotrebimo
samo 10 grama energije, ipak bismo probudili
silu dovoljnu da srui Ajfelov toranj!
, , ,,,
42

U.S. Park Service

Batfelle Corporation
Geophvsical Institute
National Park Service
U.S. Geologicai Survey
National Vfearher Service
rgv Research emer
NSF Polar let Coring Office
NASA Saietlitf Data Facilities
Environmental Pralection Agency
NASA Alaska Space Grant Program
ArcticJttgion Supercomputing cenrer
<*tot"Divlsitmof GcologicolandCtophysicalSurvty>

ema daljinskog prenosa energije uz pomo

jonosferskog omotaa

O tom istom principu - ali sada sa energijom usmerenom kroz zemlju, koja na
povratku u poetnu taku dolazi uveana Tesla je prvi put govorio i eksperimentalno
potvrdio jo u Kolorado Springsu, 1899 - pre sto
godina.
Ovaj ili slian ureaj verovatno je korien i tokom NATO agresije na Jugoslaviju.
43

Nai meteorolozi su potvrdili da su vremenske

prilike nad naom teritorij om postale "nepredvidljive". Kao vidljive manifestacije zabeleene
su obilne gradne kie (grad veliine jajeta), i to
mahom nad poljoprivrednim podrujima, i kie
iz sunanog i vedrog neba. Pretpostavlja se da
je manipulisano i gornjim slojevima atmosfere,
tako to su atmosferske estice koncentrisane
da ine neku vrstu prirodne lupe, koja bi omoguila lake osmatranje objekata na Zemlji.
Ureajem se moe manipulisati tako da se nad
odreenom oblau izmeni molekularni sastav,
tako da bude poveano prisustvo nekog
izabranog elementa, na primer, ozona, vodonika itd. U biometeorologiji je poznato da
sline atmosferske prilike, nastale prirodnim
putem, mogu bitno da izmene zdravstveno
stanje ili raspoloenje ljudi. Malo je verovatno
da ovako idealni uslovi, kao to je ratno stanje,
nisu iskorieni da se provere bar neke mogunosti iz itavog arsenala sistema "Harfa".
Ovde se treba prisetiti i izjave ogorenog
panskog pilota koji je iz baze u Avijanu
uestvovao u agresiji na Jugoslaviju:
"...koriena su i neka oruja za koja nikada
nismo uli da postoje."
Posebna zanimljivost su sasvim nove
vrste munja i gromova koji sa takvim zvunim
intenzitetom i svetio snim efektima nikada
ranije nisu zabeleeni u naim krajevima. Da li
je to posledica bitno izmenjenih atmosferskih
uslova nad Jugoslavijom - zapaljivija i
provodljivija vrsta vazduha - ili optih
klimatskih promena u svetu, uskoro treba da
44

pokau tek zapoeta istraivanja. Teslina istraivanja su nagovetavala primenu takve

tehnologije. Bavei se provodljivou vazduha,
primetio je da pranjenje elektromotorne sile
od nekoliko miliona volti izaziva promene u
strukturi atmosferskog azota, tako da se on
jedini sa kiseonikom i drugim elementima.
"Promene su toliko dinamine i neobine", govorio je, "da sam esto strahovao da se moe
dogoditi da se atmosfera odjednom zapali, to
bi zaista bilo uasno."
Tada je razumeo da bi pomou elektrine rezonance i precizne sinhronizacije elektrinog kola iz atmosfere lako mogao da se
izdvoji azot i iskoristi za proizvodnju bogatog
azotnog ubriva.
Jo nekoliko patenata u sistemu "Harfe"
mogli su se koristiti u jugoslovenskom ratu.
US. Patent 5,038,664.
Prijavljen: 13 avgusta 1991.
Pronalaza: Bernard Eastlund
Sadraj: "Metod za stvaranje tita od relativistikih estica na visinama iznad Zemljine
povrine."
Prema patentnoj prijavi, ureaj se moe
koristiti i kao estini top ogromne energije za
unitavanje neprijateljskih raketa, a u pasivnom obliku kao zatita od prodora neprijateljskih projektila. Zbog korienja izuzetno velike
snage, ureaj moe da izazove destabilizaciju
prirodnog jonosferskog sistema.
US. Patent 5,068,669.
45

Prijavljen: 26 novembra 1991.

'4
r
Pronalaza: Peter Koert i James T. Cha
Sadraj: "Sistem estinog snopa"
Piter Koerte se esto navodi kao jedan
od kljunih ljudi u projektu "Harfa". estini
snop je sistem koji se kao serija Teslinih patenata vie puta pominje i u Istlandovom delu.
Ovaj patent je pod nadzorom ARCO deo sistema rata zvezda za mikrotalasno napajanje
aviona. Bespilotna letilica koriena u eksperimentu navodno je mogla da ostane u
vazduhu i do 10.000 sati, na visini od 24 kilometra. Planirano je da takav avion bude upotrebljen kao osmatraka platforma. Letilica ne
zahteva dopunu gorivom, jer se napaja energetskim snopom sa zemlje koji se u avionu
pretvara u elektrinu energiju. Probni letovi su
obavljeni devedesetih godina sa aerodroma
Tjendinga, blizu Kingstona, u Ontariju.
Koliko su ovi projekti iznenaujue
podudarni sa Teslinim istraivanjima, vidi se iz
sledeeg izvoda iz jednog Teslinog
predavanja:
"Prouavao sam problem letenja iz
prikrajka, mnogo godina pre nego to su
dananji piloti uspeli da polete. Verovao sam
da oni moraju ekati upravo na upotrebu elektrine energije o kojoj sam govorio. Oni moraju
da ekaju na to ako ele da zaista osvoje
vazduni prostor. Napredak automobila sa poboljanjem benzinskog motora, ako zastanete i
razmislite, jedina je nova stvar na sadanjim
vazduhoplovima. Krila, konstrukcija, oblik, sve
osim laganog i efikasnog motora, bilo je
46

usavreno jo pre mnogo godina. Moete nai

knjige tampane godinama pre nego to su
braa Rajt zapoela eksperimente sa slikama
svih tih udnih pticolikih oblika i formi
graenih od platna sa noseim ramovima, koji
su nam danas mnogo blii nego nekad... To
letenje danas, ipak je elementarno, kao kad
dete ui da hoda. Ono je strogo ogranieno
mogunostima maine, onako nesavrene
kakva je danas, sa malim mogunostima ak i
u svojim najsavrenijim vidovima... Ove letilice
nee imati maine uopte, ali ne smete me pitati za detalje. Nisam spreman da objasnim
svoje otkrie."
Ali, kasnije, u pismu pukovniku Astoru,
rei e i sledee:
"Moja gasna turbina e biti najbolja na
svetu za letee maine, jer omoguava da se
postigne ak 4 do 5 KS po svakoj funti teine.
Naporno sam radio na projektu letee maine, i
izgleda da e to biti neto izvanredno. Nee
imati nikakav propeler, niti nosive povrine
krila i repa, niti krmilo pravca, u stvari nita
ve poznato, i omogui e nam da podiemo
vee terete i nosimo ih kroz vazduh tako
velikom brzinom kakvu je danas mogue ostvariti. Mi pripremamo jedan automobil u kome
su ti novi principi utemeljeni, ja konstruiem
lokomotivu za eleznicu i prilagoavam svoj
novi plan za propulziju za jedan od najveih
atlantskih prekookeanskih brodova. Svi ovi podaci su poverljivi. Samo vama piem znajui da
e vam biti drago da ujete za moj uspeh...
Letilica je podignuta i pokrenuta reakcijom
47

mlaza vazduha ili gasa. Stabilnost je ostvarena

irostatskim dejstvom obrtnih delova turbine i
vazdunog kompresora. Spoljanost letilice je
oblikovana tako da prua najmanji otpor kretanju unapred..."
U.S. Patent 4,999,637.
Prijavljen: 12 marta 1991.
Pronalazak Ronald M. Bass
Sadraj: "Stvaranje vetakih jonizujuih
oblaka iznad Zemlje"
Za stvaranje oblaka je potrebna vrlo
mala koliina energije, a omoguava delovanje
radarskog sistema preko horizonta, to prua
mogunost veoma ranog otkrivanja
neprijateljskih projektila.
Zbignjev Beinski (bivi savetnik za
nacionalnu bezbednost predsednika Kartera) i
D. Mekdonald (savetnik za nauna pitanja
predsednika Donsona i profesor na UCLA
univerzitetu) objavili su dokument u kome su
izneli svoje vidjenje geofizikog i "klimatskog"
rata i ratnih tehnika. U dokumentu je opisano
koje se tehnike mogu koristiti u te svrhe i kakvi
se negativni efekti mogu izazvati kod stanovnitva:
"Politiki stratezi su u iskuenju da iskoriste pronalaske u oblasti delovanja na
modane aktivnosti i ljudsko ponaanje.
Dananja nauka i tehnologija su ve na nivou
koji nam omoguava da izazovemo promene u
jonosferi iznad ogromnih podruja planete.
Tako izazvane promene u elektrinom naboju
48

mogu da dovedu do ozbiljnih poremeaja u

modanim funkcijama kod ljudske populacije u
odabranim oblastima u duem vremenskom
periodu." Beinski navodi da smo na putu
stvaranja kontrolisanog drutva kojim e se
lake upravljati. U takvom drutvu kontrolu bi
preuzele posebne elitne grupe sa superiornim
naunim znanjem. Da bi dolo do ovako
"savrenog" drutva bie potrebno da se svet
podvrgne tretmanu konstantnih socijalnih i
politikih kriza koje bi se iskoristile da se javno
mnjenje pomou upotrebe masovnih medija
pridobije za prvu fazu kontrole spoljnog neprijatelja. Odatle do kontrole unutranjih neprijatelja je samo jedan korak."
Antigravitacioni ureaj u razvoju: superprovodljivi keramiki prsten (1) potopljen u teni azot (2) solenoidi koji '*'
stvaraju magnetno polje (3) magnetno polje nastalo obr- H'
tanjem prstena. Rezultat: jabuka stalno lebdi iznad
maine
49''

U jednom od dokumenata amerike vojske navode se i neke metode koje bi mogle biti
koriene upravo u kontroli unutranjeg neprijatelja: "Mogui naini primene ove
tehnologije su: obraun sa teroristima, kontrola
ljudi u demonstracijama, kontrola i nadgledanje sigurnosti vojnih objekata kao i direktna
upotreba protiv neprijateljske ive sile (amerika vojska je prvi put upotrebila pulsirajue
elektromagnetno oruje protiv irakih trupa u
"Pustinjskoj oluji"). U svim ovim sluajevima
elektromagnetno oruje e se koristiti u cilju
izazivanja ozbiljnih poremeaja psiholokih
funkcija, dezorijentaciju, uznemirenost i potpunu nesposobnost za obavljanje borbenih
radnji."
Komisija amerikog Kongresa, naknadno
oformljena da dalje prati i pomae razvoj projekta "Harfa", za 1996. godinu je odobrila
budet od 15 miliona dolara samo za deo sistema koji se bavi dubokom termografijom. Ova
tehnologija omoguila bi prodiranje do dubine
od nekoliko kilometara i otkrivanje podzemnih
sklonita, municijskih depoa i drugih instalacija. Problem je u tome da su frekvencije koje
bi se koristile za dubinsku termografiju iste
one koje se koriste da bi se izazvali poremeaji
mentalnih procesa (ak je i Meunarodni
Crveni krst objavio dokument u kome se upozorava na mogunost da snani radio signali u
odreenim frekvencijama mogu bitno da utiu
na modane aktivnosti).
Kada su u pitanju druga podruja delovanja "Harfe", zanimljivo je da Istland tvrdi da
50 t

je i ideju za ureaje za kontrolu vremena taT

kode dobio istraujui Tesline patente. Na
Teslu su se oslonili i naunici iz Odeljenja za
radiologiju na Stenford univerzitetu. Njih je
posebno zanimalo korienje Tesline elektromagnetne rezonancije primenjene na Van Ale-I
nove prstenove (magnetno polje oko Zemlje),,
pomou koje se ponovljenim impulsima male;
snage mogu izazvati oscilacije Zemljinog mag-'
netnog polja ogromne snage. Jedan deo ovih
istraivanja obavljen je i u okviru projekta pod
nazivom "Prime Argus", ija je svrha izazivanje
vetakih zemljotresa. Novac za ove projekte
pribavljan je preko The Defense Advanced Research Projects Agencv (DARPA, sada poznat
kaoARPA).
1994. godine amerike vazduhoplovne
snage objavile su dokument o planu "Spacecast 2020" u kome se navodi da su i oni, i to ne
samo danas ve od 1940 godine, aktivno
ukljueni u eksperimente u vezi sa kontrolom
vremenskih prilika, iako im je poznato da je
primena ovih oruja zabranjena meunarodnim
konvencijama. Razlog njihovog izlaska u javnost bio je predlog da se ova zabrana
preispita.
Jedan od prvobitnih ciljeva projekta
"Harfa" bio je stvaranje elektromlaza - itave
reke elektriciteta koja bi se iz jonosfere dovela
na polarnu kapu. Ovaj mlaz bi postao vibrirajua vetaka antena za odailjanje elektromagnetskih zraenja u bilo koji kraj sveta. Izmeu ostalog, to bi amerikoj mornarici omo51

guilo bezbednu komunikaciju sa podmornicama u svim morima planete.

Iz svega navedenog vrlo je jasno da je
"Harfa" isuvie slina projektima iz podruja
beinog prenosa energije koji su godinama
bili Teslina nona mora. On je mnogo ranije razumeo znaaj obilja elektrine energije koje
slobodno pluta u jednom od omotaa planete.
Sa oduevljenjem je na jednoj od svojih roendanskih proslava govorio o blizini dana kada
e svaki auto, svaka maina ili kua imati samo
jednu antenu za prijem neogranienih koliina
besplatne energije. Ali Tesla je do kraja ivota
paljivo birao svaku re da se ne bi desilo
neto to bi eventualno dovelo do projekata
kao to je "Harfa". Ostala je, meutim, pria da
se posle njegove smrti neko ipak dokopao i
Teslinih tajnih rukopisa.
To pitanje se ve godinama ponavlja
pred zvaninicima FBI-a, a upuuju ga i
slubena i privatna lica. Za to ima dosta
razloga, ve povrnim pregledom preko hiljadu
c stranica do skoro strogo poverljivih materijala
o Tesli. Kada je deo arhive stavljen na raspolaganje javnosti - a obiman materijal smo za ovu
; svrhu i lino istraili - nedoumice i sumnje su
ostale, jer je veliki deo arhive temeljno cenzurir san.
:
Projekat "Harfa" na prvi pogled deluje
kao potpuno bezopasno "aktivno" nauno is, traivanje visokih frekvencija aurore. Meutim,
kada se, sagleda ire dolazi se do zakljuka da
"Harfa" pripada istoj vrsti tajnih istraivanja
52

kakav je bio i uveni "Menhetn projekat", iz

koga je roena prva atomska bomba.
Harfa je nastala pre nekoliko decenija u
okrilju Pentagona. Glavni resursi smeteni su
duboko u bespuima Aljaske - delimino zbog
tajnosti, a delimino zbog idealnih klimatskih
uslova. Projekat je do sada kotao oko 30 milijardi dolara, to je, po gruboj proceni ekonomske komisije EU, maja 1999, do tada "ostvarena" teta bombardovanjem Jugoslavije.
Najvei deo novca je utroen u izgradnju
ureaja za emitovanje snopa energije, snage
1,7 gigavata, usmerenog ka jonosferi. To je do
sada najmoniji ureaj takve vrste, sa dovoljno
snage da moe da dovede do "kljuanja"
gornjih slojeva atmosfere. U tom sluaju,
jonosfera bi reagovala zraenjem dugim
talasima prema Zemlji, a oni s lakoom prodiru
u ljudski organizam, tlo i vodene povrine.
Al^.

Stiven HoMng. Bliskost Teslinim idejama

'illlfl IIIIBIIIJB

Teko je i naslutiti kakve bi globalne

posledice takvo zraenje moglo da ima na ivi
svet. Oni koji znaju obino su uposleni na nekom od takozvanih "dravnih istraivakih
programa" zemalja kao to su SAD i nikada
'javno ne govore o rezultatima eksperimenata.
Za projekat "Harfa" Teslini radovi su
zanimljivi u mnogim aspektima, ali posebno
rezultati do kojih je Tesla eventualno doao u
tri projekta. Prvo, tokom eksperimenata sa beinim prenosom elektrine energije Tesla je, u
1 Kolorado Springsu 1899, uspeo da stvori
\ vetaku kuglastu munju, veliine loptice za
golf. Robert Golka, ameriki naunik, verovao
i je da se u ovim istraivanjima krije tajna termonuklearne fuzije. Drugo, definitvno je utvreno da je te iste godine Tesla uspevao da
prodre i kontrolie elektroprocese u tzv. "umanovoj upljini", prostoru izmeu Zemlje i
jonosfere, jednom od kljunih elemenata u
: projektu "Harfa". Trei je Teslin oscilator,
. ureaj kojim je mogao da izazove vibracije tla
v na kontrolisanoj frekvenciji.
Iako pronalazak ovog ureaja predstavlja vrhunsko nauno umee, sam princip je
"deja igra": svako dete zna da kada hoe da
ljuljakom zaljulja nekog teeg od sebe, treba
samo malo da gurne, ali u pravom trenutku,
kada ljuljaka iz najvie take ponovo krene
unapred. Dakle, ak i sa neznatnom snagom
(slino eksperimentu sa dominama), ako se
primeni u pravilnim razmacima, mogu se izazvati krupne promene. Kod Teslinog oscilatora
54

to znai: ako ovaj ureaj podesite na frekvenciju na kojoj Zemlja prirodno vibrira, a zatim
postepeno pojaavate signal, moe doi i do
toga da se planeta prepolovi, to je Tesla u
vie navrata ponavljao da lako moe da uini.
Za projekte kao to je "Harfa" je tipino
da su rascepkani na stotine delova i podeljeni
mnogim naunim i univerzitetskim
institucijama, tako da potpun uvid ima samo
nekolicina ljudi u centru sistema. Pre
petnaestak godina, na primer, jedan takav
podprojekat je nuen i Jugoslaviji. U vreme
kada su poeli letovi "spejs atla", NASA je i
kod nas otvorila javni studentski konkurs za
originalan eksperiment u istraivanju jonosfere, koji bi se mogao organizovati u jednom
tipskom kontejneru i zatim "atlom" izneti u
orbitu radi provere u optimalnim kosmikim
uslovima. Taj pokuaj imao je lou medijsku
podrku i nijedan na eksperiment nije bio
prijavljen.
O "Harfi" je vremenom ipak sklopljen
veoma precizan mozaik, zahvaljujui entuzijazmu sve veeg broja nezavisnih naunika iz
itavog sveta, koji ve decenijama prate i upozoravaju na neke od najopasnijih tokova razvoja nauke. Njihovi podaci govore da je
"Harfa" danas realno najvea opasnost koja se
nadvila nad ljudski rod. Ovaj projekat objedinjuje tehnologije koje mogu da dovedu do razvoja nove klase oruja, vojnog sredstva za sve
namene, istovremeno sposobnog da izazove
sudbinske promene na itavoj planeti. Ako se
55

zloupotrebi, moe da dovede do potpunog me*

teorolokog haosa.
li
1*

"Ukratko, moje otkrie ini nov nain transporta tela

kroz vazduh, prema kome se maina podie i sputa
samo uz pomo propelera, a odrava u horizontalnom
letu krilima" - Nikola Tesla. Prvi helikopter sa daljinskim
upravljanjem - NASA

Delovanjem na ljude moe da uspostavi

kontrolu nad ljudskim ponaanjem, miljenjem,
verovanjima, oseanjima. Zapravo, sve to smo
S-.-S
;' ".'"'

Ziroplan britanske proizvodnje. "Trebalo bi imati na

umu da e u svakodnevnoj upotrebi, za jednog oveka,
veoma mala maina, ne jaa od 1/4KS, srazmerna jaini
dva oveka, biti sasvim dovoljna... za udobnost
vazdunog putovanja" - Nikola Tesla

uli poslednjih godina o opasnostima novog

svetskog poretka nalazi se u arsenalu "Harfe".
Da li ve sada zemlje tzv. "novog svetskog poretka" mogu da kontroliu i upravljaju
klimatskim uslovima nad bilo kojom zemljom u
svetu? Zato je u jeku kampanje protiv Jugoslavije, sredinom maja 1999, NATO zabranio
Hrvatima korienje protivgradnih raketa? Da
',

;[

'-.''

' :. '.::y ' , ' . :; '

57

li je kontrola uma pojedinaca ili itavih naroda

ve gotov deo projekta i odavno u primeni? Ko
Jedan od pokuaja vazduhoplovstva SAD, pedesetih
godina, AVRO disk, da se razvije novi propulzivni sistem. Disk je pokretan sa tri gasne turbine koje je koncipirao Tesla. udno je'da AVRO upadljivo podsea na
"letei tanjir" iako tako neto, u vojnim krugovima SAD,
"nikada nisu ni uli ni videli"

je, u stvari, uspeo da se domogne Teslinog super oruja? I, ono to je najvanije, da li su

naunici iz projekta pod ozbiljnom kontrolom, a
ako jesu, da li zaista znaju ta rade?
Ima mnogo razloga da se ovakvo pitanje
postavi, a jedan od kljunih je moral i odgovornost naunika u poslednjem slinom megapoduhvatu: projektu Menhetn ili projektu za razvoj atomske bombe. I danas je malo ljudi koji
znaju sa koliko je uasnog nemorala i neznanja
58

ovaj nauni rad doveden do "razornih"

rezultata. Dogaaji koji su prethodili
eksplozijama nad Hiroimom i Nagasakijem, 6.
i 9. avgusta 1945, pre lie na scenu iz dejeg
vrtia nego na savet najmudrijih ljudi sveta sa
najopasnijom igrakom koju je svet ikada imao.
Na primer, Nils Bor je dugo vremena radio na proizvodnji teke vode u jednoj nacistikoj fabrici. Shvatio je o emu je re tek kada
ga je Ajntajn jednom ceduljicom, doturenom
preko saveznikih pijuna, obavestio da je njegov proizvod deo projekta za Hitlerovu atomsku bombu. Bor je, sve do tada, bio uveren da
radi za dobrobit mirnodopskog razvoja. Meutim, Robert Openhajmer je sasvim drugi sluaj.
Iako skandalozno neupuen u tajne atoma
(neto jasniju sliku atoma naunici su stekli tek
poslednjih godina, zahvaljujui monim akceleratorima estica), ipak je dobro znao da niko u
svetu ne moe da predvidi ta e se dogoditi
kada se prvi put pritisne dugme atomskog
detonatora. Mnogo godina posle nuklearnih
proba, on je priznao da tada nisu bili sigurni da
li e se lanana reakcija cepanja atoma (to
dovodi do oslobaanja atomske energije) zaustaviti posle eksplozije ili e nastaviti da se iri
itavom planetom - do potpunog unitenja!
Politiki nosioci odluke odlino su znali da
naunici to ne znaju!
U projektu "Harfa", sazdanom od niza
podprojekata, mogue naune zablude i zloupotrebe su daleko vee, jer su ovoga puta
59

predmet naunih manipulacija znatno manje

poznati prirodni sistemi.
Naslovna strana magazina "Science and Mecanics", iz
decembra 1950. Verovalo se da e "letei tanjiri" uskoro
zameniti autobuse

'" Kontrola vremena - vetake kie, oluje

ili sue - jedan su od kljunih i omiljenih predmeta u "Harfi". Iako su zabranjeni ak i ovakvi
eksperimenti, jo 1958. godine glavni savetnik
Bele kue za meteoroloka pitanja, kapetan
Hauard Orvil (Howard T. Orville) objavo je da
su u SAD u toku istraivanja koja treba da
omogue manipulacije klimatskim uslovima,
direktnim zraenjem atmosfere elektronskim
snopom, ime bi se izazvala ionizacija ili dejonizacija iznad izabrane oblasti. Neposredno
potom, 1966. godine, profesor Gordon Mekdonald (Gordon J. F. MacDonald), jedan od direktora Instituta za geofiziku i planetarnu
fiziku univerziteta u Kalifomji i lan Predsednikog savetodavnog komiteta za nauku, objavio je knjigu pod naslovom "Ako mira ne
bude" (Unless Peace Comes). U jednom delu
teksta jasno opisuje tadanje mogunosti manipulacje klimom, otapanje ili destabilizaciju
ledenih pokrivaa, uticaj na ozonski omota,
upravljanje zemljotresima, manipulacije morskim talasima i kontrolu modanih talasa uz
pomo Zemljinog energetskog polja.
Teko je poverovati da neke prirodne
katastrofe u poslednje vreme - poplave u
Nemakoj i ekoj, na primer (najvee posle
400 godina) - nisu posledica neije namere,
nepanje ili, to se ve udobno smestilo u ok-4
rilje nauke - neznanja. Jedan lanak objavljen
1977. godine u magazinu "Saturdav review" f
prvi put do tog doba je vrlo otro reagovao na'
nepromiljeno delovanje naunika. U tekstu se
podsea da je serija katastrofa, a na osnovu
61

citiranog izvetaja CIA, zapoela jo 1960.

godine, ali tada klimatolozi nisu pretpostavljali
da e se vetaki izazvane poplave, sue i nenormalne temperaturne promene kao lanana
reakcija nastaviti i u narednim dekadama.
"Ako budemo i dalje doputali da nam to
rade", piu autori lanka, "onda smo i mi
sauesnici jednog suludog i monstruoznog poduhvata. Svu nau filozofiju ivota, religiju i
obrazovanje trebalo bi proglasiti apstraktnim i
zaludnim poslom hiljade velikih ljudi, u hiljadama godina pre nas."
Savest oveanstva i svih osamnaest
godina posle toga, do 1995, ostala je savreno
mirna, ostavljajui naunicima da sami odluuju ta e za nas biti najbolje. U tom periodu
su razvijeni projekti Skajfajer (Skvfire) i
"Stormfjuri" (Stormfurv), da bi se potpuno
usavrila tehnologija za vetake kie (uspeni
eksperimenti su izvreni u Vijetnamu) i laserska i hemijska oruja kojima se mogu izazvati
rupe na ozonskom omotau iznad neprijateljske teritorije.
Gotovo istovetna istraivanja obavljala
su se i u Sovjetskom Savezu i dananjoj Rusiji.
Jedna mala ruska kompanija (Elate Intelligent
Technologies) razvila je i ureaj kojim se mogu
kontrolisati vremenske prilike u radijusu od
oko 300 kilometara. Ureaj je zasnovan na nekoliko desetina antena visokih osam metara,
koje emituju energiju u pravcu jonskog omotaa. Antene su povezane sa izvorom energije i
kompjuterskim sistemom, pomou koga se
stvaraju poeljni klimatski uslovi.
62

Zastraujua je i sama pomisao ta bi se

moglo uiniti sa veom energijom i u uslovima,
neograniene volje operatera. Tesla, za razliku
od njegovih "sledbenika", nikada nije zaboravljao delikatne uslove ravnotee u prirodi.
oveanstvo ivi u ogromnom balonu magnetosfere, u kome se nalazi jedan ivi organizam i
generator kakav je naa planeta. Kada je Tesla
razmiljao o metodama kako da doe do tog
obilja energije oko nas, zaustavio se kod genijalno smiljenog oscilatora kojim se jonosferski
slojevi stimulu na reakciju, ali u okvirima prirodne aktivnosti. Njegova rezonantna maina
omoguavala je obazriv i nean transfer energije.
Teslini razlozi za oprez su se vremenom,
i u toku eksperimenata u projektu "Harfa", vie
puta potvrivali. Na primer, tek pre est
godina, 1993, dolo je do jo jednog neoekivanog otkria atmosferske pojave. Utvreno je
da se u niim slojevima atmosfere Zemlje
nalazi takva masa vodene pare koja se po veliini moe uporediti sa Amazonom. Analize su
pokazale da je ova "reka" osnovni pokretaki
mehanizam kretanja vode iz ekvatorijalnog podruja prema polovima. irina "reke" je relativno mala i iznosi od 650 do 750 kilometara, a
duga je oko 8.000 kilometara. Reka "tee" na
visini od 3 kilometra od povrine Zemlje, sa
protokom od 165 miliona litara vode u sekundi.
Potpuna istraivanja su potvrdila da u severnoj
i u junoj zemljinoj hemisferi postoji po pet
takvih reka, priblino iste protone moi.

Moemo samo da se nadamo da tamo

na Aljasci nema nikog ko je itao Bibliju i kome
bi se pria o Nojevoj barci mogla uiniti toliko
zanimljivom - da je vredi ponoviti.
-ft
I

n,
i'
i,.

u
<1

Nesmrtonosno oruje
: -S/h Biu u

''

fii Mm pu

"...Danas se s lakoom moe predvideti

razvoj elektromagnetskih energetskih izvora
koji emituju oblikovane i usmerene zrake. To
zraenje razliito moe da deluje na ljudski
organizam: ometa normalne miine funkcije,
kontrolie ula (posredno, i osnovne funkcije
organizma), usporava i uspavljuje, prenosi
misli i sugestije, moe da izazove kratkoronu
ili dugoronu optu slabost organizma..."
Nai itaoci koji su se ee susretali sa
Teslinim tekstovima i izjavama lako bi mogli
biti zavarani tvrdnjom da je ovaj citat preuzet
iz nekog od Teslinih radova. Ipak, nije!
Tekst se nalazi u dokumentu "New
world vistas", sa podnaslovom "Vazdune i
kosmike snage za 21. vek", koji su napisali
naunici amerikog vazduhoplovstva. A opet,
istina je da je Tesla budue ratove esto
opisivao kao osvajanja bez ljudskih rtava, kao
65

ratove voene daljinskim upravljaima "F

elektronskim sredstvima, u kojima e se i bez
unitavanja "neprijateljske ive sile" ostvariti
jednaki, ako ne i vei destruktivni efekti.
Sledei izvod, preuzet iz istog izvora, jo
vie podsea na uvreeni "resavski" manir
amerikih vojnih stratega. Istovremeno, moe
se smatrati i prvi put javno iznetim dokazom
da je amerika armada u Iraku, u Africi, a
nedavno i u Jugoslaviji, koristila gotovo sav
raspoloiv Teslin arsenal:
"Po svemu sudei, u buduim ratovima
emo se susretati sa situacijom u kojoj neemo
moi da koristimo sve vojnike mogunosti. U
sukobima sa neprijateljskim narodima, iz
politikih i taktikih razloga, kao bolja se
pokazala mogunost upotrebe nesmrtonosnih
oruja. Poznato je da postoje odreeni fiziki
mehanizmi kojima bi se protivniku za due
vreme paralisali bioloki procesi u organizmu,
tako da nae snage, bez veih gubitaka mogu
nad njim da preuzmu kontrolu. Ti fiziki
mehanizmi obuhvataju akustina, optika i
elektromagnetna polja ili njihovu konibinovanu
primenu. Predloeni dokument objanjava
posebne
prednosti
delovanja
elektromagnetnim poljem..."

/te
5

66
LV !l-<
' hi
U K. 'ih

Lasersko oruje
Deluje: mentalno i telesno
Stanje: prototipovi ve postoje
ff< ",
Laserski zraci su intenzivan svetlosni snop.
Koriste se kao kratkotrajno zaslepljujue
oruje. Zenica oka se zatvara ili, zavisno od
intenziteta zraka, mogu da nastupe opekotine
na mrenjai ili ronjai. Ureaj se moe
postaviti i na obinu puku.
Akustino oruje
epi
Deluje: tea oboljenja, smrt
hsi
Stanje: prototipovi ve postoje
Akustino oruje se koristi za kontrolu
masovnih skupova i postavljanje nevidljivih
blokada. Takoe je pogodno za zatitu
objekata, oslobaanjem/talaca, obezbeenje
67

znaajnih linosti i osiguranje puteva za prolaz

vojnih trupa.
Akustucni talasi prodiru kroz kune zidove.
Akustine barikade: linijskim rasporeivanjem
ureaja spreava se prolaz ljudi. Pribliavanje
"zidu" izaziva slabost i tromost organizma.
Uinak na organizam: slabljenje sluha,
vrtoglavica i zujanje u uima. Usmereni na
odreene organe, talasi mogu da izazovu
otkazivanje funkcija i smrt.
Oruje udarnih talasa
Deluje: tromost sa drugim posledicama,
razaranje
Stanje: prototipovi ve postoje
Udar se prostire u krunim talasima, a '
moe da se koristi i kombinovano sa gasovima
i hemikalijama. Izrauje se kao modifikovano runo oruje ili se postavlja na vozilo. Udarni'
talas dostie brzinu od preko 100 kilometara na
as, ali sam projektil, kruni talas, postie
obrtno kretanje od preko jednog maha (1260
km na as). Moe da probije zidove, a ako^
pogodi oveka, izaziva trenutnu obamrlost sa
kasnijim posledicama.

'ti'" {

Ct'J

'<)

IV..'-

r f '.'

Mikrotalasno oruje'*-:

Deluje: poremeaj
stari5Qsmuenost
68

'

ritmaj
op^feS'

Stanje: istraivanja se obavljaju u strogoj

tajnosti. Prototipovi postoje i u toku su
pripreme za testiranje.
Mikrotalasno oruje namenjeno za borbu
protiv ljudi omoguava stvaranje nevidljivih i
neprobojnih prepreka. Pribliavanje prepreci
dovodi do opekotina, poremeaja modanih i
sranih tokova, temperature, nesvestice i
slabljenja motornih radnji.
Ovo oruje pokriva irok spektar
biolokih uticaja. Aktiviranje molekula vode u
elijama moe dovesti do sagorevanja
organizma, kao u mikrotalasnoj penici.
69

.,
,'K V
i J
i

i i*?',

si M v. vn
"n
.om <$&<:& t ir*
, i '.'j','; " (,(", ,'M

Kolonizacija miljenja

l\
li
Poelo je sa kolonizacijom teritorija nastavlja se kolonizacijom mozgova. Tesline
tada beningne ideje o projektoru misli, takoe
su naile na oduevljenu podrku "velikomuenika" amerikih istraivakih laboratorija.
71

Novi svetski poredak - najverovatnije nauno i

tehnoloki koncentrisan oko projekata kao to
je "Harfa" - danas raspolae i najmonijom
tehnologijom za kontolu uma, ime je, ako se
ovome dodaju mogunosti kontrole vremena i
opasnosti genetskih manipulacija - kompletirao sve sile mraka.
itava istorija mehanizma kontrole uma
i modernog mita o sveoptoj svetskoj zaveri
protiv "slabih i nemonih" poela je od
trenutka kada je Amerika centralna informativna agencija (CIA) zasnovala projekat
"Pandora". Ve tada je osnovni cilj projekta
bilo istraivanje uticaja precizno moduliranih
mikrotalasnih zraenja na funkcije mozga. ef
tog projekta je tada bio dr Ros Edi (Ross
Adey).
Njegova istraivanja na Institutu za ispitivanja mozga, pri Kalifornijskom univerzitetu,
pokazivala su da je mogue kontrolisati ljudsko
ponaanje i reakcije pomou elektromagnetske
(EM) radijacije. Za ove talase se vezuju svi eksperimenti kontrole mozga, jer modulirane
emisije mikrotalasa najefikasnije prolaze kroz
koru mozga, inae veoma otporne na EM zraenja niskog nivoa. To praktino znai e EM
talasi sa podeenom frekvencijom odlino
posluiti za prenos signala i poruka do mozga,
na slian nain kao to su radio signali prilagoeni da prenesu muziku ili govor do radio
prijemnika.
U to vreme, cilj tajnog projekta bio je
upravo to: da se funkcije mozga rtve ometaju
zvunim ili govornim porukama, glasovima.
72

Pretpostavljalo se da bi to moglo da dovede

rtvu do ludila, a da niko drugi u okolini nije u
stanju da "uje" poruke. U sledeoj fazi su ispitivani uslovi, potrebni za optimalan prenos podataka. Potvreno je da prenos bitno zavisi od
frekvencije, amplitude i koliine zraenja.
Uticaj na ljudski mozak moe se ostvariti mikrotalasima moduliranim da oponaaju
frekvencije modanih talasa. U CIA su ovi talasi dobili ime ELF, pulsirajui, modulirani
mikrotalasi ili, jednostavnije, tehnologija za
daljinsku kontrolu uma (RMCT).
Dr Edi je utvrdio da polje od 147Mhz,
koje na nivou tkiva ima intenzitet od
0,8mw/cm/kv, moe da izazove specifinu
reakciju modanog tkiva. Ove promene su se
dogaale samo kada su ELF mikrotalasi bili
modulirani na amplitudu od 6 do 20Hz. Maksimalna stimulacija mozga dogaala se na 16Hz.
Kada je sline eksperimente ponovio i jedan
drugi istraiva, K. S. Blekmen, utvrdio je da je
mikrotalasna modulacija optimalno delovala na
0,75mW/cm2. Edi je proverom dobio iste rezultate, pa je mogao da zakljui da se maksimalan
uticaj na mozak ostvaruje parametrima od
450Mhz i 16Hz ELF amplitude. Tako se konano dolo do otkria kojim talasnim frekvencijama moe da se ostvari maksimalan uticaj
na ljudski mozak.
Ako se ovo oruje nalazi u rukama
vladinih agencija Amerike ili drugih velikih
zemalja, uesnica u razvoju projekta, i ako nije
pod apsolutnom kontrolom, mogunosti manipulacija su takve da prevazilaze i Orvelove
73

najcrnje slutnje. Agenti ovih slubi, kao to su

CIA, FBI, MI5 (britanska obavetajna sluba),
mogu da postave ELF generator bilo gde na
relativno bezbednoj razdaljini od rtve. Izmena
ponaanja zavisila bi od snage generatora, to
lako moe unapred da se podesi, ili se jednostavno proizvodi onoliko vrsta generatora
koliko je potrebno za razliite namene: generator za izazivanje hroninog umora, za poremeaj funkcija nervnog ili imunog sistema, za
ubrzano starenje, za stimulaciju rasta elija
kancera... ili praktino sve to moe da dovede
do poremeaja ili ak okonanja normalnih
ivotnih funkcija.
Delovanje ELF tehnologijom moe da se
usmeri i na itave organizacije ili zemlje koje
ne pokazuju "podobno" ponaanje. U preduzeima ili agencijama sistem se razmeta po
svim prostorijama, tako da izaziva nepovoljnu
radnu atmosferu, slino zgradama lociranim na
izvorima tetnih zraenja. I danas se smatra da
Rusi, negde iz dubine teritorije, sistematskim
emisijama signala koji podsecaju na tupkanje
detlia (po emu je ova pojava i dobila ime
"detli" ili "woodpecker") pokrivaju itavu
zapadnu hemisferu i time izazivaju neprilagoeno ponaanje kod bar treine najosetljivijeg
stanovnitva ovog dela sveta. Prema jednom
alarmantnom izvetaju Svetske zdravstvene
organizacije, do 2020. godine ak etvrtina
svetskog stanovnitva e oboleti od slinih
simptoma. Ono to niko ne pominje je verovatan uzrok: ELF i druge zloinake metode delovanja na ljudski organizam.

1
74

Sa zemljama se, u principu, a zbog niza

ogranienja, uglavnom primenjuju neto
grublji, odnosno prostiji oblici uticaja. ELF i
tada moe da bude primenjen, delovanjem na
kljune institucije ili linosti sistema.
r.
X
,1,
I-ft

ir
{

"Raa", jedan od najmonijih evropskih parapsihologa:

J
"Razgovarao sam sa strunjacima NATO-a. Ti ljudi ne
znaju koliko je opasno to to rade"

Meutim, ako je verovati nekim izr

vorima, Amerikanci i u ovoj oblasti pokazuju
75

ve poslovinu traljavost. Jedan od strunjaka

za parapsiholoke fenomene, sa agencijama u
Beu, Minhenu, enevi - poznat kao "Vidoviti
Raa" - lino je pratio neke eksperimente
amerike vlade koji su se odnosili na manipulacije ljudskim ponaanjem. Njegova pria
potvruje frapantnu bezobzirnost u radu sa
ljudskim "materijalom".
"Imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji sarauju u projektima NATO-a za
VND (vienje na daljinu). U jednom od njih
uestvuje i general-major Albert Stablbajn.
Rekli su mi da i oni koriste sline modele, pa
sam ih pitao da li su im poznate i negativne
posledice VND-a. Moja saznanja su govorila da
se u sluajevima kada se postigne potpuno
fiziko razdvajanje, kao u uvenom "filadelfijskom eksperimentu", to moe da traje samo
dva-tri minuta. Pitao sam ih da li znaju ta se
dogaa kada se vratite sa takvog putovanja,
jer time oteujete elektromagnetsko polje oko
sebe i za kratko vreme gubite pamenje. Kada
sam im rekao kakvu tetu takav proces moe
da nanese centralnom nervnom sistemu (imate
utisak kao da su ukljueni svi automobilski
alarmi u gradu) i pitao da li znaju kako takvo
oteenje moe da se popravi, rekli su mi da ne
znaju, a ti ljudi rade za vrhunsku armiju
sveta!"
Danas je opte rairen strah od
postojanja tv. meunarodne zavere. Iza ovih
projekata stoje velike sile, poev od
predsednika SAD i CIA. Nedavno je objavljena
knjiga Dima nabela Vienje na daljinu
76

("Remote Viewers") u kojoj je detaljno opisano

ko za koga radi i pod ijom kontrolom. nabel
tvrdi da se sva istraivanja vezana za
izmenjena stanja svesti, pa i VND-a, obavljaju
na Monro institutu u Virdziniji. To pomalo plai
i podsea na neke eksperimente CI A sa LSD,
pre 40 godina. Meutim, izgleda da se od toga
odustalo i da se sada primenjuju drugaije
metode.
"Tano je", kae Raa, "da postoji nain
da se sposobnost VND-a izazove i nekim
hemijskim sredstvom, ali najbolje pomono
sredstvo za razvoj ove sposobnosti je zvuk.
Oni to rade tako to oba uha stimuliu sa dva
razliita izvora muzike i podstiu bineuralnu
aktivnost centra za zvuk, to postepeno
aktivira i one delove mozga koji se u
svakodnevnim situacijama nikada ne koriste.
Poznato mi je da je polovina ljudi koji su
uestvovali u ovim eksperimentima, a bili su
potpuno neobueni i nepripremljeni, doivela
ozbiljne mentalne poremeaje, jer gospoda u
vojsci i slinim tajnim laboratorij ama ne znaju
ni notornu injenicu da ovakve igre, po
pravilu, vode ka promenama stanja svesti,
neto slino psihodelinom iskustvu, ali bez
upotrebe hemijskih stimulansa. To se na
jednostavan nain moe proveriti i malim
eksperimentom. Ako stavite prst na levu
stranu ela, pritisnite vrhom nokta i lagano
pomerajte. Kada pronaete pravu taku, to e,
vas naterati da kinete.
Sada povlaite nokat od temena prema
elu kada doete do mesta gde kosa prestaje
77 <

da raste, vratite se nazad i na dva-tri

santimetra odatle vrsto pritisnite. Ako ste
pronali pravo mesto, imaete oseaj kao da
ste u ruku primili injekciju sa stimulativnim
sredstvom.
To nije tano ono mesto koje se najee
naziva "tree oko". Ali ako umete da koristite
tree oko, biete u stanju da savreno jasno
vidite i zatvorenih oiju. To se sa dosta velikim
procentom uspeha postie vebama
vizualizacije. Osnova svih ovih tehnika je da se
naui da se stvari posmatraju na sasvim
drugaiji nain od onoga kako su nas uili da
gledamo oko sebe, pri emu se koriste i oni
delovi mozga koje, takoe, nikada nismo uili
da koristimo ili za koje nauka uopte ne zna
emu slue. Meutim, ozbiljan problem kod
tehnika koje zahtevaju prelazak iz jednog u
drugo stanje modane aktivnosti nije kako da u
tome uspete, ve kako da se odatle bezbedno
vratite. Zbog toga su u tajnim vladinim
laboratorij ama uglavnom prekinuli sa daljim
slinim eksperimentima, ali su zadrali vie
prirodno nadarenih ljudi, koje uvaju od
pogleda javnosti. Tek sada su poeli da
razumevaju ta se dogaalo tokom
Filadelfijskog eksperimenta i ta treba uiniti
da se stvari vrate na svoje mesto posle jednog
takvog putovanja.
Sva ova istraivanja zapoela su odmah
po zavretku Drugog svetskog rata. Rusi i esi
su tada bili vodea sila u ovim istraivanjima, a
jedan od razloga je i injenica da su slovenski
narodi daleko disciplinovaniji. Imam utisak da
78

se danas mnogo vie panje poklanja razvoju

ureaja za daljinsku kontrolu ili ometanje
modanih aktivnosti kod ljudi. Neto od toga
sam doznao i u vaoj knjizi o Tesli, a
nesumnjivo je da se Tesla godinama
intenzivno interesovao i istraivao prirodu
oveka kao jedne vrste elektronskog sistema
kojim tee itavo bogatstvo biolokih struja.
S druge strane, pokazalo se da je ljudski
materijal veoma opasno koristiti u
eksperimentalne svrhe, a da ne govorimo i o
humanom i zakonskom aspektu. Pravih,
prirodno obdarenih ljudi veoma je malo. Ja
lino to mogu i znam da ljude nauim da
ovladaju takvim vetinama, da postignu
potpuno fiziko razdvajanje i da praktino
dotaknu stvari kada stignu tamo gde su
pomislili."
79

Filadelfijski eksperiment ili: ko je ubio

Teslu?
Iz svi ovih pria, istraivanja i nagaanja o Teslinim ostvarenim i neostvarenim
projektima decenij ama ve izrasta itava mitologija o nestanku njegovih najvanijih rukopisa, kao i teorija da je Tesla ubijen, jer je po
ukusu amerikih vladinih agencija uvek bio
naglaeno nekooperativan. S druge strane,
Tesla je mnogo puta ukazivao kakve opasnosti
kriju neki od njegovih projekata, a prijateljima
je govorio o svojim strahovima da njegovi projekti ne dou u pogrene ruke.
Tokom 1943. u amerikoj mornarici se
radilo na super tajnom eksperimentu, koji je i
dugo godina kasnije bio poznat samo nekolicini ljudi. I oni koji su u njemu uestvovali
nisu znali ta im se dogodilo.
Od kada je Stiven Hoking objavio da je
putovanje kroz vreme teorijski mogue, tom
priom su poeli da se bave naunici i ufolozi,
novinari i autori pisama italaca - ili gotovo svi
81

koji govore ili dre olovku u ruci. Grozniavo je

zapoela pretraga kroz stare arhive da se pronae zlatna ica koja bi dovela do "nepobitnih" dokaza da je novi lav teorijske fizike imao
potporu i u svojim velikim prethodnicima.
Onima koji su se dosetili da jo jednom pregledaju dokumentaciju o legendarnom "Filadelfijskom eksperimentu" sloio se i posednji deli
mozaika.
Kako za sada, naravno, ne postoji nijedan dokaz putovanja kroz vreme, za ovu
svrhu posluillo je neto to najvie podsea
na dokaz: delo i ime nedodirljivog autoriteta. U
sluaju zlosrenog razaraa USS "Eldrid",
steklo se i jedno i drugo.
Eksperiment je dobio takvo ime jer se
sluaj odigrao u luci amerike mornarice u Filadelfiji 1943 godine. Prva ideja bila je da se
pokua sa projektom nevidljivog radara
(stvaranje pulsirajueg magnetnog polja da bi
se dobio elektromagnetski zatitni balon). Eksperiment se, meutim, loe zavrio. Umesto
da brod postane radarski nevidljiv, postao je
"optiki" nevidljiv, a potom je nestao kroz
neto to se u naunoj fantastici najee
opisuje kao vremenski tunel.
Kada su generatori konano prestali da
rade, brod se ponovo pojavio. Nekoliko lanova
posade otkriveno je kako besciljno luta, nesvesni gde su i ta im se dogodilo. Drugi su ostali, tumarajui po brodu kao da su nevidljivim
nitima vezani za njegovu elinu strukturu.
Kasnije je to objanjeno injenicom da ljudi ni82

kada ranije nisu bili izloeni tako snanom Uticaju elektromagnetsko polja.
ZBUBIOT
Za sve koji su gledali film "FiladelfijsM
eksperiment" 1 i 2, ili itali knjige arlsa
Berlica i Vilijama Mura, izjava Al Bieleka, jed-'
nog od mornara sa broda, mogla bi da bude*
odluujui tas na vagi.
,
Prema njegovoj prii, "filadelfijski eksperiment" se zaista dogodio. Ako to iko moe
da posvedoi, onda bi to trebalo da bude on,
jer tvrdi da se nalazio na palubi Eldrida u
vreme kada se eksperiment izvodio! To je svakako vie nego ubedljiv razlog da mu se veruje
- ukoliko bi, naravno, mogao da prui bilo kakav ozbiljniji dokaz. Bielek jedino otkriva da
zna koji su veliki naunici uestvovali u eksperimentu i navodi:
Nikola Tesla: Rukovodio je itavim projektom (ifrovanim pod nazivom "Projekat
duga" sve do 1942. godine, kada je namerno
poeo da ga ometa i sabotira, a zatim se potpuno povukao, shvativi da e mornarica i
ljude na brodu upotrebiti kao zamorie. Nekoliko meseci kasnije, Tesla je pronaen
mrtav u svojoj hotelskoj sobi;
Dr Don fon Nojman (John Von Neumann): Navodno, Teslin zamenik i ovek zaduen da 1947. obnovi projekat, poto je od posade iz uvenog Rouzvel incidenta dobio nekoliko dragocenih informacija. Bielek tvrdi da je
tada iz analognog projekat prebaen u digitalni;
83

Tomas Tounsend Braun (Thomas

Townsend Brown): Jedan od najveih fiziara
sveta, poznat po tzv. Bifeld-Braunovom efektu,
tendenciji kretanja ka pozitivnom polu u kondenzatorima velikog elektrinog naboja. Manje
je poznat njegov rad na elektrogravitaciji u
kome je dokazao da, u laboratorijskim
uslovima, mali diskovi gube teinu, pa ak i
lete, kada poseduju elektrostatiki naboj.
Po Bieleku, Braun je bio zaduen za specijalan antenski sistem na Eldridu. Meutim,
doiveo je nervni slom, samo dva meseca pre
poetka eksperimenta;
Albert Ajntajn. Tih godina se verovalo
da je Ajntajn odluio da se potpuno povue iz
naunog rada. I zaista, iz tog perioda ne
postoji nijedan njegov objavljen rad ili bar
nauna izjava. Ipak, uestvovao je u projektu u
svojstvu naunog savetnika.
Sledei rezultate ostvarene u "Projektu
duga", od 1963. zapoeli su radovi na
stvaranju vremenskog tunela, koji bi omoguio
usmereno kretanje napred i nazad kroz vreme.
Bielek tvrdi da su za ovo korieni vidovnjaci. Njih su povezivali, preko specijalnih
stolica, sa kompjuterima vanzemaljskog
porekla, koje su obezbedila bia sa Oriona i
Sirijusa A, zajedno sa grupom poznatom kao
"Leveroni". U poduhvat su, u svojstvu posmatraa, bila ukljuena i bia sa Antaresa, potpuno identina Zemljanima. ,Tj,wurfu: r&
i- 'V(,i

84

Sa manjim prekidima, eksperiment sa

vremenskim tunelom je nastavljen, sada pod
imenom "Projekat Montouk", na Long Ajlendu,
kod Njujorka, sve do 1983.
Bielek i Preston Nikols, naunik koji je
neposredno bio ukljuen u realizaciju Montouka, tvrde da je ve tada bila potpuno osvojena mogunost bezgraninog putovanja u
prolost, ali se u budunost moglo putovati
samo do 2011. godine. Posle ovog perioda
putovanja su mogua samo u stanju izmenjene
svesti.
Taj podatak pomalo udi, s obzirom da
veina modernih proroka ukazuje na injenicu
da se ba u to doba, 2011 - 2013, oekuju
krupne promene - geotektonska pomeranja,
dolazak vanzemljana, druga pojava Boijeg
sina.
Zanimljivo je da smo u jednom drugom
istraivanju takoe doli do 2011, kao granine
85

godine. Jedno italijansko udruenje koje se

godinama bavi projektom izgradnje vremeplova tvrdi da je za sada putovanje u budunost mogue samo do - 2011 godine!
ivanmu muiu
ft ,

Stranica iz brodskog dnevnika USS. Eldridge

Ufolozi veruju da za ovo postoji sasvim

logino objanjenje: proroci su zapravo samo
prerueni putnici kroz vreme, ali iz drugih svetova. Zbog toga to vrlo malo znamo o fizici
kosmosa ili eventualnom postojanju paralelnih
univerzuma, "posetioci" su, kau, prinueni da
lau odakle dolaze. Moda bi, zato, bilo preciznije ako se pitamo iz kog vremena, a ne iz
kog dela kosmosa dolaze. Na primer, da li oni
pripadaju redovnim grupama studenata katedre za "Istoriju Zemlje", koje nas pohode na
svojim uobiajenim studijskim putovanjima, da
86

bi se upoznali sa promenljivim vt^nnima u

kojima su iveli njihovi preci?
Ctt "*

Lent
A more exciting explanation'
iw~iij xsh Infaced tSft tht. ttnWil-ct m^ bei *< ib
AliA ^i Jld fw*v ^citra.<i wi icn trt- ni f t-p rt ' K
i tfiv<\t ATinejses HtfrvttosJ j^rntt.uutlwi li i

UMI

powi,i uitr^s t i v to vibrsik asii beat 1 <. i ttr

tu #t3HjKwi pitati Burage. RucugteUt^tt) tHb>
ii t1 'NJ t tn B KI
^'i plav t-iv. t* il
> inerttftt/biMidi.tfitjtto'i \t (ritma/tada ttit 1
e org, -Jst

87

^ ^ itfc'iJ it iht trv ti niut

U i.
..'

':

Konaan dokaz: Sve Teslino nije u

Beogradu
U mitologiji o Tesli i pria o Teslinom
ueu u "filadelfijskom eksperimentu" je dobila uobiajeno vano mesto, kao i uveni
"kosmiki" susreti sa Teslom uz pomo vidovnjaka, ili o njegovim reinkarnacijama
"obznanjenim" u poslednjih nekoliko godina.
Jedan od kljunih razloga je i injenica
da verovatno jo uvek nije nauno obraeno
vie od dve treine Tesline dokumentacije koju
je Kosanovi preneo u Beograd, niti je ikada
uverljivo dokazano da je Kosanovi zaista
preuzeo sve to je ostalo posle njegove smrti.
Da li je, moda, neko pre njega ili u
godinama pre nego to je dokumentacija preneta u Beograd uspeo da stigne do Tesline
ostavtine? Zagovornici ove teze polaze od
pretpostavke da se vojnim ekspertima, u jeku
ratnih operacija, veoma urilo da provere da li
ima ieg realnog u Teslinim fantastinim
izjavama o svemonom oruju i titu za
protivvazdunu odbranu.
Nedavno objavljeni delovi strogo
poverljivih dosijea FBI o Tesli i dalje odravaju
vatru u prii da je neko zaista pretekao Kosanovia. Do sada je "osloboeno" preko hiljadu
stranica zanimljivih dokumenata. Gotovo treinu ine pisma pojedinaca i institucija u kojima se zahteva uvid u Teslina dokumenta,
eventualno u posedu FBI-a. U jednom od niza
slubenih beleki doveden je u pitanje i datum
Tesline smrti.

''

Bista N. Tesle, autor: Fran Menegelo Dini

Agent FBI, u izvetaju direktoru u dokumentu od 12. 1. 1943, kae:

"Naknadno istraivanje je pokazalo da je
Tesla umro osmog januara, a ne u etvrtak,
sedmog januara, kao stoje navedeno u teleksu,,
90

od devetog januara. U noi, osmog januara,

Sava Kosanovi, G. Klark i Kenet Svizi, posetili
su TesZin hotel sa predstavnicom "Shaw Walker
co.n sa namerom da otvore sef u Teslinoj sobi.
Kosanovi je u kasnijem izvestaju Valteru Gorsuu, iz Biroa za uvanje imovine stranaca, u
Njujorku, napisao da je bio u sobi tragajui za
Teslinim testamentom. Kosanovi i drugi su
pretraili sobu u prisustvu tri pomonika direktora hotela "Njujorker", kao i predstavnika
jugoslovenskog konzulata, ije ime mi jo nije
poznato. Poto je sef otvoren, Svizi je uzeo
knjigu sa posvetom koju je poslao Tesli za njegov sedamdeset peti roendan... Kosanovi je iz
sobe uzeo tri Tesline fotografije, od kojih su dve
bile uveane fotografije iz novina. Prema
izjavama direktora hotela i samog Kosanovia
nita drugo nije odneto iz sobe ili sefa. Sef je zatim zatvoren sa novom ifrom koju zna samo
Kosanovi.
U nedelju popodne, devetog januara,
Gorsu i Ficderald iz Biroa za imovinu stranaca, doli su u hotel i zaplenili svu Teslinu
imovinu koja se sastojala od sanduka materijala, zapeatili je i preneli u "Manhattan storage
and vvarehouse co", u Njujorku, gde se i sada
nalazi. U to vreme, u skladitu se nalazilo jo
oko trideset sanduka i paketa Tesline imovine,
koji se tu uvaju jo od 1934. godine... S obzirom na injenicu da je Tesla bio naturalizovani
dravljanin, predstavnik Biroa za imovinu stranaca sumnja da su oni nadleni da preuzmu
odgovornost za Teslinu ostavtinu, ali smatra
da nijedna druga agencija nee moi da doe
91

do dokumenata za najmanje dva naredna dana.

Posle tog vremena mogue je da e biti imenovana javna institucija koja bi se starala o
ostavljenim dokumentima i predmetima.
Prema naem saradniku Ficderaldu, u
sefu hotela "Guverner Klinton" (!), u Njujorku,
nalazi se radni model jednog Teslinog
pronalaska. Model je zaloio Tesla kao garanciju hotelu da e izmiriti dugovanje u visini od
400 dolara. Uprava hotela je voljna da ustupi
model svakome ko je spreman da izmiri Teslino
dugovanje. Ukoliko neko pokua da otkupi
model, biete o tome blagovremeno
obaveteni..."
arlota Mjuzar, sekretarica Save Kosanovia jedan je od kljunih svedoka dogaaja
neposredno posle Tesline smrti. Za nju se
veruje da je poslednja osoba koja je videla
Teslu ivog. Rano ujutru, 8. januara 1943, od
Kosanovia je dobila poziv da odmah doe u
hotelsku sobu Nikole Tesle.
"Kada sam stigla, u sobi sam zatekla Kosanovia, Keneta Svizija, bravara (za koga e
kasnije utvrditi da ne zna ko ga je pozvao) i
jednu drugu osobu, mislim da je to bio Dord
Klark, ali on nije ostao due. Saznala sam da su
predstavnici policije i razni "vladini inovnici"
bili tu ranije... Bravar je ponovo nametao prekidae za novu kombinaciju koju je napisao i
predao Nikoli Kosanoviu. Ova kombinacija mi
je data, ubrzo kasnije, na uvanje i nije bila koriena do 12. jula 1952. godine, kada je Kosanovi ponovo otvorio sef u zgradi, u Beogradu,
koja e postati Teslin muzej... Sef je prvi put
92

otvoren kombinacijom koju sam sada predala

komitetu preko Save Kosanovia, budui da se
pretpostavljalo da sadri kljueve koji bi bili
potrebni za otvaranje raznih drugih kutija,
sanduka itd. Meutim, sveanj kljueva nije
bio u fioci u koju je odloen 8. januara 1943.
Kljuevi nisu naeni nigde u sefu. Nakon
pretraivanja, naeni su u jednom od brojnih
sanduka sa dokumentima. Zlatne medalje
(Edisonova medalja dodeljena Tesli 1917) takoe nije bilo u odeljku. Medalja je nestala i
nikada nije naena."
Pre nego to je napustio SAD, 25. jula
1945, Kosanovi je jo jednom eleo da se uveri
da je sve u redu sa Teslinom imovinom koja se
nalazila u Menhetn skladitu. Isto je uinio i sa
Teslinom urnom (sainjena od oniksa, a kasnije
u Beogradu zamenjena loptastom, srebnometalnom urnom) u krematorijumu u Fernklifu.
Dok je bio u skladitu (prema arloti Mjuzar,
njegova jedina poseta skladitu), zatraio je da
vidi Teslinu imovinu. Radnici u skladitu su mu
rekli: "Nekoliko ljudi iz FBI je dolo nou i napravili su mnogo snimaka." Kasnije u Vaingtonu, 1950, Kosanovi je od Edgara Huvera, tadanjeg direktora FBI, traio objanjenje za
ovaj postupak. Dobio je odgovor da se tako
neto nikada nije dogodilo.
Da ga ja Huver obmanuo, jasno govore
kasnije otvorene arhive Agencije. Ve deset
dana posle Tesline smrti zapoela je grozniava trka za eventualnim ostacima Tesline dokumentacije, koja e se intenzivno nastaviti
itave naredne decenije.
93

Zgrada Muzeja Nikole Tesle, u ulici Proleterskih brigada

u Beogradu

Izmeu 1945. i 1947. Komanda

Vazdune tehnike slube (ATSC) u Rajt Fildu,
u Ohaju, u kojoj su obavljana neka najstroe
uvana ispitivanja, Vojna obavetajna sluba
(MI) u Vaingtonu i Biro za imovinu stranaca
(OAP) razmenili su nekoliko zanimljivih pisama
i telegrama.
21. avgusta 1945. ATSC je i zatraila
dozvolu od komande u Vaingtonu da na sedam dana uputi u Vasington Boj sa Ficderalda
"da obezbedi neka dokumenta za koje strane
sile pokazuju interesovanje".
5. septembra 1945. pukovnik Holidej iz
ATSC-a pisao je Lojdu aulisu iz OAP-a da
potvruje dogovor sa Ficderaldom i moli za
fotografije iz Trempovog dosijea, "jer su potrebne u jednom projektu za nacionalnu odbranu", i
obeava da e ih vratiti u dogledno vreme.
94

Prema navodima iz knjige Margaret ini

("Tesla - ovek van vremena") bio je to poslednji put da OAP ili bilo koja druga savezna
agencija SAD priznaje da poseduje Tesline dokumente o "zracima smrti".
aulis je odgovorio Holideju 11. septembra 1945: "Materijal koji ste traili upuen
je pukovniku Robertu Houliju iz ATSC-a. Ova
dokumenta stavljena su na raspolaganje Vojnim vazdunim snagama radi odreenih eksperimenata; molimo da ih vratite." Nisu nikada vraena.
Neobino je, meutim, da etiri meseca
poto su fotografije dokumenata poslate u Rajt
Fild, Ralf Doti, ef Vojne obavetajne slube u
Vaingtonu, javlja Dejmsu Markamu iz OAP-a
da nikada nisu stigle u odredite i zbog "izuzetnog znaaja za ovu slubu molimo da se
poalju i zahtevamo da nas obavestite ukoliko
se bilo koja druga sluba bude interesovala za
ove materijale".
I OAP je kasnije imao dosta muke da
objasni svoju ulogu u vezi sa ovom dokumentacijom. Izmeu 1948. i 1978. na mnoga pitanja
OAP je odgovarao na razliite naine:
"...Dok je ova sluba uestvovala u ispitivanju odreenih dokumenata pokojnog dr
Tesle, obavetavamo vas da ovde nita od tog
materijala nije u naoj nadlenosti..."
"...Ovaj biro nikada nije imao mogunost
uvida u bilo ta od svojine Nikole Tesle..."
"...Dok smo mi imali uvid u Teslina dokumenta..."

"...Fotografske kopije odreenih dokumenata sainjene dok smo bili nadleni za

njih..." itd.
Laboratoriju u Rajt Fildu kasnije je
nasledila Uprava odeljenja za aeronautike sisteme. Kada su od njih zatraeni Teslini radovi,
obavestili su da "s obzirom da u nasleenoj
dokumentaciji nije pronaen nijedan od Teslinih radova, pretpostavljamo da su uniteni u
vreme zatvaranja laboratorije".
I mnogo godina kasnije, 1981, jedno
pismo Vazduhoplovnih snaga SAD (USAF) iz
odeljenja za Strateke i svemirske sisteme,
upueno FBI-u, dokazuje da je i dalje nesmanjeno interesovanje za Tesline projekte:
"Predmet: Dokumenta pronaena posle smrti
Nikole Tesle
Prema naem saznanju, FBI je verovatno
u posedu vie dokumenata pronaenih posle
smrti Nikole Tesle, 1943.
Nikola Tesla je bio briljantan elektroinenjer (Teslin transformator, npr.) i pionir u
razliitim aspektima prenosa elektrine enrgije.
Verujemo da jedan deo Teslinih dokumenata sadri osnovne principe koji bi bili od
ogromnog znaaja za neka tekua istraivanja
u okviru DoD-a (ime projekta ili institucije koje
nismo uspeli da deifrujemo - prim. aut.).
Veoma bi nam pomoglo da imamo uvid u ta dokumenta.
S obzirom da ne znamo koliki je obim
dokumentacije, spremni smo da vam ustupimo
istraivaa koji bi pomogao da se skrati posao
oko izbora onog dela dokumentacije koji nas
96

posebno zanima. Ukoliko su vam potrebna dopunska objanjenja, molim da mi se javite na

telefon 695-6364 ili 695 7417.
Alen Meklaren
Vie puta zatim, a poslednji put, prema
do sada raspoloivim delom arhive FBI, 1993.
USAF je zahtevao da mu se stave na uvid i
drugi razliiti delovi Tesline dokumentacije. Za
sada, u prepisci ove dve vladine institucije
nema naznaka ta je to to je toliko interesovalo strunjake USAF-a.
Na sreu i zahvaljujui onom uvenom
amandmanu na ameriki ustav o slobodi informisanja, pre dve godine, 1997, okova tajnosti je osloboena i jedna posebno zanimljiva
arhiva, poznata kao "Agardov izvetaj", iz
kojega e mnogo toga sada postati jasnije.

Iz tajne arhive FBI. Pismo kojim se potvruje

nesmanjeno interesovanje amerike vojske za Teslinim
'
projektima

NATO-v dosije "AGARD"

AGARD
BIBLIOGRAPHY I
Enlarged Edition

MAGNETO-FLUID-DVNAMICS
Currait Papers and Abslracts
Ijliluto di Aironaulica
Uiix,,;u d.gli Sludi di JV/,,;
nd on behalf qf

ADVISORV GROUP l.-OR

AER.ONAUTJGAL RliSEARCII AND DKVELOPM
NORTH ATLANTIC TIIKATV O""""

Naslovna strana iz dosijea " Agard"

Za nas je ovaj izvetaj posebno zanimljiv

jer se iz njega nedvosmisleno vidi da je nauni
tim NATO-a jo pedesete godine, dakle,
odmah po osnivanju, kao prioritetan cilj
99

preduzeo potrebne mere da se pomno

kontrolie rad svih visokostrunih ustanova u
svetu, a posebno u Evropi, gde je veina ovih
naunika sistematski postavljana na kljune
pozicije. Njihovi izvetaji trebalo je da prue
to detaljniji uvid u istraivanja koja imaju bilo
kakvu potencijalnu vojnu primenu.
S druge strane okeana, prema sada otvorenim arhivama, dve godine ranije, a u
okviru Odeljenja za nauku pri USAF (US
vazduhoplovne snage), na 16 stranica sainjen
je neobian dokument, sa neodreenim naslovom "Izvetaj i procena stanja", namenjen
samo izabranima. Ukratko, izvetaj sadri najdragoceniji poklon ufolozima irom sveta, jer
predstavlja jasno priznanje da od 1948. godinu dana od kada je pilot Usafa video
"letei tanjir" - vojne i obavetajne slube SAD
smatraju da su NLO objektivna injenica, da su
nepoznatog porekla, nedokuivi naim naunim saznanjima i realna opasnost za nacionalnu bezbednost. Sve to je kasnije sledilo,
kao to je "Projekat plava knjiga", trebalo je da
poslui za smirivanje javnosti.
Glavni ovek za izradu izvetaj a bio je
Teodor fon Karman (Theodore von Karman),
fiziar i sekretar Naunog savetodavnog komiteta USAF - a. Kada je Izvetaj predat
strunjacima Pentagona, osnovan je projekat
sa ciljem da se zapone sa organizovanim
prikupljanjem tehnikih podataka irom sveta
o svemu to moe imati veze sa novim propulzivnim sistemima, drugaijim oblicima iskoriavanja energije i slino.
100

Verovatno je u tom periodu Teslin rad

postao posebno interesantan - jer od tada
zapoinje intenzivna prepiska vojnih
strunjaka i FBI o Teslinim dokumentima, a
kao jedan od rezultata uskoro je realizovan prvi
ovozemaljski "letei tanjir" (OLT), uveni AVRQ
disk sa Teslinim gasnim turbinama.
ta se zatim dogaalo? Kopija Izvetaja,
pod strogim nadzorom dr Karmana, prosleena
je naunom timu NATO-a, koji je prionuo na
posao. Odmah je osnovano posebno telo,
AGARD, Savetodavna grupa za aeronautika
istraivanja i razvoj. Otvaranjem arhive obelof
danjen je jo jedan, politiki frapantan podai
tak. Materijali u rukama bili su toliko "vreli", da
NATO, osnovan prevashodno kao preventivni
blok pred komunizmom u razvoju, nije prezao
da na ovim istraivanjima bezrezervno
sarauje sa SSSR-om. Zapadni ovek za prve
veze bio je niko drugi do Robert Maksvel,
jedan od najmonijih britanskih izdavaa i
vlasnik Pergamon presa. Slede zatim obimna i
temeljna istraivanja u kojima nijedan kamen
nije ostao na svom mestu, od nacistikih projekata i Teslinih radova do banalnih i poletnih
studentskih eseja iz ovog podruja. Za poetak, kao okvir istraivanja, pod Maksvelovim
patronatom tampana je tajna studija "Magnetno-fluidna dinamika" (MFD), koju e potpisati NATO-v AGARD. Autor uvodnika bio je
dr Teodor Karman.

UAONCTO-FLUlU-DVNAMICa
, V., CHRN, F. F., HEALD, M- A. and KRANZ, A. Z. "Runaw*y
clcctrons and coopcnitive phcnomcna in B-l itdtarator discharga" Phju. FluiJt,
Vol. 1,No.5,pp. 430-7,1958.
205. BEKIHADSK, D. MagrKto-ifjmtimiej o/Conduclitig Fhtult (A*ympo>ium oomagnetoliydrodynami), Slanford, Cslifbmia (about ISO pp. JI lm. dugi. biUlo.).
Sttnford, Univ. Prcu, 1959.
206. BestsjiADER, D. "Some aulu of elcctric-duchargc ihock lube dbgnoatics".
Int. Sympoiium on M.F.D. VVaihinglon, Jan. 1960.
207. BEHSIIADBR, D. and LANDSMOFT, R. "Magncto-hydrodynamicsAiympauum
report." Php. ToJaj, No. 4, pp. 26-B, Apr. 1958.
208. IIZKTOTTI. B. "Uniform elcciromagnciic ficld in thc iheory of general relativitv"
/Vfcv. Am., Vol. 116, No. 5, pp. 1331-3, 1959.
"209. BEZBATCHKNKO, A. L. and GOLOVIN, I. N. "The influence of a longitudiiul
magnclk fiekl on ihe imputtivc gas diicharge ofhigh currcnt intetuity" Dokl. AJcaJ.
Jfeui.SSSn.Vvl. 111, pp. 319-21, 1956; DSIR CTS 363.
210. BEZBATCIIBNKO, A. L., GOLOVIN, I. N., IVANOV, D. P., KIRILLOV, V. . and
VAVUMIKV, N. A. "An invcstigKlion of a high-current gu diicharge in a longitudinal roaBncUc ficld" J. MKI. Eturp, Vol. 5, No. 1, pp. 71-S5. 1957 (Engluh
(ruulation oTartklc in: Atom/iaju Entrgfa, Vol. I, No. 5, p. 26,1956).
211. BZZBATCHENKO, A. L., CABHVIN, 1. N., IVANOV, D. ?., KIRILLOV, V. D.
and YAvunxn, N. A. "Thc effcct of a longitudin) mkgnetic field oo a heavycurrcnt paltcd pu diichirgc" hkl. Akad. Mavk. SSSR, Vol. 3, p. 319, 1306.
212. BHATNAOAK, P. L. "The equilibriuni vt m. seir-ersvilaling incomprevible fluid
iphcfe wiUi magnciic Hcld" Sci. Raj. Am., Scctkm A and B, Vol. 40, No. 2,
pp. 50-73, 1958.
213. DicKBa-roN, K. J. "Thc ampliticalion ot * magnetic field by a high current
dichargc" Pnc. Pkju. Set., Vol. 72, pP. 616-24, 1958.
214. BICKERTON, K. J. "Ejcpcrimcnti with wavea in platnu" fond. Pips. Sehoti
u
E.Ftrmi" conoXlU,j>p. 119-2G, Varenna, 1959.
215. BIUKEKTOH, 11. J. "Caulonib collision and plamu conuctivitv" Rmd. Phju.
SeHool "E. Ftmd" zono XIII, pp. 107-19, Vafcnna, 1959.
216. BicuitTON, K. J. "Pindi erTcct" fond. Pipi. Schocl "E. Fami" cono XIII,
pp. 126-45, V.rcnna, 1959.
217. CICKERTOM, R. j. "Suuiiiiy cxpcrimenu" Rmd. Pfffs. Sthoot '. Fmni" cono
XIII, pp. 143-51, Varenu, 1959.
216. fticKEftTON, K. J. and JUKES, J. D. "Thc dircet convenion of thcmonuclear
cucn;y to clcclrical povvcr in Ihe itabilized pinch" J. /faci. Enttgf, Vol. 8,
pp. 20G-I4, 1959.
219. UiuftMANtf, L. "Sicllir aunocpherci u a platnu" AWi C^nlc Suppl., Vol- 13,
No. 1, pp. 189-200J 1959.
220. BMMAW, \a. ti ti, "Axij-m(netric cotifiguratioiu tn magneCo-hyidrodyiumic
cquilibrium" Pree. Vtnk, Cm/.,pp. 110-11, 1947.
221. BIERMAMJ, L- U ol. "Axia]jyminciric Loiungen der magneto-hycU-QuU*chn
Gleidiung mit Obcrlluchcnenitruincn" Z- Matvrftrsch., pp. 826-32, 1957.
, 222. UIERMAMN, L. and PFJMCH, D. "MicroimubtliUei in inhomogeneoui plannau
*nd thejr cflcci on particlc dilTuiion ucrou a magnetic field". Int. Sympotium
oit M.F.D. Wa*hington,Jan. 1960.
223. BIERMANN, L. and PFIMCII, D. "Kooperativc Phanoraene und DifTusion einef
Plasmu qucr zu tinan MaSn<:iUtJ (I)" Z- Mat*rfnch., pp. 10-12 Jan. 1960.
i 224. BIERUANN, L. and Sctu-UTER, A. "Cosmic radiilion and eosmic magnetic
ficld., II: Origin ofcoemic magnciic ficlds" Phyi. /tw., Vol. 82, p. 863, 1951.
225. BIRZVAUC, Y. aad Vize, A. "Vdocity dblribulion in clectromagnetic purop
channcls, wilh a recUngular crojt-Kction" Latv. PT. S. iiut. Akad. Vutit, No. 10
(147), pp. 83-9, 1959.

"studija jod uvek ni]e doUipnam

korieni u analizi.

Na osnovu kopija tri stranice koje smo

J3IOLIOGRAPHV
*201B. ZEL'DOVICH, Y. B. and RAIZER, Y. I\ "Physical phenomena that occur
when bodies comprcsscd by strong shock wavcs cxpand in vacuo" J. Exp. TJtcor.
Pfyt.t No. 6, p. MO, June 1959.
2019. ZeuLt, T, "On circular cylindrical vortices in magneio-hydrodynamica"
AMActad. Sci., Torba, I, Vol. 92, p. 105, 1957-58.
2020. ZEULI, T. "Magnclo-hydrodynamic oscillations in a'rotatfng clectricalJy
conducling, cllipsoidal liquitl maas" Atti Actad. Sci. Torino, I, Vol. 89, pp. 270-85,
1954-55.
2021. ZHETKOV, V, "Flovv of anisolropic liquidj in rotaiihg magnctic ficldi" JZh.
Ehf>. Trnu. fiie. Vol. 9, p. 602, 1939.
2022. ZHARINOV , A. "InvcsUgalion of tramvcrsc inolion of iona in a discharge in a
trong loiigiiudiiMl magncuc ficld" (IRE No. 2696, Oc(. 1958) ARS J., No. 9,
pp. 642-7, ScpL 1959; ZJuEksp. Tcortl.FU., Vol. 27, pp. 1803-1810, Aug. 1957.
+2023. ZIIARINOV, A, "Siudy of Uic trans vcrsc motion of ioni in dtacharge in a
slrong Jongitudinal magnciic ficld" Soo. Hj>s. Tech. Phjs.t pp. 1675-32, Aug, 1958.
2024. ZIIIOOUI.BV, V. N. "Thcoric de la couehc limite magncUguc" Dokt. Akad.
Nauk. SSSR, VoJ. 124, No. 5, pp. 1001-4 (2 figs.), 1959.
2025. ZIHOOULEV, V. N. "On a class of motion in magnelohydrodynamics" Prikl.
Mat, Medu, Vol. 22, pp. 309-90; ibid., pp. 537-9. 1958.
2026. ZHIOOULEV, V. N. "Thcory of magnciic boundary Jaycr" SOB. Phjis. DokU,
Vol. 4, No. J, pp. 57-60, 1959.
2027. ZIUCOULEV, V. N. "Analysia of wcak disconlinuitics in magnctohydrodymuntcs" Prikl. Mat. Mekh., Vol. 23, No. i, pp. 81-5, 1959.
202. ZniGOur.Bv, V. N. "Thcory of clcclrical diseharge in a maving conducling
fluid" Sao. Phjs. Dokt., Vol, 4, No. 1, pp. 61-4, 1959.
2029. ZHIGOULBV, V. N. "Sur le Phnointnc ile Slriclion magnlique du courant
en Milicu elcctrocondudcur". C.N.K.S., Jan 60 (in Russian); Dokl. Akad. Nauk.
SSSR, Vol. 126, No. 3, pp. 521-3, 1959.
*2030. ZIEMER, R. W. "J^xpcrimcnlal magncto-acrodynamtcs". American Rocket
Soc. Paper No. 707-50, Nov. 1956 (pnsenled at thc 13Ui Annual Mceting,
Ncw York, N.Y.).
2031. ZIEMER, K.. W. "An clcclromagnciic shock tube for acrodynamic reacarch".
Space Rea. Ub. GM-TR-0127-00419.
2032. ZIEMER, R. VV. "Expcrimemal invcsiigation in magneto-aero-<lynamics"
JAS Journal, Vol. 29, No. 9, pp. 642-7, 10 refc., 1959.
2033. ZIEMER, R. \V. and Busu, W. B. "Magnciic Jieltl cffccCs on bow shock StanoH"
distance". SjiaccRcs. Ub. GM-TR-0I27-0039G.
2034. ZUMINO, D. "Some (juestiuns in rclaiivistic hydromagnctics" Phys. Rtv.,
Vol. IO, pp. 1116-21, 1957.
2035. ZWETKOPF, V. "Aciion of iltc magnciic fiold and of t)ic eleciric ficid on
anisolropic licjuid mixlurcs" Ada Phjsiochim., Val. 6, p. 8G5, 3937.
2036. ZWRTKOPF, V. "Causc of thc motion of Anisolropic liquid in thc eleciric
:
ficlds" Ada P/ij-sioehim.t VoJ. G, p. 885, 1937.
2037. ZVVETKOFP, V. "Action of magnciic ficld on viscosily of p-Azoxyanisole"
Acla Physiochim., Vol. 6, p. 77, 1938.
*203fl. ZYRYAWOV, 1, S. and TALUTS, G. G. "Elcclroacoustic: phenomena in a
dcgcncratc clcclron-ion plasma" J. Exp. Tluor. Phys., No. I, p. 100, July 1959.

^^dnom britanskom specijalizovanom asopisu, oigledno je, na pnmer, da

verovatno nije proputeno nita to je iz ove
oblasti objavljeno u Sovjetskom Savezu.
103

Prema sadraju, koji smo ovde prinueni

da prenesemo iz druge ruke, ipak je jasno da
se itav kompleks MFD-a zasniva na Teslinim
prvobitnim idejama. MFD je, uproeno reeno,
oblast istraivanja meusobnog dejstva polja
koje stvaraju provodljive tenosti i elektromagnetska polja. Oekivani rezultat je maina
ili ureaj koji bi omoguio da vazduhoplovni
aparati savlauju i kao pokretaku snagu koriste silu gravitacije.
Gotovo sve to je u ovoj oblasti do
danas uinjeno duguje projektu NATO-a. U
Americi su to ozbiljno shvatili 1959. godine. Od
tada AGARD i USAF (koju zastupa AVCO
istraivaka laboratorija) ive u skladnom
braku. Njihovi prvi zajedniki projekti bili su
"Tehnika konverzije magnetohidrodinamike
energije" i "Energija dobijena MHD-om uz
pomo nuklearnog goriva". Sve to se oko
projekata i danas deava ve je deo legende.
Naunici van ovog kruga izabranih i dalje ne
znaju kakvi su rezultati i posledice dosadanjih
istraivanja.
Kontroverzni istraiva USAF - a, Bob
Lazar, navodno svojevremeno uesnik u radu u
uvenoj svtpertajnoj vojnoj bazi SAD, poznatoj
kao "Zona 51" , u vie novinskih intervjua je
tvrdio da on zna ta se dogodilo. Po njemu,
"toplota dobijena u procesu anihilacije antimaterije i materije" - pri emu je kljuno pitanje
odakle im antimaterija i kako je uvaju - "konvertuje se u elektrinu energiju u gotovo stoprocentno efikasnom termoelektrinom generatoru".
104

Da bi postigli to to tvrde da jesu, istraivai USAF - a i AGARD - a morali su da

prou pakleno istilite. Pred njima su se
nalazile neke od najveih nepoznanica
savremene nauke: magnetohidro dinamika,
dinamika gasova, fizika plazme, primena i
svojstva provodljivih gasova, magnetofluidna
priroda kretanja talasa, izmene strukture
tenih metala na subatomskom nivou (to je
dovelo i do otkria crvene ive, koja
omoguava stvaranje nuklearnog ureaja
veliine teniske lopte), merenje i beleenje
pravaca prostiranja energetskih linija u
Sunevom sistemu i univerzumu.
Veina ovih problema verovatno je reena
uspeno, jer dosije AGARD, za one koji su
imali prilike da ga pregledaju, predstavlja "novi
zavet" moderne nauke.
105

Tesla nagovestio Ajntajnov pad

I danas se ostvaruje veina od onih Teslinih ideja koje su u "obino loe obavetenim
naunim krugovima" smatrali neproverenim
starakim iluzijama.
Prola, 1998. godina donela je nekoliko
veoma krupnih naunih prodora. Kao prvo,
snano je uzdrmana ona uvena Ajntajnova
energetska formula. Poto su astronomi otkrili
postojanje supernove na ak 18 milijardi svetlosnih godina od nas (ranije se verovalo da je
granica nama poznatog univerzuma negde na
12 milijardi svetlosnih godina), nedvosmileno
je dokazano da se irenje univerzuma ubrzava.
Prema ovom podatku, naunicima je postalo
jasno da gravitacija nema tako veliki uticaj na
kosmike dogaaje, ve da postoji jo neto.
Dalje je utvreno da ni sama materija i za nju
vezana energija takoe nisu ni jedini ni dominantan oblik postojanja. ak sasvim suprotno.
Od ukupne supstance koja ini univerzum u
"praznom" prostoru, u vakuumu, nalazi se 80%
energije , a samo 20% vidljive i nevidljive materije (tzv. tamne materije).
Tesla je jo 1900. godine tvrdio da u vakumu ne samo postoji ogroman energetski potencijal, ve i da takva energija moe da se ukroti, to bi praktino bio neiscrpan energetski
izvor. Daljim istraivanjima dvadesetih i tridesetih godina Tesla je bio sasvim uveren da je
ovaj problem resio, a tragom njegovog rada,
ve 1939, dr Henri Morej je uspeo da "iz niega"
i sa skromnom verzijom Teslinog generatora
107

iscedi 1,5 megavata elektrine snage. Tesla je,

meutim, verovao da ak ni takav napor nije
neophodan, jer slobodna kosmicka energija
svakog trena u manjim ili veim koliinama
zapljuskuje planetu. I kada ne bi bilo monog
jonosferskog omotaa oko planete, koji nas
uva od preobilnih energetskih invazija, ta
kosmicka sila bi nas zaas pretvorila u prah i
pepeo.
11

ft.

1*

Albert Ajnstajn. Sve je manje u pravu

ft.

. oj
1
."din
dimi.

*.v Takva opasnost, moda najvea kojoj

smo ikada bili izloeni, dogodila se u leto 1998.
108

godine. Te noi, 27. avgusta, snop x zraka pogodio je Zemlju negde iznad Pacifika. Astrofizike analize su pokazale da je izvor erupcije
u sazvezu Orla, udaljenom od nas oko 20.000
svetlosnih godina. Da nije zaustavljena u
Zemljinom omotau, a kada bismo znali kako
da je "pripitomimo", tolika koliina energija bila
bi dovoljna da svaka sijalica na ovoj planeti
svetli u narednih nekoliko milijardi godina!
Ajtajn prole godine (1998) nije imao
sree. Drugi revolucionarni nauni dogaaj istovremeno je jo jedna ozbiljna havarija na Titaniku nauke. Sada je dovedena u pitanje i
njegova tvrdnja da je najvea mogua brzina
ona kojom putuje svetlost, jer je eksperimentalno potvreno (mada za vrlo kratko vreme)
da postoje brzine koje su i etiri puta vee od
brzine svetlosti.
I opet se vraamo toj famoznoj i srenoj
Teslinoj 1900. godini. 7. novembra 1931, na 28.
strani asopisa "Literarv Digest" u lanku pod
naslovom "Ne postoji ogranienje brzine svetlosti, tvrdi Tesla", objavljeno je da je jo 1900.
godine Tesla nepobitno dokazao da su talasi
odaslati iz njegovog transformatora obili
Zemlju brzinom od 475.000 kilometara u
sekundi! Neto kasnije, na svoj 79. roendan,
1935, Tesla je tvrdio da je merenjem ustanovio
da su neki kosmiki talasi i 50 puta bri od
svetlosti. U to vreme, meutim, naunici jo
nisu smatrali da je tako neto dovoljno da
uznemiri njihov red i spokoj. Da li su se vremena i obiaji promenili? Teko. Naime, oba
Teslina otkria iz 1900. godine direktna su
109

posledica njegovog verovatno najznaajnijeg

eksperimenta, obavljenog 1899. u Kolorado
Springsu. Dakle, tano pre sto godina.
,^
ffse wAh Jr UFCH "ff- die

Video kaseta objavljena u Britaniji o Teslinim

JQ|l radovima: "Jedan od najinventivnijih umova u istorrji
Qo
oveanstva".
Ubi-.
&&:

if<" f

Smrt i vaskrs Nikole Tesle

Prema raspoloivim podacima o poetku
i kraju Teslinog ivota, ostao je sporan i prvi i
drugi datum. Roen je u noi izmeu 9. i 10.
avgusta. Zvanino umro je 7. januara 1943, ali
u izvestaju jednog agenta FBI navodi se da je
umro u petak 8. januara. Opelo je odrano u
utorak, 12. januara, u katedrali Sv. Jovana, u
Njujorku, u etiri popodne, odakle su posmrtni
ostaci preneti na groblje u Fernklifu, u Ardsleju, gde su kremirani nekoliko dana kasnije.
Ono, meutim, to takoe jo uvek "visi
u vazduhu" je dan kada se Tesla ponovo pojavio meu Srbima! Da li nam je Tesla ve dosadio i kome je dosadio najvie? Da li je vreme
da ga ostavimo na miru i vratimo se svakodnevnim poslovima?
Kada je poetkom prole (1998) godine
pisac ovih redova objavio, sada ve rasprodato
jugoslovensko i slovenako izdanje, knjigu
"Tesla, pronalaza za trei milenijum", u veem
delu tampe najee je izdvajan jedan od
najmanje bitnih delova sadraja: onaj koji se
odnosi na impozantan broj ljudi u svetu koji
istrajno nastoje da uspostave kontakt sa Teslinim zvezdanim biem, kosmikim Teslom.
Meu njima je verovatno najpoznatija ona ve
uveliko uvena Unarijus akademija u San Dijegu iz Amerike, koja je, tvrdei da neke svoje
kosmike planove ve godinama ostvaruje u
dogovoru sa Teslom, okupila nekoliko stotina
hiljada lanova iz itavog sveta. Do sada su
ili

objavili ak 14 tomova razgovora sa Teslom

lino!
Taj iseak iz knjige u jednom beogradskom krugu veitih uvara Teslinog lika i dela
itNARIVS AC'AlttlMV OF SCIENCE
1.
i,

!
!>

,,.',)
I ,

^"<

AKtt itfenai l'ifeiSitijS)lof Scir

Pismo "Uranijus" akademije iz koga se vidi da su

svojevremeno uspeno saraivali sa Jugoslovenskom
vladom
112

doekan sa velikim olakanjem. Jedna knjiga,

tada jo uvek neproitana, "uvare" je potedela uobiajenog napora da se sve o Tesli, a
to ne nosi peat "OO" (Odozgo Odobreno)
ugura u red "nepoeljnih" i "nedozvoljenih".
Ona se, dakle, tamo sama ugurala.
Na sreu, veini italaca bilo je jasno da
podseanje na Unarijus treba itati kao upozorenje ta se sve sa Teslom danas dogaa.
Niko do tada nije znao, a verovatno ni do ovog
asa, da je Unarijus jo znatno pre "uknjienog"
prikaza uao u na svet, i to na velika, dravna
vrata. Pismo iju kopiju sada prvi put objavljujemo potvruje da je svojevremeno
Unarijus za neke svoje radove dobio podrku i
jugoslovenske vlade. Neto potom je slinu
podrku jedne druge nae institucije - ali
ovoga puta za istraivanje i kopiranje Tesline
dokumentacije - dobila i japanska sekta Aum
inrikjo, koja e se nekoliko meseci kasnije
"proslaviti" ubacivanjem otrovnog gasa u tokijski metro.
Ruku na srce, nisu se Teslini "neprijatelji" kod nas uvek doekivali tako sputenog
garda. Kada se i ovde pre nekoliko godina pojavila, u svetu ve uvena, Teslina purpurna
ploa - neki ameriki naunik je, navodno po
Teslinim projektima, uspeo da napravi ovu
lekovitu ploicu i patentira je pod istim imenom - ak pet-est akademika i profesora fakulteta diglo je svoj glas u zatitu Teslinog
imena i objavilo svoje ogorenje na mestu
"dostojnom" jednog Tesle, u uvenoj "Politikinoj" rubrici "Meu nama". Pogreno bi, ipak,
113

cpeaa 29, MapT 1995.

3jioynoTpea
c- K

3Jioynorpe6e
HHKOJie Tene npn
y flp*aBHni airiOTeajiy-

MMGHn
ja, flo^ejbena ty je, Ha OCHOnJionime, up
Ha3BaHe TecroiHOM nypnypaojj IUIOHOM,
o6aBe3HH CHO fla jasno ocyflMMO OB8J KJTOTTPBH CKaH-

. HMKOJIB, Tena MKOfla

MO,

nMCMHMa H

iraje
wmy. riourrei
HmKMfe Teene cy
MepHH H Tpe6a nx
np* BacrrarraBaB,y

. H y

ay
H Hacr
ce jesna 4>H3nmca nenriH
MarHema HHflyKA"ia.
jeamumoM koja aoca &eroBo me. CBB fleua oBera y|
uiKOjzaua TO yHe, KopHmhe~ I
H>e TecjmHor HMeHa npn |
u^eja
p
p
sapa Kajta JDMBOCT dopr yrC6
roaanBa

wmj

Cp6nsa
nofl03pee y BeiiriHy aeroBor nena. CTora iianituo
noDHaa, patnja K
Ja fla, ca flyw[iou
naaiibOM H nourroBaiteM 06jaBJby:y aoinice o HHKCUIM
TecjiH u cripese fla o Hrt>BOM eJiy roBOpe OHH BOJU TO
3fior HecTpjrMHc H
XaTirr
(JjMHaBCHJCKHM

Tena mije t^j

csoja flMTKrHyha, a
ne CMejy
3ojni-fla ce 6pya Hama
HayKa, Ke^
cncrii K flaje noaoS
pOBaiuepHHua fl
3yjy Kao HeuBBiunraoBafi tta
pOfl KOJH JOUI 3KHBK y C
H cy y
npH3uaita sao perKO Kojeu
j

pj
MHoro6pojomopata ny
IlopyHyjeMO
nenocpeflno
pp

CBHMS,

KOJH

BMJyMCKe

na je
na BenacHO H Kasauino fleJIO.

OHeicyjeuo fla he MHHHCTapcrao SApas^a, MeflHHHHCKH H 4>apMaueyTCKii (pa1- Aupefn^P My3Aja MoKojia
Tena". npo4>- AP AJICKCASA^P Mah 2
E'
KKHKOT KHinyra H
", PaAbMHp M. HayuoB, 3. A
ipexiKor 4ttKyare
4y
y
^qy, npo^i. AP Bopitiioje Jla*
ceicperap OABAeRA iexHllMKKJL Hayica Cpncice aKAe>wie ayca H yuviiocTH. BKi>A<n llimp
M.tubamthf %. AHpemop Hncnnyra

3a <pH3HKy, AP Sparan nh
!
;

Pismo-odbrana u "uvenoj" rubrici "Politike", "Meu

nama". Prema proceni beogradskih profesora i
akademika, Teslin ugled u naoj sredini je na toliko
klimavim nogama da moe svakog trena da ga obori i
..,,:,, jedna ljubiasta, aluminijumska ploica
114

bilo pomisliti da je nama sasvim svejedno ta

e u svetu misliti o Tesli. Nai stalni emisari,
na primer, svakim veim Teslinim jubilejom, a i
inae, trudie se da bar na nekoliko dana
obiu sva teslijanska udruenja u svetu, poglavito u Americi, koja broje vie od dva lana,
i podstaknu iu Teslinog svetla. Ta praksa je
uvedena jo od jeseni 1957, kada je Kenet Svizi
posetio Jugoslaviju. U znak potovanja, a na
Svizijevo oduevljenje, i jo vie njegovih
pratilaca, poveli su ga, kako svedoi arlota
Mjuzar, na dugo putovanje irom zemlje.
Valja ipak priznati da su za "osvetljavanje" Tesle, a u uslovima opte neprosveenosti, za iole ozbiljniji prosvetiteljski poduhvat
potrebni daleko vei napori. Tako je anketa
meu uenicima petog razreda jedne beogradske kole pokazala je da preko 60% uenika
uopte ne zna ko je bio Tesla, a ak 80% nije
znalo da odgovori zato je Tesla slavljen kao
jedan od najveih u istoriji nauke. Jedan od
osnovnih razloga verovatno su uveliko zastarele i dosadne nastavne jedinice o njegovom
radu, iz kojih se jedino i najlake pamte veite i
idiline prie o njegovom detinjstu u rodnom
Smiljanu.
U srpskim naunim krugovima, sa asnim izuzecima, pre svega eksperata iz Vince,
zasienost Teslom moda najbolje ilustruje
objanjenje koje je ovom piscu dao jedan od
uglednih profesora Elektrotehnikog fakulteta
u Beogradu. On i njegove kolege smatraju da je
Teslino nauno delo okonano jo u prolom
veku, eksperimentima u Kolorado Springsu.
115

Was Marconi a fraud?

I was interested in last month's
letter from S T Clarke on the
subject of who invented the radio.
Does anyone know of the
United States Supreme Court
ruling of 1947? I once read that
this ruling was a test case which, it
seems, has never been broached
widely.The court decreed that it
was not Marconi who invented
the radio, but a Yugoslavian,
Nikolai Tesla. The court decided
that lesla's work was finished
before Marconi's, and that he had
been the first inventor of radio as
we know it. Marconi, though
dead, was indirectly accused of
plagiarism. The ruling also had
little effect on Tesla's life, as he
had died four years before in
extreme destitution and poverty
in a New York slum.
It's a confused and distant story,
and I can't be sure that the details
are correct. Does any other Focus
reader know any more about it?
Jonathan Ryder
Bingley, West Vorks
mm

"Tada je Tesla uredno beleio sve to je radio.

Njegov dnevnik iz tog perioda je jedina prava
nauna graa koju je za sobom ostavio. Gotovo
sve to je kasnije inio mora se uzeti sa ozbiljnim rezervama..." I jo jedan karakteristian
116

More colls in the Tesla story

In your January issue, Jonathan
Ryder asked if Tesla was the real
inventor of the radio. I've
researched Tesla's work and think
he got somewhere near the truth
when talking to author Milan
Vidmar in 1937. Tesla says Marconi
was his assistant, and familiar with
his theory of wireless transmission
of energv. Radio was only one
practical application of the theory,
but it was Marconi who went on to
prove it was possible. Tesla (Nikola
not Nikolai by the way and
Serbian, born before Yugoslavia
was founded) never cared too
much about patenting his
inventions, such as his "lightbulb
for molecular bombardment". It
was announced three years before
Rentgen discovered X-rays.
Aleksandar Milinkevlc, Vugoslavia
primer. Nekako ba pred zakljuenje ovog rukopisa "Politika" je 5. jula 1999. objavila lanak
117

pod naslovom "Dosijei FBI dostupni javnosti".

Vest - stara bar 15 godina - sadri i pasus od
16 redova o dosijeu Nikole Tesle, a malo dalje i
pasus o izvesnom Rejmondu Mielu, potvrenom seksualnom manijaku, sa neto vie - 22
reda. Prema "Politici" i tropar!
To je atmosfera koja ostavlja irom otvorena vrata za sve mogue spekulacije o Teslinim "postdnevnikim" radovima. Sa takvom
idejom i vrata Tesline arhive u Beogradu i bukvalno su bila otvorena koliko ozbiljnim istraivaima, toliko i svim belosvetskim spekulantima koji su tamo hteli da zavire. Svako, zapravo, ko poeli da nekom svom projektu
obezbedi teslijansM oreol moe to da uini bez
straha da e ikada biti uhvaen u lai, jer ako
ni posle nekoliko decenija jo najmanje
etvrtina Tesline grae nije nauno obraena,
kome moete zameriti ako ustvrdi da je ba u
tom delu naiao na "epohalnu" Teslinu ideju ili
novu istinu iz njegove neistraene biografske
dokumentacije?
Za Teslino ime esto se vezuju bizarne
pojave i istraivaki pokuaji. Neki od njih su
definitivno zabavni, neki sadre i delove istine - ali svi zajedno se svode na nekoliko bitnih i ozbiljnih pouka:
-Tesla vie ni u kolama ne moe ostati
samo deak iz Smiljana;
-Tesla je projektima i idejama posle
Kolorado Springsa - o emu svedoe tragovi
Tesline misli danas u svetu - ostavio u naslee
i materijal kome jo dugo naunici nisu bili
dorasli;
118

- Na njegovim zamislima su zasnivani i

zasnivaju se bezbrojni pokuaji naunika i
laika da se ostvare znaajni nauni i
pronalazaki prodori. Uopteno, danas se ipak
nedovoljno zna ko je i koliko uspeo da ostvari
Tesline zamisli. Da polje interesovanja laika za
Teslu raste direktno srazmerno stalnim praktinim ostvarenjima ideja koje je Tesla jo
Trovanje sarinom u tokijskom metrou i voa sekte Aum
inrikjo, oko Asahara

davno postavio: od televizije i globalnih komunikacija do beinog prenosa i neiscrpnih izvora besplatne energije. Tome u prilog govori i
bizaran podatak da o Tesli na Internetu postoji
preko 70.000 naslova, to je vie nego to
zauzima nekoliko vodeih holivudskih zvezda
zajedno!
119

4Hm:,'>f/&j&&''ti-

Teslinim stazama
Prvi zakon: Kada naunik u poodmaklim
godinama kae da je neto nemogue,
sasvim je sigurno da nije u pravu.
Drugi zakon: Modernu tehnologiju je nemogue
razlikovati od magije
Zakoni znanja po Arturu Klarku

Radio Armagedon?
Za razliku od veine naunika upoznatih
sa sadrajem projekta "Harfa", norveki istraiva Piter Stabi, sa "Maks Plank" instituta za
aeronomiju, tvrdi da su sve prie o ovom projektu znaajno preterane. Stabi se poziva na
dvadesetogodinje iskustvo Norveana sa instalacijom koja je gotovo identina sa onom
postavljenoj na Aljasci. Postavljeni transmiteri
121

neto su snaniji od obinih kratkotalasnih

predajnika, ali poto su precizno i vrlo uskim
snopom usmereni ka taki u jonosferskom
omotau, njihova snaga prenosa dostie preko
milijardu vati. "ak i da su viestruko snaniji",
kae Stabi, "ne bi bilo stvarne opasnosti".
Sunce bombarduje spoljasnji deo jonosferskog
omotaa milijarde puta veom energijom nego
to bismo mi ikada mogli da uinimo."
Stabijevo tumaenje ima mnogo praznina, ali
su najvidljivije one stvorene u atmosferskom
omotau Zemlje - nastale bez ikakve pomoi
Sunca.
'i I ))I)">:>'

Teslino oruje na Jalti

Susret na Jalti: eril, Ruzvelt, Staljin. Da li se
razgovaralo i o Teslinim projektima, bie poznato tek
kada se objavi sadraj projekta "Venona", u posedu
amerike nacionalne agencije za bezbednost (NSA)

Dek Remsej u lanku "Beina

energija" (Electronics Digest, 22. 7.
1960, strane 6, 8), potvruje da su
Sovjeti zaista eksperimentisali
122

sa

Teslinom tehnikom. Oni su, prema

Remseju, pokuali da ostvare beini
prenos energije, ali su, na osnovu izvetaja vedskih posmatraa, odustali
posle niza neuspeha. Takvi eksperimenti su se neprekidno obavljali i u
Americi, posle Tesline smrti.
Po najsmelijim pretpostavkama,
pria se da je Teslino super oruje bilo
predmet rasprave, pa ak i posebnog
sporazuma erila, Ruzvelta i Staljina
na Jalti! Tvrdi se da je ovim sporazumom regulisano pitanje zajednikog
rada i meusobne kontrole na ovom
projektu i da se detalji dogovora
nalaze u jo uvek nedostupnom tajnom
projektu "Venona".

TeslinaPVO
Za svoj 85. rodjendan Tesla je tvrdio novinarima lista New York Sun, 11. 07. 1941, da
bi, za dva miliona dolara i u roku od tri meseca,
mogao da sagradi ureaj kojim bi istopio motor aviona hiljadama kilometara daleko.

Sovjetsko super oruje

"Sundav Times" (17. avgust 1980). Iz
pera Roberta Gvajna opisana je udna polukruna svetlosna pojava viena u tadanjem
Sovjetskom Savezu iz Avganistana, septembra
123

1979. godine, a na osnovu svedoenja ratnog

kamermana i biveg pripadnika SAS-a, Nika
Daunija. Sam Dauni je dva puta video pojavu, a
kasnije je sreo i jednog Avganistanca kome se
to takoe dogodilo nekoliko meseci ranije. Zanimljivo je da je 22. septembra 1979. godine, u
priblino isto vreme kada je pojavu primetio i
Dauni, sa satelita Vela primeena svetlost
"slinanuklearnoj eksploziji".
Ameriki asopis "Specula" u dva
navrata (aprila i juna 1980. godine) dokazuje
da su se ovi testovi vie puta ponovili. Tekstovi
su zasnovani na izvetajima CIA, sa kojih je
skinut embargo.
U tekstu sa naslovom "Sovjeti proizveli
oruje na bazi direktne energije", "Aviation
Week and Space Technology" (28. juli, 1980,
str. 57-60), prikazan je rad Sovjeta na izgradnji
akceleratora estica i posebno ureaj proizveden u Sariaganu, za koji se tvrdi da je
sovjetsko super oruje.

Nikola] Tesla!?
U anketi britanskog magazina "Focus" za
izbor najveeg pronalazaa ovog veka, Tesla je
zauzeo tek sedmo mesto. Koliko su Teslina
dostignua nepoznata iroj javnosti govori i
podatak da je u istoj anketi Markoni na osmom
mestu - sa Teslinim pronalaskom radija. Nekoliko brojeva ranije, autor ovog teksta je u istom
magazinu objavio pismo u kome dokazuje Teslino autorsko pravo, posvedoeno i sudskom
124

presudom 1943. Meutim, u seanju urednika

ankete ostali su samo podaci da je Tesla Srbin,
ime i poinje tekst o Tesli, i da se zove Nikola,
a ne Nikolaj, kako su prethodno naveli.

Tajni rat zvezda

Filip Klas, u asopisu "Aviation Week
and Space Technologv" (8. decembar, 1975,
str. 12-13), prvi je objavio neke detalje o
sovjetskom ometanju amerikih satelita. Jednom prilikom je satelit bio blokiran itava etiri
asa. Ovo je teko objasniti upotrebom
sadanje laserske tehnologije, ali se sjajno uklapa u Teslin koncept skalarnog interferometra.

"Proboj" u Dejtonu?
Aprila 1996, u jednoj televizijskoj emisiji,
profesor Beogradskog univerziteta i
izvanredan poznavalac Teslinih istraivanja,
Velimir Abramovi, prikazao je gledaocima
neobian
komad
klirita
sa
savreno
125

nainjenom rupom. U vazduhoplovnoj bazi u

Dejtonu - u kojoj je inae nekada Tesla imao
svoju laboratoriju - rekli su mu da je proboj izvren uz pomou jedne nove vrste oruja, zanovanog na Teslinoj vakuumskoj cevi.

B-2 na Teslin pogon

Teslina vizija kosmikog broda na elektrini pogon, crte

Pronicanje u tajne kosmosa je verovatno bio

jedan od prvih i najduih Teslinih snova.
Matao je da jednoga dana uspostavi vezu sa
vanzemaljskim civilizacijama. Tano pre sto
godina (1899) tvrdio je da je primio neke "inteligentne" radio poruke iz vanzemaljskog izvora i stalno je ponavljao da "Marsovci statistiki postoje". Jo 1893. godine napravio je
nacrt svemirskog broda na elektrini pogon.
Njegov izum sve do ove decenije niko nije uzimao za ozbiljno. Ali, od 1997. poeo je da leti i
126

prvi avion sa - do sada - delimino ugraenom

Teslinom idejom. Taj avion bio je jedan od najeih i najopasnijih bombardera nad naim
nebom u toku NATO napada na Jugoslaviju B-2, vredan koliko i etiri njegove teine u
zlatu. To je prvi vazduhoplov koji za pogon ne
koristi samo aerodinamiki uzgon, ve i fenomen elektromagnetne gravitacije. Sistem je
l'U,
Miti

f? ft

OfclV ,

oaiictL ,
Si:

B_2:

Nad Jugoslavijom na Teslinim krilima

izgraen tako da elektromotori aviona daju energiju za elektrostatiki naboj od vie miliona
volti na napadnoj ivici krila i izduvnika. U
odreenom trenutku taj sistem drastino
poveava pogonsku snagu letilice, ali sa
daleko manjom energetskom potronjom. Ve
je uveliko u toku rad sa prototipovima koji bi za
uzgon koristili jonosferski elektrini potencijal,
to bi perspektivno trebalo da potpuno zameni
klasini pogonski sistem aviona. Bio bi to prvi
elektrini avion, drugaijeg oblika, ali iste
"pameti" kao i prvi Teslin kosmiki brod.
127

Nevidljivi brod
Ono to, navodno, nije polo za rukom
Tesli i Ajntajnu u "filadelfijskom eksperimentu, uspelo je kompaniji "Vosper Tornikroft
iz Sautemptona, Engleska. Posle nekoliko
godina, oni su priveli kraju dizajn broda na
kome je primenjena ista stelt tehnologija kao
na poznatom F117A bombarderu - ve vienom u Buanovcima. Brod e imati i tipino
vodeni dodatak: vodenu pumpu sa mehanizmom za rasprivanje koji e oko njega stvarati
maglu, potrebnu i radi dodatne zatite "vrelih"
taaka, kao to su izduvni gasovi motora.
Kompjuterske simulacije su pokazale da je novi
brod spreman za proizvodnju, jer bi sa potpunim sistemom zatite izgledao kao mali ribarski brod.
128

Nebesko oko nad Jugoslavijom

Budno oko. "Globalno selo" na dlanu satelita

Svih onih ratnih 77 dana sve oi sveta

bile su uprte u Jugoslaviju. Ali, jedno hladno i
duboko, a nekako zacakljeno, viebojno oko,
nije skidalo pogled sa ovog dela sveta. Bogom
dano da svoje elino jato vodi da precizno razaspe vatru nad ovim nesretnim delom Balkana, ovo satelitsko oko je, ironijom sudbine,
ba na Srbima oprobavalo jo jednu davnanju
Teslinu zamisao.
"Gigantsko oko za pogled na svaki deo
sveta." Pod ovim naslovom je list "Albanv Telegram", 25. februara 1933. objavio je Teslin rad
kojim bi bila ostvarena mogunost da svaki
ovek, u svakom trenutku, moe da posmatra
bilo koji deo sveta. Teslin projekat se zasnivao
129

na ve poznatom savrenom delu prirode ljudskom oku.

Teslina munja, veliine 40 metara, do danas je najvea
vetaki stvorena munja. Malo je poznato da je Tesla
ostavio projekte i za izmenu sastava elemenata u
atmosferi, tako da sa poveanjem provodljivosti munje i
gromovi paraju nebo "kao nad Jugoslavijom"

Teslina ideja je poela da se ostvaruje

od 1960. godine, kada su SAD lansirale prvi
vojni istraivaki satelit "Tiros 1". Od tada je
lansirano na stotine slinih satelita, ali jo
uvek ne "za svakog oveka, u svakom
trenutku". U stvari, njihova namena je upravo
suprotna: da vrlo mali broj ljudi moe da posmatra ta i zato rade svi oni drugi. Ve sada
sa velikom verovatnoom moe da se tvrdi da
neko negde moe ili zaista prati svaki va
korak. Nema nikakve sumnje da e za nekoliko
godina ovakvo nadgledanje biti mogue tokom
svih 24 asa - i to bez vaeg znanja. Nigde ne130

ete moi da pobegnete i nigde da se sakrijete.

"Veliki brat" e uvek biti uz vas.
Jo uvek je strogo uvana tajna koliko
mogu da budu detaljne slike nainjene sa
satelita, mada se pria da sa amerikitL satelita
tipa KH mogu da se uoe predmeti veliine
samo nekoliko santimetara. Ovih est fotografija, fazno poveanih do detalja na slici 6,
sainjenih sa jednog sasvim obinog, komercijalnog satelita, svedoe da vojni sateliti istog
tipa sasvim sigurno imaju "bolji vid".

Zato je Tesla zaboravljen?

"Njujork tajms" iz 1934: "Poslednji dinosaurus". Kasnije je,
javno, potiskivan u zaborav, u korist "originalnih"
1
amerikih naunika, kao to je Edison. Tajno, ostao je
"dinosaurus" do danas

Sve je manje ljudi u svetu, ali i kod nas

koji znaju ko je i bio i koliko je znaio njegov
131

doprinos nauci. Glavni razlog je moda u injenici da je Tesla bio oajan biznismen.
Edison, koji je bio samo deli Teslinog
pronalazakog genija, ali sjajan poslovan
ovek, danas se smatra jednim od
najuglednijih amerikih naunika, kao to je i
kompanija koju je on osnovao - General
Electric. Zbog toga nam se ini da je nuno to
ee ponavljati i ono, bar kljuno, to je za
sobom ostavio Tesla:
* pronaao je motor za naizmeninu
struju i transformator (pomislite samo na sve
motorne ureaje koji rade u vaoj kui!);
* pronaao je trofazni elektricitet i doprineo da se naizmenina struja kao osnova
elektrosistema distribucije koristi svuda u
svetu;
* njegov transformator visokog napona
je omoguio razvoj sistema prenosa i prijema
televizijske slike, odnosno slike na monitorima
kompjutera. Taj transformator mogao je biti
naroito podeen da elektrino pobuuje Zemlju;
* pronaao je radio (odlukom amerikog
Vrhovnog suda iz 1943. odbijena je Markonijeva patentna prijava i patentno pravo dodeljeno Tesli)...
Zapravo, sve to moe da nam padne na
um od svih uda moderne elektronike,
tehnologije, ali i novih naunih sistema
postavljenih u ovom veku, negde, blie ili dalje,
ima u pozadini Teslu. Pogledajte samo nekoliko:
l
132

- Sistem daljinskog upravljanja - Aeromobil - Radar - Beini prenos znakova i snage

- Kontrola atmosferskih prilika - Superprovodljivost - Priroda kosmikih zraka - Svetski informativni sistem - Ciklotron - Takasti elektronski mikroskop - Korienje energije atoma Korienje suneve i energije iz jonosfere Prva fotografija X zracima (pre Rentgena) Tumaenje prirode etra - Sateliti (pre Artura
Klarka) - Elektroterapija - Detektor lai Vetake obine i kuglaste munje - Friider Lajt ou - Aparat za proizvodnju ozona - Podvodni prenos pote - Korienje rotacijske energije zemlje - Laserska tehnologija - Projektori
misli - Ozonska kupatila - Elektrini voz oko
ekvatora - Elektrina puka - Otkrivanje tela u
mraku - Automatsko upravljanje sistemima Roboti - Neonsko osvetljenje - Pisaa maina
pokretana ljudskim glasom - Telefotografija Depni oscilator za pomeranje planete - Ureaj
za komunikaciju sa drugim svetovima - Sistem
svetske tampe, prenosa faksimila, muzike... Nov i savreno precizan navigacioni sistem Jeftini atomski runi satovi - Zemljina atmosfera kao ogromna sijalica - Jonizovan vazduh
kao provodnik - Neprobojni energetski zid ...
(Detaljnije informacije o ovim Teslinim
idejama moete nai u knjigama "Teslino proroanstvo" Milovana Matica i "Tesla,
pronalaza za trei milenijum" Aleksandra
Milinkovia. Obe knjige moete naruiti kod
izdavaa ove knjige.)
Ukratko: bez njegovih pronalazaka
danas ne bi bilo niega to zahteva elektrinu
133

-" *'

.,. U " WB VJT " HI INE RttUTi * I~ =?^~:v; ,^;

Kanadski magazin "Radar", 1955, pisao je o jednoj

"kaubojskoj" viziji primene Tesline ideje o "letilicama
&
samo za jednog oveka"

pogonsku energiju, a potom ni izvedenih sistema kao to su satelitski, televizijski i video,

radio ili kompjuterska visoka tehnologija,
ukljuujui i Internet. u .' ** > l *
,13,4

i:

Tesla je pretekao Artura KLarka

Uveliko je ve raireno uverenje da je
idejni tvorac komunikacionih satelita pisac
naune fantastike Artur Klark. Zbog tako
velikog dostignua on je u anketi jednog britanskog asopisa zauzeo ak visoko 15. mesto
na listi od 100 najznaajnijih pronalazaa ovog
veka (Tesla je na sedmom mestu). Razlog je
jedan lanak tehnike prirode objavljen 1945.
135

godine (prvi komunikacioni satelit lansiran je

1960), u kome je skicirao ideju kako bi sateliti
mogli da se koriste za irenje informacija po
itavom svetu. Tesla je dugo vremena bio
veoma zaokupljen idejom o prenosu znakova,
poruka, slika, pa i energije u bilo koji deo sveta
i o tome je ostavio na desetine pisanih tragova,
sa jasnim preporukama za dalja istraivanja.
Otuda ne samo da je pretekao Klarka, ve i one
koji bi u skoroj budunosti trebalo da rese ovaj
problem na jeftiniji i efikasniji nain - a to je
beini prenos kroz zemlju, zaobilazei sve one
skupe skalamerije koje sve gue partaju orbitom Zemlje. "Mi znamo danas", govorio je
Tesla, "da se elektrine vibracije mogu prenositi samo jednom icom; zato ne bismo pokuali da se za taj posao posluimo zemljom...
Najpre se moraju pronai zgodni aparati, kojima se to pitanje ima resiti, i ja sam mu posvetio ve veliki deo svoga rada." Delimino je
Teslina ideja i ostvarena projektom Vordenklajf
tornja, na Long Ajlendu, ali zbog nedostatka
novca nikada nije privedena kraju.

Aeromobili
U Teslinim belekama iz 1909, pre devedeset godina, detaljno su razraeni planovi
automobila na reaktivni pogon ili "aeromobil",
kako ga je on nazvao. Njegov koncept se
zuje tek danas:
136

1. Britanski automobil na mlazni pogon,

"Thrust SSC", koji je 1997. dostigao supersoninu brzinu od preko 1.200 km na as.
2. Drugi sledbenik Teslinog koncepta je takoe
britanski automobil "Bluebird electric" - ali na
137

elektrini pogon. Njegov projektant i voza,

Dejvid Kembel, uspeo je, iste, 1997. godine, da
postigne rekordnu brzinu od 350 km na as.
Motor ovog automobila je u stanju da snagom
od 135 KS razvije 20.000 obrtaja u minutu.
3. Do sada najbolje reenje elektrinog komercijanog automobila je Lotusova "Eliza", sa
sportskim srcem, ali jo uvek ogranienog radijusa kretanja od oko 200 km za jedno punjenje baterije.
138.

Bespilotne letilice
Bespilotna letilica sa vertikalnim poletanjem CL-327,
kanadske proizvodnje, namenjena za izvianje i
markiranje ciljeva u vojne svrhe

Teslin koncept bespilotne letilice:

"Na izvestan nesavren nain moguno
je, pomou dananjih radio-elektrinih ureaja,
139

odbaciti avion, primorati ga da leti priblino

jednim odreenim pravcem i da izvri izvesne
radnje na daljini od vie stotina milja. Mainom
ove vrste moe se upravljati na vie naina, i ja
nimalo ne sumnjam da se ona moe pokazati
korisna u ratu... Ja sam posvetio godine rada
prouavanju te stvari, i pronaao sam sredstva
kojima se na lak nain mogu postii ova, i jo
vea udesa."

v-rTomahavk: NATO-v koncept bespilotne letilice

lansirane sa B-52
140

Svemirski putnici
Najskuplji vatromet u istoriji: lansiranje "atla

Da li biste bili spremni da kartu od

Beograda do Njujorka, u jednom pravcu, platite
300.000 funti? Karta bi kotala tano toliko ako
141

bi vas prevozio neki avion tipa 747 sa ugraenom tehnologijom za jednokratnu upotrebu,
kao to je danas sluaj sa tehnologijom koja se
primenjuje za letove "Spejs atla". Ovako veliki
trokovi spreavali su bri razvoj letilica za
komercijalne i civilne letove, bar do orbite.
Nemaki "atl" "Senger"

I zbog toga je analiza svega do sada istraenog i osvajanje novih i starih reenja,
poput Teslinih, neodloan put ka boljim projek;
tima.
Nasin (NASA) "atl" bio je prvi korak Iji
tom pravsu, ali ako prenos pola kilograma materijala do orbite jo uvek kota oko 10.000 dolara, a samo lansiranje vredi kao dva boinga
747 - onda to i nije neko reenje.
Nekoliko vazduhoplovnih kompanija
sada radi na letilicama koje bi ve za dve-tri
142

godine omoguile putnike letove u orbitu

ceni ispod 10.000 dolara po osobi.
Naa, Lokid i novi, jeftiniji "atl", X-33

NASA razvija projekat X-33 orbitalni

"atl" u saradnji sa Lokidom. Britanci rade na
dve varijante. Jedna je "Skvlon", planiran za
letove sa komercijalnih aerodroma. Drugi,
"Spacebus", svemirski autobus sa 50 putnikih
Jedino originalno reenje: "Skylon"

sedita, projektovala je kompanija iz Bristola.

Avion bi do orbitalne granice poneo "autobus"
koji bi odatle nastavio samostalan let. Kada na
toj granici, 30 km od Zemlje, plavo nebo
143

postane crno, "autobus" e dostii brzinu od 26

maha (deset puta bre od metka), da bi nekoliko minuta kasnije nastavio da beumno lebdi
krunim kosmickim autoputem. Vrlo brzo posle
prvih letova, za putnike e biti obezbeeni
udobni i pokretni orbitalni hoteli.
"Dvofazni" svemirski autobus - "Spacebus" """

Slinim projektom bave se i Nemci. Njihova letilica, model "Senger, predviena je za

144

letove do niih putanja orbite. Istovremeno bi

bila koriena i za prekookeanske letove, ime
bi put izmeu bilo koje dve take na Zemlji
mogao da se savlada za manje od 60 minuta.
Taman dovoljno vremena da moemo "da
dorukujemo u Njujorku, a da veeramo u
Beogradu. Ja to neu doiveti, ali ti hoe"
(Tesla M. Toiu, tridesetih godina u Njujorku).
Om-..

Jezekilj je znao bolje

Nasini testovi za razvoj rakete za

viekratnu upotrebu zapoeti su 1996, 13
metara visokom raketom "Graham kliper" - i tu
145

su se i zavrili, na prvom probnom letu.

Raketa, koja veoma podsea na Jezekiljev opis
boanskih koija, za 130 sekundi je uspeno
ostvarila planirani let do visine od 1.300
metara, ali je pri sletanju "zaboravila" da isprui jednu od etiri noge. NASA je tako "ispruila" 50 miliona dolara. Sa previe trinaestica u projektu, a zaboravili su i "Apolo 13",
ishod leta mogla je da predvidi i svaka bolja
vraara.
ivi '

146
>!,)$'Atili

Kinezi ukrotili "Tesline" talase!? "

Vest objavljena pre samo mesec dana
od izlaska iz tampe ove knjige (avgust, 1999,)
po kojoj su kineski naunici uspeli da ostvare
perpetuum mobile koristei silu kosmike
gravitacije, mogla bi se oznaiti kao poetak
radova na ostvarenju Teslinih teorija o skalarnim talasima i elektromagnetskom potencijalu vakuuma.
Tesla je o njima pisao jo 1899. godine, a
danas se smatra da je to bio i prvi korak ka razumevanju etvoro, pa i viedimenzionalnih
svetova ali i ka jedinstvenoj teoriji polja, koja ni
do danas nije zaokruena. Osnovna Teslina
teza je da vakuum, po savremenim
definicijama nulta taka gravitacije ili stanje
minimalne koliine energije, ipak poseduje
elektromagnetski potencijal, i to dovoljno veliki
da moe da izazove stalne promene u
vremensko-prostornim odnosima. Ukoliko bi
se potvrdilo da je Tesla bio u prvu, to bi
nesumnjivo bio najvei prodor ljudskog znanja
od vremena kada je ovek prvi put stavio prst
na elo i poeo da misli. U praktinom smislu,
ovladavanje ovim silama moglo bi da donese
najmanje dva kljuna reenja: neiscrpan izvor
energije i mogunost neoogranienog kretanja
kroz prostor i vreme. Kineski strunjaci tvrde
da su uspeli bar u jednoj od ovih mogunosti.
Prema izvetaju australijske revije Neksus (Nexus), Kinezi su stvorili automobil koji
kao energetski izvor koristi - kosmiku gravi147

taciju! Naunici u odeljenju za proizvodnju

maina i elektronskih aparata u provinciji Henan objavili su vest da su ve uspeno testirali
revolucionarno motorno vozilo. Njegovu izradu
je naruio Istraivaki centar za visoku
tehnologiju i trgovinu (nevladina kineska organizacija, kojom rukovodi dr Lei), a autor
projekta je dr Liang. U tehnikom opisu automobila stoji sledee:
"U ovo vozilo nije ugraen pogonski sistem sa bilo kojim od poznatih vrsta goriva.
Nema ni elektrini generator niti generator na
solarnu energiju. Vozilu nije potrebna nijedna
vrsta nuklearne, radioaktivne ili magnetne energije. Tokom rada za sobom ne ostavlja ni
najmanju koliinu tvrdog, tenog ili gasovitog
otpada."
Prototip je prilino "kabastog" izgleda:
dug je gotovo etiri i po metra, irok metar i
osamdeset i visok metar i sedamdeset santimetara. Teak je tonu i po. Njegova nosivost je
500 kg i lako postie brzinu od 220 km/h. I ono
to je najzanimljivije, po izjavi njegovih autora,
koristi energiju kosmike gravitacije, to bi
znailo da je ostvaren perpetuum mobile ili
princip neprekidnog kretanja na osnovu samo
jednom date, poetne energije. U saoptenju
za tampu, povodom zvanine promocije
vozila, pisalo je i sledee:
"Ostvarenje motornog vozila, koje koristi
kosmiku gravitacionu energiju, predstavlja
dogaaj koji e revolucionarno uticati na celokupan razvoj oveanstva. Ovo vozilo je
148

poetak nove energetske ere, bez energetskih

kriza i bez zagaivanja ovekove sredine."
Ako se pokae da je sve to tano, taj
izum bi doveo ljudski rod ili do nesluenih
mogunosti razvoja ili - do novog svetskog
rata, jer bi definitivno unitio sve na emu
poiva ekonomska i politika snaga zapadne
civilizacije.
Projekat predstavlja ogroman izazov za
sve teorije klasine fizike i principe na kojima
se temelji istraivanje energetskih izvora.
Takva otkria se bez dvoumljenja primaju s velikim rezervama. Profesor Emilio Del
udie (Emilio Del Giudice), sa milanskog
univerziteta, koji je zajedno sa profesorom ulijanom Preparatom (Giuliano Preparato) obavio pionirski posao u podruju tzv. "hladne
fuzije", smatra da jo treba saekati do konanog suda o novom energetskom izvoru:
"Ne treba zaboraviti da je u kvantnoj
fizici i vakuum relativan pojam. Energija iz vakuuma se dobija kada jedan fiziki sistem
prelazi u drugi, koji poseduje vakum sa manjom koliinom energije. Energiju iz vakuuma
nekog gasa, na primer, dobijamo kada gas
pretvorimo u tenost. Dobijanje energije iz kosmikog vakuuma bilo bi mogue kada bi se taj
vakuum naao u fazi prelaska u neto drugo.
Ako bi neko imao sree da "uhvati" taj trenutak, to bi znailo da postoji vie vakuuma sa
razliitim energijama, odnosno da ti vakumi
pripadaju razliitim sistemima."
Kada smo u jednom ranijem razgovoru
skrenuli panju danas vodeem svetskom as149

trofiziaru, Stivenu Hokingu, na Teslinu teoriju

energije vakuraa, on je odgovorio:
"Nevolja je u tome to se ne moe precizno izmeriti energija nekog sistema u tano
odreenom deliu vremena. Na osnovu toga
znamo da vakuum nije potpuno prazan - jer
tada uopte ne bi imao energiju - ve je
ispunjen parovima "virtualnih" estica i
antiestica, koje se u jednom trenutku javljaju
zajedno, razdvoje se, a onda ponovo sastanu i
meusobno se unite (na ovim saznanjima se
zasnivaju istraivanja za dobijanje energije
"hladnom fuzijom" - prim. autora). Zovemo ih
"virtualnim" esticama, jer za razliku od
"stvarnih" estica i antiestica, one se ne mogu
posmatrati direktno u akceleratorima, ali
njihovo postojanje je potvreno u brojnim
eksperimentima". Time je Hoking nesumnjivo
potvrdio i Teslinu teoriju vakuuma, a ukoliko
kineski automobil "masovno" krene
autoputevima, Teslinu priu, jo jednom,
potvrdie i stvarnost.
'.*>.
150

Oivljavanje genija
Tesla je jo uvek na mnogo naina
prisutan u savremenom svetu: postoje crkve
koje su mu posveene, ulice, instituti, kole
koje nose njegovo ime, ak i dramska, muzika
dela, pa i rok grupa sa njegovim imenom konano, i internet je preplavljen podsecanjem
na Teslu. Jedino to ne biste nikada
pretpostavili je da je negde meu nama, ili
meu zvezdama - i danas iv, zdrav i veoma
zaposlen.
Iz dana u dan sam se pitao ta je to
elektricitet, ali nisam nalazio odgovor... i jo
uvek sebi postavljam to isto pitanje.
Elektricitet je za mene sve...
Dan kada tano saznamo ta je
elektricitet bie najznaajniji datum u istoriji
oveanstva.
N. Tesla

Tesla se javio...
ta su pre nekoliko godina, poev od
1973, belezili mikrofoni Unarijus akademije, u
ekskluzivnoj seriji "intervjua" sa Teslom-anelom?
Poev od te davne godine sa daleke
planete, sredita kosmike konfederacije
151

Unarijusa, iz grada Parheliona, stizale su

poruke do glavnog centra na Zemlji, u El Kajon,
u predgrau San Dijega, koje su do danas ispunile ak 14 tomova knjiga.
Sagovornicima sa Zemlje, autorima
knjige, Tesla je prvo opisao, tanije, vizuelno
preneo sliku svoje kue. Podignuta je u obliku
sedmostepene piramide, od materijala koji je
podseao na staklo, sa osnovom od oko 1.500
metara. Svaki sledei sprat bio je manji za oko
300 metara. Na vrhu zgrade, slino teleskopu,
nalazio se ureaj koji je Tesla opisao kao veliki
projektor, odnosno odailja sa mogunou da
alje informacije i slike na 33 razliita
frekventna podruja ili vremensko-prostorne
dimenzije.
"Ovde okupljamo ljude iz drugih svetova, na razliitom razvojnom nivou, i pomaemo im da ovladaju naim znanjem.
Naravno, uenje se odvija u astralnom stanju
svesti, tako da posle povratka na svoju
matinu planetu nisu svesni svog putovanja.
Nedavno je nekoliko naunika sa Zemlje
gotovo istovremeno i nezavisno jedan od drugog objavilo otkrie laserskog zraka. Oni su i
sada ovde i rade na razvoju buduih instrumenata. Slino se dogodilo i sa radovima na
otkriu jedinstvene teorije polja (Glaov-SalamVajnberg, prim. aut.), a u poslednje vreme, na
sasvim suprotnim krajevima Zemlje, naunici
dolaze do istih otkria u genetskom inenjeringu. Niko od njih ne zna da su sve i zajedno
istraivali ba u ovim laboratorij ama."
152

Tesla otkriva autorima i postojanje svetova o kojima nikada nismo slutili:

"Za vrlo kratko vreme, moda dve ili tri
godine, teleskop e vam pomoi da upoznate i
neke sasvim neobine zvezdane sisteme duhovne planete, koje se ne mogu videti. To je
ono to vi na Zemlji nazivate paralelnim svetovima."
Tesla je oigledno duboko fascinirao
svoje sagovornike, jer ga nazivaju "najveim
umom koji je ikada iveo na planeti Zemlji".
Danas ne ivi ovde, odnosno, jo se nije
reinkarnirao (mada postoje i drugaije prie) u
neko novo ljudsko bie.
Pre tano 350 godina, prema sopstvenom priznanju u intervjuu, iveo je kao Nikola
Kopernik. Moda je to razlog to se Tesla
danas, u miru Parheliona, vratio svojoj staroj
ljubavi: astronomiji.

Ja, Tesla

'

Od trenutka kada se neko prvi udosetio,

reinkarnacije Nikole Tesle, ovde, meu Srbima, sl
"Tesle" su poele da se raaju kao peurke*
posle kie. Neki od njih su doiveli i svoje
velike medijske promocije, ali, i pored najbolje '
volje, ostali smo uskrani za bilo kakav opipljiv
dokaz da nam se doista opet posreilo. Pre ne- '
koliko godina, Beogradom je dugo kruila pria
da se na ovdanjem Institutu za fiziku nalazi
ovek za koga on lino i mnogi drugi tvrde da
153

zaista poseduje neke manire, ali i delove

pameti Nikole Tesle. Pria je delovala toliko
okantno da sam i meu nekim ozbiljnim ljudima sretao one koji su tvrdili da su posetili
Institut da bi ga lino upoznali - sa sve Teslinim tajnim orujem, koje su, kau, imali
prilike da opipaju i vide na delu. Zatim su me
nekoliko meseci uporno pozivali da na jednom
tajnom mestu, jedne tajne vojne institucije
prisustvujem direktnom medijskom prenosu
razgovora sa fizikim naslednikom, odnosno,
duhom Nikole Tesle. Uveravali su me da su
nam ti razgovori u onim danima opte umne i
fizike pometnje, nastale na kapijama bosanskih i hrvatskih ratita, pomagali da se efikasno odupremo pred ve rairenim eljustima
velike adaje. I mimo line i profesionalne radoznalosti, izbegavao sam da odem jer su mi
unapred i uvek sumnjivi svi tajni razgovori - sa
Teslom posebno.
S druge strane, moram da priznam da
sam se i lino i "nesporno" uverio da je Nikola
Tesla zaista iv i zdrav, i to najmanje u etiri
primerka. Do dokaza sam doao zahvaljui
iscrpnoj arhivi PTT-a Severne Amerike u ijem
se imeniku mogu nai etiri oveka sa
Teslinim imenom i prezimenom.
Ali, ako bi trebalo da izaberem neki od
neposrednih iskustava, onda je to onaj trenutak kada mi se jedan od Tesli i lino obratio.
Dakle, Ja sam Tesla:
Za poetak u ti ukratko rei nekoliko
novosti o Tesli, to jest o meni. Poto se iz ove
moje sadanje reinkarnacije obraam tebi i
154

tvojim prijateljima, rei u ti neto o mom detinjstvu da bi stekao uvid u parapsiholoke fenomene koje sam proiveo od roenja 12. 9.
1966. pa do danas.
Prvi oseaj koji mi je dao razloga da posumnjam ko sam dogodio mi se 1984. godine.
itao sam Teslina neostvarena otkria"
(zaudo je i to projekat iji sam ja autor - prim.
aut.). Imao sam tada osamnaest godina i za
divno udo, dok itam, oseam da sam to ja,
da, u stvari, drugi piu o meni, o mom uspehu,
0 mojim tajnama, o tome kako sam neke svoje
tajne odneo, sa svojom duom, na onaj svet.
Napisao sam toliko knjiga o svom
ivotu, poevi od sazvea Plejade, pre osam
miliona godina, pa preko dananjeg dana, do
tri hiljadite godine. Poeu pisati i o budunosti iz Teslinog ugla, za period izmeu treeg
1 etvrtog milenijuma. Primao sam godinama
telepatske, astralne poruke i poruke u vizijama.
Sve je to interesantno, naroito za fiziku, i to
jo u ovoj situaciji, ali potrebno je ubediti finansijere.
Zanimljiv je moj susret, u noi izmeu
petog i estog aprila 1990. godine, kada sam
se u mojoj sobi, astralno, pored mog fizikog
tela, na udaljenosti od dva metra, susreo sa
vanzemaljcem koji se tu materijalizovao,
preavi iz etvrte u treu dimenziju. eleo je
da mi prenese vanu poruku: Doao sam da ti
otkrijem i zvanino potvrdim ko si. Ti si
reinkarnacija Nikole Tesle i u ovom ivotu ima
sjajne mogunosti. Tada sam tek razumeo
zato su mi se jo od najranijeg detinjstva
155

dogaale neke udne stvari. Posle ovog

susreta sa biem, koje mi se predstavilo kao
strunjak za otkrivanje reinkarniranih velikih
naunika, znao sam da su sve moje vizije pre
toga, svi moji oseaji i doivljaji, bili na neki
nain programirani na vanzemaljskoj
reinkarnacijskoj ravni. Mnogo je ljudi koji su mi
govorili da je moj lik i fiziki verna kopija
Teslinog lika.
Jo je, meutim, prerano da govorim
vie o svojim radovima, novim projektima. Saekau jo neko vreme, a tada vie nee ni biti
potrebno da dokazujem ko sam.
?156

Ekskluzivno

samo

RASA
Legenda
evropske
parapsiholoke scene jedine alternativne discipline koja je ula i u
udbenike psihologije - i
jedini parapsiholog u
Evropi koji ima dravne
dozvole za rad, austrijsku i nemaku. Samo
zahvaljujui naim zajednikim viegodinjim
istraivanjima telepatskih i drugih vanulnih
sposobnosti,
Raa e od sada jedan
deo svog slobodnog
vremena posveivati
samo za pomo naim
itaocima.
Raa je ovek
koji je uspeo da prodre u
parapsiholoke laboratorije NATO-a, u due
vladara iz senke, u mo i
nemo evropskog plemstva, naftnih magnata i
obinih ljudi.
ovek koji je
"progledao" od svoje
druge godine i koji i
danas vidi sve i pomae
svima. Pomogao je hiljadama ljudi kojima je
ivot postao "tesan", jer
nisu pronali svoje pravo
mesto, prave prijatelje,
svoju istinsku sudbinu.
Bez ustruavanja, s
punim poverenjem, poverite mu svoje probleme.
Javite mu se odmah i
pozovite se na nas:
Telefon za nae itaoce:
9943/1495 8894
157

za

nae

itaoce