Lirska narodna pesma starija je od umetnike lirske pesme.

U njoj su izraena oseanja darovitih pojedinaca, pogledi i

shvatanja narodnog koletkiva, opisane ivotne situacije,
predoena htenja i potrebe.
Veoma bogata po broju pesama, narodna lirika je
siromana po tematici, jednostavna je po formi i izrazu.
Oseanja se izraavaju posredno i u nagovetajima,
subjektivnost je manje prisutna.
Po snazi oseanja, po bogatstvu stila i jezika, narodna
lirika ima znaajno mesto u razvitku knjievnosti. Ona je
uticala na razvitak pisane poezije od humanizma i
renesanse do romantizma.
Osobenost svake lirske pesme je melodinost (pevljivost),
koja je doprinela njenom irenju i prenoenju, ali i
spaavanju od zaborava.
este su ivotne situacije u kojima se peva lirska pesma
(sedeljke, slave, svadbe, molbe) i to je jedan od razloga da
nastane veliki broj lirskih pesama, da se one dugo
zadravaju u pamenju generacija i veoma brzo ire u
druge krajeve.
S obzriom na veliku skalu oseanja i raspoloenja, na
veliki broj ivotnih situacija u kojima se peva, nastao je
veliki broj vrsta i podvrsta lirske narodne poezije:
-mitoloke pesme,
-ljubavne pesme,
-obiajne pesme (svatovske, poanice ili zravice, uspavanke,
tubalice),
-poslenike pesme (pastirske, etelake pesme, pesme o
vridbi),

-obredne pesme (dodolske, krstonoke, kraljike, koledarske,

slavske),
-religiozne,
-porodine,
-aljive.

-
.

.
: , , ;
( ).
: (
, ).
, ,
.

Desanka Maksimovi - Strepnja

Pesma Strepnja nastala je u vreme pesnikinjine mladosti, kada se peva o ljubavi,

najlepem i najplemenitijem ljudskom oseanju. Desanka Maksimovi ne peva o
ljubavi otvoreno, nema u njenom pevanju ni ljubavnih scena ni ulnosti (poput Rakia, na
primer) - ona peva o nagovetajima ljubavi, o enjama, predoseanjima i strepnjama.

Nigde u poeziji ove pesnikinje, bilo o emu da peva - o ljubavi, rodoljublju, prirodi, ljudskom
stradanju i patnji - nema jakih rei i podignutog tona, nema oratorskog nastupa i estradne
intonacije. Njeno pevanje je smireno, tiho, kao aputanje ili tiho kazivanje: ono nije
upueno masi nego sagovorniku, ono je poveravanje ili ispovest, prijateljska re upuena
prijatelju.

Lirsko kazivanje je neposredno, u prvom licu (mi, hou), u formi je obraanja i

samoiskazivanja: lirski subjekt se obraa objektu svoje ljubavi , ali je obraanje
istovremeno i samoiskazivanje i ispovest. Svako obraanje drugome otkriva
kazivaev duevni svet, njegove misli, oseanja i raspoloenja. Ljubav je ovde tema
pevanja, iskazana je diskretno, u nagovetajima, kao enja, oekivanje i nadanje. Osnovni
stav u kazivanju lirskog subjekta jeste negacija potrebe za bliskou i susretom,

odlaganje susreta, uspostavljanje distance izmeu zaljubljenog i objekta ljubavi.

Ovakav stav je u iskazivanju ljubavi i pevanju o njoj neobian i neuobiajen. Uvek
se i svuda peva prizivanjem objekta ljubavi, izraava se elja za susretom i
sastankom, tuga zbog rastanka ili razdvojenosti. Po tome je ova pesma osobena.

U prvoj strofi je sadrana tema pesme: ljubav je predmet pevanja, ali je to ovde i
osobena ljubav:

Ne, nemoj mi prii! Hou izdaleka

Da volim i elim oka tvoja dva.
Jer srea je lepa samo dok se eka,
Dok od sebe samo nagovetaj da.
Priroda ove osobene ljubavi predoena je upravo u prvoj stofi. Prvi stih sadri
dvostruku negaciju i jedan zahtev: negacijama NE i NEMOJ odbija se pribliavanje
objekta ljubavi uz izraenu elju (HOU) da se IZDALEKA voli i ele njegova "oka
dva". Polustih s naglaenom dvostrukom negacijom ("Ne, nemoj mi prii!") ponavlja se na
poetku druge i tree strofe u istovetnom obliku i na kraju tree strofe u promenjenom
obliku i sadrini: "Ne, nek mi ne priu oka tvoja dva": u prvoj strofi je izraena elja da
se izdaleka vole "tvoja oka dva", u poslednjem stihu je izreena defigvna elja da "oka
tvoja dva" ostanu daleko, da ne prilaze. elja iz prvoga stiha pesme obrazloena je
preostalim stihovima prve strofe: eli se ljubav kao ekanje, slutnja i nagovetaj;
ba u ekanju i oekivanju lei lepota i slast ljubavi; ljubav izdaleka prema njegovim
oima sugerie udaljenost, nepoznanicu, tajnovitost - dra takve ljubavi je u
nagovetaju i oekivanju.

Druga strofa ire obrazlae temu, odnosno izraenu elju:

Ne,nemoj mi prii!Ima vie drai

Ova slatka strepnja, ekanje i stra`.
Sve je mnogo lepe donde dok se trai
O emu se samo tek po slutnji zna.

ekanje, strepnja i strah puni su drai, koja obuzima bie napregnuto od elje i
isekivanja: oni ivot ine punim, osmiljenim, okrenutim budunosti "Saatka
strepnja" je u pitanju hoe li se odazvati i odgovoriti na ljubav; tu je i strah od
negativnog odgovora, od gubljenja ljubavi; ekanje ispunjeno tihim strahom i

prijatnom strepnjom dovodi emocije do vrhunca. Lepota je u traenju, elji i

nadanju, u slutnji koja je uvek svetla jer u njoj stanuje ljubav.

Trea strofa e jo potpunije predoiti kvalitete ljubavi "izdaleka":

Ne, nemoj mi prii! Nato to, i emu?

Iz daleka samo sve ko zvezda sja;
Iz daleka samo divimo se svemu.
Ne,neka mi ne priu oka tvoja dva.
U ovoj strofi se formiralo misaono - emotivno jezgro pesme oblikovano
koncentracnjom jezikih sredstava. To su dve negacije NE u prvom i etvrtom stihu, na
udarnom mestu, na poetku stiha, a njihova snaga je jo vie naglaena ritmiko intonacionom funkcijom zapete kojom se ostvaruje iekivanje predmega negacije ("nemoj
mi prii"); dvostruka negacija glagola "prii": "NEMOJ mi prii", "nek mi NE priu";
anaforsko ponavljanje sintagme IZDALEKA SAMO u drugom i treem stihu; sintagma TVOJA
OKA DVA iz prve strofe ponavlja se u poslednjem stihu pesme sa promenjenim redom rei:
OKA TVOJA DVA. Sve ovo snano naglaava potrebu za distancom kao sredstvom za
trajanje lepote ljubavne enje. Isticanje ove potrebe na kraju pesme ima
emotivnu i znaenjsku vrednost: ostaje da traje u itaoevoj svesti.

Smisao (i poruka) pesme proistiu iz odnosa lirskog subjekta prema objektu

ljubavi: da ostane tamo gde je, "nek mi ne priu oka tvoja dva". Iz tog odnosa
proistie shvatanje sutine ljubavi: ona nije u ostvarenju, u susretu i vienju, u
dodiru; ona je u elji, traenju i ekanju iz kojih proistiu nagovetaji, strepnje i
oekivanja - sve skupa ljubav ulepava i ivot ini ispunjenim i ostvarenim.

Ova pesma svedoi da je pesnikinja nastojala da ostvari savrenu formu i u tome

uspevala. Strepnja se sastoji iz tri katrena identine versifikacijske strukture.

Desanka Maksimovic:

Strepnja
Ne, nemoj mi prii! Hou izdaleka
Da volim i elim oka tvoja dva.
Jer srea je lepa samo dok se eka,
Dok od sebe samo nagovetaj da.
Ne,nemoj mi prii!Ima vie drai
Ova slatka strepnja, ekanje i stra`.
Sve je mnogo lepe donde dok se trai
O emu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prii! Nato to, i emu?
Iz daleka samo sve ko zvezda sja;
Iz daleka samo divimo se svemu.
Ne,neka mi ne priu oka tvoja dva.

Apprehension
No, dont come near me! I want to
love and long for the two eyes of yours from afar.
Because happiness is good only when its due,
While it gives just a glimpse.
No, dont come near me! Theres more allure to
this sweet longing, waiting and fear.
Everything is much nicer while its sought
While its just a hint.
No, dont come near me! Why would you and for what?
Only from afar everything shines like a star;
Only from afar we admire all.
No, may not the two eyes of yours come near me.

Srpska narodna poredjenja i izreke

Poredjenja su kratke forme u kojima se osobine ljudi uporedjuju sa osobinama, biljaka, ivotinja, prirodnih
pojava i slino. Postoji veliki broj umotvorina koje imaju za temu poredjenja ljudi, a mi smo izabrali neke
od najzanimljivijih.

1. Visok kao bor, vitak kao jela;

2. Zdrav kao jelen iz gore;
3. Leti kao munja;
4. Rumen kao rua;
5. Da ga udene u iglu;
6. Zgrio se kao je;
7. Mirie ko dua devojaka;
8. Siromah ko crkveni mi;
9. Melje kao prazna vodenica;
10. Ne bi ga nadlajalo sto pasa;
11. uti kao vuna u vrei;
12. Vrti se ko leptirica oko svee;
13. Ide ko guska u maglu;
14. Da ga obese doneo bi kui veala;
15. edna bi te preko vode preveo;
16. Taj ume i iz vode suv izai;
17. Da mu da oerupane guske da uva, i one bi mu odletele;
18. Da pone kape da pravi radjala bi se deca bez glave;
19. Da se osloni na planinu i ona bi se sruila;
20. Jedna mu noga drugoj dobra ne misli;
21. Zavadio bi dva oka u glavi;
22.Sam kao suvo drvo u planini;
23. Ima podstanara u glavi;
24. Lak je ispod kape;
25. Udaren mokrom arapom;
26. Udarila ga ljivova grana po glavi;
27. On je bez dlake na jeziku;
28. Vole se kao luk i oi;
29. Dobro mu ko bosom po trnju;
30. ive kao pas i maka;

aljive pesme
KAD SE ENI KOJI KUE NEMA
Kad se eni koji kue nema,
curu prosi koja sree nema,
svate kupi koji posla nema
sve pandure i vodeniare;
na njima je divno odijelo:
sve u osi a goli trbusi,
dva peaka, trei konja nema;
pa odoe svati po devojku,
za gotovu sovru zasedoe:
to god treba, to na sovri nema!

Nasa poredjenja i narodne umotvorine

Evo nekih:
-Izgazi ce ga ko mace muskatle.
-Omlati ce ga ko mecka jagode.

-Izgibose ko cigani na ringispilu.

-Plasi ga se ko Vlasi vode.
-Pocepo bi ga ko seljace napolitanku.
-Od bukve se ne pravi violina vec drska za budak.
-Dosadan je ko gace bez lastisa.
Do ovih novih:
-Smorio sam se ko Milka Canic u Slagalici.
-Prima se ko saucesce.
-Ne bih joj priso ni bacacem plamena.
-Smorio sam se ko Milka Canic u Slagalici.
-Prima se ko saucesce.
-Ne bih joj priso ni bacacem plamena.
Isepati ko' svinja mas'an dzak... ( sa naglaskom na mas'an)
Zbunio se ko prase u Teheranu.
Ljut ko' leptir.
Nervozan ko saran...
-U sobi prasine,luk da posadis.(govorila meni moja pok.baka)
-Nemoj da te pocepam ko peder Plejboj.
-Pocepo ga je ko nepismen Politiku.
-Nevina je ko goblen.
-Ne bi joj uzo ni oraj iz ruke.
-Nemoj da te isecem ko burek za ovde.
-Prso ki patofna.
-prima se ko baba na ratluk
-stoji mu ko magarcu auspuh (kad neko pita kako mu stoji neki odjevni predmet)
-smorio se ko plovak
-ima glavu ko cocin bubanj
-kakav/kakva je kao da ga/je poplava izbacila
"Desie se to na Svetog ivka"
"Vue se k'o kina glista po asfaltu"
"Naivna je k'o francuska sobarica"