Bosnaunited

Crowarez

Bosnaunited

Marija Jovanovi

Idi,vreme je

Beograd, 2009.

Crowarez

Bosnaunited

1
Sedamdeset devete godine grupa Azra objavila je prvu singl plou.
Istog dana kad se pojavila u prodavnici Jugotona, Frenki ju je kupio i odneo kod
Danila na struno presluavanje.
Da ujemo tog tulia. Kau da rastura po klupskim svirkama.
Do daske je odvrnuo ton. Iz zvunika je grunuo Doni:
A ta da radim kada odu prijatelji moji/ kada ode djevojka na koju bacam oi.
Tog popodneva, dvojica devetnaestogodinjih zaluenika muzikom najmanje
dvadesetak puta uzastopno putali su snimak koji je delovao kao studijski neumiven
demo-materijal. Uprkos, ili ba zahvaljujui tome, zraio je snanom, iskrenom
emocijom, bez fala.
Dobar je presudili su slono, studiozno razmotrivi stvar.
Muzika je bila jedna od najozbiljnijih stvari u njihovim ivotima, tako da
zakljuak, donesen u avgustovsko predveerje, nije bio za potcenjivanje.
Mada, po fami koja ga prati, oekivao sam neto mnogo ljue rekao je Frenki,
prouavajui tulievu sliku na omotu. Nije ni slutio da e kratko oiani momak u
zelenoj vetrovci, ispijenog lica, sa r ban naoarima za sunce, na posredan nain
predstavljati njegovu sudbinsku vododelnicu (kad se uskoro bude oglasio pesmama vie
nego ljutim, nalik luku s koga je oljutena ljuska i spoljni slojevi, do samog ubojitog
jezgra).
Videemo ta e uraditi na albumu. Valjda e izai dok se vratimo ree Danilo, u
mislima ve u kupeu voza kojim e uskoro krstariti Evropom.
Oduvek na drugoj strani 1 Danilo se tog leta otisnuo na svoj prvi dui put, iz
zemlje koja se zvala SFR Jugoslavija.
Putovao je sa svojim nerazdvojnim drugom Frenkijem, po planu koju su detaljno
razradili. Na velikoj karti Evrope obeleili su svoju marrutu: crvene take povezane
plavim linijama ukazivale su da e preko Italije i Francuske (pa brodom preko La
Mana), stii do Londona. Izvadili su inter-rail karte i spakovali velike rance, sa ipkama
sa strane, na ijem je vrhu kaievima bila pritegnuta vrea za spavanje, nezaobilazni
rekvizit profesionalnih globtrotera. U framerkama, komotnim majicama, sa adidas
patikama na nogama i bordo pasoem u depu (uvena jugosoka, na visokoj ceni meu
kradljivcima i falsifikatorima zbog prolaznosti na svim granicama), ni po emu se nisu
razlikovali od bilo kog vrnjaka iz bilo koje zemlje u Evropi. Zapadne, dakako. Za one iz
istonog bloka, takav poduhvat je, naprosto, bio nemogu. Izuzimajui vrhunske
sportiste koji su na meunarodna takmienja dopravljani u paketu, vrsto obmotanom
pripadnicima tajne policije, budnomotreim psima zaduenim za njihovu bezbednost,
to je u sutini znailo uskraivanje svakog kontakta sa Zapadom, i ponekim odabranim,
proverenim drugovima, pravo na paso i slobodno kretanje milionima ljudi bili su
nedostini san. O elji da vide ili upoznaju svet izvan gvozdene zavese nisu smeli ni da
govore.
...i zato prodaj sve osim blanje/ i kreni, drugom stranom jablane, kreni", uzviknuo je B. D. tuli (nekoliko
meseci potom, na debi-albumu nazvanom Azra"), takvom silinom i snagom uverenja da je stih delovao kao
imperativni poziv ili ultimativni krik, a ne puki refren pesme.

Crowarez

Bosnaunited
U Danilovoj i Frenkijevoj zemlji, pak, socijalizam i rigidna komunistika doktrina
su vremenom, posle kratkotrajnog posleratnog zanosa i raskida venog saveza sa
SSSR-om, omekali, poprimajui formu operetskog komunizma; uz brojne manjkavosti i
ogranienja, Titova opereta (kojom je on suvereno dirigovao pedesetak godina),
sadrala je bar jednu komponentu dostojnu potovanja narod je mogao nesmetano da
putuje, kud god je eleo. Moda je materijalni faktor predstavljao ogranienje, ali
mogunost je postojala. De facto i de iure. Samim tim i oseaj slobode.

Crowarez

Bosnaunited

2
Za Danilovu generaciju nije bilo nieg udnog u tome da se skokne do Trsta, bez
posebnog uzbuenja koje prati odlazak u inostranstvo. Trst su doivljavali kao veliku,
dobro snabdevenu trnicu u kojoj se za jedan dan mogla obaviti kupovina novih ploa,
stranih knjiga, asopisa i neophodnih modnih rekvizita (farmerki, mekih, kariranih
flanelskih i koulja od tankog teksas-platna, beneton dempera ivopisnih boja,
starki, bruks cipela ili poludubokih, na nir, od jelenske koe, kakve su nosili Sajmon
i Garfankl na omotu kultnog albuma Bridge Over Troubled Water), do kojih u
Beogradu nisu mogli doi, osim kroz skromnu ponudu nekoliko Komisiona.
Polazilo se nonim vozom u deset, sa perona broj tri, ujutru se pio prvi espreso s
mlekom u nekom od brojnih restorania, bez jurnjave se obavljao oping (radnje su
poznavali kao svoj dep; nita strano ako neto ne bi stigli da pazare, sledei ir se
mogao napraviti ve za nedelju dana), u pauzi se obavezno naruivala pica, torteline ili
lazanje, pa bi se, takoe veernjim vozom, vraalo za Beograd.
Leta sedamdeset devete Danilo i Frenki su zaobili Trst i zali u samo sredite
renesansne Italije koja ih je zarobila vie od petnaest dana. Iako su time uveliko probili
plan, nisu joj mogli odoleti.
Pred njima se otvorila Toskana, sa svojim blagim uzbrdicama, okupana suncem.
Poljsko cvee po irokim, ustalasanim livadama i tamnozeleni kiparisi to tre ka
plavetnilu neba. Negovani vinogradi koji se uspinju uz breuljke. Usamljene kue i mali
castelli na uzvienjima, jedinstveni u svom skladu i naoko skromnoj, kamenoj
dostojanstvenosti. Areco. Piza. Luka. Sijena. Firenca. Pjacete sa ljupkim fontanama. Stari
most, naikan kuama. arene, bogate pijace. Palate sa kolonadama. Na kraju, a njima
dvojici najvanije otova platna, Botielijevo Raanje Venere, Mikelanelov David i
Sveta porodica. Da su potegli na put samo da bi to videli, ne bi zaalili.
Buon giorno, bella, bella Italia! uzviknuo bi Frenki svakog jutra, otvorivi
irom drvene kure na prozorima nekog od urednih pansiona.
Tekom mukom su se otrgli iz zagrljaja zemlje koju je, inilo im se, Bog napravio
kao svoj ogledni vrt, moda po uzoru na izgubljeni raj, odluni da se u Parizu ne zadre
due od nedelju dana. Dug put je bio pred njima. Na kraju, kao svetionik, stajao je
London, prestonica evropskog rokenrola. Klubovi sa ivom muzikom. Svi zamislivi,
ikada objavljeni albumi u prodavnicama ploa. Prijatno su se jeili od uzbuenja to e
moi da ih satima merkaju, sluaju, biraju. U depovima ranaca stajali su im spiskovi
long-plejki koje e neizostavno kupiti.

Crowarez

Bosnaunited

3
Operetski karakter sistema u Jugoslaviji proizlazio je iz same strukture linosti
druga Josipa Broza Tita. Taj ovek opskurnog porekla koji je govorio na udnoj meavini
poljsko-rusko-ekog i, u manjoj meri, srpsko-hrvatskog jezika (pri emu je, redovno,
brkao rodove i padee, teko se razabirui u komplikovanoj gramatici), sujetan na svoj
naoit izgled i osetljiv na svaku vrstu lepote, imao je zavidnu ljubavnu istoriju. Legalno
priznate saputnice, o kojima je za Titove vladavine smelo da se govori, bile su Pelagija
Belousova, Herta Has i Davorjanka-Zdenka Paunovi ijom je preranom smru, odmah
po osloboenju, Tito bio veoma duboko pogoen. Neto kasnije Maral se oenio
drugaricom Jovankom i tu se, to se javnosti tie, njegova ljubavna istorija zavrava.
Posle Brozove smrti isplivao je iz mraka misterioznosti, kojom je bio obavijen ceo
njegov ivot, itav spisak neprijavljenih, zatajenih dragana, sa kojima je Josip imao ak i
potomstvo od izvesne Maruse Novakove, Lize Spuner, Tereze tacner, Ljuse Sedlovske,
Ire Gligorijeve, Darije Andirelove, pa bliznakinja Nine i Svetlane Bazan, sa kojima je
istovremeno bio intiman (mada bi ovu tvrdnju, kao i ostale vezane za Broza, trebalo
uzeti krajnje uslovno), Elze Gerlah, do Zuhre Badahur i Vide Kogej. Preko te duge
donuanske liste moe se, makar delimino, rekonstruisati i komunistiko
vagabundisanje oigledno spretnog i uticajnog agenta Kominterne, to zapravo znai
vrhunskog intriganta, cinkaroa i dounika, najverovatnije i hladnokrvnog egzekutora,
koji je zahvaljujui takvim kvalitetima uspeno opstao u opasnoj, smrtonosnoj mrei
Kominterne, punoj zamki, izdajstava, kleveta, farsinih suenja zasnovanih na
sklepanim optunicama sastavljenim po istom receptu (sve do jedne, sadrale su
kvalifikaciju izdajnik i pijun za optuene), krvavih, inkvizitorskih sasluanja u Lubjanki,
streljanja ili deportovanja u sibirske logore smrti.
Pratiti njegov trag po enskim posteljama, znai opisati irok krug po Evropi i
Rusiji od enkova i Plzena, do Zagreba, Kurtova, Moskve, Sankt Peterburga, Omska,
Bea, Pariza i Istanbula, gde se, prema prilici i potrebama, opskrbljen izdanim
kominternovskim sredstvima i lanim pasoima, izdavao za inenjera, bankara, vlasnika
rudnika ili uspenog grkog trgovca, da bi, konano ustolien za marala i predsednika
poratne Jugoslavije, narodima i narodnostima svoje male, crvene kraljevine obznanio da
je on, u stvari, uzoran metalski radnik, rodom iz Kumrovca koga su vihor istorije i
tegobna sudbina komuniste nosili raznim stazama i bogazama, dok ga nisu ponovo
spustili na tle otadbine, e da bi podigao ustanak i stavio se na elo NOB-e. Narodi i
narodnosti su tu priu utke progutali. Kao i kasniji tobonji portret Titove majke, koji
je, po njegovom seanju i kazivanju, nacrtao Boidar Jakac. Reprodukovan na prvim
stranama itanki, portret je, zapravo, predstavljao samog Broza, dodue malo
umekanih crta lica i zabraenog u maramu. Uprkos tome to je falsifikat bio oit, niko
nije javno dovodio u pitanje njegovu verodostojnost. Tako je Josip dobio majku i poreklo
koje je opisivano u prizemno naivnim, pounim priama iz njegovog siromanog
detinjstva.
Trebalo je jo odabrati i datum roenja. Izbor je pao na 25. maj, jer je (uz najvei
procenat verovatnoe) garantovao lepo, prijatno proleno vreme, zgodno za grandioznu
proslavu njegovog roendana iju je blistavu zavrnicu (posle izvedenog sleta),
predstavljala predaja specijalnog poklona, tafete mladosti. Po zamrenom planu koji se
sa ogromnom ozbiljnou razraivao od goda do goda, tafeta je, pre uruenja, kruila
zemljom, prenoena iz ruke u ruku, da bi na metaforian nain u sebi skupila ljubav
Crowarez

Bosnaunited
svakog lana drutva prema Predsedniku. Ta metalna palica iji je falusni oblik trebalo,
valjda, da simbolizuje Maralovu omnipotentnost, predstavljala je ujedno estitku i
naroitu vrstu Zaveta, poput onog to je Jahve sklopio sa sinovima Izrailjevim. Ako je
sami Bog mogao da napravi savez sa izabranim narodom, ta je stajalo na putu Josipu da
isto ne uini sa svojim?
Osim bele, maralske uniforme, Broz je voleo i dobro skrojena odela od
najkvalitetnijeg tofa, panama eire, spektakle svih vrsta, posebno one koji su
glorifikovali njegovu linost, glamur olien u megazvezdama iz sveta filma koje je u
Jugoslaviju dovodio i obilato gostio, muziku, naroito operu (istini za volju, vie je bio
naklonjen lepukastim divama, nego operi i baletu per se), lov, valcere i kaubojske
filmove koji su mu putani u specijalnoj sali za projekcije u Belom dvoru. Znalaki je
uivao u vrhunskom iu i piu. Puio je tompus i kubanske cigare. Odmarao se u
luksuznim vilama zidanim samo za njega, na najlepim lokacijama irom lepe domovine,
takorei za jednokratnu upotrebu. Preferirao je letovanja na Brionima, gde je ee
uvraao, brao mandarine, malo se bavio za strugom, kao persiflaom svoje virtualne
prolosti metalskog radnika, i hranio egzotine ivotinje koje su slobodno etale po
prirodnom rezervatu. Na kraju kakve sedeljke, upriliene za partijsku vrhuku,
preludirao bi na velikom, koncertnom, belom klaviru. Ukratko, bio je pravi bonvivan,
koji najblie partijske kamarade i saradnike nije kinjio zmijski hladnim pogledom i
nepredvidljivim kapricima kao to je to inio Staljin svojim ropski pokornim Beriji,
Molotovu, Jagodi ili Hruovu. Nije ih zvao u pola noi, na sastanke sa krajnje
neizvesnim ishodom, to je Hazjajin redovno praktikovao, sadistiki uivajui u pomisli
kako se u stanu nekog politbirovca reskim zvukom oglaava specijalni telefon, dok
pozvani, sa ledenim znojem to mu curkom tee niz kimu, hita da uje naredbu
Gospodara. Koja je mogla biti relativno bezazlena, a mogla je znaiti i momentalni
odlazak u GULAG.
Staljinu je svest o tome da ima vlast (bezgraninu, samodrako-robovlasniku
vlast koja mu je omoguila da, sledei mrane hirove svoje izvitoperene, patoloke
linosti, kinji i ubija milione pokornih, u njega zaljubljenih podanika) kompenzovala i
apsorbovala u sebi druge prohteve. Zato je iveo krajnje asketski, u ledenoj usamljenosti
iz koje se irio pakao za druge. Otri miris straha i krvi koji ga je okruivao, hranio je
njegove vuije potrebe.
Tito je, na sreu svojih podanika i jo veu radost svoje vrhuke, vlast voleo i
koristio kao sredstvo za zadovoljavanje bezmernih hedonistikih poriva. Njegov otpor
Staljinu, ime je Jugoslavija izbegla sudbinu ostalih komunistikih zemalja da postane
Rusija u depnom izdanju, bio je duboko lino motivisan. Prekaljen u borbi za opstanak
koji se do istrebljenja vodio meu komunistikim internacionalcima u predratnom
SSSR-u, sa uroenim instinktom da na vreme namirie opasnost, znao je da e ga,
osnivanjem Informbiroa, Staljin smrviti i udaviti u bratskom zagrljaju; svemoni
Dugavili nije mogao da proguta Brozovu reputaciju partizanskog voe zbog koje se
drao suvie nezavisno; oholo, ak. Sujeta je udarila na sujetu, i Tito je izgovorio
istorijsko n.
Kako Danilo to voleo da kae, u dugom i zamrenom nizu uzrono-posledinih
veza, to n je, konsekventno, a trideset jednu godinu poto je izreeno, njemu i
Frenkiju omoguilo da, sedamdeset devete, stave u dep bordo paso sa zlatnim grbom
SFRJ na koricama, i otisnu se u pohode Evropi.

Crowarez

Bosnaunited

4
Prvih dana avgusta, utonuo u neuobiajenu tropsku vruinu, Pariz je Danila i
Frenkija doekao u svojoj neprevazienoj raskoi. Sve pripreme, proitane knjige,
pedantno izuavanje plana grada (nauili su ga skoro napamet), prie koje su do tada
uli, posebno od Svetlane i Marka, pokazale su se smenim spram njegovog stvarnog
sjaja.
Oko deset uvee, smestili su se u jeftin hoteli i nestrpljivi da vide to vie i to
pre, izali da proetaju Jelisejskim poljima, od Trijumfalne kapije ka Plas de la Konkord.
Zatim su preli Senu, otili u Mare i u spletu uskih uliica odluili se da sednu u baticu
kafea Kod filozofa. Na mali, okrugli sto jedva da su stale dve oljice, jedna pepeljara i
njihove paklice cigareta. Pripalili su po crni itan bez filtera, oslukivali graju sa
susednih stolova, netremice zurili u guvu mladog, oputenog sveta koji je kraj njihovog
stola prolazio, upijali taj ustalasani noni ivot i preutno shvatili da nee krenuti dalje.
Bar ne tog leta. Bilo je nemogue savladati Pariz za deset dana. Ostali su ceo avgust i
zagazili u polovinu septembra. Na posletku, da bi produili boravak, doslovce su
gladovali, rasporeujui preostali novac na kupovinu jednog obroka dnevno. Ali, ta je
predstavljala ta rtva spram grada koji tako zanosno mirie, u kome se jede hrskavi,
vru baget, u kome su ljudi nonalantno veseli, a devojke u mini suknjama, sa kratkim,
mukim frizurama, hodaju naroito lako i slobodno (svaka od njih je mogla biti
Preverova Barbara to tri pod mlazevima letnje kie i kojoj se odmah kae ti), u kome
prolazi i ulice imaju udne, melanholine ili smene nazive (Ulica loih deaka,
Make-koja-peca, Belih mantila, ulica Odlaska i ulica Dolaska), u kome su Pale Rojal,
Luvr i muzej Orse, sa svim blagom pohranjenim u njima; blagom koga se oi nisu mogle
dovoljno nagledati, uprkos svakodnevnim, vieasovnim obilascima, zbog kojih su
padali s nogu.
Danilo je besomuno fotografisao; slikao je fasade, uvene Hausmanove frontove,
ornamente na zgradama, ovalne prozore na krovnim badama uvenih pariskih
mansardi, parkove, kapije, ograde, avenije oiviene stablima starih kestenova,
kolportere na anzelizeu, nakrivljene kuerke na Monmartru, stepenite koje vodi do
Sakr-kera, ispucavajui po tri filma na dan i nadajui se da e nekako, bar na jednoj
fotografiji, uspeti da uhvati neto od te tajne i lepravosti, iako svestan da lepotu Pariza
ini njegova celina; da je taj grad jedna ogromna, savreno oblikovana, ukusna torta
koju nikada ne moe do kraja pojesti.
Vozili su se brodiima po Seni. Zabavljali se biranjem najlepeg mosta. Imali su se
izmeu ega dvoumiti; od nekoliko desetina trebalo se odluiti za jedan ili dva
najupeatljivija.
Vidi kako se grad zaokruio na svojoj reci rekao je Frenki. Svio se oko nje, da
je to milina. A Beograd se popeo na Vrku uku, pobegao od Save i Dunava, mora
preduzeti ekspediciju da dopre do reka.
Je l' ti nedostaje, onako, u tragu makar? upita ga Danilo.
Beograd? Ni u ludilu. Kad bih mogao... ne znam, kad bih mogao samo za hleb da
zaradim, ostao bih veno, ini mi se.
Evo, moe da im se pridrui pokaza Danilo glavom na dva kloara to su
sedela ispod mosta, na keju; podvrnutih nogavica, bosi i zarasli u bradu, uivali su u
zalasku sunca, pogleda uprtog u Senu, naizmenino nateui vino iz jedne flae koju su
Crowarez

Bosnaunited
skoro rasejano dodavali jedan drugom.

Crowarez

Bosnaunited

5
...Tapkam u mestu. Danima. Preskaem kutije i ignoriem otvorene kofere na
podu sobe. Niti pakujem, niti raspremam. Sve stoji. Samo obavljam najnunije, vezano za
tatu. Pripremam mu obroke, vodim rauna o lekovima; ali, uzalud. Tata hoe da nas
oslobodi sebe. Naravno, on to veto prikriva. Pravi se da me slua, a svakog dana uzima
sve manje hrane; svesno se ubija. Poela sam da tripujem kako ne pije ni lekove; da
pilulu sakrije ispod jezika i posle ispljune. Moda umiljam. Moda. Rekla sam Danilu,
popriao je s njim; Marko je, podrazumeva se, sve negirao, pripisujui moju zabrinutost
uzrujanou pred ivotnom odlukom (njegove rei), koju sam donela. Danilo i ja smo se
dogovarali oko eventualnog smetaja u bolnicu, gde bi ga, makar prinudno, hranili kroz
infuziju. Sloili smo se da bi to izazvalo jo gore posledice. Marko u bolnici? Van svoje
sobe, bez svojih knjiga? Marko, ona suta pedanterija, u bolnikom toaletu? U bolnikom
kupatilu? Ne, nikako.
Ne brini, doveemo ga Tamara i ja u red. ivnue pored Jakova i Ruice rekao
mi je Danilo.
Ne shvata da ba u tome lei glavna kvaka. Marko eli da to pre krenete za
nama. On vam se uklanja s puta. Nee dozvoliti da Danilo ponovi svoju rtvu.
Jue sam mu rekla: Tata, medicinski je nemogue da ti nije bolje. Nee da se
bori. Zar ne eli da doeka unue od mene? Odmahnuo je rukom (sama koa i kost):
Ne priaj kojeta. Naravno da elim. I doekau. Samo ti idi, erko, s mirom. Molim te.
S kakvim crnim mirom?
Gde da ga naem?
Seam se, kad je bivalo najgore, Danilo je (uvek na kilometar udaljen od bilo kog
oblika patetike) nameteno sveanim glasom citirao svetootaku misao: Dri svoj um u
paklu, i ne oajavaj.
Nismo oajavali. Naprotiv. S nevienom upornou, s neprekidnim prilivom
snage koju smo crpli iz pete, gurali smo, kopali, svim silama smo se borili da iz njega
izaemo; dobro oprljeni, debelo oteeni, na ovaj ili onaj nain, sa tekim mentalnim i
emotivnim posledicama, nekako smo izbauljali, dopuzali do svetlosti, zaradovali se,
uspravili... i sudarili se sa iscerenim uvarima koji su nas raspalili izmom posred lica,
sadistiki se smejui naoj naivnosti: ovo je bila samo predstava za Gospodare Pakla,
malo su se zabavljali, zajebavali se s vama, pustili vas da se ponadate, da prekoraite
prag, sad mar nazad. Grubo su nas utnuli, katapultirali nas ponovo u sredite mraka,
u srce tame.
Ovaj reprizni pakao ne mogu da podnesem. Niti vidim razloga zato bih.
Beim iz njega, bez mira u srcu.
Jo tri dana. Ako oduzmem ovu no, jo dva. A ja tumaram po stanu, vucaram se
bezvoljno, odsutno, dok u meni sve vri od razgovora koje u glavi vodim s Danilom i s
tobom. Sednem, podavijenih nogu, u Danilovu fotelju, uukam se u ono pufnasto mekia
ebence, polako ispijam kafu iz velike olje i posmatram kako se dan kotrlja niz nau
ulicu. ekam da padne vee. ekam svoje goste.
Jer...
... im se smrai i puni mesec se pojavi na nebu, eto ti zvuka...
Eto meni glasova, ljudi, predmeta. Eto meni uspomena. Napune sobu. Do vrha.
Crowarez

10

Bosnaunited
Pre neki dan setila sam se kako je divno mirisala moja Tierka. Oboavala sam je.
Lepu, plavu, otmenu misiz Risti. Na jednom asu neprimetno sam otvorila kutijicu koju
sam pripremila, zatvorila je i spustila u dep. Posle sam umela da je odkrinem, tek-tek,
da mi ne iili sva Tierka, i osetila bih njen miris. Dobro, imala sam pet godina i bujnu
matu. How cute, to bi rekao Sajmon.
Onda, Diznijeve slikovnice koju sam nasledila od Danila. Ve je bila iskrzana, a
ba nju sam najvie volela zbog jedne drage porodine prie (porodinog predanja,
ujem Danila kako ironino dodaje).
Pria je sledea: Danilo ima tri godine i igra s tatom leti-leti. Tata dugo trupka
prstima o sto, Danilo se upiljio u njega, lupka i on, iekuje ta e tata rei, ovaj namerno
odugovlai, leti-leti... krava, ispali odjednom, i podie kaiprste u vazduh. I Danilo,
istovremeno. Preao sam te. Krava ne leti, kae mu Marko. U knjizi leti, ree Danilo,
ode do sobe, donese slikovnicu, u njoj nacrtana krava, kravica bucmasta, s trepavicama
dugim, podvrnutim, u lakom skoku preskae meseev luk. Ispod su stihovi koje su mu
itali: li ovo san il' java, nad mesecom leti krava. Priala mi je mama kako se Marko
zasmejao, rekao: , ovo menja stvar, vai ti se poen, a Danilo sav srean.
Poneke uspomene me, meutim, iznenade. Prebiram po njima zauena, jedva se
prisetim da jesu moje; nisu mi ni sasvim tue, a opet teko ih mogu skopati sa
emotivnim doivljajem. Gomile stvari iz naftalina nepredvieno mi padaju na pamet.
Padaju kao kia zvezda-padalica, blesnu u punom sjaju, tek da znam da postoje, pa
zgasnu. Gde li su se krile, u kom to kutku mozga stoje pobacane, do detalja ouvane,
neoteene? Koja ih to sila probudi? Vraaju mi se zato to se rastajem? Zato to znam
da ovoga nee biti kad sledei put doem u Beograd? Kad doem...?
Tako doekam pono, pa se premetam za radni sto, palim kompjuter i
pokuavam da zaponem... ta? Pravljenje mentalnog inventara (primenom metode
nepristrasnog istranog postupka)? Veliko spremanje skladita podataka o Danilu i meni
? Privremeni oprotaj? Kako god ga nazvala, treba da uobliim penastu meavinu
oseanja, motiva, elja, dogaaja u vrstu formu, da spakujem sirovi materijal krcat
znaenjima (koji prethodno valja temeljno izribati, otkloniti i izbaciti na povrinu sve
podrazumevajue, dok stvari ne postanu otre kao seivo, otre, jasne i precizne) u
pakete rei. A ti e ve znati ta da ini s njima. Kao to si uvek znala ta i kako treba
da ini s nas dvoje. S Danilom i sa mnom. Taktino, mudro i neno.
Osvetljena plaviastom svetlou monitora kao krivac zurim u kursor koji
ravnoduno pulsira u mestu (za razliku od mog srca koje ekia, kao da treba da
poloim najvaniji test u ivotu), dok ga prvo slovo ne pogura napred, u belinu ekrana.
Ali, i moje rei tapkaju u mestu, kao logina posledica toga da mi misli tapkaju u mestu.
Samo vreme curi, ravnomerno i neumoljivo jednolino, kroz svaku pukotinu i upljinu
tog tapkanja.
Zamiljam kako se sati odlivaju u vasionski kolektor za skupljanje protraenog
vremena. Odakle e se moda vratiti na reciklau. Ili nee. Ko zna? Jednom je Danilo
rekao, neto smo priali o razoarenjima, onako, vieg nivoa, razoarenjima u smislu
ideala, principa, razoarenjima u smislu prevelikih oekivanja od neke ideje, i onda je on
rekao, aljivo, ali meni se to svidelo, kako je sve relativno i kako bi neko, manje alav i
zahtevan od nas, nae razoarenje lako mogao reciklirati u svoje oarenje. Da bi, zato,
sumnje i dileme trebalo zipovati i pohraniti ih negde, pa ako se posle dugog vremena
ispostavi da je u pitanju stvarno teak, nepopravljivi bedak, neto poput idejnog
nuklearnog otpada koji ni najvei oajnik ne bi mogao da reciklira u neto bolje,
upotrebljivije, lepe, ako zaudara na mrtvaku razoaranost, onda ih treba trajno
Crowarez

11

Bosnaunited
unititi. Nekim specijalnim uredajem za bespovratno brisanje sadraja.
Volela bih da takav ureaj postoji. Volela bih da miem markiram poslednjih
osam meseci, da ih zacrnim, i pritisnem neko vremensko delete dugme. Da
jednostavno nestanu, jednim potezom.
Nepodnoljiv mi je ne samo ovaj bol, ve, vie od toga, da gledam koliko se Danilo
promenio. Nijednom, u nekoliko proteklih meseci u kojima je slabana nada u trijumf
pravde nestala, a odluka o kolektivnom iseljenju u London ve se uveliko sprovodila u
delo, nisam ula njegovo:
Izvui emo se.
(Seam se kako mi je to rekao one zime, godinu dana poto je mama umrla, a nas
dvoje se izgubili u magli na Kopaoniku; skonali bismo u snegu da nije bilo njegove
gvozdene volje).
Niti sam videla onaj njegov osmeh kojim nas je uvek hrabrio. Deset godina, ne
posustajui, ak i kad se sve inilo izgubljenim. Kada su ratne vesti bivale sve gore, sve
lue i neverovatnije. Kada su protesti protiv Miloevia propadali, kad smo gubili na
izborima. Kada smo, na kraju, bespomono posmatrali kako nas bombarduju, i, kao da to
nije dovoljno, kao da je trebalo neto povrh, doiveli onu no i onaj gubitak. Va. I moj.
Gubitak zbog koga sam oseala dodatnu krivicu.
Izvui emo se rekao je Danilo, ak i tada.
Izvukli smo se.
I ponovo potonuli, tek to smo udahnuli vazduh.

Crowarez

12

Bosnaunited

6
Sve do popodneva vetar je silovito hujao i tutnjao u vrhovima jela, raznosei
arave crnih oblaka, kao otkinute olujom sa nebeskog trika za suenje. U Olgu
Dedijer je pristigao momak, koji je radio na iari, sa veu da su dva stuba pala i ice se
pokidale.
Negde oko tri sata sve se utialo, kao po komandi. Danilo je reio da krenu,
Jovana i on, ka Konacima. Odluku da pou glavnim putem preinaio je kad su izali.
Vazduh je rezao ispranom, planinskom sveinom, a netaknut sneg, ispremetan
naletima vetra, liio je na svetlucave peane dine koje su vapile za otiscima stopala.
Nebo se iistilo od crnila; beli, puni oblaci, nalik klobucima na provrelom mleku,
delovali su dobroudno. Posle dva dana prinudnog zarobljenitva izazvanog
nevremenom, pomislio je da e im prijati dua etnja, donjom stranom, ispod Olge
Dedijer, proplankom, pored ume. Onda ih je ekao uspon, omanje brdo preko puta
hotela, pa spust ka Konacima, gde su, sa ostatkom drutva, bili smeteni. Sneg je bio
vrst, zamrznut i prijatno je krckao pod nogama.
Na samom domaku odredita, kada su bili pri vrhu uzbrdice, debeli, oteali oblaci
to su dotad stajali nepomino, nisko nad njima, najednom su se otvorili, kao nabrekle
bave iji se sadraj sruio na zemlju; neprozirna magla ih je prinudila da zastanu
ukopani. Danilu su se ugasila ula; namah slep i gluv, naao se pred belim zidom.
ta je ovo, Danilo? uo je Jovanin uplaen glas.
Ne brini, na planini ponekad naglo padne magla. Ii emo polako.
Iskusan skija, pokuao je da se orijentie. Pa, do pre jedne sekunde bili su na
istini. Znai, treba nastaviti u tom pravcu. Posle nekoliko opreznih koraka, meutim,
naleteo je na drvo, dobro se udarivi. Tiho je opsovao, trljajui elo. Sreom, Jovana je
bila iza njega.
Ostani tu ree joj. I ne mrdaj. Ne pomeraj se ni milimetar. Ni milimetar
ponovi.
Ispruenom rukom je zamahivao u prazno, odreujui, naslepo, da li je zaobiao
ivicu umarka, uveren da se tek malo udaljio od njegovog oboda. Ali, kad se okrenuo da
povede Jovanu, oko njega je bila samo ovrsla neprozirnost. Jovana je nestala.
Desilo mu se, ve dva puta, da ga planinska magla iznenadi. Dodue, nikada
ovako gusta. Ovako brza i opasna. U oba navrata dogodilo mu se na stazi, gde su se
skijai, uz nervozan, poluuplaen smeh i viku, organizovali u lanac, drei se jedan
drugom za tapove. Osim toga, gorska sluba priskakala im je u pomo, i sve se
zavravalo uz prepriavanje anegdota, uz kuvano vino i rakiju u prvom sigurnom
sklonitu gde bi se smestili. Sada je bio sa Jovanom. Bili su sami. anse da neko izae i da
im da svetlosni ili zvuni signal bile su ravne nuli. Vraale su mu se prie prekaljenih
planinara da su se ljudi, u takvim okolnostima, gubili na samo nekoliko metara od
hotela. Da su, bez obzira na upaljena svetla i dozivanja, zavarani prostiranjem zvuka,
obuzeti strahom, esto ili ba u suprotnom pravcu, sve vie se udaljavajui od spasa.
Danila obuze panika. Straan predoseaj da nee nai Jovanu, skamenio mu je utrobu.
Kako je smeo da je ostavi? ta je mislio? Kako je smeo sebi da dozvoli takvu glupu,
neoprostivu greku? Zaurlao je:
Jovana!!!
Crowarez

13

Bosnaunited
Odnekud je zauo njen slabaan glas:
Tu sam. Ne mrdam.
Uinilo mu se da nije daleko. Istovremeno, plaio se da pretpostavljena blizina
nije samo obmana koja e ga odvui na pogrenu stranu. Osetio je da gubi glavu.
Dovikuj mi povika oajniki, svijajui dlanove oko usta. Iz sve snage, Jole.
Danilo doprlo je opet iz neodreenog pravca.
Okretao se oko sebe, sluen.
Tiina. Pa opet:
Danilo!
Ovog puta uinilo mu se da zna kuda treba da se zaputi.
Nesigurno je krenuo. Njen glas, koji se gubio, pa iznebuha pojavljivao, bio je
tanko ue po kojem je hodao u belom, bezoblinom, a kompaktnom uasu koji mu je
ulazio u oi, ui i u usta. Najednom, kao da su se otvorila vrata, uo ju je sasvim jasno. Jo
korak i nazreo je njenu crvenu jaknu. Zgrabio ju je u naruje. Naao ju je. Sad, ta god da
se desi, zajedno su. Panika se momentalno povukla kao da mu je iz stomaka iupan
ogroman ep kroz koji je, vrtloei se, brzo iscurila. Oseti nesavladivu potrebu za
cigaretom. Paklica mu je bila u depu, ali nije smeo gubiti ni sekund, da bi pripalio i
povukao bar jedan dim.
Ne brini, izvui emo se ree joj, trudei se iz petnih ila da ona ne nasluti
njegov strah.
Ne brinem ja kad si tu odgovorila je starmalo, kao da ga tei.
Krenuli su, Danilo napred, ona okaena o njega, nogu pred nogu, milei. Posle
nekog vremena, koje mu se inilo kao venost, osetio je udar grane po licu. Opet su se
vratili ka umarku. Kreu se u krug. Stao je halapljivo udiui vazduh. Gorelo mu je u
pluima. Polako, ne sme gubiti glavu. Okrenuo se za devedeset stepeni. Brojao je korake.
Osamnaest. Devetnaest. Mora da su izbili na brisan prostor. Dvadeset jedan. Dva.
Dvadeset tri. Niega. Moda je to dobro. Ne, sigurno je dobar znak. Nastavio je dalje,
povremeno uzvikujui iz glasa:
!!! Eeeej, ima li koga?!
Hladnoa je prodirala do kostiju. Magla je poela naglo da tamni. Sputalo se
vee. Vreme je isticalo. Ako nije dobro procenio smer, izgubljeni su.
U jednom trenutku noga mu je ostala bez vrstog oslonca. Zastao je, trgnuvi se
unazad. Potom je, ne isputajui Jovaninu ruku, kleknuo i puzei opipavao. Izgledalo je
da su na ivici strmine. Zamurio je, prizivajui u svest sliku brdaca na kome su se
nalazili. Mora da su doli do spusta. Najverovatnije sa one okomitije strane.
Skotrljaemo se nadole. vrsto me dri. Jesi spremna?
Jesam rekla je.
Polako je pribliio nogu do mesta gde mu se inilo da poinje nizbrdica i vrsto je
odupro o tle, da bi odrao ravnoteu. Pokuaj je bio uzaludan: nekontrolisano su
poleteli, tek u podnoju zaustavljeni poveim smetom. Sreom, nisu bili ugruvani. Danilo
je bio uveren da su se strmeknuli do kolovoza, a da je nanos, u stvari, nagomilan
raskreni sneg kraj puta.
Eeeeeeeeej vikao je, ponovo, iz sve snage.
Nikakvog odgovora.
Bojao se da prekorae smet i izau na kolovoz, jer je moglo iskrsnuti neko
Crowarez

14

Bosnaunited
terensko vozilo i pokositi ih. Ali, nije bilo izbora. Opet je zamurio da u svesti vizuelizuje
predeo i uhvati pravac. Ako su u nivou ogradenog igralita uz nk, nalevo je ulaz.
Tamo. Tako treba ii. Presei ukoso put.
Idemo ree. Brzo.
Potrao je kroz mastiljavo testo magle, vukui Jovanu za sobom. Jo jedan smet.
To bi mogla biti druga strana puta. To mora da je druga strana. Prebacili su se preko i
nastavili da bazaju, upadajui u male uvale, sa otealim nogama koje su poele da
propadaju u meki sneg, dok nisu naili na ravno tle. Krupno zakoraivi, Danilo zakai o
neto i spoplete se. Nasumice opipa to neto i shvati da je naleteo na klupu od tesanog
drveta. Srce je poelo da mu hvata ravnomerniji ritam.
Gotovo je ree radosno. Tu smo, kod nak.
Nekoliko minuta kasnije proli su kapiju i uli u unutranje dvorite. Naslutili su
svetlo u lokalu sa desne strane i oteturali se do tamo.
Danilo kriknulo je u jedan glas njihovo drutvo za stolom.
Danilo i Jovana su stajali u dovratku, bez daha, promrzlih, od zime pocrvenelih
noseva i plavih usana, koji su udovino odudarali od mrtvakog bledila njihovih lica.
ovee, jesi ti lud?! to ste izlazili iz doma?
Bilo je isto kad smo krenuli odgovori Danilo, sa naporom izbacujui rei.
A i znao je da emo se izvui dodala je Jovana. Jo uvek je grevito stezala
Danilovu ruku.
Svi su se nasmejali, onim histerinim smehom olakanja, jo u neverici da je
opasnost stvarno izbegnuta.
Pa, da, ako Doktor kae, tu sumnje nema... ree Darko pomaui Danilu da joj
skine jaknu i mokre gojzerice.
Posle, dok su je lagano obavijali amor jo uvek uzbudenih glasova i toplota koja
je od stopala lizala navie, obuzimajui joj telo neprirodnom vrelinom, utonula je u san,
uurena na krevetu, sa glavom u Danilovom krilu. Pre nego to je zaspala, osetila je
kako joj njen svemogui brat, najlepi i najpametniji brat na svetu, koji je, sreom, ba
njen, neno sklanja kosu sa ela.

Crowarez

15

Bosnaunited

7
...Veeras me je pokrenuo Frenkijev poziv. Javio se oko devet. Dugo smo priali.
Naao je dve kue, odgovarajue, jednu do druge. Za vas i za njih etvoro. Dogovara se sa
mnom, razmatramo da li je cena prihvatljiva, kako mu je kod Pee u birou, kako su se
Vida i on snali. Nema snage da se javi svom Doktoru.
Ne mogu, Joco, da podnesem to smo ih ostavili da poiste sva govna za nama.
Ni ja rekla sam Svalila sam ceo teret na njega. Kao i obino. Tamara i on e
negovati Marka. Posle, treba preiveti trenutak prodaje naeg stana, treba razdeliti nae
stvari. Ne smem ni da pomislim...
I vi prodajete?
Da. Dogovorili smo se. Neemo nita zadrati. Nita.
Dugo smo utali.
Kad stiete, ti i Sajmon? Je l' ostalo, krajem nedelje?
Da.
Ostalo je jo tri dana. Spustila sam slualicu i shvatila, noas moram zapoeti
(moda i dovriti) svoje duevno spremanje. Onda u, oas, okonati stvarno pakovanje.
Samo da sredim haos u glavi, predmetni, predruni u dovesti u red za nekoliko sati.
Jednom sam proitala da je neki kritiar rekao kako Selinder suvie voli svoje
junake (Freni i Zuija, i Bu-Bu, a Simora, ponajvie), da ih voli, ako se tano seam, rekao
je vie nego to bi sami Bog mogao da ih voli. Ali, ta ako su likovi zaista, po svim
kriterijumima, takve ljudske gromade da zasluuju voljenje i potovanje koje nadilazi
normalno? ta, onda? Zar takvi ne postoje? Zar ne predstavljaju svetle (mada veoma
retke) primerke u rodu koji se ne moe pohvaliti obiljem vrlina? Problem je u tome to
je o njima uasno teko pisati. Nemogue, ak. Ispadne, nekako, bljutavo. Preterano
idealno. to je grozna nepravda i neshvatljiva injenica. Da u literaturi, na primer (kao i
u ivotu), bolje prolaze nitkovi, nego jedan Simor. ak i kad uzmemo u obzir njegovu
nimalo prijatnu epizodu sa arlotom. Dobro, da se ne gubim previe. Asigumo u se
gubiti, leteti kao muva bez glave, udarajui as ovde, as onde, jer seanje nije sreen
hronoloki niz, pa da ga lepo pozapisujem. Ono je asocijativno, vue me s teme na temu;
da bih objasnila jedno, moram se vratiti u rikverc, zaeprkati po neem drugom,
povezanom s prvim... Na sreu, ti se odlino snalazi u mojim skokovima i mentalnim
ekskurzijama, te mogu pustiti na volju mislima. Nek naviru i vrludaju, ja u se samo
truditi da ih to bre pohvatam. Htela sam rei, a propos onog kritiara i Selindera, da
odbijam (unapred) optubu o pristrasnosti prema svom glavnom junaku. Ono to u
pokuati da napiem o njemu, samo je alosno osiromaenje Danilove linosti. Ti si mi
najbolji svedok. Najvei deo, da ne kaem gotovo sve, o nama dvoma ve zna (kako i
ne bi, posle sedam punih godina?). Moda e otkriti poneki novi detalj. Sitan, nevaan.
Kome je, onda, ovo namenjeno? Meni. Kad budem skupila na gomilu proteklih dvadeset
osam godina (nabacau samo crtice, kao u Gestalt-testovima; pustiu da sama izvue
nedostajue linije i dovri crte), tek tada, iz te celine, moje izvinjenje (konano
prevalih preko usana, pardon, konano otkucah precizan izraz; da, ovo je, najpre i pre
svega, Izvinjenje) dobie svoj puni smisao. Svesna sam, naglaavam, koliko je to sitna re
spram onog to vam dugujem. Najpre Danilu. Ali, izviniti se moram (moram u smilu
unutranje, autohtone, najdublje potrebe), iako je on, jedne noi, tokom bombardovanja,
izriito rekao da nikada vie ne eli da priamo o Goranu. O onome ta sam uinila.
Crowarez

16

Bosnaunited
Nikada.
Drao se toga. Od drugih sam saznala da su ga kecali na sitno; zlonamernici koji
mu nita nisu mogli priiti, dohvatili su se moje veze s Popivodom. Danilova sestra sa
onim... Pa jo je i kartirao. utnuo! Kakav materijal za likovanje! Sladili se mrljom,
mojom, koja je pala na Danila.
Ne mogu poi u novi ivot, a da ne pokuam da objasnim. Nikome nisam ispriala
tu munu priu iz svog ugla. Ostala je zatamnjena, prekrivena utanjem. Potrebno mi je
da odmotam klupko, figurativno u smislu ove ispovesti, i pravo klupko, unuto u dno
mozga koje neraspetljano stoji od leta devedeset osme kad sam sve zakuvala i zaplela...

Crowarez

17

Bosnaunited

8
Shvativi, sa radosnim iznenaenjem, da je ponovo trudna, Svetlana je prvo
pomislila na Danila. Imao je etrnaest godina. Nije znala kako da deaku, uveliko u
pubertetu, kae da e njegova etrdesetogodinja majka roditi drugu bebu.
Ti mu saopti rekla je Marku.
Pragmatian kakav je bio, Marko je razgovor sa sinom obavio brzo i efikasno:
Danilo, zna... poeo je zatvarajui vrata od svoje radne sobe. Imam jednu
novost. To jest, mi kao porodica. Mislim tie se i tebe, pa... Osetivi da se zaplie, reio
je da stvar okona po svom. Direktno. Ukratko, Svetlana je ostala u drugom stanju.
Hou rei, dobiemo prinovu.
Pa, dobro ree Danilo posle kraeg razmiljanja. Nije mu to delovalo udno.
Majku je doivljavao kao mladu devojku, naroito u poreenju sa njenim tetkastim
vrnjakinjama kojima tako neto ba i ne bi priliilo.
Svetlani je... da kaem, nelagodno, jer misli da bi ti smetalo.
Ne smeta mi ree odreito.
Onda smo to reili. Svetlana! uzviknu.
Ula je u sobu.
Evo, Danilo nema nita protiv obrati joj se Marko.
Svetlana je porumenela.
Ne bih elela da te dovodim u glupu situaciju... da se postidi pred drugovima...
Uopte mi nije neprijatno. Zato? Ako eli... ako elite ispravio se.
A ti, sine? Je l' se bar malo raduje da dobije sestru ili brata upitala ga je
meko.
Pa, ne znam. Ne ba.
Svetlana i Marko se nasmejae Danilovoj spontanoj reakciji.
Prieljkivao sam, kad sam bio klinac, priznajem. Sad mi ne znai. Navikao sam
ovako.
Pomislivi da je, moda, povredio majku, pourio je da kae:
Ma, obradovau se ve, sigurno hou.
Ali, njegova ravnodunost se otopila im je ugledao Jovanu. Devojica je bila
siuna, tamnoputa, sa crnom, gustom kosom koja joj se nadigla kao uba. im su je
uneli u sobu i spustili na krevet, ona se razbudila i zevnula najslaim iskrivljenim zevom
koji je namah osvojio Danila. Svetlana se nije odvajala od nje. Ako nije spavala u krevecu,
nosila ju je, na indijanski nain, udobno smetenu u mekom platnenom povezu,
priljubljenu uz svoje grudi. Oseajui toplotu majinog tela, Jovana je bila mirna, vesela
beba koja je brzo napredovala.
Danilo se dugo nije usuivao da je uzme. Samo bi je milovao po pahuljastoj kosi i
satima je posmatrao dok bi spavala. Kada je poela da puzi, brzinom munje, srenik do
koga bi prvog dola, naredbodavno mu lupkajui dlanom po stopalu, smesta ju je
uzimao sa poda, uz blaeni osmeh koji je Jovana uspevala iz svakog da izmami. Bila je
naprosto neodoljiva u toj pozi kornjaice koja oslonjena na svoje ruke visoko uzdigne
glavu i nemo zahteva da bude podignuta. Premetali su je, kao lutku, i na smenu, iz
Crowarez

18

Bosnaunited
Markovog naruja kod Svetlane, pa kod Danila.
Ba je gajimo kao princezu umeo je da kae Danilo koji joj je u svemu
poputao. ak i onda kada se domogla njegove radne stolice, dohvatila hemijsku olovku
i, pre nego je uhvaena na delu, uspela da nemilice iara stranice romana koji je Danilo
tog dana itao. Umesto da je izgrdi (ta, oskrnavila je njegovu svetinju!) Danilo je mirno
konstatovao:
Bie naunik, nema ta. Vuku je knjige.
Sa svoje tri godine, crnim loknama i majunim usnama poput kljunia, umiljata i
brbljiva, Jovana je uveliko bila princeza porodice Raki i miljenica Danilovog drutva.
Vidi malu irli Templ govorio je Danilo blistajui od ljubavi. Toj, bogami,
niko nee stati na put.

Crowarez

19

Bosnaunited

9
...Poetak mog svesnog ivota obeleio je Danilo.
Do etvrte godine svet je za mene predstavljao razlivenost (priblino bih to
mogla opisati kao oseaj da sam ja bila u svemu i da je sve bilo u meni; vrtim se u krug,
ali za sobom povlaim i zidove, ili ogradu dvorita, pa i celo neb; zamurim, niega
nema, otvorim oi, stvari se vraaju na svoje mesto) u koju, poput upavaca iz kutije
(nikako zastraujui, jednostavno nenadani) upadaju razliite osobe i niu se dogaaji
iju uzrono-posledinu vezu jo uvek ne razumem. Ali, u meni nema nikakvog straha.
Uukana u ljubav, svaku promenu prihvatam radoznalo, od svakog oekujem neto
lepo. Ni od ega mi ne preti opasnost. Svet je divno mesto u kome me svi vole. Najvie,
mama, tata i Danilo. Ponekad padnem, ili dobijem bocu, ponekad sam bolesna, ali rune
stvari se dogaaju retko, pre nego to zaplaem ili se sneveselim, tu je zagrljaj, sigurne,
zatitnike tatine ili tople mamine ruke, poljupci koji pljute po mojim obrazima,
Danilova brada kojom me kakolji po vratu.
Zatim, jedan otar, dubok rez.
Danilo je otiao na svoj prvi, dui put.
Kada sam instinktom male ivotinje nanjuila da laka uznemirenost koja je tih
dana zahvatila kuu i Danilovo pakovanje znae da se deava neto vano, to me jako
dotie, a za ta me niko nita ne pita, kada sam na dan polaska videla veliki ranac i
mamu kako ga dugo ljubi, zgrabilo me je neko jako, nepodnoljivo oseanje (bol i uas,
istovremeno), zbog kog sam zaplakala slonovski krupnim suzama.
Danilo je bio sredite mog sveta. Drugoj deci je nedostajala majka; moja je uvek
bila uz mene, pa nisam imala razloga da za njom eznem. Ali, bez Danila iveti nisam
mogla. Jedva sam izdravala vreme da se vrati iz kole. im bih zaula njegove korake u
hodniku, jurila sam da mu se iz zaleta bacim u naruje. Onda je poinjao moj teror. Ako
ita, ja mu se ugnezdim u krilo. Ako pie, sedam do njega, uzimam papir i olovke da
kobajagi i ja piem. Ako se uzjogunim s jelom, jedino Danilo moe da me privoli da
otvorim usta i gutam. Ako se tuira, lupam na vrata, dozivam ga, dok se on ne oglasi kroz
smeh, 'ajde, Jole, budi razumna, pusti me malo. Ako hoe da izae s drugovima,
razrauje se itava taktika kako bi umakao neopaeno. Gnjavila sam ga, bila sam
nesnosna. Pravi krpelj.
Kada sam, ponavljam, naslutila, osetila, valjda, da Danilov odlazak znai neto
vie od privremenog nestajanja iz kue, bacila sam se na njega, uasnuta mogunou da
ga izgubim:
Nemoj ii. Nemoj poela sam da ga vuem za nogavicu. Nemoj me ostaviti!
Nemoj, molim te!
Prvi put nije naao naina da me zamaje i smiri. Mama je uspela da me nekako
otrgne od njega. Podigla me je (bacakala sam se i borila), rukom mi privila glavu na
svoje rame i rekla mu:
Hajde, sine. Brzo.
ula sam korake, bravu.
Pusti me vrisnula sam, iskobeljala se i potrala na terasu. unula sam
obuhvatajui rukama stubie kroz koje sam videla Danila:
Baaatooo!!!
Crowarez

20

Bosnaunited
Okrenuo se.
Visok (iz moje perspektive Liliputanca delovao je kao Guliver), sa grivom
kestenjaste kose oko lica, obasjan suncem, poslao mi je poljubac, dunuvi ga s dlana ka
meni i zamakao za ugao Topolske.
Cmizdrila sam i cvilela ceo dan. Kao pseto koga voljeni vlasnik udari preko
njuke, a da ono nita nije zgreilo. Posle, suze su usahle, ali se tuga nije smanjivala.
Samo je prela u pasivni oblik. Sedela sam pod stolom u maminom ateljeu, nita ne
radei. Nisam htela da crtam. Niti da prstima meljem boje iz tuba. Ono to sam do tada
najvie volela, vie me nije interesovalo. Niko i nita nije moglo da zameni Danila. Svet
bez njega bio je hladan, siv, bljutav. Otegao se u nedogled; dug, uzan, prazan, slabo
osvetljen hodnik.
Svega se jasno seam. Jasno kao da mi se upravo deava. ao mi je to nisam
kadra da to pretoim u rei. Ni danas. Oseanja ne staju u pojmove. Ona ih uveliko
nadilaze. Deija oseanja koja plutaju po moru neodreenosti, neoformljene svesti,
nedokuenih vremenskih i prostornih kategorija, jo su intenzivnija, jer ne mogu da se
uliju ak ni u te slabane pojmove, da prelivanjem u njih donesu kakvo-takvo olakanje.
Tuga i mrana, najmranija amotinja koje su me celu obuzele, povukle su,
zauvek, granicu izmeu Sveta i Sopstva. Ja sam ona koja patim, neizdrivo i predugo; sve
drugo stoji naspram.
Posle mesec i po dana (za mene posle venosti), mama ulazi u sobu, smeei se,
proverava jesam li budna.
Sad e se mnogo, mnogo obradovati rekla je, nastojei da me pripremi.
Trljala sam lice, jo pospana.
Da ti kaem zato?
Oi su joj bile vesele, radost je vrcala iz njih.
Srce je poelo da mi lupa. Osetila sam.
Doao je na Daniluka.
Oslanjam se na lakat, brada mi podrhtava, gledam je, a ne mogu ni re da izustim.
Ui, sine kae mama.
Danilo se pojavljuje iza nje. Pokrivam se frotirskim prekrivaem preko glave i
poinjem da jecam. ok je bio prejak.
Paljivo je sklonio prekriva:
Nee da poljubi svog brata? upitao me je.
Ne mogu odgovorila sam kroz suze, iskidana protivrenim oseanjima.
Dobro, ja u tebe.
Nadvio se nada mnom. Ispruila sam ruke, uronila u njegove. Sve se, naoko,
vratilo na svoje mesto. Samo to pouzdano znam da se od tada u mene ugnezdilo
nepoverenje; izgubila sam rajsku nevinost; izdvojila sam se iz mirne razlivenosti
ispunjene ljubavlju. Svet se nepovratno raspukao; ja i Drugo, stali smo na malo
odstojanje.
Sedam godina kasnije, umrla je mama. Onaj deo koji je ve bio formiran kao Ja,
moj ivot, zapravo, prepolovio se nadvoje. Vreme protie, ali taj odnos se ne menja u
korist novih dogaaja.
Mamin deo e zauvek predstavljati polovinu svega...
Crowarez

21

Bosnaunited

10
Ako se izuzmu klasini propratni efekti revolucionarnog zanosa (leprav
eufemizam za teror) masovna streljanja u Beogradu, odmah po osloboenju, i uvena
pasja groblja o kojima se u potaji aputalo osnivanje logora Goli otok, bio je Titov
najsuroviji in. Posle tog ekscesa, ideoloka represija ni izdaleka nije bila tako agresivna
i sveprisutna kao u Sovjetskom Savezu i njegovim satelitskim zemljama.
Ohrabren Maralovim neskrivenim i neiscrpnim hedonizmom, partijski vrh se
brzo prepustio zadovoljstvima zapadnog naina ivota. Narodu su, sledstveno, udeljene
mrvice sa stola.
U godinama ezdesetim i sedamdesetim, Jugoslavija je lagano uplovila u zaumni
sistem dravnog ureenja. U toj kardeljevskoj zavrzlami, udaljenoj od zdravog razuma
koliko Severni od Junog pola, u tom terminolokom i stvarnosnom zameateljstvu
pluralizma samoupravnih interesa koji se ostvaruju kroz inicijative saveza socijalistikog
radnog naroda, a kroz drutvenu formu samoupravnih zajednica, u tom lavirintu
OOUR-ova, ZUR-ova i drugih ova, svako je naao svoju lagodnu zavetrinu.
Bio je to uspean koncept prividne normalnosti.
S vremena na vreme, Maral bi se trzao iz letargije (i on je, avaj, podlegao
neumitnim zakonima prirode, te je stario), da malo prodara partijske redove, vodei
rauna da i u takvom, povremenom deljenju packi, uspostavi proporcionalnost
hrvatsko-srpske krivice i odri osetljivi balans izmeu dva najvea, potencijalno
najopasnija naroda u nategnutoj koncepciji bratstva i jedinstva; odjeci Brozovih
intervencija, bilo verbalnih, sa govornica partijskih kongresa, ili izloenih u formi
pisama, koje je poput papske bule povremeno izdavao, u talasima bi se sputali do baze,
izazivali komeanja i kadrovske rokade po partijskim elijama, ergo, po preduzeima i
ostalim organizacijama drutva, pa bi opet sve leglo. Talasi bi se izglaali, reka povukla u
korito, i uz manje tete, ivot se vraao u ustaljenu koloteinu, dok bi Maral Tito
nastavio da se epuri u beloj uniformi, koja je lagano prerastala u nakienu cirkusku
odedu, postajui sve deblji i senilniji, to je uglavnom praeno sa zebnjom.
Titova dugovenost bila je postulat ouvanja Jugoslavije. Ouvanja privida
normalnosti. Stoga, elje da poivi preko bioloki moguih granica, nisu bile sasvim
lane.
Tokom dve svoje najuspenije decenije, taj nenadmani amater koji je nadigrao
mnoge profesionalce, postigao je ono o emu danas najvei marketinki strunjaci
sanjaju i oko ega lupaju glavu brendirao je sebe na svetskom tritu. Magine rei
Tito-Jugoslavija njegovoj zemlji su irom otvorile sva vrata.
Maral Broz obilato je iskoristio tu poziciju; putovao je vie od bilo kog poznatog
dravnika.
Poeo je skromno i u krugu porodice, kako su to okolnosti ve nalagale, kratkim
vizitama Poljskoj, ehoslovakoj i SSSR-u, etrdeset pete, a Bugarskoj, Rumuniji i
Maarskoj etrdeset sedme. Raskid sa Staljinom kao da je oslobodio Brozov
avanturistiki duh. Posle kratkotrajne izolacije zemlje, ve pedeset tree ini prvi prodor
ka Zapadu, boravkom od pet dana u Velikoj Britaniji, a naredne godine u Turskoj i
Grkoj. Ubrzo je doao do zakljuka da se dandva provedenih u pregovorima,
razgovorima, uz protokolarne veere ili ruak (kao to je striktnim rasporedom bivalo
predvieno u Saveznoj Republici Nemakoj, Holandiji, Norvekoj ili Austriji) ne mogu
Crowarez

22

Bosnaunited
raunati u prave, plodotvorne dravne kontakte. Stoga je uveo i odravao praksu
roakih poseta. Dugih, toplih, koje oveku daju priliku da da'ne duom, da malo obide,
vidi i upozna dotinu zemlju, kao da je u nju pozvan ne iz politikih, ve iz razloga dublje
prirode da bi prikupio grau za obimnu, naunu studiju o istoriji naroda koje je
upoznavao, i to od paleolitskog doba do dananjih dana.
Nameraio se na zemlje gde se takva dravnika bizarnost tumaila kao
prijateljski gest, pa je zareao po Indiji, Burmi, ri Lanki, Etiopiji, Sudanu, Kambodi,
Angoli, Tongu, Egiptu, Obali Slonovae, Pakistanu, Jemenu, Severnoj Koreji i Kini, gde je
boravio po mesec dana; ak dva i tri, ako bi uspeo da uglavi posete tako da nekoliko njih
izjedna nanie.
Sledstveno Maralovim odisejevskim hirovima, nekoliko puta godinje
Jugoslaviju bi drmala putna groznica. Cela populacija posredno je uestvovala (ili bivala
primorana da uestvuje) u Titovim turnejama. Nastala bi strka koja se od vrha vlasti
irila u partijske elije. Na dugim partijskim sastancima, u teko zadimljenim
prostorijama, do duboko u no se proradivao materijal. Nita nije smelo biti
preputeno sluaju. Vremenom su se drugovi uhodali, a tenzija se snizila na podnoljiv
nivo. Da, napetosti je uvek bilo (ovek nikad ne moe biti stoprocentno siguran da e
ba sve ii kao po loju), ali smanjila se, zahvaljujui neumornosti kojom je Broz planirao
i u delo sprovodio svoju najdrau predsedniku aktivnost.
Poto je ponavljanje majka znanja, ikonografija opratanja i ponovnog susreta sa
Predsednikom vremenom se kanonizovala i petrifikovala, ne ostavljajui mesta za bilo
kakve improvizacije.
U pratnji crnih limuzina Tito kree iz Belog dvora u otvorenom evrolet
kabrioletu; palir pionira s crvenim maramama, omladinaca, radnih ljudi i graana,
opskrbljeinli zastavicama, porean je du cele trase. Ushieni usklici, zastavice lepraju,
usta razvuena do iza uiju, Maral odmahuje, reju, obostrano izlivanje emocija u
kojima se dave i Broz i odani mu podanici. Potom sledi splet narodnih igara koji se
izvodi na peronu, ispred plavog voza, ili na doku uz koji je privezan Galeb,
neposredno pred ukrcavanje. Prinosi mu se pogaa i so, Tito se domainski laa da obavi
obiaj, kako se valja, razbija utogljenost nekom od prigodnih poalica koje je sipao kao
iz rukava, uliziki osmesi kamarile, drugarici Jovanki se uruuje buket cvea koji ona
prima s majinskom nenou i, konano, polazak. Ukratko, to je bilo to. Pri povratku,
isto. Opet splet narodnih lgara, so i pogaa, nova dosetka osveenog, raspoloenog
Broza, jo iri osmesi kamarile, buket za Jovanku, egzaltirani palir do Uike. Usledio bi
mali predah, pa Jovo nanovo.
Tokom dugotrajnih, egzotinih turneja, u trenucima relaksacije, shodno lokalnim
prilikama i obiajima, Broz je jahao kamile, rasne konje i slonove, menjao turbane,
fesove, kaubojske eire, arapske marame i sombrera, talambasao u udnovate
instrumente, ipao u ritmu s pripadnicima kakvog afrikog plemena, pio aj u
raskonom belom atoru razapetom specijalno za dragog gosta nasred pustinje, mazio
tigra ispred rezidencije cara Haila Selasija (demonstrirajui, ujedno, svoju neustraivost
i ljudsku toplinu kojom kroti i divlje zveri), prisustvovao raznovrsnim paradama i gala
veerama. Dok je u veernjem Dnevniku budno pratio iscrpne izvetaje o Maralovim
raznovrsnim aktivnostima, narodu je u grudima srce raslo kao kvasac od sree to se
drug Tito tako lepo i prijatno provodi (kako je on ushieno govorio) u stranim, a nama
tako bliskim zemaljama.
Na svoj poslednji put, u vena lovita, Josip Broz je dolino otpravljen. Pogrebu je
prisustvovala najjaa politika postava onog doba, svetski dravniki dream team;
Crowarez

23

Bosnaunited
predstavnici najviih sakralnih vlasti, duhovnici, krunisane glave i premijeri. Posebno
dirljiv i nezaboravan bio je gest amerikog predsednika Kartera koji je, zbog
spreenosti, kao linog zastupnika, delegirao svoju devedesetogodinju mamu.
Titova sahrana stavila je na probu spremnost politikog vrha Jugoslavije da sve
dotadanje umee organizacije ispraaja i doeka pred celim svetom i pred stotinama
upaljenih kamera koje su pratile svaki trenutak ceremonije, prezentiraju na najbolji
mogui nain. Pokazalo se da su decenijske probe urodile plodom. Uspeno je primljeno,
smeteno i nazad otpravljeno dvesta devet delegacija iz sto dvadeset sedam drava.
Uglavnom, pogreb je, kao i sve drugo u Titovom ivotu, bio laan i velikim delom
improvizovan; na brzinu upriliena za visoke goste, ceremonija je obavljena s praznim
kovegom koji je sputen u nedovrenu grobnicu, privremeno zatvorenu imitacijom
mermernog bloka, koji se nalazio na posebnim tokovima.
Ako postoji onaj svet, Joka je celu tu paradu zadovoljno posmatrao, s
prepredenim osmehom na licu.
Opskurni ivot zavren je velikom obmanom.
Kada je zavesa sputena, a visoki gosti napustili Beograd, poeli su celononi
radovi na Titovoj grobnici. Slubeni i stvarni pogreb je obavljen u prisustvu dravne
komisije; teka, masivna mermerna ploa, bez ijedne oznake, sem njegovog zlatom
ugraviranog imena, konano je nametena i zacementirana.
Ubrzo, koprena obmane poela je da se cepa, pokazujui svoje neprivlano
nalije.

Crowarez

24

Bosnaunited

11
Danilovi roditelji su kroz socijalizam proli kao kroz buan sir neoteeni i
nedirnuti. iveli su u velikom stanu koji im, udom, nije bio konfiskovan. Dodue, udo
je imalo fiziko ovaploenje u drugu Belom, jednom od glavnih udbaa. Njega je, u vreme
komunistikog predratnog ilegalisanja, nekoliko puta skrivala baba Rua, Markova mati,
sve psujui i grdei ga to se n mane orave rabote prepravljanja sveta. Drug Beli
(krteno ime Milovan) bio je baba-Ruin dalji rod, poslat u Beograd na studije prava.
Studije su mu ile traljavo, ali je u komunistikoj hijerarhiji, shodno njegovoj slepoj
poslunosti koja se temeljila na bezrezervnoj veri u nepogreivost druga Staljina i snagu
boljevike partije, munjevito napredovao.
Kod roake je naao sigurno utoite za nudu; Rua je bila obrazovana, ugledna,
otresita ena koja je uspeno nastavila poslove svog upokojenog mua Vlaste Rakia. Po
njegovoj smrti, sve do rata, Rua, od milote u braku zvana Ruica, a u javnosti poznata
pod nadimkom Gazdarica (jedna od retkih pripadnica lepeg pola koja je u predratnom
Beogradu sama terala auto), nastavila je da vodi preduzimake poslove. Firmu je,
navodno, preuzeo njen brat (poto se enska eljad po zakonima i shvatanjima serbskim
nisu smatrala sposobnom za aktivnost koja zahteva upotrebu modanih vijuga), ali su
majstori dobro znali ko, zapravo, vodi glavnu re. Potovali su je i pomalo zazirali od
njenih nenajavljenih obilazaka gradilita. Banula bi, skinula svoj obavezni eir, odloila
ga na sedite kola i kretala u vizitu. Veto se uspinjala po nedovrenim zgradama, rukom
pipkala zidove (kao da na svoj, enski nain, natprirodnim metodom proverava njihovu
debljinu i solidnost), dlanom prelazila preko ragastova i drvenarije, odmeravala irinu
gazita na basamacima, uvek s ponekom umesnom primedbom.
E, bre, Milovane govorila je buduem drugu Belom ne moe kolu da
zavri, a hoe da rui vlast. Jesmo moj pokojni Vlasta i ja, jesmo mi ta buroazija
protiv koje ustaje? Koga je on ugrozio, nesrenik? Dom za siroad sazidao i gradu
poklonio. Koga je on izrabljivao? Mrava nije zgazio za ivota, hlebom hranio tolike
porodice. Nije, sinko, eksploatacija ako je oveku posao. Nit je svako sposoban za sve.
Ostavi se tih gluposti, dohvati se fakulteta, ispite polai, a ne da se smuca okolo k'o
zgubidan, i da te juri policija.
Bogoradila je, ali ga je skrivala, po potrebi, sledei svoj duboko uroen instinkt
familijarne solidarnosti.
Posle rata, drug Beli je spreio ukaz o potpunoj konfiskaciji imovine Rakia.
Oduzeta im je fabrika za proizvodnju cigala, nekoliko placeva iznad Cvetkove pijace,
kua na Dorolu i dva stana u trospratnici koju je Vlasta sazidao za svoju porodicu.
Stan u kome je Rua Raki, ostaviti naredio je kratko.
Niko se nije usudio da mu protivrei. Poetkom pedesetih, kada je umro, stvar je
bila ve zaboravljena.
Svetlana i Marko su o Titu govorili slobodno, podsmeljivo-zajedljivo i vrlo
leerno, ne strepei ni za asak da bi se Danilo negde, na neprilinom mestu, mogao
izrei ili neto od toga ispriati u koli i navui im bedu na vrat. Uzimali su zdravo za
govoto da je njihov sin pametno i razborito dete, kome ne treba davati posebna uputstva
z vladanje van kue.
Crowarez

25

Bosnaunited
Svetlana se, kao slobodni umetnik, nikad nije partijski organizovala. Potujui
preutnu prisilu, Marko je bio prinuen da to uini zbog posla. Kao to su po mnogo
emu odudarali od svog vremena, ivei po merilima koja e biti prihvaeni decenijama
kasnije, na neverovatan nain su se ubrzo oslobodili bilo kakve veze s Komunistikom
partijom. Bio je to veliki uspeh, kada se ima u vidu da je Marko uvek zauzimao
rukovodee poloaje. Uz dokaz, lairan od strane najboljeg prijatelja, da boluje od
alergijske astme na duvan, uspeo je da ubedi drugove da ne moe i ne sme boraviti u
zadimljenim prostorijama.
Ja, drue rekao je sekretaru partijske elije mogu da prisustvujem
sastancima, ali da se zabrani puenje.
Pa i drug Tito pui ree prkosno jedna istaica.
Nastala je neprijatna tiina.
Ne kaem nita protiv puenja, u naelu. Samo, ja to ne mogu zdravstveno da
izdrim. Ako se usvaja, neu dolaziti na sastanke. A lan mogu ostati predloi Marko
solomonski izlaz iz nelagodne situacije.
Zaudo, usvojeno je.
Uspeo je da, tako, otkloni svaki trag Partije iz Svetlaninog i svog ivota.
U poneemu je brani par Raki, meutim, liio na svog predsednika, Marala
Tita. Imali su jednu zajedniku strast. Putovanja.

Crowarez

26

Bosnaunited

12
Svetlanina i Markova nisu, naravno, bila tako pompezna kao Brozova. Prevozna
sredstva, koriena na njihovim porodinim ekspedicijama, menjala su se srazmerno
porastu standarda.
Vrstan inenjer (poput svog oca Vlaste, koga je i uveni Milo Savi angaovao
na svojim najvanijim projektima), Marko je gajio najdublju veru, ne u komunizam, kako
bi se od mladog oveka u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji dalo oekivati, ve
prema naunom, tehniko-tehnolokom progresu. To je bila njegova sutinska religija.
San o pouzdanom, lepo dizajniranom automobilu, kojim e jednom upravljati, nije ga
naputao od mladikog doba. U meuvremenu, zadovoljavao se onim to je mogao sebi
priutiti.
Najpre, pre nego to su Danilo i Jovana postojali, njihovi budui roditelji, tada
mlad brani par, prokrstarili su jadranskom obalom, od Kotora do Rovinja, na
Markovom java motoru od 750 kubika.
Od prve utede, kombinovane s kreditom, kupili su fiu kojim su obili severnu
Italiju, Austriju i vajcarsku. Nekoliko godina kasnije, tamnoplavim princem (kako se
fijat NSU, popularno nazivao) obavili su dug put po Francuskoj (u paniju pod
Frankom, Svetlana nije htela da ide), Holandiji i Grkoj.
Na izmaku este decenije prologa veka, Marko je prodao nemakoj firmi jedan
svoj patent i dobijeni novac uloio u crveni audi, otmene linije, sa svetlosivim,
velurskim presvlakama, koji ih je verno sluio vie od dvadeset godina. Bez bitnije
popravke, doekao je da se u njemu, februara hiljadu devetsto sedamdeset pete, iz
porodilita doveze Jovana.

Crowarez

27

Bosnaunited

13
U atmosferi uravnilovke, duhovne, kreativne i svake druge vrste, u snanoj
antiindividualistikoj klimi kakva je u Jugoslaviji vladala posle Drugog svetskog rata,
premda nita nisu radili namerno i uz prkos, ve iskljuivo sledei uroeno oseanje
samosvojnosti, Marko i Svetlana Raki su delovali udno i iveli u dobrovoljnoj
izoptenosti iz diktature masovnosti tog vremena. Po mnogo emu upadali su u oi
druili se sa boemima, slikarima i mladim piscima, drugaije se oblaili, potovali i gajili
vrednosti veoma razliite od propagiranih.
Dok je nacija, u zanosu, gledala prenose ili uestvovala u sletovima i paradama,
Danilovi roditelji su ignorisali narodno ushienje.
Pa, neko e morati da plati ovo gubljenje vremena rekao bi Marko, iznervirano
gasei televizor, iz koga je tretao prenos prvomajske proslave. Malo li je bilo
Hitlerovih masovki, nego smo pourili da pravimo socijalistiku varijantu. Budi bog s
nama dodao bi ljutito, odlazei u sobu da radi.
Na slikama iz porodinog albuma koje je Jovana esto gledala, njeni roditelji su
vitki, mladi, i doterani na sasvim moderan nain. Svetlana se nikada nije tapirala, niti je
pravila smene, bogato nalakirane, nauurene frizure koje su delovale kao kalpaci i
enama davale znatno stariji, zaueno-strog izraz lica. Sa putenom, ravnom,
raskonom kosom ili sa konjskim repom, u haljinama krajnje jednostavnog kroja, u
uskim, tri-frtalj pantalonama i oaravajue enstvenim bluzicama sa amac-izrezom, bez
rukava, u ravnim baletankama, dugim, mekim, trikanim demperima preko zvonastih
sukanja ili kraih, koje su pratile liniju kukova i tek otkrivale njena lepa kolena, sa
naoarima za sunce makastog oblika, neverovatno slina Odri Hepbern, Jovani je
delovala kao da ovog trenutka moe zakoraiti na ulicu i napraviti pometnju, ravnu onoj
koju izazivaju osobe sa uroenim smislom za lepo, za kojima se nehotice okreemo i u
najveoj guvi.
Marko je negovao engleski, oputen i udoban stil. Nosio je malo ire pantalone s
faltama, sakoe od tvida ili somota i lepo skrojene kapute koje je kupovao u inostranstvu.
Zahvaljujui njegovim nacrtima i pravljenju delova nametaja, skladno
ukomponovanih sa starim policama za knjige, baba-Ruinim komodama, bidermajer
foteljama, trpezarijskom, zastakljenom vitrinom, masivnim stolom od orahovine, sa
stolicama tapaciranim pliem koje je Gazdarica svojevremeno naruila iz Venecije,
izbegli su uniformnost kombinovanih soba kupovanih na kredit; dom im je odisao
udobnou i praktinou. Od celokupnog Svetlaninog naslea, po ranoj smrti njenih
roditelja, bez mnogo premiljanja, kupili su friider marke Ignis, zaobljenih ivica, sa
trbuastim vratima, u kome su, u oskudici s kraja pedesetih godina, mogli da dre samo
poneko jaje i mleko. Prvi su u susedstvu imali televizor i stereo gramofon na kome su se
uvek vrtele ploe s klasinom ili dez muzikom. Sa svojih putovanja redovno su donosili
novotarije fritezu, elektrine cediljke za sok, mainicu za brijanje i preteu dananjeg
multipraktika, nekakvu glomaznu, ali korisnu spravu za njihov nain kuvanja. (Otkrivi
ari mediteranske kuhinje, Svetlana je spremala jednostavna, lagana, a arobno ukusna
jela, sa puno salata, u kombinaciji sa najudnijim spektrom travki i zaina, u vreme kada
su beli i crni luk, uz mleveni biber, alevu papriku i vegetu, u Srbiji bili jedini poznati i
priznati dodaci jelima).
Osim spoljnih znakova razliitosti, u porodici Raki vladao je neuobiajeno
Crowarez

28

Bosnaunited
izraen etos rada. Danilo ih iz detinjstva ne pamti kao ozbiljne, smrknute ljude, pune
problema, koji po povratku iz preduzea ruaju, prozbore neku i utonu u popodnevni
odmor. Njihov zajedniki obed je proticao veselo, u ivom razgovoru. Onda bi Marko
orno odlazio u radnu sobu, uvek okupiran proraunima i svojim izumima (od prodaje
njegova dva patenta oni su vie nego sjajno poiveli nekoliko godina), a Svetlana se
povlaila u svoj atelje, sve do veernjeg okupljanja oko stola.
Izmeu njih, uvek zauzetih, blagih i bez vaspitakih pretenzija u smislu prinuda,
zabrana i ogranienja, Danilo je rastao u nesputanoj slobodi, zbog koje je lako mogao
postati razmaeno, rasputeno dete. A on je bio sve, samo ne to. Svetlanina i Markova
uznemiravajua neobinost udrueno se slila u njega; bio je znatieljan, radan i
talentovan. to je najvanije, sve tri prednosti umeo je do kraja da iskoristi.

Crowarez

29

Bosnaunited

14
ezdeset osme, kada je buknuo studentski protest, vrlo brzo ugaen Titovim
ulizikim obraanjem studentima, Danilo je zavravao drugi osnovne. Bilo mu je nejasno
zato njegovi roditelji pobunu doivljavaju sa bledim entuzijazmom i prilinom
skepsom.
Danilu su prizori demonstracija na TV-u bili uzbudljivi. Ne shvatajui o emu je,
zapravo, re, srcem se stavio na stranu pobunjenika, po istoj logici kojom je redovno
birao da bude poglavica Bik Koji Sedi, kada bi se u parkiu igrali Divljeg zapada.
Studenti, zabarikadirani na fakultetu, inili su mu se kao odvano indijansko pleme,
suprotstavljeno mnogo jaoj sili. Igranje Kozarakog kola u koje se, u znak okonanja
protesta, sa studentarijom uhvatio i sam Maral Broz, Danilo je preveo na svoj jezik
bio je to ritual slian puenju lule mira u indijanskom vigvamu. Zato nije razumeo zbog
ega je njegov otac natmureno rekao:
Vidi ta radi maher prevejani. Sludeo je deurliju, a sad e pritegnuti dizgine u
Partiji, da e se puiti.
Posledice ezdesetosmakog potresa ubrzo su postale oite. Maral, ve zaao u
godine, osetio je strah od mladih. Valjda mu je, uljuljkanom u pomisao o bezgraninoj
ljubavi koju prema njemu osea narod, tek tada doprlo do svesti da nije vean. Uplaen
da bi se pobune mogle ponoviti, izveo je efikasan, egzemplarni obraun sa hrvatskim
maspokom i srpskim liberalizmom. Primenjujui uvek uspean sistem zavadi, pa
vladaj, izvrio je rascep u nacionalnim rukovodstvima, iskljuio sve potencijalne
nosioce promena, da bi, nakon viednevnih razgovora u Karaordevu, krenule dalje
sukcesivne istke po Partiji (sluajno ili ne, tek u Karaorevu se, nekih dvadesetak
godina docnije, odigrao poslednji in srpsko-hrvatskih, Tumanovih i Miloevievih
pregovora o rasparavanju teritorija Brozove Jugoslavije). Sedamdesete godine
dvadesetog veka Jugoslavija je naeta kao drava u kojoj je zavladala gerontokratija.
Ipak, istini za volju, nije to bio surov obraun. Partijska iskljuenja, ukori, gubitak
radnog mesta i vrlo udoban status disidenta, bilo je najstranije to se pojedincima
dogaalo. U zemlji gde su udbai, penzionisani generali i igosani otpadnici drutva,
navodni neprijatelji naroda, komotno sedeli zajedno u Maderi ili Maestiku,
bistrei kadrovsku politiku u fudbalskim klubovima, biti disident i nije predstavljalo
naroitu rtvu. Isti sastav ljudi (najblae reeno udnovat), dijametralno razliitih
drutvenih pozicija, inio je malu, odabranu publiku pred kojom su se, s vremena na
vreme, u Klubu knjievnika odigravale uvene imitacije Tita. U kasne sate, naime,
kelneri su navlaili zavese na ulazu u jednu prostoriju, i poinjala je urnebesna
predstava, zasnovana na persiflai Marala. Po pouzdanom svedoenju, jedan pesnik,
sumnjive
disidentske
reputacije
(najverovatnje
kentaurska
linost,
tajno-udba-a-javno-disident), do suza je zasmejavao povlaenu publiku maestralnim
podraavanjem Titovog specifinog govora, koji nije nalikovao nijednom postojeem. Uz
to je perfektno skinuo i Brozovu karakteristinu pozu sa cigarpicom, koji je ovaj drao
na neobian, pompezno smean nain. Predstava bi trajala dva, tri minuta. Onda bi se,
veli respektabilni svedok tog vremena, posle burne, karnevalske veselosti i grohotnog
smeha, pliane zavese razgrtale, i nastavljao bi se uobiajeni, restoranski ivot.
Bile su to, dodue, jednoinke za malobrojne i povlaene. Ali, smejati se, u sred
Beograda, na javnom mestu, svome Voi u brk? Nekanjeno? U drutvu Titovih
Crowarez

30

Bosnaunited
generala? U prisustvu udbaa? I, pri tom, graditi svoju traginu ivotnu priu na
nekakvom paklu disidentskih godina?
injenice govore suprotno. Javni protivnici Brozovog reima, osim nekoliko
asnih izuzetaka, iveli su pristojno. U najmanju ruku. Poneki, vrlo luksuzno. Objavljivali
su, dodue uz male peripetije, sabrana, odabrana i izabrana dela. Bakarili se u svojim
stanovima i kuama koje su dobili kao zasluni umetnici. Ako nisu mogli u Srbiji, filmove
bi snimali u Sloveniji ili Hrvatskoj. Saraivali po televiziji, asopisima i novinama,
koristei pseudonime, da se, toboe, Vlasi ne dosete. Teko da bi takvo detinjasto
lukavstvo moglo proi i kao uenika ala ispred nosa vremenog gimnazijskog
profesora, a kamoli u zemlji gde se ponosno isticalo kako je UDBA naa sudba. Veoma
ivahni i ili, takvi disidenti doekali su raspad Titove tvorevine i zduno se ukljuili u
nacionalno osveivanje naroda. Glatko su promenili uloge i strane, kao u dobro
uvebanom komadu skromne produkcije gde malobrojni glumci, pukom promenom
kostima iza scene, sa dve, tri dodate rekvizite, lepljenjem ili skidanjem lane brade i/ili
brkova, lanog mladea, gustih obrva i malo popravljenom minkom, uleu u drugi lik,
pa poletno izlaze na scenu da odigraju novu rolu.
Poetkom devedesetih, taze zagrejan za politiku, Frenki je umeo da prezrivo
kae:
Kad ih vidim kako mudrosere i oplakuju svoje gorke disidentske godine, u kojima
su, prikane moj, krkali i oblokavali se o dravnom troku, etali se po kojekakvim
kongresima, redovno na vrlo zgodnim mestima poput Dubrovnika ili Opatije, u vrlo
zgodnim zimskim mesecima, ne bi li ogrejali kosti, u kojim su se godinama onako i
onoliko ovajdili, maznuli stanove, kue, sredili sta u udruenjima, prigrabili mesta u
Akademiji, doe mi ao, iz dubine due, to ih Tito stvarno nije zatro. 2 to im se nije
najebao majke. Nego je od njih napravio sitne, bedne intrigante, douniie i
denuncijante koji se pedeset godina vuku po naim ivotima, drtine matore, nezasite, i
jo nam kroje kapu.
Po takvim komentarima bilo je jasno da Frenkiju, zapravo, nita nije promicalo,
ma kako se ravnodunim inio.

Na kraju krajeva, ja sam se jedini i borio protiv komunizma, a ovi ostali su u kapitaliste doli kao partijski
sekretari, ne? Ja imam pravo da to kaem, nitko drugi nema pravo da zine, jer su svi ostali ili u zatvor zbog
nacionalizma, a ne zato to su se borili protiv komunizma! T je velika stvar. Sada se to vrlo lijepo vidi." B. D.
tuli

Crowarez

31

Bosnaunited

15
Danilovo vienje osamdesetih bilo je izrazito ideoloki obojeno. Roeni
buntovnik i zakleti protivnik malogradanskih konvencija i predrasuda svih vrsta, s
izraenim nadlinim poimanjem sveta i odnosa (jedna od dragocenih osobina koju je
nasledio od roditelja), gajio je odluno neprijateljstvo prema reimu koji ga je
razdraivao svojom tupou.
Jedina taka nesporazuma izmeu njega i Frenkija bila je Frenkijeva
nezainteresovanost za politiku.
Ne razumem te govorio mu je Danilo. Ne postojimo, valjda, u nekom
vakuumu. Valjda smo deo nekog drutvenog ureenja, majku mu.
Ovog? Privremeno odgovarao bi Frenki. im zavrimo studije, adio, Jugo.
Zato nemam nameru da traim energiju. ta imam od toga da hiljadu puta ponovim kako
nas u zdrav mozak jebu mentalno dezorijentisane linosti kojima je mesto u starakom
domu, a ne na elu drave? ta time dobijam? Ja sam svoju linu pobunu, svoj obraun
sa aletom i njegovim zadrtim komunjarstvom okonao tako to sam se iselio. Dotle ide
moj interes. Kraj prie. Iskreno, ne vidim ta tebe svrbi? Kao, loe ti je?
To je nebitno. Okej mi je. Lino. Ali me ne zadovoljava da gledam na stvari iz
ugla: meni je dobro, a okolo neka je sranje. To mu doe kao kad bih obuo luksuzne,
skupe cipele, gazio po balegi, pa onda otro onove i uao u mercedes. Nije mi dobro,
ako je tako. ekaj zaustavi Frenkija koji je hteo da prigovori. Sea se zimovanja u
Zakopanima? I Varave? Kao, mi odsedamo u naj-hotelima, kupujemo u Peveksima,
tekove marlbora, flae viskija, vozikamo se ceo dan taksijem, a na ulici, usred zime,
Poljaci idu u platnenim patikama. Gladni, jebote. Meni je od toga bilo muka, ovee. Bilo
mi je uasno. Zato sam vas ostavio da izigravate pijane milijardere i zapalio nazad.
Nego ta je trebalo da radim? Da se na zimovanju pozabavim ruenjem sistema
u Poljskoj? Daj, bre, Danilo, zajebi me takvog idealizma. Narod ima ureenje kakvo je
zasluio. I savreno me ne zanima da li e i kada e da padne komunizam u Rusiji,
Rumuniji, ekoj ili u Jugi. r, mene nee ovde biti. Ni tebe. Jo dve godine, i mi smo u
Londonu. Dolaziemo kao gospoda, na vikend u Beograd. Avion, prva klasa, za dva sata
smo na surinskom aerodromu, izludujemo se, i, hop, nazad u civilizaciju.
Dok smo ovde, nemamo prava da se izmainjemo kao da nemamo veze s ovom
zemljom. Red je da uinimo koliko moemo.
Ne pada mi na pamet. I pre nego to zapone tiradu o tome da sam socijalno
neosveen, odmah da kaem: jesam. Tendenciozno neosveen, dodajem sa ponosom.
Dobra mjuza, teka cuga, to je jedino to me zanima dok ne zapalim preko. A mjuza je
dobra, nema ta dodavao bi zadovoljno.

Crowarez

32

Bosnaunited

16
Poetkom maja hiljadu devetsto osamdesete umro je maral Josip Broz Tito,
grupa Azra je objavila svoj prvi LP album koji je odjeknuo kao bomba, a Danilo i Frenki
su leto proveli u Londonu.
Ta decenija, koja je predstavljala oprotaj sa Titovom epohom, ujedno je
kristalisala najsnaniju muziku energiju u Jugoslaviji. Ironijom sudbine, novi talas je
bio, u stvari, buntovno, obesno opelo zemlji koja e se uskoro raspasti, iskomadana
ratovima; opelo bez patetike i tuge, puno revolta, strasti i osvetnikog besa prema
trulom mesu jednog mastodonta koji se, sam od sebe, naoigled uruavao i leao
polumrtav, kao zgodan, lak plen za leinare. Ve su kruili iznad njega, sa svojim
politikim aspiracijama. Sa svojim planovima koliko kome treba da pripadne, po pravu
jaeg i drskijeg. I dok je kolektivna vlast, legitimni politiki naslednik, kilavi, slabani i
unapred na smrt osueni bastard samoupravnog sistema pokojnog Marala, nekakvo
Predsednitvo sa rotirajuim predsednikom, odravalo privid potpune odanosti
Brozovim idejama, njegovi lanovi su, u stvari, ispod oka odmeravali svoje snage i anse,
pripremajui se za meusobni konani obraun.
Relativnu udobnost Maralove epohe smenile su prve oskudice, ne tako
nepodnoljive; vie kao lagano razgibavanje pred vanu utakmicu, preludijum za Veliku
Inflaciju i Veliku Pusto koja e uslediti devedesetih.
Paradoksalno, zemlja se tresla od muzike i smeha.
Jugoslavija je, posle Brozove smrti, zapravo igrala uvodnu deonicu svog
predstojeeg, delirinog danse macabre, kao na Brojgelovim prizorima grotesknog,
sirovog, pukog veselja, sa tekim primesama zlokobnog i mranim senkama neeg
zastraujueg i okrutnog.
Bio je to smeh u senci veala.
Ludo vreme, ludo priseao ga se esto Frenki naglas, pred Jovanom. Ne moe
zamisliti. Pank u povoju, Sid Vies ari i pali, ovde grupe niu k'o peurke posle kie,
novi albumi samo ispadaju, nisi mogao sve postii.
Uvek s istim oduevljenjem, bezbroj puta joj je ispriao kako je naa (tada naa,
ispravljao se) muzika scena iznedrila gest dostojan skandaloznog izvoenja engleske
himne God save the Queen od strane Seks pistolsa. Desilo se to usred
uspavljujue-bezazlene porodine emisije Nedeljom popodne koja se naizmenino
emitovala iz beogradskog i zagrebakog studija, kada je tokom jedne numere Darko
Rundek, frontmen Haustora, demonstrativno, pred zapanjenim auditorijumom i
zabezeknutim voditeljima, podigao srednji prst i maui njime (unosei se u kameru,
dok je okirani, zbunjeni snimatelj pokuavao da mu uzmakne kreui se unazad),
mirno otpevao poslednju strofu pesme, zauvek razbivi svetinju umalosti nedeljnog
porodinog odmora uz isprazni televizijski program.
Da li se takva nepodoptina mogla desiti za Maralovog ivota?
Zar bi on to dozvolio? Takvo skretanje sa linije? Takvu sprdnju pred kamerama?
Ali, Juga je bila obezglavljena. Samo se jo njeno telo trzalo, kao to preklana
kokoka klepee krilima.
Uskoro su i ti trzaji zamrli.
Crowarez

33

Bosnaunited

17
Beograd, kao i drugi gradovi, ima bogatu apokrifnu tradiciju. Ima, zapravo,
slojeve apokrifnih svedoanstava, po kojima je, ba za vremena mladosti prethodne
generacije, bilo bolje, lepe, romantinije, uljudnije. U nostalginim maglutinama
nestaju i blede siromatvo, zaostalost i sivilo; ako se i pojavljuju, dobijaju nezaslueno
sentimentalni oreol. Selektivno pamenje stvara urbane legende, izbacujui na povrinu
predanja o kafanama koje su, tada, bile daleko bolje, o drutvima koja su se zabavljala s
neponovljivim mekom boemtine, o kultnim disidentskim mestima, o fudbalu koji se
igrao radi lepote, o mangupima i beogradskim bandama koje su se, dakako, borile
viteki, a ne kao dananji dripci i siledije.
Frenkijevo stilizovano seanje na prvu polovinu osamdesetih nije ostavljalo
nimalo prostora za ira drutvena zbivanja i optu situaciju u zemlji, kojom su
gospodarili mumificirani partijski drugovi, jednako sivi, bezlini, ugojeni i spremni da u
nedogled dre besmislene, frazerske govore. Ignorisao ih je kraljevski, sa
interesovanjem usmerenim iskljuivo na muziku.
Prvih pet godina te decenije za Frenkija su bile obeleene samo dobrim
koncertima. U Beograd su dolazili muziki velikani deza i rok-grupe. Danilovo
uzbuenje nije se moglo porediti sa Frenkijevim. Iako su zajedno proli uobiajeni
rokenrol put u formiranju ukusa (poevi od nezaobilaznih Bitlsa, preko Roling Stounsa,
Dimija Hendriksa, Denis Doplin, Dorsa, Boba Dilana, Erika Kleptona, Led Cepelina,
Doa Kokera, pa nadalje, sve do pojave panka i Klea), to iskustvo se drugaije
prelomilo u njima. Danilo je muziku voleo; za Frenkija je ona predstavljala formu line
emancipacije, prva vrata koja je otvorio pri svom bekstvu iz teskobne atmosfere
novobeogradskih est kaplara. Bio je dete vojnog lica, dospelo u Beograd iz bosanskog
gradia, kada mu je otac, na zalasku slube, dobio in majora i stan u Beogradu. Borislav
Maljkovi imao je, tada, petnaest godina. Razredu se predstavio kao Frenki.
Po Zapi pojasnio je.
trkljast, mrav, sa duom crnom kosom, streljajuim pogledom ispod jakih
obrva i upalim obrazima, zaista je liio na Zapu. Uz to, za svoje godine, majstorski je
svirao gitaru.
ta sam drugo mogao raditi u onoj vukojebini, nego da po ceo dan vebam
rekao je Danilu.
Rokenrol je za njega znaio bunt protiv oca i nain da se najbezbolnije uklopi u
sami nukleus beogradskog blaziranog drutva. Bio je reen da u njega ue u velikom
stilu, bez poniznosti uplaenog i iskompleksiranog provincijalca. Zadivljujuom brzinom
uspeo je da ispravi akcenat i da sa ijekavice pree na besprekornu ekavicu. U etvrtom
gimnazije, ve poznat kao solo izvoa na ekskurzijama, roendanima i gimnazijskim
priredbama, osnovao je bend Fris (akronim sastavljen od prvih slova imena lanova
grupe Frenki, Rista, Igor i Sran) i manijaki ih gonio da izgaraju u Ristinoj garai,
bezbroj puta ponavljajui odreenu deonicu. Osamdeset prve su ve nastupali u
Dadovu, tadanjem regrutnom centru za dalji napredak ka SKC-u ili Domu omladine.
Frenki je bio na dobrom putu da zapostavi zahtevno studiranje arhitekture i da se, bez
zadrke, preda muzici.
Tada se dogodio Doni.
I vie nita nije bilo kao pre.
Crowarez

34

Bosnaunited
Doni me je izleio od ambicije da budem muziar rekao bi Jovani pomirljivo, bez
gorine, posle kratke stanke, kada bi se naas zamislio kao da vri brzometnu
rekapitulaciju svog tadanjeg stanja.

Crowarez

35

Bosnaunited

18
Juna osamdeset prve Azra je izdala drugi, dupli album Sunana strana ulice, a
oktobra je, u klubu Kului, odrala sedam koncerata u nizu. Kao da je tuli mogao
drugaije nego tako, u gromadi i bez predaha. Na onaj, zabeleen na live trostrukom
albumu Ravno do dna, u Zagreb su zapucali Danilo, Frenki, Bojan i Sran.
U furioznom, vieasovnom nastupu tuli je pevao; ne, nije pevao, ve mnogo
preko toga (pevanje je smena, neprikladna re kad se neko usudi da otvori
pandemonijum); posebnom istotom emocija, neponovljivo sugestivnim nainom, nalik
bolnom uzvikivanju koje je naviralo iz njegove utrobe, a ne iz grla, otvoreno je stao
spram Velike Lai, bez pardona i sustezanja, bez dvosmislenosti u kojoj se, po potrebi i
nudi, moe ieprkati naknadni, kukaviki alibi. Poput Proroka i autentinog
Revolucionara, Doni je, prokleto ljut, iz svoje beskrajne samoe, nizao (treba li
naglasiti?) moralno-politiki nepodobne, Kurvine sinove, Uas je moja furka, Grad
bez ljubavi i Poljsku u mom srcu; bacao ih je u raspomamljenu publiku, ne tedei se,
bez stanke. Protivno ljudskim usnama to apuu/ uljaj se ti kradom/ izbjegavaj
nevolje/ skinut e ti glavu, izazivaki otvoreno pljunuo je na magazine, propagandu,
dupelisce, na sive eminencije, besprizorne usreitelje, na plaene nitkove, mutave urlatore
zvunih titula i nevidljive ubojice efikasnih ruku.
Praio je, nadglasavajui se sa gitarom i bubnjevima, ispaljujui desetine rei u
sekundi, kao nasilno skljetene u muziku; otra, sirova do elementarnosti, jedva je
odravala kabasti, nagomilani tekst, nabijen vieslojnim znaenjima na oklupu. Izgledalo
je da se svaki as muzika podloga moe rasturiti, raspasti, raspriti ili, naprosto,
utihnuti, ostavljajui Donija na istini, da se hrabro nosi sa hrpetinom svojih jo
neotpevanih stihova. Skoro da se nije obraao publici. Povremeno je, u aru svirke,
utirao zvunike i, raspaljen, istutnjao sve to je bio nameran da kae. I pored
vieminutnog skandiranja, trupkanja nogama, oajnikih poziva da se vrati na scenu,
tvrdoglavo je odbio da izae na bis.
Obznanio je da je car go. emu, posle toga, bis? Ko je imao ui, uo je. Ko je
sluao, razumeo je.
Narednog dana, u vozu, Frenki je sedeo zagledan kroz prozor. Ostali su, smlaeni
prethodnom noi, dremali. Negde oko Vinkovaca drmnuo je Danila koji je drao
sklopljene oi:
Spava?
Ne. Premotavam koncert.
Frenki ustade, malo otvori prozor, i zapali cigaretu:
Gotovo je. Rasputam bend ree sveano-tuno.
Zeza uspravi se Danilo.
Jebi ga, posle Donija moe biti samo epigon ili budala.
Pridruio se Frenkiju. Isturili su glave. Vetar im je nosio kosu. utali su, kiljei u
pravcu bandera koje su im dolazile u susret.
Zavrio sam rekao je Frenki, zurei u daljinu. Dospeo sam do tehnikog
savrenstva, to je moj plafon.
Popuili su cigarete do kraja, bacili opuke i seli naspramce.
Dobra strana je da u diplomirati sa tobom, na vreme rekao je.
Crowarez

36

Bosnaunited
to nije mala stvar. Odavno sam hteo da ti kaem da...
... batalim muziku kao ivotni poziv. Skapirao sam i sam. Dovoljno sam
samokritian da vidim. Mediokritetski je to, jebi ga.
Nije tano. Imate fenomenalnih stvari.
Nekih, da. Nekih. to je nedovoljno, jer sam u to uloio... srce, ovee. Celog
sebe. Mislio sam, napraviu stvarno neto.
ekaj, je l' si zaista mislio da stvara karijeru u rok bendu? Da 'ladno profuka
tri godine studija? Izvini, ali to je stvarno glup izbor. Pored tvog talenta...
Za ta? U arhitekturi sam puki izvoda. Meni je to jasno rekao je bez gorine.
Ti ima talenta. Ja sam dobar u razraivanju ideje. That's it, da se ne laemo.
Zato bismo se lagali? Gaudi nisi, sigurno, nisam ni ja, ali si sasvim solidan.
Kao i u svirci. Solidan.
Daj, drmnuo te je tuli, pa si potonuo u samosaaljenje. Nepotrebno. Jer, ja ti
potpisujem da e uraditi sjajne stvari u arhitekturi.
Ako pristane da me lepa.
Frenki, ne seri, majke ti.
Anyway, avantura je zavrena, sad nazad na ljaku, od koje bar moe da se ivi.
Ne bih ja to tako posmatrao.
Sve osim muzike, za mene je ljakanje. Punto.
Sran je poeo glasno da hre, iskosa naslonjen na Bojana koji je tiho strugao
zubima.
Vidi mog solistu nasmeja se Frenki kiselo. I kad hre, ne fula tonalitet.
Ispruio je noge, namestivi se da i sam dremne. Voz je uspavljujue klepetao.
Danilo je bio uveren daje Frenki ve zaspao, kad se ovaj pridie, odjednom ivnuvi:
Ne izlazi mi Doni iz glave ree, pun oduevljenja. Jebe ga, ako je ono
sviranje gitare. Od virtuoznosti ni pomena. Jebem ga, ako je ono pevanje. Glas mu
povremeno sklizne, ode u pizdu materinu. Ali, burazeru, sveukupno, ono je udo. Ui
otpadaju kol'ko je dobro. Da zine. Ima ovek icu, talenat, harizmu, kako god se zvalo,
ima to to treba.
Drugim reima, nije sramota izgubiti od boljeg.
ita mi misli, jebote.

Crowarez

37

Bosnaunited

19
Muzika manifestacija Pozdrav Zagreba Beogradu upriliena je januara iste
godine.
U Domu omladine nastupale su najbolje novovalne grupe iz Hrvatske Film,
Prljavo kazalite i Haustor. Uzvratno, u Zagreb su otili beogradski bendovi. Nije bilo
nikakve simulacije bratstva i jedinstva naroda i narodnosti. Ni nasilnog punjenja sala,
organizovanim deljenjem besplatnih karata preko sindikata. Ovoga puta bratstvo po
muzici sjedinilo je mlade u kompaktnost kakvoj je pokojni Maral stremio. Bilo je to
spontano, prirodno jedinstvo po njihovom izboru. Nenametnuto partijskim direktivama.
Sledstveno svom estokom individualizmu, tuli je odluio da sa Azrom u
Beograd doe neto kasnije, mimo oficijelne razmene.
Danilo je oseao blagu tremu; pojaviti se pred publikom koja se, takorei, jue
istroila na koncertima ve izuzetno popularnih zagrebakih grupa, bila je ludost
dostojna jedino Donija.
Na pet uzastopnih, trijumfalnih nastupa u SKC-u, Doni je, meutim, bacio
Beograd pod noge. Ponovile su se scene iz Kuluia koje su Danilo i Frenki ve videli.
Zapaljen tulievim pesmama Beograd je skakao, urlao i uglas pevao, smrvljen maticom
Donijeve pratee snage. U ruinama jednog sistema, pretee-upozoravajue odjekivao
je njegov neshvaeni glas:
Uradi neto za svoju savjest/ ne misli da si sam/ kreni otro/ uzmi stvar u ruk/
zaboravi na strah .
Doni je Bog osvanuo je, posle prvog koncerta, ogroman grafit na zidu JDP-a.
Svjesno revoltiran urbani kit, Branimir tuli, bio je neopozivo ustolien za gurua
novog pokreta.
Kada ga je, godinama kasnije, poto je velika klanica u ex-Jugi konano (ili tek
privremeno, ko e ga znati; sve to se odnosi na ovaj fluidno-iracionalni komad
evropskog tla, uporno izmie realnim, a kamoli pouzdanim politikim procenama) bila
zatvorena, jedan novinar pronaao u Holandiji i pitao, verovatno u elji da ga
odobrovolji, da li zna da je svojevremeno postojao takav grafit, i kakvo oseanje ili
seanje taj gest budi u njemu, tuli je heraklitovsko-lakonski odgovorio:
Doni je go kurac, eto to mislim o tome.
Kao fusnota tom tipino donijevskom, gnevnom komentaru, stoji da su Zagreb
i Beograd, tokom devedesetih, u jeku najeih borbenih dejstava, nastavili da
razmenjuju muzike pozdrave. Negdanji rokeri i novovalci evoluirali su u zagriene
branioce nacionalnih interesa i zapali u otuni, pseudopatriotski ki i sevdah, iji su
najblistaviji primeri olieni u pesmama Decu ti neu oprostiti i uzvratnoj , moj drue
beogradski.
Doni je takav rasplet predosetio pre svih. U svojoj knjizi Smijurija u mjerama
(gde postoji dobar broj autobiografskih pesama, zapravo stihovana povest novog vala
i poetaka grupe Azra), on pripoveda kako je, osamdesetih, zajedno s Parafima i
Prljavim kazalitem, snimao nekakvu emisiju u beogradskom studiju. Tu se, veli Doni,
prljavci neto grdno rasrde, otvoreno gadenje i mrnju glede tih Srba iskazujui, na
ta je tuli ugrabio prvu priliku, otrao do njihove garderobe i zgranuto pitao Houru
kako se moe tako ponaati. A on se izdere na me i poalje me u pizdu materinu, te se ja
Crowarez

38

Bosnaunited
povuem.
(tuli se, dakle, povukao, a korov je nastavio da buja; tek to je utihnulo oruje,
solo izvoai i bendovi poeli su da, s puno entuzijazma, ponovo nastupaju u bivim
republikama. Ratne pesme su zaboravljene i uveliko oprotene. Novac je, na kraju ili
koncu, pobedio duboka, neprikosnovena otadbinsko-domovinska oseanja, i uspeno
restaurirao muziki prostor. Trite je nastavilo da cveta, a oni vedro izjavljivali kako
predstavljaju prvi most saradnje, takorei golupie mira s maslinovom granicom u
kljunu.)
Poslednji, ubitani, rezimirajui stih iz Smijurija koji se odnosi na potonje
sudbine Donija i Houre, glasi:
A n, n ga frajeru, suta snoljivost istih ruku .
Kada saberemo sve sute snoljivosti oko sebe, postane nam kristalno i ujedno
bolno jasno da ista dua meu tolikim istim rukama nije mogla opstati. Niti je to
htela.

Crowarez

39

Bosnaunited

20
Utrkujui se sa samim sobom, udvostruujui fiziku kategoriju vremena,
verovatno svestan ili intuitivno shvativi da mu ono pravo istie, i da vatromet
devedesetih (njegov izraz) nee tu doekati, Branimir tuli je, u naredne tri godine, u
furioznom tempu, objavio, Filigranske plonike (dupli LP album), Kad fazani lete i
Krivo srastanje.
Bilo je to njegovo zavetanje zemlji koja je nestajala. Iz koje je, zgaen, razoaran
i besramno opljakan od svojih izdavaa 3, otiao osamdeset etvrte u Holandiju.
ime se ovde bavi? upitao ga je reporter koji je uspeo da dopre do njega. I
dalje muzikom?
Na neki nain. Namjeravam da prepjevam Homera. Napraviu ga sigurno
onakvim kakav je izgledao prije nego su ga poeli prenositi hiljadama godina, pa su ga
oistili k'o riu, sve su mu vitamine izvukli.
Zar to nije preambiciozno nastavio je novinar, u nedoumici da li je u pitanju
tulievska uobiajena sprdnja s medijima. Zna li, uope, klasine jezike?
Doni mu je odgovorio, otprilike, ovako (svedoenja o tuliu, nakon odlaska iz
Jugoslavije, treba uzimati sa velikom rezervom; brojne pijavice i dalje ive na njegov
raun, unovavajui njegove pesme, unovavajui stvarne ili izmiljene intervjue koje im
je dao. Ovaj odgovor, meutim, suvie lii na Donija, da bi bio izmiljen):
Zato preambiciozno? (Stvarno, ta moe biti preambiciozno za njega?) I ne, ne
znam klasine jezike. Radim uporedujui dva naa i engleski prijevod. To je
prepjevavanje. Novi pjev. Poet je starogrka rije za pjevaa. Prevodioci, uri i
Mareti, znaju grki, ali nemaju veze sa pjesmom. Neko mora da bude pjeva, pa da zna.
Stil je ovjek, a stila niko od njih nema. Stila imam ja. Ima, naravno, masa stvari koje ne
znam, ali mislim da je ovo ono pravo, jer osjeam ritam u stihu. (Nema sumnje da ga
osea onaj koji je, svojevremeno, pevao traim ritam u koraku, usporavam ti hod, da bi
etnja s njegovom Gracijom imala valjan metar i u njemu taan broj stopa). To je
sutinski vano da bi prepjepev bio dobar.
Po sopstvenom izboru usamljeni rapsod balkanske povesti, najvei ivi simbol
bive zemlje (u proloj deceniji jednako ogoreno napadan od raznoraznih sutih
snoljivosti istih ruku, to se nije hteo opredeliti za hrvatsku ili srpsku stranu, malo ih
je shvatilo da je on odavno opredeljen za stranu koja se zove Balkan), ivi bez otadbine
i bez pasoa, jer mu je jugoslovenski istekao, a novi ne eli da uzme. Zadubljen u
domiljanje sopstvene Ilijade, dopustio je da se njegov muziki opus odvoji od njega.
On, sam, skliznuo je u mitsku neodreenost. Tamo gde ne vai ovozemljska logika. ini
se da nema nameru otuda da se vrati.
Godinu dana posle Donijevog dobrovoljnog egzila, Danilo se prijavio u vojni
odsek i dobio raspored za kasarnu u Somboru.
Do tada, Frenki i on su ostvarili veinu svojih planiranih ekspedicija po Evropi.
Novac od honorarnog rada i dalje im je priticao u nesmanjenom mlazu. Veliki sistemi,
graevinski tiranosaurusi, dotrajavali su, po inerciji neracionalno troei, kao u doba
Koferi novca prolaze kraj mene, svi na meni zarauju. Neki ovjek je sa bivim 'Jugotonom' potpisao ugovor
(na to oni nemaju pravo) za prodaju mojih kazeta i ploa u Njemakoj i to su ogromni tirai. A tokom svih ovih
godina, ja sam sve sam investirao. Da nisam iz svog depa plaao, niega ne bilo. Zato sam to radio." B. D. tuli

Crowarez

40

Bosnaunited
svog najveeg procvata. Danilo i Frenki su bez problema dobijali poslove preko
studentske zadruge, zaradujui vie od zvanino zaposlenih arhitekata, i svake godine,
polovinom avgusta, kretali na svoje radne odmore, kako je Danilo zvao njihova
putovanja. Osamdeset prve London, Edinburg, Brajton, Kembrid i Oksford.
Osamdeset druge panija; od Barselone, preko Sevilje, Kordobe i Granade, do Madrida,
Toleda ka Baskiji; Bilabo, Gernika i San Sebastijan. Naredne godine obili su Nemaku i
Holandiju. U Portugaliju je, osamdeset etvrte, Danilo je otputovao sam i tako utolio
svoju najveu udnju. Lisabon i Porto su za njega bili davno sanjani san ije je ostvarenje
odlagao, u strahu da se ne razoara. Iz Danilovih putnih belenica: (Zapisivao je i
pravio skice na stranicama pravougaonih blokia marke Pelikan, sa koricama od
mekog, narandastog kartona, na gornjoj strani uvezanih spiralnom bakarnom icom.
Po zavrenom putovanju, blokie je odlagao u kutiju koja je stajala na gornjoj polici sa
knjigama, u njegovoj sobi).
Liboa. Grad koji se strmoglavljuje u iroku, nepreglednu deltu reke Teo.
Vrtoglavi usponi uzanih uliica Alafame. Sa rive iz donjeg rakursa, grad izgleda kao
deiji crte, bez perspektive; kue nareane poput kocki, jedna na drugu. Ponegde,
kupola ili zvonik koji tri. Liboa je ista melanholija, zov due da se otisne na puinu.
Poput fada. Fado, inae, znai sudbina.
Na sledeoj strani je kroki lisabonske luke. Ispod, neitko: Pogled sa Alafame.
Onda se nastavlja tekst:
1775. godine Liboa je sravnjen u velikom zemljotresu. ta da radimo, pitali su
preiveli, uspanieni i izgubljeni ljudi markiza De Pombala, kraljevog kancelara. Da
sahranimo mrtve i izgradimo novi Lisabon, odgovorio je pribrano. Zahvaljujui
striktnim higijenskim merama koje je on lino propisao, stanovnitvo je izbeglo zarazu i
pojavu kolere. Naredio je da se prosee centralna avenija Liberdad koja je prevazilazila i
najsmelije, futuristiki pretpostavljene potrebe. U budunosti, avenija e biti po meri
grada, odgovarao je samouvereno na kritike. U svemu je bio u pravu. Zavrio je
oklevetan za izdaju. Na sreu, nisu ga pogubili. Narod koji je mogao da izrodi takav um,
nee propasti.

Crowarez

41

Bosnaunited

21
Ponaa se kao omatoreli histerik. Samo kuka, a nita ne preduzima rekao
je Danilo Frenkiju. Stisni petlju i iseli se.
Tekla je osamdeset sedma godina, a Jugoslavija se jo uvek drala kao statua od
skamenjenog pepela. Prividno stabilna, iznutra sasvim porozna.
Prelomi i uradi ree Danilo, skoncentrisan na crte koji je dovravao.
Neu bez tebe. Jebi ga, to je bio zajedniki plan.
Danilu iskrsnu slika pred oima. Tokom sluenja vojnog roka, jednog slobodnog
popodneva odlutao je do centra grada i mahinalno zastao ispred izloga Kotane. Tek
posle izvesnog vremena, zaokupljenom mislima, doprlo mu je do svesti u ta gleda. Na
izbledelom sivoplavom, uflekanom pakpapiru, stajale su police sa tankim metalnim
ipkama i na njima desetak pari obue. Posebno izdvojena, na stalku postavljenom
ulevo, bila je izloena crna enska cipela, sa malom kapnom i kaiiem preko nje koji se
zavravao nesrazmerno velikom, ljateom, niklovanom nalom. Gorko se osmehnuo.
Ta beznadeno zastarela, nepopravljivo runa, tvrda i, uprkos tunom pokuaju
ukraavanja, smeno mukobanjasta cipela, taj simulakrum obuvnog predmeta
neopisivo grube izrade, predstavljao je metaforu njegove zemlje. I on, u njoj, u suknenoj
vojnikoj odei sa uprtaima, i titovkom na glavi, kao akter u nekakvom teatru
apsurda. Tu, ispred izloga Kotane definitivno je prelomio. Ostalo mu je jo dva
meseca do skidanja. Posle toga, ni zimu nee doekati u Jugoslaviji. Ni on, ni njegova
budua deca nee iveti u zemlji u kojoj se decenijama, kao da se u meuvremenu nije
razvila tehnologija, niti se unapredilo shvatanje dizajna, uporno proizvode iste, jednako
neudobne, uvredljivo neukusne cipele.
Bio je. Sada je nemogu ree Danilo. Znai, ili se pomiri s tim da ostaje, ili se
odlui da ode sam. To ti je. Treeg nema.
Oseam se kao u mrtvanici.
Danilo je crtao, ne podiui glavu.
Izvini ree Frenki.
Tih dana se navravalo godinu dana od kada je Svetlana umrla.
U septembru, tek to se Danilo vratio iz vojske, kod nje su se javili prvi simptomi
bolesti. Najpre, delovalo je kao prolazna slabost i Svetlana nikome nije govorila o tome.
Ali, epizoda iz kuhinje, gde joj se, prvi put, dogodilo da odjednom zastane, zbunjena, ne
znajui ni gde je, niti zato dri paklopac u ruci, poela je da se ponavlja. Uspaniila se
onog dana kada je shvatila da ne ume da pronae vezu izmeu brojeva, iz otvorenog
telefonskog imenika na svom krilu, i aparata koji je drala u ruci. Ti brojevi su neto
predstavljali i bili su u vezi sa telefonom, ali ona nije uspevala da povee te dve
injenice. Kada je Danilo, sluajno, uao u sobu, imala je prazan pogled.
Mama, ta je? Ko je zvao, upita je, uveren da je ula neku lou vest.
Niko. Ja sam... htela sam... nije umela da dovri reenicu. Sine, ja sam se
izgubila.
Crowarez

42

Bosnaunited
Dobro uplaen, Danilo je sklopio imenik i uzeo joj slualicu iz ruke.
Hajde da prilegne. Moda si premorena.
Dobro ree mahinalno, kao da ne razume ta joj govori. Odsutno je trljala elo.
Sutradan, za dorukom, rekla je Marku i Danilu:
Neto se sa mnom dogaa. Tri puta sam imala mentalnu blokadu.
U smislu? upita Marko, lako uznemiren.
Tako. Nisam umela da se orijentiem gde sam. Ni ta se oko mene deava. Kao
da me je neko nakratko iskljuio iz struje, pa ponovo prikljuio. A jue, zatekao me je
Danilo, nisam mogla da okrenem telefonski broj.
Kako nisi mogla? pitao je Marko pometen.
Ne znam. Videla sam brojeve, ali nisam znala ta sa njima da radim. Ne umem
da objasnim.
Da ne paniimo i ne nagaamo, odmah e kod doktora.
Uto je u trpezariju ula Jovana i Svetlana im je dala znak da prekinu razgovor.
Svetlana je oboavala sina. Ali, prema Jovani je, preko toga, oseala i neto bolno,
ranjavajue ljubavno. (Danilu se jednom, u razgovoru sa sestrom omaklo: da je
znala da nee imati dovoljno vremena da te se navoli.)
O, evo nae lutkice ree Svetlana. Doi majci da se pomazimo.
Jovana je dotabanala do nje, bosih nogu.
Velika devojka, a sedi mami u krilu zadirkivao ju je Danilo.
Nisam velika pobunila se glasom odebljalim od sna.
Naslonila je glavu na Svetlanu. Danilo je spazio da je majci niz obraz skliznula
krupna, teka suza i pala na ruku kojom je obgrlila Jovanu.
Rezultati Svetlaninog prvog pregleda bili su porazni. Imala je tumor na mozgu u
poodmakloj fazi, lociran u takozvanoj nemoj zoni mozga, zbog ega nije imala ranih, niti
brojnih simptoma.
Kako? zamucao je Marko kad mu je saopteno ne razumem kako je
odmaklo? ta to tano znai?
Veoma odmaklo odgovori profesor.
Valjda moe da se operie prekinuo ga je, nestrpljivo.
Operacija bi bila visoko rizina i skoro beznadena. Vidite pokazivao je na
snimku do tumora se ne moe dopreti. Medicinski je nemogue. Moemo samo da
probamo da odstranimo vei deo, i da je, onda, podvrgnemo zraenju i hemoterapiji. Ja
vam to ne bih savetovao. Ako je otvorimo, kancer e prosto buknuti. Verujte, bie
kontraproduktivno. Samo e... ubrzati.
Ja to ne mogu prihvatiti odgovorio je Marko. Vilica mu se tresla. Nikakva
polovina reenja. Mora postojati nain da se stvar radikalno rei. Mora.
Marko i Danilo su odluili da od Svetlane ne kriju dilagnozu. Ni ozbiljnost bolesti.
Ni loe prognoze. Odreagovala je pravo rakievski:
Nemam nameru da umirem. Ako nee da me operiu ovde, ii u u inostranstvo.
Nastala je trka s vremenom.
Po prijatelju su, prvim avionom, poslali njene rezultate i snimke na Vijeif
kliniku i ekali da ih pozovu, kada je Svetlani naglo pozlilo.
Crowarez

43

Bosnaunited
Odveli su je u bolnicu.
Operiite me rekla je profesoru. Znam da e sve biti u redu. Stvarno. Ne
bojte se rekla mu je.
Profesor nije mogao da odvoji pogleda od nje; od delikatnog, uzanog lica, sa
oima kao u srne, od guste kose skupljene u nizak rep. Sa tugom je pomislio kako e
morati da joj obriju glavu. Mislio je kako e uzalud proi kroz ogromnu patnju.
Pa, ne smem da se bojim, ako ste vi ve tako hrabri odgovorio je, izvukavi iz
sebe neto nalik smeku.
Marko i Danilo su je videli odmah posle operacije. Spavala je, jo pod dejstvom
anestezije, prikljuena na aparate. Glava joj je bila obmotana debelim slojem zavoja.
Usne bele, izbrisane sa lica. Ipak, bila je i dalje lepa.
Svetlana je poivela jo mesec i po dana, u uasnim bolovima uzrokovanim
hemoterapijom. Na samom kraju, nije ostalo ni traka svesti u njoj. Nepotrebno
demonstrirajui svoju neprikosnovenu mo, smrt ju je skrckala i polomila u naletu,
snagom odve nesrazmernom njenom vitkom, delikatno gradenom telu. Danilo i Marko
su, na smenu, neprestano bili uz nju. Jovanu nijednom nisu doveli u bolnicu. Ali, ona je
videla kako njenom ocu oi narastaju na izmenjenom, naglo ostarelom, posivelom licu.
Oseala da se deava neto zlokobno. Nou je spavala iskidanim snom, budila se i
dozivala Danila, koji bi ostajao uz nju dok opet ne zaspi.
Nedelju dana pre Svetlanine smrti, pitala ga je:
ta je to sa mamom? Zato ne smem da je vidim? Nisam beba da krijete od
mene.
Nita ne krijemo ree mirno. Jednostavno, ona nee da gleda bolesnike i
nju, tamo. Ne treba da puni glavicu runim slikama.
Ali, ja hou da me odvede.
Budi strpljiva. Saekaj da doe kui.
A kad e doi?
Uskoro.
Ne lae me? ree, upirui u njega svoje ozbiljne, uplaene oi. Reci da me ne
lae.
Ne laem odgovorio je.
Istina je odleprala kroz irom otvoren prozor, a on, poznat po svojoj hladnoj
iskrenosti, ne oseti ni trunku kajanja. Uinio je to kao kapetan lae koji skoncentrisano
osmatra pretee uzburkanu puinu, svestan svoje odgovornosti za bezbednost putnika.
Prevario ju je, kupujui jo nekoliko dana njenog mira. Znao je ta je eka, posle.
Slagavi, tedeo joj je snagu za to posle.
Uskoro, doao je kraj.
Postoji li nain da se ovek pripremi za smrt voljenog bia? ak i onda kad ono
neizmerno pati? ak i kad vidimo da dua eli da napusti krhotinu namuenog tela?
Marko i Danilo su bili u bolnici kada je Svetlana izdahnula. Iako su, ne usuujui
se da to kau jedan drugom, ve shvatili da je njena smrt neizbena, i da je, na
neobjanjiv nain, svojim stalnim prisustvom nasilno zadravaju da ostane uz njih,
kobni as ih je zatekao nespremne. Jer, ta je razum prema ljubavi? Razumom su primili
Crowarez

44

Bosnaunited
vest. Doprla je do njih kroz bol koji je odzvanjao, protivrazumno, najdubljim,
ivotinjskim krikom nemogue.
Pod tvrdim neonskim svetlom bolnikog hodnika sedeli su skupljeni jedan do
drugog. Oeva ruka preko sinovljevog ramena.
Iza kapaka, koje Danilo snano pritiska prstima, rasprskavaju se boje, crveno
prelazi u crno, crni krug se, zatim razmie i preliva u divlje zelenu, pa vritee plavu.
Otvara oi, arene kuglice izlaze napolje, igraju pred njima, dugo, pretapaju se i jedu
jedna drugu. Potpuno prazan, Danilo zuri u njih. Ne zna koliko je vremena prolo.
Tata, moramo kui, da kaemo Jovani ree, napokon, zauden to rei izlaze iz
njega. Mislio je da ih vie nema.
Da, da... Jovani prihvati Marko, mahinalno.
Hajdemo ree Danilo, pomaui mu da ogrne kaput.
Kada su ustali, ljubiastozeleni u licu, izgledali su kao estoko pretueni.
Napolju ih je doekao potop.
Zguvani bolom, zanosili su se do auta kao dva teka pijanca.
Jovana ih je doekala na trosedu, jako uspravna i napeta. Slutila je neko zlo. Pola
sata pre nego to su Danilo i otac doli, zaula je kako se neto kri u Svetlaninom
ateljeu. Potrala je s ludom nadom da se mama kradom vratila, i hoe da je iznenadi.
Upalila je svetlo. Na podu je ugledala razbijenu glinenu asu u kojoj je Svetlana drala
pregrt tankih etkica za slikanje. Bila je slomljena u stotinu komada, a etkice u neredu
rasute oko nje. Jovana se pouzdano seala da je asa stajala duboko uvuena na polici, uz
sami zid, daleko od ivice s koje je mogla da sklizne. Neko ju je dohvatio i bacio. Ali, ko?
Osvrnula se.
Mama pozvala je nesigurno.
Samo tiina i razbijena asa. Uplaena, hitro se vratila u dnevnu sobu, gde su je
brat i otac zatekli.
erko zaustio je Marko i suvo zaridao, okreui glavu u stranu.
Ustala je, zakoraila ka bratu kao mesear, nesvesna ta ini.
Mama je umrla, Jole rekao joj je.
Vrisnula je, jezivo prodorno, i pala u njegovo naruje.
Kao da je ta krhka ena ispunjavala celu vasionu, Svetlanina smrt je za sobom, u
porodici, ostavila ogromnu pusto.
U naglo stianoj kui Danilo je postao stub okrnjene porodice. Na Marka se, bar u
prvo vreme, nije moglo raunati. Taj racionalni ovek, uprkos naporu da se zbog dece
trgne, nije mogao da se pomiri sa Svetlaninom smru. Pretvorio se u svoju senku;
izgubljen, tih, dalek, jedva bi iekao jutro da se zaputi na Novo groblje. Sluajno uavi
u spavau sobu dok Marko jo nije stigao da namesti krevet, Danilo je video da je majin
deo postelje ostao neizguvan. Nedotaknut. Ni u snu, Marko nije prelazio na njeno
mesto. uvao ga je. Do svog kraja, tako je spavao.
Danilo je noima samo leao paralisan bolom. Po prvi put, niim nije ispunjavao
vreme. Niim. Opruen nauznak kao stvar, sluao je kako no uka, dok se u njoj tiskaju
tudi snovi (njemu je pristup u san bio zabravljen sa stotinu katanaca). Oseao je kako
ivot tee preko njega. I nije ga se ticalo. Bio je prema tome ravnoduan, kao to je
spram njegove surove patnje bilo ravnoduno Veliko Nitavilo, Crna Praznina u koju je
otplovila njegova mati.
Crowarez

45

Bosnaunited
Zbog Jovane je, bez premiljanja, odbacio svoje planove za odlazak u
inostranstvo. Radosno, otvoreno i drueljubivo dete, samo je skliznulo iz nje i zauvek
odskakutalo negde. Jovana se potpuno povukla u sebe.
Mogla sam je videti. Bar jo jednom. Niste me odveli, a znali ste, i tata i ti
prebacila mu je, grcajui, kada je pokuao da s njom razgovara.
Uzaludni su bili njegovi pokuaji da joj se priblii, da objasni zato je tako
postupio. Sklupala se kao je, isturila bodlje ka spolja; nije bilo naina da je otvori.

Crowarez

46

Bosnaunited

22
...Smrt nije scena iz Trnove Ruice; slika na kojoj ona spava na odru, lepa,
rumena, rasputene kose, ekajui poljubac koji e je uskrsnuti. Na maminom pogrebu
sam pojmila surovost istine. Smrt je, zapravo, duboka rupa, zatvoren koveg sa telom i
zvuk mokre, teke zemlje koju lopatama bacaju na njega. Smrt je nepovrat.
Odmah nakon toga, na mene su nahrupili strahovi. Strah je bio Smrt. I da ne bih o
njoj mislila, ja sam Veliki Strah razbila, usitnila ga na bezbroj malih, kojima sam se
branila od najveeg. Plaila sam se da ostanem sama. Priinjavali su mi se neobini
umovi u drugoj sobi, ako bi Danilo i tata negde izali. Oekujui rune vesti, poela sam
da se trzam na svaku zvonjavu telefona. Dok bih se tuirala, sve vreme sam imala oseaj
da mi neko stoji iza lea. Kao i kad bih se pela uz stepenice. Predvee, ili nou, po
povratku iz popodnevne smene, poinjala je paranoja od ulaska u zgradu. Neko, neto,
penjalo se za mnom, tekim, namerno sporim, preteim koracima tup, tap, tup. Ja bih
ubrzavala svoje, mahnito se dokopavala brave, otkljuavala ili uletala u ve otkljuan
stan i tek tu, iza vrata, naslonjena na njih, poela bih da se odleujem i da ponovo
oseam svoje utrnule udove. Nou nisam mogla dugo da zaspim. Oslukivala sam. Svaki
uanj je znaio da Veliki Strah, sama Smrt dolazi; ne, ne po mene. Dolazi po Danila. Ili
tatu. inilo mi se da ih branim time to se bojim. Da ih otkupljujem otkucajima svog
preplaenog srca, koje je visilo o koniu, spremnom da se prekine od silnog tereta.
Gutala sam strah, sama, ne traei pomo, ni utehu od Danila. On me je izdao. Ne
volim ga vie, govorila sam sebi. Ne volim ga. lako je sve u meni drhtalo od elje da se
privijem uz njega, malim, deijim srcem, nisam mogla da razumem zato je krio od mene
koliko je majka bolesna. Da u je, zasigurno, izgubiti.
Prolo je skoro pola godine. Jednog popodneva, na gaicama sam opazila krv.
Dve-tri kapi, svetlocrvene, kao kad posee prst. Setila sam se ta mi je mama govorila o
menstruaciji. Mutno. Verovala sam da e ona biti uz mene kad se to desi. Trebalo je da
bude, zar ne? Otila sam u prodavnicu, kupila najvee pakovanje vate, neveto ga celog
nagurala meu noge, i oekivala... ne znam ni sama ta. Da me krv poplavi celu, valjda.
Setila sam se da, u tom sluaju, neu vie imati ta da stavim. Ponovo sam se odgegala do
prodavnice, valjajui dvesta grama vate u gaicama koje su mi, zbog toga, bile spale
skoro do kolena, kupila jo jedno pakovanje, sakrila ga ispod kreveta, obukla se u
spavaicu i ekala neto spektakularno. Meutim, nita se nije dogaalo. Ustajala sam i
odlazila u kupatilo. Opazila bih nekoliko novih, crvenih takica. Vraala bih se u sobu i
opet ekala. Napeto. Stegnuta. Tako je palo i vee. ula sam da je Danilo doao kui.
Uzela sam svoj dnevnik, otvorila ga i pretvarala se da piem, sve molei Boga da Danilo
svrati kod mene, da nekako prevalim preko usana ta me je snalo. Seam se da sam
pomislila, kako to da kaem bratu? Znaju li mukarci, uopte, neto o tome? Pomislila
sam, on sigurno zna. On nije kao drugi...

Crowarez

47

Bosnaunited

23
Uavi u Jovaninu sobu, pred spavanje, zatekao ju je kako neto pie u svesci koja
joj je stajala oslonjena na noge, skrtene u turskom sedu. Ona se tre, brzo smaknu
svesku i primaknuvi kolena do brade, navue spavaicu preko njih, sve do stopala. Bila
je strano pocrvenela. U trenutku, Danilo shvati da je njegova sestra izgubila
neposrednu, bezbrinu prirodnost detinjstva. ak i u ophodenju sa njim.
Izvini ree uplaio sam te. Trebalo je da pokucam.
Jovana je briljivo uvijala svoja stopala u krajeve spavaice.
Samo sam hteo da ti poelim laku no.
utala je, ali ne prkosno, kao do tada. Bila je neim estoko postiena. elom se
naslonila na kolena.
Ako eli da popriamo... ili ima neto da mi poveri...
Odrino je zavrtela glavom. Brzo i ustro.
Dobro, ja u jo raditi, pa ako bude htela...
Nikakvog pokreta.
On izae. Na putu do radne sobe, sinu mu ta bi moglo biti posredi. Vratio se i
pokucao. Tiho. Onda jae.
Mogu li? upitao je.
Moe odgovorila mu je.
Leala je pokrivena do brade. Obrazi su joj bili mokri od suza.
Seo je na ivicu kreveta:
Jole, mila, vidi... grlo mu se stezalo od tuge. Strano mi teko pada to si se
otuila od mene. Strano.
Ona izvue jednu ruku i brzo otre suze koje su joj se, tekui postrance obraza,
slivale u kosu.
Molim te da me ne iskljuuje. Molim te. Ni mene, ni tatu. Mi... ne znamo vie
kako da ti priemo.
Gledala je u plafon, sa izrazom duboke patnje.
Reci neto.
Ona zatvori oi i bolno uzdahnu.
Mami bih mogla da kaem ote joj se.
Progutao je knedlu:
Kai meni.
Sramota me je, ti si mukarac ree, okrenuvi lice u stranu.
Vidi, Jovana, ja samo mogu da pretpostavim da ti se neto desilo... birao je
rei, paljivo ... u smislu fizioloke promene, hou rei telesne. Je l' to? Je l' sam
pogodio? Ako nisam...
Ona slabano klimnu glavom, ne gledajui u njega.
Verovatno si dobila menstruaciju ree on.
Odgurnula je pokriva i zagnjurila se u njegove grudi:
Ja znam... mama mi je... objasnila... govorila je izmeu jecaja. Ali, danas, kada
Crowarez

48

Bosnaunited
sam videla... ja... sve na svetu bih dala da je sada tu...
Bila je tako mrava, da je pod rukama oseao njene lopatice i kimene prljene.
inilo mu se da u naruju dri majuno, goludravo ptie. Te noi Svetlanina boleiva,
samoranjavajua ljubav prema Jovani, zauvek se preselila u njegovo srce.
Ja sam kraj tebe. Ne treba da se stidi i da ti preda mnom bude nelagodno, kao
da sam nekakav kromanjonac. Jole uze joj lice u svoje ruke sa mnom moe sve da
podeli. Ba sve.
Ali, ti e uskoro otii.
Video je kako joj je laknulo to je to, konano, izgovorila.
Mama mi je rekla, dok si bio u vojsci, da ete se ti i Frenki odseliti za London.
Ne, neu ree on odluno.
Neverica u njenim oima.
Nisam ti rekao istinu da mama umire. Jednom, kad poraste, razumee zato.
Pre toga, kao to zna, nikada te nisam lagao. Jesam li?
Odmahnula je.
Znai, moe da mi veruje. Neu otii. Hteo sam, tano je. Ali neu. Promenilo
se... promenio sam plan.
Ostae... zbog mene?
Ostau jer je tako najbolje za sve nas.
Zamislila se, naas:
Ja mislim da ostaje da ja ne bih bila...
ta?
utala je.
ta, Jole?
Potpuno siroe.
Nisi ti siroe. Ima mene i tatu.
Ali, nije isto.
Nije potvrdi on. Ni sluajno.
Ona zarida, neuteno.
Pustio je da je proe.
Mnogo mi je teko rekla je, kad je nalet uminuo.
Znam.
Je l' se i tebi, kad misli o mami, je l' ti se ini da e prepui od tuge?
ini mi se.
Je l' moe da shvati da je zauvek otila? Da je nee biti, nikada vie?
Shvatam, a ne mogu da prihvatim. to mu doe na isto. Ne, ne mogu da
prihvatim.
Jovani se odvaljivao kamen po kamen iz grudi. Danilo, njen veliki, svemoni brat,
osea isto.
ini mi se da ujem njene korake po stanu govorio je Danilo. ini mi se, ako
otvorim vrata ateljea, da u je tamo zatei.
I meni.
Crowarez

49

Bosnaunited
Uvrtala je njegov rukav, podbula od suza.
I bojim se ree, iznebuha.
ega?
Ne znam... svega.
Otvorila mu je srce. Iz njega su pokuljali potisnuti strahovi.
Danilo ju je paljivo sasluao.
Kad su mama i tata ili na Zlatibor, pre desetak godina, na pijaci u ajetini
Marko je, cunjajui po tezgama, kod neke seljanke naao i kupio star, ali ouvan, lep,
laneni komad platna, na kome je sitnim vezom bilo ispisano: k kaem mrak, pojee
me mrak, zato vezem sitno cvee, pojesti me niko nee. Vidi, mudra ena iz naroda je
znala da strah ne treba dozivati. Ne daj mu da nabuja i da te pojede. Nemoj mu dozvoliti
da te zauzme. Sve je u tvojoj glavi. I tvoj strah i snaga da ga savlada.
Gutala je njegove rei.
Ali kazala je promislivi ti si veliki, odrastao. Drugo je to meni, sada...
Slaem se. Meutim, postoji neto to moe da te odbrani. Jedno mono oruje.
Neto kao arobni tit.
A ta je to?
Znanje.
Zagledala se u Danila kao da procenjuje da li se ali s njom. Bio je ozbiljan.
Zamisli da te neko baci u mranu, najcrnju peinu u kojoj ne vidi ni prst pred
okom nastavio je. Sve ti deluje zastraujue, drhti od svakog zvuka, od svakog
oblika na koji naleti, jer ne shvata ime si okruena, ta moe da te zadesi. E, sad
zamisli da ti se u rukama odjednom stvori jaka baterijska lampa. To ti je znanje. Kao da
si upalila svetlo. Malo je, dodue, spram mraka kojim si okruena, ali delotvorno. to je
svetlo jae, tim bolje; vie stvari obasjava oko tebe. I strah se polako topi, uzmie, sve
dok ne oseti da si ovladao njime. Do razumne mere, naravno. Ne postoji niko ko se ba
nieg ne boji. Ali, znanjem sabijamo strah da postane evo, ovolicki skoro je spojio
kaiprst i palac.
Ja mislim da se ti nieg ne boji. Je l' to zato to sve zna?
Taman posla. Ne moe se sve znati. Ni ono emu se potpuno posveti, ni to ne
moe dovoljno savladati. Samo se moe boriti, truditi se da stalno iri taj krug
svetlosti. A to se tie straha, i ja se bojim. Recimo, bojim se da li emo tata i ja uspeti da
ti nadoknadimo, bar delimino, onu ljubav koju ti je samo mama mogla dati.
Spustila mu je glavu u krilo. Danilo ju je milovao po kosi, dugo. Pomislio bi da je
zaspala, da se nije ulo njeno tiho mrktanje.
Danilo, a kako to sad, s tom menstruacijom?
ta, mila?
Pa, hoe li... krv... je l' to treba jako da krene? Bojim se da zaspim, pa da ne
osetim ako mi potee...
Nee, ne brini. Mada, nisam ja ba ekspert. Ako se slae, pozvaemo Nacu da sa
tobom popria o... kako bih se izrazio, tehnikim pojedinostima u vezi sa tvojim
ciklusom upita je, znajui da od svih njegovih drugarica Jovana najvie voli Natau.
ta je ciklus? podie ona glavu.
Danilu doe da se od muke nasmeje.
Crowarez

50

Bosnaunited
Menstruacija, ciklus, perioda, sve su to nazivi za istu pojavu ree Danilo,
trudei se da ostane ozbiljan. A ima i onako, isto enskih izraza, koje vi, devojke,
interno koristite.
Stvarno? Kojih?
Pitaj Natau. Ako si voljna da obavite razgovor.
Klimala je glavom.
Moe sada?
Moe ree ona.
Nataa je doletela za petnaest minuta.
Kada je Jovana, umirena, zaspala, Danilo se povukao u svoju radnu sobu. Kosnut
do sri, nije se mogao otresti njene reenice da je siroe. O sebi nije tako mislio. Bio je
svestan da je iz srenog i rastereenog porodinog okruenja koje je bilo sve samo ne
konzervativno, sitniavo ili zahtevno u bilo kom smislu, potekla njegova duboko
ukorenjena sigurnost. Jovana je izgubila celovitost tog okruenja. On je imao uz sebe
majku itavih dvadeset est godina. itavih. Neto poe da ga pecka u oima. Neveto,
nadlanicom, obrisao je dve krte suze, preslane od dugog suzdravanja da ih pusti iz
sebe.

Crowarez

51

Bosnaunited

24
Muzika je bila preglasna za relativno mali prostor kluba Fusion. Goran je te noi
sluajno svratio sa dvojicom prijatelja. Zaguljiv suterenski prostor bez pristojno
uraene ventilacije nije bilo mesto po njegovom ukusu. Muzika jeste. Momci su svirali
odlino. Frontmen grupe je bio stasit, zgodan, sa prozuklim, monim glasom. Naslonjen
na ank ispijao je viski i nezainteresovano kruio pogledom po masi posetilaca. Najvei
deo bio je stenjen ispred podijuma za bend, gde se jedino moglo igrati, bez opasnosti da
se srui neki od pretrpanih stolova izmeu kojih se jedva prolazilo.
U Beogradu, kao u svim metropolama, periodino se smenjuju hit-mesta za
izlaske, stvari i dogaaji koji su in. Devedeset osme, sa svojom rok orijentacijom,
Fusion je predstavljao retko utoite za stotinak privrenika takvog muzikog ukusa;
bio je neopozivo out, za razliku od Gorana koji je na hirovitoj top-listi ve nekoliko
godina drao sigurno prvo mesto najpoeljnije gradske face. Njegove pozicije bile su
vrste kao akcije Coca-cole na berzi koje uspeno preivljavaju nagle udare i
nepredvidive uspone drugih kompanija. Prialo se da veto koristi veze svog oca koji je,
svojevremeno, bio velika zverka u vojnoj bezbednosti, da bi obavljao unosne poslove
koji su se, paradoksalno i protivreno, a sasvim razumljivo i uobiajeno za Srbiju tih
godina, nalazili na podjednakoj udaljenosti od legalnog i kriminalnog. Odevao se
naizgled neupadljivo, s vrhunskim ukusom i detaljima koji su samo izuzetnim
poznavaocima skupih, rafiniranih stvari mogle diskretno poslati eljenu poruku (ime
se vidno odvajao od endemske vrste ratnih nouveaux riches, koja je, ubrena sa raznih
strana, vanredno uspevala i nesmetano se granala irom zemlje). Bio je oenjen i imao
sina, to ni u kom pogledu nije uticalo na potranju za njim; tavie, ta injenica je samo
pospeivala interesovanje lepeg pola. Revnosno ispunjavajui ulogu plejboja, s lakoom
je nizao enske trofeje. O svom braku je govorio uzgred, pominjui ga kao plod udnog
spleta okolnosti, koji traje iskljuivo zbog njegove inertnosti da ga okona. U podtekstu
se nalazio vrhunski izazov za ensku sujetu; otvoreni konkurs za Ms. Right, koja bi ga
napokon navela da se odlui na presudni korak.
Dobri su, a drao mu se na uvo prijatelj koji je bio uporan da ga dovede u klub.
Goran je klimnuo, ne pokuavajui da nadjaa muziku.
Tada ju je ugledao.
Igrala je na skuenom prostoru izmeu svog stola i zida, u uglu do podijuma.
Crna raskutrana kosa, nenaminkano lice i ti pokreti. Jasminini. Munjevito su ga vratili
etrnaest godina unazad, u njegov stan, na oprotajni maturantski ur, kada je
netremice posmatrao kako se Jasmina kree kroz muziku, prirodno i sigurno.
Elementarno lepo i uzbuujue. Bio je zaljubljen u nju, do uiju. I preko uiju. Preko
glave. Opsedao ju je godinu dana, uvenu nedodirljivu lepoticu jedanaeste, pre nego to
su poeli da se zabavljaju. Bili su sve par, tek od zimskog raspusta. Tog maja,
petnaestog maja (zauvek je zapamtio datum), kad su se pred zoru svi razili, spavao je
sa njom, prvi put. Tri meseca kasnije, Jasmina je poginula. Jedva se oporavio od tog oka.
Od uasa kad su mu javili. Od prizora na sahrani. Zgureni otac i majka, lelek rodbine,
krst i povorka. Uvek kad bi pomislio na Jasminu, javljao mu se sevajui bol u desnoj
strani glave. Zaliven dovoljnom koliinom viskija, mogao se podneti. I postajao je sve
redi. Veeras ga je probudila ova devojka.
Drmnuo je prijatelja.
Crowarez

52

Bosnaunited
Idemo rekao je.
Zadrali su se da plate i polako se probili ka izlazu. Kraj garderobe je bila ona.
Navlaila je dugi, pliani sako, usko krojen uz telo, nalik redengotu. Bila je visoka, veoma
vitka, na granici mravosti. Taj oval lica iz profila, belina vrata, jamica na obrazu. Goran
se stresao, kao da je ugledao duha.
Pogledaj da nije pala govorila je momku koji joj je dodao sako. Crna earpa
sa resama dobacila je.
Glas joj je bio dubok i melodian. U prolazu, Goran se nehotice oeao o nju.
Izvini.
Nita, nita odgovorila je, ne okreui se.
Na ulici je duboko udahnuo ledeni vazduh. Prijao mu je.
Koja kontaminacija dole ree Goranov prijatelj.
Je li, kojim danima sviraju ovi?
Mislim etvrtkom i subotom. Subotom sigurno. to, hoe da svratimo opet?
Nema anse. Nisam vie u fazonu da se guram na dva kvadratna santimetra i da
pri tom diem na krge. Ali, dobri su.
Doao je sam, idueg etvrtka. Devojke nije bilo. U subotu, poto se rastao od
drutva, odvezao se do Fusiona. Opet nita. Idueg etvrtka, kao po prisili, ponovo je
krenuo da je trai. U klubu je bilo znatno manje guve. Namestio se blizu ulaza, da bi
imao bolji pregled. Spazio ju je dok je naruivao viski. Bend je pravio pauzu, tretala je
muzika sa ureaja, a ona je sedela sa gitaristom, za stolom kraj anka. Bili su vrlo prisni,
videlo se. Goran ga je poznavao. Gitaristu. Negdanju uzdanicu beogradske rok-scene,
sada sviraa po nekom od klubova gde je mogao da nae tezgu. Ali, radio je svojski, kao
da svaki put nastupa pred halom prepunom fanova. Goran se gorko podsmehnuo sebi.
Jurio ju je vie od deset dana da bi je video s luzerom Ristom, bar dve decenije starijim
od nje. Pie mu je ve stiglo, bilo mu je glupo da se odmah okrene i ode.
Uto je krenula svirka. Najpre Santana, kao uvod u latino blok. Corazon espinado.
Devojka je ustala i poela da igra, na malom prostoru, ne iskoraivi ka sredini; ipak,
izgledalo je da se nalazi u centru ogromne scene, osvetljena svetlosnim topom, kako
dolikuje glavnoj zvezdi veeri. Morala je da privue panju; igrala je nevieno lepo,
zaneseno, sa osmehom i poluzatvorenih oiju, odsutna, udaljena, nedodirljiva, sa
gracioznou i ozbiljnim dostojanstvom flamenko-igraica koje savreno kontroliu
svoje pokrete, uspevajui da izvijeno telo zamrznu u prostoru pre nego to se obrue u
novi stav. Klizila je po sporo lebdeem zvuku Santanine pesme, kao surfer na vrhu
velianstvenog talasa.
Pomno ju je analizirao. ta ga je to privuklo da je uporno trai? Ne, nije bila u
pitanju slinost sa Jasminom. Veeras, izbliza, video je da je to bio njegov umiljaj. Ali
nije bio razoaran. Naprotiv. Bio je uveliko zasien ponudom razgolienih, preminkanih
devojaka, koje su se bestidno izlagale kao meso koje valja to pre unoviti na
neumoljivoj beogradskoj pijaci. Liile su mu na limene prstenie prefarbane u uto, sa
raznobojnim, bleteim, a bezvrednim kameniima sa seoskog vaara. Sve se moglo
kupiti. Sve se prodavalo. Za male pare. Za sitna zadovoljstva. Vie nije bilo izazova. Samo
puka rutina. Malo, sasvim malo uloenog truda, ponekad tek reenica-dve, i ve bi bile u
krevetu s njim. In and out, umeo je da kae. Izlazak, veera u nekom od poznatih
Crowarez

53

Bosnaunited
restorana, poneki poklon i seks. In and out. Erekcija i ejakulacija. Putenost koja prua
trenutno zadovoljstvo. Obostrana korist. No real feelings, baby.
Zbog ove devojke, veeras, bio je preplavljen davno zaboravljenim uzbuenjem.
Farmerke, obina majica sa nekakvim natpisom koji nije mogao dobro da vidi, isto lice,
belo kao maska u kabuki pozoritu, spram crne kose. Nije bila od onih to zasene svojim
izgledom. Opet, bilo je neeg jedinstvenog u njoj. inilo mu se da se doslovno uzdigao
iznad zemlje. Neprimetno. Da lebdi. Osetio je elju da bude u njoj. Dugo. Da bude deo
nje. Da vode ljubav. Ba to. Da razmene ljubav kroz dodir tela.
Lepo igra rekao joj je kada je, malo zatim, ona prola kraj njega.
Na zasluenom glasu kao vanredne lepotice Beogradanke umeju da pogledaju
oveka sa takve visine da on bezuslovno mora doiveti sebe kao trapavog varvarina koji
se, mimo reda i od strane bezbednosnih struktura briljivo planiranog, strogo
kontrolisanog spontanog kontakta sa narodom, pribliio kraljici i uspeo da joj dodirne
skute; u boljem sluaju kao fanatika koji mahnito mae, urla i, uopte, trudi se uporno,
mada sasvim uzaludno, da skrene panju na sebe, dok skakaica sa najvie skakaonice
na planeti Zemlji, skoncentrisana samo na to kako da izvede svoj besprekorni skok, ne
moe, razume se, ni da ga razazna, izgubljenog negde dole, u podnoju, tako daleko od
nje, u moru sitnih takica.
Goran je bio specijalista da brzometno spusti na zemlju svaku koja bi se drznula
da tako neto pokua sa njim. Ova ga je pogledala sa pripadajue joj visine. Umeo je da to
prepozna.
Hvala rekla je, u prolazu.
Pola sata kasnije, Rista je najavio kraj svirke. Reen da ove veeri po svaku cenu
doe do nje, Goran je uporno ekao. Konano, poeo je lagani razlaz. Dok su muziari
kupili instrumente i savijali kablove, priao im je.
O, Goksi pruio mu je Rista ruku. Otkud ti?
Pa, da izvidim jesi li zarao.
I?
Nisi. Isti si kao u najboljim danima.
Rista se lagano nakloni:
Idi za moj sto, kod Jovane, da te astim zbog komplimenta, vai?
Goran se osvrnu.
Tamo, kod one male, crne ree Rista, mahnuvi glavom u pravcu Jovane.
Bogami, nije loe za matorca.
Rista prasnu u smeh:
ta ti je, ovee. To je Danilova sestra. Mog ortaka. Zna tu ekipu, Danilo, Frenki,
Boki, Sran...
Aaaa...
'Ajde ti samo, evo mene. Jole, aljem ti jednog udvaraa doviknuo joj je.
Samo je klimnula glavom kada je Goran priao.
Utivo se predstavio.
Jovana odgovorila je odseno, na granici neljubaznosti, stavljajui mu do
znanja da je konverzacija, to se nje tie, time okonana.
Znala je najmanje desetinu sonih traeva koji su uvek ili korak ispred Gorana,
Crowarez

54

Bosnaunited
kao prethodnica. Po njenim iskljuivim kriterijumima, spadao je u kategoriju osoba koje
je izbegavala. Ili sa kojima se zadevala, preko granice dobrog ukusa, kad bi joj se pruila
zgodna prilika.
Ne lii na Danila prvi je progovorio.
Ovog puta pogledala ga je sa visine, ali napadno gantno. Zgnjeila ga je kao
debelu, dosadnu zunzaru o zid. Izvila je obrve:
A ti ga poznaje?
Naglasila je zamenicu ti na oigledno potcenjivaki nain. Efekat je bio kao da je
rekla kreten kao ti ili magarina poput tebe. U svakom sluaju, neto vrlo
uvredljivo.
Ne, samo iz vienja. Otkud bih ga ja potrudio se da tano reprodukuje njen
ton mogao poznavati.
Slegnula je ramenima, u smislu kak god.
Bio sam srednjokolac kada su se Danilo, Frenki i njihova ekipa okupljali kod
Papagajapokuao je, pomirljivo, da probije led, posle nekoliko minuta neprijatne
tiine. Prolazio sam tuda i onako, klinaki, tripovao da u postati kao oni, jednom.
Danilo je bio straan frajer. Mislim, i sad je, viam ga po gradu, ali pre desetak godina,
bio je, ono, ba opak dasa.
Ni to je nije odobrovoljilo.
E, muka mi je od tog izraza nakostreila se. Molim te da ga ne koristi kad
govori o mom bratu.
Koji izraz? upitao je zaueno.
Opaki momci. Iliti, estokimomcisvrelogasfalta to se meusobno srdano
pozdravljaju preko itulja. U prevodu, ljam koji je isplivao na povrinu. Bubavabe koje
su izmilile iz ovog mraka.
Ni u ludilu nisam hteo da tvog brata dovedem u vezu sa... pokuao je da se
ubaci Goran.
Bilo je uzaludno da pokua da je prekine. Oigledno je bila reena da istera svoje
do kraja:
Bar ih ovde nema, pa nisam prinuena da im gledam njuke. Malo je rei da mi
se gade nastavila je, natmureno, ne obraajui panju na njega. Gospode Boe ree.
Oi je usmerila nagore, ka tavanici, i nastavila da zuri u jednu taku kao da se tamo,
zaista, nalazi prikaza Svevinjeg kojoj se obraa. Oigledno nije imala nameru da ih
skoro spusti i osmotri smrtnike. Gorana, na primer.
Nelagodu je prekinuo Rista:
Upoznali ste se ree privlaei stolicu. ovee, dehidrirao sam do kolapsa.
ta pijete upita ih. Momak sa bara je priao i ekao poslednju porudbinu. Goran
odmahnu glavom. Sine, meni kiselu, moe flau. Pa, Goksi, ta se radi, kako je?
U naelu, okej. Ti?
Unervozio se jer je po sitnim znacima shvatio da se Jovana sprema za odlazak.
Iskapila je ostatak koka-kole, pokupila i strpala u torbu paklu marlbora i upalja.
Napola popuena cigareta dogorevala joj je u pepeljari. Ve je navlaila majicu sa dugim
rukavima. Za trenutak, lice joj je nestalo, a onda se glava promolila kroz okrugli otvor.
Liila je na dete. Zavukla je obe ruke u kosu, malo je protresla i kovrde su se lepo slegle
oko njenog uzanog lica. Oigledno, bila je spremna za pokret.
Crowarez

55

Bosnaunited
...tako da je to katastrofa, brate. ista katastrofa govorio je Rista.
Skoncentrisan na Jovanu, Goran nije imao pojma o emu Rista pria.
Da, da mahinalno je odobravao.
...rokenrol, eventualno par dobrih pop-stvarica, balade i ti fazoni. Za nas je ova
gaa premija.
Dobar vam je naziv grupe pokuao je Goran da produi razgovor.
Smarai? Ja sam kumovao. Ovi moji klinci, dobri su, stvarno su okej i ono,
vole, ovee, muziku, ba sviraju srcem... progutao je vodu iz ae u jednom cugu. I,
to, kad smo se okupili, kad su me pozvali da radimo zajedno, daj da smislimo ime za
grupu, kaem, deco, zvaemo se Smarai. Jer to i jesmo. Za devedeset posto dananje
populacije. I to u Beogradu, ej. Da mi je neko rekao u ta e se moj grad pretvoriti.
ovee! Da li je iko pre petnaest godina, pre deset, bre, da li je iko od gradske ekipe
sluao narodnjake? Zna li jednog? A sad, splavovi se raspadaju od najtrulijeg
narodnjakog smrada. Da ne pominjem one pomamljene klinke koje glume orijentalne
plesaice po stolovima. Koji bi to bio blam u moje vreme. Nevieni blam.
I sada je ree Jovana. Za estite ljude. Malobrojne, dodue.
Od kad nije uo tu re? Moda ju je poslednji put izgovorila njegova pokojna
baka. Goran je bio mnogo vezan za nju. Ona, baka Stana, znala je da kae kad bi ga za
neto prekorevala:
To nije za estit svet.
Mogao je ustati i poljubiti Jovani ruku u tom asu. Nekako, inilo mu se da bi to
bilo na mestu. Bio je iskreno dirnut.
Sea se nastavio je Rista da se obraa Goranu, prenebregavi razliku u
godinama izmeu njih dvojice onog ludila kad je Doni svirao u Beogradu? Gile?
Milan? Cane, Anton, avke, Jovica? arlo akrobata? Disciplina kime? Pa, kako se za tako
kratko vreme ovaj grad toliko proseljaio? Stalno se to pitam. Gde su, bre, ti ljudi koji su
to sluali? Kako je moglo sve da ode u pizdu materinu za deset godina? Kako?
Ne znam ree Goran. Oseao je da vreme istie. Ona e sad ustati, pomislio je
sa zebnjom.
Idem ree uto Jovana.
ekaj, bre, gde e tre se Rista. Evo, i mi emo, za koji minut.
urim, imam neke obaveze rano izjutra.
Poveu te, ako nisi dola kolima ponudi se Goran.
Hvala, ali nemam obiaj da se vozikam u dipovima odsee ona.
Sreom, u pitanju je peo. Je l' odgovara?
Ti ne odgovara. Nikako. ao, Rile sagla se hitro, poljubila ga je u obraz i
nestala.
ta joj bi? upita Rista Gorana, osvrui se za njom, zbunjen.
Izgleda da sam je uvredio to sam rekao da znam Danila. Iz vienja, dodue.
ta ti je, to bi se vreala na to?
Goran mu je ukratko prepriao svoj i Jovanin razgovor.
Rista se zasmejao od srca:
Da, da... lii to na nju. Jovana ti je ono, ei opozicionar. Za vreme ovih
protesta, nije se mrdala iz Kolareve. Celu jednu no je stajala ispred kordona. Nije htela
Crowarez

56

Bosnaunited
da je neko zameni. Pet sati, bez pauze. Nevien lik, majke mi.
Previe je drna za svoje godine. Rista se uozbiljio:
Danilo joj je u svemu poputao, od malena. I tako, manir joj je da saspe svakom
ta misli. Naroito politiki. Sad pokuava da je zauzda, popizdi kad uje da se trsi i gde
ne treba, ali sad je kasno, burazeru.
A on joj je mentor, ta li?
Tako neto. Keva im je rano umrla i Danilo joj je otad bio sve. Pazi, Jole je super
devojka, da se razumemo. U junu e da diplomira, levom nogom zavrava Filoloki.
Engleski i francuski. Parla i panski, italijanski.
Poliglota, a?
Bez zezanja. Danilo je to odradio do bola. Jovanino obrazovanje i te stvari. I
vaspitana je, skroz iz nekog drugog filma. Ali, brate, kad se ta dohvati politike, tu je osica.
A ale? Je l' im je iv?
Marko? iv je, hvala bogu kucnu Rista o sto. Super je tip. Stvarno super.
Samo, i on ti je previe boleiv prema Jovani. Jebi ga, komplikovana je pria, to sa
Rakiima. Ja sam ti, praktino, iveo kod njih pet godina. Ja, ostali iz ekipe... Tamo smo
okapavali u pauzama, kad je dolo vreme da diplomiramo, kod Danila smo pravili
makete, onako kolektivno, pomagali se, crtali, bojadisali, jebavali se do zore. Marko i
Svetlana nam samo donesu klopu, skuvaju nam bokal kafe i povuku se. Zna onaj tip
ljudi koji su autentino cool. Niti su nam se dodvoravali u fazonu volimo sve to vole
mladi, niti su nam prikenjavali to sedimo kod njih k'o beskunici. A bili su tako neobini
da smo mi njih jurili, ovee, da malo posede s nama. I onda umre Svetlana... oborio je
glavu i malo poutao. A Jovana klinka, deset-jedanaest godina je imala. Katastrofa,
brate.
Istresao je jo jednu au naduak:
Long, sad story. Kreemo upita.
Tokom ledenog januara, Goran je jo dva puta svraao do kluba. Uvek sam.
Morao je da vidi Jovanu. To je bilo jae od njega. Klimnuo bi joj glavom. Ona bi uzvratila.
Suzdrano. I odmah se okretala na drugu stranu. Ti nemi pozdravi bili su mu dovoljni.

Crowarez

57

Bosnaunited

25
...Od tada, izmeu nas dvoje uspostavila se potpuna, negdanja bliskost. Bila sam
hodajua rana, otvorena, izloena, spremna da prokrvari na jednu re, na grublji dodir.
Danilo me je zatitio ograujui me knjigama. Ima li mudrijeg pristupa od tog?
Seam se, bio je, sluajno, dohvatio moj otvoreni udbenik istorije. Preleteo je
letimino nekoliko stranica, sa komentarom:
ta je ovo? Sto dvadeset podataka u jednoj lekciji?
Pitao me je:
Je li, razume li ti, ili samo bubai?
Bubaim, uglavnom. Da bih dobila pet, mora od rei do rei.
Nije nego nasmejao se Danilo. Niste vi u cirkusu da vas dresiraju.
Tako je preuzeo moje kolovanje u svoje ruke. Uveo me je u svet znanja kao u
istu radost i lepotu. Nalik nekom arheologu-zanesenjaku, otkrivao mi je slojeve
civilizacija, finom, mekom metlicom odstranjujui sve nebitno i efemerno, ostavljajui iz
svake od njih samo proien oblik, saet u odreenoj ideji. Objanjavao mi je puteve
kojima se jedna selila u drugu. Naine na koje su verovanja, filozofija, nauka, obiaji i
umetnost prelazili iz epohe u epohu, katkada tajnim kanalima i udesnim obrtima
dogaaja.
Nabrajanje i pamenje godina, dogaaja i zbivanja govorio je predstavlja
samo potku za razumevanje duha odreene civilizacije. Jer, one ne propadaju, makar se
nama inilo drugaije. One samo menjaju prebivalita i vaskrsavaju u novim idejama. To
treba da razume. Da pojmi celinu. Vidi, recimo, renesansu. Posle neoprostivog,
vekovnog diskontinuiteta koje je nametnulo hrianstvo, ne samo u sferi teorije koja je
bila zatrta, ve i rigidnom suspenzijom slavljenja telesnog i ulnog, helenske vrednosti
ponovo su provrtele sebi put, kroz dela genijalnih stvaralaca. Vraaju se, obnovljene, u
novoj formi, kroz jednog Leonarda, kroz Botielija i Mikelanela.
Najee, kuhinja je bila naa uionica. Podnimljena za stolom, paljivo bih ga
sluala dok bi on poslovao oko ruka. Bilo je uivanje gledati ga kako kuva, veto i lako,
istovremeno pijuckajui vino iz ae koja je uvek stajala na radnom delu, nadohvat ruke,
sa obaveznom cigaretom od koje se nije rastajao.
Bile su to moje najlepe tri godine. Danilo je bio predava i tutor, ja zahvalni
uenik.
S druge strane, umeo je da teskobnost mojih pubertetskih godina i probleme koji
su mi se inili nereivim, uini svarljivim. Prihvatljivim.
Pred kraj osmog razreda bila sam potpuno iskljuena iz opteg odeljenjskog
druenja. Krenulo je lagano, od petog, kad je mama umrla. Bila sam obeleena. Plus toga,
Danilo je poeo da se pokatkad pojavljuje u koli. Dolazio je na roditeljske sastanke, kad
Marko ne bi mogao. Ili da me saeka posle nastave, ako bi se naao u prolazu. To je bila
novost. Mnogi iz kole nisu znali kakvog brata imam. E, pa, dobili su priliku da ga vide
(piem sa likovanjem, sa oseanjem trijumfa; ali onda, u mojih jedanaest i dvanaest
godina, ni u snu mi nije padalo na pamet da mi na njemu zavide), to ih je dodatno
razjarcalo. Zavideli su mi na ljubavi koja je bila vidna, a nenapadna. Samo ruka koju bi
poloio na moje rame. Nain na koji bi uzeo od mene prenatrpanu kolsku tanu. Osmeh
kojim bi me pozdravljao, dok sam ja, obradovana (ne elei nikog da izazivam, nikom da
Crowarez

58

Bosnaunited
prkosim a tako je u njihovim oima izgledalo) letela ka njemu. Danilo je bio moja bova,
moj anker koji me je drao da me talasi ne otrgnu i odnesu na uzburkanu puinu (boli
me uvo to deluje patetino, istina je). Niko od njih se nije potrudio da shvati da mi je on
zamena za neto to sam zauvek izgubila.
U poetku, trudila sam se da im se umilim, sve dok Dijana, predvodnica enskog
dela odeljenja, nije poela, namerno, uvek kada bih se stidljivo pribliila grupi za vreme
odmora, da napadno spominje svoju majku; moja mama ovo, moja mama ono. vakala
bih odgrizeni krajiak kifle, premeui ga sa strane na stranu, kao pare bezukusnog
drveta, svesna da u se zagrcnuti ako probam da ga progutam. Toliko bi mi se steglo
grlo. Druge devojice su utale ili dodavale poneto, sve dok ne bi postigle svoj cilj;
udaljila bih se, pod nekim izgovorom i vraala se u uionicu, da sedim sama. Da li je ikog
za to bilo briga? Da li je iko, od tih sebinih sadista (tako ih pamtim, u komadu, ne
razaznajui im lica; pamtim ih kao male, surove sadiste kojima nikad, nikad nisam
oprostila) pomislio kako mi je? Bila sam zapanjena tolikim stepenom mrnje. Zato,
pitala sam se. Nisu imale razloga za ljubomoru. Bile su daleko lepe od mene. Imale su
skoro oformljena tela, moje je bilo trkljasto i nesrazmerno, sa rukama koje su mi
dopirale gotovo do kolena. Imale su, za pubertetska merila, jo jednu prednost veini
su grudi znatno porasle, moje su se tek nazirale. U svlaionici, pred as fizikog, skupile
bi se u jedan kraj i ukale, takorei pokazujui prstom na mene, pa bi prasnule u kikot.
Zajedljiv. Jedva bih uspela da se presvuem od sramote. Vie me nisu pozivali na
roendane. ak ni deaci. Saznala sam da im je pripreeno da ostale devojice nee doi
ako ja budem prisutna. Na ekskurzijama, koje su za mene predstavljale nonu moru,
jedva bih nala drutvo. Nekog odbaenog, kao to sam bila ja. Ili bih lunjala sama,
pravei se da mi je super i da mi niko nije potreban. Bila sam neuklopljeno dete. I kada
opor to oseti, kidie na tebe da te dokraji.
alila sam se Danilu. Ponekad. Onda kad vie ne bih mogla da gutam svoj
nezaslueni jad. Rekao bi mi, bez uteiteljsko-pokroviteljskog tona:
Da, sad ti sve izgleda nesavladivo i preteko. Prosto, mora to da pregura.
Mora to da pregura. Tako. Bez slatkih oblandi oko gorkog fila. Danilov ivotni
credo, u skladu s kojim me je vaspitavao glasi: ne raunaj na sreu, na olakavajue
okolnosti. Ne raunaj mnogo ni na druge. Kreni sama. Ako uspe da smisli taktiku, da
smogne strpljenja ili da se prilagodi najgorem, iz svake naredne, lake situacije moi
e da nae izlaz i reenje, dok prstom pucne.
Uzdahnula bih kako samo dete suoeno s nepravdom moe da uzdahne. Znala
sam da nee uslediti neto iz pila ini ti se, moda ti treba vie da se potrudi,
pokuaj da ih razume. Ne, takve fraze nisam oekivala od Danila. Zato bih se hvatala
za neto to bi mi odredilo pravac:
Jesi li i ti bio zbunjen? Odbaen?
Bio sam jako zbunjen. Zbunjen kao som, rekao bih. Mislim da je deacima jo
tee u tim godinama. Mada, koarka je rano poela da me spasava od panine
stidljivosti. Bio sam dobar igra. Nije bilo problema da li e me neko hteti u tim. Hteli su
me. Pa sam izrastao do toga da sam biram ekipu. Socijalizovao sam se kroz sport.
Ni Danilu, dakle, nije sve bilo med i mleko. Ve sigurnija, ila sam dalje:
Ali, deca su sada groznija. Agresivnija nego u tvoje vreme.
Misli? Moda za nijansu. Sutinski, doza sadizma, spremnosti da se drugi,
slabiji, razliit po bilo kome osnovu, zajeda i kinji, predstavlja ljudsku konstantu. U svom
istom obliku ispoljava se kod deice. Koja ni najmanje nisu naivna. Niti su jagnjad
Crowarez

59

Bosnaunited
boija, kakvim ih prikazuje romantiarska pedagogija. im pone da im se razvija svest,
deca grade svoj svet u malom. Preslikan svet odraslih. Surovost, elja za moi, borba za
prevlast, sve to postoji u deijim odnosima. ak jasnije, jer je nezamaskirano. Ve se tu
formiraju odnosi jaki i slabi. Uklopljeni i izopteni. Popularni i udaci. Manjina, po
neem razliita, koja uglavnom iritira pritupu veinu. Veina, sledstveno tome, poinje
da srozava, na svaki mogui nain, one koji tre. Zato mora da ovrsne. Mora biti
spremna na udarce.
ini mi se da nikad nee proi. Da nikad neu porasti.
Naravno da hoe. Kao i oni koji ti zagoravaju ivot. Nita bitno se nee
promeniti. I dalje e ti podmetati nogu. Ako si borac, ustani, kreni dalje i kad te neko
estoko pree, kad pogreno odmeri svoje mogunosti spram cilja. Promeni ugao
gledanja, burgijaj na drugom mestu, ne odustaj pred prvom preprekom. Ili se prepusti
lakoj varijanti pravljenja kompromisa, a po cenu izdavanja svoje linosti.
To neu rekla sam, ne ba do kraja svesna smisla.
Dobar izbor.
Samo kad bih znala da u i ja jednom, tako kao ti, moi da budem... mirna sama
u sebi. Sa sobom. Razume?
Potpuno. Ali, shvatie da je i to samo privid. Vremenom naui da se ponaa
odvano, leerno, samouvereno i onda kada se uopte tako ne osea. Meutim, odeblja
ti koa. Moe vie i bolje da podnese. U svakom sluaju, mnoge stvari te se ne dotiu
vie, kao kad si mlad. Plus, to je velika prednost sazrevanja, skapira da mnogo toga to
ti se ini da jeste vano, u stvari nije. Ili nije toliko, koliko ti se sad ini. Tako stekne
dozu sigurnosti. Isturi ispred sebe svoje znanje, karijeru, novac, porodicu, kako ko,
vrednosti prema svom afinitetu, i to te u izvesnom smislu brani od sveta. Sve skupa, to
se zove zrelost. Tako nekako.
Pa, i nije ba obeavajue ruiasto.
Daleko od toga. ivot ti je stalni, veliki trud. Zadatak koji treba najbolje da rei.
A kada ti se uini da si, napokon, doao do relativno pouzdanih odgovora i da ti je svet,
sa svojim zakonitostima i zakoljicama, postao prozirniji, blii, laki za savladavanje,
shvati da si omatorio. Znai, ivot ti se svodi na traganje. Razne oblike traganja.
Najbolje je da ovaj osetljiv period provede u traganju za sobom. Da otkrije ta stvarno
voli. ta stvarno eli. Da se polako izgrauje u oveka. Bez obzira na uticaje. Sledi
svoju nit. Nai je, unutra, i sledi je.
Bilo je to milion puta utenije nego da me je teio arenim laama. Ba zbog toga
to nije, stvari mi nisu delovale beznadeno crne.
Prelaskom u gimnaziju, postala sam aktivni uesnik u dugotrajnim debatama s
Danilom, a od posmatraa spremanja hrane prerasla sam u angaovanu malu od
kuine, kako me je Frenki nazvao. Dok smo rendali, pasirali, seckali, meali, dodavali
zaine i kuali iz varjae, uz odobravajue mrmljanje, vodili smo ve ozbiljne rasprave.
Zna i sama koliko je Danilo alergian na mentalnu tromost. Na indiferentnost. O
svemu mora imati miljenje. Kritiki ga utemeljiti. Razgovetno izloiti. U protivnom,
lupeta, trua, palamudi ili baljezga.
Svakog dana podizao je letvu koju je trebalo da preskoim za po stepen vie.
Smatrao je lekovitim kad bi me okirao nekim podatkom koji je protivreio mom
Crowarez

60

Bosnaunited
zdravo-za-gotovo uzimanju stvari. Ni najmanje nije bio sentimentalan kad je trebalo
zatrti u meni svaku iskru predrasuda. Usmerio mi je um na traenje dokaza, oduio me
od olakog donoenja zakljuaka.
Veruje li da mi je kao petnaestogodinjoj klinki, dok sam gledala Lorensa
Olivijea kao Hamleta, preko novina koje je itao, dobacio:
Hamlet je jedan debeli, neodluni edipovac. Melanholina plaipika koja nema
odluke ni hrabrosti za kakvu konkretnu akciju, do da onu jadnicu duevno rastroji.
Arhetip nesposobnog intelektualca. Posebno nespremnog da preuzme na sebe
odgovornost.
Debeli edipovac? Debeli?!
Da, duo. A ti, umesto da gleda ekspira u tehnikoloru, idi pa itaj. Majka
njegova, Gertruda, prekida Hamletov dvoboj i trai pauzu, da bi se buca malo povratio.
sin je moj gojan i kratkoga daha, kae ona. To jest, ekspir.
Gaala sam ga jastuetom:
to izmilja!
Ali, te veeri sam proitala Hamleta. I naila na stih koji je citirao.
Sutradan, za dorukom, rekla sam mu:
Zato mora da mi uniti svaku izluziju?
Etimoloki, termin ilizija potie od latinskog illudere, to znai, titrati,
varati. Iluzija je, dakle, obmana, opsena, privid. Zato odgovorio je. Dobro je imati
ideju u koju veruje. Jasnu ideju, ne nekakvu nebulozu. I truditi se da je ostvari. Ideja je
plod svesnog. Plod rada uma. Okej, i ona moe biti pogrena, naravno, ali nije to po
definiciji. Iluzija jeste.
Uvek sam morala imati iscrpan odgovor na postavljeno pitanje. (Ne za svakog.
Uio me je, to mi je stalno ponavljao, citirajui svog omiljenog imenjaka, da se nikada,
ba nikada ne treba uputati u diskusiju sa ignorantima; sa dangubama koje
kompetentno hoe da ravnopravno diskutuju o stvarima za koje nikad nisu uli, do od
tebe, po prvi put. Ako vidi da tip nema predstavu o emu govori, odmah urolaj svoje
misli, kao ponjave, i prostri ih pred dostojnim sagovornikom, govorio mi je.)
Pitao bi me zato mi se svia Borhes, na primer.
Prosto mi se svia odgovorila bih, ali to, naravno, ne bi bilo dovoljno. Morala
bih da ga stavim u kontekst istorije knjievnosti. Da ga uporedim sa Markesom i
Kortasarom. Da, analizom, obuhvatim, maltene, itavu hispanoameriku knjievnost.
Zato, kako, kad, gde; misao je morala biti u proverljivim koordinatama. Nije
smelo biti neodreenosti. Nijedne. Imala sam, na primer, devetnaest godina, a on je
insistirao na odgovorima, kao da sam, u najmanju ruku, postdiplomac na Kembridu.
Bio je divan profesor. Doktor, to rekao Frenki. Pun poverenja u mene. I
nemilosrdan, u isti mah. Nehotice nemilosrdan. Odmeravao je moje sposobnosti prema
sebi, u tim godinama. Pretpostavljao je istu lakou savlaivanja.
(Znam iz njegovih pria da se jako lomio ta da upie. eleo je da studira reiju.
Pa, onda, klasine jezike. U igri je bila teorija knjievnosti. Elektrotehnika. Ili ista
matematika. Vukle su ga literatura koju je gutao, filozofija, sociologija, klasini jezici.
Drutvene nauke, kako se to kae. S druge strane, matematika, geometrija, fizika, hemija
bile su kao ucrtane u njegov genetski kod. Prirodni talenat, govorili su profesori.
Neuveni talenat. Nije morao da veba zadatke. Radio ih je kao izazov. Najtee, iz uvene
Venove zbirke. Tako se zabavljao. Naposletku, uspeo je da srenom odlukom pomiri
Crowarez

61

Bosnaunited
kontemplativno i delatno u sebi. Zato, valjda, arhitektura matematika i geometrija
pretoene u lepotu; pada mi na um najbolji spoj Marka i Svetlane, kao konani izbor od
tolikih mogunosti koje su se otvarale pred njim. Za svaku se mogao maiti. I svaku bi,
pouzdano tvrdim, iskoristio na najbolji nain.
Kako i ne bi, pored nadljudske discipline, upornosti i rada. Ono to je postigao,
plaao je, bez premiljanja, nespavanjem. Trebalo mu je vie sati i uzimao ih je od sebe.
Osvanjivao nad crteima. Mirno proputao dobar izlazak da bi zavrio zapoetu knjigu.
Naputao veselo drutvo i banenje, da bi no dovrio kucajui na svojoj Oliveti
maini; jo mogu da je ujem, kao to sam u detinjstvu, kroz san, po njenom
ravnomernom zvuku znala da je u kui).
A ja sam se, u stvari, grevito trudila da doskoim visinu koju mi je olako
postavljao. Ipak, ispalo je neto od toga. Postala sam Mesec koji blista ne samim sobom,
ve parazitski, od svetlosti Sunca. Vladalac njegovog zodijakog znaka, lava, i jeste
Sunce, a mog Mesec. Danilo je dupli lav. Nosi u sebi dva Sunca. (Podsmevao se mom
interesovanju za astrologiju. Gluposti, govorio mi je, bavi se glupostima. Jo fali da
okrene oljicu da ti neko iz nje gata. Eto, ispostavlja se da ima neega u tome. Ja sam
samo refleksija njegove svetlosti. I to mi je sasvim dovoljno. Previe, ponekad).
U surovim diskusijama, kada bismo igrali jedan na jedan, ni u emu mi nije
poputao; bacakao me je tamo-ovamo svojim daleko nadmonijim znanjem, etao me,
hvatao u grekama, zamerao generalizacije, vraao na poetak, uvek nezadovoljan, uvek
traei od mene bolje i vie. U drutvu, meutim, nije dozvoljavao da mi neko zapui
usta. Uostalom, bila sam njegov proizvod. Njegovo dete, da se tano izrazim. To je
najpreciznija definicija naeg odnosa.
Uvek sam ga imala iza lea. Kao oslonac i odstupnicu. Najpre sam morala da se
sama izborim za ravnopravnost meu osobama i po petnaest, dvadeset godina starijim,
da steknem potovanje kao sagovornik. Putao me je da sama ulazim u rasprave sa
njegovim, sa vaim prijateljima. Puio bi, mirkajui zadovoljno, dok sam ja penuala,
zanosila se, nadvikivala sa Sranom, Vidom, Nataom ili Frenkijem. A sve vreme, gde
god se i sa kim god bismo se zatekli, oseala sam da e uleteti kad posustanem, da e ako
se upletem, ako treba, upotrebiti najcrnji sofizam da bi me iupao.
Stereo Raki je proradio rekao bi Frenki, diui ruke kao da se predaje, kad bi
se Danilo ukljuio da podupre neku moju slabu taku. Bacamo pekire u ring.
Nasamo, dobijala sam packe. Logike, kako je on govorio. Taksativno mi je
nabrajao svaki propust.
uplje je to, prilino uplje zakljuio bi, ostavljajui me da se jedem od muke,
da iitam gomilu knjiga ne bih li popunila prazninu u znanju.
Ali, to niko nije video. Ostalo je uvreeno opte miljenje da me je prekomerno
razmazio.
to je, u sutini, tano...

Crowarez

62

Bosnaunited

26
Jovana je na Bekin ur otila nevoljno, posle dueg ubedivanja svog najboljeg
druga Nemanje kako nema prava da ga ispali.
Ne radi mi auto i neu ponavljala je.
U, jaka stvar. Uzeemo taksi. Jole, ne budi kvarna moljakao ju je. Please,
please. Vukljala si me na stotinu smarakih mesta, i uvek sam iao, a kad treba za mene
da se rtvuje...
Dobro, bre, Nemanja, gori si od svake enturae kad se rastoroe. Dobro, ii
emo.
Vee je teklo uobiajeno. Promuvali su se, malo igrali, iaskali s poznanicima,
lagano cugali pie i diskretno traarili o prisutnima. Nemanja je paralelno flertovao s
dve ozbiljnije kandidatkinje (krajnje povrno sa Bekinom drugaricom koja je dola u
redovnu vizitu Beogradu iz Holandije, gde je ivela poslednje dve godine, a prilino
intenzivno sa slatkom devojicom koju je znao jo sa studentskih protesta). Posle ponoi
smestili su se u manju sobu i upustili se u jedan od svojih unih razgovora u koji se
nepozvano upleo tip sumnjivog kolinika inteligencije, ali jakih miia, sputanih
aniranim Hugo Boss odelom. Izgledalo je da e (u nepravednoj borbi s gabaritom koji
je trebalo da obuhvati) svilenkasta tkanina svakog asa popucati u predelu bicepsa.
Njegova blajhana pratilja neprestano je nametala bretele haljine ispod ijeg su se
dubokog izreza uzdizale silikonske gromade. Smrtno se dosaivala u tom sobiku, sa
krajnje nezanimljivim sastavom.
Nije nama loe zbog njega, prijatelju ubacio se tip u Nemanjinu repliku
upuenu Jovani.
Ne, nego zbog mog pokojnog deda-Miljojka uzvrati mu ovaj, bez pardona.
Loe nam je zbog onih mrano je odmerio Jovanu i Nemanju koji se vucaraju
po ulicama i jedu govna, umesto da studiraju.
Jeste da sam uliarka... ree Jovana, skrueno, uprepodobivi se; blajhana
vlasnica silikonskih balona se nae napred da bi bolje osmotrila to mravo, bezgrudo,
travo udo koje se hvali da je kurva ...i to sa poprilinim staom. Skoro pet godina,
rekla bih, a, Nemanja? Uliarim, naime uzdahnula je.
Nemanja klimnu, sa malom zadrkom, kao da je u sebi zaista prebrojao godine
njenog staa.
Ali, eto, uspevam i da zavrim studije. Tako da, postie se, postie, kad ovek
dobro upne.
Tip nervozno pripali jednu, pri emu debela, zlatna narukvica znaajno zvecnu o
njegov sat.
Meutim, moemo stvar posmatrati i iz drugog ugla: samo je mrtav student
dobar student. Pa je, u skladu s tim, va ef potezao pitolj na studente. Moda je to
pravo reenje. Pomlatiti olo, pa onda, milina.
Tip se nagnu ka njoj.
Koji ef?
eelj. ini mi se da ste simpatizer radikala. Ili greim?
Je l' ovo neka prozivka? upita je natuteno.
Crowarez

63

Bosnaunited
Macane, nemoj ree blajhana, hvatajui ga za miicu.
Bila je naisto s tim da je trava definitivno opaljena. Ili je na nekom tripu.
Svakako, akala je i izazivala macana koji je, ona je to dobro znala, bio prilino
kratkog fitilja.
ta, nemoj! otrese on njenu ruku
Zato prozivka? uzvrati Jovana. Zato bi se neko stideo svojih politikih
uverenja? Moje vam je jasno, zar ne?
Nemam za ta da se stidim. Jesam simpatizer odgovori tip osiono. Da. I? ta
s tim?
Macane... opet se zauo plavuin glasi.
Pusti me vie, pizda mu materina brecnu se tip na nju. I? ta s tim?
ponovio je, okrenuvi se ka Jovani.
Nee, tek, ustuknuti pred ovom ludaom. Mamicu e on njoj. Drogirana,
uobraena, studentska pokvarenjua.
O, Jovana, pa gde si, traim te pola sata. Dri slovo, a dobacio je neko s vrata,
prisnim tonom.
Ugledala je Gorana. Namignuo joj je neprimetno, sauesniki.
Samo nam je ovaj falio procedi ona Nemanji na uvo.
Tip je dobro odmerio Gorana i odmah ustao:
Maco, idemo po pie. Ortak, sedi, nas dvoje ionako palimo ponudio mu je, s
respektom, svoje mesto.
Ovaj izvi obrve.
Vai, ortak prihvati Goran i zavali se kraj Jovane. Macan i blajhana isparie.
Dobro mi nije rekao zemljak dodade.
Zemo nadoveza se Nemanja.
Samo vi nastavite ree Goran. Ne dajte se dekomodirati. Sa mnom nema
konflikta. Ja sam apolitian.
Oh, oboavam takve apolitine ree Jovana, kao za sebe.
A kakve to, takve! upita je Goran zainteresovano. Lagano je okretala au u
ruci i posmatrala kako se vino ljuljuka do same ivice.
One koji su se lagodno ugradili u ovaj sistem ree ne odvajajui oi od malog
vrtloga koji je napravila. Tanije, koji nisu mnogo gadljivi u kom okruenju, s kim i
kako rade.
Jo jedan par uurbano napusti sobu.
Bogami, ima icu za ljude ree Goran, osvrui se. Ostali smo vrlo
malobrojni. A ti, inae, zna da je meni lagodno?
Izveban da na kilometar namirie opasnost, veteran u neprijatnim diskusijama
u koje je sa Jovanom ili zbog nje uletao, Nemanja je odmah detektovao da nee biti
problema. Osetio je vibracije koje su iz Gorana zraile ka Jovani. Skrivajui smejuljak,
uzdahnu:
Idem u patrolu, ako ima neto da se privede noas ree, lupnuvi Jovanu po
kolenu. Da bude dobra.
Zgodan momak prokomentarisao je Goran, odmeravajui ga otpozadi.
Izuzetno potvrdi ona.
Crowarez

64

Bosnaunited
Je l' ti to deko?
Mirno je ugasila cigaretu u pepeljari:
Da. Mi, naime, imamo otvorenu vezu, tako da se on slobodno, pred mojim oima,
muva sa drugom. I vice versa.
Goran je netremice zurio u nju. Kosu je bila skupila pozadi, u rep, ali joj je
nekoliko nemirnih pramenova, otrih poput uvijene ice, ispalo i ona ih je laganim
pokretima gladila unazad.
Lepo.
Lepo i vrlo moderno saglasi se.
Ustala je i poravnavala nogavice.
Opet uri?
Pravo da ti kaem, uopte mi se ne uri. Nego... osvrnula se po sobi u kojoj je,
osim Gorana i nje, bio prisutan jo jedan par, pored koga su sva deavanja prola
neopaeno. Gluvi za sve oko sebe, ljubili su se, bez prestanka, ve pola sata. Jovana
napravi pokret kao da suzbija zevanje ...nego mi je ubitano dosadno.
Dobro, glupa ala ree Goran. Za tvog pajtosa, hou rei. Izvini.
Jovana ga nije udostojila ni pogleda.
A ti meni?
ta?
Da se izvini.
Namrtila se, blago:
E, stvarno si... mnogo si, bre, dosadan. Mnogo.
Umakla je pre nego to je uspeo da joj odgovori.
Na brzinu se pozdravila s Bekom. Nemanji je samo mahnula preko sobe. Nagnut
ka devojci sa protesta, bio je, po svojoj kategorizaciji, u treoj, najdelikatnijoj fazi
muvanja. U toj zavrnici nije bilo poeljno da se pojavi bilo kakav remetilaki faktor.
Jovana mu je uputila prepoznatljiv znak. Digla je palac; idem, ne treba da me prati,
sreno. Uzvratio joj je istim pokretom.
Na ulici je bezuspeno pokuavala da uhvati taksi.
Sneg je poeo da promie kad su Nemanja i ona stigli. Sada je ve podosta
napadao; mokar, pretvarao se u bljuzgavicu po kojoj je bilo teko hodati.
Sivi peo metalik se zaustavio kraj ivinjaka:
I, eto mene, opet ree Goran, otvorivi svoj prozor do pola. Hajde, ui.
To je onaj fazon, ne prihvatam n kao odgovor.
Meni, uglavnom, ne govore ne.
Lucky you. Ali, ja ne spadam u ekipu uglavnom.
Cupkala je gledajui ka Duanovoj ulici. Kosa joj je bila mokra od snega. On je
izaao iz kola i stao tik do nje.
Prolo je dugih pet minuta.
Zna kad e ovuda naii taksi? Nikad.
to to tebe zanima? Ima svoja kola, pa izvoli, idi.
A i nos ti je potpuno pocrveneoree on, raspoloeno.
Ona tiho frknu.
Crowarez

65

Bosnaunited
Danas, kada postajem pionir, dajem sveano obeanje... poeo je da
deklamuje ...da te neu udaviti od dosade. utau, voziu, to je sve. Sad ui, molim te.
Odmerila ga je, sa podnoljive visine. Recimo, kao sa treeg sprata.
Ha ree. Oseam li to mrvice pozitivne samoironije?
Iskreno, nemam pojma ta ti to znai, ali mi se, ovako glupavom, ini da ipak
pristaje?
Uspeo je da joj izmami poluosmeh.
Hitro joj je otvorio vrata i saekao da se smesti. Pretrao je na svoju stranu:
Je l' ti je mnogo zima upita je, ubacujui u brzinu.
Ne odgovorila je. Noge su joj bile mokre; smrzla se.
Sad e proraditi grejanje.
utala je.
Da promenim CD?
-Ne, u redu je.
Ide kui?
Nego kud bih?
Vraar, je l' tako?
Nije ga pitala odakle zna.
Paljivo se probijao kroz uske ulice donjeg Dorola.
Povremeno je bacao pogled na nju. Skrenuo je levo, u Duanovu ulicu.
Ubedaim se kad prolazim pored ovih straara. Favele u centru Beograda.
Nikakve reakcije s njene strane.
Radi li ovo, uopte ree on, proveravajui desnom rukom stepen toplote
vazduha koji je duvao iz ventilacionih otvora. Mlako, jebi ga. Zimogroljiv sam,
nenormalno. Ti?
Neodreeno je odmahnula glavom. Moglo je znaiti i da i ne. Oba, istovremeno.
Jesi li se ugrejala?
Prilino ree ona, preko volje.
Videlo se da nije imala nameru da odrava razgovor. Lupkala je rukom po kolenu,
u taktu sa muzikom i ignorisala ga, nekako prirodno, bez trunke nelagode, kao to
lebrities, verovatno, ine sa svojim oferima. Ne uputaju se, tek, u konverzaciju sa
njima. Kuda bi ih odvelo silno gubljenje energije sa epizodnim likovima. Sa kuvarima,
nosaima kofera, sobaricama. Sa pedikirima i maserima. Kada se dokopaju ovakvih pet
minuta (fino zagrejani auto koji klizi kroz no i vozi ih kui), slavne linosti se,
verovatno, zavale u sedite, sklope oi i ute. Skupljaju snagu za sledeu javnu epizodu.
Goran se nehotice osmehnuo.
Izbili su kod Narodnog pozorita, Skrenuo je poludesno, ka Terazijama.
Dok su ekali na semaforu kod Skuptine, ona iznenada ree:
Bio si u pravu, malopre. Izvinjavam se to sam zadrla u tvoju privatnost. Mislim,
neuljudno je da te prozivam da li si se ili nisi ugradio u sistem. I na koji nain. Htela sam
da kaem, naelno, da se ivo udim kad ovek izjavi kako je ravnoduan prema onome
to na direktan nain utie...
uj, Jovana prekinuo ju je drago mi je da si se izvinila. to se tie mog stava,
Crowarez

66

Bosnaunited
stvarno sam apolitian. Mene takvi razgovori ne interesuju. Uopte.
Ona se naglo povukla. ak i fiziki. Odmakla se skoro do svojih vrata i uprla
pogled kroz prozor.
Nisam hteo da budem grub. Stvarno nisam. Jednostavno, to mi je guiteljska
tema, shvata? Ja, eto, ni ne glasam, ako ba hoe da zna nastavio je, u elji da odri
konverzaciju.
Nije odolela:
Ne?!
Ne, jer su za mene svi isti.
Mislim da je to debilno ugrizla se za jezik Izvini, runa je re, opet u ispasti
nevaspitana, ali iskreno mislim tako.
Da sam debil?
Debilna je navodna neutralnost, taj nadmeno-ignorantski stav iznad, taj
pseudosuperiorni stav da je sve svejedno i da su svi isti. Jer, nisu. Nikako nisu. Ni po
jednom osnovu. Jer, opozicija, makar bila najgora, makar bila ne znam kakva, makar,
stvarno bila bagra, pijuni, plaenici, izdajnici, ta god bili, prosto, ta opozicija nas nije
dovela dovde. Oni na vlasti jesu. Kako su, onda, isti?
Politika je, u celini, jedno veliko sranje.
Banalno, opte mesto ree ona prezrivo.
Pa, sad, moda je banalno, ali to je moj stav.
Kojim podrava reim.
Ja? Nikoga ja ne podravam.
Aha.
Koliko mi je poznato Miloevia su do jue podravali svi na Zapadu. I zvali ga...
da, faktorom stabilnosti, ako se dobro seam. Danas, on je za njih balkanski kasapin.
Zar ne vidi da se takve stvari deavaju mimo nas? Kad sazru neke, tamo, okolnosti u
nekom, tamo, optem deljenju karata, nas e, ovde, pustiti da...
Ko da nas pusti prekinu ga, nervozno. Jedino ako smo stoka, pa da nas neko
puta iz obora ili tale na ispau. Valjda sami treba da se otarasimo svog zla pri emu,
naravno, mislim na glavnog bosa dravne mafije, na ovu karikaturu balkanskog kuma u
srpskoj varijanti Cosa nostre... govorila je, prekomerno uzbuena.
Jovana, ej, ej podigao je malo glas. Zar ti ne ume ni o emu drugom? Mislim,
ne ide da takva devojka bude opsednuta i iskljuiva do granica da je neprijatno sluati.
Tipino ree ona. Bila je uvreena do sri, osealo joj se u glasu. Ovde se
iskljuivim proglaava svako ko govori jezikom injenica. I, onda, da ne bi ispao
konfliktan, da ne bi prekoraio granicu vaspitanja, da ne bi, valjda, uvredio onog to
lupeta do mile volje, onda se normalan ovek povlai. I tako, mic po mic, normalni su
ustuknuli, a budale, ludaci i kriminalci se ire i bahanaliu. Uostalom, u pravu si. Zato
bih se uopte s tobom preganjala?
Duboko je prektopila peeve kaputa i utonula u njega, prekrstivi ruke.
Kaem ti krajnje dobronamerno. Misli da je pametno da se kai sa
neotesanim tipom to nosi kajlu oko vrata, kao onaj od malopre? Popie jednom ljagu
od nekog takvog. Moda i neto gore. Misli da je to dokaz nekakve hrabrosti, ta li?
Uveren sam, na primer, da tvoj brat ne zna do koje mere se istrava, na svakom mestu,
prilino agresivno, ne vodei rauna pred kim i ta govori.
Crowarez

67

Bosnaunited
Danilo bi se zgrozio na takvu poniavajuu konstataciju.
Izvini, ta je u ovome bilo poniavajue?
To to smatra da mi neko daje odobrenje kad u i gde i ta da priam.
Uostalom, vara se, zna.
Uveren sam da ne zna ponovi Goran mirno. Garantujem. Pa se ti vreaj
koliko hoe.
U tiini koja je zatim nastala, ulo se samo kako krupne, mokre pahulje, teke
poput velikih kapi kie, pljuskaju o oferajbnu.
Bulevar je bio poluprazan. Goran je vozio sporo, namerno odugovlaei vonju.
A, o emu, inae, priaju tvoje devojke? ne izdra ona. Ba me interesuje.
Kako to konstruktivno osmiljava vreme s tim krasoticama kojima memorisanje
dubokoumnih stihova iz novokomponovanih pesama predstavlja vrhunski intelektualni
domet.
Zasmejao se:
Carica si, majke mi.
Jovana je tek tada primetila da su blizu njene ulice. I setila se da mu nije rekla
adresu.
Skreni iz Golsvortijeve... poe ona.
Znam gde stanuje ree Goran. To je jedna od blagodati koje uivam. Imam
pristupa podacima DB-a. aletove veze.
Ha, ha, ha izgovorila je ravnim glasom, sa kratkom pauzom izmeu svakog
ha.
Znam i tvoj broj telefona. Dala mi ga je Beka.
Jovana ga odmeri:
Skuplja brojeve ili ta...?
To mi je hobi, od malena.
Uparkirao se.
Hajde da popuimo po jednu. Da ne ode besna na mene.
Nisam besna. Zato bih bila? Hvala na vonji ree i krenu da otvara vrata.
ekaj as, molim te.
Zastala je.
Vidi, Jovana, svia mi se. Mnogo. To ti je, valjda, jasno. Inae ne bih jurcao za
tobom kao magarac.
Pre nego to je uspela da neto odbrusi, on ree:
Premda, uopte nisi moj tip.
Oh, kakav maler.
U principu nastavljao je mirno moj tip su mizle, to bi rekla moja pokojna
baba. A ti si, onako...
...posebna dovri ona zajedljivo.
...za moj ukus suvie drska. Mada, sa pokriem. To uvaavam.
Stvarno? Ba draesno.
emu ta stalna ironija? Je l' uvek tako reaguje kad ti neko kae da mu se
dopada?
Crowarez

68

Bosnaunited
Jovana mu se zagleda u oi. Cinino. Izdrao je, ne trepnuvi:
Pa, sad, zavisi ree ona, prva sputajui pogled. Trudila se da zvui nehajno.
Zavisi da li je to samo konstatacija, u fazonu dopada mi se kao osoba, ili je u pitanju
muvanje.
ta ti misli?
Mislim da bi, u skladu sa svojom reputacijom, trebalo da bude daleko
originalniji.
Ne, ne muvam te ree on. I neu te muvati, uopte, tako da ne mora odmah
da zauzima odbrambeni stav. Moe biti sasvim spokojna.
Blagodarim to si me potedeo. Inae, samo kad bi mrdnuo malim prstom, ja
bih ti pala u naruje.
Ne budi sigurna da ne bi.
ovee prasnu ona u iskren smeh da li ti stvarno misli da si neodoljiv?
Da. Kad se na nekoga stvarno namerim.
Nije mogla da odredi da li se ali. Bilo je neeg krajnje dvosmislenog u izrazu
njegovog lica.
Pa, da te obavestim, i ja sam. Neodoljiva za svoju ciljnu grupu.
Znai, ledena princeza ima svoju ciljnu grupu.
U koju, svakako, ne spada ti.
Veruj mi, ne bi dobro prola kada bismo se nas dvoje dohvatili.
Nema anse da se mi dohvatamo na bilo koji nain.
alio sam se ree pokroviteljski.
Osetila se nedoraslom za njegovu igru; suvie se zaletala, u elji da se dokae.
Spram njenih nervoznih reakcija, Goran je delovao superiorno.
Ja se ne alim ree. Protivno svojoj elji, zvuala je ljutito. Ti si totalno van
mog misaonog sistema. Van svih sfera mojih interesovanja.
Znai, ni teoretski ti se ne bih dopao?
Mali osmeh u uglu usana. Skoro neprimetan. Ali, samouveren.
Teoretski? Pa, ta ja znam. Da vidimo. Dobar si frajer, nesporno pokuala je da
uzme nemaran ton. Ako si, pri tom, jako, jako interesantan, duhovit, obrazovan,
moda... Teoretski. U stvarnosti, meutim, postoji ono ali koje devojci sreu kvari.
Spaava me to nisam devojka.
Tano.
Mada, voleo bih da znam koje je to ali.
U tvom sluaju, ima ih dva. Kao prvo oenjen si i, kao drugo, za mene si
moralno-politiki nepodoban. Zna taj izraz? Mora da si ga uo u kui, poto su ga
drugovi komunisti smislili i primenjivali za razne oblike diskvalifikacija i diskriminacija.
Nije ga isprovocirala:
Prvo ali uvaavam rekao je. Drugo, ipak, nije dovoljan razlog da ne
izaemo. Ponekad.
Drugarski? upita Jovana, otvoreno se kreveljei.
Zato da ne? Ili se ne drui sa mukarcima?
Naprotiv. Ali, ne trebaju mi novi prijatelji, recimo. I zato to... hmm... ne verujem
Crowarez

69

Bosnaunited
da bismo imali zajednikih tema. Pretpostavljam, na primer, da tvoja omiljena aktivnost
nije itanje Volta Vitmena.
Nije delovao uvreeno. Izgledalo je da se dobro zabavlja:
Ali ti to, ipak, ne zna sto posto ree.
Recimo da sam uverena devedeset devet posto.
Recimo, da izaemo da bi se potpuno uverila.
To be honest, dovoljan razlog da se oduprem tom primamljivom iskuenju je taj
to ne bih volela da me vide nasamo sa tobom. S druge strane, nemam obiaj da se
krijem.
Njena mala pobeda je ponosno zaleprala u nastaloj tiini. Bila je uverena da mu
je zadala dobar udarac.
Ja se ne krijem odgovori on posle krae pauze. Nemam razloga za to.
?!
I nita ne tajim. Ako aludira na moje izvikane avanture, dame uredno
obavestim o svojoj situaciji.
Izvikane? Ja sam bila uverena da je istina ono to priaju o tebi.
Kao, na primer?
Da za sobom ostavlja stazu enskih slomljenih srca.
Ha, isto sumnjam da one imaju tako lako lomljive organe. U svakom sluaju,
kao to rekoh, u vezu sa mnom ulaze dobro informisane. Tako da je izbor u potpunosti
njihov.
I tvoje ene, dakako ree ona podsmeljivo.
Dakako potvrdi on. Dobar ti je vokabular. Interesantan.
S likovanjem je osetila da je izgubio ravnoteu. Delovao je za nijansu nervozniji.
Radila sam na tome.
Puili su, ne gledajui se.
A moda ne sme zbog Danila? oglasi se on. Besno ga je odmerila:
Je li, a to te on toliko intrigira? Je l' to po nekom zadatku, ta li?
Odloio je cigaretu u pepeljaru.
Intrigira me ti ree tiho, nagnuvi se ka njoj.
Njegove oi, izbliza. Neto divlje poudno u njima. Neto tako uznemirujue, od
ega se Jovani steglo u stomaku.
I, onda, ruka koja je blago obgrlila njen vrat. Osetila je suv, nean poljubac na
svom obrazu. Sve se deavalo polako. Mogla se izmai, ali nije. Kolena joj se ispunie
vrelinom. ekala je. Dlan je skliznuo sa njenog potiljka. On se povukao.
Bila je potpuno poraena.
Ovo je ispalo jako, jako glupo rekla je. Suta zbunjenost u njenom glasu i
oima. Oseam se strano postieno i... traila je pravu re ...i glupo ponovi na
kraju.
Zbog malog, nevinog poljupca u obraz, za laku no?
Zna ti dobro o emu govorim.
Ukrstili su poglede. Po prvi put te noi odmerili su se vrsto i iskreno. Dugo.
Znam rekao je on, napokon.
Crowarez

70

Bosnaunited
Ona malo obori glavu. Bila se potpuno promenila; kao da je skinula teku,
neprikladnu minku iza koje je sinulo milo, otvoreno lice.
Lepo je ovo to si mi rekla. Stvarno. Retko i lepo. To si ti. Nisam se prevario.
Iznenaena, podie pogled.
Nisam se prevario ree on, ponovo. Znao sam od prvog trenutka.
Ona traga za najmanjom trunkom podsmeha. Sa olakanjem shvata da ga nema.
udno je to... ostala si prava devojica, a misli da si, ta ja znam, jako odrasla i
zrela. Da, vrlo si pametna, vrlo obrazovana, duhovita, zajedljiva, vrcava, teko je s tobom
izai na kraj govorio je veoma neno, veoma blago. A, opet Jesi devojica. Jedan veliki
deo u tebi nije odrastao. Onako, po redu. Imam utisak da si neto preskoila. Da si, preko
noi, postala ljupko starmala. Mislim, prstom da zagrebe te tvoje tirade, te tvoje vrste
stavove, drni stav, ispod se pojavi dete. I to je tako... dirljivo.
Jovanu protrese drhtavica. Ne mali drhtaj, ve podrhtavanje celog tela; neto
slino groznici. Njegove rei su joj prolazile direktno kroz srce. Kroz samo sredite srca.
Tamo gde je stanovao bol zbog mamine smrti.
Krivo srastanje gotovo je proaputala.
Da potvrdio je, kao da zna o emu ona misli.
Ona eli da veruje da je to trenutak preutnog razumevanja. Zato, nita ne dodaje.
Kao da se meu njima, potom, uspostavila bliskost vieg reda; napetosti u njoj je nestalo.
ekaj, imam tu, pozadi jednu...
Okrenuo se i preko svog naslona uzeo neto sa zadnjeg sedita:
Izuj cipele i umotaj noge. Sigurno su ti mokre.
Ma ne, u redu sam.
Neu da mi zakai neku upalu rekao je, bacivi oito veoma skupu jaknu na
pod, kraj njenih stopala. Jovani nije promaklo prisvojno mi. Posle u morati da te
obilazim, a sumnjam da bi te to obradovalo.
Uporno je odbijala:
Ne treba. Ne pada mi na pamet da upropasti takvu aketu.
Meni pada.
Ionako polazim...
Nemoj jo, molim te rekao je, sagnuo se i obuhvativi joj lanak, izuo joj je
jednu cipelu. Pa drugu. Uinio je to sa sveanom brinou. Porumenevi u licu, nije se
mrdala. Dozvolilaje da joj uuka stopala.
Sad si kao oni srednjovekovni kavaljeri to su bacali ogrtae u baru, da dame ne
uprljaju noge.
Iskreno odgovorio joj je, jo uposlen ni jednoj ne bih bacio ni maramicu. Ali
za tebe...
Uspravio se i namestio kosu.
...sve ree. Ne zezam se.
Zapalio je cigaretu. Plamen mu je osvetlio lice odozdo. Skrenula je pogled da se
ne bi odala. Odjednom, on poinje da joj pria o tome kako je, igrom sluaja, roen u
Njujorku, dok mu je otac radio pri vojnoj misiji u Americi. Pria, dalje, da su se vratili u
Jugoslaviju kad je imao etiri godine. I da je odrastao kao zlatno dete komunizma.
Kupari, Dubrovnik, Bled, najbolja odmaralita, najnovije marke kola, veliki stan,
Crowarez

71

Bosnaunited
luksuzan ivot. Nikada nije osetio potrebu da preispituje ispravnost tog sistema, kae.
Bio sam uveren, kae, da je manje-vie svima dobro. U stvari, vie, nego manje. Stvarno
jesam, kae.
Ja sam istinski, iskreno plakao kad je Tile umro kae. Imao sam etrnaest
godina i verovao sam aletu. Moj ale je oboavao Tita. Ja sam oboavao svog oca. Uvek
je bio pravi dasa. Laf. Kavaljer. Za mene je znailo to mi je otac bio partizan. Mnogo mi
je znailo. Jebi ga, borili su se protiv faizma, zar ne? Bio sam i ostao ponosan na to to je
kao balavac, sa dvadeset i neto, proao rat na pravoj strani. Tako sam vaspitavan. to
me ne ini, po definiciji, nekakvim frikom.
U drugoj prilici sigurno bi se upustila u polemiku. Zakaila bi se za svaku njegovu
reenicu. U ovom asu nee nita da pokvari.
To ti je moj background. Koji nisam birao. Kao ni ti svoj. Kapira ta hou da ti
kaem?
inilo se da je neim jako rastuen.
Kapiram, ali...
Progutala je ostatak.
Ali?
Htela je da mu odgovori kako ovek ne mora ostati zarobljen u obrascu miljenja
svojih roditelja. S druge strane, nije li ona ostala u matrici svog kunog vaspitanja? Da li
bi, stvarno, imala snage da iskorai na suprotnu da je, kojim sluajem, odrasla na toj
strani?
Slegla je ramenima:
Nita.
This is no ordinary love...., iz zvunika se razliva enjivi glas .
No ordinary love ponovi Goran, kao da govori samom sebi. Valjda svi to
prieljkujemo. Onda, ivot krene u drugom pravcu. Povrne veze, neto kao ljubav,
neprekidni niz ena koje se smenjuju, koje, na kraju krajeva, prestane i da pamti.
Runo je rei, ali tako je. Vie i ne znam da li sam ih ja muvao, ili su me one pokupile.
Znai istina je. Ti se ba, ono, zduno bavi skupljanjem skalpova.
Ne, ne u tom fazonu. Ne da bih se hvalio ili dokazivao. Ne. Kako bih ti objasnio...
kao da sam, po prisili, po inerciji, igrao unapred dodeljenu rolu. ini mi se da se nisam
mogao izvui iz toga, i da sam hteo. A, valjda, nisam dovoljno hteo. Spopadale su me,
preputao sam se. Sad, nisam ba tucao svaku budalu koja bi mi se nabacivala, ali jesam,
nebrojeno puta, bio s ribom onako... kao, 'ajde... zgodna je, to da ne. Usput, izgubio sam
iluziju da postoji neto to nije ordinary.
Ona, odnekud, pouzdano zna da Goran ne glumi.
Jebi ga ree on rezignirano, palei novu cigaretu. Jovana zapaa da ima lepe
ruke. I da mu decentni filip patek oko izraenog zgloba stoji nekako posebno muevno.
Ponekad mi je strano ao to se ni u ta nisam posebno udubio. Zavrio sam
ekonomiju tek da bih imao papir. Reda radi. Tek da mi neki seljober ne bi zalepio da sam
nekolovan. Minimum uloenog truda za maksimum koristi koju iz toga izvlaim. To je
princip po kome ivim.
Ona uti. Oputena je. Prijatno joj je kraj njega, u tim kolima, sa motorom koji
tiho bruji, da bi grejanje radilo. Napolju, sneg se pretvorio u gust, igliast, sitan, koji
kosimice zatrpava oferajbnu i od koga, unutra, postaje meko i beliasto svetlo.
Crowarez

72

Bosnaunited
Mada, znam ko je Volt Vitmen dodaje, aljivim tonom. Iako ga nisam itao.
Mnogo si propustio.
Da, mnogo. Niemu se nisam temeljno posvetio. Odatle ova dosada koju
oseam. Sve mi je postalo jako, jako dosadno. Ni u emu ne nalazim izazov.
Jovana naslanja glavu na sedite. Iskoena ka Goranu, sa kolenima malo
primaknutim, slua ga, kao uspavana njegovim glasom.
Ve neko vreme oseam nezadovoljstvo. Rastue, iritirajue nezadovoljstvo.
Nedovoljno da me pokrene na neto radikalno, a opet uporno i smarajue. Kao ulj. Kao
bol u zubu koji moe da izdri, ali te konstantno nervira. Mogu ti rei, najiskrenije, da
si neto najbolje to sam do sada sreo. I nemoj, sad, da mi odgovori kako te ne
poznajem i kako je ovo samo glupa fraza, jer postoje trenuci kada moe da vidi oveka,
onako, odjednom. I kako ti se otkrije tada, u tom trenutku, to je prava istina o njemu. Ili
njoj.
I ja verujem da postoje takve... okolnosti... da moe da se desi.
On zamiljeno klima glavom.
teta kae. Stvarno teta... za nas dvoje.
Zvui veoma iskreno. Ona ne zna ta da mu odgovori (ne moe mu, tek, rei ono
to u tom trenutku misli, da, teta, mogla bih se smrtno zaljubiti u tebe); prstom po
svom kolenu ara nekakve kruie.
U gimnaziji sam imao vezu sa jednom devojkom. Prva, velika ljubav. Ba velika.
Bar ja nisam posle osetio neto slino. Ni sa jednom. Ja sam treperio pored nje.
Bukvalno. Ne zato to sam bio klinac, nego zato to je...
Odlutao je, na trenutak.
U stvari, glupo je objanjavati ljubav. Desi se ili ne. Meni se desila, sa Jasminom.
Kada sam prvi put sluajno svratio u Fusion, jako si mi zaliila na nju. Poeo sam da
dolazim da bih te video. Izazvala si u meni... ne znam... otrgla si me iz te dosade. Onako,
vuuuf, jednim potezom. Uivao sam u nagaanju, u oekivanju hou li te videti ili ne.
Beka mi je rekla da te je pozvala veeras. Zato sam doao. Dovoljno mi je da ukradem
samo malo te... te tvoje razliitosti i da osetim kao da sam udahnuo ist kiseonik.
Jovana prenebregava izjave o sebi:
I, ta se desilo s Jasminom?
Poginula je.
Jovana ga gleda, razrogaeno.
Ila je, tog leta, kod svojih u Minhen. Bili su gastarbajteri. Kupili su joj stan na
Novom Beogradu, da se koluje. ivela je s bakom. Slali su joj lovu, skupe poklone, zna
te fazone, da nadoknade to nisu uz nju, baku je vrtela oko malog prsta, mogla je da radi
ta hoe, a bila je vaspitana, najbolji ak. Lepa, pametna, mogla je baciti svet pod noge.
Upisala je medicinu. Posle prijemnog otili smo u Cavtat, na mesec dana. Htela je da
obie svoje, pre poetka predavanja. Ja sam ostao na moru, trebalo je da se vidimo za
dvadesetak dana. Na povratku od roditelja, u blizini Zagreba, doivela je saobraajnu
nesreu. Vozio je njen ujak. Oboje na mestu mrtvi.
Jovana ne kae da joj je ao. Ne kae nita. upka rukav kaputa i uti. Zna da
nema utehe. Ona zna.
Ni o tome nikome ne govorim. Skoro nikome. Izbegavam ili retko sreem ljude
iz mog tadanjeg okruenja. Kad ih vidim, vrati mi se...
Crowarez

73

Bosnaunited

zoru.

Proistio je grlo:
Ne mogu da... neu da diram u nju.
Potpuno te razumem.
Ubrzano trepe, da bi spreila suze koje naviru.
Ubedaio sam te.
Ne, nikako.
Ostaju dugo nepomini, svako u svojim mislima.
Kasno je kae ona, napokon, iako eli da ostane, da ga slua i tako doeka

Da, kasno je, u pravu si. Ba sam te udavio.

Nisi.
Dobro, verujem ti. Tebi nekako verujem iz prve. I to je retko, zar ne?
Jeste.
Zna da sam ovako razgovarao... ne seam se kad. U gimnazijskim danima, kad
rei jo uvek neto znae. Shvata ta hou da kaem?
Aha.
I, pri tom, uopte se ne oseam glupo. Nekako mi je sve normalno pored tebe.
Govori tano ono to Jovana osea.
Dakle, da rezimiramo kae on. Dva ali ine kraj prie koja nije ni poela.
Opet je posmatra tako da ona poeli da je zagrli i zadri.
Tako je.
teta ponovi on. Bilo mi je... mnogo mi je bilo lepo, Jovana.
Uozbiljen, delovao je zastraujue privlano.
Pruila mu je ruku. Prihvatio ju je u snanom stisku.
ovee, oprljila si me ree, gledajui zaueno, u svoj dlan. Ne zezam se. Kao
da me je stresla struja. Opasna si ti.
Pa, upozorila sam te kae. I dodaje, odmah: alim se.
Otvara vrata i izlazi.
Stay cool dobacuje joj.
Jovana pretrava ulicu. Nestaje u ulazu. On eka da se u zgradi upali svetlo. Onda
eka jo malo, ni sam ne zna ta, pa ubacuje u brzinu i odlazi iz ulice, ve dobrano
pokrivene snegom.

Crowarez

74

Bosnaunited

27
...Sve ovo je predistorija Danilovog i mog odnosa, manje-vie tebi poznata. Polako
se primiem sreditu, vorinoj taki.
Devedeset pete, kada te je Danilo upoznao, imala sam dvadeset godina i glavu ve
punu politike.
Pamtim trenutak kada se Frenki ukljuio. Tokom prenosa uvene Osme sednice.
Danilo se nije odvajao od televizora, Frenkija je mrzelo da ode od nas, pa smo
rasejano sluali Danilove glasne komentare i neto priali, za sebe. Frenki me je
zadirkivao, po svom obiaju, ja sam ga povremeno mlatila pesnicama po miici, on se
branio, pa me opet zaikavao. Nadobudnu etrnaestogodinju pubertetlijku, koju nije
bilo teko naloiti. Danilo nas je povremeno utiavao:
ekajte, aman, da ujem.
Frenki se kreveljio njemu iza lea.
Idite u drugu sobu rekao je Danilo.
Sednica je uveliko trajala, za govornicu je izaao Miloevi, Frenki je okrznuo
ekran pogledom, pa se obratio Danilu:
Koji je ovo lik?
Danilo ga je izbrifovao.
Frenki je kritiki zakiljio, odsluao nekih pet minuta i konstatovao:
Evo nama novog diktatora. Vidi ga kako je isturio bradu, isti Due.
Minut-dva sluao je namrtenog Miloevia.
Ako nas ovaj zajae, najebali smo rekao je.
Ispoljio je prvi, izokolni interes. Danilo ga je kriom odmerio ispod oka. Ulovila
sam onaj kratki blesak na njegovom licu kad ga neto posebno obraduje. Uverena sam
da je tada shvatio da je Frenki peen.
Usledio je Gazimestan. Preko noi, autobusi, tramvaji, taksiji, bili su okieni
Miloevievom slikom. Voa je roen. Kao i njegov zagrieni protivnik. Svu svoju
frustraciju zbog neodlaska u inostranstvo, Frenki je usmerio ka Slobi. Sa negdanjim
arom kojim se bacio na muziku, glavake je uleteo u novu fiksaciju.
Seam se kako je izeo:
Ovako sam sedamdesetih u Grkoj gledao onog Papandopulosa, izlepljenog,
jebote, i po klonjama. Kakva idolatrija, da povraa. Je l' emo sad ovog da trpimo
narednih etrdeset godina? E, nee moi. Ne dam.
Reaguje kao pravi konvertit govorio mu je Danilo zadovoljno.
Danilov i Frenkijev nuni privezak (bukagija oko nogu, rekla bih), bila sam
prisutna i one veeri kad se Danilo vratio sa osnivakog skupa demokrata, gde je prvi
put uo inia.

Crowarez

75

Bosnaunited

28
Do osnivanja Demokratske stranke, u intelektualnim krugovima, Zoran ini je
prerastao u mit, ije je dejstvo bilo pojaano injenicom njegovog fizikog odsustva.
U Beograd je retko dolazio. Nije se ni dugo zadravao. Bio je kao ovek koga
nema. Neuhvatljiv.
Danilo i Frenki su o njemu uli more raznovrsnih pria i anegdota, poto su
poznavali Gileta, inievog kolegu sa Filozofskog, zadrtog ezdesetosmaa koji je,
istrajno sledei svoje ideale, jo uvek iveo u dobu hipika, studentskih nemira i dobrog
rokenrola. Nije diplomirao iz protesta to su profesori nakon studentske pobune
izbaeni s fakulteta. Bavio se molerajem. Nikada se nije latio pera (iako je bio talentovan
i svakako mnogo obrazovaniji od desetina publicista koji su lepo unovavali svoje
povrno poluznanje), niti pokuao da nae posao dostojan svog obrazovanja. Iz inata,
govorio je.
Javio bi se ponekad Danilu:
'Ajde da se malo pajtamo rekao bi.
Gile je bio opinjen iniem. Danilo je unapred znao da e, najdue nakon pola
sata, poeti: Zoran, pa Zoran.
Iako je veinu njegovih pria otpisivao kao preterivanja kojima je Gile bio sklon,
Danila je zabavljalo da slua o tom iniu. ak i kada bi oduzeo polovinu od onog to je
uo, polako je stvarao sliku o svakako neobinom oveku koji je kao student, leeran,
razbaruen, armantan, duhovit, brzomislei i nepredvidiv, ostavio za sobom trag
blistave komete. Nije samo Gile o njemu govorio sa zanosom. Poznavao je Danilo jo
nekolicinu iz tog perioda, koji su bili s iniem u grupi. Ili stariji. Uglavnom mukarce,
koji nisu ba skloni glorifikaciji potencijalnog suparnika.
Moe misliti kako je okirao Habermasa kad je upao u njegov kabinet posle
ponoi. Jesam ti priao? Ne ekajui odgovor, Gile bi nastavio: Stigne Zoki s dvae'st
maraka u depu u Konstanc. No pala, nema gde da prenoi, on put pod noge, pa na
Institut. Doe tamo, zgrada zatvorena, zakljuana, samo svetlo na spratu upaljeno. Zoki
lepo obide zgradu, vidi jedan odkrinut prozor, uskoi, pa teraj hodnikom, ka onom
svetlu. Hrupi u kabinet, kad tamo, Jirgen Habermas. Pie. Prenerazi se kad ugleda ovog.
Znao ga je, dodue, iz korulanske kole, znao je i da dolazi, sve je to sreeno, ali ne
oekuje ovek noni prepad. Kako ste uli, upitao je Zorana, a ovaj mu kae, lepo, kroz
prozor. Habermas se nasmeje, pre hiljadu godina, rekao mu je, tako su Sloveni upali na
Balkan. Vi ete daleko dogurati. Znam, odgovorio mu je Zoki, mrtav 'ladan.
Zamirio je, oima arao po zidu, zamiljeno:
Znam, jednom Habermasu. Hajdegerovom nasledniku! To ti je ta Zoranova
samouverenost. Samosvestan je, egzemplar ivi. I, ta? Doktorira za godinu dana. Kae
mu Vermer, on mu je mentor bio, kae, kolega, dragi, to nikom nije polo za rukom,
nikom, nikad, to je nemogue. A Zoran njemu, mogue je, moram da to raistim, eka
me odsluenje vojnog roka. Tako mu odgovorio. Kao da treba da raisti sneg. I raisti
ga, kako je i rekao. Priao mi je, jednom, vozili smo se nou, do Novog Sada, valjda, ne
seam se, a voli da vozi, kae, tad najbolje razmiljam... priao mi, da je dvadeset sati
dnevno kucao. Glavu nisam dizao s pisae maine, kazao mi je. A ja ga znam, znam kako
je uporan, kad se taj na neto namerai, to ima da padne, to e on da srui, da sjebe u
rekordnom roku, k'o bager. Zahvati, nakipuje do vrha, istovari. Tri poteza, to ti je. to bi
Crowarez

76

Bosnaunited
drugi drndao deset dana, on ga spii za sat.
Svaka mu ast. I, ta, odsluio vojsku i...?
I vrati se u Germaniju. Dobio Humboltovu stipendiju. Onda, u prvom cugu kad
je bio, to ti je ivelo po komunama, njih dvadeset u kui, bilo takvih, naputenih, usele
se, pa teraj. Ali, ne da Zoki da to bude bahato, ima da se potuje red. Bazina pravila.
Socijalni ugovor na delu. Sadili neko povre, neke zajebancije u bati, ovaj rilja, kuva,
zna kako, udo jedno, pravio i neke sokove. Deca iz komiluka mu donosila jabuke, za
sitnu kintu, one to otpadnu uz put, pa su pravili te sokove, ko god da doe, 'oe sok,
na, domai. Ma, pi ivi. Bio sam ja dvaput kod njega u poseti, tada. Prevodio je
Kropotkina. Posle i Rajnharda Koseleka. Kapitalno delo. Samo, to to ovde niko ne ita
ree s kiselim izrazom lica.
A, je l' dolazi u Beograd?
Paaa, ne ba. Poetkom osamdesetih, kad su Slovenci pravili one filozofske
okrugle stolove, pozovu Zokija na Miun, Ljuba, Vesna, pozovu ga da idu zajedno. On
doe po njih nekim razdrndanim BMW-om, pa spucaju u Sloveniju. Profani su voleli da
se duvaju pred Slovencima svojim vunderkindom. Jer, Zoki sve uesnike poisti u cugu.
Oduva ih, ovee. A Slovenci ga oboavali. Svejedno to ih je u diskusijama vozao kao
decu, da je to bilo smeno.
Jednog dana, Gile se pojavio s kesom pod mikom.
Doneo sam ti inievu knjigu Jugoslavija kao nedovrena drava pruio ju
je Danilu.
Dok ju je itao, doiveo je udesni oseaj mentalnog podudaranja; indi je
sistematino i pregnantno izloio njegove misli; ak su im i reenine konstrukcije bile
sline.
Sluajui ga na osnivakom skupu stranke, zaalio je to im se putevi nisu ranije
ukrstili.
ini je govorio jednim, prilino kratkim i veoma brzim, rafalnim tempom,
tekim za praenje, a u potpunosti sinhronizovanim sa Danilovim munjevitim nainom
shvatanja.
Vratio se kui oamuen.
Neviena energija. Prosto se izliva iz njega. I see koliko je pametan.
Zaueni Danilovim oduevljenjem, bez natruha ironije i skepticizma, tako
svojstvenim njemu, ak i u situacijama gde je stalno-na-oprezu kritiko nepoverenje bilo
neprimereno, Jovana i Frenki su ga zadirkivali.
Ovaj se, izgleda, zatelebesao... rekao je Frenki, osetivi malenu aoku
ljubomore, ono neprijatno peckanje kad nam se uini da nam je neko preoteo prijatelja,
osvojivi ga u jednom potezu, svojim neporecivim armom.
Jovana se strovalila na stranu, smejui se:
Jesi li, Danilo, priznaj.
Pazi, ve su ga stigle godine, vreme mu je za ozbiljnu vezu dodao je Frenki.
Ubrzo, bio je oaran iniem vie nego Danilo.
Crowarez

77

Bosnaunited

ovek je urbana faca. Rokenrol politiar. Za mene, on je neto kao nastavak

Donija rekao je Frenki kad su Danilo i on izali iz sale optine Vraar. Danilo ga je
nagovorio da poe.
Frenkiju se ini od prve dopao. Nosio je mali rep i neprimetnu minduu u
jednom uhu. Imao je na sebi farmerke, tamnoplavi demper uz vrat, ispod koga je
provirivala kragna koulje. Bio je vitak, mlad, nekako bezbrino veseo. Opet, dok bi
usput zastao da sa nekim razmeni reenicu, videlo se sa kojom prodornou shvata
oveka. U sekundi.
Gde ti Doni sad pade na pamet? upita Danilo.
Kao prvo, imaju isti background, oevi im vojna lica, a oni: u bunt protiv
sistema. Zna li koja je bila tema Donijevog maturskog rada? Pariska komuna.
Revolucionari, ovee, obojica. Ili ono inievo da ozbiljan politiar ne igra na kartu
irenja simpatija, udvaranja i izbegavanja sukoba. Ne podsea te na Donija? Onda,
obojica su otili iz zemlje, je l' tako? Ne vidi?
Pa, u neku ruku... ree Danilo pomirljivo.
U neku ruku...? Isti su, ovee, isti. Samo je Doni bio i ostao pesnik, a ovaj je
vrsto na zemlji. Ovaj e nas izvaditi iz govana, hvalim te, Boe, da se vratio u zemlju. Bio
si u pravu, Doktore, dobro je da smo ostali, da skenjamo Miloevia, onako, u cugu
govorio je zagrejano.
Pristupio je Demokratskoj stranci pre Danila.
Ti, lan partije zabezeknuo se Danilo.
Disciplinovan lan. Pion, to bi se reklo. I uopte mi ne smeta. Naprotiv. Jedan
po jedan, pobeda.
Svaka ast odgovorio je Danilo. Videemo koliko e tvoj zanos potrajati
dodao je sumnjiavo.
Potrajao je. Samo se odanost Danilu mogla porediti sa Frenkijevim potovanjem
prema iniu.
Malo uoi izbora devedeset prve Frenki je prestao da govori sa ocem.
Oterao sam ga u pizdu materinu priao je Danilu. Ja se neto nateem da
odrimo civilizovane odnose, ali ne moe ti sa ovekom kome je zacementirana svest
lupkao se prstom po elu. Kaem, daj, stari, glasaj za moju budunost, zajebi ovog
manijaka. A on, vojniina zadrta, kae, glasau po savesti. Znai, za Miloevia? Za njega,
kae on. Za onog koji razbija tvoju Jugoslaviju, i rui sve u ta si verovao? Za onog koji
nas gura u rat? Mogu da me mobiliu, mogu da poginem, ej, nije to nekakva daleka
mogunost, ve vrlo ostvariva, da poginem, je l' ti jasno, i za koga si onda glasao? Po
savesti, ponovi on. Ne mogu da verujem svojim uima, ustanem, jeb'o te Slobodan,
ponem da se derem, i jebala te tvoja savest. On skoi, ne moe ti tako sa mnom. Mogu,
jer se tebi jebe kako u ovde iveti, jebe ti se za roenog sina koji te neto moli, jednom
u ivotu, ve slua Miloevia koji e nas odvesti u kurac. Matorom nabrekle ile na
elu, iskoile s prsta, rek'o sruie se, opalie ga modani udar, ma jok, ilavo je to,
ovee, neunitivo, mar napolje, grunu on, napolje, jesi uo, ti e meni da soli pamet,
ti e da psuje u mojoj kui, mojoj, gledam, keva plae, spustila glavu, ruke prekrtene u
Crowarez

78

Bosnaunited
krilu, plae tiho, da ga ne nervira, valjda, doe mi u trenutku ao, onda pomislim, i ona
e glasati kako joj ovaj njen domain-tiranin naredi, nee smeti ni tajno, iza one
zavesice, da zaokrui neto u moje ime, pomislim, nemam ja veze sa njima, unesem mu
se u lice, zapamti, vie neu ui u tvoju kuu, i izaem priao je Danilu.
Oca je video jo jednom, u bolnici, po svom povratku iz Kanade. Iako ozbiljno
bolestan, Frenkijev stari se nije razneio sinovljevom posetom. Outali su je, najvei deo,
ako se izuzmu konvencionalna pitanja i turi odgovori. Otac se ponaao hladno i
nabusito. Preivevi bombardovanje, koje je za njega predstavljalo krunski dokaz da je
Zapad nameran da zatre sve srpsko, umro je avgusta devedeset devete godine, u dui
nepomiren sa sinom.
Rezultate prvih viestranakih izbora povee drutvo je doekalo kod Bokija na
slavi Svetog Alimpija Stolpnika. Od ponoi, paralelno su sluali radio i televiziju,
ukljuenu u drugoj sobi. Slava se pretvorila u izborni tab. Beleili su rezultate po
optinama, uporeujui izvetaje sa raznih glasila. Frenki je nazdravljao pobedi, ubeen
u nju vie nego u svoje postojanje. Ve pred zoru sve je bilo jasno; Miloevi je dobio.
Navijako raspoloenje se pretvorilo u depresiju. Sedeli su kao pokisli. Neki su poeli da
se utke kupe i odlaze. Boki ih je ispraao u tiini, kao da odlaze sa bdenja, iz sobe gde
stoji otvoren koveg pored koga se uviavno apue ili samo uti. Frenki je delovao kao
da je preiveo nokaut, posle koga se teko pribira:
ta je, bre, ovo ponavljao je, neprestano, osvrui se u tekoj neverici. ta je,
bre, ovo, Danilo, kakva je ovo kraa, majku im jebem lopovsku, da im jebem.
Ne psuj, bar na slavi prekinu ga Bokijeva devojka.
E, ne seri odvrati joj Frenki nervozno.
Bokiju je bilo neprijatno.
Danilo lupnu Frenkija po kolenu:
Nacirkao si se, Borislave, vreme je da krenemo.
Dugo su etali ulicama, uprkos zimi koja ih je tipala za lice i ruke.
Zna kako si govorio da je lenjost sutinska odlika ovog naroda upitao je
Frenki. Oseao je potrebu da ponovi sve ono to je, uz blagu dosadu, godinama sluao od
Danila. Sada ga se doticalo. I te kako.
Bio si u pravu. Ako naciju moemo da svedemo na jednu osobinu, citiram tvoje
rei, ako moemo da dopremo do jednoznanog, uproenog odreenja njene
samobitnosti, to je za Srbe patoloka lenjost i potpuno odsustvo istrajnosti. Lenjost da
saznaju. Da se promene. Da napreduju. O, da, moe sve to, ali na tacni. Bez temeljnog
truda i temeljnih potresa. Moe, ali da se ne potegne. O sistematinosti da ne govorim.
Samim tim, nema ni kontinuirane, promiljeno uvane i izgraivane tradicije.
Zapalio je cigaretu i kiselo se nasmejao.
Od muke se smejem, Danilo. Setio sam se tvoje uvene elaboracije o siru.
Kakvom siru?
Ma, onda, kad smo sedeli sa matorim oreviem, istoriarem, a on nam
palamudio o srpskom seljaku. Sea se? Pa mu ti odbrusio da je francuski seljak smislio,
nije mu smislila nauka, ovee, rekao si mu, ve on sam, smislio je hiljadu vrsta sireva.
Sa vrenjem. Bez vrenja. Sa fermentacijom ili polufermentacijom, sa plesni, sa bui, sa
travama, sa biberom, sa Bogom i ocem, meke, tvrde, ovije, kozije, smrdljive, miriljave,
Crowarez

79

Bosnaunited
gumaste, kremaste, stvorio je, bre, sve to se od mleka moe stvoriti. A Srbin je, rekao si
mu, od tog istog mleka, i kroz vekove svog bavljenja stoarstvom, uspeo da napravi tvrdi
i meki sir. Sa podvarijantama upavi i elavi. To jest, sa dlakama koje upadnu, ili,
sreom, bez dlaka. I smislio je kajmak, jer mu je to najlake. Ko da tue satima
mlatilicom da napravi puter? Ko da se aka sa tim, kad moe samo da se skine kajmak,
usoli se, i kraj prie. Pa, 'oe mladi, 'oe stari. Takoe sa podvarijantama upavi ili
elavi, kako ti zapadne.
A, da ree Danilo. Onaj mudroser koji nas je davio patetinim izjavama o
veliini i znaaju Srba, kao takvih. Koji su nastali i pre ameba. Sorabi, naime.
Jebali ga Sorabi. Da mogu da ga noas naem i uhvatim za guu, gde su ti srpski
domaini, burazeru, a? Gde je to srce umadije koje jedva eka da zbaci jaram
komunizma?
Danilo nije odgovarao na ova retorika pitanja. Ruku duboko zavuenih u
depove, jeo se u sebi, ozlojeen rezultatima vie nego Frenki.
Kakav, bre, mit o vrednim srpskim domainima nastavljao je ovaj. O
siromatvu koje ih je svezalo u napretku? Eno, gastarbajterisali su, podigli kue po
rodnim selima, nadigli dva, tri sprata, k'o kolu da zidaju, a i dalje ive u letnjoj kujnici,
uz poret i drva. Da ne govorim da im kuerine stoje neomalterisane, neokreene, u
dvoritima po omanje brdace peska i ljunka, preostalih od zidanja, zaraslo u travu od
godina stajanja. to srpski domain to ne raskri? to ne skloni, ne sredi, ne uljudi? to
ne ponese malo te kulture iz strane sredine?
Verovatno zbog toga da ne bi izgubili ekskluzivno oseanje traginosti ree
Danilo ojaeno. Jedino to se ovde potencira, to se neprestano namee kao matrica
naeg postojanja jeste taj oseaj traginosti koja ne obavezuje na akciju.
Je l' je tamo, napolju terao je Frenki, nezaustavljivo video onakve upe i
ardake, pomone, polusruene kuerke, zaputene, neobnovljene, opasne po ivot, bre,
gde se u krugu od sto metara moe zaraziti tetanusom od zaralih eksera, erpi sa
izvaljenim dnom, od lonaca bez drki, polutrulih dralja bez seiva, iskrivljenih seiva
bez dralja, od nekakvih ulubljenih reeta, od kra i loma, od prljavih dasaka, prastarih
inika, navi, polomljenih amlica, rasutih buradi bez obrua, sve sjebano, moj burazeru,
sve falino, ratimovano, napuklo, iskezeeno, polupano, nakrivljeno, iskrzano, sve
nabacano i pobacano, sve zatrebae nekad, a nikad se nita ne popravlja, ne slae, ne
dovodi u red. Sebe ne dovode u red. Jesu li Gogen i Van Gog slikali one, bre, Bretonke to
su isto kopale i drndale i grbaile po poljima, ali u onim belim keceljama, ovee, u onim
belim kapama, k'o da idu na priest. A srpski seljak, za to vreme, gaca u blatu, prljav i
neokupan. Je l' se nije moglo makar ljudski umiti?
Zastao je na as, uhvativi Danila za rukav:
Sea se kad smo, orni posle Francuske, posle onog zanosa u Burgundiji,
sledee jeseni ili kod Bokijevih u upu, da pomognemo oko berbe? Ja sam se, ovee,
istraumirao, do kraja ivota, onom inertnou, onim besom i ogorenjem to moraju da
rade.
Seam se potvrdi Danilo, iako Fenkiju nije bio potreban njegov odgovor.
Besni i ogoreni ponovi Frenki. Sea se kako su se bezvoljno vukli u ono
dupe od bate, da je zaliju, sve psujui sunce arko i krvavo, k'o po prinudi, k'o da su
robovi na plantaama, k'o da treba hektare da okopaju, a ne onaj pr bedni. Stek'o sam
utisak da bukvalno mrze i zemlju i one vinograde. Pukoe lea, kau. Sipali tonu eera u
kominu, srce me je bolelo, preprodavali Vino upi, obrtali silan novac po jednoj berbi. I
Crowarez

80

Bosnaunited
smatrali da je normalno da se od toga toliko bogate. Onako po srpski, murdarski, k'o da
je smak sveta, pa daj ta da. Trista odsto zarada po svakom poslu, to ti je minimum koji
oni oekuju. Sve ispod toga je beda za koju ne vredi potegnuti. Gde je tu tradicija, bre?
to se ne ugledaju na one destilerije viskija po kotskoj, iste ve stotinama godina,
modernizovane, ali ne tako da se od njih pravi industrija i od viskija ista hemija. Nego
polako, burazeru, kvalitet, rad, nee se nita stvoriti, ni propasti za jednu generaciju,
polako, prijatelju, treba opstati, izboriti se na tritu, vekovima potovati isti recept, istu
proceduru...
Frenki besno zgnjei opuak vrhom cipele:
Nije siromatvo uzrok srpske zaostalosti, ve lenjost, u pravu si ti, Doktore.
Zato, sem asnim izuzecima, nikome komunizam ovde nije bio stran. Kakvi! Priraslo je
to Srbima za srce, prosto se zaheftalo, k'o mrtvakim lepkom, ovee. Da ne priam o
takozvanoj radnikoj klasi, o notornim dabalebaroima. Nije se samoupravljanje bez
razloga ovde tako fino primilo. Na najuspeniji kalem bezobrazluk na lenjost. Kakve,
bre, Miurinove fantazije o limunima to mogu da rastu u Sibiru, i jabukama velikim k'o
lubenice, nita je to spram naeg izuma koji, naalost, nije ostao u sferi fantazije.
Samoupravljanje je, bato, najuspeniji spoj bezobrazluka, umiljene veliine i lenjosti,
koji su se u toj kombinaciji savreno proeli, pa jedno drugo uveali i pospeili. I do
danas, nita se nije mrdnulo u njihovoj svesti. Nita. Nee to promene, nee to
demokratiju.
Bio se izduvao.
Mislio sam, dobiemo ga, ovako pucnuo je prstima k'o nita. Puste tlapnje,
to bi rek'o tuli. Puste tlapnje, moj Danilo.
Nisu tlapnje, ali emo, oigledno, morati mnogo vie da potegnemo.
okiran sam. Stvarno sam okiran.
I ja ree Danilo, promukao od silnog duvana; cigaretu nije gasio. Nesumnjivo
da su krali glasove i muljali... ipak, ovoliku podrku Slobodanu ni u snu nisam predvideo.
Sneg im je kriputao pod nogama. Bili su smrznuti.
Da drmnemo neto u Kalencu, mora da se otvorio predloi Frenki.
Danilo pogleda na sat.
Nije. Hajdemo do mene, na kafu.
Mora da je tvoj Marko popizdeo. Pa, da se uzajamno teimo, a?
Posle nekoliko koraka besno je utnuo gomilu snega ukraj trotoara:
Ma kakvo teenje, koji moj. Neu, bre, da se teim. Razjarili su me do te mere da
se neu okanuti dok ga ne sruimo. Ne zvao se ja Frenki. Videemo mi jo... videemo...
Nije gotovo, nije. Tek poinjemo.
Dok su odmicali ka Topolskoj, rei su im se gubile u ledenoj noi.

Crowarez

81

Bosnaunited

29
...Nismo se bavili politikom zato to smo imali viak vremena, pa hajde da malo
toroemo, da dokoliarimo uz neobavezno teoretisanje o prednostima i manama
postojeih partija (kao to su to levi intelektualci pedesetih i ezdesetih godina inili,
Bog zna kako oduevljeni komunizmom, o kome blagog pojma nisu imali, o stvarnosti
tog komunizma koji su na sva usta vazdizali, ali je bilo i te kako fancy i trendy da hvali
Staljina i Maoa, dok ispija perno u nekom od kafea na San Mielu, u drutvu Sartra i
gospoe Simon, jer niko te, zaboga, nije obavestio o logorima i zajednikim stanovima i
erpama sa zakatanenim poklopcima, da ti sustanari ne bi ukrali bor skuvan na
time-sharing poretu, i uhoenju i ikaniranju i uskraivanju osnovnih sloboda; bilo je
moderno i tako egzistencijalistiki proseravati se o nepravdama kapitalistikog
sistema, dok, istovremeno, uiva u svim njegovim blagodetima), ve zato to nam je
odreivala sudbine na najneposredniji nain. Reim nije prestajao da nas iznenauje
svojom brzinom u dosezanju dna. Taman pomislimo kraj je, vie ne moe, dalje nema
kud, ve sutra se dno izdubi, ispod je novo, daj i njega da izbuimo, da vidimo ega dole
jo ima; tonuli smo dublje i dublje.
U jesen devedeset osme, kada je Rista poslao Gorana za moj sto, Frenki i Vida su
ve otili za Kanadu, zavladalo je opoziciono mrtvilo.
Digresija, opet.
Seam se kako smo ih ispratili.
i na zadnje sedite automobila. Vozili ste ih Danilo i ti, do Budimpete. Odatle su
leteli za London, pa u Toronto. Frenkiju su oi na onom njegovom mravom licu bile jo
vie upale. Sijale su zaarene od nesanice i suspregnutih suza. Bojala sam se da ga
pogledam. Liio je na pravog-pravcatog ludaka koji, u naletu lucidnosti, glumi da je
normalan.
Prethodne noi drao je monolog.
Nije da ne mogu vie, ve neu. Neu. Neu, da budem, da budem... malo je
zaplitao; ispraznili smo flau viskija, od koje je Frenki sam popio polovinu kako se
zvae ona knjiga to su ti uvalili za izu-ze-tan uspeh iz srpskohrvatskog jezika, u drugom
gimnazije?
Dobrovoljni brodolomnik dobacio je Danilo.
Tako je. E, pa, ja izlazim iz tog filma, prikane. Dosta je bilo dobrovoljnog
brodolomisanja. Sprcali smo najbolje godine. Najbolje. Dobro, u prvo vreme misli,
slueni su, nema slobode medija, propaganda na delu, sve neto pravda narod, sve
misli, opasuljie se, privee se k svesti. Pa se neto bori, mitinguje, iba se s
milicijom, lupa u erpe, eta se tri meseca, pet meseci, lepi plakate, duva u pitaljku,
proba, brate mili, na ovu i onu foru, na sve mogue zamislive naine, da objasni
narodu kako Miloevi ne valja. Ma jok. Nema ansi. Sjebao je sve to je mogao, sve
izgubio, odasvud se povukao podvijena repa, doveo nas do lipsaa, to rek'o Ljuba Tadi,
a to i dalje tri za njim k'o koza na solilo. Ovaj narod je u transu iz koga odbija da se
probudi. Shvata obraao se Danilu. Od-bi-ja. Moe ih ti vui za rukav, lupati im
amare, polivati kofama vode, nee oni da se probude. Ne ele. to je trans mraniji,
krvaviji, to vie odbijaju.
Crowarez

82

Bosnaunited
Popio je au kisele vode. ulo se kako mu puca u stegnutom grlu, pri svakom
gutljaju.
Onda stane, u jednom trenutku, kae, pa, ekaj, dosta je bilo, jebite se vie,
idite ve jednom u tu pizdu lepu materinu, gde svesno hoete da idete, ako je vama
dobro, super, samo terajte, srean vam put, ja silazim na ovoj stanici, ja sam svoje
zavrio.
Odetao je do komode, izvadio novu flau, doneo je za sto.
Uletvosan si, ta sad otvara taj viski pobunila se Vida.
Da se dibidus uletvoem, eto. Jer ne mogu da... ne odlazim s likovanjem, ni s
olakanjem. Znam da treba ovako, znam da sam u pravu, a stomak mi se prevre, i
oseam se popianim, ponienim i poraenim.
U teskobnoj tiini njegovo priznanje ostalo je da nam visi nad glavama.
Danilo mu je pruio svoju au. utke. Dolio mu je.
Zainatio sam se, devedeset prve, da me nee isterati iz moje zemlje. Pa, evo,
uspeli su.
Na pozadini sive, prljave svetlosti praskozorja koja se meala sa svetlima
upaljenih lampi u sobi, izmravio, siv u licu, izgledao je kao vampir.
Uspeli su. Mi nismo rekao je Frenki Danilu. Samo ti nee da prizna.
Uspeemo odgovorio je Danilo, uz onaj njegov smeak koji je umeo da nervira
svojom samouverenou. Oborili smo mu lokalne izbore. To je poetak kraja.
Moda nehotice, ali zazvualo je kao izazov. Ili prebacivanje.
Frenki se zasmejao, neprirodnim smehom. Zvuao je kao akal.
Kog kraja, Danilo? Iskreno veruje? Posle ove sramne, brzometne, podle smene
inia, dok nam jo ni zima sa mitinga nije iz kostiju iilela? I to uz pomo glasova
istih onih zbog kojih smo i protiv kojih smo proveli tri meseca na ulici, na snegu i
mrazu? Obaraju Zorana sa Slobinim i eeljevim poslanicima. Pa, gde to ima?! Kakva,
bre, opozicija, kakvi bakrai? Ovde svako gleda samo da zagrabi to vei deo kolaa. Iz
Miloevievih ruku? Why not? Niko nije gadljiv. Jedan je ivot, burazeru, drpaj vlast,
pare, kvote, ubaci se u verc benzina, duvana, ufuraj se sa Slobicom u dil, parice u
dake, pa na Kipar ili u vicu, obezbedi se, kraljevski, kupuj kue po Dedinju, sredi da ti
kum dobije stan, bratanica trafikicu ili butik, pa da je Bog vidi, krljaj po ovom to je
preostalo, omasti prste i brke dok jo ima i moe se. O kojoj opoziciji mi priamo?
Pripalio je, ini mi se, stotu cigaretu, te noi:
ini im je odrao govor kao Sokrat. I ta? Smejali su mu se, bahato,
pobedniki, u brk. Neu to vie da gledam. Pazi, sedam punih godina, od kad se vratio u
zemlju, iz usta ga poganih ne vade. Tolika koliina mrnje, toliko satanizovanje jednog
oveka, toliko uporno, sistematsko utuvljivanje u glavu narodu da je ini, jebe i
Ameriku i Vatikan i intergalaktiku zaveru protiv Srbije, sve to stoji, sve to igra neku
ulogu, i Mesec u konjunkciji s Marsom, i to ima veze, sve se urotilo protiv nas, ali, ali...
sve na stranu, moemo se mi nositi s celom planetom, Bog je uz Srbe, no problemos, ali
taj ini, e, u tom grmu lei pravi zec, on je kriv. Za rat, za sankcije, za Jezdu, Dafinu,
kriv je to nestane vode u avgustu, i to pada kia u oktobru, sve je on to izazvao,
dozvao, sredio da nam se desi, on nas mrzi, on ima natprirodnu mo, jeste mu stranka
minorna, ali kriv je za sve, pijunina nemaka, potuljena, prodana dua, da njega nije,
sve bi procvetalo.
Upiljio se u Danila i izgovorio, tano ovo, odlino pamtim:
Crowarez

83

Bosnaunited
Jo fali da mu daju kukutu da ispije. Dobrovoljno. Valjda bi se, onda, smirili.
Konano.
Jeim se kad se setim tih rei.
Prorokih.
Ne vidim vie smisao. Ne vidim ga. Ovo sa Zoranom me je dotuklo. Iskreno,
mislim da bi i njemu bilo najbolje da se pokupi i ode negde, da ivi kao uvaen gospodin
ovek. Profesor. I ne samo on. Svi koji misle drugaije, a nema nas mnogo, svi treba da se
iselimo. Odjednom. Kolektivno. Evo im, nek se ire, nek bahanaliu, nek nema vie
ludaka koji tu neto akaju, bukaju na sitno, kvare im koncepciju, kvare im lepotu
ivljenja, da se mi sklonimo, pa, eto im, brate, iroko im polje...
Ja nikud ne idem. Ima da zavrimo posao, potpisujem ti. Ove godine, dogodine,
videe. Pesak je iscurio, jo par zrna, i kraj je. Zavriemo.
Frenki je zurio u njega. Dugo.
Neemo, kume ree, odjednom potpuno trezan, odjednom drugaiji, kao da
mu je neka via sila doapnula istinu, neopozivu, nama skrivenu Neemo. Rak je
metastazirao, nema neobolelog dela, trebalo bi sve odstraniti. A to je nemogue. Duboko
je to otilo, u svaku poru. Nema pomoi.
E, sad si, nadam se, zavrio rekla je Vida. -'Ajde da pokuamo da odspavamo
nekoliko sati. Modar si kao da te je poplava izbacila.
Neu da spavam odgovorio je odluno.
Danilo je ustao:
Da napravimo krug po kraju rekao je.
utke su izali iz sobe.
ta su, na rastanku, priali Kastor i Polideuk?
I sa koliko se bola raspolutila ta skoro blizanaka vezanost?
Bespotrebno je da ovoliko rasteem o rastanku sa Frenkijem. Kao da si ti to
zaboravila.
Ali ne mogu da se oslobodim utiska one noi. Sada znam kako se oseao. Mislimo
da razumemo kroz ta prolazi neko, koga volimo, kad pati. To je zabluda. Sve
uivljavanje ili saoseanje ovog sveta ne moe da se meri sa autentinim bolom. U
Frenkijevom, a sada i mom sluaju, to je bol pomean sa uasnim, nemerljivim, gueim
besom i frustracijom.
Dobro, vraam se...
...Zavladalo je, dakle, opoziciono mrtvilo, a meni je, sve ee, poelo da se javlja.
Jedna reenica: Ovo nije moj ivot.
Ne znam kako bih ti objasnila. Sea se lika Rejel iz filma Bladerunner?
Savreni replikant, kome su, radi potpune uverljivosti, dodata i seanja i oseanja.
Mikroip sa nasnimljenim uspomenama koji je ubaen u njen mehaniki um. I ona to ne
zna, ona veruje da su te slike slike njenog detinjstva, da su to prava seanja i prava
oseanja. A replikante. E, neto slino sam poela da doivljavam. Da su oba ivota (jer
imala sam dva svoj i Danilov) na neki nain pogrena. Ne, ne pogrena. Falsifikovana.
Moj je proticao pritisnut neprobojnim olovom (kao da sam primorana da stanujem u
kui pogreno sazidanoj na osojnoj strani, gde sunce nikad ne dopire, pa su zidovi vlani,
Crowarez

84

Bosnaunited
hladni, miriu na trule i memlu, a biljke u okunici rastu zakrljale, deformisane,
nakrivljene ka pretpostavljenom izvoru svetlosti, u naporu da se dokopaju bar malo
blagotvornih zraka), bez dogaaja koji su normalni za tinejderku, pa devojku od
dvadeset i neto godina. Osim ako se normalnim ne smatra to mi je generacija (ja svoju
zovem SM generacijom, obeleenom vladavinom Slobodana Miloevia, sa svim
spektrom znaenja i konotacija koje to sobom nosi) odlazila u rat; nasilno mobilisani
momci ili oni koji su otili iz uverenja, svejedno, toliki su izginuli, da smo, pri
okupljanjima najee govorili o smrti (lino sam znala etvoricu poginulih; Mirjanin
brat se iz Vukovara vratio kao nervni bolesnik... da ne nabrajam dalje). Nisam imala
svoja putovanja, ni svoje splavove s gitarama, nisam imala privilegiju da me ba bude
briga ko je premijer i kad e SPS izgubiti na izborima, jer ja studiram i hou da
magistriram i da se zaposlim i trebalo bi da imam veliko, veselo, buno drutvo s kojim
u otii na more, i pevati, i zezati se, i zaljubiti se i vratiti se preplanula i rastereena.
Nisam. Umesto toga, imala sam drugi, ugraeni, pozajmljeni, implantirani ivot kao
kompenzaciju. Toliko sam puta ula svaku Danilovu i Frenkijevu priu, toliko puta s
njima odgledala fotografije iz Barselone, Porta, Amsterdama, sa Delosa i Rodosa (uz
komentare, sea se kelnera u ovom baru, e, ovde smo sreli one Engleze, dobra je bila
En, kakve oi je imala, ovee, lepa, da ne veruje da je Engleskinja, sea se onog neba
nad Firencom, prve veeri, vidi nas na Koruli, kako je mirisalo na borovinu, so i ribu,
jebe Ibicu i Kiklade, nigde takvog mora, a tek Lastovo), da sam vremenom usvojila
njihov ivot kao svoj. Dopunski. Znam kad su kupili bruks cipele, koje su grupe sluali,
gde su izlazili, znam kako je izgledao dragstor i kako se ispijalo pivo na stepenicama,
znam koja je muzika putana na klizalitu Tamajdana. Znam ukus cigaret-vaka. I vaka
u kocke. Znam za Romanu iz Cepelina i uvenu Lolu iz Monokla. Znam, a ne znam. To
nije moje. To je nasnimljeno. Hranila sam se tuim zalogajima. Ve savakanim. Isisanim.
Nekoliko meseci pre nego to sam upoznala Gorana krenulo je, kako rekoh, da mi
se javlja. Ne kao glasovi u glavi. Prosto, osetim to. Radim neto, predano, idem gradom ili
sedim i trakeljiem s Nemanjom, ili itam, zaneta, sve je okej, sve je normalno, koliko
moe biti, i odjednom ovo nije moj ivot. Tako. Kao nekakvo saoptenje koje zvanino
izdaje jedan deo mog mozga.
Gospodo, ovo nije moj ivot. Pres-konferencija je zavrena. Nema pitanja. No
further comments.
Tu je, onda, upao Goran. U njegovom prisustvu, bar na trenutak, iskoraila bih sa
osojne na prisojnu stranu. Prijalo mi je. To lano sunce. Nisam znala da je lano...

Crowarez

85

Bosnaunited

30
Jovana je eznula za romansom, sa velikim r. Bliila se dvadeset etvrtoj godini
i oseala oajniku potrebu da doivi neupitno, bezgranino oboavanje, kao heroine iz
romana Dostojevskog, pred kojima se klealo i molilo, zbog kojih se polagao ivot, koje
su mogle da do mile volje dobijaju histerine napade, padaju u nesvest, da se
predomiljaju neuteno plaui, bacaju se nauznak na kanabeta i fotelje, da prave
raznorazne scene i prireuju skandale, kojima je, ukratko, sve bivalo doputeno i
oproteno zbog bezumne ljubavi njihovog srenog izabranika, ali i brojnih, upornih,
odbijanjem neobeshrabrenih oboavatelja.
enja je bila umnogostruena time to oko nje nije bilo niega sem rata,
stradanja i patnji. Bila joj je potrebna ljubav koja e nadomestiti sve drugo. Bila joj je
potrebna velianstvena ljubav koja e se rasprsnuti kao areni, zvezdani vatromet u
glavi i srcu. Reju, eznula je za oseanjem koje bi je spaslo od beznaa i popunilo svu
prazninu u njoj.
Nekoliko veza, uglavnom sa vrnjacima, nisu u njoj ostavile znaajnijeg traga.
Bilo je tu i zanosa, ali prilino bledih, u poreenju s prieljkivanim. Bilo je raskida, ali ni
nalik tragediji. Njene ljubavi su bile mlake i prijatne; jedva vidljivi talasii to se
formiraju na samoj ivici obale i blago se prelomivi tek liznu pesak, ne poremetivi
njegovu glatkou.
Prolo je desetak dana pre nego to se Goran javio. Za to vreme Jovana nije
izlazila. elela je da ga vidi. Htela je da sebe onemogui u tome. Danilo ju je odavno
nauio da nedostinu ili neprilinu elju naprosto treba pobediti htenjem. Govorio je to
sa takvim ubeenjem, da se inilo najjednostavnijom stvari na svetu. Zaista, zato bi
ovek, to bie obdareno umom, dozvoljavalo sebi da njime upravljaju instinkti, ako ve
ima volju? Svojim postupcima, Danilo je bio ivi dokaz da je to mogue; elina volja kod
njega je bila izdignuta na nivo principa. U njegovoj blizini izgledalo je lako i jedino
prirodno ponaati se kao dostojanstveno bie duha i razuma. Uglavnom, to joj je polazilo
za rukom. Dodue, nije bila ni izloena velikim iskuenjima pred kojima je trebalo da
snaga volje trijumfuje. Uistinu, ono najvee, koje sa lakoom razbija prepreke i
odbrambene mehanizme razuma i volje, nije joj do tada stalo na put.

Crowarez

86

Bosnaunited

31
Uprkos njenim oekivanjima, Goran je nije odmah pozvao. Bila je mirna. tavie,
bila je izuzetno raspoloena tih dana.
Javio se dok je itala u krevetu. Nekako, znala je da je to on. Imala je vremena da
stia srce, putajui da se telefon tri puta oglasi, pre nego to je podigla slualicu.
Jovana?
Da?
Goran je. Hteo sam da ti neto predloim. To jest, da te odvedem na jedno
mesto.
Uspravila se.
ta bi s naim dogovorom? upita. Mislila sam da smo se razumeli.
Razumeli smo se.
Pa?
Pa, smislio sam neto specijalno za tebe.
U pono?
Nije pono, ve pola jedanaest.
Ne mogu.
Ili nee?
Neu odgovorila je gotovo tuno. Rekla sam ti ve da mi ne moemo da se
druimo.
Jesi, i slaem se.
Jovana se zbuni:
Izvini, a ta, onda, znai ovaj poziv?
Izuzetak. Uini mi. Samo ovaj, jedan jedini put. Nemoj da mi upropasti
iznenaenje.
Ona se premiljala.
Dobro rekla je posle duge pauze.
Na oku sam, kod tebe. ekam te.
Kom oku? upita iznenaeno, pritravi, sa slualicom u ruci, ka prozoru.
Sneg je vejao, gust; nije mogla da vidi dalje od prve uline svetiljke.
Kod kafia.
Ali, ja sam u pidami.
Obuci trenerku, ta bilo, i pouri. Nigde ne izlazimo, ne optereuj se
garderobom rekao je i spustio slualicu.
Kola su bila zagrejana; iz ureaja je tretao Donijev glas.
Utiao je kad je ula.
Da se prekrstim ree on doekujui je sa irokim osmehom koji mu je ozario
lice.
Stvarno se prekrstio. Neveto.
Ne budi teatralan, ne ide uz tebe.
Crowarez

87

Bosnaunited
Ovo je iskreno. Hvala Onom gore, na nebu, to si pristala.
Krenuli su. Jovana je odolevala svojoj radoznalosti. Nita ga nije pitala. Zapalila je
cigaretu. On je izbio u ulicu Maksima Gorkog i skrenuo desno.
Kako si, ovih dana?
Kao i uvek odgovori Jovana.
Ja nisam najbolje, hvala na pitanju.
Ne vidim da ti neto fali. Mislim, dobro izgleda.
Samo dobro?
Fenomenalno.
To volim da ujem.
Moda e ti se ovo jo vie dopasti. Moja tetka Polka, ena koja nam sprema
stan od kad znam za sebe, prava mudrica, jednom mi je priala o nekom momku, htela
da mi ga opie, sve joj se inilo nedovoljnim, dok se nije dosetila kako e, pa kae, zna,
lep je, lep, da ti doe odvratno koliko je lep.
Prasnuo je u smeh.
Genije ena.
isti. Non-stop je citiramo.
Goran napadno uzdahnu:
Eh, ono to meni fali, ne vidi se.
Znai, neto duevno.
Da. I avo ima duu. Ili nema? 'Ajde sad, da te vidim.
Ja tog, Rogatog, nikad ne prizivam. Znai, neu da raspravljam o njemu.
Uostalom, ima literaturu, sholastiku, vrlo bogatu, pa izvoli, iitaj.
A je l' interesantno?
Prilino. Recimo, jedno od pitanja je koliko anela moe da stane na vrh igle.
Koliko? Je l' zna odgovor?
Znam. Ali, neu ti odati.
Fiju ree on. Evo ga, opet. Priliv istog kiseonika.
E, to volim da ujem.
Meu njima zavlada prisnost, ona od pre desetak dana.
tuli je pevao: Odlazimo, zajedno u no. Jovana je pojaala ton.
Slua Donija?
A ta ti misli? Pa, mene je dokaio kad sam bio omladinac.
Titov.
Naalost, Stari je ve bio kaputt.
Jesi ga gledao, uivo?
Tita?
Daj...
Jesam. S aletom, u loi, na stadionu.
Gorane!
Mnogo si slatka kad se nanervira.
Crowarez

88

Bosnaunited
Gorane!
Gledao sam ga. Dva puta. Bilo je isto ludilo.
Blago tebi.
Ima u pregratku sve njegove albume. Sve. Samo biraj. Znam da ga oboava.
Zna?
Da, rekla mi jedna ptiica.
Ba si se temeljno pripremio.
Nisam, veruj mi. U trenutku ludila, hrabrosti, rekoh, pozvau je, nek me ispali,
bar u probati... Hteo sam, bar desetinu puta. Pa, onda kaem, daj, ovee, iskulirala te je,
ne budi kreten.
Jovani je tako toplo oko srca, da joj se ini da e vrelina izbiti spolja, da e
progoreti demper.
Bio sam u gradu, neka ekipa uas Boiji, dosaujem se, pitam se koji u ja
krasni s njima, kroz prozor vidim kako divno pada sneg i pomislim, sad. Sad u. ipim,
da sebi ne dam vremena da se predomislim, sednem u auto, doem na Vraar i okrenem
te. Ovo je ambijent za ledenu princezu, rekoh sebi. Idem po nju da je vodim... zastao je.
Vie nije mogla da izdri:
Stvarno, kuda idemo?
Na kraj sveta.
Ozbiljno te pitam.
Najozbiljnije ti odgovaram.
Gleda ga ispod oka.
Jesi gledala Bogovi su pali na teme?
Aha.
Zna da se onaj mali Bumanin uputio da pronae taku gde svet prestaje,
uspeo da je nae, i bacio flau koka-kole s mesta koje je za njega predstavljalo kraj sveta.
Metafora, znai?
Ne, u pitanju je neto krajnje realno. Samo polako, videe.
Ve su proli Novi Beograd i jurili ka aerodromu. Jovana se osvrnu, u nedoumici:
Neu dalje, ako mi ne kae kuda emo.
Zastao je, ukraj, ukljuivi etiri migavca.
Na jedno mesto, na kraju sveta ponovio je.
Figurativno ili stvarno, koliko je to daleko?
Zavisi.
Od ega?
Od tvoje mate.
Ona zagladi kosu.
Bolje da se vratimo.
Nema poverenja u mene, je l' to?
Pa, ja te skoro ni ne poznajem.
Mislim da me poznaje. Ili sam sanjao onu no?
Razmiljala je, grickajui usnu.
Crowarez

89

Bosnaunited
Priznat u ti da te volim/ na zgodnom mjestu uz put.
Ne radi se o poverenju. Jednostavno, nije pametno da vozimo po ovom
kijametu.
Ja sam spreman.
U redu ree ona. -I ja sam. Idemo.
Proli su benzinsku pumpu i skrenuli ka autoputu.
Vodi me u Novi Sad?
Dogovorili smo, bez pitanja.
Hm.
Posle naplatne rampe, utonuli su u mrak. Skoro da nikoga nije bilo na putu. U
nekoliko navrata mimoili su se s ponekim vozilom i jednim kamionom iz suprotnog
smera. Osvetljene snanim farovima pahulje su padale u kovitlacu koji se obruavao na
vetrobransko staklo, stvarajui oseaj vrtoglavice; kao da se kola okreu, lebdei iznad
kolovoza ije se zavejane ivice nisu nazirale. Brisai su ravnomemo radili, tupo
udarajui uspavljujuim, ravnomernim zvukom.
Volim vonju nou ree on. Posebno na pustom drumu.
I ja.
Vie nisu priali. Ona je putala Donijeve diskove. Izmenili su tek poneku
reenicu.
Sneg je, sada, padao horizontalno, pravo na njih; izgledalo je da se ne kreu.
Je l' ti naporno? upita ona.
Ne.
Preli su most kod Beke, skrenuli na obilaznicu pod blagim usponom, pa se opet
spustili u ravnicu.
Ja pojma nemam o geografiji ree ona. To strano nervira Danila. Milion
puta, zapravo svaki put kad idemo u Novi Sad, pitam ga a koja je ovo reka. Sad mi vie ne
odgovara, misli da ga zezam. Ali, stvarno nemam pojma. Nemam pojma ni u Beogradu
gde je Dunav, a gde Sava.
Pa, i ja mislim da me zeza.
Ne znam, asna re. Sad mi moe rei, ja opet zaboravim.
Koja, na primer, protie ispod savskog mosta?
Fora je u tome to se ne zove savski ili dunavski, ve Brankov.
Znai, otkrila si mi svoju slabu taku.
U, imam ih ja...
Ne bih rekao.
Na primer, nema ansi da u brzini odgovorim ta je levo, a ta desno. Kad sam
polagala vozaki, napisala sam malecko l i d na nadlanicama.
Ali si poloila?
Iz prve.
Uas.
Skupila je danove, prislonila ih uz staklo i zurila kroz njih kao kroz malenu
osmatranicu.
Ima li neeg na vidiku pitao je Goran.
Crowarez

90

Bosnaunited
Zvonik. Ovamo...
...levo dodade on.
Da. Kao u onim ki staklenim kuglama, crkva i pahulje.
Manastir Kovilj ree Goran. Kad u stvarnosti, u prirodi, vidimo tako neto
prelepo... ono, zalazak sunca, pa nebo sve u bojama, ili crkva i sneg koji pada, onda to
nije ki. A staklena kugla sa crkvicom jeste. Zato?
Zato to je prirodno lepo neposredno. Priroda je dejstvo, a umetnika tvorevina
je delo, dakle neto posredovano, u duhu roeno, u duhu, svesti koja mora pronai
adekvatnu formu izrecitovala je.
Goran je odmeri, naas odvojivi oi s puta:
A ne zna na kojoj reci je Ada Ciganlija?
Ne.
I treba da ti, kao, verujem.
Da.
Dobro. Pristajem da ti noas sve verujem.
Ki izjava.
Nije. Ili, kako bi ti rekla, ovo je prirodno dejstvo, pa zato nije. Ako bismo,
meutim, to proitali, kao repliku u nekom romanu... onda jeste. Je l' tako?
Brzo ui.
Imam dobru profesorku.
Ne skidajui pogleda s puta, ree:
Zapali mi jednu, molim te.
Mogao je zapaliti sam. Ve je popuio dosta cigareta. Hteo je da mu je ona doda.
Kad su im se prsti dodirnuli, Jovani se to uinilo veim stepenom intimnosti nego da su
se poljubili.
Pazi sad, skrenuu na lo deo puta. Malo emo se istruckati.
Usporio je. Kola su zapadala u jame prekrivene snegom.
Neemo se zaglaviti ree on s pouzdanjem. Nepokolebljivo je menjao brzine.
Auto je poskakivao, pa propadao u meke nanose.
Pa, sad, krenuli smo pod rizikom, ne bi bilo fer da kukamo ako stanemo.
Volim to ima petlju. Pravi muki odgovor.
To je kompliment?
Nego ta. Muki stav kod tako nene devojke. Smrtonosna kombinacija.
Nisam sigurna. Ne pali to mnogo. Posebno na Balkanu. Ovde je najbolje, ako si
ensko, da trepe i uti.
Toga mi je preko glave.
Treptaica?
Aha.
Meni ba izgleda kao tip za takve.
Izgled esto vara. Je l' tako?
Tema je postala suvie delikatna. Jovana uuta.
Naili su na jednu uzviicu; sputajui se, pod niskim gasom, Goran skrenu malo
Crowarez

91

Bosnaunited
udesno.
Dole, kraj reke, nalazila se stara, velika kua. Neosvetljena. Oigledno prazna.
Zaustavio je auto. Ugasio motor i svetla.
To je to ree pun ponosa.
Sneg ih je netedimice zasipao.
To je to? ponovi ona upitno.
Ve je zaboravila kud su i zato krenuli.
Kafana Na kraju sveta rekao je teatralno pokazujui na kuu. Stvarno se
tako zove. Naalost, sada ne radi. Razoarana si?
Ne.
Otvorila je prozor, isturila glavu i murei okrenula lice k nebu. Prijao joj je dodir
hladnih iglica po licu. Mirisalo je na sneg i na reku. Bilo je tiho, da se ulo kako se
pahulje, ukajui, sleu po kolima.
Kao u bajci ree ona.
Rekao sam ti da kraj sveta zavisi od tvoje mate.
Dopada mi se.
Je l' je odvratno koliko je lepo?
Skoro da jeste.
Povukao je ivicu njenog kaputa i ogrnuo joj rame:
Da ti ispriam neto. Tebi mogu.
Jovana zatvori prozor. Stresla je pahulje s kose i iskrenula se k njemu. Dok je
govorio, nehotice sve tie, neprimetno su se naginjali jedno ka drugom; skoro su se
dodirivali licima, u tami.
U manastiru Kovilj ima jedan monah, vladika, ne razumem se ja u te inove,
uglavnom sprovodi nekakvu rehabilitaciju za narkomane. Kao, rad, slikanje, duhovnost,
razgovori, ta ja znam... kau da je terapija uspena. Proletos sam doao da obiem
jednog ortaka, jednog od retkih s kim odravam gimnazijsko prijateljstvo. Kad sam
poao, kae mi, svrati dole, na Dunavu ima kafanina, ba kafanina, ali je klopa super,
probaj. Stvarno, odem. Bilo je toplo, moglo se sedeti napolju. Troje gostiju i ja. Gazdarica,
mrtva hladna kae, sad e Mile, valjda njen mu, da upeca, pa emo vam neto spremiti.
Ne znam da l' se zeza, ali svejedno mi je, Dunav mi takorei tee pored nogu, sunce
blago, jo nema komaraca, onako, kad se potrefi perfektan trenutak. Donese mi, ubrzo,
bez pitanja, riblju orbu u plehanom tanjiru i komadeku, s dva prsta debelu, seenu
preko cele duine domaeg, okruglog hleba. orbe ima, porcija stie, kae mi. Kad,
pitam, onako, da vidim je l' su namerili da na meni isprobaju neki lokalni tos. ta ja
znam, odgovori mi, i gleda ka Dunavu, k'o da se neto s njim domunava, moda za sat, a
moda i pre. Dobro, kaem, i navalim. orba ljuta, korica hleba hrskava, a sredina kao
kola, kao trudla, slatka, prste da pojede. Zavrim, omaem tanjir, veruj mi, to nisam
radio od detinjstva, vidim nema dotinog Mileta, krenem niz obalu, do prvog dokia,
daanog, s idejom da se brzo vratim. Tiina, reka tek struji, ni jednog talasa. Zagledam
se i ubrzo osetim neki neverovatan mir. Smirenje. Kao da me je neko ispumpao. Ono,
prosuo me u reku i skroz sam prazan. Zna izreku mir Boiji. To sam osetio. Majke mi.
Dan klizi, prijatno, milujue, vie ne znam zato sam tu, ali i ne elim da znam, ne treba
mi nijedan odgovor, samo da blenem u Dunav, u insekte koji dokae povrinu vode pa se
naprave kruii okolo. ta je bilo dalje ne znam ni danas, tek, kad sam se osvrnuo, skoro
Crowarez

92

Bosnaunited
da je pala no. Pomislio sam da sam zadremao. Ne, nisam, sedim kao i pre, nije mi pala
glava, nisam se nakrivio, prosto, vreme je negde otilo, mimo mene. ta bi, pitao sam se.
Krenem nazad za Beograd, a glava mi uplja, spava mi se, nenormalno. Stanem usput,
popijem dupli espreso, ma nita, ovee, kapci padaju, ne od obine pospanosti, nego od
tog mira, neverovatnog, u meni. Doem kui, bukvalno se sruim u krevet i probudim se
posle deset sati sna. Onda sam shvatio da ima neeg, ovde. Ali, nisam hteo da iskuavam
aroliju, moda se to dogaa tako, bup, s neba, jednom u ivotu. Noas pomislim da bi
bilo super da s tobom ponovim.
I, je l' deluje?
A na tebe?
Da. I tvoja pria, i mesto.
Onda je misija uspeno okonana ree on.
Startovao je motor, izaao napolje, zagazivi preko lanaka u sneg, i oistio
vetrobran i zadnje staklo.
Malo je manevrisao, uspeo da veto okrene kola i zaputili su se nazad.
Da li se na njih, stvarno, spustio nebeski mir, ili je u pitanju bilo neto drugo, tek
nisu imali potrebe da razgovaraju. Sreno su izbili na put ka Beogradu. Sneg je
nesmanjenom snagom vejao, Goran je vozio sigurno, nijednom ne skrenuvi pogled k
njoj.
Tek kad su se uparkirali pred Jovaninom zgradom, rekao je:
Hvala ti.
Rekao je, jo:
Neu te zadravati ni sekund. Znam da su to mune situacije, ono, ta rei, kako
se rastati. Nita, samo izai i lepo spavaj.
Iznenadio si me, potpuno. Nisam oekivala ovako neto od tebe.
Najlepi kompliment koji sam ikad dobio.
Iskren.
Znam. ao, Jovana.
Prola su dva dana. Treeg, opet oko jedanaest, pozvonio je telefon:
Moemo li malo da priamo... samo malo pitao ju je.
Kada je spustila slualicu i krenula da ugasi lampu kraj uzglavlja, shvatila je da je
prolo vie od sat vremena. Ponovo je uzela knjigu i pokuala da nastavi sa itanjem.
Nije joj ilo. Bila je potpuno dekoncentrisana. Odustala je i zavukla se pod pokriva.
Ubrzo, zaspala je dugim, mirnim snom.
Posle toga, kao da su postigli nekakav preutan dogovor, javljao se svake veeri.
Nije ga pitala odakle je zove, ni kako moe da sate provede s njom u glasnom razgovoru
koji nije morao da skriva, zbrzava, niti da zavereniki apue. Nije ga pitala nita lino.
On nju jeste. Sve ga je interesovalo. Zapitkivao ju je, ona je priala. Kao kad se neznancu,
na seditu do sebe, poverimo vie nego nekome bliskom, verujui da je nepromiljena
iskrenost i sama deo puta, neto to nepovratno nestaje iza nas, poput kilometara koje
prevaljujemo, ne oseajui ih. Katkad, Jovana mu je itala pojedine odlomke iz njoj
dragih knjiga, katkad bi se smejali, katkada utali, dugo, ali i to je bilo lepo.
Oseala je da je on prisutan, celim biem. Tu nije moglo biti varke.
Crowarez

93

Bosnaunited
Je li rekla mu je jednom, petnaestak dana poto su poele njihove redovne
seanse kako Beograd preivljava bez tebe?
Teko, mislim.
Potpuno si zanemario svoje oboavateljke. Mora da pocrkae od enje.
ujem da ih kupe na gomile k'o muice.
Red je da obie parohiju. Bar povremeno.
Ne da mi se. Izaao sam iz posla. Definitivno.
Smejala se.
Zima im je prola, tako. Vodili su nestvaran ivot, satkan samo od rei, koji je
lebdeo u mraku, kao samostalna, samodovoljna celina, nezavisna i neuslovljena niim
izvan same sebe. Nijednom se nisu videli. On nije vie predlagao. Bila mu je zahvalna
zbog toga. Njihovi razgovori bili su kao san. Lep san koji ne ostavlja nikakve posledice.
Samo prijatne trnce, kad bi ih se tokom dana setila.
Dani su, pak, bili otrenjujue grubi. Savet NATO je Kosovo postavio kao
meunarodno pitanje. Na sastanku u Londonu Kontakt grupa je zatraila da Miloevi, u
roku od deset dana, povue specijalne policijske snage s Kosova. OVK je otvoreno
pozivao sve sposobne Albance da joj se pridrue. Pritisak Amerike na srpsku vladu se
pojaavao. Miloevi je odbio proirenu posredniku misiju Felipea Gonzalesa.
Danilo je pratio vesti sa stegnutim vilicama:
Evo ga, opet srlja govorio je. Srlja i nee se zaustaviti. Misli da moe da opet
predribla NATO, OEBS, Ujedinjene nacije, Boga oca. Ali, ovog puta, estoko se zajebao.
Poeo je na Kosovu, tu e se okonati njegova sumanuta avantura. A mi emo gadno
nadrljati.
Jovani su postali neophodni noni, bezbrini sati provedeni s Goranom.
Krajem marta, bila je naglo trgnuta iz katatonine opijenosti.
Sutra mi je roendan rekao joj je Goran. U stvari, ve danas. Prola je pono.
Srean ti roendan.
Htela je da doda neto; neku odmerenu nenost. Preduhitrio ju je:
Mogla bi da mi pokloni jedno vee. Uivo. Da proslavimo. Moe?
Ne odvratila je bez premiljanja.
Delovalo je mnogo grublje nego to je nameravala.
Zato? Ionako smo svaku no zajedno. Na izvestan nain rekao je osetno
hladnim glasom.
Neodreenost njihovog odnosa koja mu je davala lakou, moda lanu, ali Jovani
tako prijatnu, bila je opasno ugroena. ta god da izgovori, pomerie njihov odnos ka
nekakvoj defmiciji. Uobliie ga. U neto. Tiina je postala neprijatna.
Dodue, tebi taj izvestan nain odgovara, kao sigurnosni izlaz. Da se iz svega
ovog izvue bez traga.
Iz svega ovog ponovila je, neveto zaueno.
Dlanovi su joj se preznojili. Zagazili su u miniranu zonu koju su tako veto
izbegavali.
Zaista ne razumem iz ega se ja to, kao, izvlaim bez tragova.
Ne? Pa, razmisli. Ovog puta ti mene prva okreni rekao je i prekinuo vezu.
Bila je iskreno zaprepaena kada se sutradan nije javio. Ni narednog dana. Ni
Crowarez

94

Bosnaunited
onog posle toga. Sedela je u kui, kao privezana za telefon. Ali, on nije zvao.
Pisala je diplomski, itala i radila do pred zoru, samo da bi utiala sat koji je, u
njenoj glavi, glasno i precizno odbrojavao minute koji su proli od njihovog poslednjeg
razgovora. Na fakultet je odlazila sa uverenjem da je on, sigurno, odnekud kriom
posmatra. Platoom ispred Filozofskog prolazila je naroito uzdignute glave, uverena da
e Goran izreirati sluajni susret. Bila je uvebala kako e da zastane i
veselo-iznenaeno kae:
Otkud ti?
Od njega, meutim, nije bilo ni traga. Nekoliko obazrivih pokuaja da od Mire
neto sazna o njemu, zavrilo se neuspehom.
Nisam ga videla, ne pamtim rekla je. Kao da je ispario.

Crowarez

95

Bosnaunited

32
April je doneo kie. Hladne, dosadne kie, dobrodole kao opravdanje Jovani za
depresiju u koju je potonula. Pokuala je da Mirjani i Nemanji ispria ta joj se desilo. Od
etrnaeste godine, kada su se nali zajedno u prvom razredu gimnazije (gorko iskustvo
iz osnovne kole Jovanu je uinilo vie nego opreznom prema novoj sredini; tek kad se,
nakon brojnih, izokolnih proba uverila u iskrenost Nemanjine i Mirine prijateljske
naklonosti, prihvatila ih je, eljno, jednom za svagda), njih troje su delili sve. Bili u stanju
da meusobno pretresu, do detalja, i najljue ponienje koje bi doiveli. Znali su da sve
ostaje zakopano u krugu trojke, kako su sebe zvali. Meu njima nita nije bilo blam,
sem neiskrenosti. Ali, neto ju je spreavalo da im se otvori. Nosila se sa sobom sama.
Posle desetak dana apatije, odluila je da napravi temeljno spremanje stana.
Prkosei kii koja se sipljivo cedila iz sivog neba, sloila je zimsku i izvadila letnju
garderobu. Odnela je kapute i jakne na hemijsko ienje. Upakovala je izme i duboke
cipele i zamenila ih baletankama, sandalama i papuama. Sredila je kuhinju, pobacavi
kutije sa ajevima i vitaminima kojima je istekao rok, okrnjenu iniju, staru cediljku za
sok i dve isluene varjae. Oprala je svaku teglicu sa zainima i vratila je na oribane
police. Otopila led i prebrisala friider. Napravila novi raspored sitnica u kupatilu.
Usisavala je knjige, preslagala silne papire, tatine, Danilove i svoje. Ranije je znala da
zastane usred posla i itavo popodne provede nad Danilovim belenicama. Ili u
razgledanju starih slika. U prevrtanju long-plej ploa, koje je Danilo drao u dve velike
kutije, u uglu sobe. Sada je radila kao maina; bez zastajanja, uklanjala je i bacala
nemilice svoje beleke, stare rokovnike, magazine, olovke, istroene hemijske i markere;
bez zagledanja i naroite provere, ubacivala ih je u ogromnu kesu koju je vukla za
sobom kroz stan. Ne zastajui, sve dok predvee ne bi pala od umora, istila je iz sebe
razoarenje. Skoro da je nestalo i teine koja ju je pritiskala. Moglo bi se rei da se
smirila. Naterala se da telefon posmatra kao obian aparat, ne vie kao neprijatelja i
muitelja. U dugim razgovorima sa sobom dola je do zakljuka da ju je sam Bog spasao
da izbegne veliku opasnost. inilo joj se da je uspela da odskoi sa ivice provalije.
Nekanjeno.
Danilo je umeo da kae kako ono to ne moe da se imenuje, ne postoji. Niko nije
mogao znati za Goranove i njene razgovore. Sve to je stajalo iza, Jovana je, odbijanjem
da mu da ime, odgurnula u nepostojanje. Niega tu nije bilo. Niega, ponavljala je dok je
ustro pajala okove visokih tavanica i iznosila kese sa dubretom.
Kada je zavrila sa onim to je samo ona mogla dovesti u red, pozvala je
tetka-Polku, koja je oprala prozore, drvenariju i tepihe. Zajedno su izmicale komade
nametaja, da bi usisiva dopro do svakog kutka, poskidale zavese i vratile ih, oprane i
miriljave, na garnine.
Napokon, kua je odisala apsolutnom istoom. Jovana je osetila nov polet u sebi;
kao da je bacanjem sveg starog i nepotrebnog napravila prostora da prodie.
U maju, prolee se ustalilo. Blago, uteno, sa svojim nenim, ranjivim zelenilom i
prijatnim veerima, unelo je u Jovanu melanholini spokoj. Deavalo se da u njoj iskrsne
njegovo ime. Samo tako: Goran. Pre nego to bi uspela da zgazi dalju misao, osetila bi
hladni dodir na srcu. Sasvim kratak. Kao da ga je okrznulo krilo none ptice, u brzom
letu.
Crowarez

96

Bosnaunited

33
Jovana je uparkirala svoj oboavani, teget fijat punto, nasleen od Danila pre
godinu dana.
Goran se stvorio ispred nje, dok je zakljuavala kola.
Zdravo, Jovana rekao je.
Bledouta polo majica, svetloplave farmerke i malo ispijeno lice. Ili tek oseneno
bradom. Nije mogla tano da razabere u pepeljastom sumraku. Bilo je pola osam, a
ulina rasveta jo neupaljena. Svejedno, izgledao je boanstveno.
Sigurno se nije obreo u Topolskoj sluajno. Znai, doao je zbog nje. To ju je
uinilo sigurnijom. Mnogo sigurnijom i pribranijom nego da su nehotice naleteli jedno
na drugo.
Zdravo uzvratila je.
Nita vie. Gledala ga je, ponosna na sebe zbog svoje smirenosti. ekala je da on
prvi kae neto.
Morao sam da te vidim. Naisto sam pukao bez tebe rekao je ne okoliei.
Nije se nadala tako direktnoj izjavi. Pomislila je da e se upustiti u nategnuto
askanje, kako si, ta radi. Ovo nije oekivala.
I nema anse da me proe. Hteo sam da te vie ne gnjavim. Ali, ne vredi. Ne
vredi ponovi. Ne mogu da izdrim. A, stvarno sam se trudio. Svojski.
Jovana ne progovara. Sruio je njen zid jednim potezom. Naslanja se na haubu
kola, odjednom onemoala.
Razmiljao sam neprestano o tebi. O tebi i meni. Ja, stvarno, nemam nita
spektakularno da ti pruim. U onim naim razgovorima, ti si meni pruila... ne znam...
vrhunsko uivanje. Obogatila si me. Oplemenila.
Pa, hvala ti.
Zbunjena njegovim nastupom arala je vrhom patike po trotoaru.
Bilo je uasno glupo ono to sam ti rekao. Povredilo me je, jako, to nisi htela da
izaemo. I tako sam izgubio i onaj deli koji si pristala da mi da.
Preteruje. Postaje mi neugodno.
Nervozno je zavrtala neposlunu kosu za uvo.
Veruj mi da ne preterujem. Samo to nisam... ne znam, zastaju mi rei u grlu. Je
l' ti se desilo nekad obrati joj se jako prisnim tonom, govorei brzo, sad bez
zbunjenosti, kao da se saaptavaju na asu, u poslednjoj klupi da smisli ta treba
nekom da kae, da to sve lepo sloi i da ti deluje jako logino, a onda, kad progovori,
reenice se odvaljuju iz tebe i ti ih slua, kao da govori neko drugi, i ne moe da
veruje kako su bezvezne i smuene.
Ovaj ovek je stvarno znao da pritisne neki prekida, smeten duboko u njoj.
Desilo mi se.
E, sad se tako oseam. Svejedno, rei u do kraja. Bilo bi mi nepodnoljivo da,
kao, ne govorim s tobom. Mislim, da tebi ili meni bude neprijatno ako se sretnemo.
Negde. Da mogu da te pozovem. Ponekad. eleo bih da ne prekida svaki kontakt sa
mnom.
Crowarez

97

Bosnaunited
Ti si prekinuo ree ona, ne gledajui ga.
Da, nadobudno i samouvereno. Pa, olupalo mi se. O glavu i o sujetu. Nema
pojma koliko sam se muio ovih mesec dana.
Svetla se upalie. Jovana se mahinalno povukla za korak unazad da bi ostala u
senci.
Dobro ree ona, ne podiui glavu.
Dobro, ta...?
Nee nam biti neprijatno ako se... kad se sretnemo.
Fair enough ree on. Jo neto. Rizikujem da opet sve pokvarim, ali obeao
sam sebi da u te neto pitati.
Pitaj.
Moda je, prvo, trebalo da kaem: ako mi obea da se nee naljutiti. Ali, zar to
nije neviena glupost? Da nekog unapred uceni da se nee ljutiti?
Glupo je. A jo je gluplje odgovoriti sa: zavisi ta e me pitati. Ili, ako je
radoznalost tolika pa kae neu se ljutiti, samo da bi video o emu se radi, posle, iako si
ljut, ono, stvarno ljut, mora da se dekira u fazonu...
...ni-je mi ni-ta dovri Goran, tiho podraavajui navijako skandiranje.
Da.
Bledo su se osmehnuli.
Dakle ree ona.
Dakle, ta je bilo toliko strano u predlogu da izaemo?
Rekla sam ti ve jednom.
Da, ali ako se ne muvamo, ako i ja i ti znamo da se ne muvamo, je l' ba sasvim
nenormalno, sasvim neprihvatljivo da nas neko vidi? Makar taj pomislio ne znam ta? I
je l' tebe toliko briga ta e neko rei?
Ne, pet para ne dajem na to. Radi se o...
O drugom ali?
Da.
Znai, u meni definitivno vidi nekakvog eksponenta Miloevievog reima? to
je glupost. Uasna. Jer, nisam. Ni u ludilu. Ja sam samo jedan od onih to pliva u reci u
kojoj se zatekao. Tu sam, gde sam, i gledam svoja posla. Nita drugo. Ne poriem da
imam veze. Svoje. Naih kunih prijatelja. Naravno da ih ponekad potegnem. Poteu ih
svi. Na ovaj ili onaj nain. Ne postoji, to ti potpisujem, ne postoji posao, danas u Srbiji,
gde nisi bar jednom nogom van zakona.
Postoji ree ona neubedljivo.
Zaposleni u propalim firmama vercuju i prodaju po buvljaku. Privatnici ne
prijavljuju stvarnu zaradu. Radi se na crno. Pare se dobijaju na ruke.
Ne ivim ja u vajcarskoj da bi mi objanjavao kako ovde stvari funkcioniu.
Ne objanjavam ti, daleko od toga da tebi treba objanjavati. Hou da kaem,
nisam kriminalac koji obre milijarde, a ovamo strepi kad e ga zveknuti u nekom
obraunu i svoenju rauna. Manje-vie, radim to i svi. I ne vidim da je izlazak sa
mnom, drugarski, nazovi to kako hoe, nazovi to mojom potrebom za tvojim
prisustvom, ne vidim da je to za tebe smrtni blam.
Ona uti.
Crowarez

98

Bosnaunited
Ili jeste?
Nije kae tiho.
Zurio je u nju, sa nevericom, pa rukama estoko protrljao lice, dva-tri puta.
Uh, ovee ree.
Nije se pretvarao; bio je vidno uzbuen.
Kao da me je neko udario pesnicom u stomak i ispumpao mi sav vazduh.
Ali, da meu nama bude... isto dodala je.
Bie isto, Jovana. Rekao sam ti. Uostalom, ne bih se vie ni usudio da...
pokuam da te zavedem. Ne, to je runa re. Koliko sam ja potonuo, ovee, da vie ne
umem ni da se izraavam... Hteo sam rei, ne bih se usudio da ti priem kao mukarac.
Eto. Je l' mi veruje?
Da.
Shvatala je, jasno, da govore smene, neverovatne stvari. Uprkos tome, htela je da
veruje.
Credo, quia absurdum. Verujem, jer je apsurdno, rekao je Toma Akvinski. Veliki
hrianski apologeta.
Veruje mi, znai?
Da.
Okrenuo je glavu, protrljao oi.
Mislim, ovo mi se nije desilo sto godina. Pole su mi suze. Valjda od olakanja. I
pri tom se ne oseam kao slabi. Pika, da izvini. Mogao sam sakriti, ali neu. Nita neu
da krijem. Bezuslovno kapituliram pred tobom.
Jovana ne osea slast pobede ve, ponovo, hladni dodir na srcu. Kratak. Kao da ga
je okrznulo krilo none, tamne ptice, u brzom letu.
Ne mogu ti opisati koliko sam se smirio kae Goran.
Ona ima tuan, zamiljen izraz.
ta ti je? pita je on.
Nita.
Kai mi, molim te.
Neto mi je to se ne da objasniti.
ak ni ti?
ak ni ja.
Osetio je da treba da se povue.
Bolje da neto ne tresnem i pokvarim... Saekaj samo trenutak, da ti neto
donesem.
Brzo se udaljio ka svojim kolima i vratio se sa knjigom u ruci. Nije bila
upakovana; preko korica je bila zavezana crvena, svilena traka.
Bila je to Vitmenova zbirka pesama Vlati trave. Uzela je, skoro se zagrcnuvi od
iznenaenja.
Mnogo si me obradovao.
Zahvaljujui tebi, proitao sam. Ali jednu, stotinu puta. Uvee, umesto
razgovora s tobom, kao neki svoj ritual.
Koju?
Crowarez

99

Bosnaunited
Obeleio sam je. Evo.
Pruio joj je knjigu. Odmahivala je glavom, u neverici.
Ponekad, kraj nekog koga volim. Moja najdraa. Razvukao je usne tek da se
ukae besprekorni niz belih zuba. Izraz u oima koji ini da se ona oseti kao
najdragocenije bie na planeti. Kao jedinstvena rua Malog Princa, meu hiljadama
drugih.
Vidi da emo imati o emu da razgovaramo kae on.
Da, umeo je da pritisne pravo dugme u njoj.
Vidimo se, onda? upita je.
Ponekad odgovori mu ona.

Crowarez

100

Bosnaunited

34
Zahvaljujui njegovoj besprimernoj upornosti ceo maj i leto koje je nastupilo
estoko, proveli su zajedno; niz zaslepljujuih, bletavih dana, s nebom isprane
svetloplave boje, izbledelim od sunca. Bilo je neeg naglaeno erotskog u njihovom
tajnom sauesnitvu, bez ijednog dodira. U peou je stajala spremna Donijeva disketa.
Najmanje hiljadu puta zaredom putali su:
Ili je nemir, ili je strast, ima tog ovdje i suvie.
tuli je govorio umesto njih.
Svakog jutra dolazio je po nju oko deset. Odlazili su na Kaleni da ona obavi
kupovinu.
U ali je blago protestovao:
Pratim je po pijaci. ta sam doekao. Da mi pijaca postane najbolji provod.
Ispata prethodne grehe. uti i trpi.
Dobro, je l' moram da ih ispatam ba na Kaleniu?
Tako ti je zapalo.
Satima su obilazili tezge. Najpre bi kupili ta treba, a onda odlazili u donji deo, ka
Njegoevoj ulici, gde bi stupali u toboe ozbiljne pregovore s prodavcima starih knjiga,
satova, tabakera, olinjalih tepiha, vezenih stolnjaka i rasparenih servisa za ruavanje.
ta misli o ovom lusteru za dnevnu sobu, draaaaagi? pitala bi ga Jovana,
opipavajui staklene suze koje su visile sa obrua.
Krasno rekao bi Goran. Uklapa nam se s mebl-tofom na rue.
eki kristal ubacio bi prodavac, zagrejan izglednim pazarom. S poetka
veka.
Da, da, vidi se, nema tu ta klimao je glavom Goran.
Onda bi odetali do druge tezge, gde bi Jovana isprobavala na desetine pari
naoara za sunce, birajui najlue meu njima.
Dodajte mi one zunzarke rekla bi, i ponosno natakla ogromne, okrugle
naoare s belim plastinim okvirom i tamnim, refleksnim staklima.
Super ti stoje rekao bi Goran. Nekako ti otvaraju oi.
Misli? Merkala bi kritiki svoj odraz u ogledalu, kao da se stvarno premilja.
Prodavaica bi znatieljno odmeravala taj udan par mravicu u haljini na
bretele, s visoko podignutom kosom, u nanulama ili ravnim sandalama, nenaminkanu,
detinjastu, i Gorana, prikladno obuenog za posao, otrog, upadljivog lica izbrijanog do
pod kou, sveg doteranog, s kesama u rukama.
Tako si bezobrazno mladolika da izgledam kao neko matoro iite uz tebe
vajkao se.
Nisam mladolika, ve mlada dobacivala mu je preko ramena, pobedniki
cakarajui svojim sandalama po uglaanim ploama.
I bezobrazno mladolika. Tako da od tvoje dvadeset etiri slobodno moe
oduzeti deset. to znai da izlazim s detetom od etrnaest.
Crowarez

101

Bosnaunited
Mi ne izlazimo, ve ja kupujem, a ti si se, Bog zna zato, priljamio.
Gurkali su se, zaikavali, glumili da se ne poznaju, glumili da su se, posle dueg
vremena, iznenada sreli, improvizovali dijaloge, glupirali se kao rasputena deca na
ekskurziji. Zatim bi odlazili u neki od kafia na pie, pa bi je zvao predvee.
etali su i svraali u zabite birtije, na periferiji. Otkrivali smene lokale,
nepromenjene od pedesetih godina, sa osobljem iz istog, davno minulog doba, koje je
dotrajavalo u tim umezima, apsurdno uvereni da e, uprkos sveoptem haosu u kome
su iveli, doekati svoju penziju. Usamljeni gosti, u uglu batice kakvom takve kafane
obino raspolau, Jovana i Goran nisu marili ni za flekave stolnjake, neudobne plastine
stolice, niti za mrzovoljne kelnere. Runo okruenje nije moglo da pokvari samotne
sastanke koji su im uvek bili prekratki u odnosu na njihovu ljubavnu radoznalost. Kao
da su hteli da se strmoglave u bie onog drugog, to pre i do kraja.
Oseali su jaku nelagodu kada bi se, sluajno, sreli s poznanicima i okonavali
neeljene susrete urno, histerino nestrpljivo.
Omrznuo sam ljude rekao je Goran. Upravo se bio otarasio jednog prijatelja
koji je, naletevi na njih u kafanini Oraac, pokazao jasnu nameru da im se prikljui i
uporno stajao kraj njihovog stola, u oekivanju poziva produavajui konverzaciju koja
je zapinjala o duge pauze. Nikoga vie ne trpim, osim tebe.
Bilo je to poetkom avgusta, a oni ve svikli da se zadovoljavaju isekom ivota
koji su oteli za sebe. Pokazivali su iznenaujuu vetinu kada je trebalo premostiti
nezgodnu temu, neku reenicu koja bi ih opomenula da je njihovo zajednitvo
zasnovano na deliminim laima, deliminoj istini i velikom preutkivanju; da je lieno
bezbroj sitnih doivljaja i pojedinosti koje ine meso i sr jednog odnosa. Njihova
stvarnost bila je nalik uzanom obruu svetlosti ispod tekog abaura. Van nje, u tminu iz
koje su vrebale realne injenice, nisu imali elje da kroe. Goranova porodica, sin, posao,
bili su izbrisani. Jovana i on stvarali su svoj svet, sastavljen od selektivnih pria i seanja,
od dvosmislenih pogleda, od nenosti kojom su se ophodili jedno prema drugom. U
trenucima bolne lucidnosti, kada bi iilela blaena anestezija Goranovog prisustva,
Jovana se suoavala sa crnim mislima. ta to radi? Kuda, na kraju krajeva, sve ovo vodi?
Ona nee, nikada, postati njegova ljubavnica. Nikada. Postigla je ono za ime je udela.
Osvojila je njegov um. Pokorila ga je. Trebalo je da se povue. Problem je bio u tome to
vie nije imala snage za to.

Crowarez

102

Bosnaunited

35
Tog leta, obeleenog Goranom, na odmor u Beograd doli su Frenki i Vida.
Pravo sa aerodroma Danilo ih je dovezao u Topolsku. Marko je ve godinama juli
i avgust provodio kod prijatelja sa kojima su, svojevremeno, Svetlana i on bili
nerazdvojni. Ovi su se, po penzionisanju, povukli iz Beograda u veliku porodinu kuu u
Sokobanji, a Marko im je bio gost koga su nestrpljivo ekali od jednog do drugog leta.
Stan u Topolskoj ulici bio je graen po meri bogate i brojne porodice (naalost,
posle Vlastine prerane smrti iza njega je ostao samo sin jedinac). Odluivi da se smesti
u mirnom kraju, Markov otac je isprojektovao funkcionalan, udoban dom, sa ogromnim
salonom, spavaim sobama s pripadajuim kupatilima, komotnom kuhinjom i
trpezarijom, sa manjom terasom, du celog stana sa uline, i veim balkonom,
orijentisanim ka dvorinoj strani. Pored tog stana na spratu je postojao jo jedan,
namenjen posluzi. On je, kasnije, bio preureen u Svetlanin atelje, poto je odluno
odbila da prihvati od drave ponueni, na Starom sajmitu.
Da radim na mestu gde su pobijeni beogradski Jevreji?! Ni u snu odgovorila je
kategorino.
Stoga je zid u stanu za poslugu, izmeu sobe i male kuhinje, bio sruen i time
dobijen jedinstven, svetao prostor u kome je mogla da slika. Posle njene smrti, vie od
godinu dana, atelje je stajao netaknut. Onda ga je Danilo raistio, ponovo podigao
pregradni zid, pomerivi ga u odnosu na prethodni da bi dobio vei radni deo, i u mali
stan, kako su ga interno zvali, sastavljen od minijaturnog predsoblja, kupatila, ajne
kuhinje s pultom za ruavanje i sobe, smestio svoj i Frenkijev biro. Kada se oenio
Tamarom, bilo je praktinije da se preseli kod nje, zbog Tamarine teko pokretne majke,
ije se zdravstveno stanje pogoravalo. Godinu dana kasnije gospoa Zdravka je
preminula. Frenki i Vida su otili u Kanadu, a Danilo je odluio da radi kod kue, sam.
Tamara i on su ostali na Dorolu, Marko u velikom stanu, a Jovana se uselila u mali.
U Markovom odsustvu, veliki je bio prazan. Frenki i Vida su tu odseli.
Neraspakovanih stvari, s vrata su smestili Biljanu u krevet i posedali za kraljevski
veliki trpezarijski sto. Poela je jedna od gozbi koje su znale da potraju do veeri.
Natenane, uz razgovor, jeli su i pili; zauzvrat, priali su neumereno, nezasito, bez pauze,
kao da se vie nikad nee videti.
ovee, kako sam vas se ueleo ponavljao je Frenki neprestano, ma na kojoj
temi bili.
Iako su se Vida i on zaposlili u struci i finansijski dobro stajali (oboje su solidno
zaraivali; Vida, kao stomatolog, neto vie od njega), Frenki je bio deprimiran i
nostalgian do neizdrivosti. Beograd mu je bio u krvi. Nedostajali su mu prijatelji.
Sve mi nedostaje, ovee. Najvie ti, matori. Nemam s kim ljudsku da
promenim.
Uto se zauo telefon iz Jovaninog stana. Ustala je.
ta te briga, pusti da zvoni ree Frenki. Ko je vaniji od nas ovde, a?
Sigurno je Nemanja. Moram da se neto dogovorim, brzo u.
Naravno, bio je Goran.
Jesu stigli? upitao ju je, upuen u svaki detalj Jovaninog ivota.
Crowarez

103

Bosnaunited
Da. Tamo smo, u tatinom stanu.
Dobro, ujemo se posle.
Nemoj me zvati veeras. Neu moi da se javim.
Vai rekao je.
Drutvo je zatekla u dnevnoj sobi. Nagnut preko stoia, Danilo je neto ustro
priao s Frenkijem. Neopaeno, skliznula je na sofu, do Tamare, i naslonila glavu na
njeno rame. Tamara ju je aoljila po kosi. To ju je malo umirilo.
...tako da ispitivanja Kantove lobanje, u krajnjoj konsekvenci, dovode do jednog
sumanutog zakona koji se mogao roditi samo u potpuno pomraenim mozgovima.
Vrene su kraniometrijske analize po kojima su dolihokefalne, kantovske lobanje, sa
indeksom veim od 80, predstavljale krunski dokaz o pripadnosti arijevskoj rasi, pri
emu su se oni sa brahikefalnim lobanjama, odnosno indeksom manjim od 80, mogli
legitimno, takorei na naunoj bazi, potamaniti kao nia rasa. Numeriki izgovor za
genocid.
Nemaka pedantnost podsmehnu se Frenki. Sve precizno.
U Buhenvaldu, koji je od Geteovog Vajmara udaljen manje od dvesta pedeset
kilometara, u monstruoznim medicinskim eksperimentima pobijeno je ezdeset
hiljada Jevreja. A negde, u pozadini, kao arhe-uzrok, stoji lobanja sirotog Kanta. Gete,
Kant i Buhenvald. To je ta spirala defektne logike, koju ne bi mogao da smisli ni Sioranov
zli Demijurg.
Vida je, sklupana u fotelji, ve dremala od umora koji ju je sustigao. Frenki je,
gladan Danila i njihovih razgovora, bio bodar kao da je tek ustao iz postelje. Trebalo je
nadoknaditi godinu dana razdvojenosti.
Zakon o zatiti nemake krvi i asti donesen je trideset pete u Nirnbergu, gde
se, deset godina kasnije, sudilo pohvatanim nacistima. Znai, krug se zatvorio, na istom
mestu, i Nemaka je morala da proe kroz dugi proces denacifikacije, koji poinje
priznanjem. Priznanjem i suoavanjem. Stari rauni uvek dolaze na naplatu. Uvek.
Neuobiajeno tiha, Jovana ih je odsutno sluala. Bez stvarnog razumevanja.
Sluala je romor poznatih glasova. Puls razgovora koji joj je bio tako poznat. To je bio
njen svet. Frenki, Vida, Tamara i Danilo. To su bili njihovi noni rituali, koji su znali da se
okonaju zorom.
Preko puta, na drugoj obali, u drugoj dimenziji, postojao je Goran.
Uto joj se Danilo obrati:
to nisi pozvala Nemanju da svrati?
Zbunila se:
Ne znam... nije mi palo na pamet.
Daj, ja u ga okrenuti.
Ne vredi odgovori ona, pribravi se. Rekao je da izlazi.
Aha ree Danilo.
Posmatrao ju je nekoliko sekundi, sa neizgovorenim pitanjem na usnama, pa se
vratio na preanju temu.
Gledao ju je na isti nain, ispitivaki nepoverljivo, kada je izvrdala da s njima
krene na more.
Proputa Grku, bre navaljivao je Frenki.
Crowarez

104

Bosnaunited
Doi u ja, za koji dan. Najverovatnije.
Kako to misli, za koji dan? Ili kree s nama ili nee uopte doi ree Danilo
tvrdo. Ne vidim razloga da nas zavlai.
Ne zavlaim, nego smo se dogovarali... Nemanja i Mirjana i jo nekolicina, da
moda odemo u Budvu.
to, onda, pria u prazno da e nam se prikljuiti?
Ne znam, moda se predomislim... ta ti je, Danilo, stalno ima neki gard prema
meni.
Gard? Samo hou da sam naisto. Ako ne ide s nama, treba da ti ostavim lovu.
Nita vie.
Znai, definitivno smo otpisani kao matorci ree Frenki, pokuavajui da
opusti atmosferu.
Ma, ta ti je ree Jovana.
Dosadni, trkeljamo na terasi po ceo dan, Bilja pride, cima nas i gui, mama ovo,
tata ono, da popizdi, a u Budvi narodno veselje terao je Frenki. Mora da je u pitanju
ljubavna ema, izjasni se, ta tu sad.
Koji si ti idiot ree ona, udarivi ga blago po potiljku.
Ima neka tajna veza... Frenki je poeo da pevui.
Zato tajna ubaci se Danilo nervozno. Bar ih do sad nismo imali.
E, stvarno ste nemogui ustade Jovana. Dosadno vam je, pa me zezate.
Izbegla je dalji razgovor. Laknulo joj je kad su otili.

Crowarez

105

Bosnaunited

36
Prvi put su vodili ljubav u njenoj sobi.
U deset sati nou vrelina je i dalje pritiskala grad. inilo se da je, izmoden jarom,
Beograd iz sebe u dahu ispustio svu skupljenu toplotu. etali su se kejom, pored reke.
Zaavi u mraniji, neosvetljen deo, podalje od guve, spustili su se na iroku, betonsku
bankinu. Goran je nabacio da ima neodlonu obavezu, zbog koje mora ubrzo da ide.
Nastupila je jedna od zategnutih situacija meu njima, kada bi on izbegavao njen pogled,
a ona nabusito utala; situacije u kojima su bili prinueni da se nekako izbore sa
upadima iz stvarnog sveta. Jovana je nervozno okretala ogrlicu. Goranuje pozvonio
mobilni. Odgovarao je kratko, samo sa da i n. Ba kada je sagovorniku rekao ao,
Jovani je niska pukla u ruci. Bila ju je uvrnula, jako i, odjednom, tirkizne perle su
poletele, odskaui, svuda oko nje. Pokuala je da ih zadri, prepipavajui se, brzo, oko
vrata i niz grlo.
Mamina ogrlica rekla je, oajno.
Ne mrdaj.
Oslonivi se na jedno koleno skupljao je rasute perle na gomilicu.
Dodao ih je Jovani u krilo, i nastavio da traga za ostatkom, paljivo prelazei
rukom po betonu.
Doneo je jo nekoliko, na dnu dlana:
Mamina ogrlica ponavljala je Jovana.
Goran se spustio do nje i poeo paljivo da preruuje perle u dep svoje koulje.
Za poslednjim, zaturenim u naborima haljine, morao je obazrivo da traga jagodicama
svojih prstiju. Oseao je Jovaninu kou pod lakom tkaninom. Nije se pokretala, niti mu je
pomagala. Bespomono je posmatrala ta radi, dok joj se pogled mutio od krupnih suza
koje su joj, nazadrivo, klizile niz lice.
Dau je na popravku. Bie kao nova, ne brini rekao je.
Posle, nije nita govorio. Obgrlio ju je svojom rukom, uteiteljski. Zaista, nieg
lascivnog nije bilo u tom pokretu. Kao ni u njenom naslanjanju glave na njegovo rame.
Ona je mrcala, tiho, on je ekao da se smiri.
Vreme je sporo klizilo, poput ribarskog amca koji je, tiho brujei, lagano
prolazio sredinom reke, ostavljajui za sobom usek na mirnoj povrini vode.
Da poemo. Rekao si da mora...
U glasu joj se oseao nedavni pla.
Ne moram.
Toplina joj se razlila po telu.
Sedeli su utke, neprirodno ukoeni u poloaju u kome su se spontano zatekli.
Spontanosti je, u meuvremenu, nestalo, a oni postali svesni svojih tela ruke koja je
stajala kao beivotni predmet, glave koja se nije mrdala. Neko je morao da se prvi
pokrene; da preuzme na sebe odgovornost kako e se razdvojiti iz prvog, nehotinog
zagrljaja, a da to deluje jednako prirodno kao to je bio njegov impuls da je zatitniki
zagrli.
Vidi one tri zvezde upita ga, napokon, pokazujui ih prstom, ve utrnula od
nemrdanja. Kad sam bila mala, u stvari, kada je mama... umrla zadrhta joj glas
Crowarez

106

Bosnaunited
zamiljala sam da su one moje, da me uvaju, kao dobre vile.
Nemoj, to me razbija ree on.
U sledeem trenutku on joj dri lice u svojim dlanovima, kao neprocenjivu
dragocenost, okrenuto k sebi. Ona sklapa oi. Osea lake dodire na trepavicama,
jagodicama, slepoonicama; svuda po licu. Njegove usne se sputaju do jamice u dnu
vrata, pa opet kreu nagore. Kada sporo stignu do njenih, veoma, veoma lagano, poinju
da se ispituju u svom prvom poljupcu. Ljube se obazrivo neno, izazivajui se. On je prvi
izgubio glavu. Poeo je da ljubi duboko, prisvojno, bezumno.
Onda je za trenutak izmie, saeka da ga pogleda u oi, i kae joj:
Bolestan sam od enje za tobom.
Ona veruje, svim biem, u rei koje je prieljkivala da uje, ba tako reene, ba u
jednoj noi punoj zvezda, kao u Nerudinoj pesmi.
Ustali su, s istom misli u glavi. Do kola, ljube se nezasito, zastajkujui na svakih
nekoliko koraka. Zaklonjeni od pogleda, u kolima nastavljaju, jo bestidnije, slepi za sve
oko sebe. U jednom trenutku ona osea da joj Goran namie bretelu na rame. Tek tada
shvata da je bila poluobnaena, skoro do struka.
Pogubio sam se. Ovde, na ovom jebenom parkingu...
Gledaju se ispranjenih svesti, uagrenih oiju.
Idemo kod mene. Sama sam rekla je ona.
Nije je bilo stid to je to predloila. Nije oseala nita drugo sem potrebe da
odmah, istog asa, bude s njim.
im su zatvorili vrata, bacili su se jedno na drugo, trgajui sa sebe odeu,
nestrpljivo i udno. Svega je nestalo, sve se izbrisalo. Postojalo je samo njihovo veliko
iekivanje.
I sve je ispalo kako treba; nita preko toga.
Nije se desilo prvi je izgovorio.
Leali su naspramce. Udisala je njegov dah.
Ne odgovorila je, bez taktiziranja. Zemlja se nije pomerila pod nama
dodala je.
Tehniki gledano, bio je to dobar seks. Mogla je proceniti, mada nije imala bog
zna kakvog iskustva; pre Gorana spavala je s dva mukarca zbog kojih je, sa ubedljivim,
ak blaziranim izrazom dobrog poznavaoca teme, umela da prezrivo prokomentarie
kako je seks jedna od precenjenih stvari.
Naslonila se na lakat, nadnevi se nad njim:
To je iz Za kim zvona zvone. Da se zemlja pomerila pod ljubavnicima.
I hoe rekao je. Znam da hoe.
Oseala se prazno.
Jedva je doekala da on ustane i pone da se oblai. elela je da ostane sama. to
pre.
Runo je to smo doli ovde ree on. Nehotice je aputao.
A gde bismo, inae odgovorila je. U naem poloaju dodala je, s ironijom u
glasu. Uostalom, i da je tu, moj otac me nikad ne pijunira.
Nagnuo se i poljubio je:
Javiu ti se, sutra.
Crowarez

107

Bosnaunited
Otila je u kupatilo. Dugo je prouavala svoj odraz u ogledalu.
U ranom pubertetu znala je da se isto ovako zagleda u svoj lik i da ponavlja:
Ko sam ja? Ko sam ja?
Poela bi da izgovara, kosamja, kosamja; onda jo bre i tie,
kosamjakosamjakosamja, sve dok se osoba iz ogledala ne bi odvojila i postala
samostalna linost. Neko ko nije imao veze s njom. Devojica, ije su se usne besmisleno
pokretale, delovala je glupo i zastraujue, na izvestan nain. Da bi prekinula igru koja je
ni najmanje nije zabavljala, Jovana bi zamurila. Pljusnula bi se vodom. Prala ruke.
Beala napolje, bez hrabrosti da se jo jednom pogleda.
Sada nije bilo nikakvih utvara, ni nepoznate osobe preko puta.
Podigla je kosu. Iskrenula glavu i posmatrala se iz tog ugla. Pa anfas. Iskezila se.
Napuila usta.
Nita.
Samo ja ree.
Rukom je poklopila lik koji je u nju zurio.
Zato? upita se glasno. Zato?
Ula je u kadu i dugo se tuirala. Vratila se u krevet, obgrlila jastuk i posmatrala
kako dan polako osvaja sobu.

Crowarez

108

Bosnaunited

37
I Goran se prevrtao, bez sna. Stotinu puta je ponavljao u svesti svaku scenu sa
Jovanom. eleo ju je osam meseci, od one noi kada ju je posmatrao kako igra. U
mislima, povezivao ju je s violonelom ista uzbudljiva krivina kojom njen struk prelazi
u oblinu kukova, kao prenet sa instrumenta dubokog, naglaeno senzualnog, punog,
tamnog zvuka, od koga prijatni marci poinju da gmiu od sredita pupka, preko kime,
ka potiljku, od koga se, doslovno, die kosa na glavi. Jovana je bila taj zvuk; od nje se
moglo poludeti. On jeste bio lud za njom; taj ovek koji je mogao etati svaku lepoticu
Beograda, bio je lud za Jovaninim nenim telom, za njenim izraenim, tananim, lomnim
strukom, za kolenima, krhkim ramenima i glenjevima. Samo pogled na njih mogao je da
mu pomuti razum. Zato je, onda, noas sve ispalo tako obino; smueno, ak?
Nervozno je ustao i odetao do kuhinje. Nasuo je sebi pie i zapalio cigaretu.
Osam meseci suzdravanja nije urodilo nekakvim mistinim transom. Goranu se
na licu pojavi podsmeljiva grimasa, nalik osmehu. Voleo bi da sada popria sa Stivom.
Stevan Ili. Kakav lik. Jedan od onih koji se rode kao udaci. Jedan od retkih s kim je
Goran odravao vezu jo od osnovne kole. Tokom tree godine gimnazije Stevan, zvani
Stiv, do gue se zaglibio u ezoterije raznih vrsta. Bavio se jogom i meditacijom.
Prouavao je, temeljno, astrologiju, itanje tarot-karata, numerologiju i svetlosni spektar
aura. Redovno je duvao. Nita vie od toga. Pivo i marihuana bili su mu jedini stimulansi
koji su mu pomagali da pronikne u tajne ljudskih sudbina. Devojke iz gimnazije bile su
opinjene njime. Osoben, mraan, ak zastraujue strog, izaao je na glas kao
nepogreivi tuma budunosti. Seanse u njegovoj sobi, gde su prozori uvek bili zastrti
tekim zavesama, sa upaljenim mirisnim tapiima i indijskom muzikom koja je dopirala
iz zvunika, zakazivale su se nedeljama unapred. I nije primao svakog. Odatle su devojke
izlazile sluene i uglavnom nisu govorile o onome to su tamo ule. Ipak, glas o tanosti
njegovih predvianja irio se Beogradom. Stiv je zanemario studije psihologije. Poeo je
da se izdrava od svog rada novobeogradske Pitije u mukom obliju. iveo je sam, sa
svojim crnim maorom. Goran je povremeno odlazio da se vide. Stiv bi ga doekao u
svom izlizanom, udobnom kaftanu. Utonuli bi u jastuke, duvali, i vodili apsolutno
otkaene razgovore. Gorana je Stiv nekako smirivao. Zatvoren u svoj svet simbola i.
magije, delovao je autentino; otkaen od realnosti koja ga vie nije ni interesovala.
Krajem devedesetih, u poplavi vidovnjaka koji su imali redovne termine na
televiziji, Stevan je izgubio dobar deo klijentele. Stan je delovao zaputeno, a on
ravnoduan prema svojoj budunosti.
ta e, Goksi govorio je tromo sjebao me je mali ekran TV prijemnika.
Sofisticirani magovi vie nemaju prou. Puk'o sam, burazeru. Ma, boli me briga. Za 'leba
imam. Spavam do podne, ustanem, nagutam se bensia, valjaju ih na buvljaku uz
elema-bonda, krnem etir'-pet komada, zavisi od gramae, zalijem ih pivom i jebe mi
se za sve.
Lenjo bi se podboio na ofucano jastue, duboko uvukao dim iz debelog dointa i
zadrao ga u pluima, naizgled odsutno sluajui Gorana. Onda bi, posle dueg vremena,
napola podigao kapke i rekao:
Vidi, to sa tom malom...
Goran mu je priao o Jovani. Ponekad, kad bi se rastao s njom, svraao bi do
Stevana. Ovaj nikad nije spavao. Bar je tako izgledalo. Otvarao bi mu uvek obuen u isti
Crowarez

109

Bosnaunited
kaftan, umaen od noenja, sa istim potpapuenim, poluraspadnutim pagericama na
bosim nogama. Zimi i leti. Stiv je shvatio da je razlog Goranovih uestalih poseta njegova
potreba da govori o Jovani.
...Jovana rekao bi Goran.
Da. Vidi, suzdravanje je mona stvar. Mona. Zna koliko energije se saima u
tebi. Burazeru, ti sada moe da levitira, s tolikom energijom. Bez zezanja. Mislim,
super ti je to.
Stvar je u tome to... Ne, nije da ne elim, elim, hvala Bogu, ali nekako mi je...
skoro neverovatna pomisao da spavam s njom.
Hmmm... Stiv je plutao po sobi, zajedno s dimom i svojim mislima
...odlaganje potrebe je uvod u tantriki seks. Pazi, vodi ljubav satima i kontrolie
orgazam. Satima. Ti sada ima tantriki seks bez dodira. Zanimljivo... Majstore, kad to
eksplodira, bie vatrometa, zapamti ta ti je old Steve rekao.
Vatromet, my ass. Goran je zgnjeio opuak cigarete u pepeljari.
Ponovo je premotavao film u glavi. Zbunila ga je njena deija ustreptalost i
neveta uurbanost. Uveren da ga instinkt nije prevario (pun, gusti zvuk violonela
spavao je duboko u njoj; trebalo ga je samo probuditi), prebacivao je sebi to nije umeo
da ovlada njome. Umesto da je vodi, pokuao je da se prilagodi njenom ritmu, ostajui,
delom mozga, sve vreme svestan. Jebi ga, jebi ga, ponavljao je besno, u sebi. Poeleo je
da hitne au o zid. U poslednjem trenutku se obuzdao. Prasak bi probudio Nikolu.
Ustala bi i Zorka. ta ti je, ta to radi, rekla bi, ti nisi otac, ve kreten; poela bi jednu od
svojih pridika, ne misli na dete, nikad te nema kod kue, sve moram sama. Ne, to mu
sada ne treba. Nikako. Odloio je au. Tiho. I zavukao se u krevet kraj Zorke, neujno.
Sutradan, kad je nazvao Jovanu, zvuala je ravnoduno. Ni pomena o prethodnoj
noi. Insistirao je da se vide. Izvukla se, rekavi da joj dolaze Nemanja i Mirjana. Dan
nakon toga, pristala je. Na njegovo iznenaenje, predloila je da sednu u Kaleni, gde
ju je polovina stolova pozdravila, dok su prolazili ka jednom slobodnom, uz samu ivicu
trotoara. Po obiaju, Kaleni je bio krcat. Automobili su prolazili tik uz njih. Bilo je
buno; morao se sagnuti ka njoj da bi je uo.
Delovae surovo poe ona.
Znam unapred ta e rei.
Pa, da ne kaem, onda?
Ruka joj je lagano podrhtavala dok je palila cigaretu.
Kai ree on.
Posle onog... Vie nije isto.
Bilo joj je neprijatno; izbegavala je njegov pogled. Nije je dobro uo.
Vie nije, ta...?
Isto ree ona, glasnije.
Goran ustade.
Idemo odavde ree bespogovorno.
U tiini su izbili do parka kod gradia Pejton i spustili se na prvu klupu.
Nisam mogao da te sluam, tamo.
Crowarez

110

Bosnaunited
Sedeli su odmaknuti. Instinkt mu je govorio da ne treba da je zagrli. Ni da je uzme
za ruku.
Mogla sam se zakleti da neu spavati s tobom.
Ispalo je traljavo ree on. Ali, problem je u meni, razume?
Nebitno je...
Isuvie sam te eleo.
Nebitno je.
Veoma je bitno.
S mukom u stomaku i eljom da ponizi i trenutak njihovog rastanka, rekla je
zajedljivo:
Udario si jo jednu recku, treba da ti je to dovoljno. Ako je sutina u tome da ti
je krivo to nisi ispao najbolji ljubavnik u svemiru, i ire, obeavam da te nikom neu
opanjkati. lips are sealed.
Gledao je u travnjak preko puta. Nije se ak ni okrenuo k njoj kad je rekao, s
punim uverenjem:
Znam da ne misli tako. Zna vrlo dobro da ti nisam priao kao jeba. Izvini,
namerno koristim grubu re, jer jesam bio jeba. Profi. Ali, ne s tobom.
Ponovio je:
S tobom ne. Ako ti neto znai, i ja sam se mogao zakleti da se nee desiti.
Osetila je kako je plavi stid. Od nonih prstiju do korena kose:
Izvini. Ogorena sam. Na sebe. Nije fer da te vream. I nisam mislila...
U redu, obrisano je. Reci mi ta stvarno eli da mi kae. Spreman sam.
Pretpostavljam.
Ja ne umem da se ponaam kao ljubavnica. I do sada smo se krili, preutno.
Govorila je brzo, kao da jedva eka da pregura s tom neprijatnou i ode. Pa, ipak, bila
sam, na neki nain, ista pred sobom. Sada bi trebalo da postanemo klasini preljubnici,
da ponem da beim od svojih prijatelja, od Danila, od Tamare i tate. Da stvarno laem.
Ja to ne mogu.
Nije zvualo kao prebacivanje. Jovana nije taktizirala, niti je imala dalekosenih
planova s njim. Bio je svestan da se u ovaj odnos uplela naivno i da je nesposobna za
lukavstvo. Da ne pokuava od njega da iznudi lano, uteiteljsko obeanje.
Razumem te. Potpuno te razumem.
Delovao je uasno umorno; umorno da ak i odreaguje na pravi nain. Nagnuo se
unapred i nadlakticama se oslonio na kolena, zurei u zemlju.
Pitala se o emu misli?
Ona se setila nedavnog dogaaja; splav, njih dvoje i mali, nevidljivi orkestar.
Treeg jula, dok su ispijali prvu kafu kod nje u kraju, rekao je:
Pozivam te na veeru. Ne boj se, idemo na potpuno neprovaljeno mesto. Nikog
poznatog. Ali, voleo bih da se maksimalno skocka.
Opet neka tajna?
Treba da proslavimo tvoj diplomski. Nas dvoje.
Crowarez

111

Bosnaunited
(Na ur uprilien tim povodom u Topolskoj, nije bio pozvan.)
Doao je po nju u pola deset. ekao ju je ispred otvorenih vrata kola.
Lagano, sveano odelo, bela koulja, kravata, besprekorne cipele, ruka nehajno
zadenuta u dep pantalona.
Jovani klecnue noge.
Nikad te nisam video u takvom outfitu ree on, galantno je prihvativi za ruku.
You're taking my breath away.
Takoe.
Odvezao ju je do najekskluzivnijeg splava Biser. Bio je relativno mali, mesta su
se morala rezervisati mesecima unapred.
Neprovaljeno, a? upita ga, spremna da odustane.
Ne veeras ree. Veruj mi. Najbolje da zamuri, ja u te voditi.
Ne treba. Samo, da zna, ako je puno, okreem se nalevo krug, smesta.
Vai.
Otvaraju vrata. Splav je prazan. Potpuno. Stolovi gurnuti u kraj, kruno, sem
jednog, na centralnom mestu. Upaljene svee, postavljen pribor za jelo, ae koje se
cakle.
Odjednom, muzika. Tiha. Uivo. Dopire negde iza ugla anka koji se ne vidi.
Jovana se zbunjeno osvre:
Je l' ovo neka fora?
Ne. Noas je Biser na ree, vodei je, ukoenu, polako do stola. Zakupio
sam splav.
Kad su seli, zagnjurila je glavu u ruke:
Zato si ovo uradio? Tako mi je neprijatno.
Zato to sam hteo da ti priredim neto... posebno. Poto ne itam, morao sam da
maznem neku foru iz filma.
Skida joj ruke, odmie se, smei joj se toplo:
Nemoj sad da me pokopa i kae da je dukaki.
Jovana ne moe da se povrati.
Da sam ispao kulov.
Ne, ne odgovara, ali ne sasvim pribrano. Ispalo je upravo filmski. ekaj
kae mu. Zatvara oi, broji do deset u sebi. U redu je. Smirila sam se. Uf, stvarno si
preterao.
Ni izdaleka. Da mogu, skinuo bih ti zvezde s neba.
Jovana se zasmeja.
Kelner se diskretno pribliava sa otvorenom bocom:
Kao to ste traili kae Goranu, sipajui im pomalo Brunello di Montallcino
vina, da isprobaju. Berba iz sedamdeset pete.
Tvoje godite kae Goran i nazdravlja joj.
Jovana otpije.
Izvrsno je.
Kao i ti. Pri tom, ne muvam te, asna re. Ovo je isto prijateljska izjava. Zavali
se i uivaj.
Crowarez

112

Bosnaunited
Ko nam svira? upita ga, ve oputena.
Neki klinci s Akademije. uj mene, klinci... Tu su, pred diplomskim, tvoji
vrnjaci.
ta, i njih si iznajmio...?
Ne. Saznali su da ti dolazi, i prijavili se kao volonleri, da ulepaju vee.
Kasnije, ustali su da pleu. Vie je liilo na alu. Goran se drao na odstojanju,
inei se nevetim, a ona ga je uila pravilnim koracima.
Beznadean sluaj rekla je.
Ne dii ruke od mene, potrudiu se.
Najbolje kao u Neki to vole vrue, da ja vodim tebe.
Samo to sam, ini mi se, previsok za hendlovanje. Dopusti da ipak ja budem in
charge.
Okretao ju je, naglo je presamiivao preko svog kolena, padala je na njega,
kliberili su se, u pauzama se vraali za sto, ponovo pili, dok se njoj nije zamutilo u glavi.
E, sad vie ne odgovaram za svoje postupke rekla .
Navodi me da se okoristim prilikom?
Ne, raunam na tvoju plemenitost.
Ispratio ju je u tri ujutru, ne poljubivi je ni u obraz.
Kako je tada meu njima bilo lagano. Kako se dobro oseala. Bila je srena.
Prokockano, uniteno, pomislila je. Nikad vie.
Pored njih su protrala dva psa, u ivahnoj igri. Proao je zagrljeni par. Zatim
jedan uurbani ovek, sa poveom torbom u ruci. Njih dvoje se nisu ni pomerili.
Jovana je gledala u njegova povijena lea. Osetila je napad munine. estok.
Trebalo je izgovoriti neto kao zbogom i razii se.
Goran je preduhitri:
Tajming je potpuno pogrean, ali ne elim da ode, a da ne zna...
Uzeo ju je za ruku. Paljivo, tek vrhove njenih prstiju koji su bili ledeni.
Volim te, Jovana. To sam rekao davno, Jasmini. Otada, nikome. I nije u pitanju
tek zaljubljenost ili prevelik izazov, mada ti to jesi... ili... bilo ta drugo. Imao sam puno
vremena da se preispitam.
Govorio je pogleda uprtog u njene prste, kao da se obraa njima:
Volim te. U tome je problem. Moj, naravno ree.
Koliko je puta zamiljala trenutak kad e joj te dve rei uputiti neko za kim
premire. Koliko puta joj se steglo u stomaku pri pomisli kako e to izgledati.
Iako je na izmaku dvadesetog veka bilo neprirodno oekivati da e se mukarac
na due staze zadovoljiti rukoljubima, tajnim uzdasima i ponekim ukradenim dodirom,
iako je ak i neizleiv idealista poput nje morao priznati da je namerno isputena,
naparfemisana maramica sa izvezenim monogramom, koju treba da podigne kavaljer,
odavno prevaziena kao sredstvo suzdranog, stidljivog koketiranja kojim se ohrabruje
udvaranje, ipak se nadala da e, posle duih muka na koje e staviti svog izabranika
(stostruko e mu nadoknaditi njegovu upornost, ali prvo ga mora iskuati, izmrcvariti ga
kuanjem, ba kao Gruenjka Mitju), trenutak njegovog izjanjavanja izgledati uzvieno,
Crowarez

113

Bosnaunited
na granici patetike; neto kao odlomak iz Gordosti i predrasuda. Neto tako.
Oenjen ovek sa kojim je ona spavala (ve! ve!) nikako se nije uklapao u njenu
romantiarsku sliku. Niti je ona mogla nastupiti sa uzviene pozicije. Vie nije bila
nedostini san, poput gorde lepotice s trepavicama boje pepela koju je Pavle Isakovi,
polulud od enje, bezuspeno traio po lazaretu, pa i po celoj Rusiji. Bila je samo obina
devojka koja se uplela u tui brak.
Ona prinese slobodnu ruku grudima, tamo gde je nesvesno poloimo kada
izgovaramo re dua. Tu ju je pogodilo. Sve je bilo tako komplikovano, konfuzno, tako
razdirue bolno; i sve to trebalo je primiti odjednom i na isto mesto. Kao hitnu isporuku
u nevreme. Kao kad pre roka, dok se jo krei, usred haosa od najlona, etki i kofa, stigne
nametaj, u ogromnim, kabastim kutijama koje se moraju preuzeti odmah. Bez
odlaganja.
Molim te da ovo shvati kao najvei izraz moje ljubavi. Ja sam, inae, sebian,
okoreli egoista, i ovo je maksimum koji sam osetio da mogu za nekog da se rtvujem,
osim za svoje dete...
Jedva je izdravao njen nepomini, bezumni pogled.
U pravu si, treba da prekinemo rekao je Goran. Da sam na tvom mestu,
nikada, ni u ludilu, ne bih pristao na ovakvu situaciju. Zasluuje da bude kraljica.
Stvarno. I dok ne odluim mogu li, imam li snage da raistim sa svojim brakom...
Eto, to je bol o kakvom je itala. Ali, ovaj koji je oseala svojim intenzitetom je
hiljadu puta prevazilazio svaku emociju iz proitanih stranica o ljubavi. Ovo se dogaalo
njoj. Bilo je stvarno. Tu se nije mogla odmeravati koliina patetike. Ni kritiki
procenjivati uverljivost. Ovo je bio njen ivot, ne pria iz romana.
Oseam ogromnu odgovornost prema sinu. To je jedino to me spreava.
Ne treba prekinu ga. Runa su ta objanjenja.
Jesu rekao je.
Oi joj behu ogromne, unezverene; zauzele su joj celo lice. U njima je bila sva ona.
Jovana... zausti on.
Kao da se rui, usporeno, beumno, napravila je blagi luk glavom, naslonila se
elom na njegove grudi i zajecala.
I ja tebe ree tiho, da ju je jedva uo.
Trebalo je da je zatiti od sebe. Da uini viteki gest. Ali, sem tune injenice da
vitezovi odavno ne postoje, on je bio odve slab da bi je se odrekao. Neka sve ide do
avola, pomislio je. Neka on, sam, ode u pakao, ako je to cena.
Stegao ju je, nimalo zatitniki, ve kao ljubavnik koji polae pravo na njeno telo;
dlanovima je poudno preao preko njenog nenog vrata, preko lea, do udoline gde se
lomio njen struk. Ljubila ga je bez zadrke, pomamno, udno, kroz suze.
Imam klju od stana, od jednog ortaka koji je na letovanju.
Ne zastala je. Neu da se povlaim ni po kakvim stanovima. Idemo kod
mene.
On zausti da joj neto kae:
Znam da nije u redu ree ona. Ali, tako je. Nemamo izbora, nas dvoje.

Crowarez

114

Bosnaunited

38
Nisu stigli nita da misle, nisu nita oekivali. Mogli su izgubiti jedno drugo;
skoro da jesu. Njihova tela su odgovorila na opasnost spontano, instinktivno, svojim
jezikom.
Osvestili su se mokri i zadihani u zaguljivoj sobi, na podu. Sputali su se polako,
kao da silaze niz visoke merdevine koje lelujaju, okaene ni o ta, iz nekog sveta gde nije
bilo prostora, ni vremena, a gde se sve odvijalo bez napora, skoro bez njihovog uea,
savreno lako i savreno dobro. Iako je prozor bio irom otvoren, jedva da su se mogli
dokopati vazduha. Grad je bio tih. Gotovo da nije bilo zvuka sa ulice. Leali su nauznak,
jedno pored drugog, odjednom oteali, ponovo potinjeni zakonu gravitacije.
Ve je poelo da svie kad ga je ispratila do vrata. Nebo je postalo prozrano;
mrak u sobi se razredio. Mogli su da se vide. Jovani su usne delovale podbulo, od suza i
poljubaca. Snano ju je privuka ka sebi:
Mogao bih poleteti apnuo joj je. Stevan Ili je bio u pravu. Goranu iskrsnu
njegova slika pred oima preklopljen kaftan, doint u ruci, poluzatvorene oi.
Budaletina je, ipak, znala o emu govori. Tantre, mantre i akre. Nagomilana energija.
Suzdravanje. I, onda, ludilo i big bang. Da, bila je njegova, na pravi nain. Uporedio je,
munjevitom brzinom, svoja najrazuzdanija i najbestidnija iskustva sa ovim, noas. Ni
prineti. Ovo, sa Jovanom, nije bio seks. Bilo je to prisvajanje celog sveta.

Crowarez

115

Bosnaunited

39
Subotnji ritual iitavanja novina, odavno ustanovljen u kui Rakia, prebacio se
na drugu lokaciju: iz Topolske na Dorol, od kada se Danilo preselio kod Tamare.
Jovana je sa naramkom kupljenih novina odlazila kod njih, gde bi je ve ekala
kafa. Iskljuili bi telefon i poinjali svoj italaki as, isprekidan glasnim komentarima,
uzvicima negodovanja i gorkim podsmehom, poniklim iz nemonog, stalno podgrevanog
besa. Bili su to neprikosnoveni sati, retki trenuci razvlaenja, kako je Danilo nazivao
luksuz kratkog dokoliarenja koji je sebi doputao. Posle bi izlazili na ruak, ili ga
spremali zajedno, uvek u veim koliinama, raunajui na nezvane goste.
Evo subotara pozdravljali bi se oko jedan popodne s Bokijem ili Nemanjom, sa
Vidom i Frenkijem koji bi, teglei svoj pijani provijant, svraali kod Danila i Tamare.
Pili bi po petu kafu, ili prelazili na estoko pie i, dozvoljavajui da budu ubeeni
od strane domaina, ostajali do kasnog popodneva.
Jovana se sa setom seala te oputenosti i mira koje je zbog Gorana izgubila.
Pocepao joj je ivot. U jednoj dimenziji postojali su njih dvoje. U drugoj je ostalo,
zguvano i zgurano, sve to je do tada predstavljalo njenu svakodnevicu. Subota vie
nije bila ono od pre. Sada je kriom pogledala na sat i kad joj je bilo najlepe. Odlazila bi
pre ruka ili se, tekom mukom, silila da s njima pripremi obrok, pa bi neuobiajeno
rano naputala drutvo.
Oktobar je bio izuzetno hladan. Studena jesen je dola naglo, kao da se sveti
letonjoj vrelini. Drvee je preko noi ogolelo; lie je, utei, otpadalo u gomilama, pod
naletima jakog vetra.
U turobna jutra, vrativi se u postelju, jo toplu od Goranovog tela, Jovana bi dugo
zurila u tavanicu, bez nagovetaja pospanosti. Nemir ju je jeo. Uasno je smrala. Kao i
Goran. Izgledali su ofucano; mrave, koate make koje se besomuno pare,
ravnodune na sve dugo.
Bili su kao bez glave. Mislili su da su nevidljivi, kao to je svet za njih bio nevidljiv
ili samo nepotreban teret koji ih je neprijatno trzao iz njihovog bunila.

Crowarez

116

Bosnaunited

40
Dvadeset i sedmog oktobra, kada je, po dogovoru postignutom izmeu
Miloevia i generala Veslija Klarka poelo povlaenje srpske vojske i policije s Kosova,
Danilo je iznenadio Jovanu svojim dolaskom. Bilo je devet sati. U zoru, Jovana je ispratila
Gorana. Soba je bila puna njegovih tragova. Sreom, Danilo ju je zatekao u tatinoj
kuhinji, kako pristavlja aj za Marka.
Otkud ti?
Smrknut, izbegao je njen uobiajeni zagrljaj.
Je l' treba da ponem da se najavljujem?
Govorio je krtim tonom koji je Jovana dobro znala.
Javljao se kada bi Danilo uloio svu kontrolu da ne ospolji svoj bes. Jer, njegov
gnev je bio straan; poznajui sebe, umeo je da ga zauzda pre nego to bi izbio. Potisnut,
sabijen, izazvao bi imploziju razorne snage, posle koje je Danilo postajao leden,
nedodirljiv i neumoljiv. U tim, dodue retkim trenucima, mogao je da presee i najdublju
vezu, da je iupa bez milosti i aljenja, ne iz korena, ve ispod korena, do poslednje
ilice. Nije ostajao nikakav recidiv iz koga bi se, eventualno, posle dugog vremena, veza
mogla obnoviti, makar u najpovrnijem smislu.
Samo jednom bio je nekontrolisano pomahnitao. Mogao je ubiti oveka,
razmiljao je, posle, sa uasom.

Crowarez

117

Bosnaunited

41
Jovana je imala osam godina. Vraala se s asa engleskog. Autobus je bio pun, ali
ne krcat. Stajala je na zadnjoj platformi. Drala se za ipku, uz prozor, i posmatrala kako
grad promie unazad, kada je osetila.
Bilo je toplo-pretoplo-vlano-lepljivo, koe su gorele u sluajnom dodiru, pa joj
se uinilo udnim kada se jedan mukarac poeo neprirodno pripijati o nju otpozadi.
Uporno i polako, prislanjao se sve vie, dok je nije pritesnio toliko da nije imala mesta da
se pomeri. Ugledala je kako se dve ruke sputaju na ipku, do njenih. Bio ju je obgrlio.
Malenu i mravu, zaklonio ju je svojim telom od pogleda. Neto, prislonjeno uz njena
lea, poelo je da pulsira i da se mrda. Nelagoda se, namah, pretvori u panini strah.
Mislila je da joj se kosa digla na glavi. Mislila je da e neko to primetiti, da e neko
pokazati na nju prstom, da e se sve zavriti uz smeh. Ali, niko je nije gledao. Niti je ona
mogla ita da vidi od njegovih ruku. Trljanje se nastavljalo, u istom ritmu, polako,
polako. Stajala je, oduzeta, dok je on valjao to neto, levo-desno, desno-levo, ritmiki po
njenim leima; inilo joj se da na nju pritiska nekakvu ivotinju koja gmie,
pokuavajui da se iskobelja iz stiska. Nagnuo se k njenom uhu i zaula je tiho, tiho
mrmljanje dobro je, dobro, a, dobro, a, od ega joj se podigao stomak. Dobro, a,
dobro, aptao je, mrdajui se sve ustrije. Htela je da zove u pomo; otvorila je usta, ali
nije imala glasa. Poelo je da joj se mrai pred oima, kad je zaula otar povik:
ta to radi, je li?!
Neka ena se spremala da sie i, stojei na stepenici kod zadnjih vrata, primetila
je neprirodnu scenu.
M'r, babo ree ovek.
Bio se naglo odvojio od Jovane.
Kome ti, mar? ta se stiska uz dete, majmune nastavljala je.
Bei, matora, koji ti je siktao je kroz zube, ne pokreui usta.
Barabo nijedna!
Ljudi su poeli da se osvru.
Ispruivi ruku, ena privue Jovanu k sebi.
Uto se autobus zaustavio na stanici.
Hajde, duo, sii sa mnom ree ena i izvue je napolje. Je l' ti dobro?
pitala ju je.
Uz najbolju volju nije mogla da odgovori. Naslonila se na batensku ogradu.
Povraalo joj se. Kao kroz koprenu, videla je kako joj prilazi Danilo. Mislila je da joj se
privia, ali to je stvarno bio on. Iao je nekim poslom, preko parkia ka Kursulinoj, kad
je ugledao Jovanino prestraeno lice, belu fleku na pozadini od tamnih, drvenih letvi.
Neku uznemirenu enu kraj nje.
Jovana, srce, je l' ti pozlilo, ta je? pritrao je.
Ona je jedva micala usnama:
Jedan je ovek... zamuckivala je. Ja sam se pomerala, ali on se stalno
primicao i...
On je ta, duo? pitao je. Glas mu je postao krt. Promukao na specifian nain.
Kao da se najeo zelenih dunja, pa mu je njihova oporost suzila glasne ice. Krajikom
Crowarez

118

Bosnaunited
oka drao je u vidokrugu sumnjivu muku priliku koja je urno odmicala.
Pritiskao se uz mene, neto mi je pritiskao na lea...
Eno ga, onaj, onaj to prelazi ka trafici ree usplahireno ena koja je pomogla
Jovani. Pedofil izopaeni, na faci mu se vidi...
Danilo vie nije sluao.
Poleteo je, ne obazirui se na saobraaj.
Konice kola koja su skretala poludesno zakripale su jezivim zvukom. Auto se
ukopao u mestu. Unezvereni voza se uhvatio za glavu.
Manijak iz autobusa se okrenuo i spazio momka, lica izoblienog od besa, koji se,
udarivi rukom po haubi, odbacio, odskoio unapred i nastavio da tri k njemu.
Shvatio je, instinktom podlaca, da Danilo zna, i nadao se u beg.
Danilo ga je sustigao, u skoku, i vrsto ga epao za vrat. ovek se zateturao
unazad. Jednom rukom Danilo ga je podigao uvis, kao otromboljenu lutku ije su noge
zalelujale malo nad trotoarom, i udario, svom silinom, pesnicom u bradu.
Dete si naao? Dete?!
Sruio se, cvilei:
Nisam. Joj, nisam... balavio je sukrvicu.
Danilo ga je utnuo u stomak. ovek se sklupao, zaklanjajui glavu. Danilo se
sagnuo, dograbio ga za kosu, primoravi ga da iskrene glavu nagore, ka njemu:
Vidim li te jo jednom u kraju, ubiu te zaurlao je i udario ga snanim volejem
u lea. Puklo je muklo, kao da mu je slomio kimu.
Sa gustom kosom koja mu se u neredu razletela oko lica, Danilo se doimao poput
dinovskog, razjarenog lava, nadnetog nad plenom.
Spodoba na zemlji poela je da puzi postrance, dalje od udaraca.
Danilo, stani! Nemoj vie!
Jovana ga je vukla otpozadi, uplakana.
U trenutku se sabrao.
Neu, ne boj se.
Koristei se situacijom, ovek iz autobusa je uspeo da se pridigne. Drei se za
stomak odepesao je, presamien, osvrnuvi se nekoliko puta, sa ivotinjskim strahom u
oima.
Jovana nije mogla da zaboravi tu scenu, niti je uspevala da povee svog Danila sa
onim razgoropaenim, monim divom koji je nemilice mlatio oveka na trotoaru.

Crowarez

119

Bosnaunited

42
Nainila se nevetom.
Svata ree. Kakvo je to pitanje?
Suvislo. Moda zaista treba da se najavim, da se ne bih sudario s nekim na
vratima.
Danilov promenjeni glas zazvonio je u njoj na uzbunu.
ta ti je od jutros? usudila se da nastavi tonom nevinaceta.
ta je tebi odsecao je rei kad moe, kad se usuuje da dovlai ono ubre,
ovde, u nau kuu?
Sa nogama naglo otealim uspela je da se nekako domogne stola i sedne preko
puta njega, pokuavajui, uspanieno, da proceni koliko Danilo zna. Ruke koje su
drhtale, drala je u krilu.
Dakle, Jovana?
utala je.
Odakle proizlazi da si me lagala letos, kada sam te lepo pitao...

Crowarez

120

Bosnaunited

43
Pitao ju je iznebuha, po povratku s letovanja. Frenki i Vida su se ve pakovali za
Kanadu. Odmor im se zavrio. Ostavili su jo tri dana da ih polako krckaju u Beogradu.
Vida se hladila lepezom, alei se na vruinu.
Frenki se nije ni na ta alio. Njemu je sve bilo potaman, osim pomisli da e otii
u Toronto, ve koliko sutra.
Kad je sunce ovako peklo? etrdeset stepeni u Beogradu, danima, ist uas
jadala se Vida. Nije mi jasno kako si izdrala, a da se nisi otopila obratila se Jovani.
ta si uopte radila? upita, proteui se da sa stola uzme tacnu s krikom ohlaene
lubenice.
Zini da ti kae. Provodila se, eto ta je radila odgovori Frenki umesto nje, ne
otvarajui sputene kapke. Zavaljen u pletenoj naslonjai, preo je kao zadovoljni maak.
Kad smo ve kod provoda obrati se Danilo sestri ve neko vreme sam hteo
da te pitam ta trai ti sa onim Goranom?
Jovana je shvatila da su Goran i ona vieni. Da su je opadai otkucali Danilu.
Munjevito, proe joj kroz glavu kako ju je podozrivo posmatrao u poslednje vreme.
Druimo se odgovorila je, jedva gutajui pare lubenice.
Je li? A na emu se zasniva to druenje?
Recimo da je izuzetno duhovit.
Prvi znak zaljubljenosti je kad se riba nekritiki smeje svakoj budalatini koju
frajer odvali ubaci se Frenki ne slutei kuda razgovor vodi. Kad je dobro nasmeje,
jebae je, sto posto zakljui.
Idiote ree Vida.
Danilo se nije osvrtao na njih.
Da sam na tvom mestu, dobro bih se uvao od tog vickastog tipa nastavio je
da se obraa Jovani.
to znai...?
On je pokvaren i beskarakteran ovek od koga moe oekivati... neprijatna
iznenaenja, u najmanju ruku.
A ti ga poznaje, onako, dobro?
Koji Goran? upita Frenki.
Ne, lino. I ne oseam se prikraenim zbog toga odgovori joj Danilo.
Znai, sudi po priama.
Koji, bre, Goran ponovi Frenki, oseajui kako tenzija meu Danilom i
Jovanom raste.
Bie, po njegovim delima.
Delima podsmehnu se ona.
Nedelima, ako ba insistira.
Koji vie Goran, pizda mu materina? podviknu Frenki. Hoe neko da mi
objasni ili ete me i dalje ignorisati kao majmuna?
Jedan mutan tip. Sin onog DB-ovca, Popivode obrati mu se, konano, Danilo.
Crowarez

121

Bosnaunited
Fiiijuuu zviznu Frenki tiho.
Pria se da je bio upetljan ak i u trgovinu drvetom iz Slavonije. Pa se neto
silno vadio, kad je shvatio da se uhvatio u kolo s velikim bosovima govorio je Danilo,
okrenuvi se Frenkiju.
Pria se ili se zna? upita Jovana, nervoznim potezom oslobaajui kosu
skupljenu gumicom. Prekasno. Ui su joj se zaarile pre nego je uspela da ih sakrije.
Pa, ja se ne bavim uhoenjem da bih ulazio u tanine ta i kako taj probisvet
radi. Kad kaem pria se verovatno imam na umu relativno pouzdane izvore.
Koliko je meni poznato, Goran se bavi nabavkom kancelarijskog materijala. I
opreme.
Koje, vidi uda, isporuuje vojsci. Vaistinu, nema nita neobino u tome da
Vojska pazari od neke male firme, sa pet zaposlenih. Zna se ko mu nameta poslove.
Je li? A ko, informii me, molim te?
Ne znam zato, ali rekao bih njegov otac.
Matori Popivoda je bio drmator ree Frenki, nehotice dolivi ulje na vatru.
Te veze su jo uvek ilave. Pacovski kanali. To je neunitivo, ovee.
Ne mogu da verujem odvrati Jovana uzrujano. Ne mogu da verujem da se
sada bavimo Goranovom porodicom. Pa, ne udajem se za njega da ga tako pomno
analizirate.
Dotini te ne bi oenio, sve i kad bi htela odgovorio joj je Danilo.
Ona se lecnu.
Upuen si i u njegov intimni ivot?
Upuen sam da je, kao i svaka ljiga, oenio ordinarnu glupau, koja je zavrila
neki UP, DUP, RUP, jebem li ga ta, koja nita ne radi, sem to troi novac po buticima,
uredno ga eka da joj se vrati sa svojih izleta, i gaji dete. E, takvi, koji se sa takvim ene,
oni se, duo, ne razvode, odmah da ti kae tvoj brat.
O kakvom, sad, razvodu pria? upita ga Tamara zaudeno. ta je tebi?
Vidi prihvati Jovana. Ni ja ne znam o emu.
Voleo bih da greim ree Danilo, s pogledom koji je, za one koji su ga dobro
znali, znaio taku posle koje vie nema razgovora.
Frenki ga lupnu po ramenu.
Doktore, ovog puta si bez veze zabrazdio. Pusti dete da se zeza nastavio je,
iako je dobro razumeo blesak u Danilovim oima. ta je, stvarno, boli dupe za neijeg
aleta. Evo, ja sa mojim ne govorim i ubio bih se da me neko procenjuje po tome ta on
radi. Ili je radio.
Ne pravi se blesav prekinu ga Danilo suvo. Ovde se ne radi samo o njegovom
aletu, ve o njemu samom.
Frenki se povue.
E, da skratimo ree Jovana, nervozno. Ako ti ba smeta, neu ga vie viati.
Jaka stvar dodala je ustajui i kupei viljuke i tanjire.
A, ne, nemoj da se vadi na mene ree Danilo. Bilo je neeg preteeg u nainu
na koji je sa njom govorio. Ima dvadeset tri godine, pa sama vidi ta ti je initi.
Smeta ti, ili ne? insistirala je, podigavi glas.
Svima je postalo neprijatno do neizdrljivosti. Vida je napustila sobu, ponevi sa
Crowarez

122

Bosnaunited
sobom pepeljaru da je navodno isprazni.
Smeta. Veoma mi smeta.
Gledali su se netremice. Dugo.
Ali, moje je samo da ti kaem. Izbor je, naravno, tvoj.
Ona zausti da neto doda.
Zavrili smo ree on kruto.
U redu.
Podigla je viljuku koja je skliznula na zemlju i odmarirala ka kuhinji.
Uskoro se odatle zaulo kako buno ispira tanjire, treskajui ih.
To je bio njen odgovor Danilu.

Crowarez

123

Bosnaunited

44
Sada je podigla pogled:
Nisam lagala ree. Tada nisam bila s njim. Kunem ti se.
Tada? Tada nisi?! Dakle, u meuvremenu se razvila vaa... strasna romansa, da
ne bih stvar nazvao pravim imenom. Ti zna koje je?
Jovana je upkala prst. U svakoj drugoj prilici Danilo bi je opomenuo. Dovodilo ga
je do ludila to ona na smenu gricka zanoktice ili donju usnu.
valeracija, eto kako se to zove ree on. Jovana naglo cimnu i otcepi parence
koe; oko nokta se pojavila krv.
I to dubre 'ladno dolazi ovde? ekao je.
Ponekad protnu ona.
Ponekad?!
Da.
A zato? Da se ismejete?
Ona je sisala krv iz zanoktice na palcu.
Ili dolazi na kresanje? upita Danilo ledenim glasom.
Bila je zapanjena njegovom grubou. Nikada nije tako razgovarao s njom.
Nikada.
Nemoj me muiti odgovori tiho.
Danilo skoi, odgurnuvi stolicu:
Ti si sila s uma! Jo me i upoznaje s tom barabom uzviknuo je.
Dva dana ranije Danilo je naleteo na njih u Jazzbini. Primetio ih je sa ulaza. I
Jovana njega. Nije bilo mogue ne primetiti Danila. ak i u prepunom klubu. Mahnula mu
je. Priao im je, nevoljno.
ao, malena rekao je vidno ignoriui Gorana. urim, samo sam uleteo da
vidim da li je Boki tu, sa ekipom.
Nije. Bar ga ja nisam videla.
Danilo je mogao osetiti kako se ona zatee, poput strune. Gledala ga je
napregnuto; oi nije odvajala od njega, kao hipnotisana. S prodornom jasnoom, u
magnovenju, prozreo je Goranov i Jovanin odnos i zastao, zgromljen tim saznanjem,
razapet izmeu slepog besa prema Goranu i prekomerne nenosti koju je, istovremeno,
osetio prema sestri. Pokuavala je da mu se slabano osmehne, sva nesigurna i ranjiva.
Mogao je zaplakati od saaljenja, muke i nemoi kada je, glumei odvanost, Jovana
zabacila ramena i rekla:
Da vas upoznam. Ovo je Goran. Moj Danilo.
Goran ustade. Bili su sline visine. Danilo za nijansu vii. Naas su stajali tako,
sasvim blizu, odmeravajui se, otvoreno, da se moglo osetiti kako se u vazduhu sudaraju
njihove volje. Danilova, gvozdena, primorala je Gorana da prvi poklekne. Usiljeno se
osmehnuo:
Drago mi je pruio je ruku.
Crowarez

124

Bosnaunited
Danilo ga odgurnu svojim hladnim pogledom, punim neskrivenog gnuanja:
Meni nije. Ni najmanje mi nije drago.
Hitro se okrenuo, ostavljajui Gorana u poniavajuem poloaju.
Jovana ga uhvati za miicu:
Danilo, molim te, ue tata. Ne mora da zna, molim te ponavljala je,
izgubljeno.
Brine o tati?! Pa, ti si pored njega ivog nou tajno uvlaila tu... jajaru
prevarantsku sebi u krevet. Moda si ga predstavila ocu? upita retoriki. Nisi, jer
zna dobro s kim si se uhvatila, pa ga kriom vercuje ree. stiavajui glas.
I sam je verovao da se stvar, jo uvek, nekako moe popraviti i nije eleo da
optereuje Marka.
Molim te, Danilo...
Je l' nije bio u stanju, ta velika valerina, da vam obezbedi smetaj? Ili si mu
sama ponudila ovu varijantu?
utala je, oborene glave.
Kako si mogla da se tako ponizi? Jesi li naisto poludela?
Oigledno sam poludela ree, bez prkosa.
To je sve to ima da kae?
Zurila je u jednu taku, bez rei.
Tvoja volja, ako hoe da se i dalje vucara s tom protuvom. Ali, ovde, nikad
vie. Ni-kad. Jasno? Da nogom vie nije prekoraio ovaj prag ree Danilo, ustajui.
Jesi me ula?
Jesam.
Marku nemoj rei da sam svraao.
Klimnula je.
Okrenuo se, na izlasku. Video je njenu mravu ruku koju je savila u laktu, oslonila
je na sto i na nju spustila glavu. Krajnjom snagom, obuzdao se da se ne vrati i ne stegne
je u naruje: ta to radi, mala ludo, ta to radi.
Tresnuo je vratima za sobom, da su se stakla na prozorima zatresla.

Crowarez

125

Bosnaunited

45
Htela je da prekine. Iste veeri.
Dolazio je Danilo, jutros rekla je Goranu, umesto pozdrava, im je ula u kola.
Zna za nas.
Ne ekajui njegova pitanja prepriala mu je, grubo i bez ustezanja, Danilove rei
o njemu, Goranu, i o njoj. One letonje, izgovorene pred Frenkijem. Jutronje, izreene u
kuhinji. Odluna da okona vezu, nije ga potedela nijedne uvrede koju mu je Danilo
uputio. Goran ju je sluao, bez komentara. Nijedan mii mu nije zadrhtao. Iz profila, lice
mu je izgledalo neprozirno. Samo je jako stezao volan, kao da se rukama odupire o
njega.
Kraj je. Vie se neemo videti ree ona, pomislivi da je nije dobro razumeo.
I dalje je utao. Zbunila se; to nikako nije liilo na njega.
Svaka Danilova je na mestu oglasi se, konano. Stoprocentno sam kriv.
Njoj se u momentu smuio:
Ispod asti mi je da se rastanemo sa licitiranjem o procentu krivice. Evo, ja je
preuzimam, ako je to kljuni problem.
Uvlaio u vau kuu kao jajara nastavio je, kao da je ne uje. Tano tako. Ali,
videe on.
ta e videti? upita ga prezrivo. Izazvae ga na dvoboj? Odbranie moju
izgubljenu ast!
Okrenuo se k njoj i ona, tek tada, spazi da su mu oi mrane i prazne. Izgledale su
kao provalije na licu. Crne rupe, bez ivota u njima. Dve bore (bila je uverena da do tada
nisu postojale), jasno su se ocrtale oko njegovih usana.
I ja sam danas imao raspravu. Sa Zorkom. Jako, jako runu.
Jovana ustuknu od njegovog izgleda. Od pominjanja njegove ene, po imenu.
Selim se. Naputam je. Ni veeras neu spavati tamo.
inilo joj se da joj je krvotok zastao.
ali se? nesvesno joj je izletela ta glupost.
Ne.
Vratio joj se onaj oseaj, iz vremena njenog Velikog Straha, kada bi joj se telo
oduzelo.
Kako to... kako odjednom?
Nije odjednom. Imali smo, poslednjih meseci, nekoliko eih scena. Naravno
da ti nisam o tome govorio. Nisi duna da uestvuje u mojim gadostima. Jer, stvarno je
bilo gadno.
Zastao je na trenutak. Jovana zapali cigaretu. Dim joj je pekao suvo grlo.
Nije me kinjila, ranije... iako je znala za moje veze. Povremeno bi napravila
poneku aluziju, i to je bilo sve. Nije se usuivala da ide dalje od toga. Row model
ene-ekalice. Prelazila je preko svega, da bi me zadrala. I, unekoliko, to je stvorilo
udnu obavezu... moju prema njoj... Znam da ti je teko da razume.
Jovani je bilo odvratno da to razume. elela je da ga zaustavi, da vie nita ne
uje.
Crowarez

126

Bosnaunited
Moe biti da je Zorka ordinarna glupaa, kako se tvoj brat izrazio, ali nijedna
ena nije toliko glupa da ne oseti kada bespovratno gubi mukarca. Od letos, nije se
smirivala. Podivljala je, iskreno govorei. Prolazio sam kroz pravi pakao. Vritanje pred
detetom. Pretnje mojim roditeljima kako vie nee videti unuka. Histerisanje o tome ta
je sve trpela da bi Nikola imao oca uz sebe. Onda ovi zovu mene, plau, mole da se
urazumim... Uas. Danas se okonalo.
Jovana se skamenila kao neposluno derite koje naas uplaeno zastane kad u
bahatoj igri razbije vazu. Sve do sada se nije stvarno bavila eventualnim posledicama.
Nije sebe teila da je Goranov brak prazna ljutura, privid odravan samo zbog sina.
Istina je bila da o njegovom detetu i eni uopte nije htela da razmilja. Ni na koji nain.
Okrutno i sebino, sebe je uverila kako je to njegov problem. Njegov deo tereta. Neto
to on treba da regulie. Sa im ona nema i nee da ima nikakve veze. Ionako, bila je
zaglibljena vie nego to je mogla podneti. Verovala je, teila se, da e uskoro (a to
uskoro je bilo maglovito, nedefinisano, uvek se pomeralo i odlagalo) smognuti snage i
ostaviti Gorana.
Nikada, nijednog trenutka nije joj padalo na um da on moe ostaviti nju. Jo
manje da e ostaviti svoju enu. Ne, nije predvidela ovakav rasplet. Zapala je u udno
stanje bezoseajnosti.
Ispada da sam ja ordinarna glupaa. Veruj mi da ni po emu nisam osetila da ti
se neto tako deava.
Verujem i drago mi je to nisi. Uinio sam sve da ne oseti. Mislio sam da treba
sam da dovrim ono za ta sam odgovoran. Da stavim taku na svoj dvolian ivot.
Ugasila je cigaretu i otvorila vrata. Guila se u kolima.
ta smo uradili? ree ona, za sebe.
Ti, nita.
Sem to sam tvoja ljubavnica.
Mojom krivicom. Do sada si to bila mojom krivicom. E, pa, moralo je da se
okona.
Pokuao je da je zagrli. Odmakla se.
Nemoj, strano mi je.
Pa, nisam prvi koji se razvodi.
Nisi, ali ovde sam ja umeana.
On provue prstima kroz kosu. Rekao je ono to se, obino, u tim prilikama
govori:
Nisi ti uzrok. Moj brak je bio truo od poetka. Samo sam imao ludu sreu da te
sretnem.
I pored toga, delovala je skrhano.
Moda je trebalo da ti nagovestim, nekako.
Moda.
Bojao sam se da e me ostaviti. Eto zato nisam. Bojao sam se da e mi rei da
je kraj. Kao to si mi rekla veeras. Sve vreme koliko smo zajedno, sve vreme strepim i
oekujem da e se okrenuti i nestati. Stalno sam bio pod tim pritiskom. Stalno.
Zautao je.
Njoj je tuklo u grudima.
Crowarez

127

Bosnaunited
Odluku sam doneo odavno. Onda kad se nismo videli mesec dana. Ve tada sam
znao. Osetio sam da se sparuujem, da opet propadam u onu dosadu i ravnodunost.
Kuvalo se to u meni, ali sam se trudio da na odnos, neto tako lepo i dobro to mi se
desilo, ne zatrujem priama o razvodu. Hteo sam da stanem ispred tebe i kaem, gotovo
je, slobodan sam.
Izgledao je namueno, na ivici nerava.
Mislio sam da e ovo, na neki nain, biti radostan trenutak za nas. Ja sam
srean. Ne onako, da skaem od sree, potpuno mirne savesti. Ali, ovo je najpotenije.
Prema svima. Ne bih mogao da te se odreknem, Jovana. Ne bih. Pogledaj me, molim te.
Bio je izmenjen patnjom, ali tako lep, zaista neopisivo lep, da se nije mogla
nasititi njegovog lica. I ve sledeeg trenutka neto se u njoj pokrenu, preobrazi; ona
potpuno omeka. vor u stomaku joj se odvezao i snana ljubav ili potpuna
zaslepljenost, ko e znati, tek ono silovito oseanje koje ju je obuzimalo kraj njega,
ponovo je zgrabi.
Goran oseti njenu promenu.
elim da budem s tobom, dokle god ti ne dosadim.
Ne ekajui da mu odgovori, utonuo je u nju dubokim poljupcem, budei njihovu
uvek tinjajuu, grozniavu poudu koja im je pretvarala mozak u laganu, ukavu penu,
gde je, uguena, nestajala svaka razumna odluka.
Reci da si moja. Sad smem tako da te zovem. Svojom.
Najlepi mukarac na svetu, najneniji ljubavnik, kleao je pred njom.
Figurativno, dodue, ali u datim okolnostima, kao da stvarno jeste. Sve je uinio zbog
nje. Sve, da bi joj pripao, da bi nju zvao svojom. Pri tom, ona mu nije nita traila. Sam je
odluio. Da, vatromet joj se rasprsnuo u glavi. Doivela je svoj zvezdani trenutak.
Sme rekla je sveano.
Poljubio joj je ruku. I to je delovalo sveano.
Uradiemo sve kako valja i kako je i trebalo da bude, od poetka. Pre svega,
moram da se izvinim Danilu. Upoznae me sa svojim tatom. Biemo pravi par.
Starovremski.
Klimala je glavom.
Zaboraviemo skrivanje i lai u koje sam te upetljao. Sve e ispasti dobro.
Ispalo je sasvim drugaije.

Crowarez

128

Bosnaunited

46
U prvo vreme, u Goranovom oskudno nametenom iznajmljenom stanu, vodili su
ljubav na svim zamislivim mestima, sa novim, nesputanim zanosom. Vie nisu morali da
apuu, da hodaju neujnim koracima i priguuju krik na vrhuncu raskalanog
sladostraa kojim su bili potpuno obuzeti. Hranili su ga nepresunim fantazijama i
erotskim igrarijama. Mogli su da se zajedno tuiraju, da se meusobno nutkaju
zalogajima iz tanjira, koji bi doneli u krevet, da se kikou, da se jure po sobi u tobonjoj
bici koja bi se zavravala neobuzdanim milovanjima i potpunom predajom. Bio je to
praznik njihovog velianstvenog bezumlja u koje je gruba, tvrda stvarnost ubrzo poela
da sve dublje zavlai svoje pipke.
eljni mira posle toliko meseci koje su proveli iskidani strahovima, griom
savesti i svojom nesmanjenom strau, trudili su se da izbegnu svae. Ali, njihov odnos
vie nije bio skriveno ostrvce, izolovano od upada drugih. Najednom, bilo je umeano
toliko ljudi: prava neprijateljska invazija, pred kojom je ljubav poela da se povlai,
stiska, smanjuje, pritenjena teretom koji nije mogla da izdri.
Vest da je Goran napustio svoju enu, koju je Jovana sveano objavila, nadajui
se, valjda, srenom raspletu, Danilo je doekao namrten.
I? Sad treba, kao, da se oduevimo samo je rekao.
Zato tako, Danilo? Ne shvatam ta vie hoe od njega?
Ja? Nita.
Razveo se, zar to nije...
Ve?!
Nije formalno, ali se iselio i podneo zahtev.
Taj se nee razvesti.
Danilo proguta ona bes molim te, meni za ljubav, da izaemo na pie, na
veeru, da se upoznate.
Ne.
ta da mu kaem, kako da mu objasnim da moj roeni brat nee...
Tvoja stvar. Ne elim da uestvujem u tome.
U emu?
U onome to e te zadesiti.
Prasnula je:
Ti zna?! Pa, tako si govorio i pre, da je beskarakteran i ostalo. Krivo ti je to je
ispalo da nisi u pravu.
Ne lupetaj ree joj otro.
Lupetam, a? Pa, zato mi, onda, preti? Zato?
Pretim?!
A ta je to nego pretnja, kad mi kae da e me zadesiti. I ta e me to zadesiti?
ta?!
Upozoravam te da takvom oveku ne treba verovati.
Dosta vie! Pa, nisam se, bre, uhvatila s nekim monstrumom, ubicom, ludakom,
nekim... nekim...
Crowarez

129

Bosnaunited
U redu prekinu je Danilo. Verovatno zna s kim si. Povlaim se.
U oima joj sevnu nada. Spustila je glas:
Je l' to znai da pristaje da se vidimo?
Ne.
Tamara mu spusti ruku na miicu:
Zato toliko zatee?
Neka ga, Tamara. Neu ga vie moliti.
A onda su stvari poele da uzimaju maha.

Crowarez

130

Bosnaunited

47
...Izgledalo mi je da se sve urotilo protiv nas. Ba tako. Deluje otrcano, ali ne
umem da naem drugi izraz. Naravno, s ove take, sa ove razdaljine, jasno mi je ta je
bio pravi razlog. Tada, reena da zbog Danilove nepopustljivosti otrpim to nikada ne
bih, samo da dokaem svom bratu da nije i ne moe uvek i u svemu biti u pravu,
verovala sam da su u pitanju spoljanje okolnosti. Htela sam da verujem. tavie, krivila
sam sebe to nisam dovoljno tolerantna. to ne umem da budem potpora oveku koji je,
zaboga, prekinuo svoj brak, u krajnjoj liniji zbog mene?
Darala sam po vatri, bilo je za pretpostaviti da u se opei. Ali onoliko i onako?
Od kobnog etvrtog novembra kada se Goran preselio na Novaka, poeo je Zorkin
teror. estok. Bez nagovetaja oluje koji ti daje vremena da pozatvara prozore i
obezbedi svoju kuu, upali smo, momentalno, u epicentar tajfuna. etiri meseca
mahnitanje gospoe Popivode nije se smirivalo.
Uvek pod izgovorom da zove zbog sina, neprestano je uznemiravala Gorana.
Zvala ga je po deset puta. Najpre, na posao ili na mobilni. Onda se dokopala broja u
Goranovom stanu, pa smo morali da iskljuujemo telefon, ne bismo li izbegli njene
provale besa, pretnje i uvek nove zahteve. U sred viednevnog histerisanja, deavalo se
da ga pozove, ljubazno, normalnim glasom, da se, navodno, mirno, ljudski dogovore. Na
ovaj ili onaj nain, Goran je bio prisiljen da joj posveuje vie vremena nego kad su
formalno (kako je on govorio) bili u braku. Samim tim, nas dvoje smo se viali samo
uvee, kod njega. Okej, govorila sam sebi, proi e, mora se smiriti. Nisam imala
predstavu sa kim sam se uhvatila u kotac.
Ukratko, iz predela polusvesnog, gde sam smestila Goranovu porodicu, onako, u
paketu, kao maglovite osobe, kao prikaze iz sna ijih se ni lica, kamoli osobina,
temperamenta ili sklonosti, uopte ne seamo (od kojih, po buenju, ostaje samo
neprijatan utisak, neto s im se moe izai na kraj, uz odmahivanje rukom san je laa,
a Bog istina, ili ve kakvom prigodnom izrekom koja rasteruje runo predoseanje i
upozorenje), najednom su izronile konkretne linosti. Goran je u stan doneo uramljenu
fotografiju svog sina. Vie nisam mogla o njemu misliti kao o detetu. Nekom.
Apstraktnom. Trogodinji deki je bio neodoljiv; u pozi ponosnog vlasnika malog
automobila sa pogonom na elektromotor, vano je gledao u objektiv svojim krupnim,
smeim oima.
Upoznala sam, dodue indirektno, ali veoma dobro, gospou Popivodu.
Naposletku, sredinom decembra, pojavio se i Popivoda senior, lino...

Crowarez

131

Bosnaunited

48
Zvono se oglasilo dok je Jovana nametala prekriva na krevetu. asak pre toga
Goran je siao do radnje da kupi hleb. Mislei da je neto zaboravio, otvorila je, ne
proveravajui kroz pijunku ko je, i ugledala nepoznatog, starijeg oveka.
Dobro vee rekao je. Nadam se da nisam promaio stan. Ja sam Goranov
otac.
Ne, niste, on je izaao, malopre... sad e doi ree, proputajui ga da ue.
Osvrtao se po sobi, kao da ne zna gde da se smesti.
Sedite ponudi ga ona, odmah se postidevi to se ponela kao domaica.
Ne, hvala.
Zurio je u nju:
Vi ste, pretpostavljam...
Jovana ree ona i prui ruku.
Popivoda uzvrati on, mlako je prihvativi. Brzo je povukao svoju.
Nije okoliio:
Vidite, stvar stoji ovako. Ja u Goranove odnose sa enom ne ulazim... hou rei,
venanom. Niti s drugim enama. Svakako vam je poznato da niste njegova prva
avantura.
Rekao je to sa otvorenom zlobom u glasu, nije umiljala. Ona se skupi u sebi,
spremna na dalju neprijatnost.
Mada, nisam verovao da e otii ovako daleko... odmerio ju je, od glave do
pete. Iznenaen sam, priznajem.
Ovaj ovek je bio namerno grub; vie nije bilo mesta sumnji s kakvom namerom
je doao.
Zato priamo ovako, s nogu? I u startu s... nepoverenjem pokuala je da
napravi rupicu u zidu koji se meu njima namah uzdigao. Do plafona. Ja sam voljna da
vam...
Dozvolite da dovrim prekinu je, podigavi dlan. Goran ima obavezu prema
svom detetu. Da nema Nikole, bila bi druga pria. Ovako, on nema prava da se ponaa
kao vetropir. Dosta je njemu tolerisano. Dosta. Vreme je da se uzme u pamet.
Jovana je nehotice pogledala ka hodniku, nadajui se da e se Goran pojaviti i
prekinuti ovu scenu.
U pravu ste potvrdi Popivoda njenu neizreenu misao, ovla mahnuvi
glavom u istom pravcu. Nemamo mnogo vremena. Zato, da skratim priu. Meni i mojoj
eni je uskraeno da viamo Nikolu. Odvojen sam od jedinog unuka. Pitanje je kako e
se Zorka dalje ponaati. Recimo, ako se preuda...
Jovani se kraj usana izvi u gru:
Izvinite, kakve veze ja imam s tim?
Stari Popivoda je bio hladan, kao poskok pred napad, skoncentrisan na to da to
pre istrese otrov u rtvu.
Imate debele veze s celom situacijom. Inae ne bih dolazio.
Znai, doli ste zbog mene?
Crowarez

132

Bosnaunited
Da. Da vam kaem da sebe potedite, na vreme. Ne zanosite se. Razvod ne
dolazi u obzir. Govorio je autoritativno, kao da je ona ae kome e biti oitana
bukvica, pa u oak, da klei na kukuruzu. Ni po koju cenu.
Nisam sigurna da se vi pitate izletelo joj je.
Popivoda je pogleda u udu. Prekrstila je ruke da bi obuzdala drhtavicu. Delovalo
je kao da je namerno zauzela prkosan, izazivaki stav:
Ako mislite da svom punoletnom sinu moete odreivati da li sme ili ne sme da
se razvede... zaustavila se u po rei, s mukom. Najbolje razgovarajte s njim dovrila
je.
Razgovarali smo. Kao to vidite, bez rezultata. Za sada naglasio je. Vama
sam doao da kaem. Vi razumete kako je to.
To? ta, to? Ne razumem na ta ciljate?
Uveren sam da znate.
Ne, zaista ne znam.
Upiljio se u nju:
Rasli ste bez majke, zar ne?
Sekunda znaajne pauze, u kojoj Jovana nije uspela da se pribere:
Nemojte, onda, da mom unuku oduzimate oca.
Sva obzirnost nestade iz nje; oi su joj sevale:
Molim?! Kako se usuujete da... nju spominjete u ovom kontekstu?! Kakav ste to
ovek?! Kojom logikom se te dve stvari mogu dovesti u istu ravan? Goran je, Bogu hvala,
iv i zdrav...
Kao da ga time prizvala, Goran se pojavio u hodniku. Bio je zabezeknut
prizorom; otac u kaputu, sa eirom u ruci i Jovana, naspram njega, sa usijanim
pogledom.
ta se ovde dogaa? upita.
Stari Popivoda je gladio ivicu eira, ne gubei prisebnost:
Doao sam da vidim gde si se smestio.
I da, malo, popria s Jovanom.
Ne, nisam znao da je gospoica ovde.
Jovana se prezrivo nasmei.
Znao si. Stari si ti lisac. Mora da si osmatrao.
Stidi se procedi njegov otac kroz zube, tako da je bilo jasno kako ima na umu
sve zajedno, Goranovu opasku, ovaj stan i Jovanu u njemu.
Malopre ste izjavili, nedvosmisleno, da ste doli da me vidite. Sada, u mom
prisustvu, to bezono negirate. Sluite se neistinama, da upotrebim eufemizam ree
ona jetko. I, pri tom, govorite o stidu. Vi nemate stida.
Vidi se da nije imao ko da vas odgoji odgovori joj otvoreno grubo.
Vi ste zao ovek uzvrati mu Jovana odmah. Jako, jako zao.
Popivoda je trijumfalno pogledao u sina koji je utao. Jovana im je okrenula lea i
sela u fotelju, spram prozora. Nije mogla da vidi da li su i koje neme znake njih dvojica
razmenili. Osetila ih je, estim ulom. Onda je brava kljocnula. Goran je dva puta
okrenuo klju. Izvirila je iza naslona, jedva obuzdavajui suze:
Crowarez

133

Bosnaunited
Otiao je?
Goran je prilazio sporim koracima. Spustio se preko puta nje.
Zaista si puna iznenaenja ree. Besno je duvao kroz nos. Najblae reeno,
frapiran sam tvojom izjavom. Frapiran.
Trudila se da ostane mirna:
I ja sam frapirana njegovim nastupom. Na stranu to je doao tendenciozno da
me izvrea...
Nisi mu ostala duna. Dapae.
S obzirom na to ta se drznuo da mi izgovori, a emu nisi prisustvovao, dobro je
proao ree. Glas joj je bio stegnut, isprekidan kao da klizi po ivici nazubljenog noa.
A drznuo se, za tvoju informaciju, da uzme u usta moju majku.
Goran je naglo splasnuo. Lice mu se izduilo u neverici:
Molim?
Zurila je u svoje ruke poloene na krilu.
Zato bi nju spominjao?
Pitaj ga.
Tebe pitam.
Obuzdavajui se da ne brizne u pla, polako je izgovorila:
Da bi podvukao kako sam bez nje rasla, a sad Nikoli otimam oca.
To je rekao? Jao, jebau mu sve po spisku. Ne zna ta ga eka. Ne zna siktao je
kroz zube, zanesen u neki davnanji obraun. Namah je zaboravio da je Jovana kraj
njega. Pesnicom je udario po kolenu. Napraviu mu haos. Haos. Upau mu sutra, da
mu pred kevom oitam. Nee moi vie da tera po svom. Nee. Vie, ne.
Uinilo joj se da iz njega govori stari Popivoda. Isti izraz lica, iste rei. Najeila se.
Uasno lii na njega rekla je tiho.
Trgao se.
Ne liim. Nisam kao on.
Skliznuo je na kolena, tik uz naslon njene fotelje, laktovima se oslonivi na
rukohvat.
Izvini. Za moje ponaanje. to sam se izleteo. Uasno mi je ao to te je uvredio.
Ne moe me vreati injenica to nemam mamu. Dve krupne suze joj tiho
kliznue niz obraze. Radi se o tome da samo zao ovek, do sri zao, moe tresnuti tako
neto u lice nepoznatoj devojci, pri prvom susretu. Uvredio me je ostatak njegove tirade.
ao mi je. Ne elim ni da znam ta ti je izgovorio.
elom se oslonio na ruke skrtene na naslonu, tako da mu je kosa dodirivala
Jovaninu nadlakticu. U dugoj tiini, bez pokreta, bol u Jovani je poeo da se stiava. Nije
smeo da je pogleda u oi, skrhan stidom zbog svog oca. Zar da ga krivi zbog postupaka
onog malicioznog prefriganka koji se namerio da meu njima dvoma poseje razdor?
Krenula je da proe prstima kroz Goranovu kosu, ba kad je podigao glavu. Gledao ju je
odozdo, skrueno:
Molim te, pokuaj da razume. aletu istie vreme. I kevi. Vidim kako se tope.
Propali su. ta im je jo ostalo od ivota? Zamisli koliko im je teko to Zorka ve mesec
dana ne dozvoljava da vide Nikolu.
Jovana ustuknu kao oparena:
Crowarez

134

Bosnaunited
Brani ga?!
Ne. Samo pokuavam da ti objasnim.
Meni? Bolje objasni njemu da ne moe da ti odreuje da li e se razvesti. Ispalo
je da ti za to treba roditeljska dozvola.
Sumnjam da je to izjavio.
Ba tako se gospodin izvoleo izraziti. Govorio je naredbodavnim tonom. Kao da
si ti maloletnik, a ja neka fufica, koje e on strpati u popravni dom, jer su se spanali bez
njegovog znanja. Pa ti veruj ili ne odsekla je.
Trenutak malopreanje nenosti nepovratno je ispario. Goran se vratio na svoje
mesto. Uzeo je flomaster sa stoia i nervozno otvarao i zatvarao poklopac.
Jesi li rekao da hoe da stane ispred mene i kae, slobodan sam, slobodni
smo? Desilo se dijametralno suprotno. Potpuno smo zarobljeni. Okruili su nas, ne
moemo da mrdnemo, k'o u opsadnom stanju. Nesnosni su. I tvoji roditelji, i ona.
Stvari nisu tako jednostavne. Ne mogu se presei jednim potezom.
Nego se reu tupom testericom? Onom sa optetehnikog obrazovanja? I koje
to stvari? Koje?
Ja imam dete.
Nije valjda? E, pa, da raistimo. Noas. Neu da mi nabija oseanje
odgovornosti zbog Nikole. Ne dozvoljavam. Da li ide kod dede i babe, da li ne ide, to me
ne interesuje. Izvini, postoje naini kako se reguliu odnosi. Postoje socijalni radnici,
sudske odluke, ako ve niste u stanju da se dogovorite. Dok se to pravno ne rei, zato
ne raspravi osnovne stvari sa svojom enom? Zato? Ionako svaki dan ide tamo...
Uputio joj je ledeni pogled.
Naravno da idem. Ne elim da dete oseti drastinu promenu.
A do sada si pa silno bio uz njega izlete joj.
Sigurno ne onoliko koliko je trebalo da budem.
Sva krv joj se slila u glavu:
Jesam li i za to kriva?
Nisam rekao da si imalo kriva.
Ali, tako ispada.
Ne, ve ti uobraava.
Kao to, verovatno, uobraavam, da tvoja ena...
Biva dobaci Goran.
Biva? Jovana se ironino podsmehnu. Dobro, biva... da s tobom manipulie
na najgori mogui nain. Nikola plae... Nikola pita gde je tata... Nikola nee u vrti...
Nikola hoe da ga uspava... Da li te je iz petnih ila se trudila da govori smireno
zvala u dva nou, jer dete gori od temperature? Pa se ispostavilo da ne gori. Da ima
obinu prehladu. Vano da je postigla svoj cilj... da te dovue, kao na uzici. Cimne zvonce,
a ti doleti kao posluan batler.
ta je trebalo, da se okrenem na drugu stranu i nastavim da spavam?
Gledali su se neprijateljski, podjednako besni.
Ne, nego joj mora postaviti granice. Ko je, bre, ona da vas dri u pokornosti?
Prinuden sam da s njom taktiziram. Zorka je spremna na razne budalatine.
Crowarez

135

Bosnaunited
Jovana je ceptela:
Kao na primer da se preuda, to tebe dovodi do poslednjeg stadijuma oajanja.
to se nje tie, potpuno mi je svejedno da li e imati frajera, mua. Jebe mi se...
rekao je.
Nije delovao uverljivo. Ili je bila suvie uzrujana i povredena, pa je merila svaku
notu u glasu? Posmatrala ga je podozrivo, procenjujui njegovu iskrenost.
...ali, da iz inata dovue, odmah, neku bitangu u kuu, da moj sin raste...
Bitangu? Oh, pa lepu si partnerku sebi odabrao. Finu majku svom sinu.
Molio bih te rekao je, suzivi oi na dva proreza iz kojih je (Jovani se uinilo)
sevala netrpeljivost da ne priamo o Zorki.
A zato? Pa, mi ionako ivimo s njom odgovorila je izazivaki, do sri
povreena njegovim pogledom. Pa, ta ena je non-stop s nama. I u krevetu je s nama.
Zaustavi se, zaalie.
?! Za im, molim te?
Ublaio je izjavu.
Rei e neto to ne misli, posle e ti biti ao.
Obino govorim ba ono to mislim. I rei u, bez aljenja, da je tvoja ena nula.
Niko i nita. Je l' ti jasno? Niko i nita! Ti si njen status u drutvu. Njena profesija, njen
ivotni poziv. Ne ulazim u to koliko te i na koji nain voli. Ali, uz to, mimo toga, preko
toga, kako hoe, ona je svesna da, gubei tebe, gubi svoj poloaj. I lovu. Toga se boji,
najvie. Pa ti vidi s kim si se, i zato, enio.
Nebrojeno puta je ove reenice izgovarala u zamiljenom dijalogu s njim. inilo
joj se ako bi izale iz nje da bi se preporodila, osloboena. Zaudo, nije joj laknulo.
Naprotiv, oseala se kao da je ispila sopstvenu u.
Sad je dosta! uzviknu on.
I ja mislim da je dosta. Mislim da je najbolje da joj se vrati. Vrati se, ne mui se
vie. Okupite se, ponovo, budite srena porodica, k'o do sada.
Bili su van sebe. Disali su plitko, ubrzano. Ona zapali cigaretu. Upaljaem je,
nesvesno, kuckala o sto, odvrativi glavu u stranu.
Goran se zaputi ka kupatilu. ula je kako pljuska lice vodom. Nije ga dugo bilo.
Ona je ve dovrila cigaretu kad se pojavio:
Pozlilo mi je ree.
Bio je bled, bledout, kao votanica.
Utrnula mi je ruka ree, trljajui je. Ne oseam je od lakta nanie.
Jovana priskoi:
Zagrli me, da te odvedem do kreveta.
Nisam ba toliko loe.
Mislim da jesi ree ona ozbiljno.
Smestila ga je da legne. Otvorila je prozor.
Njemu su se grudi ubrzano dizale i sputale, kao da se bori za vazduh.
Kako ti je?
Onako. Ne oseam prste na levoj aci.
Pozvau hitnu pomo.
Crowarez

136

Bosnaunited
Ni sluajno.
Licem mu proe gr.
Molim te da pozovem nekog rekla je Jovana, preplaeno. Bilo koga. Reci
koga. Mogu Bokija. Dobar je lekar, znae...
Odmahnuo je.
Osvrtala se, u panici. Ako umre, ako se logira?
Pozovi tvoje. Evo, dodau ti telefon.
Ne. Bolje mi je.
Videlo se da govori s naporom.
Sedei na ivici kreveta, bespomona, uplaena, Jovana je zazebla od hladnog
vazduha i od Goranovog lica koje je, sa sklopljenim kapcima, delovalo kao posmrtna
maska. Ustade da se ogrne.
Ne idi ree on, ne otvarajui oi.
Da li stvarno misli da bih otila? Htela sam neto da obuem. Zima mi je.
Lezi pored mene.
Gorane, uasno mi je krivo to sam... poe ona bojaljivo.
Nita ne treba... samo doi ovde.
Zatvorila je prozor, upalila lampu na podu i skutrila se, leima priljubljena uz
njegov stomak. Stegnutog eluca, oslukivala je kako on die.
Molim te, Boe, molim te molila se u sebi samo da mu bude dobro.
U jednom trenutku uini joj se da uje udne zvuke, kao da mu iti u pluima.
Iskrenu se da ga pogleda. Plakao je, kriomice.
Pusti, proi e me.
Okrenula se na drugi bok. Priljubila je lice uz Goranov obraz.
Ne gledaj me, neprijatno mi je... pokuavao je da se zaustavi.
uzvratila je, ubrzanim pokretima milujui ga po licu.
Izbliza, nije videla nita drugo sem njegovih oiju. Beonjae su mu pocrvenele.
Gorane rekla je u nastupu najistije ljubavi, zbog koje smo u stanju da se
odreknemo i sebe zarad onog koga volimo ne treba da se lomi. to se mene tie,
kunem ti se da ti neu prebacivati. Neu misliti da si me izneverio ili... da si slabi. Zaista.
Molim te, nemoj se rastrzati vie. Razumem, potpuno te razumem. I tvog tatu razumem
za Nikolu. Stvarno govorila je tiho, iskidano. Moda me je zato toliko pogodilo. U
pravu je. Vrati se svom sinu ponavljala je. Nisi me prevario. Hteo si. Razumem.
Pridigao se traei maramicu. Ona mu je dodade sa stoia.
Svetlo lampe ga je obasjalo odozdo; izgledao je strano.
Ne razume ree. Poenta je u tome da ne mogu da te izneverim. Shvata? Ti
si mi... tu... prstom je pokazao grudnu kost. Tu. Deo mene. Malopre, dok smo se
svaali, oseao sam kao da mi neko upa srce.
Uzdahnuo je:
Voleo bih da dovedem Nikolu ovde, da bude s nama, makar popodne. Da vie ne
jurcam, da se ne rastrem. Ali, to bi mu napravilo potpunu konfuziju. Zato, moram da
idem tamo. Moram. U onaj pakao koji mi Zorka prireuje. Da Nikola ne bi patio.
Usta su mu bila suva.
Crowarez

137

Bosnaunited
U pravu si. Moj i Zorkin odnos je bio nezdrav, znam, svestan sam. Opet, bio sam
tamo. Na blesav nain, na moj nain, nedovoljno, ali ipak sam postojao za Nikolu.
Oseam se krivim. Prema tebi. Prema njemu. Samo mi je jo matori falio da te vrea, da
te maltretira...
Pusti, nije vano. Pusti ga.
Stvarno to misli? upitao je, i ona oseti radost u njegovom glasu. Radost i
nadu.
Stvarno.
Kakva si ti osoba. udo si, Jovana.
Prola mu je rukom kroz kosu, razbaruivi je:
Hvala, dragi ree, i sama srena to su se smirili. Goranu je boja poela da se
vraa u lice. Izgledao je mnogo bolje.
Dlanovima je pritisnuo slepoonice:
Pored tebe ispadam kreten. Svaki dan po neto. Na kraju u te izgubiti. elim da
si uz mene, bez sumnji, bez pitanja. A to je nepravedno.
Uz tebe sam. Jesam.
Ljubavi, ovo e proi ree poniznim glasom krivca. Gadno je, ali e proi.
Veruje mi, je l' da?
Verujem.
Obgrlila ga je otpozadi, celim telom, naslonivi mu se na lea.
Miii su mu se polako oputali. Rasejano je milovao njena kolena. Ona poklopi
njegovu ruku svojom. Isprepleli su prste i vrsto ih stegli, ne pomerajui se vie.
Izgledalo je kao da su zaspali, iscrpljeni stresom. U neko doba okrenuo je glavu tek
toliko da je Jovana uspela da mu dohvati kraj usana. Poljubili su se, iskosa; nepredvien
poljubac izgledao im je nov, posebno uzbuuju. Poeli su da se maze, dugo, sporo, sa
usredsreenou razliitom od njihove bezglave poude u ije su se sredite odmah
bacali. Tog puta, vodili su ljubav drugaije, sa ozbiljnou, sa tragovima nedavnog bola, i
pojaanom eljom da jedno drugom prue vrhunsko zadovoljstvo. Zavrili su nagi,
isprepletanih nogu, sa njenom glavom na njegovim grudima. Ali, trpki ukus ostao je
nezatrpan, nepobeden, u oboma.

Crowarez

138

Bosnaunited

49
... da prva ozbiljna svaa povukla nit koja je poela da se nezaustavljivo
para; svaka naredna bila je sve burnija. Kada se jednom izgovore rune rei, provali se
brana. Posle prve uvrede, lake klizne druga. Kod tree ve I ne trepne. Dok sam se
okrenula, shvatila sam da vie nemam kontrole nad tim ta sam bila u stanju da mu
izgovorim. Uruilo se moje poverenje u Gorana. Mislim da sam ve tada bila svesna,
mada sam svom snagom potiskivala istinu, ne elei da je vidim, licem u lice, zato je
poverenja nestalo. Mislim da sam ve tada shvatala.
Ali, drali smo se podalje od sutine. Kaili smo se, na primer, oko toga to sam
izbegavala da izaemo sa njegovim prijateljima. Dva-tri takva pokuaja neslavno su se
zavrila. Ja sam, s tekom mukom, uspevala da sa njima razmenim po reenicu ili dve,
tokom cele veeri. Zamisli mene u drutvu nabeenih gradskih faca, tobonjih mladih
poslovnjaka i njihovih pratilja, ena, ljubavnica, ta li su im ve bile, nisam se udubljivala
(a ta sam ja, pa, bila?). Zamisli mene u drutvu tih primitivki; french manikir, isfenirane
kose, iskvarcovan ten. Samo sam se osvrtala da li ima nekog poznatog; umirala sam od
blama. Posle druge neuspene veere, upriliene u fancy Que tal, Goran mi je, na
povratku kui prebacio da moje nervozno paljenje cigarete o cigaretu, grickanje
zanoktica i napadno utanje govore vie od reima iskazanog prezira. Odgovorila sam
mu kako sam ljubazna koliko je mogue, u datim okolnostima. Da se ne mogu usiljavati
preko mere, sa nekim ija je svaka druga re brate, ili majstore.
(Nisam mu odgovorila da me, u sutini, razaraju prie koje bi muki poeli da
vode, negde na polovini veeri, poluapatom, o raznim mutljavinama u kojima su se
spominjale hiljade maraka, po sistemu doemi-doemti, razmenjivale informacije o
drugima koji dou, kome i koliko, sve do onih koje su ispovrtali kroz krajeve usana, u
krajnjoj konspiraciji, ko je koga i zato overio. Videla sam da se Goran, preda mnom,
trudi da bude po strani. Kao, tu je, zatekao se, nonalantno ih slua, ali to, zapravo, nema
veze s njim.
Imalo je, naalost. Bila sam prisutna kada bi obavljao telefonske pozive u kojima
su se spominjali veze na carini, kontingenti, lani papiri, pozovisenaLazu, sredietiMika
eme.
ula, znala, i pravila se luda.
Jednom, na samom poetku naeg novog, slobodnog ivota, kad sam u nekoliko
navrata videla topke maraka koje je vadio i premetao iz depa u koverat ili obrnuto,
pitala sam ga kako moe da se frlja tolikim novcem. Odakle mu, ako je tano ono to mi
je o svom poslu priao? Rekao je da su u pitanju provizije koje dobija za nametanje
dilova, da mu se deava da zaradi, ali i da debelo pukne. Rekla sam, takvi dilovi spadaju u
kriminal. Ako je to istina, ako su Danilova upozorenja bila na mestu, nema prava da mi
preuti. Da li ja s tobom mogu nastaviti, pod tim uslovima, drugo je pitanje, rekla sam
mu. Budi uverena da suvie volim svoj ivot, da bih ga izlagao bilo kakvom riziku,
odgovorio mi je. Ponovio je da koristi veze koje ima; to nije poricao. Poveem ljude,
uputim onog kome treba usluga na onog ko pristaje da mu uz podmazivanje oisti
posao. Dalje je njihovo, kapira, rekao mi je. Ne paam se tamo gde se vrte glavni
interesi i obru milioni. Niti znam ljude tog kalibra, niti bih im se pribliio, sve i da
mogu, rekao je. Ja sam riba iz pliaka, grizem na sitno. Ovo to naziva frljanjem novcem,
za velike dilove je pinuts. Sitni.
Crowarez

139

Bosnaunited
Teile su me dve stvari prvo, to je sve radio otvoreno, bez elje da mi neto
zataji; drugo, to nikada, doslovce nikada nisam ula nekakav nervozan, pretei
razgovor, nijednom nisam namirisala opasnost, nijednom, ni na kome mestu, nije nam
se priljamio nijedan kajla, nijedan lik koji bi izazvao moje podozrenje. Kao da se takvi
poslovi ne mogu raditi u rukavicama, preko lanca posrednika. Znala sam, i nisam htela da
znam. Mislila sam, bila sam potpuno uverena, da u ga vremenom promeniti. Kada
nestanu razmirice koje se tiu nas dvoje lino, kada se stabilizujemo, i njegov se razvod
ozvanii, polako u ga dovesti u red, mislila sam. Nemoj se smejati, molim te. Vidim i
sama koliko naivno to zvui. Sada vidim. Onda, verovala sam, to jest htela da verujem, u
Goranova oputena, leerna objanjenja, u kojima nisam nalazila ni traga nervoze,
straha ili uspanienosti, to bi mi signaliziralo da se u neto zaglibio; pre mi je izgledalo
da se koristi optom situacijom i da nema svesti o tome kako je to nisko i amoralno.)
Ne moe oekivati ni da svi budu na tvom nivou, odvratio je. A ja njemu,
pretpostavljam da sa Zorkom nisi imao problema po pitanju nivoa. Rekao je, zajedljivo,
kako je on spreman da proirimo krug. Evo, rekao je, predlaem, po ko zna koji put, da
odemo u posetu kod Danila i Tamare. Tamo ti nee biti dosadno, a ja u se sasvim lepo
snai. Spreman sam da se izvinim, ruku u mu poljubiti k'o Don Korleoneu, ako je to
potrebno da me prihvati. Meutim, on nee. Je l' tako? Onda sam zautala. Onda smo se
pomirili. Burno. im smo preli prag, ne palei svetlo, kao da vrimo neki obred
izvrnutog proienja, potucali smo se, uz zid, raspomamljeno. Ba potucali. ee nego
obino, kao dva stranca obuzeta istovremenim, neodlonim nagonom.
Stalno se vrtelo isto. Stalno ispoetka. Da, bilo je i lepih dana. Bilo je i mirnih,
veselih, neusiljenih veeri, kad bi, recimo, svraali Nemanja i Mirjana. Spremali bismo
klopu, gledali filmove, detaljno pretresali njihove ljubavne peripetije. Dva puta smo
otili i do njegovog pajtosa, nekog otkaenog Stiva, da mi uradi natalnu kartu. Svideo mi
se taj otkaeni tip. Bar je bio privatno lud, bez posledica po druge. S njim je Goran bio
drugaiji nego s onim poslovnjacima. Razdragan. Oputen. Deset godina mlai. U tim
trenucima mi se vraalo ono prvobitno oseanje, ona zaluenost. Jedva bih ekala da
odemo u stan, da vodimo ljubav. Ostajala sam da prespavam. Ujutru bismo pili kafu,
rastajali se uz poljubac. Pravi ljubavni par. Normalan.
Onda bi mi on saoptio kako mora da popodne izvede Nikolu u etnju. Pa mi se
ne bi javio do deset uvee. Pa bih ja ponovo padala u jarost i vreala njegovu enu.
Vikala bih da se gore oseam nego kad smo se krili. Pa bi se on pravdao. Dolazio po
mene u Topolsku, govorio, ao mi je, nisam hteo, volim te, Jovana, ne mogu bez tebe, i
slino. Ja bih se navla spremila i odlazili bismo u njegov stan. Ponaala sam se
sumanuto, kao da mi je neko odstranio deo mozga namenjen loginom miljenju.
Usred tog haosa, kao bomba je pala vest da si zatrudnela.

Crowarez

140

Bosnaunited

50
Poetkom jeseni devedeset pete, na tribini Centra za antiratne inicijative, Danilo
je arao oima po publici, traei nekog. Uvek ista lica, na istim mestima, pomislio je
rezignirano. Sve do tanina predvidivo. Srbija je godinama stajala nepomirljivo
utaborena; niti je nekog iz veeg, reimu odanog, niti iz znatno manjeg, opozicionog, bilo
mogue prevui na drugu stranu.
Kad mu je vreme doputalo, Danilo je u Centar dolazio zbog svojih uverenja. Te
veeri, zbog Tamare.
Navla su ih upoznali, u guvi, na proslavi GSS-a, gde se Danilo sluajno obreo.
Sran je navalio na njega da mu pravi drutvo, Danilo je bio slobodan, pa je pristao.
Sran se, nakon kraeg vremena, izgubio. Trebalo je da im donese po pie, ali se, oito, s
nekim zadrao. Danilo je krenuo da ga potrai. Lagano se probijao ka drugoj sali kad ga
je spopleo poznanik iz kraja.
Ooo, kako si? Kako ti se ini? upita ga, uz srdaan, irok osmeh.
Danilo je pokuao da ljubazno-odluno prekrati razgovor, ali domainski
raspoloen Voja (verovatno i zagrejan kojom aicom vie) nije imao nameru da tek
tako propusti priliku da se iaska s njim. Nesvestan da u mladom Rakiu (kako ga je
uporno zvao, naglaavajui time poznanstvo sa starim Rakiem, to je, po njemu,
predstavljalo solidan osnov umiljene, nepostojee prisnosti s Danilom) izaziva otpor
svojim nastupom, iritantnom meavinom neutemeljeno srdanog ophodenja i izline
snishodljivosti, Voja je nastavio priu o organizacionim problemima s kojima se morao
izboriti da bi sve proteklo kako prilii.
...i Tamara, zna je... govorio je, dok je Danilo gledao kako da umakne.
Ne odgovori rasejano.
Ne?! E, sad u te upoznati. Mora da vidi nau pelicu.
Danilo nije bio ni najmanje raspoloen za kurtoazno upoznavanje s bilo kim,
ponajmanje s Vojinom pelicom.
Vidi, upoznae me drugi put. Moram pod hitno da naem Srkija.
Pusti Srana, nee pobei. Samo minut navaljivao je ovaj.
Poveo ga je do grupe ljudi. Lako je lupnuo po ramenu jednu devojku:
Nek mi oproste gospoda, ali moram te ukrasti na as ree joj.
Okrenula se.
Tada se desilo. Njemu, koji se egaio sa slinim frazama, drei ih za priproste
opise iz herc-romana, dogodila se zaljubljenost na prvi pogled. Nije ga oborila s nogu
njena raskona lepota. Daleko od toga da je bio imun na nju. Posebno ensku. Ali, nije to
bilo u pitanju. Ovog puta, ne. Desilo se neto neobjanjivo on ju je prepoznao. Lice ove
devojke stajalo je u njemu, kao negativ na nerazvijenom filmu, sa samo jednim
usnimljenim kadrom, pohranjenim duboko u njegovoj podsvesti. Znao je ta je na
snimku (ta, on ga je nainio), ali ga je odloio, ekao pravi trenutak da mu se vrati, da
vidi je li uspeo, iako je bio uveren da jeste.
Izrada fotografija mu je dugo bila omiljeni hobi; mrana komora s crvenom
lampom, tiina, odseenost od sveg spoljanjeg, i uvek isti oseaj uzbuenja i iekivanja
kada konture ponu da se naziru, da se uobliavaju, dok on lagano povlai hartiju po
Crowarez

141

Bosnaunited
posudi s tenou; na beloj povrini, nihilo, iznikli bi obrisi koji bi se brzo izotrili.
Trebalo je uloviti pravi trenutak i pincetom, ni prerano, ni prekasno (u suprotnom, slika
bi ostala bledunjava, ili bi kontrasti bili prejaki), naglo izvaditi mokru hartiju. Ceo proces
Danilo je sada izveo za manje od sekunde. Jo vlana, fotografija je stajala pred njim. Nije
se prevario; bila je remek-delo. Slika koja ti vrati sve doivljeno iz asa kad je aparat
kljocnuo, posle dugog merkanja i traenja pravog ugla da bi se zabeleilo i ono
neuhvatljivo. Bila je to fotografija na kojoj su ostale emocije.
Voja je neto blebetao, predstavljajui joj Danila koji se ukipio, zgromljen.
Imala je crnu, sjajnu, ravnu kosu, poput Japanke, rupice na obrazima, izraena,
poluosmehnuta usta, i najdue, izvijene trepavice koje je ikada video. Uskoila je u njega,
proavi kroz naslage Danilovog iskustva, predanjih zanosa enama, razoarenja to je
svakoj nedostajalo neto, onaj misteriozni zain to jelo dovodi do perfekcije i magije,
lako kao prst kroz rastopljen puter, bez ikakvog otpora materijala koji bi je usporio.
Drago mi je rekla je, ve udobno smetena na mestu u Danilovom srcu,
uvanom za nju. Tamara predstavila se, pruajui mu ruku.
Uska aka, suv dlan, stisak ba kao to treba da bude.
Drago mi je. Danilo uzvratio je.
U istom asu neko ju je u prolazu malo gurnuo; pie joj se prosulo po bluzi.
Uuups ree ona, nesvesno dodajui svoju au Danilu. Brzo je otresla tkaninu,
pa zahvatila mokri, slepljeni deo, ba na grudima, tamo gde se zavravao diskretni
dekolte, i dva-tri puta ga prstima odigla. Iz ugla gde se zatekao, pokreti koje je pravila,
blago se nagnuvi napred, otkrivali su mu oblinu uzdignutih dojki i krajiak belog
ipkastog rublja. Reagovao je na to s uzbuenjem kakvo je osetio kad je prvi put
dodirnuo ensku put.
Izvinite me, moram ovo da sredim rekla je zabacivi kosu unazad i umakla ka
toaletu.
ekao je da se vrati. Nakon izvesnog vremena ugledao ju je, u drugom uglu,
okruenu oboavateljima (kako ih je istog asa zajedljivo nazvao). Uhvatio je sebe u
nemoguoj situaciji; sustezao se da joj prie. ekajui da vetar dune u jedra povoljne
prilike, lovio je, tu i tamo, njen lik. U jednom trenutku ponovo su se nali blizu. Dobacila
mu je osmeh, neto kao izvini-za-neprijatnost-od-malopre, sigurno ga proturivi izmeu
mnotva glava u pokretu, i pogodila pravo u metu. Zakoraio je k njoj istovremeno kad
se na Tamaru ustremio demekasti, elavi ilager. Pritrao joj je sa okretnou obrnuto
proporcionalnom njegovoj teini:
Duo, molim te, molim te, neizostavno mora uli Bobu govorio je ushieno.
Prevaziao je samog sebe.
Danilo ga je namah omrznuo; kapljice pljuvake koje su mu izletale dok je vrskao,
njegovu oznojenu elu, ruku kojom je obuhvatio Tamarinu nadlakticu, odvlaei je u
guvu.
Tamara je nestala iz njegovog vidokruga. Naiao je Sran. Danilo ga je rasejano
sluao, detaljno preeljavajui salu. Da je neko nije zaklonio? Izvijao je vrat levo-desno.
Ne, nema je. Vratio se na preanje mesto. Ni tamo. Nemogue.
to si se uzvrpoljio? upita ga Sran. Trai nekog?
Ma, malo pre sam... poe Danilo. Zna li Tamaru? upita ga, iznebuha.
Koju Tamaru?
Nema veze ree Danilo. im moe da pita koju, onda je ne zna, zakljuio je.
Crowarez

142

Bosnaunited
Dva dana je ekao, proveravajui sebe.
Treeg, izjutra, otiao je do Skvera, s namerom da uhvati Voju na prvoj kafi. Za
ciglo deset minuta je uspeo da od njega, silno zaradovanog to mu se Danilo pridruio,
kroz nehajni razgovor izvue neophodni, njemu najvaniji podatak. Nije bila udata.
Mogao je da odahne. Voja mu je istrtljao i o veeranjoj tribini u Centru.
Povukla se poslednjih meseci... majka joj je bolesna i ima previe obaveza. udo
jedno ta ta mala moe da povue i ta sve stie da odradi.
Mladi Raki skrenu temu. Ubrzo je pogledao na sat, lupnuo se po elu, sastanak u
deset, moram da krenem, a Voja, predusretljivo, samo ti tri, vidimo se opet, svrati
ponekad ovako, da s matorcem popije kafu, vai, vidimo se.
Presekao se kad ju je ugledao. Mora da je ula dok je pomagao gospoi do sebe
da se smesti. Sedela je u prvom redu. Poluokrenuta, neto je govorila svome susedu.
Hitrim pokretom otkopala je nalu koja joj je drala pokupljenu kosu i rastresla je.
Danilo je zurio u njen potiljak, kao da se tu nalazi sami centar vasione. Negde na polovini
trajanja tribine, zauo je njen dubok i siguran glas:
Ne smemo da stojimo po strani. utanje je sauestvovanje. Ja ne mogu da utke
preem preko ovog masakra koji se odigrao u Srebrenici, a za koji je, na nesreu,
odgovorna vojska Republike Srpske.
Sram te bilo povika ovek iz Danilovog reda. Imao je oko ezdeset godina.
Ustao je i zavitlao pesnicom po vazduhu. Sve da vas je sramota. Doao sam da ujem
dokle moe da ide izdajniki soj. Laete, blatite srpsko ime i izmiljate nekakav masakr...
Gospodine pokuao je da ga prekine voditelj tribine. Gospodine, molim vas,
nikome ne bi palo na pamet da lae o tako poraavajuim i stranim stvarima. Broj
ubijenih koji je objavljen u izvetaju...
Kakav broj vikao je ovaj. To su izmiljotine! to, malo, ne govorite o
Jasenovcu, ?! O sedamsto hiljada poubijanih Srba. Je l' trebalo da nas i u ovom ratu
istrebe bez odbrane?
Tamara se okrenula:
Porodica moje majke je nastradala u Jasenovcu. Uloila je silan napor da
potisne emocije. Skoro cela. Ali, nemam nameru da to koristim kao argument. Kao
dokaz ili uveravanje da govorim imajui na umu najbolje srpske interese. Neu da mi
mrtvi budu tapija za moje rodoljublje. Niti da me tite od kvalifikacije da sam izdajnik.
Nego ta si uzviknu ovek.
U sali je nastala opta graja.
Nad Srbima u NDH izvren je genocid u striktnom znaenju tog pojma ree
Danilo glasno. Zvuao je autoritativno; buka se naglo stiala, a stariji ovek koji je
zaustio neto da kae, spusti se na stolicu. Tamara se upitno zagledala u Danila. Za jedan
kratki trenutak srce mu je zakucalo apsurdno ludim ritmom. Uspeo je da se smiri:
Naalost, dozvolili smo da to ne postane optepriznata injenica. U Titovoj
Jugoslaviji o tome se govorilo samo u ponekim kuama, tajno. Konspirativno. Jasenovac
je postao deo srpske usmene tradicije. Propustili smo da uradimo ono to su,
mukotrpno i uporno, inili Jevreji da bi prikupili svako pojedinano ime i prezime
nastradalih u holokaustu. Crno na belo. I, nemojmo se zavaravati, Jevrejima to nije bilo
lako. Iz ove perspektive, pedeset godina od zavretka Drugog svetskog rata, zaboravlja
se golgota kroz koju su proli u dokazivanju evidentne istorijske istine o najveem
sistematskom masakru civila zbog etnike pripadnosti, u celokupnoj ljudskoj povesti. Da
Crowarez

143

Bosnaunited
nije bilo njihove istrajnosti, injenice bi bile falsifikovane. Minimizirane. Poznato je
kakva je konstelacija snaga nastala odmah po zavretku rata. I da su Amerikanci tiho
amnestirali nacistike fabrikante i nacistike zloince nieg ranga. Jevreji su ekali
dvadeset godina da bi na suenju Ajhmanu holokaust, kao definisan pojam, bio doveden
pred lice pravde.
Dobar ste primer uzeli doviknu mu ovek koji je inicirao raspravu. Paralela
izmeu Jevreja i Srba je oigledna. S tim to neete ovde da kaete, kao da se stidite tog
svetlog primera, neete da iznesete optepoznatu injenicu da su Srbi tokom rata svoje
Jevreje titili i skrivali...
Gospodine okrenu se Danilo k njemu, podigavi malo glas takva
optepoznata mesta su nas dovde i dovela. Opte je poznato da su Srbi titili i skrivali
Jevreje? Izvinite, gde ste pronali taj podatak? U kome istorijskom delu, u kojoj to
studiji? Za vau informaciju, tokom etrdeset prve i druge godine ubijeno je etrnaest
hiljada i petstotina Jevreja na teritoriji Srbije. Od ukupno esnaeset hiljada, koliko ih je
bilo. Znai, devedeset posto.
To je gola la!
To je gola istina. Moete ve sutra proetati do istorijskog muzeja grada.
Pozabavite se stvarnim ispitivanjem, a ne optepoznatim kafanskim nagvadanjima.
Saznaete da je Beograd bio proglaen prvim judenfrei gradom u Evropi. Postojali su
autobusi-duegupke, pretee gasnih komora, u koje su ih nou nabijali i kolektivno
trovali. Na Starom sajmitu je bilo pravo stratite. Nemamo prava, ljudskog, moralnog
da preutkujemo i ignoriemo povesnu istinu. Potvrenu konkretnim brojkama.
Pre nego to je njegov oponent uspeo da neto dobaci, Danilo je autoritativno
nastavio:
Ali, da se vratim na Jasenovac. Srbi su bili najodaniji Titovoj ideji. Srpski
komunistiki kadar najposluniji. Srpska vrhuka, ali i narod, posluno su usvojili lanu
floskulu o ustako-etnikim zloinima, kojom su oni dovedeni u istu ravan. Istorijsku
ansu da se o genocidu nad naim narodom progovori jezikom injenica, propustila je
prethodna generacija. A onda, u vreme kada se, tokom 1989. godine, rue svi
komunistiki reimi u Evropi, kada Evropa prolazi kroz najveu politiku promenu, kroz
svojevrsnu reprizu revolucionarne 1848, u vreme kada se, po domino-efektu, posle
berlinskog zida, komunizma oslobaaju Maarska, Poljska, Bugarska, da ne nabrajam,
na elo Srbije dolazi Slobodan Miloevi, jedan apsolutni anahronizam smuenog
mentalnog sklopa koji nam nudi shizofrenu kombinaciju ostvarenja takozvane velike
Srbije i, istovremeno, a sasvim kontradiktorno, deklarativno zastupa kontinuitet Titove
socijalistike Jugoslavije, dakle, koncepciju u kojoj ne postoje politiki jasno definisani
nacionalni i dravni interesi. Naravno da takav ovek nije mogao doprineti istorijskoj
katarzi u vezi s Jasenovcem. Umesto toga, on je veto izmanipulisao i do kraja, bojim se,
nepovratno iskompromitovao injenicu genocida koji su izvrile ustae. Ono
prekopavanje grobnica i jama s poetka devedesetih sluilo je, na nesreu, samo kao
alibi za rat, vetim proturanjem teze da treba preduprediti novo istrebljenje Srba. Na taj
nain, mi smo, od strane Miloevia, upotrebljeni kao sredstvo za ostvarenje njegovih
konfuznih, protivrenih i neodrivih ciljeva. Taj ovek je na najbesramniji nain
kanalisao nae kolektivno oseanje krivice prema jasenovakim rtvama, pri emu je
ono, probueno i vraeno iz plitkog, jo sveeg zaborava, proizvelo snaan efekat koji
ostaje van sfere i moi logikih prigovora. Tu je vorina taka u srpskoj istoriji. Od
jednog naroda koji je pokazao besprimerno herojstvo, ali i ojstvo u Prvom svetskom
ratu, doli smo do pozicije ratnog zloina koji je izvren u nae ime. Sada treba da se
Crowarez

144

Bosnaunited
suoavamo s posledicama te politike. S tim da su srpske snage u jednom mestu, u roku
od nekoliko dana, izvrile sistematski masakr nad hiljadama civila. To se zove genocid. I
tu je taka. Pokuaj zatakavanja, kao da je to mogue, kao da je svet lud, slep i gluv,
pokuaj njegovog minimalizovanja i pravdanje istog pozivanjem na prethodni, izvren
pre pedeset godina, pokuaj da se uspostavi svojevrstan reciprocitet smrti, apsolutno je
nedopustiv, bolestan i morbidan.
ovek poskoi:
Ko vas plaa da irite monstruozne prie koje o Srbima izmilja Zapad?
Miloevia pljuje razjareno se obratio Danilu. Zato to titi i pomae nau neja koju
bi balije i ustae poklali? To biste hteli? Da ponovo dopustimo da nas tamane? ?! Sve
vas treba pohapsiti! Postreljati! Pu, bagro nijedna otpljunu suvo. Oborivi stolicu,
izleteo je iz sale.
Uskoro, tribina se zavrila. Kroz nastali mete pri izlasku, Danilo je pomno pratio
ta Tamara radi. Vrebao je trenutak kada e ostati sama. Video je kako se pozdravlja s
nekom enom i u skoku se stvorio kraj nje.
Voleo bih da vas izvedem na pie. Ako imate volje, posle ovog neprijatnog
istupa.
Podigla je glavu, i prisno mu odgovorila, dok je jednom rukom traila neto u
dubini svog ranca.
Navikla sam, ve. Na istupe, mislim. Raznorazne. I nemoj mi persirati. Deluje mi
onda kao da sam matora.
On se uurba.
Taman posla. Izvini, moda se ne sea... upoznali smo se...
Pre tri dana.
Danilo okrilati od sree.
Mislio sam da si zaboravila.
Zbog incidenta s bluzom? Ne, htela sam da te naem, posle, bio si otiao.
Htela sam da te naem. I ja tebe, eli da joj odgovori. I ja tebe. Ali, neki hrapavi
komadii piljevine napunili su mu grlo; uti, gleda je, misli kako su svi uvodi meu njima
nepotrebni, nepotrebna je ova lagana sustegnutost, i izlasci koji e uslediti i
upoznavanje, misli kako sve to mogu komotno preskoiti, misli kako je najbolje da joj
kae, mi se oduvek znamo, venaemo se, imaemo decu, iveemo jako, jako sreni,
poi sa mnom. Sada. elim da te zagrlim, ljubim, raspuknuu se od elje da te osetim
pod prstima.
Tamara je i dalje uporno tragala za neim. Spustila je torbu i poela da vadi
stvari; odlagala je na stolicu notes, hemijsku, novanik, pakovanje papirnih maramica,
privezak s kljuevima, debelu fasciklu; gomila se uveavala. Danilo je bio fasciniran
injenicom ta sve moe stati u jedan naoko osrednji, crni, koni ranac. Bio je fasciniran
svakim predmetom koji je doticala.
Imamo i zajednike... ne ba prijatelje, ali poznanike, to da govorila je, usput,
zagnjurena u unutranjost volebne tane.
Kao, na primer, Voju.
Aha nasmejala se vragolasto, s porukom da zna u tanine, ta on misli o Voji, i
da ona misli isto, i da su tako sklopili mali savez, i da je mogao, Danilo bi prleteo od
Biraninove na Vraar da poljubi onog gnjavatora u oba obraza, da ga glasno cmokne,
Crowarez

145

Bosnaunited
kao pijano-blaeni svat, da ga zagrli, hvala ti, matori, hvala ti, nema pojma koliko si mi
uinio.
Evo je ree , pronaavi zaturenu nalu. Pridrala ju je zubima dok je kupila
kosu i onda je veto prikaila.
Blenuo je u nju. Delovala mu je smireno, nesvesna onog to u njemu izaziva. U
istom asu, meutim, Tamara je pokuavala da se odri na nogama; priao joj je Danilo
Raki. Trebalo joj je vremena da se pribere. Preturala je po rancu ne bi li izdejstvovala
malo odlaganje. Napokon spremna da se suoi s njegovim znatieljnim pogledom,
osvrnula se, u nedoumici:
ekamo jo nekog?
Ne, ne... tre se Danilo.
Pa, hoemo li ree Tamara. Potrebno mi je da provetrim glavu.
Imala je dvadeset osam godina, ispostavilo se, tokom etnje. Radila je, kao
sociolog, na Institutu za drutvena istraivanja. Bila je mudra, topla, odmerena i sigurna
u sve to je govorila. Bila je ljupka i veoma enstvena. Zraila je optimizmom i snagom;
nekom naroitom vrstom vedre jednostavnosti. Hodala je brzo, po navici, uvek u urbi,
sa unapred zacrtanim planom za taj dan, sportski obuena, ne trudei se da garderobom
istakne svoju izrazito lepu gradu. Danilo je, meutim, znao ta se krije ispod svetloplave
Levi's koulje s podvrnutim rukavima, ispod besprekorno bele majice i farmerki. On je
ve bio s njom. Poznavao svaki prevoj tog tela. Ve je ljubio udubljenje na njenom
potiljku (podigla bi kosu, ak i u polusnu, kad bi osetila da se on uvlai u krevet,
prebacila je na stranu sviknutim pokretom, i oslobodila meku uvalu, gde se skupljao
njen miris u koji bi se Danilo zagnjurio). I zauden injenicom da hodaju uporedo, kao
stranci (kako je mogue da ona ne zna, da se ne sea), trudei se da se ne ponaa kao
autentini idiot, oi nije mogao odvojiti od nje. Sve vreme jasno je oseao kako mu
nekontrolisano poskakuje igla u dui koja je tanano-precizno beleila Tamarine pokrete,
glas i osmeh kao seizmike talase, iscrtavajui guste testeraste redove na rolni hartije
koja se beskrajno odmotavala.
Saznao je da su u dvoiposobni stan u kome je ivela s majkom njih dve primile
izbeglice Tamarinog ujaka sa enom i dve erke, koji su pobegli iz Hrvatske, ne uspevi
da ponesu ita vredno, sem malo novca, dokumenata, garderobe i jednu kutiju s
porodinim fotografijama. Bili su, praktino, bez sredstava za ivot. Odmah su podneli
molbu za iseljeniku vizu u Kanadu. Leto je prohujalo, odgovora iz ambasade nije bilo,
pa je Tamara potegla veze da svoje dve sestre upie u gimnaziju. U prostoru pretesnom
za est dua valjalo je organizovati spavanje, obroke, tuiranje na smenu, kupovine i
negu Tamarine majke koja se teko kretala posle modanog udara koji je doivela.
Tamara je uspela da u kui uspostavi najbolji raspored dunosti i obaveza, prema
mogunostima svakog lana porodice. Uspevala je, ak, da u kutku sobe, na kompjuteru,
do u pozne sate, radi na svojoj tezi za doktorat. Zavravala ga je pod dodatnom tenzijom;
pretio joj je otkaz na poslu. Svim silama, novopostavljeni direktor Instituta se trudio da
pronade pravno pokrie ne bi li je, zbog njenog otvorenog opozicionog delovanja,
izbacio s radnog mesta. Dobro se pazila da mu ne da povoda. Njena plata i majina
penzija bile su jedini izvori prihoda; jedva su uspevali da se prehrane.
Opet, nije delovala kao oajnik, zarobljen u nemogue okolnosti. Bila je tip osobe
koja se hvata u kotac sa ivotom, dan po dan, preduzimljivo, srano, bez jadikovki.
Danilu je o tome govorila mirno, iz iste ljubaznosti pred njegovom radoznalou (hteo
je da sazna odmah i sve, ono to je predstavljalo okvir oko njene sutine koja mu je bila
Crowarez

146

Bosnaunited
neskrivena), ak s nekom vrstom dosade, kao da treba da prepria suvoparnu lekciju.
Valjda Bog zna koliko moe nekome da natovari na plea rekla je i prela na
drugu temu. Povrnom sluaocu bi njen poluosmeh, koji se krio u uglovima punih usana,
dodatno oduzeo neto od teine izreenog. Danilu nita nije promicalo. Osim vremena.
Promaklo mu je neprimetno. Prebrzo.
Iznenadio se kad je ona pogledala na sat i rekla:
U, pola dvanaest je.
Nemogue. Zar ve?
Ve. Moram da se vratim kui. Dugo sam odsustvovala danas.
Igla je odskoila, naglo, nekontrolisano, ispisujui pretei otar vrh.
Mogu li da te pozovem? upitao je, direktno.
Moe uzvratila mu je na isti nain. Da ti zapiem broj.
Krenula je da skida ranac prebaen preko jednog ramena.
Nema potrebe. Zapamtiu.
Izrecitovala je sedam cifara.
To je na poslu. Tamo sam svakog dana do etiri, nekada i due.
A kuni?
I njega e zapamtiti?
Samo napred.
Drugi, estocifren broj izgovorila je jo bre.
Danilu se inilo da je srenik koji se domogao najuvanije ifre.
Pomislio je da treba da proe deset ili dvanaest sati izlinog muenja pre nego
to e opet uti njen glas.

Crowarez

147

Bosnaunited

51
urke organizovane raznoraznim povodima, ili bez njih, bile su Danilova i
Jovanina specijalnost. Nasledivi talenat svojih roditelja (neverovatna komunikativnost i
sposobnost prilagodavanja drutvu jeste specifina vrsta talenta), njih dvoje su davali
ton neponovljivoj atmosferi koja se, na okupljanjima u njihovoj kui, uvek stvarala. Ima
slavlja koja ostaju u seanju. Podesi se da se kombinacija pozvanih ljudi, muzika koja se
te noi puta, specifini treptaji pozitivne energije sliju u jedinstven, izuzetan doivljaj.
Kod Jovane i Danila, takav timung stvarao se bez izuzetka. Nenadmani domaini, lieni
bojazni da li e urka dobro uspeti, sa oputenim osmehom na licu, kruili bi kroz
gomilu okupljenog sveta, odiui raspoloenjem koje bi zahvatalo sve prisutne.
Kruna svih proslava bila je Nova godina.
Od detinjstva naviknuti na magiju kienja jelke, ukraavanja kue, tajnog
pakovanja poklona koji bi do predaje ostajali iznenaenje za primaoca, na bezbroj
malih, toplih porodinih rituala, Danilo i Jovana su doecima davali svean, izuzetan ton.
Okupljalo se manje ljudi nego obino. Sve je bilo kamernije i otmenije; raskona jelka sa
zlatnim i crvenim ukrasima, treptaji bezbroj plutajuih sveica u posudama s vodom,
koje su pucketale u svim uglovima soba, briljivo postavljen sto i njih dvoje u svom
najboljem izdanju. Oni koji su imali prilike da iskuse uvene doeke kod Danila i Jovane,
oseali su se istinski povlaenim. Dobiti novogodinji poziv od njih, bilo je, u neku ruku,
pitanje prestia.
Tamara je hiljadu devetso devedest estu. godinu doekala s Danilom.
Od njihovog upoznavanja, do tada, proteklo je etiri meseca.
U prva dva meu njima se nita nije desilo, osim to se ona beznadeno zaljubila,
a on izgubio svoj zdravorazumski kompas, pa je odvano hodao u potpuno pogrenom
smeru; zapravo, bio je toliko pogubljen da vie nije umeo ni da sabere dva i dva.
Uprkos njegovom oekivanju da e se sve odvijati munjevitom brzinom, Tamara
mu je izmicala, klizila mu kroz prste. Nije glumatala zauzetu, samosvesnu mladu enu
koja od obaveza ne stie da digne glavu, niti se koketno prenemagala, ve ga je diskretno
i uporno, sa sebi svojstvenom ozbiljnou i odlunou, drala na utvrenom odstojanju.
Prijateljskom. Malim, skoro neprimetnim gestovima govorila mu je stani, ne kvari ovo
to imamo, ovako je dobro, ne navaljuj, izgubie me, povui u se, otii. Naao se pred
zagonetkom, utoliko veom to je bio uveren (kao u svoje postojanje) da mu ona
pripada. Po zakonima ljudskim, vasionskim, ljubavnim, sudbinskim, zvezdanim, kakvim
god. Zato je, onda, meu njima zapinjalo? Zato ga nije htela?
Nije mu bila uzdrmana sujeta. Mogao ju je osvojiti. Nije sumnjao u to. Da vulkan u
sebi nije drao pod strogom kontrolom, iz njega bi se izlila takva bujica lave, da bi je
zatrpala, pre nego to bi stigla da shvati ta joj se deava (razmiljao je o tome realno i
kritiki, bez samosvojne oholosti i muke umiljenosti o sopstvenoj neodoljivosti.) Stvar
je bila u tome da nije to eleo. Nije hteo da je osvoji. Da je pridobije uz pomo uda koje
je njegova mata mogla da proizvede u nesavladivim koliinima. Da je zaseni. Sve to mu
je delovalo nedostojno glupo za Tamaru. Hteo je da meu njima bude drugaije. Bez
zavoenja. eleo je da i ona njega prepozna. Da ga zavoli iz iste slobode. Nezamuene
opsenama bilo koje vrste. (Kad bi pokuao da tano definie ta, zapravo, od nje eli,
misli su mu postajale haotine i raskaene. Bez dobrog temelja. Bez solidnog oslonca.
Zato za njih nije nalazio rei. Ceo je bio u emociji, koja mu je bila jasna i samoizvesna, ali
Crowarez

148

Bosnaunited
neprepriljiva. Mora da se isto deava vernicima, razmiljao je. Mora da je njima sasvim
jasno u ta veruju i zato, uprkos loginim pitanjima na koja nemaju odgovor.)
U meuvremenu, razum se, nepredvieno, pomutio upravo njemu.
Zahvaljujui otvorenosti s kojom je odgovarala na njegova pitanja, pred Danilom
je iskrsavala itava galerija likova iz Tamarine prolosti. Od susreta do susreta s njom,
premetao je po glavi osobe koje bi pomenula, imena bez lica kojima bi on davao lik,
njene drugarice, profesore, kolege, njene bive mladie. alio je, s onom vrstom glupog,
uzaludnog aljenja kojim nita ne moemo popraviti (utoliko vie nas razdire), to
Tamaru nije sreo odavno, to je nije zgrabio samo za sebe. Kako je mogao da je zgrabi?
Tamara je zavravala osnovnu kolu dok je on ve bio na drugoj godini arhitekture;
sluio je vojsku kad je ona tek upisala studije. ak i da ju je upoznao, tada, da li bi
obratio panju na klinku od dvadeset godina? Verovatno ne, priznavao je sebi. Nikada
nije osetio elju da bude sa znatno mlaom devojkom koju bi oblikovao prema sebi.
Naklonost i interesovanje mogle su u njemu probuditi samo zrele, izgraene linosti.
ena s kojom je imao ozbiljnu vezu, pre Tamare, bila je tri godine starija od njega.
Zbog glupe vremenske disharmonije, Tamara je volela druge. Pripadala drugima.
S njima se smejala, izmenjivala nenosti, aputala na telefonu. Ljubila ih. Ljubila i sve
ostalo... Uuuhhh!!! (Nije doputao mati da se dalje raspaljuje). Kada bi doao do te
take, povlaio se, posramljen pred samim sobom. Dovoljno priseban, shvatao bi koliko
je duboko zabrazdio, zatresao bi glavom kao da se brani od roja nasrtljivih osa. Ali,
ljubomora je ve pustila koren. Morao je uloiti ogroman napor da je prevlada.
Prvi ubod doiveo je kad je ponudio Tamari pomo da sredi svoj auto. Kola su joj
se pokvarila, a ona nije imala novca za popravku.
Popravie ti ih moj majstor, znam ga godinama.
Auto je kap u moru. Ne smem da se navikavam da mi neko sa strane reava
probleme.
Ne zanimaju me neki sa strane rekao je. elim da ti pomognem. Ja,
konkretno.
Pa i ti. Ljubazno je to si se ponudio, ali ne mogu dozvoliti sebi da oekujem
pomo. Bilo iju.
Nije ga, dakle, odvajala od mnogih koji su oko nje obigravali. Srce mu se steglo od
te pomisli. ta ako je ona ve zaljubljena u nekog? ta ako sa strepnjom kakva njega
razjeda, ona eka da joj taj drugi prie? ta radi onih veeri kad nije s njim? Rekla mu je
da zavrava rad na svojoj tezi. Zar je nemogue da je pozove neki potencijalni suparnik,
da ona ostavi pisanje i izae?
Teio se da se u uhoenje ne rauna ako se samo proveze pored njene zgrade i
pogleda ka drugom spratu. udno, ali momentalno bi se smirio ako bi svetla u svim
sobama ka ulici bila upaljena. Reio je da mu to bude odluujui znak da Tamara jeste
kod kue. Pomagalo mu je da prebrodi no bez ljubomornih misli, pa je uprkos
oiglednoj apsurdnosti takvog zakljuivanja odluio da jednom u ivotu sebi dopusti
luksuz i svesno bude ljubavno glup.
Sluen, zaslepljen retroaktivnom ljubomorom na njenu prolost u kojoj nije imao
uea, s poremeenom percepcijom odnosa, Danilo nije video ono to je naprosto bolo
oi: Tamara je njegovu naklonost doivela kao ogromnu opasnost. Odgovorna prema
drugima koji su od nje zavisili, vie nego prema samoj sebi, nije htela da dodatno
komplikuje svoj ivot. Ni po cenu ludog zanosa. Ulog je bio prevelik.
Danila je poredila s radioaktivnim elementom koji moe biti lekovit u malim
Crowarez

149

Bosnaunited
dozama. U velikim, bez zatite, na golo, otvoreno srce, njegovo dejstvo je neminovno
pogubno; ubija svojim suvikom. Tamara je znala za mnoge koje su u vezi sa Danilom
poptuno sagorele. Bez njegove krivice. Prosto, bile su preterano ozraene njime. I ona bi,
bez sumnje, doivela isto.
Danilo je apsorbovao sve oko sebe. Nije se hranio tuom energijom, ve ju je
nehotice potirao svojom. Jednim potezom upijao je ljude u svoj sjaj, nesvestan koliko je
njihov energetski potencijal manji od njegovog. Da bi se on pratio, osoba kraj njega
morala bi da se udvostrui. Da se potroi preko svojih mogunosti, a da Danilo to i ne
primeti. Pitanje je da li bi ikad mogla da se oporavi ako bi je ostavio. Kad bi je ostavio,
brzo bi ispravljala sebe. Kad; ne ako. Neminovnost tog kad, ulivala joj je sranost da
niim ne ohrabri njegovo udvaranje, uverena da e se on, posle izvesnog vremena,
povui.
Nije imao nameru da se povue. I pored oseanja krivice to krade njene
dragocene sate, nije uspevao da se kontrolie; do tri popodne, obeavao je sebi da je
nee okrenuti, potajno gajei nadu da e Tamara to sama uiniti, pa se revnosno javljao
na telefon, ignoriui Frenkijevo znaajno kaljucanje i komentare:
Kume, sjeban si naisto. K'o tetreb u vreme parenja.
Okumili su se u prolee te godine kada se Frenki oenio. Vida je ve bila trudna,
to je Frenkiju davalo oseaj nadmoi oenjenog, sreenog, porodinog oveka.
Dabe se mui, ovee, ionako e to uraditi, pa bolje to pre... Okreni je, ta
sad tu... govorio mu je pokroviteljskim tonom. Nee da se oda, ta li?
Danilo je s gorkim podsmehom priznavao sebi kako su se uloge obrnule; njemu je
smetala nasrtljivost devojaka i njihovo insistiranje da stalno budu zajedno. Sada je on
delovao kao dokon ovek, bez obaveza i oseaja za red, koji nema druge preokupacije
nego da je progoni.
ta je, Doktore pitao ga je Frenki posle nekog vremena, ivo zauen to
nema pomaka. Danilo mu se, ak, nije ni poveravao. Ipak, dovoljno ga je poznavao da
shvati da neprimenjivanje bilo koje taktike zavoenja ne predstavlja Danilov kapric, ni
igru ko-e-kome-prvi-prii. Neto drugo je bilo u pitanju. Frenki je pokuavao da stvar
malo pogura. Jo se krka, a gromoglasno se smejao. Lepo kae na narod, i nad
popom ima pop, je l' tako?
Verovao ili ne, meni je drago da postoji.
Aaaa otegnu Frenki Znai, zato ti tera polako, na finjaka, na odstojanju, pa
ad infinitum. Jer ti je ba drago to neku ne moe da smota po svom.
Ne pada mi na um da nju smotavam.
E, to ti je pametno.
Danilo lupnu o tastaturu i odgurnu je.
Jesi ti menjao parametre u ovom projektu? upita.
Nisam. Zna da ne prkam po tvom kompjuteru.
Koji mu je avo? ree Danilo. Delovao je razdraeno.
Vidi, kume uozbiljio se Frenki saznao sam, jue u Seansi, dok sam kenjao
sa onim atro investitorom...
Kojim?
Ma, onim avioni-kamioni Baletom, to nas zivka za zgradu u Sokolskoj...
Nebitno, bre, sluaj... Tip sluajno poznaje Tamarinog biveg. Veljko se zove.
Crowarez

150

Bosnaunited
Danilu zastade knedla u grlu.
E, pa, otkaila ga je jer je bio sluzoljigavac. Devojka se bori, sam si mi rekao, i
Bale mi je potvrdio, kae, jebe je ivot sa svih strana, a na tog tipa je mogla da se osloni
k'o do mojega. Pazi koji je to lik kad i Bale, vrhunaravni hohtapler i prevarant, za njega
kae da je bio sasvim nedorastao temi. To jest, Tamari. Zato ga je utnula.
Kako ste uopte doli do nje? upita Danilo mahinalno, dok mu je srce
poskakivalo od radosti. Tamara je ostavila tog, kako god mu bilo ime, koji ga je progonio,
zbog koga se bespotrebno muio. Samo o Veljku od Tamare nije mogao da izvue ni re.
Raskinuli smo, pre pola godine, rekla je zamiljeno, nekih od prvih veeri kad su poeli
da se viaju. Brzo je promenila temu. Ali, do kraja susreta delovala je pomalo odsutno i
snudeno, to je Danilu dalo povoda da strepi od njihovog mogueg pomirenja.
Jesi ti, bre, pao s Marsa? Pa, glavna beogradska vaka u poslednje vreme ste
Tamara i ti. Vodate se kao da idete u srednju kolu. U stvari, ti nju voda, da budem
precizan. Nit pas kosku gloe, nit je drugom daje.
Kome ne dajem? usprotivi se Danilo.
uj, kome? Misli da e joj neko prii dok se ti mota okolo?
Danilo se zagledao u jednu taku. Izmeu obrva mu se ocrtala vertikalna bora.
Ne lii mi na tebe da bude toliko sujetan ree Frenki.
Bora na Danilovom elu se produbila:
Ne radi se o sujeti. Ni u tragu.
Ne bih rekao. Stalo ti je, previe, pa se boji da ne ispui, to je.
Frenki je ukrstio ruke iza glave zabacivi se unazad.
Pa, ta ako i ispui? ta? Nije smak sveta, jebe ga.
Danilu je mozak radio punom brzinom. Pogledao je na sat:
Okupite se, cela ekipa, ti ih sazovi, ali obavezno sve, kod mene, oko osmice.
Nagnuo se preko Frenkija, uzeo kljueve od kola i poleteo napolje.
Ej, ej! vikao je za njim Frenki. Je l' da pozovem iri ili ui krug?
Danilo je u trku silazio niz stepenice, ne odgovarajui mu. Frenki se vrati i poe
da okree brojeve, odmahujui glavom, sa eretskim osmehom na usnama.
Vratolomno vozei oseao je kako se vraa u sopstvenu kou. Frenkijeva
pogrena dijagnoza sreom je izazvala pravi efekat. Shvatio je sve u trenutku. Vrteka u
glavi mu se naglo zaustavila, misli su dole na svoje mesto. Koji sam ja moron, govorio je
sebi, dodajui gas da mu ne bi umakla sa Instituta. Nekoliko minuta posle etiri,
parkirao se kod Studentskog parka.
Stigao je ba kad je izlazila:
Doao sam da te izvedem na ruak. Posle u te odvesti kui.
Ne mogu, naalost. I ne idem pravo kui. Imam gomilu obaveza. Moram da
odnesem Slaani knjige, obeala sam i vukljam ih ve dva dana, pa do apoteke, pa u
banku, i jo da pokupim neke stvari s hemijskog.
Obino bi se posle ovakve izjave Danilo dentlmenski povukao, kao to bi to
uviavno uinio u tesnom prolazu izmeu rafova, da bi omoguio nepoznatoj gospoi
prolaz, bez opasnosti da se nepristojno oee o nju.
Hvala ti, u svakom sluaju rekla je Tamara s grem u stomaku.
Nije elela da ga odbije, nikako. Da je mogla, provodila bi dvadeset etiri sata s
Crowarez

151

Bosnaunited
njim. Ali, njihov odnos to nije dozvoljavao. Zapali su u pat poziciju, njenom krivicom;
nije ka njemu emitovala onaj ultrazvuni, ulima neuhvatljiv signal koji se registruje u
najdubljem, instinktivnom delu mukog mozga, da bi Danilo stupio u akciju. tavie,
upinjala se svim silama da ga ne emituje. Bila je ve ozraena, pa se poslednjom snagom
trudila da se odupre. Verovatno ne onoliko uspeno koliko je elela, im ovek
Danilovog formata jo uvek nije digao ruke od nje. Tih dana, meutim, donela je vrstu
odluku da se dri svojih planova i rasporeda, ne trudei se da po svaku cenu napravi
prostora za Danila i sebe. Njegov poziv i hop, ona bi, brzinom munje, pretumbala po
glavi ta moe da odloi, ta da preskoi, koliko joj vremena preostaje kasnije da trkom
obavi ono najnunije, da prerea kockice svojih obaveza tako da ostavi bar jedno prazno
mesto, ne bi li se s njim videla. Sati koje bi proveli zajedno, viestruko su iskupljivali
njenu rtvu. O kojoj Danilo, istini za volju, nije imao predstavu. Kako i bi, kad mu nikad
nije nagovestila, nikad se odala, da gleda u telefon kao u Boije drvce, ekajui da se on
javi, dok su se obaveze sustizale i gomilale; umorila se od pravljenja prostora. Morala je
da obavi i prokletu banku i prokletu potu, morala je da stigne do Slae, i stvari s
hemijskog ienja. Nee vie praviti ustupke; netraene, dodue, ali koje je, svejedno,
plaala neprekidnom griom savesti zbog nepozavravanih poslova.
Tamara duboko uzdahnu.
Je l' se neto runo desilo na poslu? upita je Danilo.
Ne, nita posebno. Umorna sam, to je sve. Mnogo sam umorna ree.
Prvi put je od nje uo maloduan, rezigniran ton.
udilo bi me da nisi, pored svega to si sebi naprtila na plea. Prirodno je da si
klonula ree, osetivi da mu se grlo stee. Kako je mogao biti tako neuviavan? Tek
sada je primetio da je veoma bleda. Izgledala je premoreno i bolesno.
Nije prirodno ree ona imajui na umu neto drugo; ono to ju je, zapravo,
muilo. Ne smem da dozvolim sebi da zastanem. Ako stanem... ne znam, neu vie moi
da se pokrenem.
Uinilo mu se da su joj se oi napunile suzama i da ih je zato tako brzo spustila.
Ne sme toliko da zahteva od sebe. Nemilice se troi. ak i tamo gde ne bi
morala, prosto se potura. Ima jedna poslovica, kae, ako skoi u bunar, provienje nije
duno da te trai.
Ne oekujem da me iko trai.
Zvuala je ujedno prkosno, gorko i oporo.
Ja u te traiti, pa i da sto hiljada puta skoi.
Uze je za lakat i odluno je povede ka kolima.
Vozim te. ekam te, po redu, da mirno zavri poslove. Onda ti ostavljam sat
vremena i dolazim po tebe.
Danilo, razumi, nisam navikla. Lake mi je da se sama organizujem, nego da se
derem to se deranira.
Ne deraniram se, ni najmanje. Naprotiv. Liim li ti ja na mazohistu?
Vetar mu je nosio kosu. On je zagladi svojim arobno lepim, dugim prstima.
Tamara je zurila u njih kao opinjena.
Jedino, ako ti smetam. Otvoreno mi reci. Da znam na emu sam.
Ona je stajala, sa zbunjenim osmehom na licu, bez rei.
Dakle?
Crowarez

152

Bosnaunited
Ne, zaista. Ne smeta.
Odlino. Tako sam i mislio. U stvari, nisam mislio ova dva meseca, otud zabune.
E, vie ih nee biti. Nijedne.
Delovalo je kao da joj je rekao volim te.
Na njenom licu se odigrao vidan proces; ozarivala se. Ba tako. Kao da je sunce
polako, ali sigurno poelo da se pomalja iza natmurenog neba. Onda je odluno pocepalo
oblake i zasijalo u punoj snazi.
Sad mi daj tu kesu i ranac od koga ti se rame oteglilo rekao je.
Prepustila mu ih je, bez protestovanja.
A kuda idemo veeras? upita ga, detinje radoznalo, hvatajui korak s njim.
Kod mene. Da upozna moje prijatelje. I Jovanu, naravno. Ako se slae.
Da rekla je oamuena od sree.
Dok je Danilo vozio, izvadila je labelo i brzo premazala usne, pa je jo bre
vratila futrolu u dep, kao kriomice; prvi put je ulovio neki gest koji je odao njenu elju
da bude privlana. Danilo se otopi od nenosti.
Frenki je bio oaran Tamarom. Ne samo on. Optom aklamacijom je u ivom,
telefonskom razmenjivanju utisaka koje je sutradan poelo od ranog jutra, bio
prihvaen stav da Tamara predstavlja pun pogodak.
Za razliku od Danilovih prethodnih, ta lepa, duhovita devojka nije nastupila kao
ljubomorna enka koja eli da omei svoj prostor u utvrenim odnosima i Danila
prisvoji samo za sebe. Nije nastupila ni prepotentno, ni snishodljivo. Nije uopte
nastupila. Samo se ugnezdila meu njih, prirodna, vedra i neposredna.
U letu je pohvatala interne poalice i ifrovan govor koji nastaju u decenijama
druenja. Kao znak izuzetne panje i naklonosti, Danilo ili neko drugi iz drutva
udostojio bi se da pridolicu, uz brojne fusnote, uvede u taj oblik komunikacije. Tamari
fusnote nisu bile potrebne; kao da je s njima podelila godine detinjstva i mladosti, bez
problema je pratila razgovor, ubacujui se na pravom mestu, s merom. Svima se uinilo
da je vee prebrzo proteklo.
Uveliko je prola pono kad se Boki proteglio i rekao:
E, ljudi, sutra je radni dan.
Tamara, poveemo te ree Frenki.
Neka, ostau da im pomognem odgovori ona. Nije delovalo kao da pokuava
da se prikae. Bio je to drugarski gest panje prema domainima, jednako jednostavan i
obezoruavajui kao i distanciranost koju je do tada postavljala izmeu Danila i sebe.
Bez pitanja ta i kako da radi, Tamara se prihvatila posla, eretajui usput s
Jovanom. Radili su slono, bez zastoja, kao da ponavljaju davno nauenu lekciju; svirali
su u est ruku, besprekorno. Posao je klizio. Dok je vraala stvari, nepogreivo na pravo
mesto (daicu zakaila iznad radnog dela na pravu kuku, noeve poslagala u vertikalni
dra pored poreta), dok je ne prestajui da odgovara na Jovanina pitanja, reala
tanjire i vadila oprane ae iz maine, otvarajui ba onaj deo viseeg kuhinjskog
elementa gde su ae inae stajale, kao da joj neko apue tajna uputstva, Jovana i Danilo
razmenie znaajan pogled. Kuhinja je bila sveto mesto. Nijedna Danilova nije dobila
pravo da se tu umea. Tamara je tu pripadala. Nije bilo sumnje. Na kraju, ona obrisa
Crowarez

153

Bosnaunited
ruke krpom, presavi je na etvoro, onako kako su Danilo i Jovana to, po navici, uvek
inili, i odloi je tik pored sudopere. Brat i sestra se nasmejae, istovremeno:
ta? upita Tamara, poluzbunjeno.
Jovana pouri da kae:
Tako i mi sloimo i ostavimo krpu.
Spontano je zagrlila Tamaru:
Meni e, posle, Danilo udeliti uku, dodue logiku, kako on kae, ali ba me
briga, rei u...
Aaaaa, znai ovde ima mranih tajni upade Tamara. Zlostavljanja dece i
slino?
Da, da, za manje greke me samo zakljuava u orman, a za vee me dobro
premlati ree Jovana skrueno.
Tako, dakle. Znala sam da je Danilo too good to be true.
Danilo se smekao, uivajui u njihovom zadirkivanju.
Nego, ovo sam htela... ti si... nastavi Jovana uozbiljivi se ...kao da si naa,
razume?
Tamarine trepavice se spustie poput dve male, crne lepeze.
I vi ste meni... jako bliski odgovorila je.
Danilo je hteo neto da doda, ali ga je Jovana preduhitrila:
Jesi gledala film Devojka koju sam voleo?
Ova podie pogled. Bila je malo zateena naglom promenom teme.
Jesam.
Zna onu reenicu, s poetka, In a way he was like the country he lived in...
Tamara dovri uglas s Jovanom:
...everything came too easily to him otcvrkutale su, zaneseno.
Oi su im, obema, blistale na poseban nain, kao da su upravo razmenile
ljubavnu, strogo uvanu informaciju, na specijalnom, mukarcima nerazumljivom jeziku.
Zato li se, najednom, oseam suvinim? upita Danilo retoriki.
Sino sam gledala na videu... nastavila je Jovana ...i plakala sam, iznova, na
istim mestima.
Svaki put nadoveza se Tamara, sanjalaki.
To o Hablu, da mu je sve dolazilo too easily, uvek me podseti na Danila. Mada,
sasvim suprotno, on nita nije dobio too easily, ali odaje utisak, je l' da?
Celim izrazom lica Tamara joj je potpuno odobravala.
I ti si primetila, je l'da? nastavila je Jovana radosno. Trtljala je, gotovo gutajui
rei. good to be true, a jemim ti da jeste, takav je, i preko toga, kad ga upozna.
Veruj mi. Zato me boli kad mu iz surevnjivosti kau lako je tebi. Kako je to nepravedno
rei za njega! ak i oni najblii, koji ga znaju, mada priznajem da nije lako njega imati
kao etalon, uz svu ljubav i potovanje, teko je nositi se s takvom superiornou, pa mu
prikae, onako ofrlje, lako je tebi, kao da mu je ono to ume i moe tek tako palo u krilo.
Kao kad se Habl pojavi u beloj marinskoj uniformi, sa onim svojim nehajnim
osmehom, misli da dolazi s nekakvog bala, a ne s fronta ree Tamara.
Da, da, taj utisak. Isti. Ueta u kadar i pojede sve druge glumce. Samo to on
Crowarez

154

Bosnaunited
naglasila je znaajno, pa produila kad je videla da Tamara shvata o kome je re
nikada, ni u snu ne bi izabrao slatku, pokornu lovely wife. Bljak. On, nikada. On je, u
stvari, Kejti Moroski, shvata? Kad mu je rekla, ljudi jesu njihovi principi, iako je znala da
ga time zauvek gubi. Ali, nije mogla protiv sebe. E, takav je.
O emu ti uopte pria, Jovana? Izrekla si gomilu nesuvislosti upade Danilo.
Oseao se neprijatno i na deaki nain jako postien to je Jovana govorila o
njemu. Premda, nije lagao; to od zbunjenosti pred Tamarom, to zbog Jovanine
konfuznosti, delom i zato to je film gledao pre dobrih dvadeset godina, pa se mutno
seao likova iz (po njegovom ukusu) preterano sentimentalne melodrame, zaista nije
pohvatao konce sestrinog iznenadnog nastupa.
Nesuvislosti? ponovi Jovana pokroviteljski. Ona je sve razumela. Uostalom,
ne mora da slua.
Ali ja, naalost, moram da vas napustim ree Tamara. Zaista je kasno.
Doi sutra uvee, molim te, da odgledamo film zajedno. Hoe?
Prihvatam ree Tamara. Danilo sinu.

Crowarez

155

Bosnaunited

52
... Sve je kod Danila, sve u vezi s njim, bilo suvie perfektno, nepodnoljivo
savreno, da je moralo neto loe da se dogodi. Neto to bi ga okrnjilo, umanjilo,
srozalo. Zna ono, srpsko, urokljivo nee to n dobro izai.
Nekoliko godina pre nego to e tebe upoznati poelo je, najpre kroz zezanje, a
onda ozbiljno da se stvara psihoza kako e Danila smotati neka rospija, prevejana
opajdara, preruena u sutu enstvenost, u potrebu da mukarac veno nad njome bdi, o
njoj brine i vodi je kroz ivot (ne znam zato, uvek kad od neke ene ujem tu
uasavajuu floskulu kako eli da je mukarac vodi kroz ivot, momentalno je vidim
kako, lomna, krhka i naivna, kroz taj navoeni ivot hoda okeana o njegovu ruku,
paljivo nabadajui u svojim roze plianim papuama na tiklice s raskonom, do bola,
ki-perjanom pufnom na vrhu).
Ta slutnja je prerasla u morbidno iekivanje. Nije bilo intenzivno, kao kad, na
primer, nestrpljivo cupka pred tablom na kojoj e okaiti rezultate ispita. Vie kao
osrednje teak pritisak negde u potiljku.
Pretresala sam i odmeravala anse da se tako ta dogodi. Nisu bile bez izgleda.
Zar nisu toliki umni ljudi zavrili s glupaama i guskama? Psihoanalitiari kau da u
svakom mukarcu postoji deo enskog principa i vice versa. Pitanje je koliki deo
suprotnog pola nosimo u sebi. U kojoj srazmeri su u nama zastupljeni Animus i Anima.
Danilo je, da grubo odmerim, tri etvrtine mukarac. Takvi, po pravilu, tee enama koje
nose samo jednu etvrtinu mukog principa, Animusa, u sebi. Na tu ga je foru mogla
uloviti nekakva enstvena prenemagua. Pogotovo to je on po prirodi voa i zatitnik.
Ve od svoje sedamnaeste godine podozrivo sam merkala svaku devojku s kojom
je imao ozbiljniju vezu. Nijedna mi nije bila njegov par. Pravi par.
Danilo je uao u trideset i petu kad si se ti pojavila. Ne mogu zaboraviti tu veeru.
Doi e Tamara rekao mi je, sputajui kese krcate namirnicama na sto.
Zviznula sam:
Znai, uspeo si da je dovue.
Da budem iskren, nisam je do sad ni zvao.
Znala sam da izlazite. Drugarski, govorio je Frenki, kreveljei se, kad smo ostajali
nasamo. Umirali smo od smeha zbog Danilovog preobraaja. Bio je zaljubljen kao nikad
u ivotu.
ekaj, nemogue je da ga ona nee iuavala sam se.
Kako nee, jeb'o te? Pa, to bi se viala s njim svaki put kad je zove?
Onda?
Na se klipan matori zavezao kao vrea, to ti je.
Daj, Frenki...
Dlanovima smo priguivali nalete kikotanja, u frci da e se Danilo naglo pojaviti i
uhvatiti nas kako razglabamo o njemu.
Kunem ti se. Merkam ga ispod oka, drugi ovek, keve mi. Da vidi tu komediju
kako se priprema da je pozove... Gleda na sat, pa uzme slualicu, pa spusti, pa eka da
Crowarez

156

Bosnaunited
odem u klonju, frka mu valjda od mene. Ja sve, kao, naivno, oko etvorke idem da kupim
pljuge, ili novine, napravim krug, vratim se, ako ovaj zvidue, znai okej je, ugovorio je.
Ako sedi k'o usran golub, ili je nije nazvao, ili se nee videti. Apsolvirao sam stvar do
tanina.
Moda je ta Tamara jedna od onih to tvrde pazar.
Ne, ne. Kol'ko sam ja namirisao, do Danila je. Ukopao se, Jole, ni makac. Gde se
zatekao prve veeri, tu stoji i danas. Ista meta, isto odstojanje. I nee nita da kae, ne
mogu da ga isprovociram ni ovoliko pucnuo je noktom palca o zub. Ni re ne mogu
da mu izvuem.
Aha, sav je tajanstven.
ta li rade kad izau, jebem ih lude?
Priaju rekla bih, pa bismo se opet cerekali.
Stvarno je bilo komino videti Danila kako se pri.
Letimino sam pogledala sadraj kesa. Obavio je ozbiljnu kupovinu.
Bogami, Danilo, izgleda da si se opasno zaljubio rekla sam mu.
Jesam.
Pravi Danilov odgovor. Bez okolienja.
Pomislila sam, Boe, samo da nije neka kretenua, samo da ga ne povredi.
Pa, da zasuemo rukave rekla sam. Zna kako se kae, ljubav na stomak
ulazi. Hajde da je oborimo s nogu.
Znam i ta smo spremili meanu paelju s pileim mesom, dagnjama i
gamborima, s dosta afrana koji je davao slatkasti, specifini ukus (ba smo se potrudili,
Danilo i ja, kao retko kad), dve vrste salata, pladanj sa sirevima i kjanti. Seam se,
sedela si izmeu Vide i Bokija. Jela si odmereno, ali sa uivanjem, gustirajui svaki
zalogaj, svaki gutljaj.
Ne pamtim kada sam sebi poslednji put priutila ovakvo zadovoljstvo rekla si.
Ve godinu dana unazad smatram vrhunskim dometom kad uspem da nekako
najagmim hleba za nas estoro.
estoro prenerazila se Vida.
Trenutno brojno stanje preduhitrio te je Danilo. Tamarin ujak sa enom i
dve erke je izbegao iz Hrvatske.
Nastupio je tajac. Prekinula si ga duhovitom anegdotom iz jutarnjeg,
kilometarskog reda. Nasmejali smo se tvom opisu drnog penzionera, samozvanog
Upravnika Reda pred pekarom, (videli smo ga, sa sve tofanim, kariranim kaketom na
glavi, preko koga vezuje bordo, oipani al), ali sa oseanjem ljutog ogorenja; nije se
radilo o sluajnoj epizodi, o nekakvom naunofantastinom trenutku u koji si upala. Bila
je to tvoja stvarnost. Jedva sam suzdrala suze.
(Zahvaljujui Danilu najgore godine inflacije preiveli smo gotovo bez potresa.
Do Frenkijevog odlaska u Kanadu, vrsti u nameri da se ne uputaju ni u jedan sumnjiv
posao, ni sa jednim sumnjivim tipom, specijalizovali su se za adaptacije potkrovlja.
itavu deceniju, najplodotvorniju, Danilo je svesno rtvovao svoj raskoni talenat,
stavljajui ga u slubu sitnih poslova; ne potcenjujui nijedan, od onog ega bi se latio,
napravio bi malo arhitektonsko udo.
Radili su po sistemu klju u ruke, od projektovanja, do obezbeivanja dozvola i
nadgledanja radova, s oprobanom ekipom majstora. Danilo se pokazao sposobnim kao
Crowarez

157

Bosnaunited
na deda Vlasta. Kao baba Rua, zvana Gazdarica. Njegovi su majstori liili na ekipu palu
s druge planete u Srbiju. Uredni, brzi, precizni, potovali su rokove, besprekorno
sprovodili Danilove nemogue zahteve u delo, jer boljeg platiu od njega nisu mogli nai.
Prvo bi njih namirio; njegov i Frenkijev deo mogao je da saeka.)
Ma, ni mi se ne gaamo gamborima i kjantijem rekao je Frenki. Emotivac,
kakav je, samo to nije presvisnuo od muke sluajui te. Vidi da smo se navadili, k'o iz
gladi izali. To se Danilo specijalno upeo da tebe fascinira.
Hvala, Frenki, pravi si drug nazdravio mu je Danilo.
Pogledala sam ga i neprimetno mu klimnula, da, ona je ta. Odvratio mi je,
potvrdno spustivi kapke.
Valjda sam bila prepunjena utiscima, sreom to si ispala vie od onog to sam
smela i da sanjam; tenzija u meni je naglo popustila kada ste otili, pa sam zadremala na
trosedu, ekajui Danila da se vrati i da mi podnese izvetaj. ula sam kljocanje brave,
poskoila:
Je l' bilo...? saletela sam ga u predsoblju.
Smekao se, namerno me muei:
ta je trebaio da bude?
Danilo!!!!
Iz svake pore na njegovom licu isijavala je tolika koliina sree, da je pitanje bilo
izlino.
Sagao se da ranira patike. Skoila sam mu na lea i poela da ga davim:
Govori! Danilo!
Jednom rukom se oslobodio mog stiska oko vrata, drugom me je veto svukao sa
sebe:
Ne znam ta je trebalo da bude ponovio je kroz smeh.
Jesi joj rekao? Ba, volim te! Tim reima?
Mala, zna da se takve stvari ne prepriavaju.
Nisam ja razglas, ve tvoja sestra. Jesi li?
Jesam odgovorio je.
Ciknula sam prodorno, da mi je zapuio usta:
. Hoe da probudi ceo Vraar?
Briga me za Vraar poskakivala sam oko njega. ta je ona rekla? Je l' rekla da
i ona tebe voli? Jeste, znam da jeste. Hoe li biti, od tada, iveli su sreno i zadovoljno?
Daj Boe promrmljao je.
Prestala sam da se zevzeim.
Danilo nikad nije zazivao Boga.

Crowarez

158

Bosnaunited

53
Dakle, ekao si, ekao, nisi se dao uloviti, ali si naao... dinamit, burazeru
rekao mu je Frenki, sutradan, dok su radili u njihovom birou. Jeb'o te, sad imam tremu
da li e uspeti.
Rastereti se, stvar je pod kontrolom.
Frenki je spustio noge koje je drao na stolu:
Sere.
Kakva nedolina re u ovako romantinom trenutku.
Daj, ne zajebavaj, ve govori.
Kaem ti.
To, majstore! prui mu Frenki aku. Izveli su ritual koarkakog pozdrava.
E, sad da se oeni, pa da odahnem. Jebe ga, sprcao si trideset petu, kad e
decu da pravi ree Frenki.
Slaem se. Nadam se da emo se uzeti uskoro. Vrlo uskoro.
Frenki se odjednom radosno zbunio. Oi su poele da ga peckaju; zatreptao je i
poeo da nepotrebno prebira i slae papire na stolu.
Pa, kume, poznajui te, posle ovog mogu da zakljuim da je voli. Ono, stvarno.
Da. Stvarno.
Hteo je da mu kae, bez nje vie ne elim da postojim. Nije se stideo da to
izgovori, ni pred kim, naroito ne pred Frenkijem, ali mu se inilo nedovoljnim spram
onog ime je bio preplavljen; samo bi okrnjio neto od velianstvene sree koja mu je
pripala.
uj, ako budem malo odsustvovao ovih dana, ti potegni. Idi do Ohridske, Tomi
sam ostavio...
Lako u ja s Ohridskom. Gledaj da obavi svoje, to pre rekao je Frenki.
Poevi od tog jutra Tamara je uplovila u udesni svet Danila Rakia u kome nije
postojao nereiv problem. Vulkan je proradio punom snagom; zaista je bila zatrpana
ljubavlju. Pre nego to bi stigla neto da pomisli ili poeli, on bi je preduhitrio. Strah da
e je veza s njim iscrpsti i potroiti pokazao se izlinim; Danilova eksplozivna energija
koje se plaila bila je usmerena na to da njoj olaka i da je rastereti. Praktian i radan,
svuda-stiui, uspeo je da, preko svojih veza, obezbedi da se njenom ujaku dostave
neophodna, nedostajua dokumenta i porodica se konano iselila. Tamarina majka,
prava gospoa, delikatna i stidljiva ak i pred kerkom koja je morala da joj pomae pri
kupanju i oblaenju, zaudo je, bez opiranja i nelagodnosti, dozvoljavala Danilu (koji ju
je oarao onako kako oveka do sri bia oara i potrese platno velikog slikara, ili ne
moe oi da odvoji od neke zapanjujue prirodne pojave, pred kojom postaje svestan
svoje ljudske krhkosti) da je prenese u naruju kao perce i smesti u kola, kad bi je vozio
na kontrolu ili u fotelju, da se ne bi muila sa takama od spavae do dnevne sobe.
Zavravao je komplikovane procedure oko invalidske nadoknade za gospoa Zdravku i
obezbedio joj kunog terapeuta.
Tamara je uhvatila sebe kako ima viak vremena. Uzletela je, bez bremena na
Crowarez

159

Bosnaunited
leima; novosteena lakoa postojanja uopte joj nije bila nepodnoljiva. Bila je,
naprosto, divna. Majka je bila zbrinuta, ona je stizala da radi na svojoj tezi, odlazi u
stranku, a da, pri tom, uvek ima Danila uz sebe. Vie nije umela da razlui gde se
zavrava ona, a gde on poinje.

Crowarez

160

Bosnaunited

54
Tamara, Jovana i Danilo su zajedno pripremili stan za doek Nove godine.
Predvee, Tamara je otila kui da se presvue. Pojavila se drugaija; sa putenom
kosom, diskretno naminkana, u jednostavnoj, uz telo ukrojenoj haljini od tankog plia
boje tamnog smaragda, sa obnaenim, izrazito belim rukama, delovala je toliko
enstveno i izazovno da se Danilo ukopao kad je skinula kaput. Celu no se nije odmicao
od nje. Plesali su, tesno priljubljeni, kada je nastupila pono. Neko je poeo
odbrojavanje, koje se pretvorilo u horsko:
Deset, devet, osam, sedam...
Brzo, treba da smislimo elju ree ona.
Ja je ve imam. elim da se uda za mene rekao joj je, nadjaavajui galamu.
Soba joj se okrenula oko glave.
Prosim te ree on.
Dva... jedan... nula!!!!
Usred opteg veselja, kuckanja aama, smeha i ljubljenja, bili su kao na pustom
ostrvu; ukoeni i zagledani jedno u drugo. Uzeo ju je za miicu i poveo u stranu, u malo
udubljenje ka predsoblju.
Zbunio sam te, izvini ree on. Bez uvoda, ispalo je grubo, netaktino.
Ne. Hou rei, jesam zbunjena, ali... nije netaktino, ne, nikako ree, nainivi
pokret od koga mu se mutilo u glavi brzo je skupila svoja napuena usta, od ega su joj
se na obrazima oblikovale dve duboke rupice, pa ih odmah opustila; nesvestan izraz,
krai od treptaja, koji je odavao njenu zateenost. Redak, dodue, ali ga je Danilo ve
zapazio.
eli li? upita je on.
Skupila je svu sranost:
Ti si nestvaran ovek, Danilo. Stvarno nestvaran. Uz tebe ide ena zastala je
isto tako, nestvarna. Mislim da nisam tome dorasla. Nisam ta.
Jesi, bez ikakve sumnje. Pitanje je, da li pristaje?
Da rekla je.
Svet je na trenutak stao. Kao i Danilovo srce. Onda se ponovo pokrenulo i on se
sagnuo do njenih mekih, punih usana.
Venali su se u martu.
Decembra te godine Danilo se zvanino upoznao sa Zoranom iniem.

Crowarez

161

Bosnaunited

55
U prostorijama Demokratske stranke, na Terazijama, vrilo je kao u konici. Te
noi milicija je napala demonstrante. Bilo je estoke tue, povreenih, inilo se da je sve
u rasulu. ini se etkao kroz mete s bodrim, deakodrskim osmehom, pun
optimizma.
Odlino govorio je. Izgubio je ivce. Konano. Odlino za nas. To znai da ga
dobijamo, brzo.
Danilo je delio njegovo miljenje. I entuzijazam.
Sa nevienim ponosom pratio je svaki iniev nastup tokom protesta. Govorio
je ustro, zapaljivo, mudro, umeo da podigne tenziju ve po potrebi, kad se posustajalo,
ismevao svaki odgovor vlasti, uzvraajui im upeatljivim, duhovitim metaforama koje
su danima prepriavane. To vie nije bio ovek koga je Danilo sluao pre est godina
(pomalo hladan intelektualac, s jakom ironijskom zadrkom, koga je teko zamisliti u
bliskom, prisnom odnosu s masom); svoju britku pamet je uspeo da upakuje u
razumljivu, prijemivu, zapaljivu formu. 4
Zorane, da te upoznam. Ovo je moj suprug, Danilo ree Tamara kad su se
zatekli u istoj grupici ljudi.
Drago mi je. Viao sam te ja odmah je preao na neposredno ti. Jesi li u
stranci?
Nisam.
Danilo je surovi individualac ubaci se Frenki.
Podravam Demokratsku, naravno, svim silama... ree Danilo.
Onda? Zato da to ne kanaliemo prekinu ga ini. Ne smemo vie da
rasipamo snagu.
Pragmatino, a ree Danilo.
Nego ta.
Sa vie strana su ga traili i neto mu dovikivali.
On prihvati Danila za lakat.
Hajdemo na minut u moju kancelariju ree, oima pozivajui i Tamaru.
Uli su, njih troje. ini i Danilo su se razumeli bez mnogo rei; izgledalo je da
viim oblikom komunikacije razmenjuju energiju istovetnog kvaliteta. U tih ezdeset
dragocenih minuta, Danilo je bio ozraen. Ovog puta, on.
Mogli su ostati u razgovoru ceo dan. Ili nedelju dana. Ipak, Danilo je uviavno
ustao:
Dosta smo te zadrali.
Vano da nije bilo uzalud.
Svako dobro ree mu, dok su se rukovali.
Na vratima, okrenuo se:
I da zna, ima lana vie ree.
Zoran je ve oblaio konu jaknu koja je stajala prebaena preko naslona fotelje i
4

Ako eli da mijenja ljude, ne odmei se." B. D. tuli

Crowarez

162

Bosnaunited
upravo nametao kragnu:
Da upita, zastavi u pokretu.
Sad, kad sam te lino upoznao, nemam drugog izbora. Ulovljen sam.
Dok je iv, Danilo nee zaboraviti kako se Zoran veselo zasmejao.

Crowarez

163

Bosnaunited

56
Posle tri godine ekanja Tamara je u decembru shvatila da je u drugom stanju.
Danilo se nije tek obradovao; bio je potresen. eleli su decu, da. Ali, Tamara nije
ostajala u drugom stanju. Isprva, nisu brinuli. Onda su, na Tamarino insistiranje izvrili
razne preglede. Rezultati ispitivanja su pokazali da je sve u najboljem redu.
Kada je Bojanu stidljivo pomenula mogunost vetake oplodnje, ovaj ju je
zgranuto pogledao.
Samo se ti opusti rekao je. Budi mirna. Nema nikakve potrebe za tim. Osim
ako... ako ne radite ono to su mu i ena duni da rade, ne bi li osigurali potomstvo. E, u
tom sluaju...
Pokuavao je da je nasmeje. Uzvratila mu je, reda radi.
Nemoj da mi tu drami bez potrebe lupnu je Bojan po ramenu.
Tamara se trudila da ne optereuje Danila. Ali, znao je da ona tajno odboluje
svaki svoj ciklus. Nekoliko meseci pre nego to e zatrudneti, dok su leali zagrljeni, ona
mu iznenada predloi:
Daniluka, hajde da usvojimo dete.
Promekoljio se:
Pa, sad, to je ozbiljna odluka.
Mislim da bih se smirila. Moda bih i zatrudnela. Ako dobijem svoje, neu nikad,
nikad praviti razliku...
Danilo je vre privue:
Dobiemo dete, ta ti je. I nee biti tvoje zadirkivao je ve nae.
Ja se neprestano molim Bogu ree ona.
Danilo se nagnu nad njom:
Lepo. Ali, mislim da moramo i mi da se potrudimo ree krenuvi da je poljubi.
Tamara je tiho suzila, to je bilo krajnje neobino za nju. Uozbiljio se:
Da li bi te uteilo saznanje da e... recimo do Nove godine, biti u drugom
stanju? Da vidimo... to znai da bi se porodila u septembru. Moe?
Nemoj se s tim aliti rekla je zagnjurivi lice u jastuk.
Stvarno je plakala. Nije mogao da podnese njene suze:
Ne alim se. Veruj mi.
Bilo je to u oktobru, neposredno pred njegov razgovor s Jovanom. Krajem
decembra, jednog ledenog, snenog dana, Tamara je uletela u kuu:
Danilo! viknula je. Gde si?
Danilo je radio za kompjuterom. Po njenom glasu, u trenutku nadahnua,
intuicije, neeg neobjanjivog to nas povezuje sa onima koje najvie volimo, shvatio je.
Skoio je sa stolice, taman da je doeka sa irom raskriljenim rukama, u koje se ona
bacila.
Trudna si ree joj pre nego to je ona uspela da mu kae.
Da.
Crowarez

164

Bosnaunited
Bio je to vrhunac radosti u njihovoj nepomuenoj srei.
Znao si proaptala je zagnjurena u njegov vrat.
Rekao sam ti da mi veruje odgovorio je. Izvila se, tek da bude naspram
njegovog lica:
Pozvau Jovanu. Vano mi je da prva uje. Daniluka, mili, vreme je da se
pomirite.
Nije hteo da joj se suprotstavlja u trenutku egzaltacije.

Crowarez

165

Bosnaunited

57
estog februara Miloevi je obznanio konanu odluku da nee prisustvovati
razgovorima u Rambujeu.
Goran se zatekao kod Jovane. Bio je to jedan od njihovih blaenih dana, lienih
svaa i trzavica. Popodne su proveli u gradu, bez posebnog cilja; pili kapuino u
ltou", gde su posedeli s dvojicom Jovaninih kolega, kupili nekoliko sitnica za Goranov
stan i laganom etnjom se vratili do Vraara. Pomalo promrzloj, Jovani se nije ilo na
Novi Beograd. Goran se popeo na jo jedan aj. Jovana se istuirala vrelom vodom,
oprala kosu i upalila televizor.
Vidi ti ovog ludaka? Vidi ti da se taj ne moe prizvati pameti? Pa, da li postoji
dravnik na belom svetu koji ne bi otiao na pregovore o delu teritorije sopstvene
zemlje?
etkala se po sobi u bade-mantilu i soknicama koje su joj spale oko glenjeva.
Goran oseti snano uzbuenje. Poeleo je da je povue na krevet, baci pod sebe i uzme je
odmah, estoko i grubo.
Postao sam nastran ree joj. Palim se na tvoje soknice. Kao onaj matori u
Loliti.
Slua li ti?...
Ne ree joj. Doi.
Uspeo je da je obori kraj sebe. Zapoeli su nemu borbu, u kojoj se ona migoljila,
kroz smeh, glavom pokazujui ka zidu koji ih je delio od drugog dela stana.
Nee uti aputao joj je, steui je, da nije mogla da mrdne.
Ruke joj je drao prikovane uz glavu. Drugom joj je odvezao bade-mantil. Njena
glatka, svilenkasta koa, odisala je mirisom ribizle.
Jezikom je preao od njenog pupka do vrhova dojki koji su se prkosno uzdigli.
Njeno migoljenje preraslo je u izazivanje.
ta mi radi? ta mi to radi? govorio je.
Grickali su se, njuili, ljubili, pa povlaili, muei jedno drugo, apuui slatke
bestidnosti, sve dok, raspaljen do neizdrljivosti, nije snano prodro u nju.
Bili su pomamni i sasvim tihi, to ih je setilo na njihove prve dane. Pre nego to je
usledila eksplozija u njenom telu, Jovana je uspela da rukom napipa krajiak prekrivaa
i da ga stisne zubima.

Crowarez

166

Bosnaunited

58
Na drugom kraju grada Danilo se kupao, posle iscrpljujueg rada. Celo popodne i
vee dovravao je projekat za koji se bio izuzetno zagrejao. Lea su ga bolela od sedenja.
Reio je da legne. Makar ne spavao, prijae mu da se oprui.
Kroz um vode zauo je Tamarin glas. Dozivala ga je naslonjena na vrata. Hitro je
izleteo, obmotavajui pekir oko pasa. Sa kose mu je kapala voda.
Prokrvarila sam rekla je.
Koliko? upitao je trudei se da ostane miran.
Malo. Ali, imam bolove.
Idemo u bolnicu. Odmah zovem Bokija.
I Jovanu, molim te. Znailo bi mi da bude sa mnom.
Podrazumevalo se da Jovana ne spava. Jo u tinejderskom dobu poela je da
vileni, isto kao i Danilo.
Brat te je zarazio nesanicom govorio je, sa uzdahom, njihov otac, veno
zabrinut za Jovanino zdravlje.
Pa, nismo u Makondu, da se zaraavamo insomnijom iuavao se Danilo
Markovoj konstataciji. Prosto, ne treba nam san. Tim bolje govorio je.
U taj noobdijski segment rakievskog ivota Tamara nikad nije uspela da se
uklopi. Pripadala je dnevnom tipu, i nesanicu je plaala slabou i bezvoljnou
narednog dana. Sa udenjem je prihvatila da Danilo i Jovana zovu jedno drugo u rane
jutarnje sate, da itaju i rade do zore, bez ikakvih posledica po sutranju bodrost.
Odmah ree Danilo. Poljubio ju je u kosu. Nemoj da se brine, nee se nita
runo desiti.

Crowarez

167

Bosnaunited

59
Zvuk telefona ih je presekao. U ovo doba mogao je da pozove samo Danilo. Jovana
je skoila kao oparena i, bacivi se na krevet, povukla aparat ka sebi. Slualica je
odletela. Ispruila se i dohvatila je.
Ne spava? zaula je poznat glas.
Danilo ih vidi. Gleda ih, rendgenskim zracima prodirui kroz zidove. Brzinom
munje, povukla je arav na Gorana.
Ne.
Mislei da nita nije izgovorila, ponovila je jaim glasom:
Ne.
Tamara je prokrvarila ree Danilo. Idemo u Narodnog fronta, kod Bokija.
Probudio sam ga, eka nas. Uplaila se govorio je tiho, da ga Tamara ne uje. Htela je
da i ti poe.
Stii u pre vas ree.
Goran se uspravio, na smean nain pridravajui zguvan arav u svom krilu.
Gledao ju je upitno.
Tamara nije dobro ree Jovana.
Oblaili su se brzo, u tiini. Jovana nije uspevala da gurne nogu u nogavicu. Nije
mogla da upravlja svojim telom. Goran joj je prevrnuo majicu i pomogao joj da protne
glavu i ruke. Jovana je bila najeena, osetio je to pod prstima.
Nemoj unapred da se kida. Moda je neto bezazleno rekao je.
Odsutno je klimala glavom.
Odveu te.
Ne, uzeu taksi, da ne bih gubila vreme oko parkiranja.
Do ugla s Dobrinjskom. Samo e se spustiti do klinike. Nee nas videti rekao
je, bez ljutnje.
Jovana je bila zahvalna to usput nije nita govorio. Grickala je zanoktice do krvi.
Goran je vozio brzo, namrten; za pet minuta su bili na odreditu.
Javi mi kako je ree on.
Klimnula je i potrala.
Jovana pozva je.
Bila je ve na oku. Okrenula se.
Volim te doviknuo je.
Poslala mu je poljubac, preko ulice, i zamakla nadole. Ostao je nekoliko minuta,
nepokretan za volanom, u pustoj ulici, pre nego to je napravio polukrug preko pune
linije, dodao gas i odjurio ka Slaviji.

Crowarez

168

Bosnaunited

60
Danilo se etkao po hodniku. Puio je uprkos znaku za zabranu.
Gde je? upitala ga je Jovana, hvatajui dah.
Pregleda se.
Onda su utke ekali.
Nije verovala da e ikada doi u situaciju u kojoj e Danilo i ona ostati nemi, kao
stranci. Posebno ne u ovakvoj, kad se radilo o Tamari i njihovom detetu.
Za dva meseca, koliko je Tamara bila trudna, otila je kod njih samo nekoliko
puta. Jednom, da joj saopte vest; pa, i to je ispalo nategnuto, ni nalik trenutku blaene
nebeske hamionije, kakav je zamiljala da e njih troje podeliti. Godinama je patila,
zajedno s Tamarom, jednako ekajui, verujui, molei se da se njihova nada obistini.
Danilo je, s nenou, gledao kako njih dve, zagrljene, skakuu od radosti; usrdno ih je
sluio specijalnom, laganom veerom, uz koju su ispijali najbolje francusko vino,
zadirkujui Tamaru to e apstinirati devet meseci. Na kraju je izneo kesten-pire sa
lagom, Jovaninu omiljenu poslasticu. Bilo je to kao stidljivo pruanje malog prsta za
pomirenje. Ali, razgovor je ipak zapinjao, uprkos Tamarinim naporima da premosti
nelagodnost izmeu Danila i Jovane, iznalaenjem krajnje neutralnih tema. Poduhvat je
bio nemogu; izmeu njih je stajao Goran kao obelisk iz Odiseje 2001; stran,
nepripadajui, previe upadljiv da bi bio ignorisan. Nije se mogao zaobii. Sudarali su se
s njim u svakoj reenici i paljivo lavirali, pravei se da ne primeuju duboke bunare koji
su se otvarali ispod svake rei.
Na odlasku, Jovana je uspela da poljubi brata u obraz. Morala je da se malo
propne na prste da bi ga dohvatila. Dopustio je da ga ovla dodirne. Bio je to veliki
napredak.
Drugi put, gledala je da Tamaru zatekne nasamo. Sa Tamarom joj je bilo mnogo
lake. ak je ona prva potegla razgovor koji su pred Danilom izbegavale:
Kako ti je sad s Goranom? upitala je.
Nije joj odmah odgovorila.
Ne znam. Ne onako kako sam se nadala.
U smislu?
U smislu... da se svaamo i preganjamo. Puno. Mislila sam da emo se
preporoditi, da e sve biti normalno. Ali, nije tako. Moda sam i prestroga u zahtevima.
Kojim, na primer?
Ispriala joj je, znatno ublaeno, o Zorkinim pritiscima. O Goranovom stavu koji
nju, Jovanu, dovodi do ludila. Tamara je nakratko utala.
U takvim situacijama mukarci su uglavnom slabii. Mrzim ta opta mesta, ali iz
desetina slinih sluajeva koje znam, prosto se namee kao generalni zakljuak da se
bitka vodi, u stvari, izmeu ena. On, taj , bie srean da stvar ree njih dve. Ili jedna
od njih dve koja je mudrija, lukavija, ta ve... Pazi, ni sluajno ga ne branim, ni sluajno...
ponovi odreito.
Jovana se tuno osmehnu:
Ne mora me uveravati. Svesna sam da ga ti ne moe braniti. Svesna sam i da
te ova ispovest optereuje, u neku ruku... U neku ruku, volela bi da ti se nisam otvorila,
Crowarez

169

Bosnaunited
da ne zna, je l' tako? Bilo bi ti lake da ne zna. Je l' tako?
Grei. Drago mi je da si se oslobodila tereta. Dobro je da ga izbaci, da ga
kritiki osmotri... spolja. Postoji taj fenomen, iskusila sam ga i sama, kad te neto u vezi
mui, vidi da ne tima, a nekako krivi sebe, ili trai opravdanja za drugu stranu, pa ti
deluju neubedljiva, klimava, ako tada ima uz sebe nekog s kim moe da bude iskrena,
kad to izae napolje, iz glave, kad sama uje svoje misli, dileme, odjednom ih bolje
sagleda.
Jeste. to kae Danilo, ako ume dobro, precizno da formulie pitanje, dok ga
izgovara, ve ima odgovor. Kao da si ga znao, pa ga je pitanje samo izvuklo na
povrinu.
E, to. Dakle, htela sam rei malopre da ga ne branim, ali zarad istine, moram
rei da Goran nije usamljen primer neodlunosti.
On se odluio. Tu nema dileme.
Nije delovala preterano ubedljivo.
Ti najbolje zna ree Tamara.
Zazvuala je sebi kao Danilo, pa je brzo dodala:
A da si prestroga u zahtevima, nemoj ni da pomisli. Nikako. Trebalo bi... ne
znam, svaki dan Bogu da zahvali to te je dobio.
Na primer, taj stan ree Jovana iznebuha, naizgled nevezano od onog o emu
su priale lii na svratite. Nema ni orman. Uzeo je tender za garderobu od nekog
svog prijatelja ankera. Nosi majci ve na pranje. Dasku za peglanje nema. U kuhinji dva
tanjira, dve ae, neki escajg s plastinim drkama. Kaem, Gorane, hajde da ovo malo
uljudimo, da ne ivimo kao na stanici.
Tamara je paljivo sluala. Lice joj je smrailo. Na obrazima joj iskoie dve
bordo mrlje koje su joj se pojavljivale kada bi se preterano uzrujala:
A on? upita.
Jovana se tuno osmehnu:
On? Kae, to da sreujem tue, hou neto da kupim, da znam u ta ulaem.
Donela sam nekoliko sitnica, dve lampe, kupila sam lep prekriva, od onog indijskog
stolnjaka, utog, improvizovala sam nekakve zavese, da bar malo zalii na... kuu.
Moda i nije imao ko da mu razvije oseaj. Jesi li bila kod njegovih?
Taman posla. Oima ne mogu da me vide. Kao ni Danilo njega.
Na licu joj je titrao odsutan i turoban izraz. Bila se povukla u sebe i kopala po
neemu to joj je nanosilo bol. Lomila se da li da kae i o susretu s Goranovim ocem.
Tamara joj se pribliila i obgrlila je. Jovana zahvalno spusti glavu na njeno rame.
Ja... poe Tamara, dobro odmeravajui rei rizikujem da zaali to si mi se
poverila, ali nema anse da budem dvolina... da izgovaram nekakve tra-la-la fraze.
I ne oekujem.
Ne razumem ta si u njemu nala. Stvarno ne razumem. On nije, ne moe biti,
tvoja srodna dua.
Misli, kao to ste Danilo i ti? Nije. S druge strane, vas dvoje predstavljate
izuzetak. Pa, je l' tako? Nije li retkost da se ljudi tako uklope, da budu komplementarni u
svemu?
Jeste, prilino je retko.
Crowarez

170

Bosnaunited
U poreenju s vama, svaki odnos deluje krnje. Nije fer da to uzima za
parametar.
Dobro, jesi li srena s njim? Bez obzira na srodnost dua? ini li te srenom? To
je vano.
Srena? Ne, nisam.
I sama se zaudila kako joj je to izletelo. Bez razmiljanja.
Na mahove, da ispravila se. Na mahove koji su prelepi, koji uine da
zaboravim ono runo.
Misli da treba s tim da se zadovolji? Da je to vredno... to ste Danilo i ti skoro
posvaani? I ta misli kako je meni dok sluam kako se mui? U sutini, ti se mui.
Da, muim se... potvrdila je, i dodala s puno ogorenja ...iako moj brat misli
kako sam na sedmom nebu, kako nita ne primeujem... kako mi je svejedno to smo se
udaljili zajecala je.
Ne misli upade Tamara odluno. Veruj mi da bolje od tebe zna... da nisi ni na
kakvom nebu.
Jovana podie glavu s Tamarinog ramena.
Ne mogu bez njega. Ne mogu. Razume? Ne u smislu da mi odobrava, znam da
si protiv... nego... da li moe da me shvati? Desilo mi se. Da sam mogla da biram,
razumom, ne bih... Desilo mi se. Sad bi Danilo rekao, ta to znai, kakav je to alibi, kakav
je to jadni izgovor, ovek ima volju, ovek moe da bira, ali nije tako. Nije. Postoje
situacije koje su jae od nas. U redu, da ne generalizujem. Ovo to oseam, jae je od
mene. Ova ljubav je manjkava, ne usreuje me, ali desila mi se. Stvari su poele da se
razvijaju, on se iselio, razvodi se, ja jo verujem da e... da moe ispasti dobro.
Brada joj je drhtala.
Tamara, preklinjem te... upiljila se u nju kao da zaista oekuje odgovor koji e
joj sve objasniti reci mi da li je Goran toliko, ba toliko nespojiv sa mnom?
Mislim da jeste.
Jovani su usahle suze.
ta je to sa mnom? ta? Sve vidim, sve mi je jasno, i ne mogu da se otrgnem.
Ne znam, Jole. Izvini, uinie ti se okrutnim, ali veruj mi, to nije ljubav. To to
osea, nije ljubav.
Poslednje vienje, pre samo dva dana, proteklo je snoljivo. Uglavnom su se alili
na temu to e Jovana postati tetka.
Unapred ne dozvoljavam da me iko zove tetka protivila se raspoloeno,
srena to su na sigurnom terenu.
Ne pristajem na takvu nepodoptinu. Izgledau kao baba-devojka koju niko
nee.
Danilu pree senka preko lica. Vazduh se, zaas, zamrznu oko njih.
Sad e svi da vas pitaju, pa 'ajde da budem prva... pokua brzo da zataka
svoju nepromiljenost ...znate ono uveno, koje ste ime izabrali.
Sofronije ili Persida rekao je Danilo, umotavajui u rolnu skinuti celofan s
kutije cigareta, kao da je to pipav posao koji zahteva punu koncentraciju. Trudio se da
ne pogleda Jovanu.
Vidi ga... pokuala je Tamara da vrati razgovor u normalni tok. Napravila
Crowarez

171

Bosnaunited
sam listu, tri imena za deaka, tri za devojicu, a on samo tera sa Sofronijem i Persidom.
Danilo i Jovana su s mukom dodali jo poneto. Gluma im nije bila jaa strana.
tavie, oboma je bilo poniavajue da se pretvaraju. Ionako su se upinjali pred ocem;
nasamo, inilo im se izlinim.
Jovana proisti grlo:
Je l' se neto posebno naprezala? upita Jovana. Nervirala? Moda cimnula
neto teko?
Danilo odmahnu.
Pa, zato, onda? upita.
Ne znam. Videemo.
Je l' se boji?
A ta ti misli?
Da, lupetam. Od nervoze, valjda.
Boki je izaao iz ordinacije, smekajui se:
Vidi Doktora kako se utronj'o lupnuo je Danila po ramenu. Bie u redu, ali
mora da lei. Moda emo uraditi i serkla, mada mislim da e se srediti, uz ovaj lek koji
sam joj dao. Otvorio sam joj bolovanje, od sutra. Znai, posao, ivciranje, stranka,
sedenje za kompjuterom po deset sati, sve to da se eliminie.
Vai ree Danilo, zaradovan. Tek tada se videlo koliko je strepeo.
Sluaj, dok se ona oblai, na brzinu... da je ne uzrujavam. Ne zezam se, matori.
Mora da miruje. Stvarno da miruje. Znam da je to nemogue izvesti s njom. Ako joj
prorade pundravci, vei je za krevet. Bukvalno. Ili e doi kod mene na odeljenje, pa da
vidi kako je u bolnici. Jesmo se razumeli?
Tamara im se pridruila. Privila se uz Danila, jo ustreptala.
Uplaila sam vas ree sa izvinjavajuim, drhtavim osmehom.
Pruila je ruku i privukla Jovanu. Zbijeni u zajednikom zagrljaju, od olakanja
nisu mogli nita da kau.
Bogami, jesi. Od sutra si pod Danilovom kontrolom ree Bojan. Ima da te
nadzire dvadeset etiri sata dnevno.
I bez nadzora, potpuno u se primiriti.
Sad razlaz, u krevet, i da mi je pazite ispratio ih je Boki.

Crowarez

172

Bosnaunited

61
Na televiziji je trajao Dnevnik. Grizui donju usnu do bola Jovana je pratila vesti o
obustavi pregovora u Rambujeu. Albanskoj delegaciji je odobreno da se vrati na Kosovo,
radi dodatnih konsultacija. U trenutku kada je spiker itao Klintonovu izjavu o ulozi
KFOR-a, Goran je dohvatio daljinski i ugasio televizor. Ekran se iznenada zacrnio.
Jesi normalan? upita ga, proteui se da mu uzme upravlja iz ruke.
Neu vie da se trujem, bez potrebe rekao je, bacivi ga na bezbednu
udaljenost od Jovane.
Bez potrebe?! Nemanji visi poziv nad glavom, najverovatnije nam sleduje
bombardovanje, a ti nee da se truje.
Nemanji bi, kao i tebi, bilo pametno da ne paradirate s tim svojim Otporom. U
ovoj situaciji moete zaglaviti zatvor.
Bio je vidno nervozan.
Pa, valjda e nai vezu da me izvadi, ako zatreba odgovori mu.
Skoila je iz kreveta i poela da se urno oblai.
Sada e demonstrativno otii.
To mi, kao, neto prebacuje?
Ne. A ti meni?
Ti meni... ja tebi... Oboje znamo kako nam je od Sava-centra. Oboje. Samo to me
uvek navede da ja budem ta koja e izgovoriti. Pa, da izgovorim, grozno nam je. I ne
znam ko kome treba da prebacuje.
Ugasio sam televizor jer se nervira da si izgrizla cela usta.
Ne, nego tebe nerviram. Uostalom, nemam snage da se raspravljam. Umorna
sam, Gorane.
utao je.
I ti si. Znam. avo je uao u nas. Ili meu nas. Ne znam kako da objasnim da ne
moemo da skrstimo ni dva dana bez trzavica, uvreda, suza...
nirala je duboke cipele. On ju je posmatrao:
E, odoh sad, da odgledam vesti do kraja.
Goran je nije zadravao.
imali.

Ve nedelju dana, nisu uspevali da se povrate od najgore svae koju su do tad

Poelo je kao obian, neobavezan izlazak. Krenuli su sa Nemanjom, njegovom

devojkom i Mirjanom u Sava centar, na premijeru filma. Njih petoro su stajali uz ank i
pozdravljali se usput s poznanicima. Sve je teklo dobro, da bolje ne moe biti, dok neko
iz drutva koje je sedelo u polukrunoj garnituri, ispod kosih stakala, nije glasno pozvao
Gorana. Jovana je prepoznala dvojicu s kojima su bili na veeri. Odoh da im se javim,
rekao je. Jovanu nije pozvao da prie. Jo bolje, pomislila je, nevoljna da odglumi
ljubaznost. Priseo je na drvenu ivicu i askao s njima. Zaulo se zvono koje je pozivalo
gledaoce u salu. Goran je ustao. Za njim i jedna iz drutva. Neto mu je govorila i,
Crowarez

173

Bosnaunited
pokretom koji je odavao bliskost, prela rukom po prednjem delu njegove jakne, kao da
uklanja trunke praine. Iako je stajala iskosa, Jovana je krajikom oka zapazila njenu
bakarno ofarbanu kosu, izme s visokom petom, skupu bundu, iskrojenu od krupnih
paradi izbeljene jelenske koe, s vidnim tepovima kao na indijanskim ogrtaima i
upkama krzna koje su, tu i tamo, nehajno razbacane, visile po ivicama. Sve osmehujui
se, crvenokosa ga, na kraju, poljubi u obraz, priljubivi se naas uz njega. Goran se hitro
izmakao.
Koji ti je ovo fazon ne izdra Jovana da ga upita, im je priao da te privatava
neka biva riba?
To mi je biva ena ree on, pretraujui unutranji dep jakne.
ena?!
Da. Nisam znao da je s njima.
U tiini zategnutoj do pucanja Jovani pocrvenee ui. Poprimile su skoro bordo
boju.
Nemanja je znao ta sledi. Znao je kada Jovani pocrvene ui. Znao je dobro. Znala
je i Mirjana. Samo Nemanjina devojka nije. Dragica, ne.
Nainivi se da nije uo Jovanin i Goranov kratki dijalog, Nemanja je poeo da joj
neto govori. Napadno glasno i ivahno. Mirjana mu se pridruila, potrudivi se da
svojim poloajem od Dragice zakloni ono dvoje koji su se odmeravali bez rei, kao u
zamrznutom kadru.
E, nema potrebe da se pravite ludi okrenula se Jovana k njima. Svi smo lepo
videli ta mi je ovaj ovek mahnu glavom ka Goranu priredio. ta je u stanju da uradi.
A ta je trebalo da uradim? Da je odgurnem? Oamarim? Je l' bi te to
zadovoljilo?
Zadovoljilo?! Mene pokuava da zamaje najglupljom, najprovidnijom
zamenom teza koju bi provalili i oni moroni od tvojih prijatelja s kojima si malopre
eretao.
Krajikom oka je spazila da se Goranovo drutvo uputilo ka sali. Crvenokosa se
nakratko osvrnula i okrznula Jovanu pogledom. Njoj se najei koa. Izvadila je karte iz
depa i pruila ih Nemanji:
Idite, poinje. Ja neu.
Goran procedi nekoliko rei sebi u bradu, od kojih je Jovana uspela da razabere
jednu. Razmaena.
ta si rek?!
Nebitno. Idemo svi skupa. Nasamo emo raspraviti ta imamo.
Nemanja je video (nije se, zapravo, videlo, ali on jeste, video je) kako su iz
Jovaninih uiju iknula dva mlaza pare. Kao u crtanim filmovima. Samo to nije bilo
smeno. Ni najmanje.
Ovo ti je poslednji put u ivotu da mi kae kako sam razmaena. Poslednji! Je l'
ti jasno?
Tebi nije jasno ree Goran tiho, siktavo, to je delovalo mnogo gore, mnogo
stranije nego da je viknuo da sa mnom ne moe tako.
Prekinula ga je osiono:
I te kako mogu. Nisam ja jedna od tvojih retardiranih cupika kojima si navikao
da nareuje. Koje bi se sklonile u stranu, pokorno, dok ti ne obavi porodine obaveze.
Crowarez

174

Bosnaunited
Kapira li ti s kim si? Kapira li?!
Jedan par srednjih godina, u prolazu kraj njih, znatieljno se osvrnuo.
E, daj, prikuliraj malo ree joj Goran. Na usnama mu je titrao nimalo naivan
smeak.
Skloni mi se s oiju.
Molim?!
uo si me dobro.
Mirjana se upitno upiljila u Nemanju koji je revnosno skupljao iskoriene
plastine ae s pulta i trpao ih jednu u drugu, spreman da uleti ako zatreba. Koliko je
mogao da proceni, Jovana nije imala nameru da se povue. Prkosno je gledala u Gorana.
Bela u licu, sa crvenim uima. Gledala je dobrih desetak sekundi, bez da joj se pokrenula
ijedna crta na licu, kako se u njemu vodi borba.
Tako? ree on napokon.
Ba tako odgovori mu.
Uzela je svoj ranac, prebacila ga preko ramena i potrala niz stepenice. Stutio se
za njom.
Stani! Jovana, stani! vikao je kroz hol. Ubrzano je marirala, ne osvrui se.
Ej, ej ree kad ju je sustigao, cimnuvi je za rukav jedno da ti bude jasno:
vie neu tolerisati ovakve drame. Nema anse.
Otrgla se.
Ja tebi prireujem drame? ?! etiri meseca me cima, kinji, etiri meseca
trpim torturu tvoje porodice...
Cimam te i kinjim ponovio je zapanjeno.
...kao da si boanstvo, a ja, jadna, treba da ti ljubim stope, da se zadovoljim to
mi doputa da budem s tobom, po bilo koju cenu.
ta pria, bre? Potpuno si se pogubila.
Obezbeenje ih je merkalo ispod oka. Goran je primetio da se saaptavaju.
Ti si se pogubio ako misli da u prei preko blamae, pred mojim prijateljima.
Sama se blamira. Namerno mi je to uradila, a ti si nasela na najprovidniju
provokaciju. Nisi mogla da se obuzda ni toliko da...
Nasela?! prekinula ga je glasnim uzvikom. ovee, ja nemam nameru da
budem deo smetanja, nametanja i nasedanja. Niti umem, niti hou da se bavim vaim
umobolnim igrama.
Oi su mu se suzile na dva proreza iz kojih je izbijao mrak.
Upozoravam te da prestane s uvredama. Moje cupike su retardirane, moji
prijatelji maloumni, ja sam umobolan...
Tano. Sve stoji.
Stvarno? Pa kako to da si zavrila sa mnom?
Iskreno govorei, ne znam.
Izgledalo je da e se svaki as ustremiti jedno na drugo i potui. ovek iz
obezbeenja im prie:
Ima li nekih problema?
Ne, ne, upravo kreemo ree Goran.
Crowarez

175

Bosnaunited
Ja sam malo popila, a s gospodinom je sve u najboljem moguem redu ree
ona, okrete se na peti i istra ka ulici Milentija Popovia. Poluslepa od suza uspela je da
zaustavi taksi. Plakala je, pritisnuvi maramicu na usta, svesna da je taksista na svakom
semaforu ispitivaki-podozrivo posmatra u retrovizoru.
Do pred zoru, kad je zapala u kratkotrajan, isprekidan, nervozni dreme, nije
uspela da se smiri. Rano izjutra zaula je tiho, uporno kucanje. Bio je to Goran. Izgledao
je kao da ga je no ispovratila.
Jovana, izmuen sam, do krajnosti. Molim te, molim te, da se vie ne
preganjamo rekao je i spustio elo na njenu glavu.
I ja sam izmuena.
Znam. Izvini za ono sino. Izvini. Izvini.
Stajali su, tako, minut-dva, iscrpljeni, zasieni meusobnim prebacivanjima.
Doneo sam princes krofne ree on. Kroasane i princes-krofne. Svee.
Ui pozva ga Jovana.
Pomirili su se bez rei i bez veselosti, uz doruak. Ali, cela ta nedelja prola im je
traljavo, bezvoljno, kao da su oboje postali svesni da su dosegli taku gde svaka
rasprava gubi smisao.

Crowarez

176

Bosnaunited

62
Kod kue ju je ekao otac. Zabrinut.
Zvala me je Goranova supruga rekao je ne ekajui da se Jovana skine.
Pobelela je u sekundi:
Jao, Boe! Kad?
Nemoan da erki ita prebaci, Marko je u dva susreta uljudno prihvatio Gorana,
iako je slutio da je on razlog to su se Danilo i Jovana, ve neko vreme, udaljili.
Pokuavali su da to skriju od njega. Kao da se moglo prikriti. utke je patio, ne poteui
razgovor s Danilom na tu temu. Jovana je, na naroit nain, predstavljala za Marka
Svetlanin produetak nad kojim je neprestano i preterano strepeo; jednostavno nije bio
spreman da se suoi s Danilovim zasigurno utemeljenim razlozima protiv oveka s
kojim se Jovana nesmotreno spetljala (tako je pokuavao da je opravda). Ne bi mogao da
je osudi; zato se drao po strani, nadajui se da e Danilo, ve po obiaju, nai naina da
razrei celu priu, nedostojnu Jovane.
ta ti je rekla? pitala je, dalje, unezvereno, ne ekajui njegov odgovor.
Svata. Koliko sam uspeo da razaberem, izgovorila je nepojmljive stvari. Vikala
je, nisam mogao doi do rei. Onda sam pozvao Danila.
Nisi valjda? proaputa Jovana.
Marko se uplai njenog izraza.
Maco, molim te, shvati. Nemoj misliti da se ja bojim nje, skandala, tek togod,
nema situacije gde se ne bih za tebe podmetnuo, ali Danilo mora da zna. Ovo je ozbiljno.
Ne elim da te plaim, ali mislim da je ona, blago reeno, neuravnoteena.
Marko je retko, samo u trenucima potpunog ispadanja iz svog racionalnog
koloseka, koristio neodmerene kvalifikacije. Po tome je znala da se desilo neto jako
runo. Mahinalno je otkopavala kaput. Okretala se oko sebe, izgubljeno.
Kad si razgovarao s Danilom?
Ne ekajui odgovor, rekla je uspanieno:
Zato si ga zvao? Sad e da napravi lom.
Nee. Rekao je da ne paniim. Bio je veoma pribran. Zna ti njega.
Videe rekla je.
Danilo je uleteo kao furija.
O, gospoica je dola kui ree. Varnice su mu sevale iz oiju.
Sine, sedi. Hajde da mirno razmotrimo...
Mirno?! Posle onog to ti je ta prostakua rekla?
ta je rekla? upita Jovana. Recite mi, ta tano?
Danilo ju je ignorisao.
Nema tu vie mirnog. Sad e videti s kim su nali da se zajebavaju.
Vilica mu se tresla:
Daj mi adresu tvog valera obrati se Jovani.
Kako to sa sestrom? zapanjio se Marko.
Danilo, imam prava da znam ree Jovana.
Crowarez

177

Bosnaunited
Ti da uti. Ti nema vie prava. Bar ovde, ne. Ako hoe svoja prava, preseli se
kod onog kretena, a ne da mi navlai ludake na vrat. Marku da navlai.
Nikada se nije plaila Danila. Sada nije smela da ga pogleda, od straha. Otac je
zagrli:
Nemojte, kakve su ovo scene ree, bespomono. I njemu je Danilo bio
nepoznat, ovakav. Sine, uzdao sam se u tvoje rasuivanje, a ti se ponaa...
Oni e meni da upadaju u kuu vikao je Danilo. Banda nevaspitana. Banda!
Kome, bre, oni da prete. Oni da maltretiraju Marka, pa nee moi. Daj mi adresu
drmusao je Jovanu za rame.
Nije vladao sobom. Marko pokua da zauzme autoritativni stav.
Ne treba mene da brani. Nisam te zato pozvao.
Ne dozvoljavam da nas bilo ko terorie. Je l' jasno? Onaj kreten s kojim se
Jovana uhvatila, on e mi poloiti raune. Govori adresu obrati joj se.
Jovana je utala.
Dobro, onda idem kod nje, direktno. Nema stotinu Popivoda, nai u je ja uzeo
je telefonsku slualicu u ruku.
Jovana povika:
Danilo, molim te.
Za koga moli? Za njega? Ili za njegovu enu koja je Marku poruila da svata
moe da se desi. Tebi. Da e noas poslati nekog da te doeka u ulazu i unakazi. To da
trpim? Da se povuem pred pretnjom oloa?
Jovana se prihvati za dovratak.
Tata...
Marko se pridie:
Danilo, nemoj joj govoriti... Zato, sine?
Jovana dograbi kaput.
Idem i ja ree.
Marko pokua da ih zaustavi:
Deco, molim vas, prizovite se pameti. Neemo, valjda, odgovarati istim
niskostima.
Bogami, hoemo. Ovo e se zavriti noas. Brzo emo se vratiti ree Danilo.

Crowarez

178

Bosnaunited

63
...Ne znam kako smo preli put do Gorana. Molila sam se da ne bude u stanu. Da je
nekud izaao. Ali, prozor je bio osvetljen. Skoro sam se upikila od straha:
Danilo, preklinjem te da ga ne bije.
Iao je ka zgradi, brzo, polutreim koracima.
Koji sprat?
Prvi odgovorila sam posluno, jedva ga sustiui.
Goran otvara, Danilo utne nogom vrata, odgurne ga i ue.
Stala sam izmeu njih.
Tvoja je ena zvala tatu. Pretila nam je... pokuala sam da na brzinu objasnim.
Danilo me je maknuo u stranu. Lice mu je otvrdlo poput stisnute pesnice:
Sluaj ti, sluaj me dobro, ako ona tvoja nepismena, histerina kuka pokua da
makar i svojom senkom dodirne moju sestru ili Marka, izmasakrirau je, neka ti bude
jasno. I tebe. Samo li im se priblii na kilometar, odrobijau vas oboje. Ti mi odgovara
za nju. Direktno. Snosie sve posledice. Veruj mi, neu se zaustaviti, ako je ne stavi pod
kontrolu.
Onda se pokree pneumatska builica, ona kojom se odvaljuje asfalt, poinje da
mi bubnja u mozgu svom silinom; od nje ne ujem ta govore, samo vidim kako mu se
Danilo unosi u lice, vidim da grmi poput llije Gromovnika, stranijeg izgleda nego onda
kad je tukao manijaka iz autobusa, a Goran pokuava da mu odgovori; otvaraju usta, ali
nema tona. Ja ne primam ton. Nisam htela da ujem.
Seam se kako se Danilo okree k meni, neto kae i povlai me za sobom. Nisam
ni pogledala u Gorana koji je delovao kukavno, Kao i ja. Liili smo na decu koja se
podapaju u igri, a onda u dvorite sie neiji ale, podeli poneku ljagu i momentalno
zavede red. ia-mia, gotova je pria. Klinci se razilaze oborenog nosa, pokunjeni.
U kolima smo utali, sve dok na polovini mosta Danilo nije procedio kroz zube:
Videla si kakva je to nitarija. ula si.
Nisam se usudila da mu priznam da nisam.
Da se razumemo rekao je. Gotovo je. Definitivno je gotovo. U protivnom, ne
raunaj vie na mene.
Popeo se sa mnom. U redu je, rekao je tati, nee vas niko vie uznemiravati. Sipao
je pie i iskapio ga u gutljaju. Ja sam se smanjila, elei da nestanem, da isparim u onoj
tiini.
Moram da pourim, da Tamara ne brine gde sam.
Nisi joj rekao, pitala sam, gorei od stida. Mislim da joj nije potrebno dodatno
uzrujavanje, uzvratio mi je tvrdo, kao da je bacio kamen na mene.
Veruj mi (posle etiri godine, posle svega to nam se dogodilo, zar bih imala
razloga da laem), predstavu nemam ta se deavalo narednih dana.
Leala sam skvrena, povremeno palila televizor, vrtela ukrug kanale, ustajala da
posrem tanjir supe ili orbe, koji bi mi tata spremio i tajno povraala, im bih se vratila
u svoj stan.
Sedmog marta tata mi je, za dorukom, obzirno rekao da ide na groblje. Mrvio je
Crowarez

179

Bosnaunited
parence hleba, kao da mu je neprijatno da me pogleda. Tata je svakodnevno odlazio na
mamin grob. Zato bi me posebno obavetavao? Sinulo mi je da je mamin roendan.
Zna da se tada svi okupimo.
Tata... zaboravila sam... promucala sam. Ne znam koji je datum. Zato se
nisam setila.
Moj dobri, neni otac me je pomilovao po kosi, neka, ostani ovaj put, slaba si da
ide.
Zaista, jedva sam se drala na nogama. Ipak sam pokuala da se spremim. Ve
obuena shvatila sam da ne mogu stajati tamo, sa Danilom. Nisam mogla tamo da ga
pogledam u oi. Ni tatu. Ne tamo. Ostala sam.
Onda je pozvonio telefon. Goran. Molio me je da doem.
Imam neto jako vano da ti kaem. Jako vano.
Nisam u stanju da razgovaram. Ne javlja se danima...
A ti bi se javila, na mom mestu, posle onakvog upada?
Misli da nije imao pravo?
Nemoj da se odmah zavlaimo.
Ako smatra da nije bio u pravu, nemamo o emu dalje.
Rekao je (uinilo mi se, preko volje, tek da bismo bre preli preko klizavog
terena):
Bio je. Slaem se.
Zbrzao je to poluizvinjenje, ali meni je znailo.
Jovana, uini mi i doi. Stvorio bih se ja tu, ovog asa.
Pa, stvori se ako je tako vano.
Neu iz potovanja prema tvom ocu. Niti je ovo razgovor za kafi.
Otila sam, kao po prisili; ono pusto, glupo, nedokazano ensko da ujem ta
ima da mi kae. Da se, kao, objasnimo. Budala! Jedva sam obula patike, jedva sam
pronala kljueve, jedva se spustila do ulice. Ne smem da vozim, pomislila sam. Sela sam
u taksi. Usput sam napravila brz mentalni inventar u pregratku zvanom svae i
rasprave; zalihe uvreda bile su prilino tanke; veina najboljih bila je ve utroena.
Trebalo je, samo, podvui crtu ispod naeg odnosa. Trebalo je priznati da nismo bili u
stanju da odrimo ljubav. Ili ono to smo mislili da je ljubav. To sam mislila, pripremala
govor, a za guu me epala teskoba. Na danskom se anksioznost kae angst. Tako. Bez
samoglasnika koji bi olakali izgovor. Muklo na poetku i etiri suglasnika. Teko,
kao i samo oseanje. Nema vazduha u njemu. epala me, dakle, strepnja. Jaka. Ono, kad
drhti, a ne zna tano zbog ega. Jo se nita nije desilo, a zna da hoe, da je neizbeno.
Doemo, nekako, angst i ja, do Novog Beograda.
Ustuknula sam kad sam ga ugledala. Preda mnom je bio drugi ovek. Uiljen.
Ufitiljen. Iz njegovog pogleda jasno sam proitala kako ja izgledam.
Deluje... stvarno bolesno rekao je.
I ti uzvratila sam mu.
Prola sam mimo njega, da se to pre negde spustim.
U glavi mi se opasno vrtelo.
Sruila sam se na trosed, i odmah primetila da je stan udno prazan. Nije bilo
Goranove razbacane garderobe, ni sitnih predmeta koji odaju neije prisustvo.
Crowarez

180

Bosnaunited
Hladna zmija mi se hitro spustila niz kimu. Angst se povukao u kraj, i on
uplaen.
Gde su ti stvari? upitala sam.
Zapalio je cigaretu.
Jesi li se ti to iselio?
Klimnuo je.
Srce mi se otkinulo i palo u stomak, tue kao ludo, da mi eludac odskae.
Pomislila sam, pretekao me je. To sam pomislila. Pre nego to sam stigla da
osetim bol, razoaranje, bes, ta bilo, odreagovala je moja sujeta. Pretekao me je. Nisam
se mogla otresti te rei. Pretekao.
Dobio sam obavetenje iz ambasade. Treba da se evakuiemo. Pod hitno.
Bombardovae nas. U pitanju su dani.
Da se evakuiemo. Govorio je u mnoini. Ko, htela sam da pitam, ali usta su mi bila
suva kao barut, jezik mi se zalepio za nepce.
elim da poe sa mnom rekao je.
Kakav obrt!
Kuda? upitala sam, ne mogavi da se priberem.
U Njujork.
Talambas u elucu naglo je utihnuo.
Od svih zamislivih kombinacija i razloga zbog kojih me je pozvao, samo mi ovo
nije palo na pamet. Ni pod kojim uslovom, ni za ta na svetu, ne bih tada otila iz Srbije.
Sve da je neko, specijalno za mene, poslao lir-det, 'ladno bih odbila. inilo mi se
neasnim da odem. Neasnim? Moda re nije tana, ali, neu da se zamajavam i traim
pravu. Danilo, ti, ja, isto smo oseali. Ne mora uvek da se objasni zato. Ima toliko
iracionalnog u nama; nema anse da sve drimo pod kontrolom. Da sve uspemo da
sloimo u logike forme. Ma koliko Danilo tvrdio suprotno, nije mogue.
Uprkos zacementiranoj odluci, Goranov predlog me je potresao. Hteo je da
zaponemo ivot daleko od svih. Iz poetka. Na nain koji je smislio kao najbolji. Osetila
sam olakanje i zahvalnost. Nije ispao krpa s kojom je Danilo obrisao patos. Pokazalo se
da nije.
U Njujork? Nas dvoje?
Mogao je osetiti pozitivno iznenaenje u mom glasu. Nisam ga pitala ni zajedljivo,
ni sarkastino. Moj ton je bio nedvosmisleno topao. Nean.
Trebalo je da mi kae:
Volim te i elim da odemo odavde.
Neto tako, slino.
Ili, samo da potvrdi, da, nas dvoje. U Ameriku.
Rekla bih mu, ne mogu, ne elim, rekla bih mu, hvala ti to nas nisi izneverio.
On je, meutim, oborio glavu tako duboko, da mu je brada skoro dodirnula grudi.
Prstima je prevlaio preko ela, utke. U tom trenutku shvatila sam da neto nije u redu.
Neto nije timalo. Neto se nije uklapalo.
Prvo to mi je palo na pamet je (a sve se odigravalo u sekundama, u dve-tri
sekunde sam prola kroz itav registar od oduevljenja do konanog klika) da ne zna
kako da mi saopti za dete. Zato sam upitala:
Crowarez

181

Bosnaunited
S Nikolom, je l' istovremeno shvatajui da mu nije zbog toga neprijatno. Zato
bi mu i bilo?
Gorane? ponovila sam upitno.
Glava mu pade jo dublje. Presamitio se, prosto se prepolovio u sekundi. Onda mi
je sinulo. Bukvalno. Klik, upalilo mi se u glavi.
Ide i Nikolina majka, zar ne?
Ne odvajajui oi od poda izgovorio je kukaviko:
Da.
Nita nisam oseala. Nita. Kao da sam anestezirana, a ipak budna, pa gledam
kako neko prka po meni; ni traga bola, samo uenje to tue ruke kopaju po mojoj
otvorenoj utrobi.
ekaj, da lepo razloimo. Verovatno nisam dobro shvatila. Dakle, idete ti, tvoja
ena i dete.
Govorila sam polako, kao da uvebavam frazu na nepoznatom jeziku:
I zove mene... da vam se pridruim, je l' to?
Moda ga je moja smirenost zavarala. Usudio se da me pogleda.
Ne tako... da nam se pridrui. Znao sam da e pogreno shvatiti. Ve
mesecima ivim s tobom. Zorki je jasno da je vodim samo zbog deteta. Ne vidim da to
neto menja izmeu nas dvoje.
Kao da me je tresnuo maljem u glavu. Obnevidela sam na trenutak. Protresla sam
je, i Goran je opet bio tu. Ko je ovaj ovek kraj mene, zapitala sam se. Ja sam s njim
spavala. Podelila s njim i poslednju intimnost. Ko je ovaj stranac? Ja ga nisam znala.
Predlae mi, dakle, da nastavimo na menage a trois, samo da ga dislociramo u
Ameriku?
Zurila sam u njega, zanemelog, kao u nekakvog odvratnog gmizavca.
Mislim rekla sam polako iskreno mislim da si ti teko, teko poremeena
osoba.
Jovana uzeo me je bojaljivo za runi zglob nemoj se hvatati za neku
pogrenu re... Radi se o ivotu. Budi realna, molim te. Ne mogu izai iz zemlje, a da i
tebe ne izvuem.
To i me je dotuklo. Otkaila sam, naisto. Odjednom. U trenutku mi se vratila
sva snaga. Adrenalin mi je iknuo; bila sam jaka kao zver.
Otrgla sam ruku i gurnula ga da se zavalio na naslon:
I mene? Da me izvue? ta ti uobraava? Da si spasilac? ?! Ti mene da
spasava?! Misli da bih, uopte, otila? Misli da bih? Da nemam naina, samo da hou?
Nisam, valjda, spala na to da me uzgred, uz tvoju porodicu, u nekom poveem koferu,
istraniranu, ako je zgodnije za pakovanje, tajno od gospoe Popivode, provercuje u
Ameriku.
Oekivala sam (jo uvek) da e skoiti, poeti da me razuverava. Da e mi
obrazloiti svoj nebulozni predlog. Budalatinu koja se mogla zaeti u njegovoj svesti
rastrzanoj izmeu ljubavi prema meni i sinu. Ma kakva bila ta budalatina, ma koliko
neprihvatljiva, bilo mi je potrebno da pouzdano znam da je iskreno mislio. Iskreno.
Toliko. Onda bih mogla da mu oprostim. Zaista. Oprostila bih mu, i rastali bismo se bez
gorine.
Umesto toga, u magnovenju sam primetila da mu je senka olakanja minula
Crowarez

182

Bosnaunited
licem. Da li je mogue, pomislila sam. Koa mi se skvrila, skupila, stesnila, nemam
mesta u njoj. Morala sam da budem naisto.
Evo, recimo da pristajem spustila sam glas. Poela da govorim pomirljivo.
Recimo. Izloi mi, precizno, detalje.
ega jedva je izustio. Sad je on bio okiran obrtom. Vidno okiran.
Kako, ega? Pa, tvog plana. Valjda ga ima. Kako si to zamislio? U kojoj
kombinaciji treba da idem insistirala sam. Sama? S tobom, a oni posebno? Svi
zajedno? Kako? Kad stignemo, gde emo da ivimo? U istom gradu? U istom stanu? Ili,
stan do stana?
Ne umem da ti opiem njegov izraz. Konfuzan? Moe li izraz lica biti konfuzan?
Veruj mi da moe. Unutranja konfuzija izbila mu je kroz svaku poru na licu. Dakle, to je.
Nisam se prevarila, maloas. Nije se meni nita uinilo. Ni prividelo. Nije, naalost.
Glava je poela da mi se trza, kao onim igrakama to ih stave na zadnju policu u
kolima, pa pri svakoj rupi na drumu kuca ili tigri zaklimaju glavom koja je oprugom
okaena o telo. Tako je moja zaigrala. Otkaena od tela. Na opruzi koja je vibrirala.
Jedino da sam je stegla rukama, stala bi. Moda ni tada. Plee glava, trese mi se kao da
imam Parkinsonovu bolest. Htela sam da pripalim cigaretu, ali vidim, neu uspeti da je
stavim u usta. Neu ih potrefiti. Zato sklanjam kosu, zaglaujem je, da nekontrolisano
klimanje ne bude preupadljivo.
ta znai ova dramska pauza? Na ta to lii? U krajnjoj liniji, pozvao si me, a sad
ispada kao da sam sama upala i poela da ti se nameem.
Ne mogu da funkcioniem pod ovakvom tenzijom.
Izvini, je l' ti je ja izazivam? Ili si generalno pod tenzijom?
Misli da ne oseam tvoj ton?
Ah, pa zato si se uprepodobio?
Coktao je, jedva ujno, ujedno odmahujui glavom, u slabo odglumljenoj neverici.
Nain na koji mi se obraa... zaustio je.
ovek koji nudi svojoj devojci da joj spase ivot prekinula sam ga ne
odustaje tek zato to je ona ovako ili onako odreagovala. Priznajem, bila sam ishitrena.
Uinilo mi se da je tvoja namera lana, da lii na sprdnju sa mnom. Moda greim.
Moda.
Jedva sam disala od uzbuenja.
Ubedi me rekla sam. Gde je, tano, moje mesto u tvom planu?
Pripalila sam cigaretu. Pripaljivala sam je, tanije reeno. Kresnula sam upalja
dva puta, pa iz dva puta vukla dim, da se vrh zaari. Imao je vremena da kae najmanje
pet reenica. Nije izustio nijednu. Najednom mi je pala na um fraza upati rei kletima
iz usta. Upravo sam to radila. upala ih, ali ne iz usta, ve iz njegove pete. Oigledno
neuspeno.
Ja u ti rei, nigde. Mene nema ni u jednoj kombinaciji. Devedeset devet zarez
devet posto bio si uveren da neu pristati, jer si dobro procenio s kim, u stvari, ima
posla. Postojao je samo jedan jedini promil, ne procenat, ve promil verovatnoe da u
se ipak uplaiti za svoje dupe i prihvatiti tvoj idiotski predlog. Tako da si igrao na
sigurnu kartu. Komotno. Rizika skoro da nije bilo, zar ne? Minimum minimuma.
Kalkulantu mizerni! Pa opet, sa zebnjom si ekao moju reakciju. Laknulo ti je kad sam
suknula na tebe. Misli da nisam primetila?
Crowarez

183

Bosnaunited
Laknulo mi je? ponovio je upitno. Toboe rezignirano.
O, da. Zato si se zabezeknuo to sam ti postavila konkretna pitanja. Smrz'o si se
od straha, zarozao, smuljio, da je odvratno gledati te. Naravno da neu ii! Naravno da
neu!
Uvrede su kliznule preko njega. Nije ih, ini mi se, ni registrovao. Bilo mu je
vano da sam potvrdila odbijanje. Jo jednom, ovog puta jasnije, lepo sam ula kako mu
je kamen pao sa srca. Sa plea. S celog njega. ula sam kako pada na pod, a Goran,
olakan, bulji u njega, taj kamen od tone i po, i jedva prikriva radost to ga se kurtalisao.
Ne, nisam pomislila, dobila si ta si zasluila. To mi je dolo kasnije, u dugim,
munim danima patnje. Tada, da se nisam obuzdala, zaridala bih, tresla bih se od plaa
nad sobom.
Znai, sve vreme si mi muljao iza lea. Bezono. Sistematski rekla sam tiho,
tiho. Nisam se ni trudila da me uje. To je bila konstatacija upuena meni.
Nisam... zamucnuo je slabano, bez istinske elje da nastavi misao.
Progutala sam suze koje tek to mi nisu potekle:
Nisi?! Pa ko se dogovarao i s kim kako ete pobei? Moda tvoj dvojnik?
Promrmljao je neto sebi u bradu.
Ne ujem te.
Zato bih te danas zvao da nisam iskreno mislio...?
To ja tebe pitam. Zato si me pozvao?
Ula sam mu u same zenice. Na njihovom dnu ugledala sam izdaju. Golu izdaju.
Osetila sam kako trnem, oduzimam se, hladim. Vie mi nije bio potreban njegov
odgovor.
Evo zato kazala sam mrtvim, ravnim glasom. Tvoj fal poziv za getaway
trebalo je da ti olaka baga. Verovatno ga imate suvie, pa ti ne treba neista savest,
pride. Teka je ona, teka. Opasna i teka stvar. Ovako, ponudio si, ja sam odbila.
Ponuena, k'o poaena. Molim lepo. To je bila svrha cele predstave, je l' tako?
Pod dejstvom fatalnog odsustva ironijske distance, guei se u talasima
samosaaljenja, gneva i ega-sve-ne, nastavila sam, i dalje. Da tonem.
Poto nisi u stanju ak ni ruke da opere sam, kao Pontije Pilat, poturio si mi ih
da ti ih ja properem. Lino. to sam i uradila. Odbila sam tvoju velikodunost, nema
grie savesti, nema overload prtljaga, miran si. Jesi li sad zadovoljan?
Onda je nastupio onaj trenutak kad se strmoglavi u ponienje, kad vie nita nije
vano, jer je preena svaka mera, pogaen svaki princip, kad samog sebe iba
ponienjem, iba i ne ume da stane, poput dervia koji pleui padnu u trans.
Moda u tvom sumanutom scenariju ak postoji i opcija da ode, ist i miriljav,
ja da te ekam, malo da se zanimam s bombama, pa ako preivim, i ako se ti vrati,
odmoran, osveen i remontiran u branoj luci, da mi nastavimo, fino, po starom, uz
Zorkino odobrenje, malo kod nje, malo kod mene, kao ping-pong loptica, as u ovom, as
u onom polju, na ravne asti, svi namireni, svi ili i veselil
Gubila sam se od nemoi. Oseala sam se kao da su mi vezane ruke i noge, da mi
je nabijena krpa u usta, a preko njih zalepljena iroka selotejp-traka, pa se uvijam i
grim, bez nade da nekog dozovem.
Ustani i idi, rekla je moja uspravna linost. Ovog asa. ak mi se uinilo da me
neko blago gura od pozadi, u lea.
Crowarez

184

Bosnaunited
Nije tano promumlao je.
Uprkos glasu razuma, koji je vapio da prestanem, upitala sam ga:
ta od svega? ta nije tano?
Vrea me, poniava... misli da je mogue tako nastaviti razgovor?
Mozak mi se iaio.
Vream te? Zato ne ume ni da proslovi? Jer si uvreen? Zato?!
Napravio je mueniki izraz lica, kao da se uasava mog povienog tona.
Laovino jedna.
Evo...
Da, evo. Ponoviu, da ti bude jasno da mi se nije omaklo. Laovino prevejana.
Koji razgovor ti pominje? Od kad sam dola, sem jedne reenice koju si protnuo, samo
mrmlja, coke, uzdie, tek da ispadne kako nisi skroz po strani. U sutini, puta
mene da pitam, odgovaram, da sama zaokruim tvoju niskost. Pa, kad sam ve dovde
zaglibila, dovriu solilokvijum, da ne bi iveo u uverenju kako si me do kraja izradio. Ti,
tvoja cenjena supruga i tatica-nekrofil, va glavnokomandujui, koji je teknuo lovu na
vreme, na nekom raunu, napolju, odavno ste napravili plan egzodusa. im je ovde
poelo da se ozbiljno zakuvava. Za ovih deset dana samo ste perfektuirali detalje. Zorkin
poljubac u holu nije bio sluajan. urovali ste, ko zna od kad, pa je htela da mi se
podsmehne. U lice. Da mi, post festum, bude jasno ko je vukao konce. Ko je sve vreme
bio glavni ef.
Odao ga je govor tela. Serija brzih, sitnih poteza, smuenih, nervoznih pokreta,
kao da se trebi od kolone mrava koji su se razmileli svud po njemu. A pogled mu
prikovan za mene. Hteo bi da ga skrene, a ne moe; zalepila sam ga svojim. Treptao je,
ubrzano. Oi su mu uplaeno igrale.
S njima si se danju dogovarao, nou mene tucao, i vuk sit i ovce na broju, divota
Boija, jer ja jesam ispala ovca, prava pravcata ovca, to je tano, samo to ti, jado jadni,
nisi nikakav vuk, ve obian, drhtavi mi.
Poela sam da ga kaiprstom ubadam u miicu. Jako, sve jae. Re, pa ubod; re,
pa ubod. Trpeo je, ne pomerajui se. Mora da je bio iv pretrnuo i gledao da me dodatno
ne razdrauje. Moda je pomislio, bolje kaiprst, nego iljak za led.
Da, ti si maleni mii kome je tata podviknuo, koga je ena pritegla, kome je
Jovana postala dosadna, zahtevna, pa si podvio rep i trkom pobegao u svoju rupicu.
Prst me je zaboleo od udaraca, morala sam ga protrljati.
Dostojevski je lepo rekao: ako slabom oveku da slobodu, on e je sopstvenom
rukom vezati i vratiti je, na uzici. To je tvoja slika i prilika. Umilja da je sloboda to to
malo vrljne, malo poevi sa strane, pa klisne, im zagusti, u naruje tvojoj Zorki,
ustroj, odlunoj lavici, vrloj majci-heroju, tvom kremen-kamenu to stoji, na oluji i
vetru, postojano kano klisurine. Verovatno joj se u dubini due divi to je htela da plati
da me neko sklepeta u mraku, smatra da je time pokazala kako je jedna odluna, jaka
ena, koja je spremna da po svaku cenu odbrani va topli dom.
Ne mogu da verujem... glavu je zario u ake.
To me je dovelo do belog usijanja. Grubo sam mu strgla ruke. Pri zamahu sam mu
nehotice noktom dohvatila nadlanicu. Na zaparanoj koi su se pojavile kapi sukrvice.
Ne moe da veruje? Ti?! Zna li ta znai re verovati? Imati poverenja u
nekog? Zna li?
Crowarez

185

Bosnaunited
Videla sam da je uplaen. Bojao me se, kao to sam se ja, one noi, bojala Danila.
Palcem je mahinalno prelazio preko ogrebotine.
Ne! Ne zna, naravno. Ali, da e se ovako zavriti, o, to si dobro znao. Od samog
poetka. Bila sam osveenje, kako si rekao. ist kiseonik. Izazov. Morao si se malo vie
potruditi. Malo vie nego obino. Pa si, ko bajagi, iznajmio stan, ovaj jebarnik koji se nisi
udostojio ni da opremi, jer nisi ni nameravao da tu ostane. Vrebao si prvu priliku za
svoje Lesi-se-vraa-kui. Bombardovanje ti je dolo kao kec na jedanaest. Vis maior, ta
da se radi?
Nisam se vratio... nije istina.
Ne lai! Prekini vie!
Toliko sam se prodrala da mi je sopstveni glas zaparao ui. Prekrila sam ih
dlanovima, i vrsto zamurila. Kada sam ponovo otvorila oi, bila sam odjednom tiha.
Opasno tiha.
Sad emo utvrditi ko si. Samo probaj da izvrda odgovor. Samo probaj
fiksirala sam ga. Ostavimo po strani odlazak u Ameriku. Amerika je logini ishod tvoje
duge, dvostruke igre. Zato, da se vratimo unazad. Da vidimo kad je poelo ongliranje
koje se okonalo tako to ti je jedna loptica pala. Bolje reeno, ispala. Tresnula o zemlju
kao viak.
Piljio je u mene, iekujui.
Pitanje je jednostavno. Jesi li podneo zahtev za razvod?
> Ne razumem.
ta tu ima da se razume? Jesi ili nisi? Papir unosila sam mu se u lice. Shvata
li ta je papir? Dokument mahala sam mu rukom ispred oiju. Koji ti napie advokat.
Pa se preda na pisarnicu, u sudu. To. Shvata? Jesi li ga predao?
Duga tiina. Bila sam spremna da ekam do ponoi. Morala sam doiveti trenutak
da prevali istinu preko usana.
Nisam promrmljao je napokon.
Osetila sam neodoljivu elju da ga pljunem posred lica.
Nisi?
Ne odgovorio je skoro neujno.
Tresla sam se kao prut.
Idemo dalje. Sledee je, zato si me drao u uverenju da jesi? Tano je
preduhitrila sam ga da s moje strane nije bilo eksplicitnog pitanja u vezi s tim, ali
podrazumevalo se da je proces u toku. Tako si se ponaao. Govorio za svoju enu biva.
Jesi li? Jesam li i to izmislila?
Odmahnuo je glavom.
Dozvolio si da povredim svog brata. Dozvolio si da s njim, praktino, prekinem
odnose. Znao si da je u mojoj kui razdor, zbog tebe. Za sve to vreme ne da nisi povukao
nijedan konkretan potez, ve nisi imao ni nameru da ga povue.
Knedla mi se popela u grlo. Izgovorim li jo jednu re, pla e provaliti iz mene,
potopiu sobu suzama.
Usuuje se da mi kae kako te vream? Sram te bilo. Sram. Glas mi se
prelomio. Pukao. Zazveao kao prazna limena kutija. Zar ni toliko nisi umeo da bude
ovek... da uloi napor da bude ovek i da mi otvoreno kae, ao mi je, odluio sam da
se vratim eni, idem s njom u Njujork. Zar ni toliko nisam zasluila?
Crowarez

186

Bosnaunited
Jovana... poe on. Pa zastade. Zagledao se u dim koji se izvijao iz cigarete u
pepeljari. Dugo. Situacija je postala apsurdna.
ta, Jovana?! ta?!
Samo je mirnuo, trgnuvi se.
Reci. Sasluau te kazala sam, glasom niim za oktavu.
On nije ni disao.
Hajde, ovo ti je poslednja ansa. Da ujem. Neu te prekidati.
Pomerio se unapred. Ugasio je cigaretu.
Reci ponovila sam.
Gledala sam u runi sat. Sekundara je poskakivala. Obila pun krug. Dola do
etvrtine drugog. Sedamdeset pet sekundi nepominosti, ispunjenih napetim utanjem i
iekivanjem konane presude, nepodnoljivo je dug period.
inilo mi se da me neko polako prevlai preko rendeta, kao mekani sir.
Gore-dole, Dole-gore. Otpadala sam u komadiima.
Nije imao nita da mi kae. Nita. Posle godinu dana, nita.
Tako sam i mislila rekla sam.
Sedeo je otromboljen, obeenih ramena, sav skupljen, potonuo, prava mlitava
vrea, dostojna najdubljeg prezira.
Sad alim, istinski alim to te Danilo nije prebio. alim to sam ga spreila.
Duan si da plati smiljenu la. Duan! Sve dok nisi, ko bajagi, napustio Zorku, bila sam
kriva koliko i ti. Od tada, od tog trenutka, poinje tvoja la s predumiljajem. Samo tvoja.
Za to mora da plati. I platie.
Ko zna ta se motalo po njegovoj glavi. Moda je poverovao da sam spremna da
mu sipam sodu u oi. Da strpam zeca u kipuu vodu. Neto iz horor repertoara
ostavljenih ena. Prevarenih, mrnjom zaslepljenih ljubavnica.
Ne verujem da si... ti u stanju...
Da pogled moe spriti, osuo bi se ispred mene u vidu hrpe pepela:
Vidi ta strah ini od oveka! Onemeli je progovorio.
Mrzela sam ga svakim atomom svog bia.
Ne boj se, jadni oveuljku. Moj zahtev je majuan. Niim te nee ugroziti. Za
beskimenjaka kao to si ti, ne znai nita. Meni, mnogo. Hou da izgovori, glasno i
jasno: ja sam govno.
Blenuo je u mene, paralisan. Ili srean to e se tako lako izvui?
Izgovori, pa odlazim.
Moda sam u tvojim oima ispao ljiga, ali...
Moda? Moda?!
Osetila sam da u se opet raspaliti, da e me odvui od mog zahteva:
Da si ljiga, to stoji. Bez ikakve sumnje. Reci: govno sam. To hou da ujem. Inae
me se nee otresti bez posledica. Vrlo, vrlo bolnih. Veruj mi, presee ti Amerika.
Lomio se, kratko.
Dobro rekao je. I to sam. Govno proaputao je.
Utroba mi se prevrnula.
Meni je ovo dovoljna satisfakcija. Moe odahnuti. Gotovo je.
Crowarez

187

Bosnaunited
Ustala sam. I on je.
Dok sam grabila tanu i mantil, ula sam ga kako izgovara:
Ali, ta god mislila, pozvao sam te jer sam hteo... najbolje za tebe. Veruj mi.
Delovalo je toliko neverovatno, toliko morbidno, da sam, u magnovenju,
pomislila da haluciniram.
Okrenula sam se:
Molim?!
ta mu je trebalo da me izazove na samom kraju?
Da se zaustavio, ne bih.
Volim te, Jovana dodao je tiho.
Tada sam ga oamarila. Ne slabano, ni simbolino. Oamarila sam ga iz zaleta, iz
sve snage, da je puklo. Nije se ni mrdnuo, sem to mu se glava zanela u stranu od jaine
udarca. Ruke su mu bile obeene uz telo kao labavo prikaene zihernadlama.
Gadim se svakog trenutka koji sam s tobom provela. Gadim se to si bio u meni.
Nikad neu moi da se operem od te gadosti.
Ne, to nije dovoljno. Treba da mu kaem neto ega nee moi da se otrese, tek
tako, pomislila sam. Nisam znala ta. ta je to to bi ga uzdrmalo? Morala sam ga
povrediti. Krvniki i bez milosti. Onda sam iz atavistikog dela mozga (otkud drugde,
kad nikad u svojoj okolini nisam ula takve rei, niti bi mi ikada, pri zdravoj pameti i pri
istoj svesti, pale na pamet), isisala i ispljunula najprimitivniju, najniu moguu kletvu:
Dabogda u najgorim mukama platio svaki sekund koji si mi uzeo na prevaru.
Svaki sekund, u najgorim mukama ponovila sam, sladostrasno osvetniki. Setie se ti
ovih rei. I te kako e se setiti.
Eto.
Tako se zavrilo.
Sasvim sluajno, kada mi to vie nita nije znailo, saznala sam taan datum kad
su napustili Srbiju.
Tri dana posle naeg razgovora.
Bio je, znai, spakovan. Imali su karte. Sve je bilo spremno. A on me je pozvao na
razgovor...

Crowarez

188

Bosnaunited

64
Dvadeset etvrtog marta uvee, posle prvog zvunog signala za opasnost, Danilo i
Tamara su potrpali najnunije stvari i preli u Topolsku.
Jovana je iskoristila trenutak dok se Danilo raspakivao u svojoj staroj sobi.
Goran je otiao u Ameriku. S porodicom rekla je.
Zaklonjen vratima plakara, ubacivao je majice na policu.
Znam. uo sam.
Je l' zna i Tamara?
Da.
ekala je zasluenu porciju.
Danilo je, meutim, utke nastavio posao.
Ona neujno izae.
ivei pod istim krovom, uspevali su da se izbegnu. Da se ne dodirnu dublje, osim
preko posrednika, Tamare i Marka. Na desetine prijatelja navraalo je u Topolsku.
Danju, nou. Poneki su ostajali do ranih jutarnjih sati. U mnotvu, nije se primeivalo da
Jovana i Danilo retko i povrno komuniciraju.

Crowarez

189

Bosnaunited

65
...Patnja je stanje izolovanosti; tvoj doivljaj i tvoj centar univerzuma; empatija i
saoseanje najpre se troe i ne treba druge stavljati na probu, iznova ponavljati iste,
zamorne, zamorne, tako zamorne i drugome tako dosadne detalje koje vrti po glavi, ista
pitanja, koja te progone, a na koja ni sam ne nalazi odgovora. inilo mi se da e mi se
kosti lobanje rastoiti, da e mi pui grudni ko u kome se valjao mutljag, dignut sa
samog dna due. Stomak mi se pretvorio u dobo ve-maine u kome su se tumbala
creva, eludac, bubrezi i digerice. Umesto praka za pranje i venia za izbeljivanje
mrlja sipala bih po jednaku mericu gorine, besa, stida, oajanja, kajanja i ponienja.
Onda bi program krenuo. Pet okreta ulevo. Stanka. Tri okreta udesno. Metodino,
polako, dok neko posebno bolno seanje ne bi posluilo kao okida da se ukljui
centrifuga, posle koje sam bivala izmodena do te mere da sam mislila, dobro je, kraj je,
ne moe se vie. avola. Program se automatski nastavlja, idemo u nov ciklus, tri okreta
ulevo, pet udesno, nema predaha. Drala sam se one izlizane izreke kako vreme sve
lei, ekala ga, to jebeno vreme, ekala da ga dovoljno najagmim, ekala da se maina
pokvari, da se zupanik zaglavi, da sve ve jednom prestane.
Ne mogu prepriati kroz ta sam, zapravo, prolazila. Mogu samo da kaem
patila sam. Bezmerno. Taka.

Crowarez

190

Bosnaunited

66
Jovana je umela da, neopaena u guvi, skokne do Bojana. Sa njim joj je, tih dana,
bilo najprijatnije. Malo pre poetka bombardovanja Bojanova ena je s kerkom otila
kod brata, u Frankfurt. Njihova klimava zajednica, od poetka podrivena estim
razmiricama, konano se rasturila u vreme afere koju su Bojanu smestili na klinici.
Najbolji hirurg koga su kolege bez zazora zvale da im pomogne pri svakoj
komplikovanijoj operaciji, Boki je bio trn u oku zbog svoje nepodmitljivosti. Kvario je
utvreni poredak. Ignorisao je (ne)zvanino uspostavljene tarife. Odbijao koverte koje
su drugi lekari bez zazora trpali u depove. Njegov stav je predstavljao svojevrsnu
uvredu za esnaf; postao je obeleen, kao leprozan, izazivao je podozrenje. S druge
strane, nisu se mogli s njim obraunati tek tako; bio im je neophodan zbog svoje
strunosti.
Petnaestak dana pred bombardovanje javno se usprotivio primeni lekova
kineske proizvodnje, sumnjivog kvaliteta i roka trajanja. Za etrdeset osam sati
isfabrikovana je afera. Optuen je za nehat prema pacijentkinji koja je preminula tri
meseca ranije. Iznebuha se u medijima pojavio suprug pokojnice, optuujui Bojana
Milievia da je odgovoran za smrt njegove ene. Nije mi pruio ni objanjenje, rekao je
ovek odeven u crnu koulju. Ni petnaest minuta nije odvojio za susret sa mnom. Proao
je, odmahujui rukom da uri. Nije mi uputio ljudsku re. Zagledao se u kameru i
zaplakao. Zatim je emitovana kratka izjava vlasnika privatne klinike Ginomedika", gde
je pacijentkinja dovedena posle otpusta iz Narodnog fronta". Doktor Vujovi, inae
roak ministra za zdravstvo, snimljen u svom kabinetu (crni masivni sto sa zlatnim
reljefom neodoljivo je asocirao na pogrebni zavod), pod slikom Voe, ogromnih
dimenzija, na zidu iza sebe, vano je tulio baritonom kako se greka doktora Milievia,
naalost, vie nije mogla ispraviti. Zapanjen sam nestrunou kolege, zakljuio je.
U orkestriranoj hajci ve sutradan su sve novine osvanule s naslovima Lekar bez
etike", Bahatost belog mantila", Pogaena Hipokratova zakletva" i Nemarnost odnosi
ivot". U udarnom terminu nacionalnog dnevnika, Bojanovo ime je blaeno due od tri
minuta, s veto provuenom insinuacijom da je za neuspenu intervenciju uzeo novac.
Samo su jedne novine, i to sitnim slogom, objavile demanti u kome je on koncizno
izloio genezu sluaja. Pacijentkinja je, naime, protivno njegovom izriitom savetu da se
to ne ini (u pitanju je bila metastaza koja je zahvatila celu trbunu duplju) prebaena
na privatnu kliniku gde je izvrena jo jedna, nepotrebna operacija, sa fatalnim ishodom.
I pored uredne bolnike dokumentacije koja je neopozivo svedoila u njegovu
korist, Bojan je suspendovan po hitnom postupku. Po direktivi pristigloj iz Ministarstva,
obezbeenje ga je spreilo da ue na kliniku.
Danilo je pokuao da s njim razgovara.
Bojan ga je, navodno, sluao, odobravao, ali se videlo da je u njemu neto
prepuklo. Nije dolazio u Topolsku, osim da obie Tamaru, na desetak minuta.
Izgovarajui se kako oekuje poziv iz Frankfurta, brzo je odlazio. Radovao se, meutim,
kada je Jovana navraala.
Napolju su gruvale rakete a on je puio, u polumraku, potpuno ravnoduan na
bombe i mogunost da zgrada bude pogoena.
Vidi, Joco govorio je opsednut jednom milju ne mogu da odgonetnem...
Stalno pokuavam i ne mogu. Uini mi se, evo, sad sam... naao sam... i onda mi sklizne...
Crowarez

191

Bosnaunited
ne, nije to, drugi je odgovor, ili ga nema...
Jovana je pratila i dopunjavala:
Shvatam. Taman misli da si do neeg doao, da si zavrio slagalicu, padne ti
neto na pamet, seti se, pa, nije, nije tako... neto se ne uklapa... dopunjavala je
njegove nedovrene misli svojom mukom; danima je pretresala svaku sekundu
provedenu s Goranom, jednako traei prelomnu taku, zaetak njegove izdaje. Je li sve
bilo smiljeno? Da li je sve bila obmana?
Nasuo je sebi iz dopola ispranjene flae burbona.
Kako i zato probisveti, lihvari i lopovi, pod okriljem satane, direktno satane, s
duama punim zla i pohlepe, uspevaju da lagodno, nekanjeno, steu omu oko vrata
bogopotujuih i bogoljubivih ljudi?
Bojan nikada nije bio naroito religiozan. Jovanu je trebalo da zaudi ta
iznenadna terminologija bogopotujui, bogoljubivi, satanino poslanstvo na zemlji... rei
koje nikad nije ula od njega. Ali, padale su na plodno tle, na njenu masnu, bolom tek
uzoranu, sveu crnicu.
Da, da saglaavala se udno, hvatajai se samo za ono to ju je lino pogaalo
nekanjeno haraju tuim sudbinama...
Videla je Gorana i Zorku kako bezbrino avrljaju u avionu, nad okeanom, daleko
od Srbije. family.
I onda se zapita... stalno se pitam, pa, ekaj, majku mu, gde je Boija ruka,
Boija pravda, koje je to iskuenje da ti treba da veruje dok ti se avo direktno cereka u
lice, ubija, pljaka, lae, kinji, kri sve zakone ljudske i Boije, a ovamo dobija ordenje,
poloaje, aplauze, i jo te gazi petom, uzgred, bez pravog razloga, jer si suvie siuan za
njegove aspiracije, ali ipak te gazi, iz iste obesti unitava tvoj mali ivoti...
Potpuno te razumem... da, cereka se u lice povlaivala je Jovana.
Priviala joj se Zorka, onda, u holu Sava centra.
To je ono uveno pitanje, u emu je smisao Golgote, ako avo nije pobeen
ree Bojan.
Nije, nije pobeen sladostrasno je akala po svojoj rani. Naprotiv, likuje li,
likuje.
Danilo mi kae da traim teodiceju. Dokaz Boije pravednosti na zemlji, meu
ljudima koji su greni, pali, posrnuli.
Danilo?!
Dobro, ne tim reima. Zna ve njega, zakletog ateistu. Nego, na svoj nain,
zdravorazumski i konkretno. Rekao mi je, otprilike, kako traim hegelovski dokaz da je
svetska istorija potpuno opravdavanje Boga u njoj. Toga nema, ovee, kae, nema. Sami
smo na sebi, ne postoji nita izvan naih postupaka. Nikakve sile, nikakve promisli. Ne
sme da se slomi, Boki. Kae, trgni se, Beograd je selendra, tano se zna ko, ta i kako
radi, ne gubi se, proi e, stvari e doi na svoje mesto... Ne razume on ta me mui. U
pitanju je dublje. Dublje... utao je nekoliko trenutaka. Ne sme se toliko zlo pustiti s
lanca... jednostavno, ne sme... k'o ni oni psi, u Karamazovima, to rastrgnu dete pred
majkom. A ona treba da oprosti zloincima. Da ivi, veruje, i dalje... kako? Ne sme toliko
iskuenje...
Uvereni da govore o istom, preli su crnu vunu razoarenja i bola; svako svoju. Ne
shvatajui to, inilo im se da se meusobno razumeju i tee.
Crowarez

192

Bosnaunited

67
Jedanaestog aprila, na dan Vaskrsa, ubijen je Slavko uruvija. U ulazu svoje
zgrade. S dva pucnja u glavu.
Danilo je bio van sebe; predvee je proveo sat vremena na telefonu s Frenkijem.
Jebem mu mater, Danilo, ako si normalan urlao je ovaj, izbezumljeno koji
krasni ti izigrava? Muenika to se iba po leima da iskupi grehe oveanstva? Sedi u
Beogradu iz solidarnosti? Vidi, bre, da nema kraja njihovoj brutalnosti? Pod bombama
ubijaju uruviju, ovee! On je njima vea pretnja od bombi! Jesam li te preklinjao da
doete na vreme? Preklinjao sam te.
Jesi rekao je Danilo, izjeden kajanjem to je popustio pred Tamarinim i
Jovaninim odbijanjem da izau iz zemlje.
Vaa odluka vikao je Frenki, da je Danilo morao odmaknuti slualicu. Koja,
bre, vaa! Ko njih dve pita? Trpaj ih, bre, u auto, i pravac Budimpeta. Noas da krenete.
Smesta. Jebem te luda ako ih ne prebaci. Jebem te luda, kume! Hou da mi se ujutru jave
iz Maarske. Jesi uo?!
Ve je imao gotov plan u glavi kad je spustio slualicu. Marka nee uspeti da
ubedi. Dobro, mislio je, ostaemo nas dvojica. Odvee Tamaru i Jovanu do granice. Njih
dve moraju otii. Nema razgovora. Samo e im rei da se spakuju. Krenue im proe
vazduna opasnost. Jovana e voziti od Horgoa do Budimpete. Ako bude potrebno,
Frenki e doi po njih da ih vodi dalje.
Ne slutei ta se Danilu vrzma po glavi, Tamara je legla ranije. Oko etiri izjutra
prostrelio ju je snaan bol. Pokuala je da se pridigne. Jo jedan. Pala je na uzglavlje.
Danilo zajeala je.
Onda je krv linula iz nje.

Crowarez

193

Bosnaunited

68
Dodajui gas do daske Danilo juri opustelim gradom. Oko klinikog centra
parkirani vojni kamioni. Prilika sa lemom iskrsava iza rampe, Danilo vie da otvori.
Vojnik se vraa u kuicu. Uasno sporo, ini im se.
Otvori, smesta! Smesta! urla kroz prozor. Lud od straha za Tamaru, spreman
je da kolima srui prepreku.
Moe li? pita je Jovana.
Po Tamarinom stisku ruke, koju ne isputa, zna da su kontrakcije uestale.
Uz kripu guma skreu ka Ginekolokoj.
Tamaru, u krvavoj haljini, odmah odvode u salu, Jovana i Danilo ekaju
izbezumljeni; pue jednu za drugom dok snani, potmuli zvuk detonacija i prigueno
tektavi, rafalni odgovori protivavionskih raketa odzvanjaju bolnicom.
Na svaki tresak Danilo sve dublje zariva nokte u svoj dlan.
Posle dugog vremena, ispunjenog grozniavom, ludom nadom, do njih dolazi
lekar. Danilo skae:
Spontani pobaaj. ao mi je kae doktor.
Danilo prevlai rukama po licu. U trenutku je ostareo za deset godina.
Trudnou joj je vodio moj prijatelj. Doktor Bojan Milievi. Mirovala je, sve je
teklo normalno...
Deava se, znate. Stres, najverovatnije. Kad se ukae prilika... a valjda e...
uradiete dodatna ispitivanja. Za svaki sluaj.
Doktor je umoran. Ogromni podonjaci ispod oiju, ravan glas. Na deurstvu je
celu no. Otupeo. Nebrojeno puta proao je kroz sline situacije. Nauio da ne primi u
sebe tu bol. Posebno ne sada. Trudnice evakuisane u donji nivo klinike prea su mu
briga. ovek kome je saoptio crnu vest, svakako nije njegov prioritet.
Oblivena hladnim znojem Jovana iz daleka uje Danila:
Tamara... moja supruga... je l' s njom sve u redu?
Da, da, ona je dobro. Moete sutra da je obiete. Izvinite, ja sad moram dole, do
porodilja.
Doktor se hitro udaljava i nestaje u dubini hodnika.
Danilo ostaje skamenjen.
Jovana poinje da kuka. Pada ka bratu, poluobeznanjena. Pre nego je dotakla
zemlju, Danilo uspeva da je uhvati i zadri.
Zato... tebi i Tamari... zato vama...?
Pla se pretvara u histeriju; Jovana lelee na sav glas.
Gospoice, devojko pritrava im medicinska sestra. Zastaje pred Danilovim
pogledom. Molim vas umekava svoj stav nemojte ovde.
Snano je obuhvativi u struku Danilo je vodi napolje.
Ponavlja se ista scena kao kada je pre etrnaest godina sa ocem izaao kroz
bolnika vrata. Samo to kia ne pada. uuren od straha, grad doekuje pravo
proleno jutro. Prohladno, ali svetlo i sunano.
Crowarez

194

Bosnaunited
Nisam bila uz nju... nisam... vaniji mi je bio onaj skot, i sama sam skotina,
najvea...
Danilo se zaustavlja:
Prekini ve jednom!
Mlitavo se njie, obuhvaena njegovim rukama. Drma je pokuavajui da je
dozove:
Jovana! Gledaj me!
Ona ne uspeva da se fokusira na njega. Oi su joj jezivo izvrnute. Danilo vidi,
osea, da je dovoljan sekund i ona e otii na drugu stranu.
Priberi se! Momentalno! podviknu joj vrstim glasom. Kao da se naricanjem
moe vratiti... Idemo dalje, je l' ti jasno.
Vadi papirnatu maramicu, brie joj celo lice.
Nisam joj se nala, a plaila se, jo od onda, kad je prvi put prokrvarila... nisam
bila uz nju, koja je aneo, najbolje neto to nam se desilo, a ja sam je izneverila...
Danilo je jae cimnu, vrsto je drei za miice:
Ne mogu da se raspinjem na sto strana. U pitanju je Tamara. Ne ti, ve Tamara.
Njoj sam potreban. Za nju se brinem. Nemoj mi odmagati.
Jovana guta jecaje, bori se da uspostavi ravnoteu.
Neu... ne elim da ti oteavam.
Hajdemo, onda.
Gleda ga izvinjavajue-moleivo:
Ne mogu da hodam. Stvarno ne mogu.
Uvati se za mene. Polako emo.
Jovana ga uzima pod ruku. Koraaju uporedo, milei, ka autu.
Ravni zvuk sirene oglaava prestanak vazdunog napada. U tiini koja je potom
nastala, uo se veseli cvrkut ptice, negde u kronji iznad Danilovih kola.
On stee zube, crn od muke.

Crowarez

195

Bosnaunited

69
Vrata tiho cijuknue. Jovana je provirila: Mogu li...
Nogu podignutih na sto Danilo se osvrnuo. Na krilu mu je stajala rasklopljena
knjiga koju nije itao.
Ui. Tiho.
Glavom pokaza na Tamaru. Iscrpljena, dremala je pokrivena ebetom.
Na sopstvenu odgovornost izveo ju je iz bolnice samo tri dana nakon pobaaja.
Vojni kamioni su bili parkirani oko bolnice. Nije hteo da rizikuje.
Posavetovao se s Bojanom koji je delio uverenje da e se Tamara pre oporaviti uz
kunu negu. Prethodna dva dana proboravio je ispred sobe gde je leala, ne odmiui se
ni da jede. Jedan dan je proao u Tamarinom prebacivanju kui. Jovanu je viao
nakratko, u prolazu, kao senku priljubljenu uz zidove. Sklanjala mu se s puta. Samo kad
je spustio Tamaru u krevet, uo je tih, moleiv glas:
Jedan trenutak... da me ostavi nasamo s njom, molim te.
Izaao je. Deset minuta kasnije uneo je supu koja se puila u asi. Jovana je
kleala kraj kreveta, glave oslonjene o Tamarinu ruku koju je drala. Obe su plakale.
Nakaljao se, Jovana je ustala i skliznula kraj njega.
Htela sam... zastala je, sada. Ako ja poginem, hou da zna koliko mi je ao...
Trenerka je visila na njoj. Cela ona je visila, kao da je neko okaio kou na iviluk.
Nemarno. Ukrivo. Zaokupljen Tamarom nije primetio koliko je Jovana propala u ta tri
dana. Izbeena, bela u licu, kao premazana slojem gipsa, s kosom u neredu, liila je na
strailo.
Ne priaj kojeta. Izvui emo se.
Osim mog deteta, pomislio je. Njega nismo izvukli. Sevnu mu kroz glavu, od
slepoonice, ukoso, do desnog oka. Kao da ga je probola trikaa igla. Mogao je napipati
njen vrh u uglu oka. Nakratko je zamurio, namrten.
Stalno sanjam mamu govorila je Jovana, ne miui se s mesta, sve tie
...moda po mene...
Po tebe, ta... nagnu se da bi bolje uo.
...da me vodi...
Doi. Glas mu je bio nean. Pruio je ruku, ona krenu k njoj, nesigurno je
prihvati. Osetila je Danilov snaan stisak.
Uplaena si, zato. Lezi kraj Tamare i pokuaj da odspava.
Jovana se posluno zavue pod ebe. Tamara se, u polusnu, odmaknu da joj
napravi mesto. Jedva pokreui usne Jovana izusti tako da je on vie naslutio ta je rekla:
Nije od straha... Nego, volela bih da me nema. Da nestanem, to pre.
Sklopio je knjigu.
Kakve su to gluposti?
Crowarez

196

Bosnaunited
Nisu gluposti. Najiskrenije to elim. Samo to, u stvari. Ne mogu vie da izdrim
koliko patim.
Ugasio mu se topli pogled od malopre.
Oh, sad bismo da malo umremo. Pravi kraj za true romance. Molio bih te da me
iskljui iz tih bljuvotina. Toliko takta moe da pokae prema meni... makar u ovoj
situaciji.
Jovana se hitro uspravi na lakat. Uhvatila ga je za koleno, stegla ga, oajniki. Oi
su joj bile ispunjene uasom:
Ne, Danilo. Ne, ne. Ne zbog njega.
Opet je imala onaj izraz. Kao da e da sklizne preko.
Ne, ne ponavljala je, uspanieno, tiho. Zbog bebe. Zato.
Povukao se:
Dobro, ne uzrujavaj se. Nismo se razumeli. Ja nisam razumeo. Dobro je.
Nije dobro. Strano je. Ne znam kako ti moe... kako se dri. Ja sam pukla.
Skroz. Izvini, znam da je vama sigurno tee, mnogo, mnogo tee, neuporedivo, ali ja sam
jo i kriva...
Danilo opet zamuri. trikaa igla mu je prolazila kroz mozak. Po sredini.
Ne budali, molim te. Kako moe biti kriva to je Tamara imala spontani?
Dublje je to, dublje, to kae Boki. U dubljem smislu sam kriva.
Oi su joj sijale u tami. Uagrene.
O tome moemo, jednom. Sad nije vreme.
Svakog trenutka moe neto da nas zadesi. Nemoj se mrtiti, tako je. Postoji
ogromna verovatnoa.
Nee gadati civilne objekte.
Misli? Ako potraje, misli da e se truditi da budu superprecizni?
utao je.
Malopre, kad je grunulo, pomislila sam, ta ako je kraj, a ja ti nisam rekla...
Nema potrebe.
Da, kad nema sebi ta da prebaci. Onda nema. Onda postoji samo ljubav. Kao
onomad, meu nama.
Onomad? Misli da ona nestaje, tek tako?
Mislim da se moe okrnjiti. Moe se postepeno ugasiti. Ako si je nedostojan.
Ako je ne gaji. U najgorem sluaju moe je i ubiti.
aputali su, tek pokreui usta. Nije im palo na pamet da preu u drugu sobu. Bili
su obuzeti jedno drugim, razgovorom koji su vodili, ovako, nakon godinu dana.
Niim ti nisam uzvratila. Niim. Podredio si se meni, ja sam samo uzimala. itav
ivot.
Nesvesno je prinela palac ustima poevi da gricka zanokticu. Danilo joj ga
blagim pokretom ukloni.
Nisam se podredio. Gradio sam na odnos po sopstvenoj odluci. Ni na ta me
nisi primorala, nita nisi od mene na silu uzela.
Ti sa mnom kao s detetom. Nisam te primorala. Misli da si me umirio tim
sofizmom? Uloena energija uvek se vraa, na ovaj ili onaj nain. Mora se vratiti. Jedna
Crowarez

197

Bosnaunited
od prvih lekcija koju si mi utuvio. Sea se? A ta si ti od mene dobio?
Predupredila je njegov odgovor odmahnuvi rukom.
ekaj, hou da zavrim. Da mama nije umrla...
Ali, jeste. emu slue ti glupi kondicionali, osim za voenje besmislenih
razgovora? ta bi bilo da je bilo. Ne, bilo je ovako. Desilo se, odatle smo nastavili, taka.
Uostalom, petnaest godina sam stariji. Ili je trebalo ti mene da dri za ruicu?
Nastavilo se tako to si me uprtio i nosio kao dak na leima. Od mamine smrti
vie nisi bio slobodan. Zbog mene.
Vidi, mala...
Od kada je nije tako nazvao. Mala. Maljenka. Od kad? A ona njega, Daniluka! Od
kad? Usta su joj postala gorka.
...nisam eleo da budem slobodan od tebe. Ja. Imali smo oca, imamo ga, divnog
oca, blagog, nenog, umnog, nije bilo potrebe da se trpam, da bilo ta kompenzujem. Ako
sam ti neto pruio, voleo bih da jesam, jer sam se trudio da ti dam najbolje od sebe, da
u tebe prelijem ono to u meni valja, bilo je to iz iste, ogromne, takorei roditeljske
ljubavi, koja ne vodi tefter, niti zaraunava kamate. Shvata?
Shvatam ja. Znam da nisi... ni kamate, ni teftere. Ali, da sam najpovrnija
glupaa, bez oseanja i mozga, pa bila bih uz tebe i Tamaru, ovih meseci. Je l' to nije
ljudski minimum, Danilo? Ljudski, kamoli sestrinski?
Jeste.
Jovana poe da plae. Tiho. Samo su joj klizile suze. Obrisa ih nadlanicom.
Nije u pitanju dug, obaveza... pa je nisam ispunila. Nego sam se bacila kamenom
na to najbolje to si mi dao. S tim ne mogu da ivim. Priznaj da nisi oekivao. Bez obzira
na nepostojanje teftera, nisi.
Ne, nisam.
Tamara se okrenu na bok, licem ka zidu.
Jovana se priblii bratu, jo tia.
Ma koliko sam se ludo ponaala, svesna sam ta sam uradila. Potpuno. Ne znam
ta bih dala da nisam.
Opet glupi conditionnel passe. Jesi. Gotovo je. Idemo dalje.
Dalje? Ovo se ne moe izbrisati. Ja, moje ponaanje, Tamarin spontani ree na
granici neujnosti. elim da nestanem. Da padne bomba, ne na kuu, negde, kad sam
na ulici, i gotovo.
Lako reenje, a, Jole? Pa, nije loa zamisao za neku osrednje glupu pubertetlijku
koja se uvalila u govna. Za zrelu osobu, meutim, prilino nedostojno. Ne moe se
izbrisati. Ali neemo ni prekopavati po tome, neemo se vraati. Pametnom oveku
dovoljno je da se jednom suoi s nekom krupnom grekom. Jednom. Kad padne na njega,
svom teinom, da izdri, da je dohvati na ruke, kae, dobro, to je to, toliko je teko, video
sam, nikad vie.
A onaj koga si povredio, ti, konkretno, ta...? ta, kad ti je ta teina otkinula
pare srca?
Sebe si povredila. Mene, jer si propatila zbog nedostojnog oveka. Samo zato.
Kraj. Nikada vie neemo govoriti o tome. Ni re.
Jo ovo. Stid me je, uasno me je sramota, a moram da te pitam...
Crowarez

198

Bosnaunited
ta? upita je, poto je dugo utala.
Trebalo bi da se pokrijem uima. Da budem tia od vode i nia od trave, a ne da...
Pitaj ve jednom. Bez otegnutih i melodramatinih uvoda koji me izluuju.
Gladila je ebe, izbegavajui da mu u pomrini sretne oi.
Je l' me jo uvek voli? Onako!
Da ispalio je bez predomiljanja. Onako. I ovako.
Danilo...
Stavio je prst na usta, glavom pokazujui na Tamaru.
Dosta je za noas.
Otvorio je knjigu. inilo se da je ubrzo utonuo u itanje.
Jovana ga je gledala. Nezasito. Kako okree stranice. Pali cigaretu. Kako se
mekolji, traei bolji poloaj. Gutala ga je, eljna.
Osetio je. Ne skreui pogled k njoj, rekao je:
Ako te mui kako da mi uzvrati nije joj promakao smeak u njegovom glasu
onda poni od sutra da jede. Sad da spava.
Dobro.
I zaista, kao da slua nareenje, zaspala je za manje od minuta. Dubokim snom u
kome nije bilo ni majinog lika, ni Gorana, ni bombi, poruenih zgrada; nieg, sem uma
talasa. Dopirali su iz fona, nije videla more. Samo taj zvuk. utei zvuk po pesku.
Umirujui, nean.
Probudila ju je snana detonacija od koje je krevet poskoio. I Tamara se trgla,
uspravila:
ta je... gde je? upitala je.
Usledila je jo jedna. Iz dnevne sobe ule su Danila:
Jebem ih u mozak idiotski!
Dotrale su u sobu, bunovne. Zgrada RTS-a bila je pogoena. Porueni zidovi,
iskrivljen elik, unakaeni leevi koje izvlae. Danilo ogre Tamaru ebetom, odvraa joj
glavu da ne gleda. Ona tiho cvili, naslonjena na njegovo rame.
Moda je bolje to nisam rodila... u ovom uasu.
Uarena igla probada Danila od temena do ela. Zaustavlja se i svrdla u mestu.
Bui mu eonu kost.

Crowarez

199

Bosnaunited

70
Jo pospana, Jovana je umutila sebi prvu nes-kafu. Kroz uvek odkrinut lufter u
sobu je strujao neobino topao vazduh. Pretopao za dvanaesti mart. Sa punom oljom i
cigaretom u ustima, odetala je do televizora i upalila ga. Javljali su da je temperatura
sedamnaest stepeni. Kad bi tako ostalo do nedelje, pomislila je.
Biia je sreda, njen prvi neradan dan. etiri za pripremu. U nedelju je venanje. U
ponedeljak e sa Sajmonom ve biti u avionu za Pariz. Uto je pozvonio telefon:
Ej... protegla se ti si... Idem u grad... Da, moj uveni spisak... Da, u devet. Ti?
Nita, samo se pojavi, ako se nisi predomislio.
Sagovornik joj je odgovorio neto to ju je slatko zasmejalo.
Pa, bolje sad, nego da budem ostavljena pred oltarom.
Bodro je namestila krevet, navukla farmerke, majicu i uzela tanu. Osvrnula se po
sobi. Sve je ponela.
Tata, vraam se do ruka doviknula je kroz hodnik.
Pre kupovine svratie do Tamare. Nije mogla da izdri ni dana a da ne vidi svog
bratanca.
U autu je do daske pojaala Donija. Pevao je: ...rijei su isto kao i gomile
ljudi/nije nuno znati za sve...
Skrenula je u Kalenievu.
...odaberi za sebe samo one prave...
Setila se poznog leta devedeset pete kada se na ulazu Doma omladine u dovratku
sudarila s Branimirom tuliem. Sa fantomom slobode. Naletela je na njega, svom
snagom, ne gledajui kud ide. Zastali su, istovremeno.
Duga kosa, ispijeno lice, onaj titraj u oima. tulievski. Izmeu osmeha i
podsmeha, ironije i samoironije.
Doni uzviknula je i namah ga zagrlila. Bez razmiljanja. Kao to bi vrsto
zagrlila Danila, da ga dugo nije videla. Osetila je njegov uzvratni dodir na ramenu. Sve je
jako kratko trajalo.
Onda se odvojila i rekla mu, zaudo nimalo zbunjena:
Hvala ti.
Nasmeio se (ovog puta se jeste nasmeio) i produio mimo nje. Bez rei.
Nesposobna da se pomeri, posmatrala ga je kako odmie ka podzemnom prolazu. Na
poetku stepenica se osvrnuo i odmah pronaao njene oi. Iako je razdaljina bila
prilina, pogledali su se ravno do dna. Mahnuo joj je, samo prstima jedne ruke koju je
podigao do visine svojih grudi, i potom nestao u jednom koraku, ieznuo kao u
maioniarskim predstavama Dejvida Koperfilda. Kako mu i prilii.
Videla sam Donija! Donija! vikala je, skakuui oko Danila, po povratku.
Stvarno? Kad? Gde? upita Danilo.
Na ulazu u Dom omladine. Pre dvadeset minuta.
I?
Crowarez

200

Bosnaunited
Zagrlio me je. U stvari, prvo sam ja njega zagrlila, spontano, i u nanosekundi
osetim da je i on mene zagrlio mlela je bez daha.
U nanosekundi zadirkivao ju je Danilo.
Hou rei, ne tripujem da me je ba zagrlio. Vie nesvesna reakcija. Ali, sad ja
imam svoju uspomenu na Donija. Svoju.
Da je ne bi umanjila, izlizala i potroila, nije se njome razmetala, niti ikome, osim
Danilu, rekla za taj susret. Bilo je to neto najlinije njeno.
Dok je vozila Bulevarom, pomislila je kako joj devedeset peta izgleda nestvarno,
kao ruan, komaran san. Cela deveta decenija, uostalom. Neu sebi da kvarim
raspoloenje, pomislila je. Probudili smo se, zavrili smo. Bilo, ne povratilo se.
Poelela je da kucne u drvo.
Poslednje tri godine, njoj i svima koje je volela, deavale su se samo lepe stvari.
Kao u ljubavnim roto-romanima, mislila je, koji se kupuju za deset dinara na trafici, ili se
tampaju kao podlistak uz enske asopise. Jednokratna doza tue sree na tridesetak
kucanih strana; najpre bolni zapleti, suze, nesreni sticaj raznoraznih okolnosti, pa
onda, iznebuha, nastupa preokret (nevet, izvetaen, ali ko te pita, vano je zadovoljiti
ljudsku potrebu za sreom i pravdom koja je, kao to znamo, neutaiva; koliko god se
sladilo, moe jo malo-malkice, za svaki sluaj, nikome nee zasesti); intrige zlih likova
se po kratkom postupku razotkrivaju, prepreke pred dobrima padaju, a oni, veselnici,
jedni drugima u zagrljaj, iz tragedije pravo u idilu, gde sve prti od preeerene sree i
radosti. Tulumbe prelivene slojem guste okolade. Jovana se zadovoljno osmehnu to je
pronala adekvatno poreenje.
Oktobra dvehiljadite Slobodan Miloevi je izgubio na izborima.
Bilo je potrebno da se milion ljudi slije u Beograd (pristizali su od ranog jutra, u
konvojima, ruei usput policijske barikade, s vrstom namerom da ovog puta stvar
dovedu do kr, ma ta to znailo, a znailo je spremni na upotrebu sile od strane vlasti,
na krvoprolie, jo jedno u nizu, zavrno, u sred prestonice, na srpski Tjenanmen, jer se
raunalo s tim da se Onaj i njegova Maca nee od vlasti milom oprostiti, jer je
indukovano ludilo jednog oveka i njegove ene toliko uzelo maha, da ni izvetaj o milion
pristiglih demonstranata njima nije nita znaio, sto ili milion, kakve veze ima, na to
treba poslati tenkove, razjuriti nezahvalnike, pobiti ih ako treba, pa nastaviti po starom,
pisati o bulkama u julskom itu i uveloj rui na tremu u Poarevcu; najcrnji scenario je
delovao kao najverovatniji, pa ipak, stizali su, u automobilima, kamionima, autobusima,
sa neobinom, ludakom veselou, kao da idu na svadbu, s poalicama kojima su se
meusobno hrabrili i odagnavali strah, dok su im nad glavama kruili helikopteri, u
niskom letu, a oni se smejali, pokazivali im srednji prst, terali ih u majinu, te
helikoptere koji su nadgledali okupljanje, procenjivali kritinost mase, stizali su i
pristizali, tiskali se na platou kod Skuptine, preko parka, do Gradske skuptine i dole,
do Doma omladine, i nagore, do polovine Bulevara, i nizbrdo, do raskrsnice kod
Londona; sreom, ludom sreom, kako se kasnije saznalo, i vojska i policija su otkazale
poslunost Miloeviu, u poslednji as; za dlaku, izbegnut je masakr), bilo je potrebno da
ogoreni narod zapali Skuptinu i zgradu omraenog RTS-a, bilo je potrebno da se
povedu uline bitke, u oblacima baenog suzavca, bio je potreban (kome, Boe, kome?),
dan pun straha i neizvesnosti i potom no haotine radosti i opravdane zebnje od
odmazde, sve to bilo je potrebno da bi tadanji Predsednik izjavio da priznaje izborne
Crowarez

201

Bosnaunited
rezultate.
Opsesivna fiksacija da se srui Miloeviev reim nestala je preko noi,
ostavljajui za sobom ogroman prostor na kome je poeo da uspeva ivot. Sami poetak
naredne godine doneo je Rakiima dve radosti. Frenki i Vida su se vratili iz Kanade, s jo
jednom devojicom koja je tamo roena. Vida je dala otkaz, Frenki je najveom
moguom brzinom pozavravao tekue projekte, obavio administrativne procedure,
popakovao stvari i otpravio ih k Beogradu, na ta mu je otilo dva meseca koje je proveo
u deakoj ustreptalosti, pomeanoj s razoarenjem to direktno ne uestvuje u prvim
danima slatke, dugo ekane pobede. Zivkao je Danila po triput na dan.
Spava li ti, ovee, uopte? pitao bi ga Danilo, pogledajui na sat.
Kakvo spavanje odgovarao mu je. Izgoreh od nestrpljenja da to pre
stignem.
Radost povratka bila je uveana veu koja ih je doekala Tamara je bila u
treem mesecu trudnoe. Dete je nosila lako, bez ijednog problema. Iznenaujue brz
poroaj vodio je Bojan koji se vratio svom poslu na klinici. Da bi sve bilo kao u bajci,
Jovani se istovremeno dogodilo da postane tetka i upozna Sajmona.
Od demokratskih promena radila je u Evropskom centru za razvoj civilnog
drutva. Sajmon je u Srbiju doao februara dvehiljadite, u odeljenje za kulturu Britanske
ambasade. Godinu dana kasnije sreli su se na jednom prijemu. Sajmon joj je posvetio
gotovo celo vee, ogluivi se o protokolarnu ljubaznost prema drugim uzvanicama.
Malo posle ponoi, pobegavi s prijema, zavrili su u pekari, kod Kalenia. Jeli su burek
prstima, pili jogurt i padali sa stolica, kikoui se Jovaninim naporima da ga naui kako
pravilno da izgovori njeno ime.
Nemoj mi tu, kao drugi stranci. Zavijate, brate. Moj ef, na primer, zove svoju
sekretaricu Mi-leej-na. Nije Mi-leej-na, ve Milena udarila je akcenat na prvi slog.
Milena ponovio je, prilino uspeno oponaajui Jovanu.
Odlino. Sada, Jo-va-na. Ne, Douena, ve Jo-va-na.
Zamurio je i nemo mrdao usnama.
Jovana ree, naglas, sasvim pravilno.
You, clever boy pohvali ga ona.
Posle raskida s Goranom inilo joj se da je u njoj sve opustoeno i satrveno. Nije
verovala da na tom sprenom tlu moe neto nii. Bar ne tako brzo. Ali, nikla je velika,
obostrana ljubav. Sajmon je bio pametan, nean i velikoduan. Imao je tipian engleski
oseaj za humor, s kojim je prihvatao ivot. Nekako dentlmenski, s malim otklonom.
Jovana ga je, bez po muke, mogla zamisliti kako u besprekornoj safari odei ispija viski i
vodi laganu, uljudnu konverzaciju, dok oko logora pretei krue divlje zveri, spremne za
napad. Sajmon se smejao takvim opaskama. Sebe je doivljavao kao preteranog
emotivca. Zabavljalo ga je to Jovana u njemu vidi predstavnika izvikane engleske
hladnokrvnosti i distanciranosti. Uopte, mnogo su se smejali, posebno kada bi on,
pronicljivo i sa oseajem za detalje, blagonaklono komentarisao Srbiju, srpske navike i
bizarnosti. Zbog Jovane je poeo da marljivije ui jezik. Uzimao je etiri dvoasa
nedeljno i vidno napredovao. Umeo je da ih iznenadi frazom koju bi negde pokupio.
Jovani je s njim bilo lako. Lako i oputeno, bez straha i nepoverenja, kao da je s nekim
koga poznaje odavno. Oduvek. Bio je njen perfect match; po obrazovanju, shvatanjima,
po potovanju koje je u njoj budio, potujui nju; uz Sajmona se oseala sasvim
bezbedno. Jedino je strepela da nee doiveti onaj erotski uzlet, ono upanje utrobe i
razdiruu elju. Meutim, imali su i velianstven seks. Jovana je procvetala. Ko i ne bi?
Crowarez

202

Bosnaunited
Dobila je sve.
Narednog leta odveo ju je kod svojih. Jovana je zinula od uda; porodica mu je
ivela u pravom zamku, s pripadajuom opremom, kako je rekla Tamari u prvom
telefonskom javljanju.
Negovani travnjaci, konji, lovaki psi. Kao da sam se probudila u nekoj
engleskoj seriji. ta li misle o meni vajkala se Jovana. Em sam Srpkinja, em nisam
ponela prikladnu garderobu... za lordove.
Zaula je Frenkijev glas. Oteo je Tamari slualicu i uz opti smeh koji se uo u
pozadini, rekao je Jovani:
Lordovi, big deal. Samo budi ti, i bacie ih u nesvest.
Sajmonovi roditelji su toplo primili vest da su Sajmon i Joo-vaaa-na odluili da se
uzmu. Malo ih je, dodue, iznenadila odluka da e ceremoniju obaviti u pravoslavnoj
crkvi; malo vie Sajmonova reenost da ostanu u Srbiji.
Za sada, nadam se rekla je Sajmonova majka suzdrano.
Videemo odgovorio je Sajmon diplomatski, ne isputajui Jovaninu oznojenu
ruku iz svoje.
Morate doi i na prijem koji emo mi napraviti rekao je Sajmonov otac.
Svakako prihvatila je Jovana.
itavu priu su zavrili tako, bez suvinih emocija i dugih diskusija, pravo po
engleski, kako je Jovana rekla te noi svom buduem suprugu.
Is it bad? upitao ju je. Bio je vie nego brian tih dana, kao da je imao zarad
ega strepeti; kao da je Jovana ta koja bi neim mogla biti nezadovoljna ili razoarana.
Quite on the contrary odgovorila je. Preko glave mi je srpske patetinosti i
komplikacija.
Mesto ispred zgrade je bilo slobodno. Jovana ustra do stana. Tamara i Jakov su
je ve ekali na vratima.
Moj deko malecki. Moja ljubav, ljubav moja najvea tepala mu je Jovana
unosei mu se u lice: Hoe kod tetke, a? Prvo da mi kae koga najvie voli?
Jakov ubode svojim prstiem u njen obraz.
Mene? 'Odi, zlato moje pametno. Opala ree i uze ga od Tamare, koja je jedva
uspela da je poljubi. Kad bi se doepala Jakova, Jovana je postajala gluva i slepa za sve
oko sebe.
Jesi dola do nas, ili samo u prolazu?
Moram konano da kupim cipele. Izgiboh vie od premiljanja izmeu jednih
polusandala i onih to sam ti ih pokazala, u Sferi.
Ima vremena za kafu?
Jednu, na brzaka. Danilo otiao, a?
Ranom zorom. Moraju da zavre projekat do subote.
Do subote? Kakvi su to manijaci, propustie i moje venanje.
im se Frenki vratio, Danilo i on su iznajmili prostor u Hilandarskoj i ponovo
poeli da rade zajedno.
Svetski govorio je Frenki zadovoljno, kad su zavrili sreivanje. Sad emo da
Crowarez

203

Bosnaunited
namlatimo lovu, burazeru. Big mn. Nema vie zajebancije. Omatorili smo, a deci
nismo nita stvorili. Znai, zavremo rukave i piimo.
This time, next , we'll be millionares zafrkavao se Danilo.
To, kume. Iz tvojih usta u Boije ui trljao je Frenki ruke.
Odmah su dobili adaptaciju zgrade za potrebe velike, strane banke. Potom im
krenulo, da nisu mogli postii posao, pa su primili jo dvoje mladih arhitekata.
Jovana je golicala Jakova po vratu, pramenom svoje kose. Branio se, pokuavajui
da ga uhvati.
udom ne mogu da se naudim koliko lii na Danila ree Jovana. To je
neprirodno.
Kao da se klonirao.
Ba. Red je da se bacite na pravljenje jedne devojice. Grehota je da i ti nekome
ne prenese svoju lepotu.
Zaista, Tamara je posle poroaja jo vie zablistala.
Pa... ree Tamara, smeei se zagonetno.
ta?
Tamara ju je napeto gledala, oekujui da se Jovana doseti.
Je l' si...? poe Jovana nesigurno. Tamari se upalie reflektori u oima.
Jesi? Jesi?!
Jovana skoi i slobodnom rukom zagrli Tamaru:
Jesi! Danilo zna?
Rekla sam mu jue. Htela sam da budem sto posto sigurna.
Od silne radosti Jovana je poela da se vrti u krug po kuhinji, paljivo
pridravajui Jakovu glavu:
Dobie seku, zna? Je l' zna?
E-kuu ponovio je on.
Lue moje, najpametnije. E-ku, da. A Danilo?
Odlepio je od sree.
Koji kreten, nita mi ne kae. Zvala sam ga ba jue, oko ponoi, znao je, kurva, i
nita.
Hoe da zvanino objavimo. Veeras.
Na mojoj devojako-momakoj veeri?
Aha.
Jovana smesti Jakova u stoliicu za hranjenje i zapali cigaretu.
Izvini, ne puim kad je on tu, ali sad moram ree. Cri u od uzbuenja.
Ma, slobodno.
Ne smeta ti dim? U kom si mesecu?
Drugom ree Tamara. I sve je super, nemam ni muninu, nita.
Boe, Tamara, ba sad, kad sam dolazila, mislila sam kako nam ivot, ove tri
godine, izgleda kao... kao tulumbe u okoladi.
Crowarez

204

Bosnaunited
Fuj zasmeja se Tamara. Povratiu.
Jedino taj kuk tatin... i upala plua smrai se Jovana naas.
ta ti je, izgurae to Marko muki. Taj bi naterao nova noga da mu izraste samo
da se niko ne haka oko njega.
Joooj, jo kad bude uo da si trudna!
Jovana naglo poskoi. Mesto je nije dralo:
ekaj da okrenem onog bezobraznika to mi taji. Videe on.
Dok je ekala da se veza uspostavi, izala je na terasu. Ubrzo se odande ula njena
vriska i smeh.
Jakov je lupkao rukama i nadvikivao se s njenim glasom:
Dada... tatatata... dada...
Tamara doviknu Jovani:
Daj mu oca, evo se dernja ovde.
Jovana se vrati u kuhinju:
ta ti, tatatatata poe da tipka Jakova. Sad e majka da te obue, pa da
trknemo do Kneza.
Okrenu se Tamari:
Taman da se malia proeta, a nas dve da proslavimo. Same, u inat Danilu. Kae,
to ti je ensko, ne moe da outi nijedan dan.
To je rekao?
A Frenki, naravno, uo, sad je haos po birou. Propade vam iznenaenje. 'Ajmo,
ja astim. Carski.
Tamara uzdahnu, nekajui se:
Vidi kakav mi je lom.
Lom? Posle ovakve vesti, ti o lomu! Cepidlako nijedna.
Dva sata kasnije, uspeno obavivi i kupovinu cipela, rastale su se na oku kod
Ruskog cara. Jakov je zaspao u kolicima. Jovana ga poljubi u krofnastu ruicu. Doite
oko devet ree Tamari.

Crowarez

205

Bosnaunited

71
Uparkirala se kod pijace, mahinalno pogledavi na sat. Podne. Kazaljke su stajale
preklopljene. Neko misli na mene. Sajmon, pomislila je. Nesposoban da sauva tajnu
pred njom, izrekao se da joj sprema iznenaenje. Mora da sada sedi kao na iglama.
Jovani se usne razvukoe u osmeh. Pozvae ga im obavi pijacu. Ima vremena da sve
natenane spremi za zajedniko momako-devojako vee.
uture rekao je prekjue Sajmon, ponosno upotrebivi novonauenu re.
uture, dabome potvrdila je Jovana.
Izvadila je podui spisak. Prvo, voe.
Marko je, posle preloma kuka, zaraenog te zime na poledici ispred ulaza u
zgradu, dobio upalu plua i sporo se oporavljao. Jovana mu je svakog dana, pored jake
hrane, spremala vitaminsku bombu, kako je zvala meavinu usa od ceenih
pomorandi, grejpfruta, jednog limuna i dosta meda. Dok je vadila torbu za pijacu i
zakljuavala kola, sunce ju je upeklo u lea. Skinula je jaknu i ubacila je na zadnje
sedite. Nekoliko minuta se zadrala ispred izloga Garden centra. Njena cvearka joj je
odvojila bogat buket kala, po koje e svratiti, u povratku.
etkala se polupraznim Kaleniem, uivajui u pravom prolenom danu.
Preuranjeno prolenom.
Otkud ti sredom, u ovo doba upita je Moma, momak kod koga je redovno
pazarila.
Na odmoru sam. Kratkom.
Poela je da bira pomorande. Kada se maila za drugu, zau uzrujan povik iza
lea:
ta rekoe...?!
Hladna struja joj proe kroz kimu.
Od onog davnog dana kada se u zaparenom automobilu manijak pripijao uz nju,
telo joj je obraslo u nevidljive antene natelovane da uhvate glas koji mrmlja na
nepoznatom jeziku u pokuaju da objektivira predmisao, neto izmeu pojma i oseanja,
upozorenje koje su dalje prosleivale preko ledenih prstiju to bi munjevito preli po
Jovaninoj kimi kao po klavijaturi. Iz iskustva je znala da je to nesumnjiv znak da negde
u blizini vreba opasnost, ma koliko se situacija inila uobiajenom. Osvrnula se.
Nekolicina pijanih prodavaca preko puta, bila je nagnuta nad upaljenim tranzistorom.
Nita drugo se nije deavalo.Ona slegnu ramenima.
Pojaaj, pojaaj zau usplahirenog mukarca s te tezge.
Ledeni prsti su joj ponovo prebrojali svaki prljen.
I onda, te rei.
Te rei.
Pucali su u inia!
Udarile su je pravo u potiljak; zanela se unatrag.
Pogoden ini, ej!
Uzvik se prolomio pijacom. Potom, beumna eksplozija; samo zlokobno, tiho
itanje i svetlost tvrda, bleteeplava, opako hladna, koja sve zaustavlja. Ljudi
Crowarez

206

Bosnaunited
skamenjeni u pokretu u kom su se zatekli, kao u igri ivih lutaka
Jovani pada ruka. Pomorande se rue. U tiini. Veliko, uplje, ledeno zvono
narasta u njoj, ispod srca.
ta, bre, priate... gde... glas seljaka u plavom mantilu, iza hrpe nabacanog
krompira, presekao je optu nepominost.
Ispred Vlade doviknu vlasnik tranzistora.
Kako pucali? Ko?
Je l' ranjen?
Odvrni jae...
U, sunce ti jebem...
Sunce. ini. Pucano.
Prihvata se za ipku.
Vidi kako kupci poinju ubrzano da odlaze s pijace, skoro beei, sputenih glava,
zahvaeni strahom koji im se jasno ocrtava na licima.
Poput osoba koje doive teku kontuziju, pa u prvom oku prave automatske,
naoko pribrane, svesne pokrete (otresaju odelo, osvru se i pokuavaju da se usprave i
hodaju), Jovana krenu ka kui. Htela bi da potri, ali ne moe, ba kao u snovima,
napree se, a stoji u mestu, dok te progonitelji sustiu, dahu ti za vratom; upinje se da
ubrza korake, da to pre uje, kakav pucanj, to su lai, samo pronose lai, ona slua
pijaare, ko zna ta se desilo, a oni naduvali, pogreno razumeli, nije, kako bi moglo,
ispred Vlade, a ovako lep dan... lep dan. Poela je da ponavlja u sebi, kao brojalicu, lep
dan, lep dan. uplje zvono joj potisnulo srce u grlo, gubi vazduh, areni kruii lete pred
oima, jo malo, mora da izdri jo malo.

Crowarez

207

Bosnaunited

72
Marko je uo vest na radiju B92, iji je program pratio od ranih sati svakog jutra,
ustao to je bre mogao, dogegao se iz kreveta u dnevnu sobu i upalio televizor. Jovana
ga zatie ispred ekrana; u piami je, bos, bez papua.
Tata, je l' istina...? pita ga bez daha.
Jeste. Jo se ne zna koliko je ozbiljno... Odmah su ga odvezli nagore, ka bolnici.
Jovana ne primeuje da mu je u ruci zapaljena cigareta. Posle petnaest godina
apstinencije, posegnuo je za paklicom koja se zatekla na stolu, i udno uvlaio dim za
dimom. Ne odlaui stvari, sa torbom preko ramena, uzima od oca daljinski upravlja:
Preiveo je, sto posto je iv kae ona.
Lep dan, lep dan, ponavlja u sebi. Nee da primi nijednu runu misao. Nijednu
slutnju. Lep dan, lep dan.
Mahnito vrti kanale:
...najverovatnije smrtonosno...
Okree B92:
...vozilo se odmah uputilo ka Klinikom centru, gde se oekuje i dolazak lanova
Vlade...
Sve vreme ima oseaj da to ne moe biti istina, a da ipak jeste; vrtoglavo
poniranje i povrinski mir, istovremeno.
Sledei kanal:
...prema prvim informacijama, preminuo na putu do Klinikog centra...
Baca daljinski upravlja.
Jooooj, jooooj zakuka, ruei se na fotelju.
Grcajui, vadi mobilni i okree Danila. Nije ubijen.
Nije. Danilo e joj rei da nije, rei e, smiri se, saznao sam da je u redu, samo je
ranjen.
Veza se uspostavlja.
Pre nego to uspeva da proslovi, Danilo je pita neprepoznatljivim glasom:
Gde si?
Kod kue kae ona.
Stiemo.
Na televiziji tee zvanino saoptenje Vlade:
Premijer Srbije dr Zoran ini preminuo je od posledica atentata u trinaest
asova i trideset minuta, u Urgentnom centru Klinikog centra Srbije.
Malo zatim ulaze Sajmon, Danilo i Tamara s Jakovom. Marko uzima uznemirenog
unuka i odnosi ga u drugu sobu.
Sajmon prilazi Jovani, pritiska njenu glavu sebi na grudi:
I can't believe it. I simply can't believe it.
Tamara ne progovara. Ne mrda se, kao da nije svesna ni gde se nalazi, niti ta se
oko nje zbiva.
Danilo zgromljen, mutnih, jako mutnih oiju, ponavlja kao automat:
Crowarez

208

Bosnaunited
Ubili su ga. Ubili.
Bez kapi krvi je u licu.
Ubili su ga. Gmazovi.
Sputa glavu, ramena mu se tresu.
Pizde kukavike. Samo su ga tako,mogli zaustaviti.
Otima mu se teak uzdah, pa jauk.
Danilo plae.
Slomljen, poinje da jeca bez zadrke.
Nije plakao ni kad su sahranjivali majku. Nije, zbog Jovane. Ni kada je izgubio
dete. Nije, zbog Tamare. Sada plae, muki neveto, lica zagnjurenog u ruke, kao da se
iskaljava, kao da je u hropcu, kao da pla usisava u sebe.
Izgledalo je da rida ogroman, ranjeni zmaj.
Potresno i zastraujue u isti mah.

Crowarez

209

Bosnaunited

73
Predvee Danilo i Frenki odlaze u stranku da se ukljue u organizaciju pogreba.
Umesto momako-devojake uture veeri, kod Rakia je trajalo bdenje.
Soba je ispunjena uzdasima i suzama.
Televizor je upaljen. Tee snimak sa jednog skupa u okviru turneje Srbija na
dobrom putu.
Raspoloen, odgovarajui na neko pitanje iz publike, Zoran indi kae:
Gledajte u budunost, i tamo emo se sresti, vi i ja, poto ja imam nameru tamo
da ivim.
irok osmeh. Slika se zaustavlja. Kraj prenosa.
Jovana pritiska usta akom, trkom se udaljava.

Crowarez

210

Bosnaunited

74
Sajmon ju je naao kako sedi na Danilovom krevetu.
Nemo se spustio u radnu stolicu, preko puta nje.
I da je umro, prirodnom smru, delovalo bi mi neverovatno ree Jovana. Ne
mogu da poveem smrt i njega. Nikako.
Potoci su joj se izlivali iz oiju kao iz dubokih, nepresunih kladenaca. Tog dana.
Narednih mesec dana.
Zamisli taj stepen nemoi pred njim onako superiornim, u svemu, kad su morali
da ga fiziki eliminiu. Na takama! Ne dopire mi do svesti da su mogli pucati u oveka
na takama! Bravo, junaine! Bravo! Samo je jo taj herojski in bio potreban da bismo
upotpunili sliku o sebi.
Sajmon uti, duboko postiden tudim divljatvom.
Jadni moj... ree Jovana, pomilovavi ga po obrazu. Jadni moj, mili. Gde si se
zatekao. Gde si se ti zatekao...
Odjednom se trgnula:
Jesu se javljali tvoji?
uli smo se, da. Pre nego to sam doao ovde. Rekao sam im da vrate karte... da
se sve otkazuje.
Sajmone, izvini to se nisam setila ranije. Sad mi je tek... nisam se setila
sopstvenog venanja.
U oku si. Svi smo. Svadba je najmanji problem.
Veliki deo uzvanica je ve ovde. Ti sutra nazovi Majkla i Stefani. Zovi Bila,
Ivonu, koga jo, skroz sam se zablokirala.
Otkazaemo, ne optereuj se sad. I hotel u Parizu, sve u ja srediti.
Jovana protrlja elo.
Nisam to htela... neto sam... vano... pokuavala je da se sabere. Da, ta su ti
rekli roditelji?
Sajmon slee ramenima.
Zgranuti su kae ona umesto njega. Po Sajmonovom pogledu vidi da je
pogodila. Mogu misliti ta im prolazi kroz glavu. Da se oeni jednom od takvih.
ta ti je, Jovana? Kakve veze to ima s tobom?
Ona ritmiki odmahuje glavom, kao da odgovara sebi na neko pitanje to
odzvanja u njoj. Ustaje, uzima kutiju s papirnatim maramicama, opet zajeca.
U pravu si. Ovo nema veze sa mnom ree odjednom besno, otirui lice. Ne da
nema veze, ve... zagrcnula se, umrknula, bacila maramicu u korpu, ispod stola,
okrenula se k Sajmonu, naoko smirena. Neu se udati u Srbiji rekla je prkosno. Neu.
Usne su joj se trzale.
Ne ovde. Neu. Mrzim svoju zemlju. Mrzim.
Nije joj protivreio nekom od utenih fraza, proi e te, nemoj tako.
Znam odgovorio joj je.
U tom trenutku je shvatila zato ga toliko voli.
Crowarez

211

Bosnaunited

75
Jedanaest sati, a ljudi u sve veem broju pristiu pred zgradu Vlade. Ostavljaju po
cvet. Pale svee.
Izbezumljenost na licima, neverica u oima.

Crowarez

212

Bosnaunited

76
Subota, petnaesti mart.
Poslednja etnja sa Zoranom kae Nemanja.
Oslonjena o Sajmonovu ruku, Jovana klecnu.
Poslednja ponavlja apatom.
Kreu se polako, u beskrajnoj povorci koja vijuga za lafetom; od hrama Svetog
Save, Beogradskom, pa Bulevarom, zauzimajui itavu irinu kolovoza; kod Vuka se
luno uliva u Ruzveltovu, protee se do Novog groblja. Vlada neverovatna tiina.
Neprirodna. I oni koji plau, ine to neujno. Odsustvo zvuka, sem odjeka koraka
poasnog stroja vojnika koji stupaju pred kovegom. U sablasnoj tiini, kakva vlada na
dnu okeana, ti odjeci udaraju pravo u srce.
Olovno tekim, pokajnikim mukom, Srbija se oprata od svog premijera.
inilo se da je makar tog, jednog jedinog dana, konano poverovala ubijenom
Zoranu iniu.

Crowarez

213

Bosnaunited

77
...U prvo vreme izgledalo nam je donekle nestvarno da je ubijen. Onaj njegov
osmeh, onaj korak, ona brzina, snaga. inilo nam se, sanjamo, probudiemo se, i Zoran
e se odnekud pojaviti. Ali, bio je mrtav. Svirepo mrtav. Dolazilo nam je polako do svesti,
zajedno s rastuom, neobuzdanom potrebom da o njemu govorimo, da pretresamo
detalje, da pokuamo, kao na kakvoj kolektivnoj psihoterapiji, da objasnimo ta
oseamo. Sve je bilo nedovoljno. Desilo se neto jezivo, suvie jezivo da bi bilo istinito.
Prisustvovali smo hronici najavljene smrti rekao je Frenki. Gledali smo
sopstvenim oima kako mu steu omu. I nita nismo uradili. Nismo ga... nismo ga
zatitili.
Jedini se usudio da verbalizuje ono to nas je titalo. Bilo je odve glupo da
srednjoveni ljudi (u koje ubrajam i sebe, jer se nae stvarne godine i stvarne starosne
dobi slobodno mogu udvostruiti, kad se uzme u obzir ta smo i kako preiveli; decenija
bremenita patnjom i uasima, dovoljna je za dva cela ljudska veka), prekaljeni u
politikim zbivanjima, izgovore tako naivnu, detinjastu, smenu misao, ak. S druge
strane, upravo to nas je najvie bolelo; sedeli smo skrtenih ruku, injenica je, ali ne
stoga to nismo primeivali zlokobnu, preteu atmosferu koja se stvarala oko inia,
ve ne znajui ta, zapravo, treba da inimo.
U dubini due verovali smo, ujedno se stidei to verujemo posle svega (opet,
nismo mogli da ne verujemo, da se ne nadamo; inae, sve, ba sve je bilo uzalud), da e
guka, nabubrela od zatrovane krvi, konano pui, da e se provaliti, izliti i obelodaniti
svoj sadraj. A kad je ishlapeo poslednji traak nade, nismo to mogli drugaije prihvatiti,
ve s besom koji je iz dana u dan rastao. Prednjaili smo Frenki i ja. Bljuvali smo vatru.
Svakodnevno. Priali smo, i priali, i priali. Kao navijeni. Bez da nam je to donosilo
olakanje. Pa smo priali izpoetka. Otrovani, natopljeni mrnjom.
Danilo se, uglavnom, drao po strani. Zgasnuo. Njegovom oku, njegovom srcu
(da, slobodno to kaem, Danilo je voleo Zorana, pravo ga je voleo, kao duhovnog brata,
kao to voli Frenkija), tom srcu ispunjenom potmulim, progutanim gnevom, nije mogla
promai nijedna difamatorska nota protiv inia, nijedna prikrivena kleveta, nijedna
reenica koja je pokuavala da zamae i zamuti tragove; podvlaio ih je, beleio ih, kao
da skuplja dokaze za svoju optunicu i svoje nepratanje. Bio je s nama, i nije, pogleda
uprtog ka svojoj nutrini kroz koju je prolazio najguim eljem. Logikim, dabome.
Sami Bog na nebesima zna ta je sve Danilo iz sebe istrebio.
Videla sam, drmnuo ga je temeljni potres. Osetio se ivotno poraenim. Zoranovo
ubistvo postalo je kristalizaciona taka, naelektrisana ipka na koju su se polepile
Danilove negativne estice. Doletale su, jatile se uz pucketanje, skupljale se du ipke u
grozdovima.
Svi potisnuti, neodbolovani, napola zaleeni, a napola ignorisani jadi kojih je bilo,
o, i te kako ih je bilo, isplivali su, vratili se po svoj danak; godinama ih je sistematski
gurao u stranu, ne dajui sebi prostora da ih ljudski odboluje, da oali. Grabio je napred,
vukao nas napred, uvek napred, na utrb sebe, na utrb svog ivota koji je, uzgred budi
reeno (uzgred-budi, jednako nepravedno, brutalno nepravedno kao i lako-je-tebi kad je
re o jednom ivotu, ivotu, ej, pa ma kakav da je, zar se o njemu govori uzgred-budi,
kamoli o kvalitetnom ivotu koji je ceo astan, ceo baziran na principu pravde, razuma,
dubokog morala, nesravnjivog s malograanskim ispraznim moralisanjem; uzgred-budi
Crowarez

214

Bosnaunited
reeno stoga to Danilo tako sebe tretira, tako se prema sebi odnosi, kao prema
nepotronom materijalu, kao prema perpetuum mobile, maini koja e unedogled raditi
i proizvoditi, ne zavisei ni od koga, a dajui svima) mogao proiveti sasvim prijatno,
sasvim bezbolno, lahorasto, ali nije, svesno se odrekao takvog, jer je princip privatne
koristi, privatne lagodnosti u okruenju punom zla s jedne, i patnji s druge strane, za
njega bio neprihvatljiv, tu, nezamisliv.
Da nije bilo tebe, Jakova, da nije bilo bebe koju ste ekali, mislim ne bi uspeo
odrati glavu iznad bujice.
Bio je posrnuo. Izgubio ravnoteu. Kolos se zaljuljao, opasno se njihao; bilo je
pitanje hoe li se zaustaviti.
Posle, rodila se Ruica, i Danilo je poeo da se vraa.
Polako, ali vraao se.

Crowarez

215

Bosnaunited

78
Dogovor su napravili brzo, bez tugaljivosti i sentimenta koji je pratio Frenkijevo i
Vidino prvo iseljenje.
Mesec dana uoi Tamarinog poroaja bili su svi na okupu na nedeljnom ruku
kod Danila. U sumornoj atmosferi Frenki je rekao:
Deco, ne znam za vas, ali ja sam potonuo u najcrnju depresiju. Ne mogu da se
pomerim. Ne mogu glavu ujutru da dignem. Nemam snage ni za ta. Ne mogu ni da
govorim, jebo te. Napor mi je.
Viljukom je brljao po tanjiru:
Dajte da vidimo ta emo dalje, jer u u protivnom prepui od muke.
Jasno je ta emo ree Danilo.
Sve oi se okrenue k njemu, uspravnom u elu stola. Tamara je ve znala
odgovor. Zajedniki su doli do njega, one noi kad se Danilo vratio iz Demokratske
stranke, s pripreme inievog pogreba, nalik skrenoj, oerupanoj olupini koja je
preivela uragan.
Odlazimo ree on.
Sev zadovoljstva prelete Frenkijevim licem. Uredno je odloio escajg i polako
odgurnuo tanjir, da bi naglasio svoj sveani ton:
Znai, zatvaramo vrata ludnice za sobom?
Zauvek.
Hvala dragome Bogu ree Jovana, nagnuvi se k bratu, s osmehom olakanja.
Poljubila ga je u obraz.
Dragome Bogu? odvrati on muklo, s jetkim podsmehom Za ta? to je ini
ubijen, a mi se kupimo, kako je Frenki onomad rekao, popiani i ponieni?
Posle toga poklopila ih je tiina koju je presekao Sajmon:
Nadam se da je va izbor Engleska?
Oduvek bila ree Frenki. Je l' tako, matori?
Jeste potvrdi Danilo.
Devedeset sedme Vida i ja nismo mogli da dobijemo vizu. Sad, nadam se...
Nee biti nikakvih problema ree Sajmon.
Pa, kako emo, kojim redom? upita Frenki.
Sajmon mora da saeka primopredaju dunosti. Mi neemo krenuti dok se
Tamara ne porodi. Znai, jo dva meseca, minimum.
Onda, prvo idu veterani, da probiju led ree Frenki. Posle Kanade, London
mu doe kao ekskurzija. to se mene tie, moemo krenuti ve idue nedelje. Jebe me
samo prodaja stana.
To u ja srediti. Raunaj da je zavreno. Nas dvoje ree Danilo uzevi Tamaru
za ruku ostajemo da se pobrinemo o svemu.
Frenki i Jovana ukrstie poglede. Oboma im je kroz glavu sevnula ista misao.
Eto, Frenki, ispunie se tvoje ree Danilo. Dodue, s dve decenije
zakanjenja.
Crowarez

216

Bosnaunited
Da, ispunie se. Samo, nisam mislio da emo ovako...

Crowarez

217

Bosnaunited

79
... Odlazimo ovako, rekao je Frenki. S groba, hteo je da kae. Preko koga ja ne
mogu pruiti ruku pomirenja. Gotovo je.
Beim glavom bezobzirce iz Srbije koju vie ne oseam otadbinom.
Strane rei.
Strane.
Jedva sam se usudila da ih napiem.
Jue sam ponovo itala Sabata. Onaj potresni deo o Martinu, posle Alehandrine
smrti, donosi mi utehu da nisam poludela. Da se ovek sme odvaiti da ih izgovori,
Suoen s injenicom, s nepodnoljivim saznanjem da je Alehandra izgorela u
poaru (moda ga i sama izazvala?) Martin je danima, potpuno izgubljen, besciljno
tumarao Buenos Ajresom. inilo mu se da propada u beskrajni, crni san. Onda su mu na
pamet pale dve naizgled nepovezane rei dom i ognjite. Taj napaeni mladi ovek
traio je u neemu svoje pribeite. Prisnu, toplu peinu u koju se ovek zavue u olujnoj
noi, dok napolju gromovi tutnje i munje sve ee sevaju.
Domovina je isto to i dom, ognjite i detinjstvo, veli Sabato. Isto to i krilo
materino. Zato bi za nju, moda, bio prikladniji naziv materbina, jer ona titi i greje u
trenucima kad oveka skoli samoa i kad mu je hladno oko srca.
Martin, meutim, nije imao majku (ena koja ga je rodila bila je upljoglava, zla,
sebina kuka, ispunjena dubokom mrnjom i odbojnou prema sinu), a Argentina je za
njega predstavljala iaenu oblast, nemirno podruje lomljenja i satiranja, grubo,
negostoljubivo mesto s kojim nije mogao postii identifikaciju. Bio je sam, sam, sam.
Sam, s hladnoom oko srca.
I meni je na taj nain hladno. Iznutra. Jako mi je hladno. Moj bes potie otud to
nemam krilo materbine koje e me zatititi i zgrejati. Htela sam (kao i Martin) da se uz
njega privijem, ali sam nemilosrdno odgurnuta, odbaena; u peini koja treba da bude
svetlo, prijatno utoite kome s radou hrli, za mene nema mesta.
Moram da pobegnem. Da se sklonim od ljudi s kojima delim jezik, istoriju,
korene, tradiciju, ali koje vie ne razumem. Koji su mi odbojni, potpuno strani, tui,
pored kojih sam beskrajno usamljena. Beskrajno.
Pitam se ta je usamljenost koju ovek moe osetiti u inostranstvu (otrgnut od
poznatih ulica i dragih osoba, od mirisa, sitnica i bezbroj navika koje su inile njegov
ivot), prema ovoj koju osea u sopstvenoj zemlji?
I odgovaram sebi raj.
Zato se, onda, uprkos tome, oseam... izgnanikom?

Crowarez

218

Bosnaunited

80
Jovana grevito stee Danilov vrat:
Volim te. Najvie na svetu apue mu.
Otre se, krenu, pa se, u koraku, vrati do njega.
Jo jedan zagrljaj.
Hajde kae on i obazrivo joj skida ruke. Tek to nije prsnula u njegovom
naruju i rasula se u bezbroj komadia. eka te Sajmon.
Jovana prolazi pasoku kontrolu. Zastaje. Mae im. Jedva ih nazire od suza.
Sajmon uspeva da je odlepi od stakla uz koje se priljubila. Obgrli je, odvodi.
Hodnik ostaje prazan.
Tamara i Danilo dugo zure u mesto odakle ih je do malopre pozdravljala.
Zgledaju se, nevoljno polaze.
Na stepenitu Danilo zau bolan vrisak:
Baaaatooo!
Zaustavlja se, prostreljen.
Jovana.
Poleteo je do ulazne rampe.
Dotrala je s pola puta, uverena da su ve otili.
Stajala je obamrla, kod pasokog punkta, na desetak metara od njega.
Danilo ne vidi mladu enu ve travu devojicu koja se trese od plaa, obgrlivi
stubie na terasi njihovog stana u Topolskoj, ophrvana najdubljim, iskonskim
oajanjem, kakvo mogu da osete naputena, izneverena deca.
Jole doviknu joj. Kai, mila.
Uspela je da ga dozove. Bio je tu; visok (ak i iz perspektive odrasle devojke
deluje joj kao Guliver), s grivom kestenjaste kose obasjane popodnevnim, zubatim
suncem.
Jovana proivljava svoj dja vu. Suze joj kaplju na jaknu.
Odmahuje glavom k njemu, ne mogu, ne mogu.
Moe kae joj neujno, samo pokreui usta.
S razglasa dopire obavetenje:
JAT objavljuje poslednji poziv putnicima za London, na letu broj...
Hajde, Jole kae joj Danilo bezglasno. Ipak, ona uje svaku re.
Netremice se gledaju. Ona podie dlan, sputa na njega poljubac i dune ga ka
bratu. Danilo ga hvata u aku, prinosi ruku obrazu.
Je l' se sea? pita ga na isti nain.
Klimne joj glavom. Polako. Duboko. Seam se. Razumem. Ona se osmehne kroz
suze.
Vreme je. Idi kae joj Danilo vrstim, jasnim glasom, okree se i zamie, bez
osvrtanja.
Zna da je Jovana, u istom trenutku, svom snagom pojurila na suprotnu stranu.
Crowarez

219