.

. .
.
,
.
:
- :
, . .
- : .

- : .
.
-
, . .

.

. ,
.
.

.

, .

.

.

.
,
.

.
1


, .

ADOLESCENCIJA

Adolescencija je razdoblje prelaza iz detinjstva u odraslo doba.

Adolescencija se psiholoki zavrava upravo preuzimanjem odgovornosti koje

imaju odrasli, a kada e se to desiti, zavisi od individualnih faktora, razvijenosti
drutva i kulture.

Danas je najee miljenje da adolescencija traje od 12. do 20. godine.

Telesni i seksualni razvoj

Adolescencija poinje pubertetom. Pubertet je period seksualnog sazrevanja

koji je pokrenut pojaanim luenjem polnih hormona. Javlja se i ubrzan telesni
rast. Devojice ranije ulaze u pubertet, oko 10. godine, a deaci dve godine
kasnije.

Adolescenti su svesni svojih telesnih promena. Svesnost da se telo menja

izaziva kod adolescenata strepnju i osetljivost na izgled.

Intenzivnije luenje hormona uslovljava pojaanu emocionalnu osetljivost. Zato

je pubertet delikatan razvojni period, ali ne i problematian kao to se misli.

Socijalni i emocionalni razvoj

Adolescenti su intelektualno zreli, to znai da mogu da razmiljaju o

apstraktnim temama i da moralno rasuuju na nivou odrasle osobe. To im
stvara oseanje kompententnosti ili sposobnosti i elju za samostalnou i
nezavisnou.

Adolescenti navie ele da budu slobodni, samostalni i nezavisni. Roditelji

najee hoe da ih kontroliu jer misle da jo nisu odgovorni i zreli i to dovodi
do sukoba izmeu njih. Vremenom, roditelji stiu poverenje u njihovu
odgovornost i sposobnost.

Sukobi su najei u svakodnevnim pravilima ponaanja, poput oblaenja,

izlazaka, pospremanja i dr. Mnogo su rei sukobi u vezi religije, politike,
ekonomije...

Za razliku od detinjstva, kada su roditelji bili najvanija emocionalna podrka,

sada, u adolescenciji to postaju prijatelji. Sa njima razmenjuju intimna iskustva,
provode najvie vremena i preduzimaju nove aktivnosti.

Kroz podrku i razumevanje prijatelja, adolescenti stiu samopotovanje i

sigurnost, postaju samostalnije i snanije linosti.

Drutvo obino ima pravila koja se odnose na izgled mesta izlazaka, vrstu
muzike...Adolescenti najee spremno prihvataju i slede ta pravila, jer im je
vano da budu prihvaeni.

Formiranje identiteta
2

Psiholog Erik Erikson smatrao je da razvoj identiteta u adolescenciji pokree

potreba da se izabere budua profesija i da je to najtei zadatak u
adolescenciji. To je dugotrajan proces preispitivanja, koji moe izazvati krizu
identiteta.

Neki adolescenti ne ree krizu identiteta zato to olako prihvataju identitet koji
im nameu drugi. Erikson je smatrao da oni koji ne razree krizu identiteta
nemaju dovoljno jasan doivljaj sebe i postaju nesigurni i nedosledni u
sporvoenju svojih odluka i zavisni od tuih miljenja.

Poremeaji u adolescenciji
Najei problemi u adolescenciji jesu alkoholizam, narkomanija, anoreksija, bulimija i
maloletnika delikvencija.
Razlozi zbog kojih adolescenti konzumiraju alkohol i drogu mogu biti radoznalost, radi
zabave, razni problemi u porodici, koli, ljubavi ili drutvu.
esto opijanje alkoholom pogorava sve psihike i fizike funkcije. Razvijaju se
osobine kao to su neodgovornost, depresivnost, agresivnost...
Hronino opijanje moe izazvati teak psihiki i fiziki poremeaj- delirijum tremens
koji se javlja usled nagle apstinencije, a karakteristike su drhtanje, jaki bolovi,
munina...
Droga se uzima zbog elje za stanjem u kojem se osoba osea prijatno, zadovoljno i
oputeno. Dejstvo droge je kratko i nakon toga nastaju jaka napetost, nezadovoljstvo i
praznina.
Anoreksija i bulimija su poremeaji u ishrani. Ne mogu se savladati bez pomoi
stunjaka. Leenje i psihoterapija dugo traju, a nekada je potrebna i hospitalizacija.
Psiholozi smatraju da su mogui uzroci anoreksije i bulimije strah od odrastanja, strah
od debljine i odnosi sa roditeljima.
Glavne karakteristike anoreksije jesu da se osoba izgladnjuje i da ima iskrivljenu sliku o
svom telu. Izgladnjivanje prouzrokuje preteran gubitak teine, fiziku slabost i
zdravstvene probleme kao to su usporeni rad srca, nizak krvni pritisak, usporen rad
srca...Anoreksija je u 90% sluajeva enski poremeaj. Anoreksija nekada traje ceo
ivot, a moe imati i smrtni ishod.
Maloletnika delikvencija je krenje zakona od strane maloletnika. Najtei oblici
maloletnike delikvencije jesu pljake, silovanja i ubistva. Drugi prestupi su tue,
beanje od kue, unitavanje imovine, puenje...Na delikvenciju utiu psiholoki i
socioloki inioci: nisko samopotovanje, nedostatak ljubavi i panje, fiziko
zlostavljanje, lo uspeh u koli...

ZRELA LINOST kao cilj razvoja

Psiholozi smatraju da je linost zrela kada doe do emocionalne, kognitivne i
kognitivno-socijalne zrelosti.

Emocionalnu zrelost karakterie uravnoteeno emocionalno reagovanje na

dogaaje koji su vani ta osobu.

Kognitivna zrelost predstavlja razvijenost kognitivnih procesa u obimu i na

nivou koji je karakteristian za ponaanje odraslih osoba u odredjenoj kulturnoj
sredini.

Socijalnu zrelost odlikuju ukljuenost u drutveni ivot i volja da se istraje u

ostvarenju prihvaenih ciljeva.

LINOST
Linost se moe odrediti kao jedinstvena organiyacija svih psihikih procesa i osobina
koja odreuje karaktiristian nain ili stil ponaanja.
Zadaci psihologije linosti:
struktura linosti, razvoj linosti, dinamika linosti

1. Da opie po emu se linosti razlikuju: u opisivanju linosti problem je otkriti osobine koje
ine linost, odnosno koje su osobine osnovna jedinica strukture linosti.
2. Da objasni kako nastaju te razlike: objanjenje razvoja linosti, objanjenje kao su povezani
svi psihiki procesi i kako pokreu linost i ponanje. U psihologiji se o tome govori kao o
problemu dinamike linosti. Dinamika ili motivaciona dispozicija oznaava pokretake
snage linosti kao to su motivi, emocije, volja, namera...
Osobine ili crte linosti
Crta linosti je relativno trajna sklonost neke osobe da se na odreeni nain ponaa u
odreenim situacijama.
Vrste crta linosti:

Temperament uroen: osetljivost osobe i karakteristian nain reagovanja

Karakter steen: predstavlja moralni i voljni aspekt linosti
Sposobnost uroen: opta sposobnost (inteligencija) i posebne sposobnosti (talenat)

Genetska povezanost izmeu izgleda i osobina linosti nije dokazana. Na osobine

linosti i ponaanje utiu tue i sopstveno miljenje o izgledu.

TEORIJE LINOSTI
Teorije linosti se razlikuju po tome ta
prouavaju,kojim metodama i s kojim ciljem.
Zato se govori o razlitim teorijskim pristupcima u prouavanju linosti.

Teorije crta

Psihoanalitiki pristup

Teorije uenja-bihevioristiki pristup

Humanistiki pristup

Sociokulturalni pristup

Teorije crta
Glavni cilj teorije crta jeste da se linost opie pomou crta ili relativno trajnih
sklonosti ka odreenom ponaanju.
Osnovne pretpostavke i ciljevi:

Osnovna gradivna jedinica linosti su crte linosti.

Cilj je da se otkriju najvanije, jer se na osnovu njih predvia ponaanje.

Crte linosti su nejednako razvijene, cilj je otkriti kako da se izmere.

Koliko je neka crta razvijena procenjuje se na osnovu uporeivanja s drugim
ljudima na osnovu testa linosti.

Crta linosti se predstavlja kao dimenzija du koje su rasporeeni razliiti stepeni

izraenosti crte kod ljudi.
Zahvaljujui ovim teorijama danas postoji veliki broj testova linosti kojima se
procenjuju osobine.

Glavni predstavnik ovog teorijskog pristupa je Gordon Olport. Smatrao je da

je ponaanje rezultat crta,da su crte linosti uroene i trajne ili teko
promenljive.

Petofaktorski model linosti

Koristei metodu faktorske analizeautori ove teorije Pol Kosta i Robert Makrej zakljuili
su da linost inei pet velikih dimenzija.

1.
2.
3.
4.
5.

Neuroticizam (emocionalna stabilnost i nestabilnost)

Ekstroverzija- introverzija (otvorena linost ili zatvorena u sebe)
Otvorenost - zatvorenost za nova iskustva
Saradljivost nesaradljivost (osoba srdana, sklona da pomogne il i obrnuto)
Savesnost nesavesnost (osoba odgovorna, disciplinovana i efikasna u radu il i obrnuto)

PSIHOANALITIKI PRISTUP

Linost se sastoji ne samo od svesnih, ve i od nesvesnih delova.

FROJDOVO SHVATANJE STRUKTURE LINOSTI

Frojd razlikuje tri komponente linosti:

ID (ono) uroeni motivi (nagoni, instinkti) koji tee neposrednom zadovoljenju.

Ego (Ja) deo linosti koji se bavi kontrolom neposrednog zadovoljenja nagona
vodei rauna o realnosti.

Super-ego (Nad-ja) deo linosti u kome se nalaze pravila ponaanja ljudske

zajednice. Jedinka preuzima ono to upravlja drutvene odnose, drutvene
norme i vrednosti.

Frojdova teorija se zasniva na uvaavanju dva osnovna motiva (nagona):

seksualni motiv (motiv ljubavi) polni motiv koji se naziva Eros, njegova energija se
naziva libido.
motiv smrti - motiv unitavanja, koji se naziva Tanatos, a njegova energija mortido. Ovaj
motiv smrti ima ispoljavanje u agresivnosti.

Teorije uenja-bihevioristiki pristup

Linost je samo hipotetiki pojam, jer se objektivno ne moe posmatrati.
Bihevioristi prouavaju ponaanje.
Naziv potie od engleske rei behaviour - ponaanje.
ovekovo ponaanje je posledica uticaja sredine.
Osoba se u nekoj situaciji ponaa na odreen nain, jer je stekla naviku da tako
ini.
Navika je osnovna jedinica ponaanja, a linost je sistem navika.
Bihejvioristike teorije uenja:
1. Klasina bihevioristika teorija
2. Socijalno-kognitivne teorije
3. Humanistiki pristup
Klasina bihevioristika teorija:
Razvio je ameriki psiholog Don Votson poetkom XX veka.
Smatrao je da psihologija treba da prouava samo ponaanje, jer se samo to moe
objektivno posmatrati i meriti.
Socijalno-kognitivne teorije
Su teorije uenja iji je najvaniji predstavnik Albert Bandura.
Ovi bihevioristi istiu da ljudi najvie ue posmatrajui druge osobe u zavisnosti
od posledica koje dobijaju za ponaanje. Dakle najvaniju ulogu imaju uenje po
modelu i uenje uvianjem.
Humanistiki pristup
Prema humanistikom pristupu psihologija treba da prouava probleme koji su
znaajni za ivot svakog oveka.
Najznaajniji predstavnici su Karl Roders i Abraham Maslov.
Sociokulturalni pristup
Naglaava znaaj kulturnih, socijalnih, ekonomskih i etnikih inilaca na
formiranje linosti.

Linost se ne prouava izolovano, ve u interakciji s drutvenom sredinom.

Teorija nemakog psihologa i filozofa Eriha Froma.
Ponaanje ljudi je kompromis izmeu tenje za samoostvarenjem i zahteva
drutva.
Samoostvarenje vodi u formiranje linog karaktera koji From definie kao
sklop crta
linosti po kojima se osoba razlikuje od drugih.
Socijalni karakter je sklop crta linosti koji je zajedniki lanovima nekog drutva.
From je zakljuio da u postojeim drutvenim sistemima pojedinac nema mogunosti
za stvaralaki rad i nema slobodu izbora.

PSIHIKI POREMEAJI
Mentalno zdravu osobu odlikuje:

Realistinost u procenjivanju sveta i sebe

Samokontrola

Samopotovanje

Sposobnost za bliske meuljudske odnose

elja za samoostvarenjem

KLASIFIKACIJA POREMEAJA
1. Neuroze
( anksioznost, neprilagoenost i nezadovoljstvo)
2. Psihoze
(teki psihiki poremeaji: nprShizofrenija)
3.

Poremeaji raspoloenja
(Depresija, manija i bipolarni poremeaji)

ANKSIOZNO POREMEAJI: Glavna odlika je doivljavanje neosnovanog straha.

Generalizovani anksiozni poremeaj anksioznost prisutna nezavisno od
situacija u kojoj se osoba nalazi.
SOMATOFORMNI POREMEAJI su psihiki poremeaji koji se ispoljavaju kroz
telesne simptome. Glavna odlika je odsustvo organskog uzroka ili oteenja. Npr.
Hipohondrija: uporan strah osobe da boluje od neke teke bolesti iako medicinski
nalazi kau da je zdrava.
POREMEAJI RASPOLOENJA: O poremeaju raspoloenja govorimo kada je
raspoloenje nezavisno od realnih podsticaja.
Vrste:
9

1. Depresija tuga, beznadenost, oseaj krivice, nisko samopotovanje, gubitak

interesovanja, malodunost. Simpromi su intenzivniji i/ili traju dugo u odnosu na
dogaaj na koji je osoba reagovala.
2. Manija bezrazlona ushienost, uzbunost, preterano aktivne, govorljive osobe,
oseaju se svemonim, imaju preambiciozne planove, ne oseaju umor.
Bipolarni poremeaj (Manino-depresivni poremeaj) Javljanje i jednog i drugog
stanja kod iste osobe. Smenjuju se depresivna i manina faza periodino.
PSIHOZE
Karakterie ih prekinut kontakt sa realnou uz poremeaj miljenja, oseanja,
pamenja, motivacije...
SHIZOFRENIJA: razgradnja gotovo svih psihikih funkcija opaanja, miljnja,
pamenja, emocija, motivacije, a ponekad i razgradnja jezika i motorike.
Karakterie je:
-

halucinacije
sumanute ideje
depersonalizacija
derealizacija
emocionalna hladnoa
blokovi misaonog toka
socijalno povlaenje

POREMEAJI LINOSTI: su trajni i kruti obrasci doivljavanja i ponaanja koji remete

funkcionisanje osobe u npr. porodici, poslu, u drutvu. Poinju da se ispoljavaju
najkasnije u adolescenciji ili ranom odraslom dobu.
Antisocijalni poremeaj linosti: neosetljivi na oseanja drugog, ne potuju moralne
norme i pravila ponaanja, imaju nisku toleranciju na frustraciju, lako ispoljavaju
agresiju, ne oseaju odgovornos za svoje postupke. Najee se sree kod ubica, ratnih
zloinaca, lopova, narkomana, huligana.
LEENJE PSIHIKIH POREMEAJA: lee se psihoterapijom ili lekovima i
psihoterapijom.
Psihoterapija je leenje psihikih poremeaja verbalnom (razgovorom) ili neverbalnom
komunikacijom.
Psiholoko savetovanje odnosi se obino na ivotne probleme (brani, porodini,
ljubavni) i razlkuje se od psihoterapije to krae traje i nema za cilj promene na planu
linosti, ve reavanje ivotnih tekoa.
PREVENCIJA I RESOCIJALIZACIJA: prevencija - mere i aktivnosti kojima se spreava
javljanje i obnavljanje psihikih poremeaja. Resocijalizaciaj osposobljavanje za rad i
drutveni ivot po povratku sa leenja

IZMENJENA STANJA SVESTI

10

U izmenjenom stanju svesti izmenjeni su doivljaji sebe i spoljanjeg sveta.

U budnom stanju smo svesni pojava oko nas i u nama, tada imamo kognitivne,
emotivne i konativne doivljaje.
U IZMENJENA STANJA SVESTI SPADAJU:

Spavanje i san
Hipnoza
Uticaj psihoaktivnih supstanci
Meditacija
Izmenjena stanja svesti kod duevnih bolesnika

11

SPAVANJE I SAN
Telo oveka za vreme spavanja miruje, ali modana kora je aktivna. Dokaz da je to
tako su snovi.
Dok spavamo doivljavamo san priu u slikama. Sadraj je esto nerealan ili
nejasan. Svake noe sanjamo oko sat i po.

tokom spavanja se organizam odmara psihiki i fiziki

aktiviraju se nove sinapse

i odvija se proces rasta

usled neispavanosti slabe psihiki procesi, naroito intelektualni.

HIPNOZA
Hipnoza je ekstremni vid sugestije.
Npr. sugeriemo dodir i osoba osea dodir.
Hipnotisana osoba je pod uticajem hipnotizera, doivljava ono to osoba koja hipnotie
verbalnim saoptenjima sugerie.
Hipnotisana osoba pada u hipnotiki trans.
Kora velikog mozga je u inhibiciji, sputana u pojedinim zonama. Sluh i govor su
slobodni.
Za vreme hipnoze ispitanici najee ostaju svesni svog reagovanja
UTICAJ PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI
Droga dovodi do smanjenja ili ubrzavanja funkcionisanja centralnog nervnog sistema.
Menjaju stanje svesti i ponaanje
TOLERANCIJA - gubitak osetljivosti na odreenu dozu droge
APTINENCIJALNA KRIZA - neprijatno stanje koje nastaje kada osoba prestane da uzima
drogu. (drhtavica, bolovi u itavom telu, preznojavanje, uznemirenost, razdraljivost
itd.)
Vrste psihoaktivnih supstanci

depresanti droge za smirenje (alkohol, sedativi, opijum, morfijum, heroin,

marihuana)

stimulansi podiu raspoloenje (kafa, aj, nikotin, ekstazi, kokain)

halucinogeni izazivaju halucinacije (LSD)

12