1

Volfram Loc
Wolfram Lotz

ADRESA SVEMIR NEKOLIKO PORUKA

Einige Nachrichten an das All

Narudbina TT Stckemarkt-a 2010.

Uz podrku Bundeszentralle fr politische Bildung

S nemakog prevela
Bojana Deni

S. Fischer Verlag 2010

Sva prava su zatiena. Prava za scensko izvoenje/objavljivanje moraju se dobiti

iskljuivo od:
THEATER & MEDIEN
Uwe B. Carstensen
Hedderichstrae 114
60596 Frankfurt am Main
Tel. 069/6062-273
Fax 069/6062-355

Prevod na srpski pomogao:

Goethe-Institut

DRKADIJE, NALAZIMO SE U EKSPLOZIJI!

* Tekst u zagradama re je o komentarima pisca (Prim. prev.)

I. KRATKA UVERTIRA
Na sredini pozorinog foajea drvena kolevka. U kolevci zavoji zguvani u klupko
(ovalno, veliine odojeta). Kraj kolevke, na batenskim stolicama, sede dvoje dece
deak i devojica. Deak na glavi nosi pohabani eir, devojica maramu. Iza njih,
za drku metle, horizontalno postavljene na dva stalka, vezan je stari arav. Na
aravu je neko prstima oslikao palmu u boji. Iza platna pojavi se sestra Inge.
Sestra Inge: Nisam sigurna da li umiremo?
Tumaramo unaokolo, to je izvesno
A ptice cvrkuu.
Verovatno su laste.
Negde vetar duva
Kroz breze, neko
Prelazi ulicu
Neko svetlo se upali, a neko ugasi
Zazvoni budilnik
Ili telefon.
Ponekad nam srce
Obuzme bol
A ponekad radost.
Ponekad se lisica posere
U ipraje, kako se to ve kae
I onda padne kia
Ili zasija sunce.
Ali ponekad, kada sam uvee
Sma na terasi
Koja se nalazi iza garae
(garae iza moje kue)
Onda lepo moe da se primeti
Pri pogledu na nebo
Onda lepo moe da se primeti
Meu zvezdama, ta sam ono htela da kaem
Onda lepo moe da se primeti
Izmeu
ta moe da se primeti
ta bi to trebalo da bude?
Nita. Pre svega
Dobrodoli.
elela bih da zahvalim pozoritu
elimo da zahvalimo pozoritu
Tanije: deca
Sa dejeg onkolokog
Sa, dakle, dejeg odeljenja
Za obolele od raka, kako se to ve kae,
Ovdanje klinike
ele da zahvale pozoritu to i oni
Mogu, eto, da se oprobaju kao glumci.
Upravo deci

Koja su bolesna, deci je

Vano da se oprobaju.
Nadam se da e vam se, potovana publiko, dopasti naa mala priredba. Ne ljutite se
ako ne bude ba sve ilo po planu budui da je sve dar-mar i da nita ne funkcionie.
Ovo su, ipak, deca, ovo, ipak, nije pravo pozorite. Pauza. Ovo, ipak, nije pravo
pozorite.
Sestra Inge odlazi u stranu. Iza arava pojavljuje se troje dece (sa Odeljenja za
onkologiju gradske klinike). Na glavama im eiri, a u ruci demperi i tapovi.
1. pastir: Videli smo anela.
2. pastir: Na njivi, bili smo kraj naih stada.
3. pastir: Kad se pred nama pojavio aneo.
Pauza.
1. pastir: Rekao je: ne plaite se.
Pauza.
2. pastir: Ali mi smo se, ipak, uplaili.
Pauza.
3. pastir: Da, tako je.
Pauza.
Sestra Inge: Gde se to dogodilo? Ne znamo tano. Na nekom polju, bie da je bila
no, ta to znai? Da je bio mrak, bio je, dakle, mrak na njivi kraj stada kada se
pojavio aneo i ta onda:
1. pastir: Aneo potom ree:
2. pastir: Donosim vam veliku radost.
3. pastir: Danas roen je va Spasitelj!
Pauza.
Sestra Inge: Polje je potom zasijalo, ne bee vie no, ve dan. A aneo ree:
1. pastir: Pronai ete dete, dete to povijeno u pelenama u kolevci lei.
2. pastir: To nek bude vam znak
3. pastir: Dete nek bude vam znak, ree aneo.
Pauza. Brzo razmene poglede.
Tri pastira u horu: Potom smo krenuli u potragu za detetom.
Hodaju nekoliko koraka i stanu po strani.
Iza arava pojavljuje se jo troje dece. Nose krune od zlatnog papira, zaogrnuti
platovima od starih zavesa, a svako od njih troje nosi i kutijicu obojenu u zlatno.
Dete koje igra Gaspara nije ofarbano u crno, kako je uobiajeno, ve u plavo.
Melhior: Na nonom nebu ugledali smo svetlost. Verovatno zvezdu, ili kometu ili ta
li ve. Svakako, svetlost, svakako svetlost koja se jasno videla u tami.
Gaspar: Ta svetlost bila je nae obeanje.
Baltazar: Nae obeanje da roen je Spasitelj.
Pauza.
Melhior: Pratili smo svetlost da bismo videli dete.
Gaspar: Svetlost nas je vodila.
Baltazar: Na nonom nebu pratili smo je.
Pauza. Letimice razmene poglede.
Tri mudraca u horu: Pratili smo zvezdu da bismo videli dete.
Idu ka kolevci, a idu i pastiri.
Sestra Inge: Tako su svi stigli do tale.
Pauza.
Melhior Mariji: Doli smo izdaleka da vidimo dete.
Marija: Pa evo ga.


Pauza. Tri mudraca i tri pastira priblie se kolevci i gledaju.
1. pastir: Evo ga, stvarno.
Pauza.
Gaspar: Pa to je dete.
Pauza.
2. pastir: Dete, evo ga.
Pauza.
Baltazar: Ovde, evo ga, dete.
Pauza.
1. pastir: Dete, evo ga ovde, stvarno.
Pauza.
Melhior: Stvarno, evo ga. To je dete, stvarno. To je stvarno...
Zbunjeno stoje i gledaju u klupko zguvanih zavoja. Nakon izvesnog vremena, jedan
od njih krene paljivo da odmotava klupko. Ostala deca polako se pribliavaju pa i
ona lagano poinju da odmotavaju klupko. Odmotavaju ga sve bre i bre. Potom se
(tek tako) na plafonu foajea upali protivpoarni alarm: sa plafona, utei, na scenu
pada arena, svetlucava kia. Deca stoje kraj kolevke i klupko odmotavaju li
odmotavaju.

7
II. RUPA KOJU KOPA PAS

Levo u dubini gotovo prazne scene mali plast prua, podno prua zguvan list
papira. Na plastu prua sedi patuljasti Purl vajcke i gricka eernu repu. Na sredini
scene stoji Lum. Ima takozvanu spastinu diplegiju, to e rei: noge su mu jako
iskrivljene na unutra (glumac ovaj invaliditet ne treba da glumi, ve, zaista, da ga
ima). Lum dugo i nepomino samo tako stoji, a onda:
Lum: U stranu, vie za sebe
Purl vajcke: psuje sebi u bradu
Bilo jednom jedno mesto
Bila jednom jedna kua
Kua!
Stajala je neto
Kad bi tako neto postojalo!
Podalje od sela
Podalje od ega?
I okolo-naokolo, da, oko kue
Na malim stablima rasle su kruke i jabuke
Izmeu stabala tih malih
Jeste!
unjalo se maaka etrnaest.
Maaka!
Prva je bila tigrasta i imala je
Belu fleku na elu
ta, na emu?
Druga je bila ria, opala je
Trea je bila mrava i crno-bela
etvrta je esto leala kod stepenica za podrum
Na emu?
I spavala, peta se zvala Rupfi
Gluposti!
Sva je bila olindrana, ali draga
esta je bila crna
Crna, onako...
I sedma, takoe
Ma kojeta!
A i osma, hramala je, nakon to je
Jedva sila s nekog drveta
Ni to nije istina!
Devetoj je falila jedna noga (imala ih je jo tri)
Deseta je bila stidljiva a pronicljiva
Jedanaesta se zvala Gustav, bila je veoma debela
Dada...
Dvanaesta je imala dva uha
Ma nemoj...
Kao i sve ostale, trinaestu
Malhen, zgazio je auto poto je
Zaspala ispod auta nekog pravnika
Ispod ijeg?
I zamaukala...
Kakva besmislica!
Lum se ljutito okrene ka Purlu vajckeu.
Lum: Zato mi ne da da ispriam?
Purl vajcke: Zato to je besmislica!
Lum: Nije besmislica!
Purl vajcke: Nego?
Lum: Moja seanja.
Purl vajcke: Pa ti nikakva seanja i nema.
Lum: Otkud ti to?
Purl vajcke: Zato to si... Zato to smo mi samo likovi u pozorinom komadu.
Lum: Stvarno?
Purl vajcke: Da.
Lum: I zato sam onda upravo ispriao sve ovo?
Purl vajcke: Zato to je tekst takav. Izgovarao si tekst.
Pauza.


Lum: A make? One nisu postojale?
Purl vajcke odmahuje glavom.
Lum: Ali...
Purl vajcke: ta je?
Lum: Pa ta radimo onda ovde?
Purl vajcke: Pa eto, ovde smo.
Lum: I ta to treba da znai?
Purl vajcke: To znai da smo, dakle, eto ovde.
Lum: I nas ima samo ovde?
Purl vajcke: Da, a gde bismo jo mogli da budemo...
Lum: Ne znam. I ta sad?
Purl vajcke: ta i ta sad?
Lum: Pa ta e sad da se desi?
Purl vajcke: Nemam pojma.
Lum: Ali neto mora da se desi.
Purl vajcke: Pa dobro, neto e ve da se desi.
Lum: A ko odreuje ta e sad da se desi?
Purl vajcke: Ne znam. Moda komad?
Lum: I ta e prema njemu sad da se desi?
Purl vajcke: Ne znam. Oigledno, nita posebno.
Lum: Ali ekaj, mora da postoji neka radnja?
Purl vajcke: Otkud ja znam? Otkud ja znam da li postoji neka radnja?
Lum: Pa dobro, mora da postoji neki razlog zbog kojeg smo ovde.
Purl vajcke: Da, verovatno, ne znam.
Dua pauza. Lum se zbunjeno okree, Purl zagrize eernu repu.
Lum: Mora da postoji makar neki razlog. Ne moemo da budemo ovde tek tako.
Mora da postoji neko opravdanje, neto zbog ega smo ovde.
Purl vajcke: Nemam pojma.
Lum: ta bi mogao da bude razlog?
Purl vajcke: Lum...
Lum: Mislim, neto zbog ega bismo mogli da budemo ovde?
Pauza.
Purl vajcke: Pa dobro, moralo bi da bude neto emu bismo i mi mogli da
doprinosemo. Neto to bi postojalo zato to postojimo i mi...
Lum: Ali ta bi to moglo da bude?
Purl vajcke: Nemam pojma. Pauza. Moralo bi da bude neto to bi bilo ovde, to
bismo i mi bili, to bi ovde bilo zahvaljujui nama...
Pauza.
Lum: Dobro, ali ta?
Pauza.
Purl vajcke: Dete.
Lum ga zbunjeno gleda.
Lum: Molim?
Purl vajcke: Dete. Jedino mi ono pada na pamet. Pauza. Onda vie i ne bi bilo
vano postoji li nekakva radnja, onda to vie, ini mi se, vie i ne bi bilo tako vano.
Postojalo bi dete koje bi odnekud izalo i onda bi bilo tu. I to bi onda bilo ono
najvanije.
Lum: Dete, to bi bilo lepo. Nego...
Purl vajcke: Ja bih mogao da dobijem dete.
Pauza.

Lum: Hm. A ja?

Purl vajcke: Pa dobro, ti bi onda bio otac. A bio bih i ja.
Lum se odvue do plasta prua i bespomono sda na pod.
Lum: I ta sad?
Purl vajcke: Ne znam. Prosto, saekaemo sve dok ne dobijem dete.
Lum: Da, saekaemo sad to. Pauza. I kada e ga dobiti?
Purl vajcke: Lum!
Lum: Samo pitam. Ba se radujem.
Purl vajcke: Da, radujem se i ja.
Pauza.
Samohrani Klaus Alberts ulazi na scenu zdesna. Smesta prelazi preko scene, odlazi
nalevo i odande upuuje ukoen pogled ka plastu prua i tu potom ostane da stoji.
Samohrani Klaus Alberts: Lumu i Purlu. Moram da ispriam ovu priu.
Hilda!
Pauza.
Ja zaista moram da ispriam ovu priu.
ta mi drugo preostaje?
Lum i Purl gledaju ga upitno.
Sad u da ispriam priu, je l' moe?
Sad u da ispriam priu o smrti svoje erke, je l' moe?
Sad u da ispriam priu o smrti svoje erke Hilde, je l' moe?
Pauza.
O smrti svoje erke Hilde, je l' moe?
Pauza.
Purl vajcke: Pa, da, ako elite...
Samohrani Klaus Alberts: Hilda je dola kui iz kole, a ja sam napravio frikadele
sa pariskim argarepicama. Jeli smo, a ona je potom rekla: Frikadele mi se ne
sviaju, ali pariske argarepice su veoma ukusne. To je rekla. Dva minuta kasnije,
jedna pariska argarepica jednostavno mi je skliznula s viljuke i otkotrljala se pod
sto. I ja sam se dao pod sto, ali nisam je naao. Traio sam je i traio, ali, jednostavno,
nisam je naao. Pomislio sam: moda mi je skliznula u dep od pantalona (deava se
ponekad), ali ni tamo je nije bilo.
Nakon ruka proao sam hodnikom pored Hildine sobe, a ona je upravo razgovarala
sa svojim kanarincem Flicijem. Rekla mu je: Ti samo kreti, kretalice mala.
Otiao sam, zatim, u drugu sobu. Ni sam ne znam zato. U tom trenutku, Hilda je u
hodniku uzviknula: Idem na fiziko. A ja sam joj odvratio: Aha. Pauza. Onda je
otila. Nakon nekoliko minuta krenuo sam na posao. U parku sam proao pored nekog
grma. Tu sam spazio nekog psa, srednjeg rasta. Kopao je rupu u tom iblju. Zastao
sam i pomislio: kakvu li on to rupu kopa? Pas je svojim prednjim apama kopao jo
neko vreme, a onda je, nakon izvesnog vremena, prestao da kopa. Osvrnuo se zatim i
skrenuo do kante nedaleko odatle, zalajao dva puta, jo malo pronjukao i zamakao u
gusti. Ja sam nastavio dalje. Hilda je otprilike u isto vreme, biciklom prelazila put iz
Pomsena gde ivimo, ka Grostajnbergu, gde joj se odravao as fizikog. Odjednom
joj se neto ispreilo na putu i Hilda je pokuala da to izbegne i pri tom je sve sa
biciklom zavrila u jarku. To i nije bilo tako strano, poto se nita nije desilo. Ustala
je iz jarka i pogledala ta joj se to ispreilo na putu. Bila je to baena kartonska aa iz
nekog fast-food restorana. Na ai je isprintan bio lik nekog plavog oveuljka, a
pored, u oblaiu za tekst pisalo je: get crazy! get juicy! get cool! Hilda je podigla
au, ba je zanimalo ta je lik: ivotinja ili ovek? Ali to uopte nije bilo tako lako
razaznati: lik niti je bio ovek, niti ivotnija. Ve jednostavno, nekakav smeni, plavi

10

oveuljak sa irom otvorenim, okruglim oima. Tu je Hildu pokosio srebrnosivi

Subaru i bila je na mestu mrtva. U to vreme, ja sam sedeo na klupi u parku, upravo
istresavi svoju cipelu u koju je upao kameni. I nakon to sam cipelu ponovo obuo,
shvatio sam da je kameni jo uvek unutra, mora da ga nisam dobro istresao.
Dua pauza.
Lum: I onda?
Samohrani Klaus Alberts: I onda nita!
Lum: Ali to nije nikakva pria!
Samohrani Klaus Alberts: Jeste, to je pria koju sam hteo da ispriam!
Lum: Ali kakve to veze ima jedno s drugim?
Samohrani Klaus Alberts: Nikakve!
Lum: Zbunjeno. Ne razumem.
Samohrani Klaus Alberts: Ali to je upravo to!
Lum: ta?
Samohrani Klaus Alberts: Toliko dugo sam razmiljao o tome, jer ni sam nisam
najbolje razumeo. Nisam mogao da pronaem nikakvu vezu. No, onda mi je
odjednom sinulo!
Lum: ta?
Samohrani Klaus Alberts: Da ne postoji nikakva veza! Hilda je umrla, eto i to se
deava. Pauza. Najpre, tu su pariske argarepice, zatim pas kopa rupu, zatim
Subaru je srebrnosiv, a ja, istovremeno, u cipeli imam neki kameni i onda se negde
drugde u vasioni neto desi, u isto ili, pak, u neko drugo vreme, a da ovek o tome
pojma nema.
Pauza.
Samohrani Klaus Alberts: Da, tu pomoi nema!
Tiina. Lum, Purl i samohrani Klaus Alberts sede, tj. stoje unaokolo i zbunjeno
gledaju u pod. Tiina, tj. stajanje unaokolo traje preterano dugo, a minut potom:
Samohrani Klaus Alberts: Ali da ovo nisam ispriao
Postao bih robot bola.
Da ovo nisam ispriao
Postao bih robot bola.
Da ovo nisam ispriao
Postao bih ipak robot bola!
Lum: I vi ste upravo zato i ovde da biste ispriali?
Samohrani Klaus Alberts: Da. Pauza. Eh, ne znam. Pauza. Nita ne razumem.
Pauza. Verovatno sam ovde iz istog razloga kao i svi ostali tek tako.
Purl vajcke: Mi nismo ovde samo tek tako. Mi smo ovde zato to emo dobiti dete.
Samohrani Klaus Alberts: Dete?
Purl vajcke: Da. Jedno koje e po roenju najpre biti malo, a onda sve vee.
Lum: Da, ba jedno takvo.
Samohrani Klaus Alberts: Jeca. To je dobro znati.
Tiina.
Zauje se huk male sove.
Samohrani Klaus Alberts: To je Flici, kanarinac. Gladan je.
Samohrani Klaus Alberts podigne mlitavu ruku u znak pozdrava, potom povijenih
ramena odlazi sa scene udesno. Pauza.
Lum: Jesi li razumeo ono sa psom?
Pauza.
Purl vajcke: Pa dobro, pas je kopao rupu.
Pauza.

11

Sestra Inge, zaogrnuta crvenom kabanicom, zdesna ulazi na scenu. Zastane i za sebe
izgovara ono to sledi. Lum i Purl vajcke posmatraju je ljubopitljivo.
Sestra Inge: I tako su, eto, sedeli i ekali da se desi ta god da se desi. Zvezde su
kruile nebom, vreme je prolazilo kao to to uvek ini, kao to je, uostalom, i red. No,
iznenada, kako to ve sluaj katkad nalae, njih dvojica pronalaze neto: cedulju.
Sestra Inge odlazi sa scene udesno. Lum i Purl vajce zbunjeno gledaju za njom.
Lum: Mi smo, navodno, otkrili cedulju?
Purl vajcke: Ne znam ni sam... Mogue da misli na onu to tamo stoji itavo vreme.
Pokazuje na zguvanu cedulju podno plasta prua.
Lum: Aha. I ta sad?
Purl vajcke: Moda neto pie na njoj? Zagrize eernu repu.
Lum pokuava da ustane. Usled njegovog invaliditeta, to je veoma dug i muan
proces koji deluje kao da je koreografisan, no, ini se da pokreti podleu sopstvenim
zakonima (pokreti su tako osmiljeni da najpre deluju kao neuspeli pokuaji, no, taj
neuspeh kao da polako otvara mogunost iz koje se uspeno raa pokret). Da se
proces zavri potrajae, a da se i Lum, konano, uspravi. Lum se cedulji potom
priblii za korak, sagne se i podigne je (takoe s puno muke, ali mnogo lake u
odnosu na prethodni pokuaj). Odmota je i dva puta je okrene.
Purl vajcke: I ta je?
Lum: Izgleda kao stranica pozorinog komada.
Purl vajcke: Bie da je to stranica iz ovog pozorinog komada! Kakva boanstvena,
tupava sluajnost! Kakva srea! ta pie?
Lum: Izbezumljeno gleda u papir. Ne znam.
Purl vajcke: itaj ve jednom! Moda pie kada emo dobiti dete!
Lum: Izbezumljeno gleda u papir, a u nekom trenutku pusti da mu i ruke vise. Ja... Ja
sam samo idiot... Ja sam u ovom komadu samo idiot. Pauza. Purl vajcke ga gleda
ljubopitljivo. Purl, izgleda da ne umem da itam. Evo me u komadu i ta sam idiot!
Sakati idiot koji ne ume ak ni da ita!
Purl vajcke: Ne ume da ita?
Lum: Ne, izgleda da ne umem...
Purl vajcke: Ali, Lum... To to ne ume da ita... To nije strano. Ne moe zbog
toga da bude idiot.
Lum: Ma hajde! Ja sam ovde samo zato to je komadu potreban idiot. Sakati idiot
koji nita ne ume ak ni da ita! To sam ja...
Purl vajcke: Ali, to nije istina! Ti si ovde zato to e dobiti dete. Dete koje emo
dobiti mi, ono je, takoe, i tvoje. Zato smo ovde...
Lum: Misli?
Purl vajcke: Pa, naravno.
Pauza.
Lum: Promuklog glasa. Moda si u pravu. Pauza. Je l' moe da mi proita? Moda
pie kada emo dobiti dete?
Purl vajcke odlae eernu repu u stranu i uzmima list papira. Dok ita ono to
sledi, to se zaista i deava:
[Purl vajcke ita i ovu reenicu. Za to vreme, na sceni se zdesna pojavljuje neman s
kineskom vazom i zbunjeno odlazi na sredinu scene; deluje potpuno izgubljeno.
Neman: Vie u vazu:
Moj otac je svemirsko ubre
Moja majka je svemirsko ubre
Ja sam svemirsko ubre.
Moj nekadanji nastavnik engleskog je svemirsko ubre

12

Kao i nastavnik matematike.

Vetar je svemirsko ubre
I svetlo
I dim.
Svemirsko ubre!
Mojeg srca otkucaji
Televizijski programi
O mojoj socijalnoj kompetenciji
Svemirsko ubre!
Nai jadi svi
Nadanja i bli
Lastaviji cvrkuti:
ubre! ubre! Svemirsko ubre!
Drvo u dvoritu
Grm u pustari
Na livadi trave vlat
Svemirski otpad!
Svi nai zeii
Uice i nosii
Svetla u noi
Uz spana krompir
Svemir, svemir
Noevi i viljuke
Kande i kljove
Kaine i Avelje
Izgradnja kule vavilonske
Svemirsko ubre!
Sve, sve!
Svemirsko ubre!
Svemirsko ubre!
Svemirsko ubre!
Neman, zbunjena, odlazi sa scene udesno. Nakon toga, Purl vajcke prestaje da ita i
vrti se nervozno]
Pauza.
Lum: Rezignirano. ta... ta sad to treba da znai?
Purl vajcke: Ne znam... Ali o naem detetu ne pie nita...
Lum: Ali, moralo bi makar...
Purl vajcke: Ne znam ni ja... Kasnije... Kasnije, kada se uspostavi kontekst... Ako
kontekst uopte bude i postojao... Razumeemo tada...
Lum: Misli?
Purl vajcke odlae papir u stranu i uzima eernu repu. Nervozno je presee
pogledom. Zauje se huk male sove.

13
III. ASTRONOMIJA UASA

Na stativu, na sceni s leve strane tanjir satelitske antene. Pomou vie kablova
povezan je s aparatom u obliku kutije koji je tu odmah pored. Kabl mikrofona
ukljuen je u aparat. Mikrofon lei na podu, pored tanjira satelitske antene.
Tehologija naprave zasniva se na mogunosti da tonske signale pretvara u radio
talase koji, pak, doseu duboko u vasionu. U centar satelitskog tanjira ugraen je
crveni laser, koji se pali kad naprava alje signale (signali se alju pritiskom na
najvee, najcentralnije dugme). Laserski zrak uperen je u samo sredite tavanice
gledalita i sam po sebi nije neophodan, osim za optiko naglaavanje procesa koji se
odvija. Iza naprave nalazi se, jedva vidljiv, mali plast prua. Tamo i dalje sedi Purl
vajcke. Lum sedi ispred njega na podu i ne vidi se. Upravnik toka (UT), zaogrnut
crvenom kabanicom, stupa na scenu sleva.
UT: Zabava. Prodere se.
Samo da ne zavlada praznina.
Pauza.
Kaem to sada ovako i moda isprva deluje nerazumljivo, no, voleo bih, ukratko, da
pokuam da objasnim ta, zapravo, mislim. Trebalo bi i ovo da znate: sa dvanaest
godina, leao sam nou u krevetu. (Do sada je sve sasvim normalno). Ali te noi,
nisam mogao da zaspim i zijao sam u tamu pred sobom. U nekom trenutku pomislio
sam: to je, dakle, sada, to. I to ba sada.
Spopade me, tada, neverovatan strah, strah od smrti, ne znam kako to da objasnim:
strah od toga da u nestati u univerzumu; toliko sam se uplaio, dok sam leao i
pomislio sam: ba sada. Ba je bilo gadno. Shvatio sam da moram da promenim svoj
ivot, da moram nekako da ga promenim, da se to nikad vie ne dogodi, da se takav
jedan trenutak nikad vie ne ponovi. Tada sam se bacio na sportski aerobik, kao i na
golf i indijaku, uputio na splavarenje brzacima, trenirao breakdance i brzopotezni ah,
skateboarding, mini-golf, windsurfing, bacanje balvana s ramena i curling, trenirao
squash, jahao ponija, bavio se freeclimbingom, namazan uljem rvao u ringu i igrao
petank, bavio se lovnim streljatvom, sankao u woku, igrao vaterpolo, trenirao
downhill biciklizam, maoretski ples i show dance, borbe u koridi, tipp-kick, gaao iz
luka i strele, bavio se gimnastikim akrobacijama disciplina toak. Pohaao batik
kurseve, bio lan hardrock coverbenda, bio u Udruenju maketara, radio na jednom
slobodnom radiju, bio u Udruenju nemako-turskog prijateljstva, u Uniji mladih i
Mladim socijalistima. Nakon mature, izuavao sam: kognitivne nauke, sistem
klimatizacije za zgrade, jezik i kulturu Tibeta, ekotrofologiju, romanistiku iberijskog
poluostrva, dizajn pakovanja i vazduhoplovni inenjering, dramaturgiju i dramsko
pisanje na Univezitetu umetnosti, urban management, tehnologiju obrade drveta i
plastike, Evropske studije, predkolsku i kolsku pedagogiju, bioinenjering, fagot,
nauno novinarstvo, psihologiju uspeha u biznisu i obrazovanju (ovo drugo osnovne
studije), studirao tehnologiju mainogradnje, za nastavnika engleskog u osnovnoj
koli, administraciju u umetnosti i medijima, nanostrukture, pomorske komunikacije,
teorije kulture sa teitem na istoriji, prostorno planiranje, luikosrpski, kao i dizajn
pedagokih sredstava. Zavrio praksu kod EADS u Fridrihshafenu, u berlinskim
gradskim novinama Zitty, kod Snogard Computers GmbH, u gradskom pozoritu u
Kemnicu, u FuP Kommunication, u jednom call-centru Deutsche Bahn u Koblencu, u
redakciji asopisa Neon, u gerontolokom centru St. Vincenz u Bad Ripoldzau, u firmi
industrijskih motora i rezervnih delova Hermansdorf, kod Kopps Coiffure u Davosu,
zavrio praksu u prodavnici bicikla Sauerborn i u firmi CeNano GmbH&Co. KG, u

14

prodavnici prehrambenih namirnica Milla i u utoj tampi Bild am Sonntag. Radio

kao animator u Robinsonclubu na Fuertaventuri, backpackovao po Australiji, ileu,
Zauerlandu i Junoj Francuskoj, radio kao brodski kuvar na kruzeru Aida, zavio
semestar u Limi i Salcburgu, bio stipendista DAAD-a u Vajomingu, dobio radnu
stipendiju za biciklistike tehnologije kulturne fondacije Sachsen, nagradu za mlade
talente prvu flautu grada Hatingena, izdavao alternativni asopis Serijske tendencije,
imirglovao i izbajcovao sav nametaj u svom stanu i selio se sve sa nametajem 14
puta, pomagao pri berbi jabuka u Zarlandu, kupovao i prodavao kampere i jet-skije na
internetu, isprogramirao jednu kompjutersku igricu u kojem je onaj ko igra DJ i u
galaksiji po imenu Ultrion organizuje pljakake napade, ali ima i seksualne avanture,
pri emu za avanture mora da odgovori na izvesna pitanja, snimio kratki film
Gospoa Miler je usamljena u kojem jedna starija gospoa u berlinskoj
starogradnji, vazda moli svoje komije studente da joj kupe kafu, a na kraju se
ispostavi da ona uopte ne pije kafu, ve to radi samo da bi s nekim askala,
bloggovao sam i twitovao, isprobao alternativne stilove ivljenja, plastiniranje i
uzgajanje eri-paradajza i biu iskren ne kajem se. Naprotiv. Za onaj trenutak straha
koji sam onomad doiveo, a koji preti da prodere sve u oveku, ostao sam, sreom,
uskraen. Jedino nou, pre nego to bih zaspao, strahovao sam nakratko da e, dakle,
da e moje bie ponovo da oseti ono od pre, da e se taj trenutak vratiti, no, onda
zaujem kako moj kompjuter u tami tiho kri i zuji i smiruje me saznanje da on (i to
tokom cele noi) besplatno downloaduje kojekakve stvari sa interneta. To me smiruje
i pomae mi da zaspim.
ta hou da kaem? Re je o tome da treba voditi ivot koji nije muan. I ja verujem
da sam nauio da ispunjen ivot zavisi iskljuivo od jedne jedine stvari zabave.
Formulacija je, naravno, preotra. Hou da kaem da od toga i zavisi da li e praznina
da zavlada ili ne i da li e ovek da je osetiti da, radi se i o tome. Samo da ne
zavlada praznina! To, kad me pitaju, uvek kaem.
Uostalom, to je ovde moj zadatak: zabava. Ja sam ovde upravnik toka. ta to znai?
ta to treba da predstavlja? Tu sam da bih onom postojeem obezbedio strukturu,
malo ga moderirao. elim da nam, ovde, svima bude prijatno, da bude pomalo i
informativno i da se veeras sve odvija po planu... A ta ete vi ovde?
Lum: Ja sam Lum.
Purl vajcke: Purl vajcke.
UT: Pitao sam: ta ete vi ovde?
Purl vajcke: Mi...
UT: Pitao sam: ta ete vi ovde?
Purl vajcke: Mi... Mi smo likovi... U ovom pozorinom komadu...
UT: Likovi! Nema ovde nikakvih likova!
Purl vajcke: Ali mi...
UT: Vas, ovde, uopte nema! Vi se, ovde, uopte ne pojavljujete!
Purl vajcke: Ali mi emo dobiti dete!
UT: Dete! Kakvo dete? Niko ovde nee dobiti nikakvo dete!
Purl vajcke: Hoe. Lum i ja, mi emo dobiti dete. Zato bismo inae bili ovde?
UT: Vas ovde uopte nema! Niti ete dobiti dete vi se ovde uopte i ne pojavljujete!
Purl vajcke: Ali ve smo se pojavili. Gde bi to onda trebalo da se pojavimo, ako
ve ne ovde?
UT: Ja sam upravnik toka u ovom komadu i moete mi verovati meu nama vi se
ovde ne pojavljujete! To je sasvim sigurno!

15

Lum: Ali mi se pojavljujemo, zar ne?1

UT: Ne, sasvim sigurno! ta ste vi uopte: dva homo-mutanta! Zato biste se ba vi
pojavili ovde, mutanti, vi ak nemate ni svoj homepage!
Lum: Ali...
UT: Nema ali! Nije nita lino, ali deca se ovde ne raaju. Mi, ovde, elimo da
damo re istorijskim i medijskim linostima. elimo da ujemo njihove prie, njihove
namere elimo da saznamo ta motivie ljude?! Nas jo zanima: ta ljude pokree,
ta ih dotie?! Kako sa svojim ivotom izlaze na kraj, a kako sa svojom okolinom?!
To nas zanima. O tome se ovde radi. A zatim, naim gostima elimo da pruimo
priliku da svoje namere pomou ove naprave ovde... Pokazuje na tanjir satelitske
antene... Poalju u svemir kako bi oni tamo mogli da saznaju: ta nas ljude motivie,
ta nas pokree, ega se plaimo, za ime udimo, emu se nadamo, kakav nam je
puls, ukratko, ko smo mi uopte?
Lum: A ta je s nama?
UT: Ne ljutite se na mene, ali vi ovde nemate nikakvu funkciju iz jednog
jednostavnog razloga budui da se vi ovde ne pojavljujete. Nisam to smislio ja, ja
sam ovde samo da bih se zalagao za opte dobro, da bih svemu obezbedio kakvutakvu strukturu.
Stoga, zadovoljstvo mi je da kao prvo, pozdravim: debelu enu koja je bila gost u
talk-show emisiji Brit.
Debela ena koja je bila gost u talk-show emisiji Brit, pojavljuje se na sceni zdesna.
UT: Dobrodoli! Pauza. Moda da nam najpre kaete neto o sebi?
Debela ena: Da. Ja sam, dakle, debela ena koja je jednom bila gost u talk-show
emisiji Brit.
UT: Samo da ne zavlada praznina! Priajte nam jo!
Debela ena: Ja sam, eto, bila pozvana kad je tema bila Punaka i taka ili sramota?
I bila sam trea na redu. Stoji, dakle, tako, kao ja sad ovde, najpre iza kulisa i, na
odreeni znak, ue pred publiku. Ja sam, eto, onda sela i publika je apludirala i
navijala.
UT: I onda?
Debela ena: Onda mi je gost, koji je bio pre mene, rekao: Toliko si debela! Kada
bih s tobom morao u krevet, plaio bih se da mi ne zgnjei jaja.
UT: I ta ste Vi na to odgovorili?
Debela ena: Ja, eto, na to nisam odgovorila ba direktno. Pauza. Bio je to svojevrsni
nesporazum budui da ja do tada, eto, uopte nisam ni razmiljala o seksu sa nekim
gostom iz talk-show emisije. Ali ja sam, ovaj, smatrala, kako da kaem: smatrala sam
(smatram i dalje) njegov strah ne ba sasvim opravadanim, no, takoe smatram da je
opravdano artikulisati tu vrstu straha kad ga ovek ve poseduje nezavisno od toga
da li je takav strah po sebi opravdan ili nije.
UT: Ali kako ste vi na to odreagovali?
Debela ena: Ne znam ni sama: ispriala sam ono to mi je vano, ono to sam
ionako htela da ispriam. O trenutku koji sam doivela nekoliko meseci pre snimanja.
Bila sam u kupovini, bilo je veoma hladno... na kratko sam zastala u ulici u kojoj
ivim: isto da spustim kese... i bilo je veoma svetlo budui da je bilo veoma hladno;
pri sputanju kesa, zatvorila sam na trenutak oi i na trenutak sam se osetila kao...
zvuae, verovatno, smeno, zato to sam tako debela... ali na trenutak sam se, eto,

1SVE SE POJAVLJUJE I PST! VE GA NEMA.

16

osetila kao da sam ruin grm. Kao ruin grm s korenom koji prodire u zemlju, koji se
sve vie grana, do najfinijih ilica, duboko, sasvim duboko u zemlju. I za trenutak,
kao da sam, kroz koren, osetila fluidnu unutranjost zemlje, uinilo mi se da kroz
korenje mogu da osetim kako se zemlja kree, ali ne ravnomerno, ve kako vrluda,
kako vrluda vasionom budui da nije okrugla kao lopta, ve neravnomerno, poput
krompira, kao kakav propali krompir... i ba u tom trenutku, uinilo mi se da mogu da
osetim ba to... i u tom trenutku, osetila sam da sam jedno sa zemljom i to je za mene
bilo veoma uteno. Pauza. A to onda nije bilo emitovano u montai su izbacili taj
deo.
UT: Izbacili?
Debela ena: Pa eto, na kraju se uopte nisam ni pojavila u emisiji. Izbacili su itav
moj nastup.
UT: Uopte niste emitovani?
Debela ena: Ne, umesto toga, emitovali su drugog gosta, izvesnog bankarskog
slubenika, srednjih godina (inae, veoma simaptian gospodin). On je za osam
nedelja oslabio trideset kilograma.
UT: Trideset kilograma za osam nedelja!
Debela ena: Da. Smislio je novu metodu koja je, kako tvrdi, svojevrsna
autourinoterapija.
UT: Sopstvenim urinom?
Debela ena: Deluje gadno, ali navodno, veoma je zdrava. Svaki put kad bi osetio
glad, on bi popio au svog urina. Nakon toga, tvrdio je, ne bi vie imamo nikakav
apetit. I na taj nain, oslabio je zaista trideset kilograma za osam nedelja, to je ve
poprilino. Zato i nisam ljuta to me nisu emitovali, jer za mene je upravo trenutak
koji sam doivela, predstavljao toliku utehu, te verujem da bi ta pria mogla i drugima
da pomogne. Meni je, zapravo, stalo do toga da pokaem da ak i u ovom propalom
svetu, postoje trenuci utehe2, budui da ni sm nastanak sveta nije u potpunosti
savren. I kad ovek to zna, kad zna da se uprkos svemu, ili upravo usled svega toga,
moe oseati zatieno, to je vano budui da ovek s tim, jednostavno, ne moe
stalno da se nosi. Ponekad je potrebna mala uteha, jer to je ljudski. Zato bih ba to
rado poslala putem vae naprave.
UT: Nemojte, molim vas, pogreno da me razumete, ali, dolo je, naime, do
nesporazuma. Mi, ovde, re elimo da dmo istorijskim i medijskim linostima i mi
smo, naravno, poli od toga da ste vi gostovali na televiziji. vi se, u izvesnom smislu,
niste pojavili i vas, u tom smislu, uopte, i nema, budui da vas nisu emitovali. Vi ste,
da tako kaem, niko i nita, kako se to ve kae. Pauza. Mislim da ete vi to razumeti.
Da smo to ranije znali, da vas uopte nisu ni emitovali, mi bismo, naravno, i vas i nas
potedeli ovog neprijatnog trenutka...
Pauza.
Debela ena: Da, razumem. Nije mi bila namera da vas obmanjujem. Trebalo je da se
prethodno preciznije izrazim. Izvinjavam se.
UT: Dobro, nije toliko strano. Za nas je to jedna neprijatna situacija i, u sutini,
morali bismo da opozovemo va nastup no, to nije mogue...
Debela ena: Da... Izvinite, molim vas, zbog itave situacije... No, najbolje e biti da
ja sad, jednostavno, samo odem, a vi, jednostavno, nastavite dalje, kako bi me ljudi
to pre zaboravili i mene onda, u tom smislu, vie nee biti.
UT: Hvala na veoma dubokoumnim predlozima!

PTICE NE POSTOJE. ONE LETE IZNAD KUA.

17

Debela ena: Izvinite... Brzo i neupadljivo, koliko je to u njenom sluaju mogue, ona
odlazi udesno sa scene.
UT: Pozdravimo, dakle, naeg prvog gosta: amerikog istraivaa Konstantina
Samjuela Rafineska! iveo je od 1783. do 1840. Dobrodoli!
Konstantin Samjuel Rafinesk ulazi na scenu zdesna.
Rafinesk: Zdravo.
UT: Gospodine Rafinesk, elim odmah da vam kaem jedno: mi, ovde, ne elimo
nikoga da obmanjujemo, a vi, kao na gost, imate pravo da znate zato ste danas
ovde. S jedne strane, pozvali smo vas, naravno, kao istraivaa, a s druge, naravno,
kao nekog... Kako bi se to moglo rei... Ko se pogubio! To kaem samo zato da biste
znali na emu ste.
Rafinesk: Pa, dobro, okej...
UT: To ne bi trebalo da vas uznemirava.
Rafinesk: Dobro, u redu.
UT: Moda da najpre kaem neto o Vama. Kao istraiva, delovali ste u mnogim
oblastima, recimo kao botaniar, ihtiolog, ali, zato ne rei i to u oblasti istraivanja
indijanskih jezika. Vai savremenici, meutim, nikada vas nisu ozbiljno doivljavali.
Rafinesk: Da, pa dobro, to je tano, ali...
UT: Opisali3 ste bezbroj riba i biljaka? Vai savremenici smatrali su (a danas je,
uostalom, i nauka istog miljenja) da sve to ste, zapravo, uinili, bilo je to to ste
novootkrivenim vrstama podarili nova imena.
Rafinesk: Ne, to nije sasvim tano...
UT: Nego?
Rafinesk: Znam, to se stalno ponavlja, no, posredi je veliki nesporazum. Pojasnio
bih, ako mi dozvolite?
UT: Upravo zbog toga ste i ovde!
Rafinesk: Dakle, jednog majskog dana, 1835. bio sam na putu to mi je ve
dugogodinji obiaj, u blizini Apalaa, pretraujui jedan umski proplanak u potrazi
za retkim i neotkrivenim biljkama. Na proplanku je rastao livadski korov, tzv.
kukaviji cvet, rastao je, da tako kaem, nekonstrolisano. Budui da nieg drugog i
nije bilo, u nekom trenutku seo sam da pojedem svoj sendvi sa mortadelom i
krastaviima. Pri otpakivanju, krastavi je ispao iz sendvia i zagubio se negde
meu kukavijim cvetom. Traio sam ga, ali ga meu kukavijim cvetom nisam
pronaao. I dok sam rovario po kukavijem cvetu, najednom mi je sinulo da jedan
kukaviji cvet s drugim, naime, nema nieg zajednikog! Cvetovi jesu iste boje, ali
samo ako se ovek ne zagleda ba detaljno. Paljivo sam osmotrio to cvee i to sam
preciznije gledao, postajalo mi je sve neprijatnije. Prilikom preciznijeg posmatranja,
to cvee nije imalo nieg meusobno zajednikog, bilo je, dakle, sasvim razliito. Tad
mi je sinulo da nauka pokuava da uvede red tamo gde reda uopte i nema! Priati o
neemu to, uzgred budi reeno, uopte nije istinito, samo da bi se prialo! Shvatio
sam da nauka, u sutini, pokuava da u itav haos unese harmoniju! Trao sam van
sebe proplankom i uopte vie nisam mogao da se smirim.
UT: Sada biste morali da nam kaete ta je, ovaj, to saznanje predstavljalo u
kontekstu vaeg rada!
Rafinesk: Shvatio sam da svaka pojedinana biljka, svaka pojedinana ivotinja mora
da bude opisana! Tako i nikako drugaije! Tu, na proplanku, smesta sam poeo da

SEAM SE PILETA, KAKO BEZ GLAVE TRI PRANJAVIM DVORITEM.

18

zapisujem i imenujem svaku biljku! Do kraja svog ivota, istraio sam 114 kvadratnih
metara zemljine povrine!
UT: Zbog ega su vas onoliko ismevali!
Rafinesk: Pa ta? Ja sam istraiva. Nije sve u slavi i priznanju. Re je o tome da
ljude ne bi trebalo da smatramo za glupake, da prestanemo da im serviramo bajku
kako je svet ureen i da je sve u redu kad nita nije u redu! Svet je u haosu!
UT: U redu, gospodine Rafinesk. Pauza. Kad smo ve tu gde jesmo, zanimala bi me i
sledea tema: vi ste 1836, na drevnom prajeziku objavili knjigu mita o nastanku sveta,
takozvani Walam Olum. U meuvremenu, ispostavilo se da je re o falsifikatu, dakle,
da taj tekst, nisu sastavili Indijanaci, ve lino vi.
Rafinesk: Ne, ve je i tu opet dolo do izvrtanja injenica, moram, dakle, da
pojasnim: ja nikad nisam tvrdio da su Indijanci napisali taj tekst!
UT: I zato ste ga onda napisali na indijanskom jeziku?
Rafinesk: Ne, ne, morau da razjasnim i to, u jednom mitu, u jednom mitu o nastanku
sveta, re je, dakle, o nastanku svega.
UT: Da, potpuno ste u pravu!
Rafinesk: Pa, eto, kada sam pokuao da zapiem istinu, istinu o svemu a to bi
morao da bude prioritet ubrzo sam shvatio da na jezik funkcionie poput nauke:
rei tvrde da znae neto posebno, a zapravo one do te mere sve pojednostavljuju da
se nita vie ne da prepoznati!4 Stolica nije jednostavno stolica, postoje najrazliitije
vrste stolica...
UT: Ma, kakva stolica? Kako ste uopte doli do stolice?
Rafinesk: Uzmimo, evo, ovo prue, ovde. Pokazuje na plast prua gde sedi Purl
vajcke. Nije to tek neko tamo prue!
UT: Nego ta je?
Rafinesk: Njega, eto, ini jo neto, ine ga granice, pogledajte. Klekne i krene da
prebira po pruu. Purl vajcke prilino je iznerviran, ali ini se da Rafinesk to i ne
primeuje. A na granicama su iglice, mnogo iglica, a na svakoj granici mnogo
razliitih. A na ovakvom pruu ima buba, prljavtine itd, a sve se to sastoji od atoma i
drugih stvari.
UT: Odakle Vam sad bube?
Rafinesk: Pa, ne znam ni sm, moe biti da ima i buba.
UT: Moe biti?!
Rafinesk: Pa, dobro, onda nema buba. Ali ono sa granicama i iglicama i atomima
to stoji.
UT: ta hoete time da nam kaete?
Rafinesk: Da se ovakvo prue ne moe jednostavno i samo nazvati pruem! Potreban
je jezik ije rei ne znae samo: iliili, ve istovremeno mogu da znae:
ii! Re koja e u svakom plastu prua zaista precizno obuhvatiti svaku granicu i
svaku iglicu i svaku bubicu i svaki atom.
UT: Kakve bubice, gospode boe!
Rafinesk: Da, ili, pak, nikakve bubice, ali, svakako jezik koji znai sve! Svojevrsni
prajezik! Tu sam, nastanak sveta, poeo da opisujem jezikom koji se sastoji od
glasova koji istovremeno mogu da znae i sve i nita! Nikad nisam tvrdio da su tekst
napisali Indijanci! Hteo sam samo da pronaem jezik koji bi svetu priliio!
UT: Aha. To sve zvui sjajno. Ali vi nam neto preutkujete.
Rafinesk: Kako to mislite?

KOKOS PALME I DRUGE STVARI KOJIH ZAPRAVO I NEMA.

19

UT: Radi se, naime, o tome da ste vi taj tekst potom jo i preveli na na, kako ga vi
zovete pojednostavljeni jezik! Time ste uinili upravo ono to ste drugima zamerali:
sve ste ponovo pojednostavili!
Rafinesk: Da... Sluajte... Priznajem da to i nije ba bilo najpametnije... Radilo se,
naime, o tome... Da... Radilo se o tome... O tome da sam taj tekst, tekst na prajeziku,
dao svojoj majci koja se oduvek interesovala za ono ta ja radim. Onda ga je proitala,
no, poto ga je proitala, sneveselila se. Nije ga razumela. Rekla mi je: Ne razumem,
ja sam jednostavno prestara za te moderne stvari. Nju je veoma rastuilo to to nije
razumela. Pauza. Toliko mi je bilo ao, bila je tako razoarana! Pauza. I ja sam za
nju, potom, taj tekst preveo na normalan jezik kako bi ona mogla da ga razume...
UT: ime ste sve ponovo pojednostavili i na izvestan nain obmanuli vau majku i
sebe, kao uostalom i sve!
Rafinesk: Eto... Da... Ja bih... Verovatno ste u pravu... No, bilo je, znate, to da se ona,
naime, veoma radovala... I nekako...
UT: Vama je, dakle, vaa gospoa majka bila vanija od istine!
Rafinesk: Ne bi se to ba moglo tako... Ja... Ja ne kaem da je to bilo ispravno, samo
to...
UT: U redu. Da zakljuimo, dakle, s porukom koju ete izgovoriti u ovaj aparat, kako
bismo je poslali u svemir. ta biste voleli da kaete?
Pauza.
Rafinesk: Ja bih, eto, rado rekao... Ja bih rado rekao ono od malo pre, da...
UT: To biste voleli da kaete? Onda bolje recite da ste mamin sini
to je makar uverljivo.
Rafinesk: Ali... Eto...
UT: Sluajte, ja nisam ravnoduan prema onome to ovde radimo. Ovo ovde je moj
zadak i bio bih vam zahvalan kad biste ga i vi tretirali ozbiljnije. Ne bih voleo da
kaete neto u svemir u ta i sami, na kraju krajeva, ne verujete. Mi, ovde, ne pravimo
budale od sebe.
Rafinesk: Ne, ja sam veoma ozbiljan, ak i kada... No, dobro, istina je da ja, zaista,
veoma volim svoju majku. Pauza. Moda bih u vau napravu zaista mogao da
izgovorim sledeu reenicu: Majko, volim te. Ili neto tome slino. To je iva
istina.
UT: Da, ali ipak ne, sve je to sjajno i bajno, ali to je mnogo mnogo je. Treba poi
od pretpostavke da potencijalni primalac nae poruke, uopte i ne govori na jezik i da
najpre mora da ga deifruje to vie ima da se deifruje, to je tee. Informacija zato
mora da bude to je mogue preciznija, to je mogue saetija! Iskazana jednom
reju!
Rafinesk: Ali kako sve to da samem u jednu re?
UT: Pa vi, na primer, recite jednostavno: majko ili mama!
Rafinesk: I vi mislite...
UT: Naravno, to da ne? Ja u sada pritisnuti ovo dugme, a vi onda recite tu re.
Panja!
Upravnik toka potura Rafinesku mikrofon, potom, pristisne najvee i najcentralnije
dugme na napravi: pali se laserski zrak uperen u smo sredite tavanice gledalita.
Upravnik toka ohrabrujue klimne glavom u pravcu Rafineska.
Rafinesk: Mama.
Upravnik toka nanovo pritisne dugme, laserski zrak se ugasi.
UT: Gospodine Rafinesk, hvala vam od sveg srca to ste bili gost u naoj emisiji!
Rafinesk: Ja vama zahvaljujem!

20

UT: Dovienja! Dobronamerno spusti svoju ruku na Rafineskova ramena. Samo da

ne zavlada praznina!
Rafinesk klimne glavom, smeka se, pomalo izvestaeno i potom odlazi sa scene
udesno.
UT: Pozdravimo politiara Ronalda Pofalu!
Na scenu zdesna stupa pravi Ronald Pofala (moe biti zamenjen i nekim drugim
politiarem).
UT: Gospodine Pofala, dobrodoli!
Pofala: Zdravo, da, zdravo...
UT: Znate, vi ste ovde da nam iznesete vae namere!5
Pofala: Da. Da. Zato sam i uao u politiku.
UT: Dakle izvolite!
Pofala: U sutini, stalo mi je do toga da, konano, prestanemo
Da zamajavamo ljude! Moramo, konano, da prestanemo s tim!
Moramo, konano, da prestanemo ljude da zamajavamo time da je penzija sigurna!
Da e trina ekonomija drave blagostanja opstati takva kakva je!
Da e sistemi socijalne zatite opstati zauvek onakvi kakvi su!
Moramo da prestanemo da zamajavmo ljude injenicom da se drava blagostanja jo
uvek d spasiti! A drava blagostanja samo to se nije raspala u jedno veliko nita!
Raspada se trina ekonomija drave blagostanja, sistem socijalne zatite!
I sve to je bilo nestaje, ljudi i ivotinje,
Biljke, dim i praina, zatita ivotne sredine i emigrantsko poreklo...
Pa i automobilska industrija! Univerzum se iri bre,
Nego to kree se svetlost, prostor i vreme proimaju jedno drugo u potpunoj tami
I ova republika skuplja se, u toj neshvatljivoj venosti, u jednu taku,
Sistemi socijalne zatite skupljaju se u toj neshvatljivoj venosti u jednu taku,
Koja davno ve prestala je da postoji, i ve je nestala, nestala,
O emu jo da priam, nestaje i moj govor, to izlazi iz mojih usta,
I nestaju i moja usta pa i ja u svetu po kojem hodim
Poput idiota, punog ljubavi, dok zvezde u eksploziji postaju ista vatra
Iskra zavitlana u svemir, na mesto koje nikom ne predstavlja interes,
Ve iskljuivo oaj i kad ta svetlost stigne do nas, vie nema
Do koga da stigne, samo praznina, galaksija koja se uvre u crnu rupu,
Koja sve usisava i negde drugde nastaje zvezda i pit! Eksplodira
Dok jedna galaksija prodire drugu u kojoj je moda pre milijardu godina
ivela neka riba na etiri noge u nekoj bari, po imenu Peterhen,
Ili nekako sasvim drugaije, to nikoga ne zanima budui da nikoga nije bilo
Niti e ikoga biti ko bi to video, kvazar, kvazar, isijava u hladnou
U rupi koja isparie, protezanje u jednom velikom nita,
Prde sranja iz kojeg nastaju prostor i vreme to jedno je te isto,
Beskraj to zrai kosmikim zraenjem
Koje zavrava u naem DNK dok nam iz creva ne iznikne rak
Sveanost stvaranja, prirasta poput galaksija, galaksija koje se
Meusobno prodiru, ne bi li i sme nestale u svojim srcima, crnim rupama,
Dok neko iz razonode snima ambulantna kola svojim mobilnim telefonom to se u
Njegovoj ruci raspada u pepeo u pepeo u pepeo
Koji oduvae kakav supervetar, u tom sferoidu
Koji nita ne znai budui da je ve nestao, im se neto drugo, beznaajnije

LIE KOVITLA UZALUDNOM ULICOM

21

Otvori u ekspoziji ne bi li u njoj nestalo, isijavajui svetlo ni za koga i ni za ta,

nekuda drugde gde niega nema, gde ni prethodno
Niega i bilo nije, a neko je mislio da ga je bilo, a o emu niko i ne zna
A vie ni on sm (ko?), u galaksiji, providnoj meduzi
U plimama i osekama kosmikog okeana koji je davno ispario poput kapljice
Na veitom suncu...
Pauza.
Nalazimo se u eksploziji.
Pauza.
Nalazimo se u eksploziji.
Pauza.
Nalazimo se
U nasilnom
Nezamislivom
U potpunosti nebitnom
Uasnom...
Napravi udan pokret rukom po vazduhu.
... Bumu.
Ronald Pofala ini se kao da e da zaplae, ali se nekako obuzdava. Za trenutak
klekne, uzme svoju kravatu u ruke i pilji u nju.
UT: To ste hteli da nam saoptite?
Pofala: Da, naravno.
UT: U redu. Da li biste mogli, dakle, tu poslednju re (i molim vas ne vie od toga)
da izgovorite u ovaj mikrofon kako bismo mogli da je poaljemo u svemir?
Pauza.
Pofala: Naravno.
UT: Pritisnuu ovo dugme i onda morate da je izgovorite ovde u mikrofon, u redu?
Panja! Pridrava Pofali mikrofon i pritisne dugme na napravi. Upali se laserski
zrak.
Pofala: Bum.
Upravnik toka nanovo pritisne dugme, laserski zrak se ugasi.
UT: Gospodine Pofala, hteo bih najsrdanije da vam zahvalim: bili ste zaista prijatan
i izrazito nekomplikovan, profesionalan gost! Najlepe hvala!
Pofala: Nema na emu.
Ronald Pofala ustaje. Pauza.
Pofala: I ta sad?
UT: Samo da ne zavlada praznina!
Upravnik toka se najsrdanije prua ruku Ronaldu Pofali. Pofala se zagleda u neto
pred sobom, potom brzim korakom nestaje sa scene udesno.
Lum: Ka Purlu vajckeu: ovek je zaista, ostavio tuan utisak...
Purl vajcke, utonuo u svoje misli, gleda oko sebe.
Lum: Purlu vajckeu: ovek je zaista, ostavio tuan utisak...
Purl vajcke, izgubljen u mislima, potvrdno klimne glavom.
Tama, munje i gromovi.

22
IV. HILDA I KLAJST

Upravnik toka nije vie na sceni, bie da je, dakle, otiao sa scene (inae bi i dalje bio
na sceni). Na sceni i dalje tanjir satelitske antene kraj plasta prua gde i dalje sedi
Purl vajcke. Od Luma vidimo samo njegovu frizuru, dakle, on je i dalje tu.
Kako Purl vajcke otpone monolog koji sledi, smesta poinju da rade dim-maine
koje sa svih strana, uz piskutavi zvuk, isputaju dim, tako da se za nekoliko sekundi
nita vie ne vidi. Tokom monologa, stalno se pali jedna pa druga dim-maina tako da
se vidik i ne razbistri, a pitanje maina guta sve izgovoreno.
Purl vajcke: Na ovom svetu nismo zatieni
Ili makar nismo ovde, dakle, ovde gde upravo jesmo, nismo
Zatieni, mi smo kao plutajui plamiak
Na mranom okeanu
ta god plamiak na okeanu
I trai, a za ta
Zapravo i nema objanjenja, ta to
Plamiak uopte na okeanu i radi
I kako bi to uopte funkcionisalo,
To ne znamo, ali tu smo,
Gde smo. Boravimo u
Naim telima, naim telima
Koja dolaze iz sveta (kako god)
I u isti se vraaju, ali mi se
Uopte nikuda ne vraamo
Jer niotkuda i nismo doli
Mi ak ni iz ega i ne dolazimo
Mi smo samo, eto, ovde6
Samo prisutni, kao plamiak
Na mranom okeanu.
I ako ovde, ovde na ovom
Turobnom okeanu sednemo na livadu
(ak kada to i nije mogue, ali to sa
Okeanom i plamikom samo je slika), ako, dakle,
Sednemo na livadu u mekanu travu
Ostajemo meu nama, a pod nama
Jo uvek nalazi se livada, sedimo tamo po sredi
Kao odbaeni televizor
I ne moemo da se usaglasimo
Ma koliko to eleli, ma koliko za tim
U dubini due udeli
Da na ovom svetu budemo zatieni.
ovek modernog doba ivi u...
Lum: Da li smo mi taj moderan ovek?
Pauza.
Purl vajcke: Jesmo. Pauza. Nismo. Ne znam! Ali, ako ja ovde imam monolog, ti ne
moe tek tako da me prekine! Ako me prekine za vreme mog monologa, onda moj
monolog i nije vie monolog!
Pauza.

AS SI TU AS NISI.

23

Lum: Izvini... Nije mi bila namera. Nisam razmiljao. Izvini, nisam eleo da te
uznemirim.
Pauza.
Purl vajcke: Ma, u redu je, nije toliko strano. Jedino to... to nisam zavrio.
Lum: Izvini. Biu od sada miran.
Purl vajcke: Ma ajde, ma kakvi, nisam hteo da ti zabranim da pria. Nisam ba
tako mislio. Samo sam na lepi nain hteo da kaem, dakle, da ovek, dakle, vie nije
poput ivotinje, ili biljke, zatien u prirodi ili na svetu, ve da je iz ovog sveta
istrgnut, a razlog tome je verovatno to to je shvatio da mora da umre, to je ono to
oveka odvaja od sveta. Ali, ako ovek nekog voli, onda s tom osobom moda...
Dakle, moda ta osoba moe da ga zatiti. Moda ljubav i postoji da bi... kad ovek
ve na ovom svetu i ne moe da bude zatien, ono, ipak, na izvestan nain7... moda
bi mogla da ga zatiti neka druga osoba. I kad ovek nekoga voli i s njim onda ima i
dete, onda moda moe da bude mali svet za sebe, svet u svetu u kojem je, moda, u
poptunosti zatien. To sam hteo da kaem samo lepim reima.
Lum: Ba bi bilo lepo da si tako neto rekao.
Purl vajcke: Da, ali toliko strano i nije. Postavio si potpitanje i to bi moralo da je
mogue a da ja, pri tom, ne preteram u reakciji, kao to sam upravo uinio.
Uporedo s poslednjom izgovorenom reju, dim-maine prestaju da rade. Tiina.
Magla sve vie nestaje, scena postaje sve vidljivija: na sredini scene, jedan pored
drugog, na batenskim stolicama8 sede Hilda i Klajst, zatvorenih oiju. Hilda nosi
preveliku majicu sportskog drutva Grostajnberg, Klajst je (kako se dalo i
pretpostaviti re je o Berndu Hajnrihu Vilhelmu fon Klajstu) u kostimu svog
vremena i na potiljku nosi areni kaket. Klajst ima a to znamo od istoriara
umetnosti govornu manu: blago muca, pri emu razvlai suglasnike i gri lice.
Nakon izvesnog vremena, zauje se huk male sove. U tom trenutku, Hilda i Klajst
otvaraju oi. To je trenutak ponovnog roenja.
Klajst: To je, dakle, ono to dolazi nakon smrti...
Pauza.
Hilda: Nakon smrti?
Klajst: Upravo sam bio na Vanzeu, u malom jarku na obali, onda sam umro.
Pauza.
Hilda: A ja?
Klajst: Pa, i ti si umrla.
Hilda: A ja sam upravo bila na putu od Pomsena ka Grostajbergu.
Klajst: Umrla si. To se deava brzo.9
Pauza.
Hilda: A ko si ti?
Klajst: Klajst.
Hilda: Ko?
Klajst: Klajst! Zapravo Bernd Hajnrih Vilhelm fon Klajst.
Hilda: Zove se znai Bernd?
Klajst: Da, zapravo... U sutini, zovem se Bernd, da.
Hilda: I zato smo ovde?
Klajst: Pa zato to smo umrli.
Hilda: A zato umiremo i onda smo ovde?
Klajst: Ne znam. Verovatno, tek onako. Pa to i jeste uasno.

NETO, DAKLE, POPUT DOMOVINE, TA GOD TO ZNAILO!

PLASTINIM, BELIM, KUPLJENIM NEKIM PARAMA U BAUMARKTU.
9
DA, DA, KAO DA JEDNOSTAVNO PRELAZI IZ JEDNE SOBE U DRUGU.
8

24

Hilda: Ali ja sam ivela zato to sam erka svog oca.

Klajst: To je samo puka sluajnost.
Hilda: Neka je i tako, dobro je.
Klajst: Dobro; ne, nita nije dobro. U tvojim godinama i ja sam rado iveo. Ali to je
samo zato to ovek ne zna koliko je sve nesavreno i da e umreti.10
Hilda: Da, ali nisam ni ja ba glupa. I ja znam da ovek umire, umrla sam i ja.
Pauza.
Klajst: Da, posredi je, zapravo, poseban sluaj. Pauza. Ne znam ni sm. Pauza. ta
hou da kaem: ovek se, kao i dete, jo uvek nalazi u jednom takvom nevinom
stanju, u takvom rajskom stanju ili tome slino. Hou, dakle, da kaem: ovek jo
uvek ne shvata kako je. I onda, u nekom trenutku shvati da e umreti i to kako je sve,
zapravo, sranje i da se nita ne uklapa.
Hilda: Da se ne uklapa ta?
Klajst: Sve. U parku, drvee i klupe, ljubav i realnost, mi, s naim enjama i ova
priroda.
Hilda: Kikoe se. To zvui smeno.
Klajst: Shvatio sam to sa etrnaest godina. Jo onda kada sam vikende provodio kod
kue u Frankfurtu na Odri (a radne dane uvek u Berlinu kod privatnog nastavnika),
ve tada sam pokuavao da sklopim motor marke Simson. Tanije, ram motora sam
nasledio od svog ujaka, ali moped nije imao motor, jer su ga ukrali cigani.
Hilda: Sinti i Romi.
Klajst: Ili neko od njih, ni sm vie nisam siguran. U svakom sluaju, sve delove
motora sam, deo po deo, morao da naruujem i trajalo je itavu venost dok nisu bili
isporueni. To je bilo mnogo pre pada Zida. To, ovek, danas ne moe ni da zamisli.
Jednostavno, nije bilo mogue otii u radnju i neto kupiti. Bila je to planska privreda.
Sve je moralo da se naruuje, i zavisno od toga koliko bi ovek sree imao, to bi
onda, moda nekada, i bilo isporueno.
Hilda: I ta je bilo s mopedom?
Klajst: Ah, da! Od svog deparca sam, dakle, mogao da naruim uvek samo deo ili
dva. Tako sam, vikend za vikendom, ugraivao nove delove u motor, i to je trajalo
preko godinu dana. Nisam imao predstavu o motoru, ali imao sam eksplodirani
dijagram motora M-53 koji sam hteo da sklopim...
Hilda: ta si imao?
Klajst: Eksplodirani dijagram. To je uputstvo na kojem su naslikani svi sastavni
delovi motora koji kao da su u dijagramu upravo eksplodirali: kako bi ovek mogao
da vidi kako i od ega je sastavljena celina. Kako su pojedinani delovi pristizali, ja
sam tako sklapao motor pomou eksplodiranog dijagrama motora M-53. Nisam
mogao da doekam da ga zavim. Kada sam jednog junskog dana 1793. dobio
poslednji deo semering radilice, bio sam izvan sebe. Popodne sam ga ugradio i bio je
gotov, moj moped. Bio sam srean kao nikad do tad. Pauza. No, kad sam hteo da ga
startujem nije hteo da upali. Iako sam svaki deo ugradio ba kako je stajalo u
eksplodiranom dijagramu! Pauza. Pomislio sam: upaliu ga u pokretu. Seo sam na
moped i zaleteo se, ali nije se upalio. Nisam hteo da prihvatim da ne radi. Sklopio sam
ga kako treba. Nisam hteo da prihvatim da, ipak, ne funkcionie. Prolazio sam
Frankfurtom, tj. trao sam Frankfurtom sedei na svom mopedu i nadao se: upalie u
nekom trenutku. Ne seam se vie koliko dugo sam trao Frankfurtom pored mopeda,
ali, u nekom trenutku, u predgrau Gubena pao je ve mrak, te sam izaao na reku

10

PROZOR NA IZLOGU RADNJE TO NA VETRU KLAPARA.

25

Odru i odatle nisam vie imao kud.11 Srce mi se odjednom steglo. Stajao sam tu na
obali, to jest sedeo na svom mopedu koji nije palio. Onda sam spustio pogled i
ugledao svoje noge kako, levo i desno s mopeda, landaraju po zemlji. Shvatio sam: te
noge, samo su meso, besmisleno meso. Pauza. To je zaista bilo strano.
Hilda: I ta je onda bilo s mopedom?
Klajst: Ne priam o mopedu. Ve o umiranju!
Hilda: Pa zato onda pria priu o svom mopedu a ne o umiranju?
Klajst: Ali priam o umiranju. Priam o mopedu, ali, zapravo, priam o umiranju.
Hilda: Pa reci onda, konano ta je s umiranjem?
Klajst: Pa dobro. Dakle, najstranije u tome to ovek mora da umre, verovatno je
injenica da to ograniava ivot pa se zbog toga i rauna ono to se deava u ivotu.12
A kada bi se desilo neto smisleno, onda bi sve, logino, i imalo smisla. Ali nita se
smisleno ne deava. To je ono najstranije. Pauza. Ah, kakva glupost! To i ne moe
tako da se kae.
Hilda: Moe, sad sam razumela. Ali ne slaem se s tobom.
Klajst: to?
Hilda: Zato to sam ja volela ivot. Mnogo vie nego smrt.
Klajst: Ma, nee biti da je ivot bio neto bolji. Mogu da razumem da oveka zavedu
odreene stvari. Dok sam na Vanzeu sedeo u malom jarku, malo pre nego to u
umreti, za trenutak sam pomislio: koliko je lepo kad vetar arlija kroz kronje breza.
Za trenutak nisam vie eleo da umrem. A onda sam se setio Henrijetinog raka, raka
materice. Bujanje, zapravo, nimalo drugaije od bujanja breza.13
Hilda: Henrijete?
Klajst: S njom sam bio na Vanzeu, u tom malom jarku, s Henrijete Fogel.
Hilda: Fogel? Kao ptica?
Klajst: Da.
Pauza.
Hilda: Dok sam jo bila iva, imala sam i ja jednu pticu kanarinca Flicija.
Klajst: Aa, tako.
Hilda: U svojoj sobi, u kavezu. Preko dana, kada sam bila kod kue, putala sam ga i
mogao je malo da leti po sobi. Ili sedeo je ili skakutao po ivici kreveta i posmatrao me
dok radim domae zadatke. A nou, kada ne bih mogla da zaspim, ula bih ga kako u
mraku skakue po kavezu, kako tiho kljuca sipinu kost, ili udara o granice koje sam
mu uvek donosila, ili o plastinu pijalicu za vodu. Kad god bih ga ula u mraku, znala
sam da nisam sama.
I kad god bi me uo da ulazim u kuu, po povratku iz kole ili sa fizikog, tako bi se
obradovao i odmah zapevao.
Klajst: Kanarinci ne pevaju, oni samo jezivo krete i pite.
Hilda: Ne, on je pevao.
Klajst: Ali to je bilo samo jezivo kretanje!
Hilda: Ne, nije bilo kretanje, ve pevanje.

11

KAD SUNCE NESTAJE U RECI, TO JE NEOPISIV TRENUTAK

NAJRAZLIITIJE VRTE JOGURTA.
13
OSE NAJEZNICE (ICHNEUMONIDAE) SVOJA JAJA PRVENSTVENO POLEU U TELO
GUSENICE LEPTIRA.TEK IZMIGOLJENA LARVA OSE NAJEZNICE PRODIRE GUSENICU
IZNUTRA I TAKO JE UBIJA. TO JE TAKO.
12

26

Klajst: O tome se i radi! Kao i sa brezama: uine ti se lepim, ali kad shvati, onda
shvati da one i nisu nita drugo do glupavo, jezivo bujanje!14 Tako ti se to kretanje
uini kao pevanje, ali ono to nije: to je kretanje pernate grudve pune ptijih govana!
Hilda: To nije istina!
Hilda hitro ustane i odlazi do ivice scene gde une, okreui glavu od Klajsta.
Klajst: Nisam tako mislio! Pauza. Ne pomae ni da se veito...
Purl vajcke: Ostavite jadnu devojku na miru! Ona je upravo umrla, a vi joj priate
kojekakve gluposti!
Ustaje i Klajst.
Klajst: A ta vi, uostalom, hoete od mene? Ko ste vi uopte?
Purl vajcke: Zovem se Purl vajcke, a ovo je Lum, i sada bih vas zamolio da
devojku ostavite na miru. To to vi priate, niko nije u stanju da istrpi!
Klajst: Aha, a vama je ovde ba kao sve po volji! Samo sam pokuao da joj objasnim
da je svet jedna velika grozota!
Purl vajcke: I nama nije ovde ba sve po volji, naprotiv! Ali ne pomae ni veito
vajkanje!
Klajst: Aha, a vi zato samo tako sedite na plastu prua! Jad se imenom makar mora
nazvati!
Purl: Ne mora, re je o tome ta ovek s njim uradi!15 ovek je odjednom ovde, ali
inae nije, inae nije nigde. ak i kada su uslovi jezivi, ovek mora da vidi, da neto,
ipak, uradi za sebe!
Klajst: Je l da? A ta vi radite?
Purl vajcke: Mi smo reili da dobijemo dete.
Pauza.
Klajst: Ali ni to ne pomae! To nee popraviti stvari!
Purl vajcke: Moda ih nee popraviti, ali popravie ih za nas, za nas e se sve
popraviti!
Lum: Kada dobijemo dete, brinuemo se o njemu, pobrinuemo se da se detetu
naemo, onda neemo biti ovde tek tako, ve biemo tu za dete, nae dete.
Pauza.
Klajst: O, boe blagi!
Lum: Tako e biti!
Klajst: U tom sluaju!
Purl vajcke: Prekinite da zbijate ale! Nabijte va cinizam sebi u dupe! Pauza.
Sasvim smo svesni da verovatno izgledamo kao dva bolida invalida, ali i mi imamo
pravo na svoju porciju sree! A nae dete bie naa srea, naa jedina srea i veoma je
drsko to na taj raun zbijate ale, vi i va jebeni cinizam!
Neto narui tiinu.
Klajst: Okej, nisam eleo da... Namera mi nije bila da vas...
Lum: Ali jeste.
Klajst: Dozvolite da objasnim. Pauza. Nisam hteo da zbijam ale. I verovatno
delujem cinino i ne elim da se pravdam uprazno, no, nesporazum je posredi, ako
mislite da me se sudbina drugih ne tie. Tie me se i pokuavam da ukaem na to
kakve su okolnosti to u mojem sluaju znai: dovoditi ih u pitanje i ne prihvatati ih
ak i ako se na njih uticati ne moe, ili ba zbog toga to se ne moe. Ako drugima i

14

KOMADI NAMETAJA IGRAJU PO SOBI. STAJAA LAMPA PEVA, KNJIGE SA POLICA

KLIU, KORPA ZA VE SE SMEJE, POMONI STOI URLA OD SREE. AH, POJMA
NEMAJU DA E UMRETI.
15
O, PROKISLO MLEKO, O, MACO KIMI, NA SAMRTI.

27

delujem cinino, to mi nije bila namera, ve je u pitanju svojevrsno oajanje koje, pri
tom, dolazi do izraaja.
Purl vajcke: S cinizmom je uvek tako, ali to nije opravdanje.
Klajst: U redu, okej. Ja sam i rekao da ne treba da bude opravdanje. No, moda ne bi
bilo loe kad biste pokuali da me razumete i kad to kaem, kao to rekoh, ne
mislim na opravdanje. No, moda moete zamisliti da sam, pre nego to sam umro, sa
Jetom, sa Henrijetom, sedeo u malom jarku. I da je Henrijeta imala rak grlia
materice, to jezivo bujanje. ta mislite koliko je jezivo meni bilo? Ne moete ni da
zamislite ta je Henrijeta meni bila16. I ta vi oekujete kako ovek da se nosi s tim,
a da ostane sasvim pribran? Imam i ja pravo na to da makar vi pokuate da me
razumete.
Lum: Da, upravo zbog toga i nije dobro cinino se ophoditi prema drugima.
Klajst: Da ponovim: nisam hteo da opravdam svoje ponaanje, ve samo da pokuam
da objasnim...
Lum: Ali to stvari nee vratiti na staro.
Klajst: Znam. Nisam ni eleo sebe da pravdam.
Lum: To ne bi ni pomoglo. to je reeno, reeno je.
Klajst: Jeste, to uopte nisam ni poricao.
Lum: Onda ne razumem, ta elite da opovrgnete?
Klajst: Ne elim uopte nita da opovrgnem! Samo sam rekao da biste mogli da
pokuate i mene da razumete. No, time nisam hteo da pravdam svoje ponaanje.
Lum: Ali, to ne bi bilo mogue, ak ni tako.
Klajst: Da, pa to sam i rekao.
Lum: Zato se onda stalno vraate na to?
Klajst: Ja sam samo rekao da biste mogli da pokuate i mene da razumete. No, nisam
mislio da se pravdam!
Lum: Onda sam vas, verovatno, pogreno razumeo. Ako je tako, ao mi je. Pauza. To
i dalje ne znai da smatram da je va cinizam na mestu.
Klajst: Ni ja.
Lum: O tome ste morali unapred da razmiljate. Ne vredi pravdati se naknadno.
Klajst: Nisam to ni radio!
Upravnik toka pojavljuje se na sceni zdesna. Zauujue, njegova kabanica nije vie
crvena, ve plava (moderna kraljevsko plava).
UT: Gospodine Klajst, dobrodoli! Drago mi je to ste doli!
Klajst: Pa...
UT: Kao to vam je, verovatno, ve reeno, ovde je re o tome da nai gosti pomou
ove naprave alju poruke u svemir.
Klajst: A gde su vai gosti?
UT: Vi ste na gost!
Klajst: Aha. I sad bi trebalo neto da kaem?
UT: Tako je. Trebalo bi da kaete neto o sebi i svetu i kakvim Vam se ini. Uopte,
kako ga vi doivljavate. No, ne brinem se kad ste vi u pitanju, vi ste, ipak, pisac i
sigurno moete u trenu da izvuete neto iz rukava.
Klajst: to bih onda izgovorio u tu napravu?
UT: Tako je.

16REI

KUU GRADE, ALI U NJOJ DA SE IVI NE MOE.

28

Klajst: Ne znam kako to da izvedem, da kaem neto o svetu, o sebi, neizrecivom

oveku. Voleo bih da mogu da iupam svoje srce i da ga poaljem u svemir
UT: Ne, ne, bie dovoljno da kaete samo jednu re!
Klajst: Jednu re?
UT: Da, ali nikako vie od toga!
Klajst: Ali, to nije mogue. Jezik jo uvek nije u stanju da obuhvati svet, nije
dovoljan ak ni za zaudno umiranje, kako onda da
UT: Jezik, jezik! Treba da kaete samo jednu re!
Klajst: Ne, to nije mogue, zato to...
UT: Jednu re! Pae vam, valjda, na pamet jedna re!
Klajst: Ne razumete me. Nije mogue! Jednostavno, ne elim!
UT: Sluajte, posredi su dobre namere. Re je i o tome da se mladom autoru, poput
vas, prui platfroma za plasiranje vaih namera.17
Klajst: Ali ja to ne elim.
UT: Moete jednu re da poaljete u svemir. I to je svojevrsna prilika za vas.
Klajst: Izvinite, ali ja to...
UT: U redu. Preformulisau, kad ste ve tu, kad ste, ovde, ve gost, zgodno bi bilo
kada se ne biste bavili iskljuivo sobom i svojim oseanjima, ve kada biste sebe,
recimo, stavili u slubu opteg dobra.
Klajst: Ali, ja uopte ne elim da sam ovde! eleo sam da me nema, ne elim da sam
ovde!
UT: Ali ovde ste!
Klajst: Ali ne svojom voljom! Ja sam ovde, igrom sluaja!
UT: Niko ovde nije svojom voljom! Svi su, svako je ovde igrom sluaja! Ali ta je
tu je! I ja sam ovde, igrom sluaja, ali ne gubim vreme i ne mislim samo na sebe, ve
pokuavam da se zauzmem za opte dobro. A i vi bi trebalo da porazmislite na koji
nain smisleno da se zauzmete. Stoga bih vas zamolio ...
Klajst: Ali ja ne elim!
UT: Ne moete tek tako da budete ovde i govorite: ne elim!
Klajst: Mogu!
UT: Ko je ovde, taj ima da se zauzme za opte dobro, mora da bude od koristi za
sveopte dobro!
Klajst: Ali ja ne elim da budem od koristi za uasno sveopte dobro!
Pauza.
UT: Biu sasvim otvoren: nemam strpljenja za vae ponaanje. Pauza. No, dobro.
Ako ne elite, moraemo onda sve ponovo da isplaniramo i neto drugo stavimo u
prvi plan, a vi porazmislite o svom stavu. A u nastavku imaete jo jednu priliku da
budete od koristi i da neto poruite svemiru.
Klajst seda na batensku stolicu.
Lepo, kad gospodin pisac ve nee, onda i svi drugi ima da ute ko zaliveni. No, na
vama je da razmislite kako ete ovde da se ponaate! Pauza. Nastavljamo dalje sa
sledeom takom. Nastavljamo, dakle, dalje sa sledeom takom.18
Zauje se huk male sove.
Nakon manje pauze, zdesna pojavljuje se samohrani Klaus Alberts skamenjenog lica.
Ostaje da stoji na bonoj ivici, iznenada ugleda Hildu koja jo ui na proscenijumu.
Gleda je netremice. Nakon nekoliko trenutaka, Hilda podigne pogled i ugleda svog
oca. Nekoliko trenutaka posmatraju jedan drugog.

17
18

JATO GALEBOVA PENTRA SE ISPONOVA PO APARATU ZA FILTRIRANJE VODE.

GOLUBOVI SVE ZASERU U BELO.

29

UT prilazi samohranom Klausu Albertsu i uzima ga za ruku. UT zatim Albertsa (koji

netremice gleda u svoju erku) vue za sobom do sredine proscenijuma gde se Hilda
u meuvremenu lagano pridigla. UT samohranog Klausa Albertsa postavlja naspram
njegove erke. Hilda i njen otac netremice pilje jedno u drugo. Potpuna tiina. UT,
koji se nalazi tik do njih, svakom stavi ruku na rame.
UT: Gospodine Alberts, vraam vam vau erku Hildu koju ste izgubili u jezivoj
saobraajnoj nesrei.
Samohrani Klaus Alberts i Hilda pilje jedan u drugog jo koji trenutak. Iznenada,
samohrani Klaus Alberts niice pada pred Hildu i prima je u naruje, a i Hilda svog
oca prima u naruje. Telo samohranog Klausa Albertsa podrhtava, kao to podrhvata
telo nekoga kojeg gue suze.
Nakon izvesnog vremena, Hilda i njen otac prestaju da se grle, samohrani Klaus
Alberts potom lagano ustaje, uzima erku za ruku. Bespomono se okree ka UT.
Samohrani Klaus Alberts: Hvala.
UT nemo klima glavom.
Svi se ukipe.
UT: Izaite ponovo u ivot.
Hilda i njen otac, drei se za ruke, sasvim lagano izlaze sa scene udesno i nestaju.
Veoma duga pauza.
Nakon izvesnog vremena, tiinu zapara:
Purl vajcke: I mi elimo nae dete.
Pauza.
Nae dete.
UT ne reaguje.
Lum: elimo nae dete. Molim vas.
UT: Ve sam vam rekao da vi ovde neete dobiti nikakvo dete.
Pauza.
Lum: Molim vas.
UT: Ne.
Lum: Ali ovaj ovek je svoju erku, ipak, dobio nazad; zato mi, onda, ne moemo
da dobijemo nae dete.
UT: Zato to ne moete.
Lum: Ali mi ne elimo nita drugo. Mi samo elimo nae dete.
UT: Ne moe. I taka.
Purl vajcke: A ovom oveku moe da se vrati njegovo dete koje je umrlo u
saobraajnoj nesrei. Zato mi, jednostavno, onda ne moemo da dobijemo nae dete?
UT: Zato to ne moete.
Lum: Ali mi samo elimo....
UT: Tako je kako je. I kraj prie.
Purl vajcke: ta to treba da znai: tako je kako je?! Ova devojka je bila mrtva,
mrtva i sada je ponovo iva, iva sa svojim ocem, dakle, ta treba da znai:
tako je kako je! Mi samo elimo nae dete i nita vie od toga! Dajte nam nae dete!
Lum: Molim vas!
Purl vajcke: Kada ova devojka moe da oivi, kada moe ponovo da oivi i vrati se
svom ocu, iako je bila mrtva, pa moemo i mi valjda da dobijemo nae dete! Zato mi
onda ne bismo dobili nae dete? Zato?
UT: Zar vam ba nita nije jasno, vama bolidima invalidima? Kako ne razumete?
Hilda nije ponovo iva! To je samo ovde tako kako bi postojalo neto to uliva
nadu! A Hilda je mrtva! U stvarnosti, to nije mogue, nije mogue Hildu vratiti u

30

ivot! Voleo bih da je drugaije! Ali kad je neko mrtav, onda je mrtav i ne moe se
nikad vie vratiti!19
Lum i Purl vajcke pilje u pod, zaprepaeni. UT u oajanju prelazi rukom preko lica.
Potom se okree i odmahujui glavom, udesno izlazi sa scene.

19VETICA

MALA, UPRAVO JE UILA DA LETI KAD JE POKRAJ NJE PROE KORNJAA I

UPITA JE: TA RADI? A VETICA E NA TO: BACIU INI NA TEBE, SMESTA!
I KORNJAE VIE NE BI I KRAJ.

31
V. DUNI, VETRE, GRUNI!

Slike se pomaljaju iz tiine:

Jedna, veoma debela ena tri poljem, desnom rukom epala je malu zmiju za vrat.
Zmija joj u ruci landara tamo-vamo.
Vrata praznog lifta otvaraju se, potom opet zatvaraju, a onda ponovo otvaraju.
Mi ui u plastinoj flai coca-cole, na nekoj klupi u parku.
Automat za brojanje para to prebraja listove toalet papira.
Beli pesak curi iz nene ruke i vetar ga raznosi po tirkiznoplavom moru.
Trula jabuka to iz trave lebdi ka drevetu u vis.
Slike potom utonu u tiinu.
Purl vajcke jo uvek sedi na plastu prua. Lum je pokraj njega, sakriven iza tanjira
satelitske antene. Klajst, na sredini scene, sedi na jednoj od dve batenske stolice.
Klajst: Morate da se branite.
Pauza.
Lum: A kako?
Pauza. Klajst kao da je preuo pitanje.
Lum: A kako?
Klajst: Nemojte vie da uestvujete.
Lum: A kako vie da ne uestvujemo?
Klajst: Tako to ete odbiti.
Lum: A kako da odbijemo? Nas niko nita i ne pita!
Klajst: Pa, tako to ete se stvarno usprotiviti, usprotiviti stvarno!
Lum: Ali kako da se usprotivimo?
Klajst: Tako to neete uestvovati u onome u emu uestvujete.
Lum: Ali kako to da uradimo?
Klajst: Znate ta, mislim da ovek mora da se zauzme!
Lum: Da se zauzme!
Klajst: Da, da ne saginje glavu, da veito ne saginje glavu!
Lum: Ali kako to konkretno izgleda, ta treba da uradimo?
Klajst: Moda da insistirate na onome ta vam je vano?
Lum: To smo ve uradili. ta treba jo da uradimo?
Klajst: Verovatno da jo intenzivnije insistirate na vaem zahtevu.
Lum: Da, ali kako to da izvedemo?
Klajst: Tako to ete jo intenzivnije insistirati!
Lum: Ali kako da jo intenzivnije insistiramo?
Klajst: Tako to ete, pomou sredstava koja vam stoje na raspolaganju, intenzivnije
insistirati na vaem zahtevu, makar tako ja mislim.
Lum: Ali kojim sredstvima?
Tiina.
Klajst: Ne znam ni sm. Nekakvim.
Pauza.
Lum: Ali mi ih nemamo. Mi smo, eto, ovde, mi smo sve to mi imamo.
Pauza.
Klajst: Ma, zaista, ne znam. Zaboravite.
Pauza.
Makar imate jedno drugo. Pauza. Makar imate ljubav.20
Pauza.

20

NERAZUMLJIVI ISKAZI DOPIRU KROZ ZVUNIKE

32

Lum: Da. Pauza. Ljubav. Da, to se verovatno moe tako nazvati.

Pauza.
Purl vajcke: Da. To je istina. (Rekao bih.)
Pauza. Ne gledaju jedan u drugog, ve postieno u pod.
Klajst: To je ve neto. ak i ako nije od pomoi.
Lum: Da, to je neto. Ali nae dete...
Purl vajcke: Nedostaje nam.
UT se pojavljuje na sceni zdesna. Jo uvek deluje ljutito. Kabanica koju nosi, sada je
zelena. Ali to nije ona zelena, boja nade (Zato bi zelena, uostalom, bila boja
nade?)21
UT: Klajstu. Jeste li razmislili?
Klajst: Jesam.
UT: I?
Klajst: Neu.
Tiina.
Izvinite. Ne ljutite se na mene, molim vas. Jednostavno, ne mogu.
Tiina. UT seda pored Klajsta na drugu batensku stolicu.
UT: U redu. Pauza. elim da vam ispriam jednu priu. Vi ste, kao pisac, verovatno
prijemljivi za prie, zar ne?
Klajst slegne ramenima i pilji u pod.
O blizancima Liroju i Paulu.
Liroj i Paul su odrasli kod svoje majke u gradu Falkenbergu u junoj pokrajini
Brandenburg. Nikad nisu upoznali svog oca. Kada su Liroj i Paul imali esnaest
godina, majka im je umrla od raka. Oba brata su to doivala strano. Prestali su da idu
u kolu i poeli su da piju. (I to se nekako d razumeti.) iveli su od socijalne pomoi,
niim se nisu bavili i svaki dan sastojao im se u tome da u stanu imaju ta da piju, piju
i da piju. Obojici je, vremenom, bivalo sve gore. U nekom trenutku, Liroju je bilo
dosta i rekao je svom bratu: Paul, ovo ne moe vie ovako. Ne moemo ovako da
ivimo. Ovde smo, ivimo na grbai drugih ljudi i sami ne radimo nita, ve samo
pijemo, pijemo li pijemo. Hajde da uzmemo stvar u svoje ruke, hajde konano da
uzmemo ivot u svoje ruke. No, Paul je na to svom bratu odgovorio: A ime da se
bavimo? Sve je besmisleno. Liroj je znao da njegovom bratu nema pomoi. Ustao je
sa sofe u otiao. Naao je mali stan i prijavio se za posao u mnogim preduzeima u
Falkenbergu, preko biroa rada, i nakon izvesnog vremena dobio je posao u lokalnom
distributivnom centru Deutsche Post AG. Zaraivao je skromno, ali, ipak 25 evra vie
nego socijalna pomo koju je primao. Njegov brat Paul nastavio je da loe i srce mu
je bivalo sve tunije i praznije.22 Kada je Paul, pijanica, napunio dvadeset etiri
godine, vie nije mogao da izdri. Uputio se svom bratu Liroju da ga zamoli za
pomo. Na putu ka svom bratu, prolazio je, dakle, kroz Falkenberg i stigao do naselja
s vikend-kuicama i okunicama. Iza ivice, ljudi su rotiljali kobasice kupljene u
supermarketu. Paul je zastao da udahne miris rotiljskih kobasica. Prvi put nakon
toliko godina, Paul je opet osetio da se neto poput ljubavi vraa u njegovo telo. No,
ve je bilo kasno: Sruio se i pao u ivicu. Kada su ga ljudi iz vikend-naselja pronali,
Paul je ve bio mrtav. U dvadeset etvrtoj godini, umro je od ciroze jetre. Njegov brat
Liroj koji je u nekom trenutku odluio da vie ne ivi na raun drugih, ve da pronae
posao, mogao je sebi, od novca koji je svaki mesec stavljao u stranu, da kupi fletskrin televizor. Ne ba onaj najbolji, ali ipak... A od materijalnih stvari mnogo vanije

21
22

MRAVI SU ULI KROZ VRATA TERASE. POSTEPENO RAZMETAJU NAMETAJ.

JEDAN-DVA, JEDAN-DVA, TEST, TEST.

33

bilo to to je Liroj oseao zadovoljstvo: drugima vie nije bio na grbai kao njegov
brat Paul, ve je dao svoj doprinos zajednici, dravi, kao to, na primer, i u kolama
postoje kompjuteri sa internet vezom, ili kao to su i nemaki vojnici na misiji u
Hindukuu.
UT gleda Klajsta s puno iekivanja. A ovaj jo uvek pilji u pod ispred sebe.
Razumete li pouku prie?
Klajst slegne ramenima.
Pouka ove prie jeste to da je dobro, jednostavno, ne prepustiti se svojoj tuzi, koja je
verovatno opravdana, da je dobro ne ivotariti iskljuivo na raun drugih, ve se
aktivirati u korist sveopteg dobra.
Pauza. Klajst ne reaguje.
I stoga u vam dati jo jednu ansu da odavde poaljete poruku u svemir.
UT gleda u Klajsta s puno oekivanja.
Klajst: Ne mogu. Nije da neu. Hou, elim to vie od bilo ega. Ali, jednostavno, ne
ide.23 Svet ne mogu da izrazim ni u hiljadu rei, a kamoli u jednoj. Jezik nije
dovoljan. Jezik je nedovoljan da zaista izrazi ono to jeste, da je svet pun smrti24, da
se udnovat krompir to klija, valja uasnim svemirom, kroz svemir u kojem e
vremenom sve nestati kao u crnoj rupi. Kad se to tako kae, onda je to samo jedno
bla-bla, no, ta se time misli, ta to u dubini due za nekoga predstavlja, to se ne moe
izraziti. A da bi se bilo u stanju izraziti, morao bi se izmisliti jedan sasvim novi jezik,
jedan prajezik, jedan indijanski jezik. Jezik koji bi znaio sve, a ujedno nita. Koji
ne znai nita, a ujedno i sve. Ali ja posedujem samo ovaj obian jezik. I njime to ne
mogu da iskaem. Bila bi to la, jedna smena la.
Tiina. UT ustaje.
UT: U tom sluaju, vae postojanje ovde, niim vie ne d se opravdati.
Klajst slegne ramenima.
Kad je ve tako, moraete smesta da se izgubite. Ovde niste ni smeli da budete.25
Klajst podigne pogled.
Gubite se! U ime budunosti, sadanjosti, prolosti: gubite se odavde!
Klajst bespomono gleda UT. Slegne potom ramenima i lagano ustaje. UT mu pokae
nadesno. Klajst sneveseljen lagano odlazi udesno sa scene i potom ga nema.
Ovo, za mene, lino predstavlja razoaranje.
Da su svi saraivali, onda bi svemu mogla biti obezbeena malo vra struktura,
onda bi ovo svima moglo da predstavlja i oslonac. Ali kad neko nee da, u tom
sluaju, to onda i nije mogue. ao mi je te stalne kuknjave, ovo nije onako kako bi
ovek eleo, a nije ni ono. Uvek je neto. Naravno. Sve je haos. itav univerzum i ta
ti ja znam. Ali, ovek onda mora da se sabere, umesto stalno da zanoveta.
Lum: Mogli biste vi umesto njega da poruite neto u svemir.
UT: Ja? Ne, nisam siguran. Sasvim iskreno, ja nisam taj intelektualni tip. Smatram da
je moj zadatak da pravim ponude, da otvaram mogunosti. Da obezbedim strukturu.
Lum: Ali ve ste toliko toga ispriali.
UT: Naravno, imam i ja ta da ispriam, ali postavlja se pitanje, da li to svemiru moe
da bude interesanto. A ja, u svakom sluaju, smatram da treba da bude zabavno.
Lum: Pa, recite onda.
Pauza.

23

DRVEE I RE KUA.
PRAINA U UDUBLJENJU CRNOG KONOG KAUA.
25
TOMAS KIRHNER BACIO SE U OAJANJU KROZ PROZOR S ETVRTOG SPRATA, ALI
KO JE UOPTE TOMAS KIRHNER?
24

34

UT: Da, dobro, verovatno. Zato da ne. Onda bi se, ipak, poslale tri poruke, a tri je
dobar broj, trea srea, to bi davalo utisak celovitosti26, utisak strukture.
UT kratko razmisli, potom uzme mikrofon, pritisne dugme i crveni laserski zrak se
upali. S velikim oduevljenjem izgovara svoju poruku:
Zabava.
Pritisne dugme:laserski zrak se ugasi.
I ta sad?
Purl vajcke: A sad malo mi.
UT: A ta vi opet hoete?27
Purl vajcke: Vi dobro znate ta mi hoemo.
Lum: Mi hoemo nae dete. Molim vas.
UT: Samo me nervirate. Kao i sve druge vaom glupavom idejom o detetu. Kakva
glupost. Rekao sam vam: dete ovde neete dobiti. Zato neete da mi poverujete?
Lum: Ali zato? Zato?
UT: Tako je, kako je.
Purl vajcke: I to je neko objanjenje!
Pauza.
UT: U redu, ne elite da prihvatite. Dete ovde neete dobiti i to iz dva razloga:
1. Zato to vas ovde nema.
2. Zato to ste (izvinite to u ovo morati da kaem) dva sakata invalida. Kada biste
dete i dobili veoma je verovatno da bi i ono bilo sakati invalid, da bi i ono bilo
beskorisno za sveopte dobro.28
Lum: Ali ko kae da smo mi beskorisni? Da je nama bilo doputeno i mi bismo u
svemir neku poruku...
UT: Pitali ste me za razloge, dozvolite mi onda da zavrim!
Dakle: 3. Zato to je sluaj tako hteo. Neki dobiju dete iz kojekakvih razloga, ta ti ja
znam... Tako je to, naime, u ovom svetu.
Purl vajcke: Neemo dozvoliti da nam servirate kojekakve izgovore. Mi nita
nemamo. Mi smo ovde i polaemo pravo na nau sreu. Polaemo pravo na nae dete.
Tiina.
UT: Ne mogu da vam ga dam.
Purl vajcke najednom poskoi s plasta prua.29
Purl vajcke: Urla. A zato da ne?30
UT: Zato... Zato to vi ovde neete dobiti dete. Jednostavno, tako je.
Purl vajcke: Nije jednostavno tako! Nije tako! To je nae dete! Mi smo samo zbog
njega ovde! Samo zbog njega! Dobiemo, dakle, nae dete!
UT: Nee moi, razumite me ve jednom.
Purl vajcke: Hoe! Mora da moe! Moi e!
UT: Ali...

26

FUSNOTA JE NAPOMENA, IZDVOJENA IZ GLAVNOG TOKA TEKSTA NE BI LI TEKSTU

OBEZBEDILA NEOMETAN TOK. U SVAKOM SLUAJU, IZDVOJENA JE IZ TOKA TEKSTA.
27
SNENE PAHULJICE TO PADAJU U POTOK.
28
PTICA TO SE ZALEE U PROZOR NEKE POSLOVNE ZGRADE.
29
TAKOZVANI SUPERKLASTERI, PORED FILAMENATA, TVORE NAJVEE STRUKTURE
DO SADA OTKRIVENE U SVEMIRU. DOSTIU PROTEZANJE I DO NEKOLIKO STOTINA
MILIONA SVETLOSNIH GODINA I SASTOJE SE OD NEKOLIKO HILJADA GALAKSIJA.
SAZNANJA O SUPERKLASTERIMA ZA SADA SU VEOMA OGRANIENA (KAO TO
OGRANIENA JE I BATA, ILI ULICA). TAKO, NA PRIMER, JO UVEK NIJE JASNO DA LI
SUPERKLASTERE ODRAVA ISKLJUIVO GRAVITACIJA, ILI SU SE GRUPISALI USLED
DRUGIH POJAVA, NA PRIMER, USLED STRAHA?
30
HARINGE EKAJU U FRIIDERU.

35

Purl vajcke: Mi emo vas naterati! Mi emo vas onda naterati!

UT: A kako ste to mislili da me naterate, ja sam samo...
Purl vajcke: Dajte nam nae dete, inae izvriu ovde samoubistvo!
UT: Gluposti, prekinite s tim besmislicama...
Purl vajcke: Dajte nam nae dete! Inae izvriu ovde samoubistvo!
UT: Prekini!
Purl vajcke: Dajte nam nae dete smesta!
UT: Ne mogu da vam ga dm! Pa nisam ja sve ovo ovde sam smislio!31 Nisam vas
smislio ja! Ja sam ovde da bih svemu mogao da obezbedim bilo kakvu strukturu. Ja,
ovde, samo uestvujem! Ne mogu da vam ga dam, vae dete!
Purl vajcke baca se na pod i obema rukama pokuava da zapui nos.
Lum: Purl!
UT: Prekini s tim besmislicama! Ja nisam u prilici... Nije to moja...
Purl vajcke lei na podu vrsto stegnutih vilica zapuivi nos obema rukama: oi su
mu razrogaene, telo mu se trese. Lum je ustao, pilji u Purla vajckea koji nepomino
lei na podu. Preplaeno, u oajanju, hvata se ponova za glavu, skrene pogled pa ga
ponovo uperi.
UT se okrenuo, stoji i ne mie se. Dok se Purl vajkce bori sa smru,
Jedan glas nadjaa sve:
Duni, vetre, gruni i malog invalida sa sobom ponesi!
Duni, vetre, gruni i malog oveuljka sa sobom ponesi!
Rado smo ga gledali
Ulivao nam je radost32
No, u isti mah u srce, ulio i tugu
Srea mu ne bee naklonjena
I sve nade minule su,
I sve enje minule su
U ovom nemilom svetu.
Takav je kakav, pa to ti je.33
Duni, vetre, gruni i uzmi ta ti pripada!
Dri nas u svom naruju
I ne puta nas.34

31

ESTOG AVGUSTA HILJADU DEVETSTO ETRDESET PETE, U OSAM SATI I ESNAEST

MINUTA, VOZAICA TRAMVAJA TERIKO FUDI JE SVOJIM TRAMVAJEM PRISTALA NA
STANICU PRE ELEZNIKE STANICE U HIROIMI, KADA JE ZADESIO JAK GROM. KAD
JE DOLA SEBI, SVE OKO NJE GORELO JE. TERIKO FUDI, UBEENA JE DA JE ONA
IZAZVALA KATASTROFU, USLED KRATKOG SPOJA GORNJIH INSTALACIJA NA
TRAMVAJA
32
MIKROSAN, SEDEI NA WC-OLJI.
33
ADAM RODI SITA, A SIT RODI ENOSA I ENOS RODI KAJINANA, I KAJINAN RODI
MALELEILA, I MALELEILO RODI JAREDA, I JARED RODI ENOHA, I ENOH RODI
MATUSALA, MATUSAL RODI LAMEHA, I LAMEH RODI NOJA, I NOJE RODI HERBERTA, I
HERBERT RODI VILHELMA I VILHELM RODI FRIDRIHA, FRIDRIH RODI KARLA I KARL
RODI RUDIJA, RUDI RODI TOMASA, TOMAS RODI VALTERA, VALTER (KOJI JE KAO
ELEKTRIAR, ITAVOG SVOG IVOTA RADIO U JEDNOM TE ISTOM PREDUZEU) RODI
KARSTENA, KARSTEN RODI KEVINA, I KEVIN SE MOTA UNAOKOLO, DIE POGLED KA
DRVEU, KA DRVOREDU U ULICI, I ODLAZI U NABAVKU, A UVEE, GLEDA NEKU
EMISIJU NA TV-U, U KOJOJ AMERIKANCI PO MAARSKIM ZAMKOVIMA ODLAZE U LOV
NA DUHOVE, S DIGITALNIM APARATIMA TO SLIKAJU U TAMI, I KATKAD SE NA
FOTOGRAFIJAMA NETO I VIDI, SVETLUCAJUE TAKE, ALI TO JE SAMO PRAINA TO
BLESNE KAD I BLIC, GLUPA SLUAJNOST, NITA DRUGO.
34
SEOBA ABA PO MAGISTRALNOM PUTU.

36

Ti si venost
Ti si beskonanost
Ti si otac i majka
Poetak i kraj.
Duni, vetre, gruni i kreaturi toj se saali!
Duni, vetre, gruni i malog invalida sa sobom ponesi!
Duni, vetre, gruni i malog invalida sa sobom ponesi!
Na poslednju re, telo Purla vajckea opusti se, ruke mu skliznu s lica. Lum se mrdne
iz svoje ukoenosti i krene da tri ka Purlu vajckeu (onoliko brzo koliko mu
invaliditet dozvoljava).
Shvata da je Purl vajcke mrtav. Telo pone da mu podrhtava, usta mu se iskrive da
ispuste krik, ali krik ne isputaju.
UT rukama pokriva lice.
Lum, poput ranjene zveri, poinje da tri i krivuda scenom. Tri brzo koliko mu
njegove sakate noge dozvoljavaju. Telo mu drhti i samo tihi mu se otme uzdah kao da
zbijen je kricima koji nikako da se oslobode. Kree da svira pompezna, tuna muzika.
Pali se maina za kiu.35
Deca sa odeljenja za onkologiju, pojavljuju se i sveanoj se procesiji pridruuju u
svojim kostimima iz scene s kolevkom. Jedan po jedan, prilaze malom leu Purla
vajckea i na nejake grudi njegove sputaju mu darove:
Privezak za kljueve Doje bank,
Rolnu kuhinjskih ubrusa i na njoj nacrtanu raketu
Jedan CD-R
Jedan gajtan sa uko-utikaem ili ta ti ja znam
Trulu granicu,
Poklopac pene za brijanje
Puevu kuicu
Joystick.
Deca kratko stoje u tiini, potom nastavljaju dalje.36
UT navlai kapuljau svoje zelene kabanice i s puno tuge gleda na scenu. Potom
nestane tako to raspri se u vazduhu.37 Pompezna, tuna muzika naglo prestaje.
Zvuci maine iz koje lije kia, mogu se sada jasno uti.38
Scenski radnici izlaze na scenu. Po leu Purla vajckea, poinju da reaju prue.39
Lum drhti i tri svuda po sceni, oiju razrogaenih od uasa.40

35

PLAKANJE SE NE D NAUNO OBJASNITI. OSOBA U EKSPERIMENTU ZAPLAKALA JE,

KADA JE JEDNOM, KAO DETE, POSEKLA RUKU, DOK JE NOEM GULILA TAP, I KRV JE
IKNULA. JEDNOM JE PLAKALA, DOK JE GLEDALA NEKI FILM: MEDVED KOJI SE
SPRIJATELJIO SA ESKIMSKOM DEVOJICOM, LEAO JE MRTAV U NEKOM JARKU.
JEDNOM JE ZAPLAKALA USRED NOI, ODJEDNOM JU JE SPOPAO STRAH OD SMRTI.
JEDNOM JE ZAPLAKALA, KADA JE U DRVENOJ KUTIJI UGLEDALA KUNIA KOJI JE
EKAO DA MU SE DONESE HRANA, A ONA JE BILA TA OSOBA KOJA MU JE DONELA
HRANU I POGLEDALA GA.
36
PITANJA GLASNO IZGOVORENA U ZARALU CEV.
37
UTILOVKA BOANSTVENO CVETA NA OBRONCIMA JALOVINE.
38
MILOSRE.
39
TRAVA RASTE IZ OIJU DESIKE DOBLER, TRAVA RASTE IZ UIJU PETERA KOLERTA,
TRAVA RASTE IZ USTA ROLFA BELMANA, TRAVA RASTE IZ LEA SOFIJE ELIZABET
MELNER, TRAVA RASTE IZ USTA GERHILD TRAUNERT, TRAVA RASTE IZ DUPETA
HERBERTA KISTERA. ZELENA, ZELENA TRAVA.
40
SMEH NA KRAJU HOTELSKOG HODNIKA.

37
VI. PROSTOR SE IRI

Tamo gde je prethodno bila scena, sada je beskrajno crno more. Iz mora tri tanjir
satelitske antene, a na mestu kojem je umro Purl vajcke, iz tamne vode pojavljuje se
plast prua. Na njemu sklupan sedi Lum. Dugo se uje um mora.
Lum: Ja i ne umem nita drugo, nego da budem ovde. Dakle, evo me.
Znam da sam idiot. I stoga moda i delujem smeno41 ili je to zbog mojeg invaliditeta,
kako god. Ali, otkako sam ovde, eznem, eznem za detetom, naim detetom.42 I
eznem jo uvek. enja nikad nije nestala. Ali to vie i nije ona ista, vedra enja,
ve enja to boli. Nemam nikoga vie. ak nikoga kome bi mogao da poaljem
SMS (ili nekoga s kim bi ovek uvee neto skuvao, neto zdravo vegetarijansko43, ili
s kim bi otiao na izlet, te takve male stvari)44

41

ZEBA INKAVICA KAE: III-IJUI

NE MOE SE REI DA SREA NE POSTOJI. SREA POSTOJI. NEKADA JE, ZAISTA,
SASVIM REALNA, NA TRENUTAK JE SASVIM REALNA. POPUT MALOG ELEKTRINOG
UDARA, SREA PRODIRE SASVIM DUBOKO U SRCE. NO, TAMO KAD STIGNE, GOTOVO
JE.
43
SALATA KRISTALKA, PUTERICA, KRECAVA SALATA, SALATA ROMANA, SALATA OD
PARGLI, AJSBERG SALATA, PASTA SALATA, VODOPIJA, CIKORIJA, ENDIVIJA, RUKOLA,
BLITVA, SPANA, VODENI SPANA, LOBODA, KLICE, PORTULAK, ZIMSKI PORTULAK,
MALABAR SPANA, INDIJSKI SPANA, NOVOZELANDSKI SPANA, SPANA S NOVOG
ZELANDA, AMBU, LIE JUTE, PUSTINJSKA RUA, DNEVNI CVETAC, NPR. UTOCRVENI DNEVNI CVETAC, JAGODASTI SPANA, DIVLJI SPANA, KISELJAK,
MEDITERANSKI KUPUS, GORUICA, STONA REPICA, PODZEMNA KELERABA, BELA
REPA, ULJANA REPICA, KUPUS RIBANAC, CRNA GORICA, STRAH OD SMRTI
RODITELJA, UKRASNI KUPUS, KARFIOL, KARFIOL ROMANESCO, BROKOLI, KELERABA,
GLAVICA KUPUSA, CRVENI KUPUS, BELI KUPUS, PROLENI KUPUS, KELJ, PROKELJ,
LETNJI KUPUS, TOSKANSKI KUPUS, DOMAI KUPUS, REPA, REPA OGRTICA, KINESKI
KUPUS, PAK CHOI, JESENJA TIKVA, LIE REPE, ARTIOKE, CUKINI, HOKAIDO
BUNDEVA, MUSKATNA BUNDEVA, SMOKVOLISNA TIKVA, GORKA TIKVICA, TIKVA
SUDOVNJAA, SUNERASTA TIVKA, PARADAJZ, TIR, PATLIDAN, AVOKADO,
BAMIJA, HLEBNO DRVO, UTA ROTKVA, STONA REPICA, PAKANAT, REN, ROTKVICE,
CRNA ZIMSKA ROTKVA, VASABI, KROMPIR, PANSKI ZMIJAK, KOREN PERUNA,
KRBULJICA, KOREN LOTOSA, LUK, MLADI LUK, BELI LUK, CRVENI LUK, PRAZILUK,
SREBRNJAK, SREMU, SEMERING RADILICE, CRVENI BUBREASTI PASULJ, PASULJ
BISER, BORANIJA, CRNI PASULJ, BELI PASULJ, SOJA, GRAAK, GRAAK GLATKOG
ZRNA, GRAAK NABORANOG ZRNA, GRAAK EERAC, DINOVSKI GRAK, LUCERKA,
OBINA LUCERKA, LEBLEBIJE, SOIVO, VUJAK, BOB, KONJISKI BOB, POLJSKI
GRAAK, SLATKI GRAAK, AKONITOLISNI PASULJ, AZUKI PASULJ, BRAON SOIVO,
MUNGO PASULJ, BAMBARA-KIKIRIKI, SPORTSKI GOLF ASOPISI, VIGNA UMBELLATA,
VIGNA VEXILLATA, VIGNA CRNOOKICA, DINOVSKI PASULJ, KRAVLJI PASULJ, CRVENI
GRAM, ZEMLJANI ORAH, KONJSKI GRAM, GOA PASULJ, MEKSIKI KROMIR, LABLAB,
GUAR, SVINJSKI PASULJ, GRAAK S MADAGASKARA, DAJKON REPA, BELI SLEZ,
JAPANSKA RAVENOVA STABLJIKA, KORIJANDER, IOKA, KINOA, VEDSKA REPA,
VODENA MIMOZA, MANIOKA.
44
TRI DIMENZIJE PROSTORA I DIMENZIJA VREMENA TVORE ETVORODIMENZIONALNI
KONTINUUM. OVAJ KONTINUUM NAZIVA SE PROSTOR-VREME. U OVOM KONTINUUMU
POSTOJI JO JEDAN ZAKON, ZAKON KAUZALNOSTI. ZAKON KAUZALNOSTI
PREDSTAVLJA SVEUKUPNOST SVIH IZJAVA, SVIH DOGAAJA, KOJI MOGU UTICATI
JEDNI NA DRUGE. NEGDE IZMEU, ZA STOLOM SEDE OTAC I MAJKA. OTAC KAE:
DODAJ MI, MOLIM TE, SALAMU. MAJKA MU JE DODA. ONA KAE: EVO, IZVOLI.
OTAC KAE: SAD E EMISIJA GINTERA JAUHA NA TELEVIZIJI. I OTAC I MAJKA
PRETVARAJU SE ODJEDNOM U PEPEO. I VETAR DUNE I ODNESE IH SA SOBOM PA
ZAVIJA OKO KUE, TAKO DA SVE PODRHTAVA.
42

38

Poeleli smo dete. Da smo ga dobili, da je nou, recimo, lealo u kolevci i spavalo,
ovek bi mogao da prie kolevci, da ga ugleda i zna: to je to, dete. Moda bi i postao
mali invalid, mali idiot, ali to ne bi bilo strano. Ono bi bilo tu, i mi bismo bili tu za
njega, nali bismo se detetu i oko nas stvorio bi se mali, zlatni ator. Mali, zlatni ator
koji bi nas titio od besmisla sveta.
Ali mi nismo smeli da dobijemo dete, tek onako.
Ja sedim ovde, a oko mene prostor se iri sve do u apsolutnu venost. A ta to znai?
To znai da sve to postoji, sve vie se udaljava, sve se vie razilazi. To znai to.45
Tiina.46
Nasukana neman zatekla se u moru s kineskom vazom47i gleda zbunjeno.
Neman: Vie u vazu.
Moj otac je svemirsko ubre
Moja majka je svemirsko ubre
Ja sam svemirsko ubre.48
Moj nekadanji nastavnik engleskog je svemirsko ubre
Kao i nastavnik matematike.
Vetar je svemirsko ubre
I svetlo
I dim.49
Svemirsko ubre!
Mojeg srca otkucaji
Televizijski programi50
O mojoj socijalnoj kompetenciji
Svemirsko ubre!
Nai jadi svi
Nadanja i bli
Lastaviji cvrkuti:
ubre! ubre! Svemirsko ubre!
Drvo u dvoritu
Grm u pustari
Na livadi trave vlat
Svemirski otpad!
Svi nai zeii
Njihove uice i njihovi nosii51

45

PARTIJE PING-PONGA NA SKLOPLJENOM STOLU.

UVEE, IZVLAE DAVLJENIKA NA OBALU. IZA DINA, PALE SE ULINA SVETLA.
47
BESMISAO OTPOZADI: OASIMSEB
48
AK NI ZVEZDE VIE NISU ZVEZDE, VE LAMPICE NI NA KAKVOM NEBESKOM
ATORU ITD, I SL.
49
POSLEDNJEG UTOGLAVOG SLAVUJA, NAKON TO JE PROGLAEN ZA IZUMRLU
VRSTU, PRONAAO JE POTANSKI SLUBENIK, DEF RASEL, ORNITOLOG AMATER, U
PREDVEERJE SEDMOG APRILA HILJADU DEVETSTO EZDESET PRVE, U SVOJOJ BATI
U LAURENSU, JUNOJ KAROLINI, IZA ORMANA SA BATENSKIM ALATOM. MALA
UTO-SIVA PTICA IVELA JE, TEKO DIUI, SAMO JO KOJI MINUT.
50
OPTE OBRAZOVANJE I OBRAZOVANJE OBLAKA.
51
JEEVI SE, U INDIVIDUALNIM KLOPKAMA STRUJOM OAMUUJU I OTVARANJEM
VENA NA VRATU, OSTAVLJAJU DA ISKRVARE I UGINU. KRV, NEOPHODNA ZA
PROZVODNJU IVOTNIH NAMIRNICA, NOEM I CREVOM ISISAVA SE U KONTEJNER ZA
MEANJE. JEEVI TOKOM KRVARENJA, SA POPRENOG TRANSPORTERA, DOSPEVAJU
NA TOBOGAN. IVOTINJE SE, NAKON TO SU ISKRVARILE, LIFTOM PREBACUJU DO
PARNOG POSTROJENJA GDE VISE SA TRAKE. ZATIM, SLEDI IENJE ETKASTOM
MAINOM. NAKON TOGA, IVOTINJICE SE U VISEEM POLOAJU UVODE U PARNI
46

39

Svetla u noi52
Uz spana krompir
Svemir, svemir
Noevi i viljuke
Kande i kljove
Kaine i Avelje53
Izgradnja kule vavilonske
Svemirsko ubre!
Sve, sve!
Svemirsko ubre!
Svemirsko ubre!
Svemirsko ubre!
Neman kratko stoji, gleda zbunjeno. Odjednom ispusti vazu.
Lum: I sad sve slomljeno je.
Vaza, itava, pluta po tamnoj vodi.
Neman hitro gaca po nabujalom pliaku i nestaje.
Lum nepomino sedi.54
Tiina.55
Nakon izvesnog vremena, pojavljuje se Klajst u barci i vesla, a iznad barke oblee
jato galebova. Klajst je u indijanskoj nonji. Kako vie ne nosi svoj areni kaket, vidi
se da jo od samoubistva na Vanzeu, vie nema mozak. Crna rupa zjapi mu na
potiljku.56

TUNEL. JE, NAKON AUTOMATSKOG RAZVEAVANJA, DOSPEVA U MAINU ZA

UKLANJANJE BODLJI. NAKON TOGA LIFTOM SE PREBACUJE DO TRAKE ZA DODATNU
PRERADU. JEEVI SE, POMOU PROTEZNOG TRANSPORTERA, KROZ BI-MAINU ZA
SUENJE (UKLANJANJE OLABAVLJENIH BODLJI, SUENJE), KROZ PLAMENU PE (GDE
SLEDI SPALJIVANJE PREOSTALIH DLAKA I BODLJI) I KROZ BI-MAINU ZA VLANOST
(UKLANJANJE ZAPALJENIH BODLJI GUMENIM UDARALJKAMA) KONANO ISPORUUJU
ZA IENJE I DEKONTAMINACIJU. SLEDI UKLANJANJE OIJU I UIJU. U NASTAVKU
PROCESA SLEDI VAENJE ORGANA, DELJENJE I ISPIRANJE TELA JEA, PRE NEGO TO
SE DOTINI ORGANI NE ISPORUE NA ISPITIVANJE. NAKON TRIMOVANJA JEEVIH
POLOVINA SLEDI MERENJE I KLASIFIKACIJA. POLOVINE SE POTOM, POMOU
AUTOMATSKOG TRANSPORTERA, PREBACUJU U HLADNJAE ZA JEEVE, GDE SU
SPREMNI ZA PREUZIMANJE.
52
GRAD JE SPOKOJAN. USTER SPAVA, TRGOVAC MALOPRODAJE SPAVA, SPAVA
VATROGASAC, SPAVA OPTIAR, SPAVA MESAR, SPAVA KEY-ACCOUNT MANAGER,
SPAVA OVEK BEZ POSLA, SPAVA PAS CVEARA, SPAVA DRVO U PARKU, BANKOMAT,
SPAVA ASISTENT, SPAVA POTPUNI KRETEN, SPAVA STRAH, SPAVAJU KREDITNI
PLANOVI, SPAVA NEUKUSNA TETOVAA IZNAD DUPETA, FINANSIJSKA KRIZA SPAVA,
SPAVA GOSPOA VELKBRON, SPAVA MILER NASTAVNIK LATINSKOG, MAC-BOOK
SPAVA, GUMENO DRVO SPAVA. SVE SPAVA. GRAD SPOKOJNO LEI POD SVODOM
NEBESKIM.
53
SA SOBOM U GROB PONET RECEPT SOSA ZA ROTILJ.
54
ECEKAT REE LENOHIMU: IZAI U POLJA, DOBRO SU ZASEJANA. I LENOHIM IZAE
U POLJA, NO, OVA SU BILA PUSTA I PRAZNA. VRATIO SE POTOM ECEKATU. A OVAJ MU
REE: IDI DO DIVLJIH PELA I SKUPI NJIHOV NEKTAR SLATKI KOJI SU MARLJVIO
PRIKUPILE. I LENOHIM ODE TAMO, NO, PELE SU NESTALE, I OSTALO JE SAMO
SASUENO TRNOVO IBLJE. VRATIO SE POTOM ECEKATU. A OVAJ MU REE: POPNI SE
DO ZVEZDA I UZMI NJIHOVU SVETLOST I POJEDI JE. I LENOHIM SE POPE DO ZVEZDA,
NO, ONE SU BILE SAMO TAMNE GRUDVE OD PESKA I PRAINE. VRATIO SE ECEKATU. A
OVAJ MU REE: SVE SVOJE NADE POLOIO SAM U TEBE, NO, TI SI ME OBMANUO.
TADA JE LENOHIM PRIMETIO DA NI ECEKATA VIE NEMA, OSEAO SE KAO DA MU JE
SRCE IZELA VEITA GLAD.
55
JEDAN KRAJ UNIVERZUMA S DRUGIM NEMA NIKAKVE VEZE.
56
OLJA SNEGA

40

Kako se svojom barkom zaustavi pored tanjira satelitske antene, poinje mucajui da
recituje Walam Olum:
Klajst Indijanac: Sayewi talli wemiguma wokgetaki57
Hackung kwelik owanaku wak yutali Kitanitowit-essop
Sayewis hallemiwis nolemiwi elemamik Kitanitowit-essop
Sohawalawak kwelik hakik owak awasagamak...
Recituje sve glasnije, slogove izgovara sve nerazgovetnije, sve manje muca.
...Sohalawak gishuk nipahum alankwak
Wemi-sohalawak yulikyuchaan
Wich-owagan kshakan moshakwat kwelik kshipehelep
Opeleken58 mani-menak delsin-epit
Lappinup Kitanitowit59 manito manitoak
Owiniwak angelatawiwak chichankwak wemiwak...
Urla dok peva (samo samoglasnike teksta).
...Wtenk manito jinwis lennowak mukom
Milap netami60 gaho owini gaho
Namesik milap, tulpewik milap, awesik milap, cholensak milap
Makimani shak sohalawak61 makowini nakowak amangamek62

57

NEMA VIE KREDITA NA KARTICI.

NA ZAVOJU UMSKOG PUTA RASLA JE MALA UMSKA BREBERINA. CVETALA JE U
SUMRAK. A TUDA JE, ONDA PROAO JE. KADA JE HTEO DA SMAE LIST MALE
BREBERINE, OVA UPLAENO POVIKA: NEMOJ ME JESTI, JA SAM MALA BREBERINA.
NO, JE NIJE RAZUMEO JEZIK MALE BREBERINE I SMAZAO JE LIST. NAKON IZVESNOG
VREMENA, PROAO JE ZEC. KADA JE I ON HTEO DA SMAE LIST MALE BREBERINE,
OVA UPLAENO POVIKA: NEMOJ ME JESTI, JA SAM MALA BREBERINA. NO, NI ZEC
NIJE RAZUMEO JEZIK MALE BREBERINE I SMAZAO JE JEDAN LIST. NAKON IZVESNOG
VREMENA, DOAO JE JAZAVAC. KAD JE HTEO DA OTKINE POSLEDNJI LIST MALE
BREBERINE, OVA UPLAENO POVIKA: NEMOJ POJESTI MOJ POSLEDNJI LIST, JA SAM
MALA BREBERINA. NO, NI JAZAVAC NIJE RAZUMEO JEZIK MALE BREBERINE I
SMAZAO JOJ JE POSLEDNJI LIST. TAKO JE MALA BREBERINA OSTALA BEZ I JEDNOG
LISTA, KADA POJAVI SE SRNA. POTO JE SRNA HTELA DA SMAE CVET MALE
BREBERINE, OVA U OAJANJU POVIKA: NEMOJ ME JESTI, NEMOJ JESTI MOJE
CVETOVE, ELIM DA IVIM, JA SAM MALA BREBERINA. NO, SRNA NIJE RAZUMELA
JEZIK MALE BREBERINE I NAMERAILA SE DA JE POJEDE, KADA ODJEKNU GROMKI
PRASAK I SRNA SE PRETURI. IZ IBLJA IZVIRIO JE LICENCIRANI LOVAC, EPAO JE
SRNU NA IZDAHU I ZAVEZAO JE UZ IVICU PUTA, PRI EMU JE MALU BREBERINU
NEMARNO ZGAZIO. SRNU JE POTOM RASPORIO, IZDUBIO JE CELU, STAVIO JE U
PLASTINE KESE, A ISTE U SVOJ RANAC, OISTIO JE VODOM UNUTRANJOST SRNE,
PREBACIO JE PREKO RAMENA I TEKA KORAKA ODGEGAO SE DO SVOG
LANDROVERA, KOJEG JE PARKIRAO NEDALEKO NA PROPLANKU. NA PUTU KA KUI,
SA RADIJA, ULA SE PESMA (NOTHING COMPARES TO YOU), KOJA JE LICENCIRANOG
LOVCA PODSETILA NA MLADOST KOJU JE PROVEO SA SVOJOM, U MEUVREMENU
PREMINULOM, MAJKOM, NA SELJAKOM IMANJU NA RECI MOZEL. TADA GA JE
SPOPALA VELIKA TUGA I SUZE SU KRENULE DA MU RONE NIZ LICE I PADAJU PO
SEDITU AUTOMOBILA PRESVUENOG PLAVOM VETAKOM KOOM.
59
CRTEI, NACRTANI FLOMASTEROM, IZBLEDELI OD SUNCA.
60
DANI KOJI SU PO NEEMU BILI POSEBNI.
61
TERAJ SE.
62
DONA MATOVA, SLUBENIKA CALL-CENTRA, U VEE, SEDAMNAESTOG
SEPTEMBRA, DVE HILJADE ESTE, NAKON TO JE U SVOM STANU U MEKONU, U
DRAVI DORDIJA, NA TELEVIZIJI ODGLEDAO EMISIJU O NORVEKIM RELIJIMA SA
58

41

Sohalawak uchewak, sohalawak pungusak

Nitisak wemi owini wdelisinewuap...
Urla, ne pravei razliku izmeu slogova tj. slova.63
...Kiwis, wunand wishimanitoak essopak
Nijini netami lennowak, nigoha netami okwewi, nantinewak
Gattamin netami mitzi nijini nantine
Wemi wingi-namenep, wemi ksinelendamep, wemi wullatemanuwi...
Klajst iz vode vadi mikrofon satelitske antene. Potom iz barke pritisne dugme na
aparaturi. Upali se crveni laserski zrak.64
Klajst urla poput ivotinje, urla dok ga glas ne izda, sve dok potpuno ne zanemi. A
onda urla i dalje. uje se tihi um talasa.

ZAPRENIM SANKAMA ZA IZNAJMLJIVANJE, NAKON TO JE POKUAO DA

RAZGOVARA SA SVOJOM SESTROM KAREN I OBJASNI JOJ DA NE ZNA TA SVOJOJ
MAJCI DA POKLONI ZA EZDESET PRVI ROENDAN, NO, NIKO NIJE PODIGAO
SLUALICU, NAKON TO JE PLASTIFICIRAO SLIKU SVOJE MAKE MILI KOJU JE
ISPRINTAO IZ KOMPJUTERA, NAKON TO JE JO JEDNOM, NAKRATKO, IZAAO IZ KUE
DA BI U SUPERMARKETU, PRED ZATVARANJE, KUPIO PARMA-UNKU ZA DORUAK,
PREGAZIO GA JE AUTO IZ PRATNJE IZVESNOG NASSINOG KONVOJA. NJEGOV STAN JE
OTKAZAN, MAKA MILI DOSPELA JE U AZIL ZA MAKE ALL ABOUT ANIMALS U
MEKONU, U KOJEM JE, ZAJEDNO SA DVANAEST DRUGIH MAAKA, U NEKOJ PRAZNOJ
PROSTORIJI, PROVELA DEVET MESECI. MILI JE POTOM DODELJENA BRANOM PARU
ELDI, BENU I MELISI ELDI KOJI SU JOJ NADENULI IME STRAJDER. (ZA SADA JE SVE U
REDU). STRAJDER SE BRZO NAVIKLA NA NOVI DOM. OTPRILIKE DVA MESECA NAKON
TO JE PORODICA ELDI USVOJILA STRAJDERA IZ AZILA ZA IVOTINJE, MELISA ELDI
DOBIJA PISMO OD SVOJE TETKE (S OEVE STRANE) U KOJEM JOJ OVA ALJE
NOVANICU OD HILJADU DOLARA. UBRZO POTOM, TETKA JE POZVALA LINDU DA JE
ZAMOLI DA JOJ VRATI NOVANICU KOJU JOJ JE POSLALA GREKOM, HTELA JE,
NAIME, DA JOJ POALJE STO DOLARA. ISTE VEERI, BEN S PROZORA SPAVAE SOBE
POSMATRA VEERNJE NEBO NA KOJEM SE VELIKI, PUN MESEC JASNO VIDI. KAD BEN
POGLEDA MALO BOLJE (BLAGO SUZI KAPKE) UINI MU SE DA NA POVRINI MESECA
VIDI NEKAKVE KOMPLEKSE ZGRADA. SKRENE MELISI PANJU NA TO, NO, OVA GOLIM
OKOM NIJE U STANJU NITA SLINO DA RAZAZNA. BEN ODLAZI U PODRUM PO SVOJ
DVOGLED, NO, NE PRONALAZI GA. SLEDEEG DANA, BEN I MELISA, SVOJIM
MICUBIIJEM ODLAZE DA SE PROETAJU PO OBLIENJEM PREDELU ZA REKREACIJU
WALKERLAKES. NAKON TO SU SE PARKIRALI IZMEU JAVOROVIH STABALA, MELISU
IZNENADA SPOPADNE OSEAJ KAO DA JOJ SE SRCE SLEDILO. NO, OSEAJ JE ODMAH
NESTAO. KAD JE BENU TO HTELA DA SAOPTI, BENA VIE NIJE BILO, A NI MICUBIIJA,
A NI STABALA JAVOROVIH, IZMEU KOJIH SU SE PARKIRALI, NIJE VIE BILO NI
OBLINJEG PREDELA ZA REKREACIJU, NI WALKERLAKESA, NI AUTOPUTA, NI KOPOVA
LJUNKA, NI AERODROMA U MEKONU, NI DVD PLEJERA KOJI SU MELISA I BEN DOBILI
NA POKLON OD SVOJE ERKE DENIFER, NI ALIGATORA U MOVARAMA FLORIDE, A
NEMA NI DINOVSKOG TOKA U BEKOM PRATERU, NESTALE SU REKE ELBA I
RAJNA, NESTALI SU I ALPI I VIRLE IZ LONCA, KAO I LONAC, NESTALA JE I LJUBAV I
MRNJA I OAJANJE I SREA I TUGA. OSTAO JE SAMO LAGANI POVETARAC KOJI UMI
U LIU NEKOG GRMA KOJI JE UPRAVO NESTAO, TO SE, U NAJMANJU RUKU, SASVIM
SIGURNO MOE USTVRDITI.
63
KRATKE ETNJE PO PARKU KLINIKE.
64
KADA OVEK, JEDNOM SMRTI POGLEDA U OI, U TU CRNU RUPU, STVARNOST SE
TADA IZOKRENE, PREVRNE, PADNE I RASPRI SE. SVAKA FUFA NEKOG OSTAVLJA I
ODLAZI KUI U JEDNO VELIKO NITA.

42
VII. APORIJA

Negde drugde, ne vie u pozoritu. Na levoj strani kiosk brze hrane, na desnoj
nekoliko breza. Iza nebo. U daljini, uju se zvuci magistralong puta.
Tri laste lete od breza do kioska i nazad, i tako u krug. Priblie se pri tom, jedna
drugoj, a potom se jedna od druge udaljavaju, a onda ponovo pribliavaju. Krue
jedna oko druge u zanosnom letu i tiho cvkuu. Evo me, leim u travi. Prepodne zvao
me je neko: glas sa automatske sekretarice saoptio je da sam osvojio auto. Nakon
izvesnog vremena, spustio sam slualicu. Tumarao sam stanom i rukom brisao
prainu sa ormana, odgovorio sam na jedan e-mail i pozvao majku, ali nikoga nije
bilo kod kue. U supermarketu kupio sam: mleko, hleb, kobasice, smrznuto pove i
hranu za make, a platio karticom. Noge su me nosile naseljem, ljunkovitim putem,
kroz polja. Evo me, leim ovde, pod vedrim nebom. Vreme je, u stvari, zaista lepo.