HEMATOLOGIJA

Krv je teno tkivo koje se sastoji iz krvne plazme i krvnih elemenata (elije)
koji plivaju u plazmi.
elije krvi pripadaju trima krvnim lozama i to:
- eritrocitnoj
- leukocitnoj
- trombocitnoj
Normalnu koliinu krvi u organizmu ini 6-8% telesne mase.
Kod mukaraca zapremina krvi je 76, a kod ena 66 ml/kg telesne teine.

Krvni elementi se stvaraju u kotanoj sri, izuzev limfocita i monocita.

Limfociti se stvaraju u limfnim vorovima, a monociti u retikuloendotelijalnim
tkivima.

HEMATOLOGIJA
Funkcije krvi u organizmu su:

prenos O2 i drugih gradivnih, energetskih i zatitnih materija

do svih elija organizma
leukociti imaju sposobnost fagocitoze
trombociti uestvuju u hemostazi
stvaranje limfe, elijske i meuelijske tenosti
putem ekskretorskih organa i krvi oslobaaju se CO2 i druge
substance koje su produkti metabolizma ili su unete u
organizam putem lekova i anestetika da odrava elektriolitni
balans, acidobazni status i telesnu temperaturu

HEMATOLOGIJA
Promene
Bledilo - promena boje koe i sluzokoe
Krvarenje - po koi i sluzokoi javlja se krvarenje u obliku petehija (takasto
krvarenje) i ekhimoza (hematomi).
Alopecija je prisutna kod obolelih koji primaju citostatsku terapiju.
Stanje svesti i ponaanje - Hematoloki bolesnici najee imaju ouvanu svest
Pokretljivost - Hematoloki bolesnici su pokretni u skladu sa aktuelnim
zdravstvenim stanjem
Vitalni znaci su izmenjeni
Poviena temperatura koja je znak prisutne infekcije zbog smanjenog imuniteta
Tahikardija je skoro uvek pratilac febrilnih stanja, ali se javlja i kod aneminih
bolesnika.
Dispneja se javlja kod aneminih bolesbnika,
Izluevine - Kod jednog broja hematolokih bolesnika postoji poremeaj u
koagulaciji pa se kao posledica javlja hematemeza, melena, hematurija,
epistaksa, hemoptoja, menometroragija (krvarenje iz uterusa).
Drugi simptomi i znaci bolesti su: brzo zamaranje, malaksaliost, slabost, bolovi u
kostima i miiima.
Javljaju se anginozni bolovi, palpitacije, glavobolja, vrtoglavica, koenje vrata,
smetnje u vidnom polju

HEMATOLOGIJA
Zajedniki problemi hematolokih bolesnika
1.Slabost i umor
Kroz plan zdravstve3ne nege omoguiti obolelom dovoljno
odmora i psihike stabilnosti
Leenje obolelog kao ambulantnog bolesnika
Obezbediti hiperproteinsku i hiperkalorijsku ishranu za
obolelog
2.Sklonost ka krvarenju
Stvoriti uslove da oboleli miruje za vreme dok krvari
Blago komprimovati mesto iz koga se krvari
Staviti hladni oblog na mestu krvarenja
Ne skidati ugruak krvi
Monitoring simptioma nastalih zbog krvarenja
Podrka obolelom za vreme transfuzije
Upotreba malih igala za aplikaciju lekova i.m. i i.v.
3.Ranice na jeziku, desnima i ustima
Izbegavati iritirajuu hranu i napitke
Sprovoditi oralnu higijenu (ispirati usta i koristiti meku
etkicu)
Higijenu usta sprovoditi pre i posle jela
Redovne kontgrole kod zubara
Odravati usnice mekanim (upotreba masti i krema)
4.Dispneja
Polusedei ili sedei poloaj
Upotreba O2 kada je indikovan
Izbegavati hranu koja nadima

5.Bolovi u kostima i miiima

Osloboditi delove tela od pritiska u leeem poloaju
(pomagala)
Primena hladnih i toplih obloga po indikaciji
Primena analgetika za minimiziranje inteziteta bola
Sprovoenje imobilizacije miia po indikacijama
6.Temperatura
Aplikacija antibiotika iz terapijskog plana
nadoknada tenosti do nivoa dozvoljenog
Zdrava mikrosredina za obolelog
7.Svrab i oteenje koe
Podrezivanje noktijui zatita istih
Blaga sredstva za higijenu
Losion za negu koe
8.Strah i napetost obolelog i lanova njegove porodice
Upoznati obolelog sa dijagnostikim i terapijskim
procedurama
Minimizirati strah kroz razgovor
Stvoriti uslove za prihvatanje obolelog - razgovor
Upamivanje i zadovoljavanje bolesnikovih individualnih
potreba
Motivacija obolelog da se brine o sebi u granicama
mogunosti
Ohrabrenje lanova porodice da uestvuju u nezi obolelog
Uiniti posete bolesniku kvalitetnim

HEMATOLOGIJA
Dijagnostike procedure u hematologiji
Analize u hematologiji
1. Testovi za utvrivanje hemostaze i koagulacije krvi.
2. Vreme krvarenja (1-3 min. normalno).
3. Vreme koagulacije (6-10 min. normalno).
4. Odreivanje protrombinskog vremena (11-15 min. nolrmalno).
5. Odreivanje agregacije tgrombocita (sestra upozorava obolelog da sedam dana nesme
da uzima aspirin, dva dana antihistzaminike, antidepresive i aspirin.
6. Ispitivanje athezivnosti trombocita.
7. Stepen otpornosti kapilara - postojanje vaskularnog hemoragijskog sindroma.
8. Coombsov test - direktan i indirektan (antitela)
9. DiK (diseminovana intravaskularna koagulacija je steen oblik hemoragijskog
sindroma).
Za dokazivanje zgruavanja krvi i krvarenja rade se analize fibrinogen, VI i VIII faktor
koagulacije, broj trombocita, protrombinsko vreme, PTT.

HEMATOLOGIJA
Testovi za utvrivanje hemostaze i koagulacije krvi
1. Vreme krvarenja prema Dukeu
2. Vreme krvarenja po Ivuju
3. Sekundarno vreme krvarennja
4. Otpornost kapilara (Leedeov test)
5. Odreivanje vremena koagulacije krvi (Lee-Vhite)
6. Odreivanje protrombinskog vremena (Quiku)
7. Parcijalno tromboplastinsko vreme
8. Agregacija trombocita - slepljivanje trombocita
9. Ispitivanje adhezivnosti trombocita
10. Coombsov direktni i indirektni test (antiglobulinski test)
11. DIK (Diseminovana intravaskularna koagulacija
12. Ferokinetika je iskoriavanje gvoa u stvaranju hemoglobulina

HEMATOLOGIJA
Mikrobioloke analize
- Brisevi - drela, usne upljine, nosa, pazunih jama,
prepona, rektuma, genitalnih organa, ubodnih mesta
centralnog venskog katetera;
- Uzorci urina, stolice, povraenog sadraja
(urinokultura, koprokultura...);
- Uzorci krvi;
- Krv za hemokulturu (febrilna stanja);
- Hematoloke analize: KKS, SE.

HEMATOLOGIJA
Greke prilikom vaenja krvi za ispitivanje
koagulacije:
neadekvatan koagulans
pogrean odnos krvi i antikoagulansa
aktiviranje koagulacije u epruveti
prisustvo heparina u uzorku
pogreno mesto punkcije
kasna dostava uzoraka krvi u laboratoriju
neispravna epruveta

HEMATOLOGIJA
Invazivne dijagnostike procedure
pregled kotane sri sternalna punkcija
biopsija kotane sri
punkcija slezine
punkcija i biopsija limfnih lezdi (bolesti limfnih
lezdi)

HEMATOLOGIJA
Sternalna punkcija
Standard opreme za izvoenje punkcije
1. sterilne specijalne igle
2. sterilni pricevi od 2-10 ml i igle
3. dezinfekciona sredstva
4. predmetna stakla sa ljuspicama
5. sahatno staklo (natrijum citrikum 3,8%)
6. zavojni materijal
7. zatitna oprema (mantil, rukavice, kapa)
8. propratna dokumentacija (uputnica za laboratoriju)
9. kiseonik

HEMATOLOGIJA
Sestrinske intervencije odnose se na :
- pripremu prostorije gde e se izvoditi intervencija
- pripremu materijala
- pripremu bolesnika
- asistenciju sestre u procesu izvoenja procedure
- zbrinjavanju bolesnika i uzetog materijala nakon
intervencije
- odlaganje medicinskog otpada

HEMATOLOGIJA

Biopsija kosti se vri kada se punkcijom sternuma ne moe dobiti kotana sr ili se pak
sumnja da postoje metastatske promene u kotanoj sri.

Punkcija i biopsija limfne lezde

Ova procedura je indikovana kod uveanja limfne lezde, a u cilju dokazivanja malignih
infiltrata

Punkcija i biopsija slezine

Ova se procedura ree koristi u dijagnostike svrhe

Radioizotopske metode
U hematologiji se koriste sledee metode:
- odreivanje volumena krvi
- duina ivota krvnih elija
- scintigrafije kostne sri, slezine, limfnih lezda
- praenje metabolizma gvoa
- apsorpcija vitamina B12 utvruje se ilingovim testom

HEMATOLOGIJA
Terapijske procedure u hematologiji
- Transfuzija krvi
- Vrste krvnih produkata
- Deplazmatisana krv
- Oprani eritrociti
- Koncentrovani trombociti
- Svee smrznuta plazma (SSP)
- Krioprecipitat
- Krv i krvni derivati

HEMATOLOGIJA
Potrebni podaci bolesnika za trebovanje krvi:
- ime (oevo ime) i prezime bolesnika
- jedinstven matini broj
- broj istorije bolesti
- datum uzimanja uzoraka
- ime i prezime sestre koja je punktirala venu

HEMATOLOGIJA
Greke sestre:

identifikacija bolesnika
netani podaci
zamena uzoraka krvi
pregrejavanje ili hlaenje krvi
aplikacija lekova putem krvi
prebrzo davanje krvi
kontaktna infekcija (pribor)

HEMATOLOGIJA
Rane komplikacije transfuzije krvi:

alergijjsko-anafilaktike reakcije
hemolitika reakcija
pirogene reakcije
febrilne reakcije
vazduna embolija
znaci i simptomi KVS zbog preoptereenosti sistema
sepsa
ok

HEMATOLOGIJA
Znaci i simptomi transfuziske
hemolitike reakcije
- Uznemirenost bolesnika,
- dispnea,
- bol u lumbosakralnom delu,
- drhtavica, munina,povraanje,
- filiforini puls,
- crvenilo,

- glavobolja,
- hipotenzija,
- znojenje,
- anurija,
- ok,
- stenokardija,
- krvarenje.

HEMATOLOGIJA
Sestrinske reakcije kod pojave hemolitikih reakcija:
1. prekida transfuziju, ali ostavlja otvoren venski put (igla)
2. sve naredne postupke izvrava na inicijativu lekara
3. uzima uzorke krvi za imunohematoloka ispitivanja
4. aplikuje ordiniranu terapiju
5. kontrolie vitalne funkcije (puls, pritisak) i diurezu
6. kontinuirani monitoring bolesnika za vreme davanja
transfuzije i posle transfuzije zbog moguih odloenih
komplikacija

HEMATOLOGIJA
Kasne komplikacije transfuzije krvi:
- Infekcije koje se mogu preneti putem krvi i to od
davaoca primaocu.
- Najee infekcije su hepatitis B i C, AIDS, sifilis, malarija.

HEMATOLOGIJA
Hemoterapija
Primena antitumorskih lekova naziva se hemoterapija.
Duina i broj hemoterapija zavisi od:
- vrste maligne bolesti
- leka koji se upotrebljava
- vremena potrebnog za odgovor organizma
- intenziteta neeljenih efekata

HEMATOLOGIJA
Hemoterapija se moe primeniti kao:
1. Sistemska hemoterapija: - primenljiva kod bolesnika sa
metastatskim diseminovanim promenama i kod bolesnika
kod kojih postoji povean rizik od recidiva.
2. Adjuvantna terapija: - hemoterapija koja se primenjuje
pre i posle drugog oblika leenja kao to su hirurgija ,
radioterapija i bioterapija.
3. Suportativna hemioterapija: koja je usmerena na leenje i
kontrolu neeljenih efekata citostatske terapije u cilju
poboljanja kvaliteta ivota za vreme terapijskog tretmana.

HEMATOLOGIJA
Uputstvo ili terapijska procedura
1. Proveriti da li postoji saglasnost bolesnika za predloeni
nain leenja;
2. Poznavati farmakologiju leka: mehanizam dejstva,
uobiajene doze, nain primene, akutne i hronine
neeljene efekte i puteve izluivanja;
3. Pregledati laboratorijske rezultate;
4. Kompletirati prehemioterapijsku obradu bolesnika;
5. Proveriti lekarske naredbe u odnosu na nazive leka,
doziranje, nain aplikacije, redosled davanja lekova i
vremensku duinu aplikacije;
6. Izraunati ponovo dozu leka: proveriti visinu i teinu
bolesnika i povrinu tela;
7. Premedikacija treba da se da najmanje 20-30 minuta pre
nego to se pone sa primenom hemioterapije;
8. Edukacija bolesnika;
9. Prilagoditi primenu leka preporukama proizvoaa;
10. Prikupiti potrebnu opremu;
11. Uee bolesnika u terapiji treba ohrabrivati;
12. Intravenski pristup uskladiti sa upustvima vodia;
13. Dokumentovati primenu citostatika;
14. Pratiti sporedne efekte;

15. Dati citostatike prema pisanoj naredbi i proceduri:

Primeniti medikamente uz potovanje pravila pet

(5.0).

Ako nema posebnih informacija, lek treba

aplikovati sa opreznou, kao da je lek sa
svojstvima koja mogu uzrokovati nekrozu tkiva.

Izbei infekciju tkiva lekom. Ako se na takvu

mogunost posumnja treba odmah izvaditi iglu.

Ne meati lekove zajedno kada je ordinirana

kombinovana terapija. Izmeu medikamenata
isprati iglu sa fiziolokim rastvorom, kao i posle
kompletiranja terapije.

Nije poeljno aplikovati citostatik koji ima svojstva

uzrokovanja nekroze tkiva u venu gde stoji igla 4-6
sati i vie. Vano je uvati vene da bi se prevenirala
ekstravazacija citostatika.
16. Ne dozvoliti nekome da vas uznemirava ili prekida tokom
pripreme i davanja hemoterapije;
17. Uvek treba imati urgentnu terapiju u blizini u sluaju
pojave nekih neoekivanih i hitnih sporednih efekata
terapije;
18. Koristiti pogodnost da se ui i savetuje bolesnik i porodica
dok se daje hemoterapija.

HEMATOLOGIJA
Rane komplikacije
muku, gaenje, povraanje, proliv, zatvor, reakcija na koi,
poviena temperatura, jeza drhtavica i dr.

Kasne komplikacije
mijelosupresija, alopecija, anoreksija, pad imuniteta,
respiratorna disfunkcija, promene na KVS, bubrezima, na
senzorskim funkcijama, kao i seksualna disfunkcija.

Sestra aplikuje hemoterapiju pod punom linom zatitom

HEMATOLOGIJA
Ekstravazacija
Znaci i simptomi ekstravazacije su: eritem, zapaljenje, pigmetacija, ulceracija, otok,
bol, infekcija, nekroza, gubitak tkiva, lokalna poviena temperatura
Obim i sadraj sestrinskog rada:
1. precizna intravenska tehnika pri aplikaciji citostatika;
2. korienje ugradnih sistema za aplikaciju;
3. potovanje radne procedure za davanje citostatika;
4. poznavanje svojstva leka i odgovarajui antidot za neutralisanje istog;
5. monitoring nad bolesnikom koji prima cito terapiju;
6. pravilno tumaenje bolesnikovih reakcija i uvaavanje njegovog iskaza u vezi
subjektivnih tegoba.

HEMATOLOGIJA
Kada se ekstravazacija potvrdi treba:
- prekinuti davanje citostatika
- ne izvlaiti iglu ve pokuati aspiraciju slobodnog sadraja
- dati odgovarajui antidot
- odstraniti iglu
- postaviti ekstremitet u elevaciji
- primeniti kortikosteroidnu mast (antiinflamatorno dejstvo)
- kontrolisati kompromitovano mesto
- koristiti drugi krvni sud za aplikaciju
- staviti hladan oblog, kako bi se proces lokalizovao i smanjila apsorpcija
hemoterapeutika u okolno tkivo
- beleiti sve promene u vezi sa problemom
- sestra daje uputstva bolesniku o prepoznavanju ekstravazacije
- sve postupke realizovati u saglasnosti sa lekarom jer je ekstravazacija
ozbiljna komplikacija hemoterapije i reava se kolaborativno

HEMATOLOGIJA
Ezofagitis
Znaci i simptomi ezofagitisa su:
- oteano gutanje i zastoj hrane naroito vrste,
- bol (retosternalni) pri gutanju.

Kod ezofagitisa treba:

- prilagoditi ishranu
- iskljuiti nadraajne stimulanse (alkohol, duvan, kafa)

HEMATOLOGIJA
U okviru zdravstvene nege sestra stvara preduslove za
kvalitetnu ishranu i to:
- redovno odravanje higijene usne duplje
- prevencija stomatitisa
- rehidracija obolelog (tena hrana)
- smanjiti unos mesa i dati druge belanevine koje su zamena za meso
- ispotovati bolesnikovu elju za blagim zainima u hrani, ako e mu
prijati
- osveavati ukus u ustima, napicima i drugim aromama
- iskljuiti iritirajue mirise iz okruenja
- stvoriti prijatan ambijent za vreme dok bolesnik konzumira hranu
- davati obolelom tenu hranu sa dosta vitamina
- antacide, anestetike i anealgetike davati samo na osnovu terapijskog
plana

HEMATOLOGIJA
Disfunkcija creva
Poremeaji mogu biti u vidu opstipacije (zatvora) i dijareje
(proliva).

Munina i povraanje
Simptomatologija koja prati povraanje je:
- bledilo
- slabost i vrtoglavica
- tahikardija pre povraanja
- bradikardija za vreme povraanja
- hipotenzija (pad krvnog pritiska)
- ubrzano duboko disanje

HEMATOLOGIJA
Sestrinska anamnezua obuhvata:
- saznanje da je oboleli ranije imao sline probleme i da ih je oekivao
- kako se ponaao u slinim situacijama
- kakvo je bilo povraanje po intenzitetu, , trajanju i vremenu pojavljivanja
(pre, u toku ili posle hemoterapije) jer bolesnik ima pravo da bude psihiki
optereen, a ne da je citostatik uzrok muke i povraanja
- identifikacija povraenog sadraja (koliina, izgled)
- prepoznavanje kvaliteta ivota novonastalom situacijom (primena
terapije) to moe da izmeni nain ishrane, ravnoteu tenosti i
elektrolita, dehidracija, dobra organizacija vremena, poremeene
meuljudske odnose zbog aktualno optereenog zdravstvenog stanja.
Na osnovu prikupljenih podataka sestra planira intervencije za obolelog.
U nekim sluajevima to e uraditi samostalno, a kod nekih sluajeva u
kolaboraciji sa lekarom

HEMATOLOGIJA
Stomatitis
Stomatitis je kolaborativni problem i zahteva timski pristup.
Prevencija stomatitisa sestrinske intervencije:
- kontrola usne duplje vie puta dnevno
- uoavanje promena u usnoj duplji od strane obolelog ili sestre
- registrovanje promena
- redovna nega usne duplje, pre i 30 minuta posle jela i to 3-4 puta
dnevno
- za pranje zuba bolesnik treba da koristi meku etkicu i blagu pastu i da
ispira celu duplju rastvorom bikarbone sode
- obratiti panju na rehidraciju obolelog (2-3 litra tenosti/24 asa)
- iskljuiti alkohol, duvan i zaine
- saradnja sa obolelim u cilju saoptavanja ranih znakova i simptoma
stomatitisa (suvoa i toplota u ustima, crvenilo i otok u ustima, peckanje).

HEMATOLOGIJA
Tretman stomatitisa sestrinske intervencije:
- odravanje oralne higijene
- ishrana hiperproteinska, ni prehladna, ni pretopla i u
malim obrocima
- kod pojave bola u ustima koristiti lokalno analgetike
(pre jela)
- izbegavati ienje tkiva izmeu zuba zbog mogueg
krvarenja i izazivanja bola

HEMATOLOGIJA
Intervencije - zdravstvene nege:
- ako bolesnik ima protezu treba je ukloniti i uiniti sva
mesta u usnoj duplji dostupna za tretman
- intenzivirati higijenu usne duplje i to na 2 asa uz
upotrebu vodoonik peroksida (H2O2)
- primeniti terapiju iz terapijskog plana
- iskljuiti ishranu peroralno
- kontrola usne duplje i merenje TC na 2 asa
- registrovanje svih promena i pruenih sestrinskih
intervencija

HEMATOLOGIJA
Alopecija
Alopecija je posledica citostatskog efekta na aktivnost folikula dlake i manifestuje se oteenjem i
prestankom rasta kose

Sestrinske intervencije:
1. Upoznati obolelog i lanove porodice da se oekuje gubitak kose;
2. Prati dinamiku opadanja kose i preduzima preventivne mere;
3. Priprema bolesnika za period kada poinje gubitak dlake, jer je taj period visoko stresan za obolelog.
Predlae mogue alternative da se prevazie neprijatna situacija. Pravi izbor perike sa obolelim sline
prirodnoj boji kose. Ohrabruje obolelu osobu u procesu navikavanja;
4. Ukoliko oboleli odbija periku predlae mu eir, kapu, maramu, turbane idr.;
5. Preduzima mere za usporavanje ili minimiziranje gubitka kose (upotreba neutralnih ampona, smanjenje
etkanja kose, ne fenirati i ne uvijati kosu, ne bojiti i ne lakirati kosu);
6. U procesu motivacije i ohrabrenja sestra treba da omogui obolelom susret sa osobom koja je imala isti
problem, ali kojoj je kosa ponovo izrasla;
7. Da bi se kosa sauvala primenjuju se postupci hipotermije. Hipotermija je kolaborativna intervencija.
Hipotermija podrazumeva stavljanje hladnih obologa u vidu ledenih kapa kako bi se smanjio priliv
citostatika u folikue kose i smanjilo opadanje. Hladne kape stavljaju se pre citostatske terapije, a uklanjaju
asa posle terapije. Propratna simptomatologija hipotermije je glavobolja. Po uklanjanju hladnih kapa
obavezno zagrejati glavu bolesnika toplim pekirima.

HEMATOLOGIJA
Mogua reakcija kod primene citostatske terapije
Urtikarija
Hiperpigmentacija
Osetljivost na sunce
Saveti za obolele su:
- pre i nakon hemoterapije izbegavati izlaganje suncu
- noenje zatamljenih naoara, svetle odee, eire ili
marame i dr. zatita
- upotreba adekvatnih zatitnih krema pri izlaganju suncu
- najbolja zatita je ne izlagati se suncu
Ulceracije

HEMATOLOGIJA
Radioterapija
Zrana terapija se moe primeniti kao:
- primarna terapija
- kombinovano leenje
- profilaksa
- palijativno zraenje

HEMATOLOGIJA
Zatitne mere:
- pranje toaleta dva puta nakon korienja
- brisanje prosute mokrae i toaleta papirom, a zatim toaletni papir baciti u
toalet
- pranje ruku nakon korienja toaleta
- odmah oprati odeu koja je zaprljana urinom
- zaprljanu odeu i obuu prati odvojeno od ostalih stvari

kod posekotina i dr. povreda oprati sveu krv

Nain aplikovanja zrane terapije:
- spoljanjim ili unutranjim putem.

HEMATOLOGIJA
Sestrinske intervencije u terapijskoj proceduri zrane terapije
- davanju potrebnih informacija obolelom i lanovima njegove
porodice;
- praenju i kontroli leenja i opteg stanja hospitalizovanog bolesnika;
- identifikaciji akutnih i kasnih komplikacija, kao posledice zraenja i
njihova profilaksa;
- Zdravstveno vaspitnom radu obolelih i lanova porodice u cilju
ostvarivanja kvalitetnijeg ivota sa svim problemima sa kojima se
osoba suoava;

Vano je da osoba koja se zrai ima redovne zdravstvene kontrole

HEMATOLOGIJA
Ceo organizam moe reagovati i to:
Mesto zraenja

Akutna reakcija

Koa

Ljutenje epiderma, crvenilo, edem, svrab, suvoa i

zatezanje poinju 1-6 nedelje i traju 2-3 nedelje po zavretku zraenja

Epitel mukoze digestivnog trakta

Suvoa, crvenilo, edem, ljutenje, ulceracija

Usna duplja

Bol, nekroza, naruen ukus, anoreksija

Jednjak

Ljutenje epitelnih elija, nekroza, ulceracija, bol, anoreksija

Creva

Ljutenje crevnih resica, proliv

Bubrezi, mokrana beika

Cistitis, ulceracije

Kosna sr

Depresija cele krvne loze, trombocita i crvene loze,

kompletni oporavak neutrofila i ploica se odvija u toku 2-6 nedelja

Folikuli dlaka

Gubitak kose

Respiratorni trakt

Pneumonitis znaajan ako je zahvaeno vie od 25% tkiva,

fatalan ako je zahvaeno vie od 75%

Kardiovaskularni sistem

Rertko miokard ili perikard

Centralni nervni sistem

Inflamacvija i edem

Oi

Takaste mrlje

HEMATOLOGIJA
Transplantacija kosne sri
je terapijska procedura u kojoj se loe hematopoetske elije zamenjuju zdravim

Postoje nekoliko tipa transplatacije i to:

1. Autologni (sopstveni) transplantant - davalac i primalac ista osoba
2. Alogeni (od podudarnog davaoca) transplantanti - davalac i primalac su
razliite jedinke iste vrste
3. Sinogeni transplantanti (elije dobijene od jednojajanog blizanca)
4. Ksenogeni - davalac i primalac od razliite jedinke razliite vrste

Postupak leenja transplatacijom odvija se u tri faze:

1. Predtransplataciona
2. Transplataciona
3. Postransplatacion

HEMATOLOGIJA
Obim i sadraj sestrinskog rada po fazama
1. Sestra uestvuje u potvrivanju indikacije za transplataciju i donoenju
odluke za ovakav nain leenja. Odluku donosi obolela osoba i lanovi
porodice.
2. Transplantacija se moe raditi kako na poetku bolesti tako i u
podmakloj fazi bolesti. Sestrinska participacija u dijagnostikim i
terapijskim procedurama zavisi od ozbiljniosti klinike slike obolele osobe.
3.Dijagnostike procedure podrazumevaju klinika i labolratorijska
ispitivanja.
- Klinika ispitivanja obuhvataju:tipizaciju tkiva, biopsiju kosne sri,
kontrolu kardiovaskularnog sistema (EKG), kontrolu respiratornog sistema
(funkcionalni testovi).
- Laboratorijska ispitivanja obuhvataju:KKS, biohemijske i
virusoloke analize, jetreni testovi, testirtanje na HIV i dr.

HEMATOLOGIJA
Akutne komplikacije transplantacije
Akutne komplikacije

Intervencije sestre

Mijilosupresije
Anemija

Mirovanje, aplikacija eritrocita, kontrola laboratorijskih analiza

Granulocitopenija

Prevencija infekcije, provera krvne slike, daje CSFs

Trombocitopenija

Spreava krvarenje, aplikuje trombocite,

kontrola trombocita, koristi elektrini brija

Infekcije (bakterijske, virusne, gljivine)

Aplikacija antibiotika i CSFs, izolacija

Gastrointestinalne (zapaljenje sluznice, muka, povraanje)

Oralna higijena, antiametici po emi,

higijena usta, pojaana ishrana, odmor, relaksacija

Proliv

Balans tenosti / elektrolita, lekovi protiv proliva

Srane

Praenje rada srca, acekultacija, EKG, minutni volumen

Plune (edemi, infekcije)

Spirometrija, R plua, antibiotici, diuretici,

balans tenosti, merenje TC, promene u radu plua

Jetrene (zaepljenje vena)

Uspostavljanje elektrolitnog balansa,

prevencija ascitesa, telesna teina

Bubrene

Hemostaza, telesna teina, provera edema

Bolest transplantata protiv domaina GVHD

Pregled koe, jetre, GiH trakta, balans tenosti

Psihosocijalne

Druenje sa obolelim i lanovima porodice, podrka

HEMATOLOGIJA
Sestra uestvuje u:
- pripremi prostora i materijala
- pripremi obolelog i donora
- asistiranju pri punkcijama i aplikuje trnasfuzije
- praenju stanja bolesnika sa fokusom na vitalne funkcije
- praenju stanja donora nakon intervencije

U transplantacionoj fazi sestra obraa panju na:

- izolaciju bolesnika
- kontinuirani monitoring obolelog
- aplikaciju lekova i transfuzije
- obezbeivanje sterilne htane
- lina higijena
- okupaciona terapija
Opisana terapijska procedura sprovodi se u sterilnoj jedinici

HEMATOLOGIJA
Postransplantaciona faza- sestrinske aktivnosti
1.Indikovan je kontinuiran sestrinski monitoring,
2.Prevenirati infekciju kod obolelog,
3. Potpunu primenu principa intenzivne nege:
- dovoljno znanja o transplantaciji,
- iskustvo u nezi imunosuprimiranih bolesnika,

4. Obuenost u plasiranju braonile i nega ubodnog mesta

braonile i centralnog venskog katetera,
5. Uoavanje nepredvienih situacija:
- praenje moguih dugotrajnih komplikacija koje su posledica
transplantacije i pruanje
- pomoi, olhrabrenja obolelom i lanovima porodice.