3.1.

Tipovi hemijskih veza

Daltonova atomska teorija i Avogadrova molekulska teorija mogu

objasniti tenju atoma da meusobno reaguju i stvaraju molekule
elemenata i molekule jedinjenja

Molekuli elemenata graeni su od istorodnih

atoma i najee predstavljaju gasove

Molekuli jedinjenja graeni su od dva ili vie

razliita atoma

Hemijske veze su sile koje dre zajedno

atome u hemijskom jedinjenju

Kako objasniti nastajanje hemijske veze ?

1. Stvaranje hemijskih veza i povezivanje atoma u molekule moe

se objasniti potrebom za smanjenjem ukupne energije i
najstajanjem stabilnijeg energetskog stanja.
Zbog toga je za razlaganje jedinjenja na atome potrebno utroiti energiju
kako bi se razbila hemijska veza.
Vezivanje atoma sniava potencijalnu energiju jedinjenja u odnosu na
pojedinane atome.
Energija potrebna za razlaganje jedinjenja na
atome (kJ/mol)
AB(g) A(g) + B(g)

Vrsta i jaina hemijskih veza esto odreuju

osobine jedinjenja

2. Stvaranje hemijskih veza moe se jo

objasniti i pomou teorije elektronske
valence
Hemijska veza se ostvaruje pomou elektrona koji se nalaze u spoljanjem
energetskom nivou atoma valentni elektroni
Valentni elektroni su s i p elektroni kod elemenata glavnih grupa i d i f
elektroni kod prelaznih elemenata

Valenca elementa - broj elektrona koji uestvuje u stvaranju

hemijske veze

Luisove strukture
Uproen nain prikazivanja valentnih elektrona

Nain pisanja Luisovih struktura:

1. Napisati simbol hemijskog elementa
2. svaki kvadrat moe da primi do 2 elektrona
3. odrediti broj valentnih elektrona
Broj valentnih
elektrona odgovara
broju grupe u
periodnom sistemu
elemenata

4. poeti sa popunjavanjem kvadrata ne praviti parove dok se ne mora

Atomi otputaju, primaju ili dele elektrone u cilju

postizanja elektronske konfiguracije plemenitih
gasova
Zato su plemeniti gasovi stabilni elementi ?
U spoljanjem energetskom nivou sadre popunjene s (2 e) i p (6 e)
podnivoe i ne pokazuju tenju da grade jedinjenja.
Energetske konfiguracije plemenitih gasova sa dva (dubleti, samo u
sluaju helijuma) i osam (okteti) elektrona su stabilne pa svi ostali
elementi tee ovakvom stanju.
Zato se ostali elementi povezuju i grade hemijske veze u kojima
otputaju ili primaju elektrone dok ne postignu stabilnu elektronsku
konfiguraciju najblieg plemenitog gasa.

HEMIJSKE VEZE
UNUTARMOLEKULSKE VEZE

MEUMOLEKULSKE VEZE

1. Jonska veza

1.Van der Valsove sile

2.
-

2. Vodonina veza

Kovalentna veza
nepolarna
polarna
koordinativno-kovalentna

JONSKA VEZApotpuni prenos

elektrona sa jednog atoma na
drugi
KOVALENTNA VEZA elektroni se
dele izmeu atoma
VEINA VEZA MEU ATOMIMA JE
NEGDE IZMEU

REZIME
Hemijske veze su sile koje dre zajedno atome u
hemijskom jedinjenju
Stvaranje hemijskih veza i povezivanje atoma u
molekule moe se objasniti potrebom za smanjenjem
ukupne energije i najstajanjem stabilnijeg energetskog
stanja.
Stvaranje hemijskih veza moe se jo objasniti i pomou teorije
elektronske valence
Atomi otputaju, primaju ili dele elektrone u cilju postizanja elektronske
konfiguracije plemenitih gasova
HEMIJSKE VEZE
UNUTARMOLEKULSKE VEZE

MEUMOLEKULSKE VEZE

1. Jonska veza

1.Van der Valsove sile

2.
-

2. Vodonina veza

Kovalentna veza
nepolarna
polarna
koordinativno-kovalentna

3.2. Jonska veza

Nastaje prelaskom jednog ili vie elektrona sa jednog
atoma na drugi tako se postie stabilna
konfiguracija najblieg plemenitog gasa
Jedan atom otputa elektrone (donor) i postaje pozitivno naelektrisan jon
(katjon), a drugi prima otputene elektrone (akceptor) i postaje
negativno naelektrisan jon (anjon).
Nastali joni se privlae Kulonovim silama.
Jonska veza

Natrijum hlor
molekul
atom
akceptor
donor

Natrijum Hlor
anjon
katjon

Primer nastajanja NaCl

Stvaranje jonske veze moe se prikazati i pomou

elektronske konfiguracije Na (redni broj 11) i Cl (redni
broj 17):
Na 1s22s22p63s1
Cl 1s22s22p63s23p5

-+-

Na+1s22s22p6 isto kao plem. gas [Ne]

Cl-1s22s22p63s2p6 isto kao plem. gas [Ar]

Poto je Na otpusti elektron postaje

pozitivni jon, a Cl primanjem
elektrona postaje negativni jon.
Suprotno naelektrisani joni se
privlae i grade molekul jedinjenja

Energetika nastajanja jonske veze

Na(g)
Cl(g) + e-

Na+(g) + eCl-(g)

+ 494 kJ/mol
- 349 kJ/mol

Na+(g) + Cl-(g)

NaCl(s)

Zbirno: Na(g) + Cl(g)

NaCl(s) - 642 kJ/mol

- 787 kJ/mol

Energija kristalne (jonske) reetke

Energija (promena entalpije) potrebna za razdvajanje jednog mola jonskog

jedinjenja na jone
Energija kristalne reetke se poveava sa porastom naelektrisanja jona i
smanjenjem veliine jona

KOJI ELEMENTI GRADE JONSKU VEZU ?

Jonsku vezu grade elementi koji se jako razlikuju po svojstvima

Izraziti metali (levo u periodnom sistemu) sa izrazitim nemetalima (desno
u periodnom sistemu) grade zajedno jonsku vezu

To su najee elementi I i II grupe (metali) sa elementima VII grupe

(nemetali)

JONSKA
JEDINJENJA
GRADE
GUSTO
ZBIJENE
KRISTALNE REETKE KOJE SE SASTOJE OD POZITIVNIH
I NEGATIVNIH JONA
1. Tvrde kristalne supstance

2. Visoka taka topljenja

3. Visoka taka kljuanja
4. Rastvaraju se u vodi i polarnim rastvaraima
5.Rastvori ovih jedinjenja su elektroliti i provode elektrinu struju

6. Jonska veza nije usmerena u prostoru

REZIME

Jonska veza nastaje prelaskom jednog ili vie elektrona sa jednog atoma
na drugi tako se postie stabilna konfiguracija najblieg plemenitog
gasa
Jedan atom otputa elektrone (donor) i postaje pozitivno naelektrisan jon
(katjon), a drugi prima otputene elektrone (akceptor) i postaje negativno
naelektrisan jon (anjon).
Nastali joni se privlae Kulonovim silama.

Energija kristalne reetke je energija potrebna za razdvajanje jednog

mola jonskog jedinjenja na jone
Jonsku vezu grade izraziti metali sa izrazitim nemetalima

Jonska jedinjenja su tvrde kristalne supstance, sa visokom takom

topljenja, visokom takom kljuanja, rastvaraju se u polarnim
rastvaraima, rastvori jonskih jedinjenja provode struju

3.3. Kovalentna veza

Nastaje izmeu dva atoma nemetala istih ili razliitih
elemenata koji ne pokazuju tenju da otputaju ili
primaju elektrone.
Luis 1916 Kovalentna veza nastaje graenjem elektronskog para koji je
zajedniki za oba atoma, tako oba atoma zajedniki stvaraju elektronsku
konfiguraciju koja je stabilnija od elektronskih konfiguracija pojedinanih
atoma.

Kovalentna veza koju grade

dva atoma vodonika

Kovalentna veza se javlja kod:

- molekula elemenata (H2, Cl2) - nepolarna kovalentna veza
- molekula jedinjenja (H2O, HCl) polarna kovalentna veza

Primeri kovalentne veze

nastajanje molekula vodonika

nastajanje molekula hlorovodonika

nevezujui par

Elektroni u kovalentnoj vezi

vezujui par

Pravilo okteta reprezentativni elementi obino postiu elektronsku

konfiguraciju plemenitih gasova (8 elektrona u spoljanjem nivou) u veini
svojih jedinjenja
Vezujui elektroni zajedniki elektronski par
Nevezujui elektroni slobodni elektronski par

Objanjenje kovalentne veze na osnovu elektronske konfiguracije atoma

elektronske kofiguracije H (redni broj 1) i Cl (redni broj 17) u kovalentnoj
vezi:
H 1s1
Cl 1s22s22p63s23p5

H 1s2 isto kao plem. gas [He]

Cl 1s22s22p63s2p6 isto kao plem. gas [Ar]

Jednostruka kovalentna veza

u molekulima koji imaju samo jedan zajedniki
elektronski par (npr HCl)

Dvostruke i trostruke kovalentne veze

U molekulima koji imaju dva odnosno tri elektronska

para
Molekul kiseonika
Primer za dvostruku
kovalentnu vezu

Molekul azota
primer za trostruku kovalentnu
vezu

KOORDINATIVNO-KOVALENTNA VEZA

Poseban oblik kovalentne veze

Jedan atom daje oba elektrona za zajedniki elektronski par (donor), a
drugi ih atom prima (akceptor)
Koordinativno-kovalentna veza moe
nastati i prilikom formiranja jona poput
amonijum jona.

slobodan
elektronski par

slobodan
elektronski par

POLARNA KOVALENTNA VEZA

Kovalentno vezivanje izmeu razliitih atoma dovodi
najee do neravnopravne podele zajednikog
elektronskog para
Neravnopravna podela elektrona dovodi do polarnosti veze - jedan kraj
veze ima veu gustinu elektrona od drugog kraja
to je veza polarnija to je blia jonskoj vezi po svojim svojstvima
Veina hemijskih veza predstavlja prelaz izmeu jonske i kovalentne
veze.

Mali broj molekula ima isto

kovalentnu nepolarnu vezu.

jonsku

ili

isto

Polarna kovalentna veza nastaje kod atoma koji se razlikuju po svojoj

elektronegativnosti.
Kraj veze sa veom gustinom elektrona ima parcijalno negativno
naelektrisanje (-),
Dok kraj veze sa manjkom elektrona ima parcijalno pozitivno
naelektrisanje (+).

Parcijalna naelektrisanja znae da elektroni provode vie vremena oko

pojedinog atoma nego oko oba atoma.

Elektronegativnost

- merilo relativne sposobnosti nekog atoma da privlai sebi elektrone

zajednikog elektronskog para.

Vrednosti elektronegativnosti:
u rasponu od 0,7 do 4,0
poveava se u periodi (sa leva na desno)
smanjuju se u grupi (od vrha ka dnu)

vea vrednost elektronegativnosti znai da atom jae privlai elektrone

to je vea razlika u elektronegativnosti izmeu dva atoma (koji ine
vezu) to je vea polarnost veze.

Dipolni moment

Svaki molekul kod kojeg su centar pozitivnog naelektrisanja i centar

negativnog naelektrisanja razdvojeni ima dipolni momenat.
Dipolni moment se predstavlja strelicom
koja je usmerena od + ka Svaki dvoatomni molekul sa polarnom kovalentnom vezom ima dipolni
momenat.
Dipolni moment se definie kao proizvod naelektrisanja i rastojanja
centara naelektrisanja kod dipola.
=e x l , e-nelektrisanje, l-rastojanje izmeu centara
naelektrisanja

Jedinica za dipolni moment je Debaj (D),

Molekul vode ima

dipolni moment

Molekul ugljen-dioksida
nema dipolni moment

Geometrija molekula je bitan inilac koji odluuje da li e molekul imati

dipolni moment
Ako molekul ima vie od jedne polarne kovalentne veze onda se centri
pozitivnog i negativnog naelektrisanja dobijaju na principu slaganja sila.

TEORIJA KOVALENTNE VEZE

Kovalentna veza se objanjava pomou dve
teorije:
1. Teorija valentnih veza
2. Teorija molekulskih orbitala
Teorija valentnih veza - u stvaranju veze uestvuju samo spoljanji
valentni elektroni.
Svaki valentni elektron zadrava svoje osobine i oba elektrona iz veze
ine kovalentnu vezu i lokalizovana su u ogranienom prostoru.
Teorija molekulskih orbitala - pribliavanjem dva atoma dolazi do
preklapanja atomskih orbitala sa nesparenim elektronima. Preklapanje
atomskih orbitala dovodi do formiranja molekulskih orbitala (MO).
Broj molekulskih orbitala jednak je broju atomskih orbitala iz kojih su
one nastale.
Sabiranjem talasnih funkcija atomskih orbitala nastaju vezivne MO, a
oduzimanjem antivezivne MO.

ATOMSKE ORBITALE: opisuju raspodelu elektrona oko

pojedinog jezgra atoma ili jona, npr.: s, p... hibridne
orbitale

MOLEKULSKE ORBITALE: opisuju raspodelu elektrona oko dva (ili vie)

jezgara atoma koji su povezani u molekul, npr.: i veze

veze prozilaze iz preklapanja atomskih orbitala (s i s, s i p, px i px)

uzdu ose koja povezuje dva jezgra atoma. Najvea gustina elektrona je
izmeu jezgara, uzdu ose koja ih spaja.
Karakteristine su za jednostruku vezu.

 veze proizilaze iz bonog preklapanja p

porbitala sa vorom uzdu ose spajanja.

Elektroni se nalaze iznadi ispodose spajanja.

Sve jednostruke veze su veze.

Dvostruka veza se sastoji od jedne veze i jedne veze.

Trostruka veza se sastoji od jedne veze i dve veze.

REZIME

Kovalentna veza nastaje graenjem elektronskog para koji je zajedniki

za oba atoma, tako oba atoma zajedniki stvaraju elektronsku
konfiguraciju koja je stabilnija od elektronskih konfiguracija pojedinanih
atoma.
U zavisnosti od broja elektronskih parova postoje jednostruke, dvostruke i
trostruke kovalentne veze
Koordinativno-kovalentna veza je poseban oblik kovalentne veze
kada jedan atom daje oba elektrona za zajedniki elektronski par (donor),
a drugi ih atom prima (akceptor)

Kovalentno vezivanje izmeu razliitih atoma dovodi najee do

neravnopravne podele zajednikog elektronskog para polarna
kovalentna veza

to je kovalentna veza polarnija to je blia jonskoj vezi

po svojim svojstvima, tako da veina hemijskih veza
predstavlja prelaz izmeu jonske i kovalentne veze.

Elektronegativnost predtsavlja merilo relativne sposobnosti nekog atoma

da privlai sebi elektrone zajednikog elektronskog para.
Dipolni moment se definie kao proizvod naelektrisanja i rastojanja
centara naelektrisanja kod dipola.
Kovalentna veza se objanjava pomou dve teorije:
1. Teorija valentnih veza
2. Teorija molekulskih orbitala

Sve jednostruke veze su veze.

Dvostruka veza se sastoji od jedne veze i jedne veze.
Trostruka veza se sastoji od jedne veze i dve veze.

3.4. Meumolekulske veze

Meumolekulske privlane sile nastaju kod polarnih molekula koji se

privlae suprotnim polovima
Izmeu polarnih molekula javlja se dipol-dipol privlaenje i uspostavlja
neka vrsta hemijske veze
Dva dipola se u prostoru rasporede tako da se orjentiu jedan ka drugom
suprotnim polovima i dolazi do njihovog elektrostatikog privlaenja
1. Van der Valsove veze
2. Vodonine veze

VAN DER VALSOVE VEZE

Van der Valsove veze posledica su privlaenja

izmeu dipolnih molekula.
Kada se polarni molekuli usled dejstva privlanih sila
priblie izvri se orjentacija molekula u prostoru tako
da se suprotno naelektrisani polovi molekula privlae
Pojava Van der Valsovih sila izmeu polarnih
molekula izaziva njihovu asocijaciju.
Za raskidanje Van der Valsovih sila potrebna je
dodatna energija pa su take kljuanja i topljenja
ovih jedinjenja (npr voda i alkoholi) vie od
nepolarnih jedinjenja sline molekulske mase.

Zato je voda tena?

Primer privlaenja molekula vode Van der
Valsovim silama

Molekuli vode formiraju agregate od po 4

molekula pri emu se svaki vee za susedna dva
molekula vode Van der Valsovim vezama

Voda zahvaljujui Van der Valsovim vezama ima viu taku kljuanja u
poreenju sa njoj slinim jedinjenjima

Van der Valsove sile pomau gekonu

da se penje po glatkom staklu

Robot izraen po uzoru

na gekona koristi Van der
Valsove sile za prianjanje
na glatku povrinu

Molekuli sa velikim dipolnim

momentom ili joni mogu da kod
nepolarnih molekula izazovu pojavu
dipola i proizvedu takozvani
indukovani dipol.

Primer nastajanja indukovanog dipola

ugljenikovih atoma u grafitu nakon
pribliavanja naelektrisanja neutralnom
grafitu

VODONINA VEZA

Meumolekulska veza koja se ostvaruje pomou dipol-dipol privlaenja.

Pozitivan kraj dipola je uvek vodonik, a negativni kraj je atom koji ima
jedan slobodan elektronski par najee kiseonik, azot ili fluor.

U molekulu vode kiseonik je jako

elektronegativan i privlai zajedniki
elektronski par pa vodonik postaje
pozitivan

Privlaenjem dva molekula vode koji se ponaaju kao dipoli nastaje

vodonina veza
Visoka taka kljuanja vode ne moe se objasniti samo Van der Valsovim
silama ve i prisustvom vodoninih veza.
Kao posledica mnogobrojnih vodoninih veza, voda ima taku kljuanja za
70o S viu nego to se oekuje od njoj slinih jedinjenja.

Vodonina veza ima

pojedinih biomolekula.

veliku

ulogu

asocijaciji

U molekulu DNK vodonina veza koja nastaje izmeu baza dva

jednolanana polinukleotida omoguava njihovo vezivanje u dvolanani
spiralno uvijeni molekul DNK.

Metalna veza
Metalnu vezu ine delokalizovani elektroni.

Kristalna reetka metala se sastoji od pozitivnih jona metala i

delokalizovanih elektrona (elektronski gas).
Zahvaljujui kristalnoj reetki svi metali osim ive su vrsti.

Elektroni su zajedniki svim metalnim jonima, rasporeeni po celoj

metalnoj reetki i dre jone metala na ravnotenim razmacima.
Metalna veza nije
usmerena u prostoru.

Izgled metalne reetke

Zomerfeldova teorija slobodnog elektrona objanjava

metalnu vezu:
Elektroni elektronskog gasa rasporeeni su u kvantnim nivoima koji se
popunjavaju po Paulijevom principu. Elektroni spoljanjih slojeva su
delokalizovani
Zahvaljujui postojanju delokalizovanih elektrona metali imaju niz
karakteristika:

1. elektrinu i toplotnu provodljivost odlini provodnisci struje i toplote

2. fotoelektrini efekat mogu emitovati svetlost - obojenost
3. kovnost lako se oblikuju usled neusmerenosti metalne reetke u
prostoru
4. sposobnost izvlaenja u ice i folije

REZIME

Meumolekulske privlane sile nastaju kod polarnih molekula koji

se privlae suprotnim polovima
Van der Valsove veze posledica su privlaenja izmeu dipolnih
molekula

Vodonina veza je meumolekulska veza koja se ostvaruje pomou dipoldipol privlaenja gde je pozitivan kraj dipola uvek vodonik, a negativni
kraj atom kiseonika, azota ili fluora
Kristalna reetka metala se sastoji od
delokalizovanih elektrona (elektronski gas).

pozitivnih

jona

metala