Sam izgradio vetrenjau koja proizvodi struju za celu kuu

15/10/2012 - 12:06 | Energija | Izvor: vecernji.hr

U dvoritu Dragutina Malie, u Sibinju kod Slavonskog Broda, uzdie se 15 metara visoka vetrenjaa,
zahvaljujui kojoj porodica ima elektrinu energiju. Od snage vetra svetle sve sijalice u kui, rade
televizor, raunar, friider, jedino ne radi bojler jer je prevelik potroa. Dragutin je sam konstruisao
ureaj, a ideje je sakupljao i preko interneta. Trebale su mu tri godine.

Zanimaju me obnovljivi izvori energije, pa sam prouavao literaturu. Kupio sam i rasvetni stub. Prvo sam napravio
pet puta manju od ove, a kad sam video da ima dovoljno vetra, sagradio sam veu, kae Malia, koji je u projekat
uloio oko 2.000 evra. I kada nema vetra, porodica ima struje 15 sati dnevno, a kada ga ima, struja se dopunjuje.

Dragutinova vetrenjaa ima est aluminijskih krila duine tri metra, povrina svakog je jedan kvadratni metar, a cev
nosaa vetrenjae je pocinkovana. Ima dva generatora, jedan puni akumulator, a drugi, merni, osigurava vetrenjau
stavljajui je u fazu mirovanja pri jakim udarima vetra. Krila se tad okreu prema vetru i prestaju da se vrte.
Bez alata nema zanata
Snaga generatora je 1080 vati, ali Dragutin iz njega izvlai 300, u idealnom sluaju 600-800 vati. Kapacitet
akumulatora je 250 amperasova. Temelj stuba je na dubini od 1.20 metara.
Vetrenjau sam podigao tek kad sam se uverio da je re o graevini za koju nije potrebna graevinska dozvola. Nije
bilo lako, mnoge informacije na internet su netane i nepouzdane. Uio sam na sopstvenim grekama, ali sam jako
zadovoljan jer od nekoliko vetrenjaa za koje znam u Hrvatskoj, jedino moja normalno radi i proizvodi struju, istie
Malia.
Sibinjska vetrenjaa privlai mnoge zainteresovane, svi su oduevljeni, a neki ne veruju da je sve napravio potpuno
sam. Ipak, re je o stoprocentnom runom radu. Ima i onih koji bi eleli da je kupe, ali Dragutin to izriito odbija jer
je, kae, radio za svoje zadovoljstvo. Uteda na mesenom raunu za struju je barem 15 evra, ali razlog zato je ovaj
mehaniar zaposlen u uri akoviu sagradio vetrenjau, bio je to to je eleo da napravi neto to nema niko u
Hrvatskoj.
Osim razliitih aparata i maina, potrebno je i znanje, ali do njega se dolazi samo ako postoji jaka volja. S druge
strane, nemogue je platiti nekome da vam napravi vetrenjau jer je re o velikom i poslu i finansijskom izdatku,
zakljuio je Dragutin Malia, preporuivi svima koji imaju vikendice do kojih ne dopire elektrina mrea, da sami
sagrade svoju vetrenjau.
Kako sam napravio vetrenjau (sajt u izradi)
Opis

Vetrenjaa koju sam napravio nije neke prevelike snage niti su joj karakteristike nato preterano
dobre.
Uprkos tome, ona je izuzetno jeftina za izgradnju, a moe dati dovoljno elektrine energije za rad

par belih LED dioda ili malog tranzistorskog prijemnika.

U kombinaciji sa pogodnim akumulatorima i regulatorom njihovog punjenja verovatno bi mogla posluiti i za nono
osvetljenje bate.

Generator
Postoje razne vrste generatora ali ako elimo maksimalnu jednostavnost idealno reenje su nam tzv. "step motori".
Oni u sebi obino imaju 2-4 namotaja i magnet na rotoru (kao dinama bicikle) tako da su za ovu namenu idealni. Ni
uz jedan drugi generator neete moi dobiti toliko elektrine energije uz tako malu brzinu okretanja osovine. Sa
drugim generatorima moraete koristiti reduktore to direktno komplikuje i poskupljuje izgradnju.
Ja sam koristio step motor iz starog 5,25-innog TEAC flopi drajva. Kako su ovi drajvovi u naoj zemlji nekad bili
prilino rasprostranjeni mogu se i dalje lako nabaviti. Dalje moete koristiti step motore iz starih hard diskova (to
vei to bolji), skenera ili tampaa (matrinih ili ink-jet).

Elisa

Elisa je isto tako bitan deo vetrenjae. Ja sam je napravio od male pijane
gajbice na sledei nain. Skinuo sam sa gajbice 6 donjih ploa. Dimenzije su im
bile ..X..X0,2cm. Od njih sam odabrao etiri najbolja komada (to ravnija i bez
vorova). Dalje sam jo skinuo 3 donje uzdune ploice dimenzija ...X...X0,3cm.
Od ova 3 komada najgori sam posekao na 4 dela tako da sam dobio delove dimenzija ...X...X0,3cm. Sva ta 4 dela
sam obinim noem zailjio sa jedne strane (kao grafitnu olovku) i od njih tako napravio male drvene noeve. Zatim
sam na krajevima dva prerostala dugaka dela zalepio ova 4 "noa" tako da im u vodoravnom poloaju zailjeni deo
sa jedne strane gleda navie, a sa druge nanie.
Kada postavljate "noeve" povedite rauna o tome da svi trebaju da budu tako postavljeni da kad se njihovi drai
stave pod pravim uglom sa "noevima" nagore, svi "noevi" budu okrenuti ka ili od smera skazaljke na satu, a nikako

da im se smerovi ukrtaju.
Za lepljenje je nejbolje koristiti specijalizovani lepak za drvo (tutkalo). Izbegavajte lepkove tipa Tigar i sline. Nisu
dovoljno vrsti za ovu namenu.
Nakon lepljenja "noeva" 4 donje ploe zalepio sam za ove noeve, tako da im
oni daju potrebnu kosinu. Lepljenje sam obavio na samom kraju lopatica, da
dobijem najvei mogui prenik vetrenjae. Zbog potrebne vrstine lepljenje
sam obavio celom povrinom "noeva". Obavezno isprobajte postavljanje ploa
sa obe strane i sa oba kraja, jer su poneke ploe ve pomalo iskrivljene. Treba ih u svakom sluaju postaviti tako da
ovo zakrivljenje bude to vee.
Sada je potrebno napraviti drae za lopatice i za osovinu step motora. Za njihovo pravljenje potrebne su nam dve
ploe od mediapana, punog drveta ili sitnije iverice. Najbolji materijal za ovo je svakako mediapan.
Jedna ploa mora biti oko 10mm debljine a druga bar 6mm.
Na ovim ploama nacrtao sam dva jednaka kruga poluprenika 3cm.
Da bih dobio idealno krune povrine izbuio sam u centru ovih grubo iseenih krugova rupe, i kroz njih protnuo raf.
Krugove sam stegnuo ajbnom i maticom, a preostali deo rafa stegnuo sam u glavi builice. Okretanjem builice
okretali su se i ovi drveni krugovi, tako da sam mogao dobiti idealno krune povrine gulei ih mirglom.
Kako se mirgla prilino greje pri ovome, pazite da se ne opeete.
Onda je potrebno u ove krugove usei leita za poprene drae elisa. To sam uradio obinim bonsekom za metal.
Imam i testericu za drvo, ali njom ne mogu izvui ovako otre ivice. Bolje isecite neto manja leita (uvek ih posle
moete poveati) nego da posle pravite nove krugove.
Dubina ovih useka neka bude tolika da krugovi potpuno naleu jedan na drugi kada se unakrsno spoje popreni
drai elisa.
U centru veeg kruga potrebno je proiriti rupu na 12mm prenika. To se
najlake moe uraditi okruglom turpijom. Proirivanje rupe builicom nije ba
najpraktinije reenje jer se moe desiti da nova rupa malo isklizne iz svog
centra. Sve zavisi od toga koliko ste spretni sa builicom. Ako niste (kao ja),
bolje uzmite turpiju.
Na osovini step motora ve se nalazi popreni otvor sa navojem M2. Na debljem krugu treba se popreno izbuiti
rupa kroz koju e proi raf M2 duine jednake polupreniku debljeg kruga. Rupa se treba izbuiti na daljini od 3mm
od neuseenog dela, i treba biti potpuno ravna (ka centru) svom duinom. Ako sluajno iskosite builicu izbuite

novu rupu. Pri tome se rupa ne sme buiti u pravcu useka na donjem krugu (zbog mogueg pucanja donjeg kruga i
teeg zarafljivanja), ni pod 45o u odnosu na njega (tu e doi rafovi za spajanje krugova).
Ako ste sve ovo dobro uradili, postavite na ravnu podlogu debeli krug, u njega ubacite jednu elisu tako da strana sa
lopaticama bude okrenuta ka vama, zatim pod 90o drugu elisu isto sa lopaticama ka vama i tanji krug u koji treba
upasti druga elisa. U svaki od ovih spojeva naspite dosta lepka za drvo.
Izbuite 4 rupe u krugovima tako da ne zakaite burgijom poprene drae elisa. U te 4 rupe stavite 4 holrafa i
ovla ih stegnite. Izmerite daljine od centra do pojedinanih elisa i po potrebi ih centrirajte. Zategnite holrafe do
kraja.
Obriite viak istisnutog lepka i ubacite u deblji krug sada ve spojene elise raf za spajanje step motora. Polako ga
zarafljujte dok ne vidite da je kraj poeo da izlazi. Vratite ga malo i ubacite neto lepka za drvo i osovinu step
motora u leite. Povedite rauna da rupa na osovini bude doe tano kod rafa. Oprezno uvrite raf dok ne
napipate rupu, a onda ga uvrnite do kraja. Viak rafa (verovatno e ga biti) neka ostane tako na debljem krugu.
Njegova masa je previe mala da bi mogao uticati na decentriranje elise.
Nakon svega ne zaboravite i farbanje elisa. Firnajz stavite samo ovla jer se sporo sui, a nove gajbice ga i ne upijaju
mnogo. Obavezno preite prvo osnovnom bojom za drvo, pa tek onda
zavrnom. Due e vam trajati.
Naalost nakon 2 meseca rada na ovakvoj vetrenjai se odlomio jedan dra
elise, a nakon jo 2 nedelje otpala je i glava vetrenjae sa step motora.
Normalno, vetrenjaa se nije raspala sama od sebe, ve je to posledica oluja
koje su tih dana zadesile sokobanjski kraj. Glava vetrenjae otpala je usled
prevelikih vibracija izazvanih neravnomernim optereenjem na njoj to je
prouzrokovalo ispadanje rafa iz leita (Moja greka. Nisam ga zavrnuo do
kraja).
Opravku sam izvrio izradom nove zadnje glave od vreg materijala, i
postavljanjem samo 2 elise udaljene oko 3cm od zadnje glave. To bi trebalo da
sprei lom draa. Takoe u praksi se dokazalo da nam neka prevelika snaga
(koju sam u sluaju 4 elise imao) i nije neto preterano potrebna, ali da nam je mnogo potrebnija vea brzina
obrtanja osovine step motora. Kako brzina obrtanja osovine direktno zavisi od broja elisa (to manje elisa to vea
brzina), 2 elise bi trebalo da budu sasvim dovoljne.

Rep

Rep vetrenjae napravio sam od tankog 0,2mm aluminijumskog lima i par

letvica.
Prednju vertikalnu letvicu protnuo sam kroz telo vetrenjae i uvrstio je
plastinim topljivim lepkom. Zadnju vertikalnu letvicu samo sam zarafio za telo.
Lim sam uvrstio obinim holrafima sa ravnim glavama pri emu sam holrafe
sa ajbnama stavljao sa strane lima.
Letvice na limu izradio sam od mediapana jer sam njega imao, ali mogu se koristiti i bilo koje druge. Isto tako zgodne
bi bile i ve ranije pominjane deblje letvice sa gajbica.
Telo vetrenjae napravio sam od 1cm debele letvice. Zadnji deo je zaseen zbog spajanja sa zadnjom vertikalnom
letvicom, a prednji je izbuen zbog spajanja sa prednjom.
Na prednjem delu tela spojio sam holrafima dve poprene letvice zbog uvrenja step motora. Step motor stegnuo
sam izmeu ove dve i jo dve letvice i pored toga izlepio ga plastinim lepkom. Za sada se dobro dri. U teitu tela
izbuio sam rupu od 8mm i u njoj usekao sa gornje i donje strane rupe od 15mm. U ove useke stavio sam dva lagera
unutranjeg prenika 8mm. Kroz lagere sam protnuo m ipke 8mm sa navojem, koja mi slui kao nosa
konstrukcije. Lageri su sa gornje i donje strane stegnuti sa po dve matice.
Posle 1 meseca korienja na gornjem lageru poeli su se javljati tragovi re, pa sam zato kao poklopac za lager
izbuio ep sa plastinih flaa. Navrnuo sam gornji kraj ipke kroz njega. Unutranjost lagera obilno sam napunio
tovatnom mau.

Ispravlja

Kako motor iz flopi diska ima na sebi 5 izvoda i pri okretanju osovine daje
naizmeninu struju, da bismo ispravili njegov napon potrebne su nam odreene

ispravljake diode.
Mana obinih ispravljakih dioda je u visokom pragu provoenja napona, pri emu se javljaju gubitci od oko 0,7V
napona po diodi. Da bismo smanjili ove gubitke poeljno je koristiti shootky diode kod kojih je ovaj gubitak samo
0,3V. Ako ipak elite moete koristiti i obine diode tipa 1N4001 sa neto veim gubitcima snaga koje ete imati sa
njima.
Ja sam za tu svrhu koristio shootky diode tipa TIP31 kupljene u M&G electronics po ceni od oko 30 dinara komad. U
zavisnosti od naina ispravljanja naizmeninog napona bie nam potrebno 4 ili 8 dioda.
Kod povezivanja po prvom nainu, bela ica sa step motora ide na masu, a sve ostale na diode.
Kod drugog bela ica ostaje nepovezana (na emi se vidi njen nepovezan izvod), a sve ostale idu na izvode za
naizmenini napon grecova. Pri tome je svejedno koja ica ide na koji grec, jer kao to iz eme moemo videti, sve su
isto povezane, pa samim tim ni ne moemo pogreiti.
Za povezivanje step motora sa drugaijim izvodima pogledajte sledee eme.
Razlika izmeu ovih naina povezivanja ogleda se u struji i naponu koji se mogu dobiti uz njih.
Prvim nainom (sa 4 diode) moemo dobiti veu struju ali manji napon, a drugim manju struju ali vei napon. Koji
emo nain koristiti zavisi od naih konkretnih potreba. U svakom sluaju snaga koju dobijamo iz step motora je ista,
i ne zavisi od naina vezivanja.
Ispravlja je potrebno postaviti na telu vetrenjae kako bi se nakon ispravljanja struja vodila kroz samo
dve ice.
Koji god nain koristili masu spojite sa jednim od lagera. Kako su lageri od gvoa i kako relativno lako
provode struju, utedeete konstrukciju jo jednog kolektora.
Za odvoenje + pola potrebna nam je bakarna cev 12mm prenika i samo 1cm duine. Moe se
nabaviti u prodavnicama opreme za parno grejanje.
Za ivicu jednog kraja cevi zalemite icu koju ete koristiti za voenje pozitivnog napona. Poeljno je da
ova ica bude crvene boje kako biste lake razlikovali polove kada se povezuje potroa.
Zatim na donji deo metalne ipke sa navojem odmah ispod druge matice zalepite ukrug plastini lepak
tako da skroz prekrije ipku, a da ipak bude tanak. Postavite bakarnu cev preko ovog sloja lepka tako
da bude malo ispod matica i proverite ima li elektrinog spoja izmeu bakarne cevi i ipke. Ako ima
skinite bakarnu cev, i ponovite postupak.
Na telo vetrenjae sa 2-3 holrafa privrstite obinu bakarnu icu tako da se ovla naslanja na bakarni
prsten. Na jedan od ovih holrafa potrebno je dovesti + izvod iz ispravljaa.

Postavljanje vetrenjae

Slobodno
zaboravite na postavljanje bilo kakve
vetrenjae na
krovu ili terasi vae kue.
Pre svega tu je
sigurnost takve montae. Sigurno ne biste
eleli da vam
vibracije stuba vetrenjae razdrmaju krovnu
konstrukciju ili
dovedu do pucanja zidova. Da i ne pominjem
nezgode u
sluaju loma elise. Zatim tu nikada nema
dovoljno vetra.
Montaa na
drvetu takoe ne daje zadovoljavajue
rezultate jer lie
i granje drveta spreava prolaz vetra do elise.
Najbolje kupite
gvozdenu cev vee duine, betonirajte jedan njen kraj, ukopajte ga u
zemlju na bar 1m
dubine i pored toga osigurajte stub od pada preko 3 ueta postavljenim
na 1m od vrha i pod uglom od 120 o jedno od drugog.
Interensantan nain gradnje stuba od vodovodnih cevi opisan je ovde (engleski).

Karakteristike

Ovde u prikazati karakteristine parametre step motora u generatorskom radu im ih budem izmerio. Budui
da nemam nita od instrumenata za merenje brzine obrtanja osovine, malo e potrajati. Takoe prikazau
tablicu sa karakteristikama vetrenjae pri raznim brzinama vetra. Za sada je sve jo u fazi izrade.

Komentari

Ime: Aleksandar
Nadimak: akostic
Datum: 2.5.'07.

Pozdrav, mene interesuje neka ozbiljnija vetrenjaca 1, 2 ili 3 kW potrebna mi je za moju

vikendicu na Fruskoj gori gde ima vetra skoro stalno, ako imate neke informacije gde bi
mogao nabaviti tako nesto ili napraviti bio bih vam zahvalan

Ime: Administrator
Sajt: www.ptt.yu/...
Datum: 6.5.'07.

Mnogi misle da je najtee pri izradi jake vetrenjae napraviti lopatice.

Stvarnost je malo drugaija. Najtee je nai ili napraviti dobar generator.
Dobar generator mora imati dobar stepen iskorienja pri velikom rasponu brzina, i mora
davati dovoljnu snagu i pri malom broju obrtaja. U protivnom, mora se napraviti
odgovarajui prenos broja obrtaja koji unosi:
1 - veu teinu
2 - manji stepen iskorienja
3 - veu mogunost kvarova
4 - brujanje
3 krila vetrenjae predstavljaju kompromis izmedju njene stabilnosti i potrebnog broja
obrtaja (oko 100 obrtaja u minuti).
Potrebne uslove (mali broj obrtaja i dobar stepen iskorienja) zadovoljavaju jedino
generatori sa permanentnim magnetima, i to tipovi sa malim brojem obrtaja ili STEP motori.
Nekada je Sever iz Subotice jedini u Evropi proizvodio generatore za vetrenjae. Stvari su se
malo izmenile. Preli su na proizvodnju generatora za agregate.
Kod nas se mogu nabaviti STEP motori sa sajta flexmatic. Iz njihovog kataloga, vidim da im
je najjai model STEP motora MS900HT. Meutim, ne umem proceniti njegovu snagu u
generatorskom reimu na osnovu tehnikih karakteristika datih na sajtu. Pretpostavljam (po
dimenzijama i teini) da bi trebala biti oko 300W.
Druge STEP motore, morali bi potraiti na sajmu tehnike u Beogradu. Naalost, retko ko od

domaih preprodavaca se reklamira na internetu.

Postoji jo jedno reenje. Samogradnja generatora. Sajt koji najbolje opisuje ovu tematiku je
otherpower, i to posebno: prvi deo, drugi deo, trei deo.
Naalost neophodne neodimijumske magnete nije mogue nabaviti kod nas. Hrvati ih imaju,
ali ih ne alju u Srbiju.
Takoe alat za izgradnju lopatica (maklja - moze se videti na otherpower) se kod nas
izuzetno teko nalazi. Uvozi se iz Slovenije, i povremeno sam je viao u prodavnici
poljoprivrednog alata preko puta autobuske u Niu i u zadnjoj prodavnici alata sa desne
strane prema autobuskoj u Aleksincu. Nisam stigao da je kupim, pa sam se iznervirao i kupio
elektrino rende.
Njim sam napravio 3 lopatice (0,9m duine) za 1 sat. Pre toga nisam ni video elektrino
rende.
Gotove vetrenjae male snage (oko 200W ako se ne varam) mogu se kupiti u Hrvatskoj
(okaiu ovde prospekt prodavca za 2-3 nedelje). Moda bi se mogli dogovoriti sa
proizvoaem da Vam donese koji komad idueg sajma tehnike. Nemogue je naruiti ih
odavde.
Neke vetrenjae mogu se nai i kod nas, ali njihova cena je toliko naduvana (>2500e) da je
to alosno. Oigledno da tu nema ni govora o ekonomskoj raunici, vec jedino o ianju
naivnih muterija.
Veu snagu, teko da bi u naim uslovima mogli postii. Morate imati u vidu injenicu da je
cena izrade noseeg stuba za vee modele vetrenjaa skuplja od same vetrenjae (lopatica,
generatora, repa, regulatora napona, pa i akumulatora). Osim toga, i sami vidite kakva je
snabdevenost osnovnim delovima kod nas. Uz naruivanje delova iz inostranstva, bilo bi
mogue, ali i preskupo. Reenje bi moglo biti u izgradnji (ili kupovini) vie manjih vetrenjaa
(5*200W=1kW).

Ime: Administrator
Sajt: www.ptt.yu/...
Datum: 12.6.'07.

Ime: Milan
Datum: 10.5.'08.

imas nekih stvari ovde koje su meni ne jasne,ja sam uzeo motor iz starog stampaca tj imam
dva motora jedan 20 oma,i drugi 50 oma.oni imaju po 6 zica,i meni je ne jasno kako povezati
sve te zice.ako mozes malo bolje objasni i stavi sliku izbliza cele vetrenjace.poz.milan

Ime: Administrator
Sajt: www.ptt.yu/...
Datum: 25.6.'08.

Bio sam zauzet, pa Vam evo tek sada odgovaram.

Step motor sa 6 izvoda je prilicno standardan. u njemu su izvodi povezani kao na slici

Najbitnije je kod njega nai koja su dva izvoda srednja. To moete pronai tako to
ommetrom izmerite otpornosti. Izmeu dva izvoda otpornost bi trebala biti duplo vea. To su
krajnji izvodi. Za njih je preko namotaja vezan srednji izvod. Isto vai i za druga dva
namotaja. Sa drugim step motorom situacija je ista, samo to su kod njega otpornosti od 50 i
100 oma (to je inace prilicno neuobiajeno). Utoliko bolje. Davae veci napon.
Za step motor u reimu generatora napona oba srednja izvoda trebate spojiti.
Sliku cele vetrenjae (odnosno njene modernije verzije sa 3 elise) postaviu na sajt, ali tek

za oko nedelju dana.

Ime: Dejan
Nadimak: r2d2
Datum: 12.8.'09.

Izuzetno sam Vam zahvalan za predstavljene radove. Prvo bi me interesovalo da li je sajt jos
uvek aktivan? Mene interesuje, za sada, vetrenjaca za punjenje akumulatora u kombiju.
Ukoliko je sajt aktivan postavio bih Vam neka pitanja.

Ime: Administrator
Sajt: www.ptt.yu/...
Datum: 15.8.'09.

Sajt radi, ali ja jednostavno nemam vremena (eto ni da slikam vetrenjau). Uhvatile me neke
obaveze, pa stiskaju i ne putaju.
Pitajte ta Vas interesuje. Ve bih Vam ranije odgovorio, ali niste ostavili mail.

http://www.ptt.rs/korisnici/t/r/trifunov/
Projekat Mini Vetrogenerator (samostalna izrada)

Dosta vetra navelo me je da se malo vie posvetim razmiljanju o izradi manje vetrenjae za proizvodnju elektrine
energije. Nakon dosta vremena provedenog uz raunar itajui razna iskustva onih koji su sprovodili ovakav ili slian
projekat, odluio sam i ja da zaponem isto.

Kako zapoeti? Kroz itav projekat vodio sam se svojim idejama, meutim znatan izvor informacija pronalazio sam
na raznim DIY sajtovima i forumima gde ljudi nesebino iznose svoje ideje i ele sa drugima da ih podele.

Linkovi:
- sajt
- forum.

Poto sam se detaljno posvetio izradi vetrenjae, doao sam stadijuma koji prikazuju sledee fotografije (skoro pa
gotovo).

(1)

(2)

(3)

Kao to se na slikama da videti, glavni deo su peraja, nosa, rep za usmeravanje. Trea slika prikazuje unutranjost
gde se nalazi najvaniji deo - motor koji radi kao generator.
Peraja i zatitni deo su izraeni od PVC cevi prenika 125mm. Duina peraja je 60cm, a dobijaju se tako to se cev
presee po duini na etiri jednaka dela, a zatim napravi oblik kao na slici ispod.

(4)

Peraja su zarafljena za pleksiglas tako da je izmeu sva tri dela ugao od 120 stepeni, a pleksiglas je uvren za
osovinu motora, kao na slici.

(5)

Nosa je od drveta (letva 4cmx2cm duine 70cm) proseena po duini za umetanje tankog limenog repa, kao na slici
(2). Nosa je prefarban radi zatite i dugotrajnosti. Takoe, za nosa je privrena metalna cev oko koje cela
vetrenjaa moe slobodno da rotira (prva slika).

Kao generator se koristi step motor iz starog matrinog tampaa i prema dosadanjim ispitivanjima (vetrenjaa je
na probi) nije se pokazao kao najbolje reenje, mada jeste jeftinije. Prava stvar za generator bi bio DC elektromotor
na napon od 12V do 24V sa malim brojem obrtaja (500 - 1000 RPM). Dakle, naredni izazov je potranja takvog
motora, a iskustvo govori da nisu jeftini i da se teko nalaze.

Poto je mehaniki deo zavren, vreme je da se pree na elektronski. Vetrenjaa je pripremljena za step motor, a za
to je potreban usmera (steper daje naizmenian signal).

Izrada i ugradnja ispravljaa su prikazani na sledeim fotografijama.

(6)
Prikljuci step motora.

(7)
Povezan i privren ispravlja (usmera).

Da napomenem jo jednom, izrada ispravljaa i uopte korienje stepera kao generator nije najbolje reenje. Slike
su priloene zbog redosleda izrade, a kao to je ve reeno, potrebno pronai bolji generator.

Na izlaz ispravljaa se prikljuuju dva provodnika (dvoini vod) koji vodi napon do kontrolera za punjenje. Energiju
koju daje vetrenjaa je potrebno negde skladititi, za tu potrebu sam nabavio mali akumulator od 12V 2,3Ah.

Kontroler punjenja sam kontrolie punjenje akumulatora, tj. akumulator se puni na primer do 13,8V, a zatim kontroler
iskljuuje punjenje i prebacuje se u reim pranjenja akumulatora. Kada se akumulator isprazni i napon opadne na

11,9V, kontroler se ponovo ukljuuje u reim punjenja. Naravno, ako je kontroler u reimu punjenja, akumulator e se
puniti ako ima (dovoljno) vetra.

Elektrina ema kontrolera punjenja je prikazana na sledeoj slici. Kliknuti za veu.

(8)

Cena celog kontrolera (sve komponente kupljene u radnji) je izmeu 600 i 1000 dinara u zavisnosti od cena
komponenti.
Izgled kontrolera punjenja je prikazan na sledeim slikama.

(9)
Kontroler punjenja - spolja.

(10)
Kontroler punjenja - unutra. Izraen na eksperimentalnoj ploi.

Poto je sve zavreno, na red je dolo i postavljanje vetrenjae.

Na sledeoj slici je prikazan finalni deo - vetrenjaa je postavljena.

(11)
Vetrenjaa u radu.

Mini Vetrogenerator

Nakon nekoliko dana rada primetio sam da se napon na akumulator smanjuje, a i nije bilo puno vetra. Meutim,
posle par dana kada je bilo dosta vetra, nije se video pomak u smislu poveanja napona. Tad je usledila prva
intervencija. Izmenjena je ema usmeraa tako da je dobijani napon sa vetrenjae udvostruen, kontroler punjenja
sam iskljuio i povezao direktno izlaz vetrenjae preko jedne diode (da se ne prazni akumulator) na akumulator.
Napon na akumulatoru se poveavao s vremena na vreme i dostigao vrednost od 12,5V (nedovoljno). Otuda potreba
za novim motorom koji e moi brzo da puni akumulator koji e snabdevati i potroae, a i sam kontroler punjenja.

Vetrogeneratori projekat studenata FIN u Kragujevcu

by Stakleno Zvono October 23, 2014
Temu svog master rada, Izrada malog laboratorijskog vetrogeneratora za potrebe seoskog domainstva, studenti
Fakulteta inenjerskih nauka u Kragujevcu planiraju da pretvore u sopstveni biznis. Nakon to unaprede nain
proizvodnje energije od vetra svoj izum plasirae na traitu. Re je o projektu koji nosi naziv Razvoj kontejnerskih
vetrogeneratora za potrebe seoskog domainstva u Srbiji i regionu jugoistone Evrope.

Ovo je vetrogenerator male snage, ali dovoljne da snabde energijom jedno manje seosko domainstvo ili
vikendicu. Ovakav vid proizvodnje se moe koristiti za poljoprivredu tanije navodnjavanje i pokretanje pumpi
za vodu- objanjava Stefan Vojinovi, master inenjer na FIN. Imali smo projekte vezane za solarne panele i

fotonaponske elije, ali najpristupanija nam je bila ova tema, izrada vetrogeneratora. elja nam je da uemo
u poluserijsku proizvodnju, a planiramo da razvijemo i sopstveni biznis, tako to emo unaprediti proizvod i
plasirati ga na trite- rekao je Vojinovi.
Proizvodnja energije od vetra jedna je od alternativa za ublaavanje problema koje sa sobom nose klimatske
promene. Vetar predstavlja neiscrpan ekoloki izvor energije iji globalni potencijal viestruko prevazilazi svetske
potrebe elektrinom energijom. Izradom malih laboratorijskih vetrogeneratora za potrebe seoskog domainstva,
iskoristili bi se obnovljivi izvori energije.

Sam princip rada vetrogeneratora slui za pretvaranje tri vrste energije i to vetra, elektrinu i mehaniku
energiju. Energiju vetra pretvaramo putem elisa u mehaniku energiju, dok mehniku pretvaramo u elektrinu
energiju. Ovaj vetrogenerator nije namenjen za neku veu serijsku proizvodnju, on simbolizuje nekih 12 do 15
vati, zavisno od snage vetra i predela gde je postavljen- istakao je Stefan Peci, master inenjer na FIN. Sva
elektrina energija koja bi se proizvela na samom mestu proizvodnje bi se i potroila.

Vetroenergetika je postala oblast energetike sa najveim trendom razvoja, 32 odsto. Jedan od glavnih faktotra koji je
stimulisao korienje obnovljive energije, naroito energiju vetra je zatita ovekove okoline.