Ovako izgleda legalizacija u 8 koraka

B. Aneli | 28. 11. 2015 - 08:05h

| Komentara: 78
Novi Zakon o ozakonjenju objekata stupio je jue na snagu jue i omoguie
najveem broju vlasnika bespravno izgraenih kua i stanova da ih legalizuju po
daleko niim cenama nego dosad i to u osam koraka.

Vlasnici nelegalnih objekata, meutim, treba pritom da imaju na umu da nee moi
da legalizuju objekte koje su sagradili na klizitima, kao ni kue na obalama reka.
Od mogunosti legalizacije izuzete su i vikendice i kue sagraene na podruju
nacionalnih parkova i zatienim zonama prirode.
Osim toga, nee moi da legalizuju ni objekte za koje je ve izdato reenje o
ruenju.
Za sve ostale postupak se odvija u osam koraka.
U vau kuu dolaze graevinski inspektori koji utvruju da objekat nije legalan i
donose reenje o ruenju
2. korak
Optina vas poziva i trai da im dostavite odgovarajuu dokumentaciju
3. korak
Pribavljanje vlasnikog lista

4. korak
Izrada izvetaja o zateenom stanju sa elaboratom geodetskih radova (radi projektni
biro, cena do 9.000 dinara)
5. korak
Kompletiranu dokumentaciju dostavljate optini
6. korak
Ako je sve u redu, optina vas obavetava da treba da uplatite odgovarajuu taksu
Dostavljate optini dokaz o uplati takse
Optina izdaje reenje o ozakonjenju i upisuje vas u katastar kao vlasnika
Sve to treba da znate o legalizaciji
Blic | 22. 11. 2015 - 21:06h
| Komentara: 208
Skuptina Srbije usvojila je u petak Zakon o ozakonjenju objekata, koji e omoguiti
jeftiniju i jednostavniju legalizaciju nelegalno izgraenih objekata. Blic odgovara
na sve nedoumice koje biste mogli da imate u vezi sa zakonom.

P: Da li se mogu ozakoniti i stanovi nastali u nadgradnji ili pretvaranjem

zajednikog prostora u zgradi?
Ako je stan nastao nadziivanjem ili pretvaranjem zajednikih prostorija u zgradi, u
postupku ozakonjenja dostavlja se ugovor sa skuptinom stanara.
Ako skuptina stanara nije formirana, kao dokaz se prilae saglasnost veine
vlasnika na posebnim delovima zgrade.

P: Kojim dokumentima se sve moe dokazati vlasnitvo nad objektom?

Da bi ozakonio svoju kuu, stan, garau ili lokal, vlasnik treba da dostavi dokaz o
odgovarajuem pravu nad graevinskim zemljitem ili objektom. To moe biti:
- pravosnana sudska presuda; ugovor o prenosu prava korienja, odnosno
kupovini zemljita; ugovor o kupovini objekta,
- ugovor o suinvestiranju izgradnje zdanja,
- pravosnano reenje o nasleivanju.
P: Da li je mogue ozakoniti kuu i bez dokaza o vlasnitvu?
Oni koji nemaju dokaz o vlasnitvu, a godinama ive u objektima, moi e da ih
ozakone ukoliko priloe dokaz da su savesni korisnici - plaeni rauni za struju,
komunalije, plaen porez.
Kao dokaz vlasnici mogu da priloe i obavezujuu izjavu da ive u tim objektima.
P: Da li su neke kategorije graana osloboene plaanja takse?
Samohrani roditelji, lica sa invaliditetom ili korisnici socijalne pomoi koji su vlasnici
kua ili stanova povrine do 100 kvadrata ne moraju da plate taksu za ozakonjenje.
P: Koji objekti ne mogu biti ozakonjeni?
Objekti izgraeni na klizitima.
Objekti podignuti u prvom stepenu zatite parkova prirode (osim kua i vikendica).
Objekti izgraeni u koritima reka, poletno-stelnih pista, u zoni zatite kulturnih
dobara od izuzetnog znaaja i upisanih u Listu svetske kulturne batine, u zonama
sanitarne zatite izvorita vodosnabdevanja, u vojnom kompleksu i zatitnim
zonama oko vojnih kompleksa...
Objekti koji su izgraeni od materijala koji ne garantuje sigurnost ne mogu biti
ozakonjeni (meu njima su i kartonska naselja).
Graani koji imaju pravosnano reenje kojim se odbija zahtev za legalizaciju nee
moi da legaliziju objekte ni po ovom zakonu.
P: Kome je potreban izvetaj o zateenom stanju i kako se do njega dolazi?
Vlasnici oko 800.000 objekta, iji vlasnici dosad nisu podneli zahtev za legalizaciju,
morae u svom gradu ili optini uz plaenu taksu i dokaz o vlasnitvu da podnesu
izvetaj o zateenom stanju sa elaboratom geodetskih radova.

Naslovna strana formulara moe se pronai na sajtu Ministarstva graevinarstva,

saobraaja i infrastrukture, www.mgsi.gov.rs.
Kada odtampaju ovaj dokument, graani sa njime odlaze do projektnog biroa kako
bi dobili potrebnu dokumentaciju, sa potpisom licenciranog inenjera, koji time
potvruje da objekat moe da se ozakoni.
Pored osnovnih podataka o objektu (ime vlasnika, adresa objekta, broj katastarske
parcele, ime i licenca odgovornog projektanta), izvetaj sadri i tehniki opis
objekta, instalacija za struju, vodu, telefon i drugo, kao i podatke o korienom
graevinskom materijalu i stepenu zavrenosti.
Takoe, ukljuuje i grafiki prikaz osnove svih spratova i krova i fotografije fasada.
P: Koliko e kotati izvetaj o zateenom stanju?
Cena zavisi od kvadrature objekta, ali i od samog projektnog biroa. U Beogradu se
cene kreu od jednog do dva evra po kvadratu.
Graanin koji podnosi dokumentaciju za ozakonjenje tim novcem plaa izlazak na
teren tima inenjera (arhitekta, geometar, elektroinenjer i drugi) koji svojim
potpisom dokazuju da je objekat u kojem ive funkcionalan i bezbedan za
stanovanje. Prilikom izlaska na teren, geometar izrauje geodetski snimak, arhitekta
potvruje da objekat nije sklon ruenju ili nema ozbiljnih nedostataka u izgradnji,
elektroinenjer proverava ispravnost instalacija (ukoliko prikljuak za struju nije
legalan), proveravaju se instalacije za vodovod i grejanje...
Takoe, ukoliko nije izvaen vlasniki list, po dogovoru, i taj deo posla moe da
obavi projektni biro.
Postupak traje od pet do deset dana, nakon ega se dobija kompletan izvetaj
potreban za ozakonjenje.
Graanima se preporuuje da na nekoliko mesta provere koliko e ih kotati izrada
ovog dokumenta.
U saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Ministarstvo e zatraiti od projektantskih
kua i preduzetnika da se ukljue u proces ozakonjenja tako to e omoguiti to
povoljnije cene za izdavanje ovog izvetaja.
Ukoliko se postigne dogovor, na sajtu Ministarstva bie objavljene adrese projektnih
biroa koji su spremni da po povoljnim cenama izdaju izvetaj o zateenom stanju.
P: ta se deava ako se ne podnese zahtev za legalizaciju?
Za objekte za koje nije podnet zahtev za legalizaciju nadleni graevinski inspektor
donosi reenja o ruenju.

Reenje o ruenju objekta nee se izvravati do pravnosnanog okonanja postupka

ozakonjenja.
Ako vlasnik ne pokrene postupak ozakonjenja i ne dobije reenje da objekat moe
biti upisan u zemljine knjige, takav objekat bie sruen.
P: Na ta e biti potroen novac od taksi koje graani plate?
Sedamdeset odsto novca od takse za ozakonjenje bie uplaeno na raune lokalnih
samouprava.
Ta sredstva gradovi i optine e uloiti u poboljanje lokalnih puteva, kanalizacione
mree, osvetljenja i druge infrastrukture.
Preostalih 30 odsto uplauje se u budet Republike, osim ako se ozakonjeni objekat
nalazi na teritoriji Vojvodine (u tom sluaju, Republika i Pokrajina dobijaju po 15
odsto novca).
Svako eli svoj krov nad glavom. esto se, prilikom same gradnje, ne razmisli
unapred o papirima koje je potrebno nabaviti. Tako nastaju nelegalizovani objekti, ili
divlja gradnja. Poznato je da ih u samom Beogradu ima dosta, otprilike jedan i po
milion na teritoriji cele Srbije, meu kojima je najvie kua kao i stanova i to do 100
kvadrata.

Veoma vano je napomenuti da je nedavno donesen Zakon o ozakonjenu, koji e

vlasnicima nelegalnih objekata omoguiti da po pre svega jednostavnijoj, a onda
broj i jeftinijoj proceduri ozakone svoje kue i stanove.
Zakon o ozakonjenu ta predvia?
Mnoge vlasnike zanima ovo pitanje. Pokuaemo u najkraim crtama da
odgovorimo. Narodna Skuptina je 20. novembra 2015. godine usvojila ovaj zakon.
Njime je predvieno da svi koji su do sada podneli zahtev za legalizaciju sa
potpunom dokumentacijom samo uz plaanje takse mogu da ozakone objekte.
Cena taksi za ozakonjenje kua i stanova
Ovo je takoe bitan deo prie o legalizaciji i zanima najvei broj ljudi. Istai emo da
je taksa za ozakonjenje kua i stanova do 100 kvadrata 5000 dinara, do 200 kvm
je 15000 dinara, a do 300 metara kvadratnih 20000 dinara. Za sve objekte ija je
povrina vea od 300 kvadrata, cena takse je 50000 dinara.
Cena takse za ozakonjenje lokala i poslovnih objekata
Ovde je potrebno izdvojiti 250000 dinara ukoliko posedujete poslovni prostor do 500
metara kvadratnih, 500 000 dinara za prostore do 1000 kvadrata, i za vie od 1500
m2 cena je tri miliona dinara.
Kako funkcionie Zakon o ozakonjenju?
Ovaj zakon je najpre namenjen obinim ljudima, u veini sluajeva, graanima koji
su loijeg ekonomskog stanja, pa su bili prinueni da svoje kue i objekte zidaju bez
potrebnih dozvola.
Uz pomo ovog zakona, vlasnici divljih objekata dobie legalne kue na koje e
uredno plaati porez. Odnosno, drugim reima kazano, to su iste kue koje e
moi da ostave u nasledstvo svojoj deci, unucima, ili e moi da ih koriste kao
hipoteku za kredit.
Koje su posledice nepotovanja Zakona o ozakonjenju?
Ovde posledice mogu biti veoma kobne, pa se vaa nelegalno podignuta kua ili
stan, mogu sruiti. Mnogo je jednostavniji i bolji nain da se izvri legalizacija
objekta, sada sa novim pogodnostima.
To bi znailo da se svi stanovi, kue, poslovni objekti, kao i pomoni objekti, moraju
legalizovati.
Interesantna je raunica koja kae da je po novom Zakonu legalizacija sada 571 put
jeftinija procedura, jer je ranije bilo potrebno oko 2 858 000 dinara da bi se

legalizovala kua od 100 kvadrata. Sada vam je potrebno svega 5000 dinara.
Razlika je, kao to se vidi iz priloenog, drastina, ali u vau korist.
Obaveze za vlasnike koji nisu predali zahtev za legalizaciju
U prethodnom delu teksta, govorili smo o graanima koji su ovaj zahtev ve predali.
Ukoliko to niste uinili, takoe ete imati pojednostavljenu proceduru za legalizaciju.
Uz plaanje takse i dokaz o vlasnitvu, bie im potreban i jo jedan jedini dokument
a to je Izvetaj o zateenom stanju objekta. Ovakav izvetaj moe se izvaditi u
svakom projektnom birou.
Legalizacija objekata u Kaluerici
Opte je poznata injenica da je Kaluerica, nadomak centra Beograda, divlje
naselje i da kue mahom nisu legalizovane. Kaluerica ima epitet najveeg divljeg
naselja na Balkanu.
Uz pomo novog Zakona o ozakonjenu, metani Kaluerice e moi lako, brzo i
jeftino legalizuju svoje objekte, te da izbegnu sve negativne posledice koje se mogu
dogoditi nepotovanjem zakona.
Gde e otii novac od legalizacije?
Upravo zbog graana koji su svoje domove izgradili u skladu sa svim propisima i
dozvolama, predvieno je da ak 70% novca od takse za legalizaciju ide lokalnim
samoupravama, dok e se preostalih 30% sliti u republiki budet. Novac optine e
se upotrebiti za komunalne projekte, a smisao je da vlasnici objekata koji su uradili
legalizaciju na vreme i po zakonu, dobiju jo lepi i sreeniji prostor za ivot i
stanovanje.
Koji dokumenti su potrebni za dokazivanje vlasnitva nad objektom?
Da bi graanin mogao da ozakoni svoju kuu, stan, garau ili lokal, potrebno je
dostaviti dokaz o odgovarajuem pravu nad graevinskim zemljitem, ili objektom.
Tu se podrazumeva:
- pravosnana sudska presuda; ugovor o prenosu prava korienja, odnosno
kupovini zemljita; ugovor o kupovini objekta.
- ugovor o suinvestiranju izgradnje zdanja;
- pravosnano reenje o nasleivanju.
Ukoliko ne postoji dokaz o vlasnitvu, kako se moe legalizovati objekat?
Ako stanari godinama ive u odreenoj kui, a nemaju pri tome dokaz o vlasnitvu,
mogu da ozakone svoje objekte tako to e priloiti dokaz da su savesni korisnici a
to su plaeni rauni za porez, struju, komunalije.

Da li postoje graani koji su osloboeni plaanja takse?

Odgovor je da, a u te kategorije spadaju ljudi sa invaliditetom, korisnici socijalne
pomoi kao i samohrani roditelji, uz uslov da su vlasnici kua ili stanova do 100
kvm.
Postoje li objekti koji ne mogu biti ozakonjeni?
Ovo pitanje zanima mnoge vlasnike, pa emo ukratko pojasniti.
Ne mogu biti legalizovani objekti koji su izgraeni na klizitima, zatim, objekti
podignuti u prvom stepenu zatite parkova prirode (osim kua i vikendica), potom
objekti izgraeni u koritima reka, poletno-sletnih pista, u zoni zatite kulturnih
dobara, u vojnom kompleksu...

Zatim, ne mogu se legalizovati objekti koji su izgraeni od materijala koji ne moe

garantovati sigurnost, kao to su na primer, kartonska naselja.
I na kraju, graani koji imaju pravosnano reenje kojim se odbija zahtev za
legalizaciju.
Da li je mogua legalizacija stanova nastalih u nadgradnji ili pretvaranjem
zajednikog prostora u zgradi?
U dananje vreme, mnogo stanova je nastalo nadziivanjem, pa se u postupku
ozakonjenja dostavlja ugovor sa Skuptinom stanara.
Ukoliko zgrada nema formiranu Skuptinu stanara, dostavlja se saglasnost veine
vlasnika na posebnim delovima zgrade.
Koliko kota izvetaj o zateenom stanju?
Cena zavisi od kvadrature objekta ali i od samog projektnog biroa. Graanin koji
podnosi dokumentaciju za ozakonjenje, tim novcem zapravo plaa izalazak na teren
tima inenjera a to su arhitekte, elektroinenjeri, geometri i dr. Oni e potvrditi da je
taj objekat funkcionalan i bezbedan za stanovanje.
Ukoliko nije izvaen vlasniki list, i taj deo posla moe obaviti projektni biro. Ceo
postupak traje od pet do deset dana, nakon ega se dobija kompletan izvetaj
potreban za ozakonjenje.
ta e biti sa graanima koji ne podnesu zahtev za legalizaciju?

Kao to smo naveli napred u tekstu, za takve objekte nadleni graevinski inspektor
donosi reenje o ruenju.
Reenje o ruenju objekta se nee izvriti do pravosnanog okonanja postpka
legalizacije.
Ukoliko ste vlasnik objekta u divljoj gradnji a pri tome ne pokrenete postupak
ozakonjenja, te ne dobijete reenje da va stan ili kua, mogu biti upisani u
zemljine knjige, takav objekat e, naalost, morati da bude sruen.
Legalizacija objekata cena:
Taksa za ozakonjenje kua i stanova do 100 kvadrata 5000 dinara, do 200 kvm je
15000 dinara, a do 300 metara kvadratnih 20000 dinara. Za sve objekte ija je
povrina vea od 300 kvadrata, cena takse je 50000 dinara.
to se poslovnih objekata tie, potrebno je platiti taksu od 250000 dinara ukoliko
posedujete poslovni prostor do 500 metara kvadratnih, 500 000 dinara za prostore
do 1000 kvadrata, i za vie od 1500 m2 cena je tri miliona dinara.
*Cene su informativnog karaktera, za sve precizne informacije, predlaemo da
kontaktirate firme ispod teksta.
Autor: navidiku.rs
Ako Vam se svideo tekst podrite nas:
Koliko kota ozakonjenje objekta i ta sve mora da se uknjii
utorak, 29. mar 2016, 08:00 -> 10:38
Izvor: RTS

Brz, jednostavan i jeftin tako zakonodavac opisuje Zakon o ozakonjenju. Za

vlasnike nelegalnih kua on je, ipak, komplikovan i izlae ih dodatnim trokovima
ija se visina razlikuje od mesta do mesta. Graani koji svoj objekat konano
ozakone i plate sve trokove, na kraju daju izjavu da su oni, a ne nadleni, odgovorni
za stabilnost objekata.
Poslednjih tridesetak godina, i u Kikindi su nikla nelegalna naselja, a vlasnici tih kua
sada pokuavaju da ih ozakone.

Pripremili Olivera Vukosavljevi i dopisnici RTS-a

Your browser does not support the video tag.
"Geodetska sluba, odreivanje slemena 3.000, projektant i graevinac 12.000 i
zadnja stavka koju sam dobio da uplatim 5.000 dinara", istie vlasnik nelegalne
kue Dragan Krneta.
Problemi i kod nadlenih. Ima primera da Komisijama za popis nelegalnih kua
vlasnici ne dozvoljavaju da uu u posed.
"Mi nemamo ni ovlaenja ni prava da traimo asistenciju od milicije. To je,
jednostavno njihova volja, ali ovim putem apelujemo na njih da dozvole komisiji da
ue u dvorite", kae Biljana Felbab iz Sekretarijata za stambeno-komunalne
poslove i urbanizam.
Jelena Jeki, naelnica abakog Odeljenja za urbanizam oekuje da e se na
seoskom podruju susretati sa velikim brojem naputenih seoskih domainstava,
kao i da e imati veliki problem da utvrde ko su vlasnici tih objekata.
Prvi korak za ozakonjenje je reeno vlasnitvo nad parcelom.
"Potrebno je da se uradi jedan elaborat geodetskih radova i da se uradi ucrtavanje u
katastar. Cene su orijentaciono za tako neto od 100-120 evra. Sledei korak je da
se prikupi ostala tehnika dokumentacija u vezi sa stanjem struje, stanjem vode,
statike stabilnosti objekta. Tu se cene kreu negde od 5.000-10.000 po svakom
potrebnom dokumentu", kae Mirjana urevi iz beogradskog "TAS-Engineering-a".
Iako zakon ispravlja pojedine nepravde, izgleda da uvodi i neke nove, smatraju
strunjaci. ale se i graani koji ekaju da im se restitucijom vrati imovina.
"Zato to vlasnici kua koji ive u njima i koji su u Surdulici ili Kaluerici plaaju istu
taksu kao neko ko ima vilu na Dedinju. Najbolje reenje je da se uvede plaanje
taksi po zonama kao to se plaa i porez na imovinu i kao to je bilo po zakonu o
legalizaciji iz 2003. godine", objanjava Dragoslav umarac iz Inenjerske komore
Srbije.
Strahinja Sekuli, direktor Agencije za restituciju, kae da za sada ne sarauju sa
Sekretarijatom za legalizaciju, ali da e je uspostaviti da bi spreili da neko ozakoni
svoju graevinu na neijoj tuoj zemlji.
Kue na selu izgraene do 1961. godine, do kada graevinske dozvole nisu bile
potrebne, nee morati da budu legalizovane. Predmet ozakonjenja nisu ni pomoni
objekti izgraeni na selu do 1973. godine.

ta je potrebno za ozakonjenje bespravne gradnje i koliko to kota

15/12/2015 |
Kategorija: Aktuelno
| Objava: Igor Coni

isti papiri diu cene nekretnina. Saznajte koliko kota ozakonjenje

i koliko e vam legalna nekretnina vie vredeti.
Zakon o ozakonjenju objekata usvojen je nedavno u Skuptini Srbije, u cilju da
natera vlasniike nelegalizovanih nekretnina da ih konano uvedu u legalne tokove. U
tom cilju, omogueno je da to uine i po znatno nioj ceni nego to je to ranije bio
sluaj. Ako ni to ne uspe, iz resornog ministarstva poruuju da e nelegalni objekti
biti srueni.
U Srbiji ima neto manje od 1,5 miliona nelegalizovanih objekata, od ega oko
771.000 vlasnika je ve podnelo zahtev za legalizaciju, a oko 700.000 nije nikada
podnosilo takav zahtev, piu Halo Oglasi.
Izvetaj o zateenom stanju
Sada su pravila promenjena, pa je, umesto naknade za izdavanje graevinske i
upotrebne dozvole, potrebno da dobijete reenje. Umesto projektne dokumentacije,
nadleni sada trae jedan tehniko geodetski dokument, odnosno izvetaj o
zateenom stanju. A ako je objekat ispunio minimalne tehnike uslove, moi e da
se ozakoni.

Prvi korak ka ozakonjenju objekta, o kojem god objektu da je re, kui, stanu ili
poslovnom prostoru, jeste da vlasnik dostavi dokaz o pravu nad graevinskim
zemljitem ili objektom. Tu ima vie opcija. Recimo, moe da bude pravosnana
sudska presuda, ugovor o kupovini zemljita ili objekta, ugovor o suinvestiranju
izgradnje, pravosnano reenje o nasleivanju.
Oni koji nemaju dokaz da su vladnici objekta potrebno je da podnesu dokaz da su
savesni vlasnici tog objekta.
I u ovom sluaju postoje izuzeci, pa tako i oni koji nemaju dokaz da su vlasnici mogu
da ozakone objekat. Oni, umesto toga prilau dokaz da su savesni korisnici tog
prostora. U tom cilju mogu da poslue plaeni rauni za struju, komunalije, plaen
porez i slino. Priznae se kao validan dokaz i ako priloe obavezujuu izjavu da ive
u tim objektima.
Ako spadate u grupu onih 700.000 graana koji nikada nisu ni podneli zahtev za
legalizaciju, a imali su nelegalizovane objekte, onda ste u obavezi da, uz taksu i
dokaz o vlasnitvu, podnesete i izvetaj o zateenom stanju.
Pored osnovnih podataka o objektu, onih standardnih ime vlasnika, adresa objekta,
broj katastarske parcele, ime i licenca odgovornog projektanta, u izvetaju treba da
je naveden i tehniki opis objekta, instalacija za struju, vodu, telefon Takoe,
navedeni su i podaci o korienom graevinskom materijalu i stepenu zavrenosti,
kao i grafiki prikaz osnove svih spratova i krova i fotografije fasada.
Cena izvetaja o zateenom stanju kota u Beogradu od 1 do 2 evra po kvadratu.
Cena izvetaja o zateenom stanju zavisie od veliine nekretnine i od cene
usluge koju propisuje projektni biro. U Beogradu se cene kreu od 1-2 evra po
kvadratu.
Vlasnik objekta koji podnosi dokumentaciju za ozakonjenje tim novcem plaa izlazak
na teren za itav tim arhitektu, geometra, elektroinenjera Svi oni moraju da
stave svoj potpis, kako bi vlasnik dokazao da je objekat na prvom mestu bezbedan i
funkcionalan. Postupak traje od pet do deset dana, nakon ega se dobija kompletan
izvetaj potreban za ozakonjenje.
Taksa za ozakonjenje
Ukoliko niste legalizovali objekat za stanovanje, moete da raunate da ete sada za
to platiti izmeu 5.000 i 50.000 dinara, zavisno od kvadrature. Za povrinu do
100 kvadrata cena je najnia, dakle 5.000 dinara, za onu do 200 kvadrata oko
15.000 dinara. Za prostor do 300 kvadrata taksa iznosi 20.000 dinara, a za vei
50.000.

Ako ste ve u proceduri, odnosno ako ste ranije podneli zahtev za legalizaciju, taksa
je jedino to sada plaate, a ako niste podneli zahtev, potrebno je da platite jo i
izvetaj o zateenom stanju i dokaz o pravu svojine.
Ukoliko ste vlasnik poslovnog prostora koji nije u legalnim tokovima, onda e vas
ozakonjenje vie kotati.
Ukoliko ste vlasnik poslovnog prostora koji nije u legalnim tokovima, onda e vas
ozakonjenje vie kotati. Primera radi, za taksu za ozakonjenje za lokal do 500
kvadrata morali bi da izdvojite 250.000 dinara, a do 1.000 kvadrata i pola
miliona dinara. Za taksu za lokal do 1.500 kvadrata potrebno je izdvojiti milion
dinara, a za lokal ija je kvadratura jo vea tri miliona dinara.
I u sluaju poslovnog prostora, ako ste ve podneli zahtev za legalizaciju plaate
samo tu taksu, a ako niste plaate jo i izvetaj o zateenom stanju.
Cene nelegalizovanih nekretnina pre i posle
A kako e poslednji Zakon o legalizaciji uticati na cene ovakvih nekretnina? Trenutno
stanje je takvo da u ponudi ima puno stanova, najee u novogradnji, koji se mogu
nai po veoma povoljnoj ceni. Neki od njih, a koji se nalaze u Beogradu se prodaju
po ceni od 500 evra za kvadrat, to je ak manje i od prosene cene stanova u
velikom broju mesta u Srbiji.
Nelegalni stanovi u novogradnji u Beogradu prodaju se po ceni od 500 evra za
kvadrat.
Zajedniko za veinu ovakvih nekretnina je su da jo nisu legalizovane i da su
papiri predati za legalizaciju.
Ono to je glavno pitanje je da li e cene ovih nekretnina, ukoliko se ozakone,
porasti i koliko. Procena portala Halo oglasi nekretnina je da sigurno hoe i da,
zbog toga, kupovina takvog jednog stana moe biti dobra investicija, jer e po
dobijanju papira, isti taj stan moi skuplje da bude prodat.



( ),
, :

 ,
.
( )
:
1002
, 1002
1002 (
188. )

,
,

, ,

,

, - ,
( 189. )

,
,

, ,
,
,
,

( 190. )

,
,

 ,
( 191. )

,
,
,
, ,

,

( 192. )

,
,

Cena nove legalizacije

>> Redakcija Profi Sistem-a dana Nov 17, 2015 | 0 komentara

Cena nove legalizacije

Do danas je usvojeno pet zakona o legalizaciji sa ciljem da se rei problem, ali

nijedan nije doneo rezultat ve se situacija samo pogorala i danas prema naim
procenama u Srbiji ima 1,5 miliona nelegalnih objekata rekla ja ministarka
graevinarstva Zorana Mihajlovi u Skuptini Srbije gde je poela rasprava o ovom
zakonu.

 Upravo u elji da reimo problem, Vlada Srbije je usvojila Nacrt zakona o

ozakonjenju objekata koji bi trebalo konano da rei ovaj problem rekla je
ministarka.

Mihajlovieva je naglasila da je svaka trea zgrada nelegalno izgraena, odnosno da

u 85 odsto nelegalnih objekata graani ive, i da to nisu komercijalni objekti.

Mi elilo da ozakonimo ono to se zakonom moe ozakoniti. elimo da smanjimo

cenu legalizacije, ali i celu administraciju . Onog trenutka kada zakon bude usvojen,
a nee imati podzakonske akte, istog trenutka e krenuti njegova primena. Taksa je
najnia mogua i od nje e biti ostvaren prihod od 10 milijardi dinara, 60 odsto tih
sredstava e ii lokalnim samoupravama rekla je Mihajlovieva.
Tako e, na primer, za objekat do 100 metara kvadratnih taksa iznositi 5.000 dinara,
i ta cena vaie za sve, bez obzira na to gde se kua ili stan nalaze u Beogradu u
prvoj zoni ili u Vranju, Niu

Taksa za objekte do 200 kvadrata bie 15.000 dinara, a za nekretnine preko 300
kvadrata iznosie 50.000 dinara. Za komercijalne objekte vaie druga cena. Tako
e za povrine do 500 kvadrata taksa iznositi 250.000 dinara.

Pored toga, svi koji su predali zahtev, a ima ih 750.000, moi e da krenu u
ozakonjenje odmah, samo je dovoljno da plate taksu. Ostali, koji jo nisu podneli
zahtev, morae da podnesu izvetaj zateenog stanja. Radie ga projektni biro, i on
e sadrati osnovne informacije. Nakon svega, uradie se satelitski snimak, i to e
biti korektivni faktor za inspekciju koja izlazi na teren. Dakle, sve to ne bude u
skladu sa njim, a izgraeno je bez dozvole, bie srueno rekla je ministarka.

Ona je napomenula i da e cela procedura biti znaajno skraena i da e sam upis u

katastar trajati sedam dana, umesto dosadanjih 60 do 90 dana.

Opozicija: Zakon predizborni, otvara prostor za korupciju

Opozicija je kritikovala Predlog zakona o ozakonjenju tvrdei da je predizborni, da

privileguje pojedince i da otvara prostor za korupciju.

Posebno sporan za njih je lan pet zakona u kome se navodi da se ne moe

legalizovati objekat u prvoj i drugoj zoni zatite prirodnog dobra, osim ako nije re o
vikendicama i objektima koji slue za odmor.

Poslanica Demokratske stranke Nataa Vukovi rekla je da je ta lan sporan.

Niste uspeli da me ubedite da je lan pet stav etiri dobro reenje. Ovo deluje da
je uraeno za jedan mali broj ljudi i zato smatramo da vikendice i kue za odmor
treba izbaciti iz njega, da ne bi bilo dilema rekla je Vukovi mislei na velelepna
zdanja koje su sinovi predsednika Srbije Tomislava Nikolia izgradili na
novobeogradskoj obali Save.

Osim toga, za opoziciju su sporne i visine taksi, jer, kako kau, zakonom e biti
omogueno da i vlasnici nelegalnih objekata izgraenih u ekskluzivnim zonama
legalizuju svoje vile po veoma niskim cenama istim kao i one koje e platiti oni koji
ive na periferijama gradova ili u selima.

Ovaj zakon je amar svim graanima koji su gradili i danas grade u skladu sa
zakonom rekla je Nataa Vukovi.

Ministarka Zorana Mihajlovi, meutim, tvrdi da u pogledu lana pet stava etiri
nema nikakve dileme oko toga ta moe da se legalizuje.

Ni u jednom ni u drugom sluaju nema gradnje, ni u zoni prirodnog dobra niti

vodotokova ponovila je Mihajlovieva.

Ona je rekla da ovaj Zakon treba da rei 1,5 miliona nelegalnih objekata koji su
naroito nastali u periodu od 2005 godine, a da je sve to omoguila upravo vlast
Demokratske stranke.

Mihajlovieva: Zakone koji ste vi donosli poveavali i korupciju i broj nelegalnih

objekata

Kaete da je uvod u korupciju, ali vi najmanje treba da govorite o tome. Slaem se

sa vama da je korupcije mnogo bilo. Ali svi zakoni koje ste donosili, samo su
poveavali korupciju i broj nelegalnih objekata, umesto da ste ih smanjivali rekla je
Mihajlovieva.

Ona je upitlaa kome su inili uslugu kada su dozvoljavali da se panjaci prevode u

graevinsko zemljite.

To ste vi uradili i sada mi treba to da reimo. Rekli ste da je zakon nepravian, jer
se ine usluge investitorima, ali oni su te stanove prodali i to plaaju graani koji
sad u njima ive. Ovo je zakon koji reava brljotine iz prethodnog perioda, posebno
onog posle 2005. godine rekla je ministarka.

Na ovu konstataciju, poslanica DS Nataa Vukovi podsetila je ministarku da su oni

na vlasti ve etiri godine i da i oni iza sebe imaju zakon o legalizaciji iz 2013.
godine.

Tada ste rekli da e taj zakon reiti problem nelegalnih objekata. Pa se to nije
desilo. Taj zakon je vaa odgovornost poruila je Vukovieva.

Poslanik Pokreta za preokret Janko Veselinovi takoe je ocenio da se zakon ne

donosi zbog ozakonjenja nelegalnih objekata, ve zbog ljudi koji imaju kue i
vikendice pored reka i na nekim lokacijama koje su zabranjene.

Njihovi objekti treba da se legalizuju. To su objekti sinova predsednika drave,

prijatelja, bliskih saradnika predstavnika vlasti, ak i nekih poslanika rekao je
Veselinovi.

ivkovi: Stav za porodicu Nikoli

Poslanik Nove stranke Zoran ivkovi izjavio je da je predloeni zakon pomak u

odnosu na ranije i da ukoliko se prihvate amandmani te stranke ima anse da rei
veliki problem nelegalnih objekata, ali i ukazao da se lanom pet daje mogunost da
se dozvoli opstanak objekata u zatienim zonama i klizitima.

To se zove stav za porodicu Nikoli poruio je ivkovi.

Poslanica vladajue Srpske napredne stranke Katarina Raki rekla je novinarima da

e saekati zvanini stav Vlade o taki pet i da e se onda ta poslanka grupa
izjasniti, dok je poslanica Socijalistike partije Srbije Mirjana Draga istakla da ne
vidi nita sporno u tome da se legalizuju objekti u drugom pojasu zatite prirodnog
dobra.

Osim sporne take pet, poslanici opozicije traili su da se onemogui legalizacija

objekata koji su izgraeni posle usvajanja prolog Zakona o legalizaciji 2014. godine
i onemogui graenje na klizitima i pored reka.

Nemojte da dajete nove rokove za nelegalne objekte, veite za prethodni zakon,

za 2014. godinu, jer svako ko je poeo da zida prethodnih godinu je ovim
favorizovan, a investitor koji je poeo da zida i pribavio dozvole je ispao glup rekao
je poslanik SDS-a Slobodan Homen.
Izvor: Blic.
Za ozakonjenje nove kue i stare upe ista cena

Od autora: Jugpress Maj 17, 2016

LESKOVAC
Gradska uprava za urbanizam i komunalno stambene poslove grada Leskovca do
sada je izdala 190 reenja o ozakonjenju. Interesovanje nije veliko, kau u ovoj
upravi, a zahtevi se skoro stoprocentno pozitivno reavaju.
U graevinskoj inspekciji oekuju da e po Zakonu o ozakonjenju biti legalizovano
vie od 16.000 objekata na teritoriji grada.

Za ozakonjenje stambenih, pomonih i ekonomskih objekata cena za objekat do

100 kvadrata je 5.000 dinara.
Ozakonjenje objekta, bez obzira na to dal se radi o novoj kui ili starom
kokoarniku , je od 100 do 200 kvadrata 15.000, od 200 do 300 kvadrata 20.000
i iznad 300 kvadrata 50.000 dinara, kae ef Odseka graevinske inspekcije i
rukovodilac poslova na ozakonjenju u Leskovcu Duan Stefanovi.
.

Re je o jedinstvenoj taksi, dok su posebni trokovi vezana za izradu elaborata i

tehnikog izvetaja koje rade projektantske kue i geometri.
Na podruju grada Leskovca geometri naplauju oko 10.000 dinara, dok
projektantske kue za izradu tehnikog izvetaja trae 60 do 70 dinara po metru
kvadratnom.
Za poslovne objekte vae druge cene. Naime, za objekat do 500 kvadrata taksa
iznosi 250.000 dinara.
Za proizvodni, skladini i magacinski prostor ne postoji ogranienje i taksa je 5.000
dinara.
Drava je pomogla investitorima, to je i realno da tamo gde je proizvodnja taksa
bude nia. Najskuplji je poslovni prostor. Ipak, ove cene su 10 puta nie u odnosu na
izdavanje graevinske dozvole, i sigurno je da legalizacija, odnosno ozakonjenje
objekata, nikada nee biti povoljnije. Jer, ozakoniti 500 kvadrata za 250.000 dinara,
tamo gde komunalno opremanje kota dva, tri miliona dinara, zaista je povoljno ,
kae Stefanovi i dodaje da su cene jedinstvene na nivou Srbije.
Nedoumice nastaju naroito u seoskim sredinama, gde je mnogo pomonih
objekata, zbog toga je i pitanje ta se sve ozakonjuje, odnosno koji objekti se moraju
legalizovati. Stefanovi kae:
Na poetku se postavljalo pitanje da li e poljski WC-i i punice da se ozakonjuju. Mi
emo to da izbegavamo koliko god nam zakon dozvoli. Realno je da se ozakonjuju
stambeni, ekonomski, proizvodni, pomoni objekti, garae i slino. Za sada punice i
VC-e nismo popisivali i nadamo se da e tako i ostati. Za sela je karakteristino da
jedan investitor ima i pet, est objekata, tu su staje, tale i slino. Taksa za te
objekte nije visoka, 5.000 dinara, ali kada se plati i geodetski eleborat i tehniki
izvetaj za svaki objekat, to moe iznositi i 7 8 hiljada dinara, to ipak nije malo.
U nekim selima postoji veliki broj naputenih kua. U tim sluajevima inspektori
donose reenje o ruenju, ukoliko se nasledici jave, ili se ide na NN lice, ukoliko
nema naslednika. I takvi objekti se popisuju, ali oni obino ostaju tu gde jesu,
ukoliko se naslednici ne jave ruenje takvih kua se ne sprovodi.
Ozakonjuju se i objekti ije je vlasnitvo upisano po takozvanom Veljinom zakonu
(gde postoji vlasnitvo nad objektom, ali ne i zemljitem).
I ti objekti se sada ozakonjuju, ali je pitanje da li e im uprava kasnije traiti
kupoprodajne ugovore i reenje vlasnitva nad zemljitom, to mi sada ne znamo,
kae Stefanovi.

Do sada u Leskovcu ima 1.550 projekata koje su uradili komisija i graevinska

inspekcija po zahtevu stranaka.
Naa je obaveza da izaemo na teren i izmerimo sve objekte koji su na jednoj
graevinskoj parceli, ili jednog investitora i istog vlasnika.
U proces legalizacije, odnosno ozakonjenja, kako je to novim zakonom formulisano,
znaajnu ulogu i veliki posao ima graevinska inspekcija. Usvari, itav postupak
upravo poinje od inspekcije, koja na terenu popisuje objekte i donosi reenja o
ruenju, a ona se onda prosleuju Gradskoj upravi za urbanizam i stambeno
komunalne postuke gde se postupak i zavrava i donosi konano reenje.
Ovaj posao u graevinskoj inspekcija obavlja 13 komisija koje se sastoje od po dva
lana. Deset komisija angaovano je na uoj teritoriji grada Leskovca, a tri u veim
naseljenim mestima: Grdelica Predejane, Vuje i Peenjevce Brestovac. Ove
komisije vre popis objekata na terenu, i ustvari pomau graevinskoj inspekciji,
kae Stefanovi.
Sve manje se radi po zahtevima stranaka. Komisije vre popis i popunjene obrasce
dostavljaju graevinskoj inspekciji. Ovaj odsek ima pet inspektora i svaki od njih je
zaduen za po dve komisije, dok su u veim naseljenim mestima angaovana jo tri
inspektora. Oni donose reenje o ruenju, ime se zapoinje proces ozakonjenja.
Jedno reenje o ruenju dobija stranka, a drugo odlazi Gradskoj uprvi za urbanizam.
Nakon toga, stranka treba da se javi ovoj upravi gde dobija broj koji nosi u katastar.
Na osnovu tog broja geometar izrauje geodetski elaborat, dok tehniki izvetaj
izrauje projektantska kua koju je zainteresovana osoba angaovala.
Zakonski rok u kome graevinska inspekcija treba da zavri svoj deo posla je 27.
novembar.
Nadamo se da emo da stignemo, i trudimo se, ali svakodnevno se javlja po neki
problem. Deava se da vlasnici ili investitori graevinskih objekata kau komisiji da
nemaju graevinsku dozvolu, jer jo uvek postoji otpor da se popis vri zbog naplate
poreza. Kada dobiju reenje o ruenju ljudi drugaije reaguju i dolaze kod nas sa
dozvolom, na osnovu koje reenja o ruenju stavljamo van snage. Radi se o velikom
poslu, ekipe su stalno na terenu. Ponekad i komisija pravi greke, jer ne moe sve
da se predvidi. Komisije ine ljudi iz gradskih uprava i javnih preduzea, to nisu
graevinski inenjeri koji su nastruniji u tom poslu. Najiskusniji su inspektori, ali
njih ima samo pet, i ja esti kao rukovodilac. Dnevno se uradi i do 20 reenja koja
inspektor treba da iskontrolie, da li su tano obrasci popunjeni, da li su tani nazivi,
da li je tana spratnost objekata. Tek onda se reenje potpisuje i elje stranci i
upravi za urbanizam. Uz to, inspektori rade i svoj redovan posao, kae kae Duan
Stefanovi.

Zbog problema koji se najee javljaju u seoskim mesnim zajednicama, i kako bi se

posao to uspenije obavio, u planu je da se u popisu angauju predsednici mesnih
zajednica, jer je re o malom broju objekata.
U graevinskoj inspekciji oekuju da e po Zakonu o ozakonjenju biti legalizovano
vie od 16.000 objekata na teritoriji grada.
Gradska uprava za urbanizam i komunalno stambene poslove do sada je izdala 190
reenja o ozakonjenju. Interesovanje nije veliko, kau u ovoj upravi, a zahtevi se
skoro stoprocentno pozitivno reavaju.

Do peata najmanje 220 evra

Z. Radovi | 01. decembar 2015. 18:45 | Komentara: 11
Izvetaj o zateenom stanju koji je neophodan za ozakonjenje, dodatni troak za
vlasnike nelegalnih objekata. Cena zavisi od kvadrature objekta, lokacije, tarife
projektnog biroa

Srodne vesti

Sve o legalizaciji

Legalizacija u prestonici: Do sada papire dobilo 6.000 objekata

Sve o legalizaciji

Sve o legalizaciji

Sve o legalizaciji

Srodne teme

Legalizacija

OSIM takse od 5.000 dinara, koju e graani morati da plate da bi ozakonili objekat
do 100 kvadratnih metara, bie im potrebno jo najmanje 22.000 dinara za izvetaj
o zateenom stanju sa elaboratom geodetskih radova. Cena ovog dokumenta
"raste" sa kvadraturom objekta, ali zavisi i od lokacije na kojoj se nalazi, kao i od
projektnog biroa koji se prihvati posla.

Izvetaj podrazumeva izlazak na teren tima inenjera, koji ine arhitekta, geometar,
elektroinenjer, koji svojim potpisima dokazuju da je objekat funkcionalan i
bezbedan za stanovanje.
- Deo posla koji bi trebalo da uradi inenjer kotae minimum 12.000 dinara, a jo
toliko e verovatno naplaivati i geometri koji prave snimak zateenog stanja - kae
Metodije Koneski, iz projektnog biroa u Niu. - Prialo se da e izvetaj kotati oko
9.000 dinara, ali mislim da to nije mogue napraviti za toliko para. Taj posao je
sloen i potrebno je etiri do pet dana da se zavri. Mora se izai na teren, premeriti
i nacrtati, a izrada ukljuuje vie strunjaka. Verujem da e cena po kvadratu biti od
jednog do dva evra, ali e zavisiti i od veliine objekta i lokacije na kojoj se nalazi.
Jer, i ako je objekat od samo 40 kvadrata za njega je potrebno uraditi isti posao kao i
za tri puta vei. Zato izvetaj sigurno nee biti mogue napraviti za 4.000 ili 5.000
dinara.
U geodetskim kancelarijama u Beogradu kau da e snimak koji je neophodni deo
izvetaja, naplaivati od 10.000 do 16.000 dinara.

- Dosta se spekulie oko cene ozakonjenja i nadleni nastoje da ona bude to nia kae geometar. - To zavisi od veliine objekta i mesta, jer ne kota isto ako se nalazi
u blizini biroa i na 50 kilometara, u nekom udaljenom mestu.
Da bi sastavili izvetaj, prilikom izlaska na teren, geometar izrauje geodetski
snimak, dok arhitekta potvruje da objekat nije sklon ruenju i da nema ozbiljnih
nedostataka u izgradnji. Ukoliko prikljuak za struju nije legalan mora se angaovati
elektroinenjer koji proverava ispravnost instalacija. Postupak traje od pet do deset
dana, nakon ega se dobija kompletan izvetaj potreban za ozakonjenje.
MINISTARSTVO: PROVERITE CENE
GRAANIMA se preporuuje da na nekoliko mesta provere koliko e ih kotati izrada
ovog dokumenta - savetuju u Ministarstvu graevine. - U saradnji sa Privrednom
komorom Srbije, zatraiemo od projektantskih kua i preduzetnika da se ukljue u
proces ozakonjenja tako to e omoguiti to povoljnije cene za izdavanje ovog
izvetaja. Ukoliko se postigne dogovor, na sajtu Ministarstva bie objavljene adrese
projektnih biroa koji su spremni da po povoljnim cenama izdaju izvetaj o
zateenom stanju.
Vesti iz Rubrike