Audio pojaavai snage

1. Gde se sve primenjuju pojaavai snage?

Primenjuju se: u studijima za monitoring audio signala, u sistemima ozvuenja
visokog kvaliteta, u sistemima javnog razglasa (PA sistemi), u automobilima, u
kvalitetnim kunim multimedijalnim sistemima (kuni bioskop i sl.), u
multimedijalnim sistemima za iroku potronju (uz opremu za
raunare i sl), za specijalne namene itd.
2. Nabrojati osnovne sklopove linearnih pojaavaa snage.
To su: ulazni stepen, naponski pojaava, izlazni stepen, izvor napajanja
(ispravlja).
3. Koja je uloga ulaznog stepena u pojavau snage?
Ulazni stepen pojaava razliku izmeu ulaznog signala i signala koji se dovodi
povratnom vezom. U tu svrhu se koristi diferencijalni pojaava u kombinaciji sa
strujnim izvorom.

4. emu slui naponski pojaava u sklopu pojaavaa snage?

Naponski pojaava slui za podizanje nivoa signala na potreban napon za
pokretanje zvunika. U njemu se obavlja ukupno naponsko pojaanje u
pojaavau snage.

5. Koja je uloga izlaznog stepena u pojaavau snage?

Izlazni stepen slui za pojaanje struje, kako bi se sa naponom iz naponskog
pojaavaa postiglo potrebno pojaanje snage. U izlaznom stepenu koriste se
snani tranzistori (bipolarni, MOS FET ) koji direktno pobuuju zvunik.
6. Kakva je uloga izvora napajanja u pojavau snage?
Izvor napajanja obezbeuje jednosmerni napon potreban za rad pojaavaa snage.
Izvori napajanja za pojaavae snage su najee nestabilisani (samo ispravljeni
napon), bipolarni (dvostrani sa plus i minus granom) sklopovi.

7. Nain izvedbe izlaznog stepena odreuje klasu pojaavaa snage. Koje

klase pojaavaa snage su najee u upotrebi?
To su klase: A, B, AB, C, G, H, S od linearnih i pekidaki ili pojaavai klase
D.
8. Koje su osnovne karakteristike pojaavaa snage u klasi D?
Ovi pojaavai imaju veoma veliki stepen iskorienja, malu disipaciju, male
dimenzije i teinu. Danas se proizvode modeli veoma velike snage (iznad 1 kW).
Sloeni su za izradu.

9. Nabrojati osnovne karakteritike pojaavaa snage u klasi A.

Mirna struja tee kroz celu periodu signala; mala izoblienja; velika disipacija
toplote; relativno mali stepen korisnog dejstva, teorijski najvie 50%, u praksi reda
5-15 %.

10. ime se odlikuju pojaavai snage u klasi B?

Mirna struja je nula; izlazni stepen provodi polovinu periode (180) signala; velika
izoblienja; mala disipacija toplote, relativno veliki stepen iskorienja, teorijski do
78,5 %, praktino oko 35%

11. ta su pojaavai snage u klasi AB i koje su im osnovne karaktersitike?

Ovi pojaavai predstavljau kombinacija klasa A i B ; izlazni stepen provodi
vie od polovine periode signala (vie od 180); manja izoblienja od klase B,
ali i vea disipacija toplote nego kod klase B.

12. ta su pojaavai klase C i gde se koriste?

To su pojaavai kod kojih zlazni stepen provodi manje od polovine periode (manje
od 180) signala; korists se uglavnom u predajnicima vf signala.

13. Opisati pojaava snage klase G?

Ovaj pojaava u osnovi predstavlja poboljanu verziju pojaavaa klase AB. On
ima izvor napajanja sa vie razliitih napona u pozitivnoj i negativnoj grani i
napajanje izlaznog stepena se automatski prebacuje na vei napon to je ulazni
signal vei. Ovo neprestano menjanje vrednosti napona napajanja u ritmu ulaznog
napona smanjuje snagu potronje i snagu disipacije. Stepen iskorienja ovih
pojaava pri manjim vrednostima signala (to je u praksi ei sluaj) je znatno
vei nego kod pojaavaa klase AB.
14. ta je pojaava snage klase H?
Moe se rei da je to poboljana verija pojaavaa u klasi G. Napon napajanja
izlaznog stepena kod ovog pojaavaa prati maksimalne vrednosti ulaznog signala.
Time je jo poboljan koeficijent iskorienja ali je komplikovaniji pojaava i
njegovo napajanje. Pravi se samo kad su u pitanju jako velike snage.
15. ta podrazumevamo pod prilagoenjem po snazi a ta pod prilagoenjem po
naponu?
Prilagoenje po snazi imamo kada je izlazna otpornost izvora jednaka otpornosti potroaa
(Ri = Rp ) pri emu je preneta snaga maksimalna a stepen iskorienja samo 50%.
Prilagoenje po naponu imamo kada je otpornost izvora mnogo manja od otpornosti
potroaa (Ri Rp ) i tada je preneti napon maksimalan.

16. Koliki je, priblino, maksimalna teorijska vrednost stepena iskorienja pojedinih
klasa pojaavaa snage?

Vrednosti stepena iskorienja su date u tabeli 1.

Klasa

max (%)

A
B
AB

50
78,5
50 78,5

90 i vie

Tabela 1. Stepen iskorienja pojedinih klasa pojaavaa snage

17. Kakvi izvorii napajanja se koriste za pojaavae snage?

Linearni i prekidaki. Osnovni delovi linearnih ispravljaa su: transformator,
ispravljaki blok i elektrolitski kondenzatori. Velikih su gabarita i velike teine.
Osnovni delovi prekidakih ispravljaa su: prekidaki element, visokonaponski
tansformator, elektrolitski kondenzatori i upravljako kolo. Malih su gabarita, male
teine, velikog stepena iskorienja i sloene strukture. Nepogodni su za velike struje.

18. Koliko je priblino, iskorienje elektrine snage napajanja u sprezi pojaava

snage zvunik?
Stepen iskorienja izvora napajanja je maksimalno 90 %. Ako za stepen iskorienja
pojaavaa snage usvojimo vrednost od 50 % (maksimalna vrednost u klasi A) i
pretpostavimo da je stepen iskorienja zvunika 5% (to je jako dobro) onda je ukupni
stepen iskorienja sprege pojaava snage zvunik samo 2,25 %.

19. ta je damping faktor pojaavaa snage?

To je sposobnost pojaavaa snage da kontrolie kretanje membrane zvunika. Definisan je
kao:

gde je: Z nominalna impedana zvunika (8 , 4 ) a Rg - izlazna otpornost

pojaavaa snage.

20. ta je posledica malog faktora priguenja pojaavaa snage?

Mali faktor priguenja znai lou tranzijentnu karakteristiku zvunika koji se
napaja takvim pojaavaem snage. To se manifestuje zvonjavom kod brzih
promena audio signala. Kae se da pojaava snage slabo kontrolie kretanje
membrane zvunika.

21. ta se deava sa kretanjem membrane u realnim uslovima rada zvunika?

U realnim uslovima rada membrana, manje ili vie, nastavlja da se kree kada bi
trebala da stane ili se jo kree napred kada bi morala da krene nazad. Idealno bi
bilo da kretanje membrane u potpunosti prati oblik signala dovedenog na zvunik.
Stvarno kretanje membrane e biti blie ovom idealnom (ili eljenom) to je faktor
priguenja pojaavaa snage vei.
22. ta je kontra - elektromotorna sila kod zvunika?
Usled kretanja membrane (sa kojom se kree i kalem u magnetnom polju) u
namotaju se generie kontra- elektromotorna sila.

23. Kako se kontra elektromotorna sila zvunika moe iskoristiti za kontrolisanje

kretanja sklopa membrana kalem kod zvunika?
Ako je izlazna otpornost pojaavaa snage veoma mala onda je to ekvivalentno kao
da su kratko spojeni krajevi kalema zvunika. Kroz kalem tada protie znaajna
struja kao posledica delovanja kontra-elektromotorne sile. Usled proticanja ove
struje javlja se mehanika sila koja na kretni sistem zvunika deluje u suprotnom smeru
od primarne sile, nastale usled proticanja struje audio signala. Na ovaj nain kretni sistem
zvunika se samopriguuje -samodampira i svojim kretanjem doslednije prati promene
audio signala dovedenog na prikljuke zvunika. Ova pojava je izraenija to je manja
ukupna otpornost u kolu kalema zvunika, odnosno to je vei faktor priguenja
projaavaa snage.

24. Kolika treba da bude ukupna otpornost u kolu kalema zvunika da bi efekat
samopriguenja usled delovanja kontra-elektromotorne sile bio to izraeniji
odnosno da bi membrana svojim kretanjem to blie pratila promene audio
signala?
Da bi efekat ovog priguenja bio to izraeniji mora ukupna otpornost u kolu kalema
zvunika biti to manja, odnosno faktor priguenja projaavaa snage to vei.

25. Koja vrednost faktora priguenja pojaavaa snage se smatra dovoljnom?

Ne bi trebalo da bude manja od 50, a poeljno je bude bar 200 za niskotonske
zvunike.

26. Da li se faktor priguenja pojaavaa snage menja sa frekvencijom?

U realnim uslovima rada faktor priguenja zavisi od frekvencije jer se impedansa
zvunika menja sa frekvencijom.

27. Ukratko objasniti kako rade pojaavai snage u klasi D.

Izlazni tranzistori kod ovih pojaavaa rade kao prekidai (otvoren, zatvoren),
zavisno od toga koliki je njihov pobudni signal, kako je prikazano na slici 1.a Audio

signal se na komparatoru poredi sa vf trougaonim signalom i na izlazu komparatora

se generie irinski modulisani signal (PWM), kojim se upravlja radom izlaznih
tranzistora. Ovaj signal se pojavljuje nakon izlaznog stepena, slika 1,b gde se filtrom
odstranjuje vf komponenta i ponovo dobija audio signal.
+U

TR1

LC
TR2

-U

Slika 1. Pojaava snage u klasi D: a) uproena blok ema. b)nain formiranja PWM signala
na izlazu diferencijalnog komparatora

28. ta je brzina porasta napona Slew rate kod pojaavaa snage?

Pojaava snage treba da ima sposobnost da izlazni napon promeni od minimalne do
maksimalne vrednosti za to krae vreme. Ovaj podatak je odreen maksimalnom
vrednou napona (odnosno snagom pojaavaa) i maksimalnom frekvencijom
signala. Promena treba da je bra nego to je promena sinusnog oblika signala na 20
kHz (perioda 50 s vreme promene min/max 25 s). Tako na primer, za
pojaava ija je snaga 1000 W/8 , maksimalna amplituda napona iznosi 127 V, a
ukupna promena napona od minimalne do maksimalne iznosi 254 V. Ova promena
treba da nastane za vreme krae od 25 s , pa bi Slew rate sa ovaj pojaava snage
iznosio 10 V/s.
Vrednosti ovog parametra u praksi su u granicama od 20 30 V/s, pa i vie. Nije
dobro ni da ova vrednost bude suvie velika. Pojaava e u tom sluaju da reaguje na
brze iznenadne promene signala (pad mikrofona, ukljuivanje ili iskljuivanje
miksera i sl.) bre nego zatitna kola i limiteri na njegovom izlazu, to moe dovesti
do oteenja zvunika
29. Kako se definie pojaanje pojaavaa snage?
To je odnos izmeu izlaznog i ulaznog napona. Izraava se: kao faktor - n puta,

ili kao indeks m dB. Pojaava daje na svom izlazu snagu od 400 W /4 pri
ulaznom naponu od 1,23 V. Izlazni napon pojaavaa pri ovim uslovima je:

Njegovo pojaanje je:

30. ta je osetljivost pojaaa snage?

Osetljivost pojaaa snage predstavlja nivo ulaznog signala pri kojem pojaava daje
nominalnu snagu na izlazu. Izraava se u dB, V ili mV. Najee vrednosti su
0,775 V = 775 mV (0 dBu) ili 1,23 V = 1230 mV (+4 dBu). Manja osetljivost znai
vei izlazni nivo pri datom ulaznom nivou signala. Na primer, ako pojaava A,
snage 200W/8, ima osetljivost 0,775V a pojaava B iste snage ima osetljivost
1,23V. Ako na ulaz oba pojaavaa dovedemo sinusni signal od po 0,5 V koliki e
signal biti na izlazu ovih pojaavaa? Kada je na ulazu signal jednak vrednosti
osetljivosti pojaavaa na izlazu je nominalna snaga od 200W/8ili napon od 40V.
Pri ulaznom naponu od 0,5 V na izlazu pojaavaa A bie napon 25,8V (83W) a
pojaavaa B 16,3 V (33W).

Merenja pojaavaa snage

1. Objasniti postupak merenja izlazne snage pojaavaa snage.
Izlazna snaga pojaavaa snage je data kao:

gde je Vom maksimalna vrednost amplitude izlaznog signala na granici klipovanja

a Vo efektivna vrednost izlaznog signala pri istim uslovima.
Blok e m a mernog sistema za merenje karaktersitka pojaavaa snage prikazana je
na slici 1. Pojaava se napaja iz oscilatora sinusnog signala ili ton generatora.
Kao otpornost optereenja najee se uzima vrednost RL = 8 . Na ulaz
pojaavaa se dovodi sinusni signal frekvencije 1 kHz dok se izlazni signal
posmatra na osciloskopu. Amplituda ulaznog signala se poveava sve dok se na
osciloskopu ne primeti da izlazni signal poinje da klipuje (poinju vrhovi da mu
budu zaravnjeni ili odseeni). Kod pravilno dizajniranih pojaavaa snage klipovanje
treba da bude simetrino. Amplituda sinusnog signala se potom smanji do granice kad
klipovanje tek nestane. Dobijena vrednost izlaznog napona pri ovim uslovima se
zameni u jednainu i izrauna izlazna snaga.

Oscilator
sinusnog
signala

Pojaava

RL

snage

Slika 1. Blok ema mernog sistema za merenje izlazne snage pojaavaa snage

2. Objasniti postupak merenja pojaanja kod pojaavaa snage.

Merno kolo za merenje pojaanja prikazano je na slici 1. Kod pojaavaa snage
pod pojaanjem se podrazumeva njegovo naponsko pojaanje a ne pojaanje
snage to bi se moglo na prvi pogled rei. Naponsko pojaanje je dato relacijom:

Ulazni Vi i izlazni Vo naponi mogu se meriti voltmetrom za naizmeninu

struju ili osciloskopom. Naponsko pojaanje se izraava i u dB, kada je:

Naponsko pojaanje se meri na frekvenciji od 1 kHz.

3. Objasniti postupak merenja frekvencijkse karakteristike i propusnog opsega
pojaavaa snage.
Merno kolo za merenje frekvencijske karakteristike prikazano je na slici 1.
Frekvencijska karakteritika predstavlja naponsko pojaanje pojaavaa dato u
funkciji frekvencije. Na fekvencijskoj karaktersititci se definiu donja fd i gornja
f g granina frekvencija. Ove frekvencije odgovaraju takama gde naponsko
pojaanje opadne za 3 dB u odnosu na vrednost koju ima na 1 kHz.
Frekvencijska karakterstika se meri pri malim i pri velikim signalima. Pod
frekvencijskom
karakteristikom pri malim signalima podrazumeva se
karakteristika koja je dobijena pri izlaznoj snazi od 1 W. Ako je pri ovoj snazi
optereenje pojaavaa 8 , onda je njegov izlazni napon Vo=2,83 V. Kada je
optereenje 4 , izlazni napon je 2 V.
Frekvencijska karaktertiska pri velikim signalima dobija se pri uslovima pune ili
nominalne snage.
Propusni opseg B pojaavaa snage predstavlja razliku gornje i donje granine
frekvencije, odnosno:

gde su f d i fg prethodno definisane vrednosti graninih frekvencija.

4. Objasniti postupak merenja izlazne otpornosti i faktora priguenja
pojaavaa snage ako pojaava posmatramo kao potroa.
Blok ema za merenje izlazne otpornosti i faktora priguenja pojaavaa snage
prikazana je na slici 2. Ovde je pojaava povezan u merno kolo kao potroa, a
njegov ulaz mora biti kratko spojen. Za ovo merenje je pored pojaavaa kojem se
mere parametri potreban jo jedan pojaava koji e imati ulogu izvora. Ako se
radi o dvokanalnom pojaavau onda se jedan kanal moe iskoristiti kao izvor, dok
se na drugom obavljaju merenja.
ulaz

izlaz

Pojaava
snage koji se
ispituje

Pojaava
snage
(generator)

Oscolator
sinusnog
signala

Slika 2. Blok ema mernog sistema za merenje izlazne otpornosti i faktora priguenja

Imajui u vidu oznake na slici 2 moemo pisati da je struja kroz otpornik RL data
relacijom:

odakle se dobija za izlaznu otpornost pojaavaa:

Faktor priguenja se sada moe odrediti iz izraza:

5. Objasniti postupak merenja izlazne otpornosti i faktora priguenja pojaavaa

snage ako pojaava posmatramo kao generator.
Blok ema za ovo merenje prikazana je na slici 3. Postupak se svodi na merenje
izlaznog napona pojaavaa u dva sluaja: kada je izlaz pojaavaa otvoren i kada je
pojaava optereen nominalnim impedansom (obino 8 ). Iz ova dva merenja
potom je mogue izraunati izlaznu otpornost i faktor priguenja pojaavaa.
Pojaava snage moemo predstaviti kao generator elektromotorne sile E i
unutranje otpornosti Rg, slika 3a. Ako na izlaz pojaavaa prikljuimo optereenje
RL, na optereenju emo, u optem sluaju imati napon VL, slika 3b. U kolu na slici

3a imamo da je:

Rg

Rg

VL

RL

Slika 3. Pojaava snage kao generator audio signala: a) neoptereen izlaz, b) izlaz
optereen potroaem otpornosti RL

Iz prethodnog izraza se dobija da su izlazna otpornost i faktor priguenja pojaavaa

snage, respektivno:

6. Objasniti kako se meri brzina promene izlaznog napona pojaavaa snage.

Brzina promene napona na izlazu pojaavaa snage (ili Slew rate ) jednaka je:

Kvalitetan pojaava snage treba da ima sposobnost da reprodukuje sinusni signal

bez znaajnih izoblienja na najvioj oekivanoj frekvenciji fm, pri nominalnoj snazi.
Iz tog razloga mora biti:
gde je Vm amplituda napona na izlazu pojaavaa pri nazivnoj ili nominalnoj snazi,
a f m maksimalna frekvencija audio signala.
Merenje parametra SR obavlja se dovoenjem pravougaonog signala na ulaz
pojaavaa snage. Frekvencija ovog signala treba da bude u opsegu od 10 kHz do
20 kHz. Izlazni napon se posmatra na osciloskopu. Amplituda pravougaonog signala
se poveava dok nagibi uzlaznog i silaznog dela talasnog oblika postanu nezavisni od
veliine amplitude, slika 4. Brzina promene izlaznog napona, prema slici 4, je:

uo
Vm

T/2

V
-Vm
t

Slika 4. Merenje brzine promene izlaznog napona pojaavaa snage

Zvunike skretnice
1. ta je zvunika skretnica?
To je elektrina mrea koja se sastoji od dva ili vie filtara, pa otuda i nazivi
dvopojasna, tropojasna ili viepojasna skretnica. Skretnica deli ukupni signal, koji
treba reprodukovati, na dva ili vie odvojenih signala po frekvenciji. Tako se, svaki
zvunik, u jednom zvunikom sistemu, napaja signalom iz opsega frekvencija za
koji je predvien.
2. Kako se mogu podeliti zvunike skretnice?
U upotrebi su dve osnovne verzije skretnica.
Jedno su pasivne skretnice, napravljene sa L, C elementima, koje se nalaze izmeu
izlaza pojaavaa snage i zvunika u zvunikom sistemu. Ove skretnice se esto
nazivaju i skretnicama visokog nivoa poto se koriste na izlazu pojaavaa snage,
gde audio signal ima najvei nivo u celom audio lancu.

Drugo su aktivne skretnice koje se proizvode kao elektronske mree sa operacionim

pojaavaima i R, C elementima. One se jo nazivaju i elektronske skretnice ili
skretnice niskog nivoa. Aktivne skretnice se u audio lancu nalaze ispred pojaavaa
snage, tako da svaki zunik, u jednom zvunikom sistemu, ima svoj pojaava
snage.

3. Skicirati osnovne celine dvopojasnog zvunikog sistema sa pasivnom

skretnicom.

4. Skicirati osnovne celine tropojasnog zvunikog sistema sa aktivnom

skretnicom.

5. Skicirati osnovne celine tropojasne skretnice sa paralelnim filtrima

6. Kako izgleda tropojasna skretnica sa rednom vezom dve dvopojasne skretnice?

7. Nacrtati elektrinu emu pasivne dvopojasne skretnice drugog reda.

8. Koje su tri odnovne familije dvopojasnih zvunikih skretnica?

U praktinoj primeni se najece mogu sresti tri osnovne familije dvopojasnih
zvunikih skretnica. To su skretnice konstantnog napona, skretnice konstantne
snage i skretnice konstantne amplitude.
9. Skicirati model dvopojasnog zvunikog sistema sa nekoincidentnim zvunicima.

10. Koje karakteristike traba da imaju kvalitetne dvopojasne skretnice?

Kvalitetne dvopojasne skretnice treba da imaju sledee karakteristike, poreane po
prioritetnom redosledu vanosti:
a) Ravnu amplitudsku karakteristiku zbirne prenosne funkcije za take na
akustikoj osi dvopojasnog sistema, zbog ekstremne osetljivosti ovejeg ula sluha
na relativno male promene frekvencijske karakteristike;
b) Dovoljno otar nagib pojedinih filtara u nepropusnim opsezima da bi se,
pre svega,
spreilo pogoranje karakteristika sistema usled uticaja loih
karakteristika zvunika izvan njihovog radnog opsega;
c) Pravilnu polarnu karakteristiku zbirne prenosne funkcije, uzimajui u obzir
i fiziko rastojanje izmeu zvunika;
d) Prihvatljivu faznu karakteristiku zbirne prenosne funkcije, po mogunosti
linearnu;
e) Ukupnu prenetu snagu konstantnu u funkciji frekvencije.
11. Navesti osnovne karaktarisitke skretnica konstantnog napona:
Skretnice konstantnog napona zadovoljavaju uslov:

F L F H 1,
odakle se vidi da njihova ukupna amplituda ne zavisi od frekvencije a da je faza
jednaka nuli. Fazna razlika izmedu filtaara u skretnici H L je u granicama od

120 do 180 i na presenoj uestanosti vai relacija FL (1) FH (1) 1 Akustika

snaga dvopojasnog zvunikog sistema sa skrenicama konstantnog napona nije
konstantna a glavna petlja zraenja nije simetrina u odnosu na osu sistema. Prelazna
oblast skretnice je relativno iroka usled injenice da je na presenoj uestanosti
vredenost amplituda oba filtra jednaka jedinici. Pored toga, amplitudske
karakteristike filtara u skretnici, u propusnom opsegu svakog od njih, nisu ravne.
12. Navesti osnovne karaktarisitke skretnica konstantne snage. Kako se jo ove
skretnice nazivaju?
Skretnice konstantne snage ili kako se jo nazivaju Batervortove skretnice ili
skretnice konstantne otpornosti ispunjavaju uslov:

FL2 FH2 1
Ova injenica govori da bi skretnice konstantne snage u idealnom dvopojasnom
zvunikom sistemu sa koincidentim zvunicima dale konstantnu akustiku snagu. S
obzirom na injenicu da je fazna razlika izmedju filtara ovih skretnica data relacijom
H L n 90 (n je red skretnice) to se moe zakljuiti da e zvunicki sistemi sa
nekoincidentnim zvunicima samo sa skretnicama neparnog reda imati konstantan
zvuni pritisak i akustiku snagu. U sluaju skretnica parnog reda nije ispunjen ni
jedan od ova dva uslova. Skretnice neparnog reda, meutim nemaju simetrinu
karakteristiku zraenja u vertikalnoj ravni, dok je kod skretnica parnog reda ona
simetrina ali ima premaaj od 3 dB na presenoj frekvenciji.

13. Navesti osnovne karaktarisitke skretnica konstantne amplitude. Kako se jo ove

skretnice nazivaju?

F FH 1
Skretnice konstantne amplitude ispunjavaju uslov: L
U ovu familiju spadaju ve pomenute skretnice konstantne snage neparnog reda i
grupa skretnica parnog reda sa Linkvic-Rajlijevim (LR) filtrima, tzv. LinkvicRajlijeve skretnice. LR skretnice imaju faznu razliku izmeu filtara u skretnici
jednaku nuli i slabljenje filtara na presenoj frekvenciji 6 dB. Ovo je uslov da
dvopojasni zvuniki sistem, ima pravilnu karakteristiku zraenja u vertikalnoj ravni
sa maksimumom usmerenim u pravcu ose sistema. Takoe treba naglasiti da je
amplituda prenosne funkcije skretnice konstantna, i to u sluaju skretnice drugog
reda kada se izlazi filtara sabiraju u protivfazi a kod skretnice etvrtog reda kada se
izlazi filtara sabiraju u fazi. Prenesena snaga kod ovih skretnica nije konstantna to je
nedostatak manjeg reda.
14. Koji je optimalni tip dvopojasne zvunike skretnice?
Osnovni kriterijum kod izbora tipa skretnice je ravna amplitudska karakteristika
pritiska zbog velike osetljivosti ovejeg ula sluha na relativno male promene
frekvencijske karakteristike. Zatim, po prioritetu vanosti, treba voditi rauna o
nagibu pojedinih filtara u nepropusnim opsezima, simetriji polarne karakteristike i
akustikoj snazi u funkciji frekvencije. Ovi kriterijumi, favorizuju skretnice
konstantne amplitude parnog reda (LR) kao najprihvatljivije reenje. Ako se radi o
realizaciji sa pasivnim filtrima onda, zbog cene i komplikovanosti izrade, obino se
koriste mree drugog reda. Meutim ako se radi o realizaciji aktivnih skretnica onda
svakako treba ii na skretnice etvrtog ili ak estog reda. Kada je presena
frekvencija niska kao prihvatljivo reenje moe biti i skretnica konstantne snage
treeg reda.
15. Zato se u sastavu pasivnih zvunikih skretnica koriste razdelnici napona
(oslabljivai)? Nacrtati elektrinu emu jednog takvog razdelnika.
Namena mu je da za odreeni iznos oslabi pobudni napon srednje i visoko - tonskih
zvunika, kako bi se ostvario odgovarajui balans izmeu nivoa zvunih pritisaka
koje stvaraju pojedini zvunici u zvunikom sistemu.
R1
skretnica

U1

R2

U2

Zu

R1, R2 ,
Z .
16. ta se podrazumeva pod kompenzacijom optereenja pasivnih zvunikih
skretnica?
Dodavanje takve elektrine mree na izlazu filtara u skretnici koja e kompenzovati
promene impedance zvunika u funkciji frekvencije i obezbediti konstantnu
otpornost optereenja.

17. Koji je razlog primene kompenzacije optereenja pasivnih zvunikih

skretnica?
U realnim uslovima filtri u skretnici optereeni su zvunicima. Kao to je poznato
zvunik nije ni konstantno ni isto termogeno optereenje. Iz tog razloga treba
oekivati da e se ponaanje pasivne skretnice optereene zvunicima znatno
razlikovati od onog koje se teorijski predvia i koje bi se imalo pri konstantnom
termogenom optereenju, za koje su filtri u skretnici projektovani.
Ovi nedostaci pasivnih skretnica mogu se znatno ublaiti pravilnom kompenzacijom
optereenja filtara u njoj.

Ton kontrola i ekvalizeri

1. Nacrtati amplitudsku karakteristiku lepezastog filtra niskih i visokih
frekvencija.

f1L

f1

f2

2. Nacrtati elektrinu emu lepezastog filtra niskih frekvencija.

ui
ulaz

R1L

C1L
uo

RP
log

izlaz

C2L
R2L

3. Nacrtati amplitudsku karakteristiku lepezastog filtra niskih frekvencija.

f2L

f1L

4. Nacrtati elektrinu emu lepezastog filtra visokih frekvencija.

ui
C1

ulaz

R1
uo

RP
log

R2

izlaz

C2

5. Nacrtati amplitudsku karakteristiku lepezastog filtra visokih frekvencija.

f1

f2

6. Nacrtati elektrinu emu aktivnog lepezastog filtra niskih frekvencija.

C1

R1

RP1

R1

UI
ulaz

R2

R2
UO
izlaz

7. Nacrtati elektrinu emu aktivnog lepezastog filtra visokih frekvencija.

R1

RP1

R1
C2

UI
ulaz

R2

R2
UO
izlaz

8. Nacrtati elektrinu emu rezonantnog filtara.

C1

R1

RP1

R1
C2

UI
ulaz

R2

R2
UO
izlaz

9. Nacrtati amplitudsku karakteristiku rezonantnog filtra.

f1H

fr

f1L

Digitalizacija audio signala

1. ta je analogni signal?
Analogni signal je onaj signal koji je kontinualan i po vremenu i po amplitudi.
2. ta je digitalni signal?
Digitalni signal je onaj signal koji je diskrtetizovan po vremenu i diskrtetizovan po
amplitudi.
3. ta podrazumevamo pod statikim svojstvima A/D-D/A konvertora?
Pod statikim svojstvima podrazumevamo: apsulutnu i relativnu tanost, monotonost
i nelinearnost, offset (pomeraj od referentnog poloaja), uticaj temperature i napona
napajanja.
4. ta podrazumevamo pod dinamikim svojstvima A/D-D/A konvertora?
U dinamika svojstva ubrajamo: odnos signal um (S/N , signal- to - noise ratio),
brzinu obrade (konverzije) signala, izoblienja, kratkotrajna izoblienja (glitches),
um i veliinu bitske greke (BER bit error rate).
5. Nacrtati primer analognog signala, signala diskretizovanog po vremenu, signala
diskretizovanog po amplitudi i digitalnog signala.
s(t)
u,i
s7

s(t)
u,i

a)

b)

s7

u,i

a)
s1

s1

s(t)
u,i

t1

t2 t3

s(t)
u,i

c)

s7

d)

s7

s3
s2
s1
0

s1
t

t1

t2 t3

6. Koji su koraci pri postupku A/D konverzije? s3 s2

Koraci pri postupku A/D konverzije su:
f
2L
- odabiranje,
- kvantizacija,
- kodovanje.
7. ta je odabiranje signala?
Odabiranje je proces dobijanja vrednosti signala u definisanim vremenskim
intervalima.

8. ta je kvantizacija signala?
Kvantizacija je proces diskretizacije signala po amplitudi.
9. ta je kodovanje signala?
Kodovanje je proces kojim se za svaku vrednost kvantizovanog signala, po nekom
unapred utvrenom pravilu (kodu), odreuje pripadajua digitalna re (broj).
10. Prikazati postupak digitalizovanja signala na vremenskim dijagramima i
naznaiti koji grafik odgovara kom procesu.
a) ulazni signal
b) odabiranje
c) kvantizacija
d) kodovanje
u

a)

b)

T0

T0

T0

u
7V

c)

-7 V

u
+5 V

d)

0100

0010

1001

1010

1001

0010

0110

0110

0101

0101

11. Koje vrste A/D konvertora se uglavnom koriste u podruju audio frekvencija?
U podruju audio frekvencija uglavnom se koriste tri vrste A/D konvertora: paralelni
(flash), konvertori sa sukcesivnom aproksimacijom (sa postepenim pribliavanjem) i
sigma delta konvertori.

12. Nacrtati blok emu A/D paralelnog konvertora.

UREF

R/2

Bn-1

CP

Bn-2
bld(n-1)

PRETVARA KODA

CP

B1

ld(n)

b2
b1
b0

CP

B0

CP

R/2
CP

13. Nacrtati blok emu A/D konvertora sa sukcesivnom aproksimacijom.

analogni
ulaz

komparato
r

SAR

takt

digitalni izlaz

D/A
konvertor

Uref

14. Nacrtati blok emu sigma-delta A/D konvertora.

razlika

integrator

komparator

analogni
signal

bistabilni

digitalni

signal
>
1-bit DAC

clock

15. Nacrtati blok emu D/A konvertora sa teinskom otpornom mreom i napisati
jednainu za izlazni napon.

b0
VREF
b1

RF
R0

R0/2
b2
R0/4
b3
R0/8
U

RF
VREF (b0 2b1 2 2 b2 2 3 b3 ), bi (i 0, 1, 2, 3) {0, 1}
R0

16. Odrediti vrednost intervala kvantizacije (jednog kvanta) za n-bitni D/A

konvertor, ako je poznato UREF. Koliki je maksimalni izlazni napon ovog D/A
konvertora?
U ref
q n
2
U ref
U max q (2 n 1) n (2 n 1)
2
17. Kolika mora biti uestanost odabiranja, u odnosu na uestanost ulaznog
signala?
Uestanost odabiranja, u odnosu na uestanost ulaznog signala, mora biti bar dva
puta vea.
18. Kolika je maksimalna greka pri procesu kvantizacije zaokruivanjem?
Maksimalna vrednost greke koja se javlja zaokruivanjem vrednosti odbirka,
odnosno kvantizacijom, jednaka je polovini intervala kvantizacije (q/2).

19. Koje su najee greke u A/D-D/A konvertorskim sistemima i kako se

manifestuju?
Najee greke u konvertorskim sistemima su:
- Offset greka: dovodi do pomeranja nivoa jednosmerne komponente i do
promene dinamikog podruja za pozitivnu i negativnu pobudu.
- Greka pojaanja: promena nagiba prenosne karakteristike.
- Greka usred nelinearnosti: greka koja za posledicu ima izoblienje signala.
20. Kako se manifestuje greka monotonije kod D/A konvertora?
Greka monotonije kod D/A konvertora se manifestuje iznenadnom promenom
smera promene prenosne karakteristike u intervalu jednog ili vie kodnih koraka.