8 PREDAVANJA I VEBE IZ PREDMETA FUNDIRANJE

2. MODELI DEFORMABILNE PODLOGE

Najjednostavniji model tla je zasnovan na konceptu modula reakcije. U primenjenu

mehaniku, ovaj model je uveo Vinkler (1867), a Zimmerman (1888) ga je prvi put
praktino primenio na proraun napona u eleznikim inama, oslonjenenim na
pragove, koji lee na sloju tucanika. Zimmerman je eleznike ine modelirao kao
kontinualni nosa na nizu deformabilnih oslonaca. Poto su pragovi meusobno
nezavisni i dovoljno udaljeni, optereenje na jednom osloncu ima uticaj samo na taj
oslonac dok je sleganje susednih oslonaca nula. Ovo je osnovna radna hipoteza u
konceptu modula reakcije tla ili tzv. Vinklerove podloge. Poto se podloga opisuje
jednim parametrom, naziva se i jednoparametarski model tla(Slika 2.1).

Tokom sledeih decenija, teorija je proirena na proraun savitljivih temeljnih

konstrukcija, kao to su kontinualni temeljni nosai, temeljni rotilji, temeljne ploe i
kolovozne ploe izloene saobraajnom optereenju. U prvoj polovini XX veka,
metoda je proirena na proraun ipova i zatitnih zidova u tlu optereenih bonim
silama. Za razliku od temeljnih nosaa gde se tlo modelira sistemom vertikalnih
elastinih opruga, kod bono optereenih ipova i savitljivih zatitnih zidova u tlu, tlo
se modelira sistemom horizontalnih elastinih opruga.

a) b)
P

x x

z z

c) d)
P p
x x

z z

Slika 2.1 a) Model podloge sa oprugama (Vinklerov model) , b) Optereenje koncentrisanom silom,
c) Optereenje krutog temelja, d) Jednoliko optereenje idealno savitljivog temelja

Deformabilnost podloge kod Vinklerovog modela je definisana modulom reakcije k u

3
kN/m . Na osnovu principa efektivnih napona, veza izmeu efektivnog kontaktnog
napona q u temeljnoj spojnici (reaktivno optereenje) i sleganja podloge w, glasi:

q ( x , y ) k w( x , y ) , q ( x , y ) q( x , y ) u w x , y

Prof dr Petar SANTRA, Graevinski Fakultet SUBOTICA