Doktor at

TEHNOLOKO-METALURKI FAKULTET
UNIVERZITET U BEOGRADU
Katedra za hemijsko inenjerstvo
Mr. Radojica D. Pei, dipl. in.
PRENOS KOLIINE KRETANJA I TOPLOTE NA

URONJENU SFERU U PAKOVANIM I
FLUIDIZOVANIM SLOJEVIMA GAS-ESTICE
Doktorska disertacija
Beograd, 2016. godine

MENTOR:
_________________________________
Dr Tatjana Kaluerovi Radoii, docent
Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd
LANOVI KOMISIJE:
___________________________________
Dr Nevenka Bokovi-Vragolovi, van. prof
Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd
____________________________________
Dr Zorana Arsenijevi, nauni savetnik
Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Beograd
Kandidat: Datum odbrane:
_______________________ ___________________
Mr. Radojica Pei

IZVOD
U hemijskoj i procesnoj industriji su zastupljeni mnogi procesi u kojima se dovode u

kontakt gasovita i vrsta faza, u pakovanom i fluidizovanom sloju.
Jednostavnost pakovaih slojeva je razlog to su nali primenu u mnogim operacijama, kao

to su adsorpcija, suenje, filtracija, kao i u katalitikim i nekatalitikim reaktorima.
Generalno, postoji pet polja industrijske primene fluidizacije, i to: primene u svrhu
katalitikog krekovanja fluida, primene u svrhu gasifikacije i sagorevanja, primene u svrhu
proizvodnje i procesiranja materije (reaktorski i pratei sistemi) i primene u svrhu
prevlaenja estica i granulacije. U irokom spektru tehnolokih operacija u hemijskoj,
prehrambenoj i metalurkoj industriji zastupljena je upotreba fluidizovanog sloja gas-fine
estice kao medijuma za zagrevanje ili hlaenje sirovog materijala, to se postie
uranjanjem odreenih povrina za razmenu toplote u sam sloj. Projektovanje i uveanje
razmere procesa, ovde, zahteva poznavanje koeficijenata prenosa toplote izmeu sloja i
uronjene povrine.
Predmet ovog rada je ispitivanje prenosa toplote sa pakovanog sloja inertnih estica
razliite veliine i gustine na uronjenu sferu odreenih termofizikih svojstava i razliite
veliine u pakovanom i fludizovanom sloju, kao i ispitivanje prenosa koliine kretanja u
pakovanom sloju na povienim temperaturama.
U okviru ovog rada eksperimentalno su odreeni koeficijenti prenosa toplote sa pakovanog i

fludizovanog sloja na uronjenu sferu, kao i koeficijent trenja fludi-estice u pakovanom sloju na
povienim temperaturama.
Prikazani su svi rezultati ispitivanja. Prenos toplote u pakovanom sloju je opisan preko
zavisnosti koeficijenta prenosa toplote od brzine gasa, temperature sloja, prenika estica sloja i
prenika uronjene sfere. Formirane su empirijske korelacije oblika Nus=f(Res) i jH=f(Rep).
Proirena je primena empirijske korelacije Collier i sar. (2004) i na eksperimentalne uslove iz ovog
rada koji su podrazumevali drugaiji smer prenosa toplote i drugaiju geometriju sistema u odnosu
na druga istraivanja u ovoj oblasti. Prenos koliine kretanja u pakovanom sloju na sobnoj i na
povienim temperaturama je opisan preko zavisnosti fp=f(Rep). Ispitana je primenljivost vie
empirijskih korelacija na rezultate eksperimentalnih ispitivanja. Uspostavljena je modifikacija
jednaine Ergun-a (1955) za izraunavanje koeficijenta trenja fluid-estice za opseg povienih
temperatura korienih u ovom radu. Uspostavljena je analogija prenosa prenosa koliine
kretanja, toplote i mase u pakovanom sloju. Prenos toplote u fludizovanom sloju je opisan kao
zavisnost koeficijenta prenosa toplote od brzine gasa, temperature sloja i prenika uronjene sfere.
Formirana je empirijska korealcija oblika Nup=f(Rep, Ds, dp, s, f) za opseg eksperimentalnih uslova
korienih u radu.
Kljune rei: prenos toplote, prenos koliine kretanja, pakovan sloj, fluidizovan sloj gas-vrsta
faza, uronjena sfera, analogija
Abstract
There are numerous chemical industrial processes involving gas-solid packed and
fludized beds. Packed beds are so simpy for running and thats why are applied in many
unit operations, such as adsorption, filtration, as well as (non)catalitic reactors.
Gas-solid fludized beds are wide used for cracking, combustion, production and
proccesing row materials and powder coating. Beside, gas-solid fludized beds are used as a
heating/cooling medium, by imersing a proper heat transfer objects in a bed. So, one has to
know a heat transfer coefficient vallues in order to make a design or scalE up of such
processes.
In this paper, heat transfer coefficients between the hot packed beds of particles and the larger
cold immersed sphere were experimentally determined. The packed beds consisted of mono-sized
spherical glass particles of dp=1,2, 1,94 and 2,98 mm. The aluminium test spheres of Dp=6, 12 and
20 mm with K-type (Ni/Al) thermocouples inserted in them were immersed into the bed. The
temperatures of the test spheres were recorded until the thermal equilibrium was reached. From
these recordings, heat transfer coefficients were determined. The experiments were performed in the
range of gas superficial velocity of ~0.3-0,8 m/s and the bed temperature from 90 to 320C. It was
found that the measured heat transfer coefficients increased with the increase in gas superficial
velocity, while only a slight increase with temperature was observed for test spheres Dp=6 and 12
mm in the investigated temperature interval. The heat transfer coefficients were generally larger for
smaller test spheres, while they did not show significant dependence on the size of the bed particles.
The literature correlations for heat transfer coefficients in packed beds in form of Nusselt
number and heat transfer factor jH were compared to experimental data from this work. The
correlations proposed by Collier et al. (2004) and Handley and Heggs (1968) fit our experimental
data best. A new empirical corealtion for heat transfer coefficient is established.
The experiments were performed by measuring the pressure drop across the packed bed,
heated to the desired temperature by hot air. Glass spherical particles of seven different diameters
were used. The temperature range of the air flowing through the packed bed was from 20C to 350C
and the bed voidages were from 0.3574 to 0.4303. The obtained results were correlated using a
number of available literature correlations. The overall best fit of all of the experimental data was
obtained using Ergun (1955) equation. Ergun`s equation gave somewhat better results in correlating
the data at ambient temperature. while correlation of the data at elevated temperatures gave a
bigger mean absolute deviation. The vast majority of the correlations used gave better results when
applied to ambient temperature data than to the data at elevated temperatures. Based on the results
obtained, Ergun (1955) equation is proposed for friction factor calculation both at ambient and at
elevated temperatures.
In this paper, also heat transfer coefficients between the hot fluidized beds of particles and the
larger cold immersed sphere were experimentally determined. The fluidized beds consisted of mono-
sized spherical glass particles of dp=1.2, mm. The aluminium test spheres of Dp= 13 and 20 mm ,
Cupper test sphere of 15 mm diameter, as wll as Grafit test sphere of 20 mm were immersed into
the bed. The experiments were performed in the range of gas superficial velocity of ~1,5-3,5 m/s
and the bed temperature from 90 to 320C. It was found that the measured heat transfer coefficients
increased with the increase in gas superficial velocity, as well as with temperature in the
investigated temperature interval. The heat transfer coefficients were generally larger for smaller
test spheres.
Momentum, heat and mass transfer analogy is established in packed bed for investigated
interval of experimental parameters.
Key words: Heat Transfer, Momentum Transfer, Packed Beds, Gas Fludized Beds, Immersed
Sphere, Analogy
Sadraj
Izvod
Abstract
Sadraj
UVOD (1)
1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PAKOVANIH I FLUIDIZOVANIH SLOJEVA GAS-VRSTA FAZA

1.1. Fluidizovani slojevi gas-vrsta faza
1.2. Pakovani slojevi gas-vrsta faza
2. PRENOS TOPLOTE U PAKOVANOM SLOJU GAS-VRSTA FAZA

2.1. Osnove prenosa toplote u pakovanom sloju i analiza dosadanjih istraivanja
2.2. Eksperimentalna ispitivanja prenosa toplote u pakovanom sloju
2.2.1. Koncept eksperimenta, opis eksperimentalnog sistema i postupka merenja
2.2.2. Reim proticanja gasa u pakovanom sloju
2.2.3. Dinamika zagrevanja uronjene sfere u pakovanom sloju
2.2.4. Odreivanje otpora prenosu toplote kroz uronjenu sferu u pakovanom sloju
2.2.5. Izraunavanje konvektivnog koeficijenta prenosa toplote pakovani sloj -

uronjena sfera
2.3. Rezultati ispitivanja prenosa toplote u pakovanom sloju i diskusija
2.3.1. Uticaj povrinske brzine gasa na prenos toplote u pakovanom sloju
2.3.2. Uticaj temperature sloja na prenos toplote u pakovanom sloju
2.3.3. Korelisanje parametara prenosa toplote u pakovanom sloju

3. PRENOS KOLIINE KRETANJA U PAKOVANOM SLOJU GAS-VRSTA FAZA NA POVIENIM
TEMPERATURAMA
3.1. Osnove prenosa koliine kretanja u pakovanom sloju i analiza dosadanjih
istraivanja
3.2. Eksperimentalna ispitivanja prenosa koliine kretanja u pakovanom sloju
3.2.2. Analiza uticaja odnosa prenika kolone i prenika estica pakovanog sloja
na eksperimentalne rezultate
3.3. Rezultati ispitivanja prenosa koliine kretanja u pakovanom sloju i diskusija
3.3.1. Uticaj veliine estica pakovanog sloja na prenos koliine kretanja
3.3.2. Uticaj poroznosti pakovanog sloja na prenos koliine kretanja (88)
3.3.3. Uticaj temperature pakovanog sloja na prenos koliine kretanja
3.3.4. Korelisanje parametara prenosa koliine kretanja u pakovanom sloju
4. ANALOGIJA PRENOSA KOLIINE KRETANJA, TOPLOTE I MASE U PAKOVANOM SLOJU GAS

VRSTA FAZA
5. PRENOS TOPLOTE U FLUIDIZOVANOM SLOJU GAS-VRSTA FAZA
5.1. Osnove prenosa toplote u fluidizovanom sloju i analiza dosadanjih
istraivanja
5.1.1. Analiza eksperimentalnih ispitivanja i modelovanja prenosa toplote u
fluidizovanom sloju
5.1.2. Klasifikacija estica fludizovanog sloja na osnovu hidrodinamikih i
toplotnoprenosnih karakeristika
5.2. Ekperimentalna ispitivanja prenosa toplote u fludizovanom sloju
5.2.2. Dinamika zagrevanja uronjene test estice u fluidizovanom sloju
5.2.3. Odreivanje otpora prenosu toplote kroz uronjenu test esticu u
fluidizovanom sloju
5.2.4. Izraunavanje konvektivnog koeficijenta prenosa toplote fluidizovani sloj -
uronjena test estica
5.3. Rezultati ispitivanja prenosa toplote u fluidizovanom sloju i diskusija
5.3.1. Osnovni parametri fludizovanog sloja u funkciji analize prenosa toplote sloj
uronjena sfera
5.3.2. Uticaj brzine gasa na prenos toplote u fluidizovanom sloju
5.3.3. Uticaj temperature sloja na prenos toplote u fluidizovaom sloju
5.3.4. Uticaj karakteristika uronjene sfere na prenos toplote u fludizovanom sloju
5.3.5. Korelisanje parametara prenosa toplote u fluidizovanom sloju
6. ZAKLJUAK
UVOD
Upotreba sistema fluid-estice zastupljena je u irokom spektru tehnolokih

operacija u procesnoj industriji. Meu iroko primenjenim sistemima flud-estice spadaju
pakovani i fludizovani slojevi gas-vrsto.
Pakovani slojevi igraju vitalnu ulogu u hemijskom procesima. Njihova

jednostavnost je razlog to su nali primenu u mnogim operacijama, kao to su adsorpcija,
suenje, filtracija, kao i u katalitikim i nekatalitikim reaktorima.
Fludizovani sloj gas-inertne estica predstavlja jednu od alternativa klasinim

tehnologijama kada je u pitanju suenje pasta i suspenzija, kao jedini koncept suenja koji
zadovoljava najvei broj potrebnih uslova za energetski efikasnu operaciju, kao to su
visoke vrednosti koeficijenata prenosa toplote i mase, velika povrina meufaznog
kontakta, unoformna raspodelu temperature u sistemu, kao i veliki ulazni protok zagrejanog
gasa. Pored toga, fluidizovani sloj gas-estice se koristi i kao medijum za zagrevanje ili
hlaenje sirovog materijala, to se postie uranjanjem odreenih povrina za razmenu
toplote u sam sloj .U aktuelnoj literaturi esto se moe susresti konstatacija da je u praksi
fluidizacija jo uvek empirijska nauka, odnosno da se prilikom projektovanja i uveanja
razmere procesa mora voditi rauna o izboru adekvatnih korelacija.
Dakle, projektovanje i uveanje razmere u ovakvim procesima u pakovanim i

fluidizovanim slojevima zahteva poznavanje, izmeu ostalog, koeficijenata prenosa toplote
izmeu sloja i uronjene povrine.
Predmet ovog rada su eksperimentalna ispitivanja prenosa koliine kretanja u

pakovanom sloju gas-vrsto, prenosa toplote izmeu pakovanog sloja gas-vrsto i uronjene
sfere, i prenosa toplote izmeu fludizovanog sloja gas-vrsto i uronjene sfere u
poluindustrijskom ureaju za suenje pasta i suspenzija. Ispitivanja su obuhvatila praenje
dinamike zagrevanja uronjene sfere i merenje padova pritiska u sistemima sa inertnom
vrstom fazom.
Cilj ovog rada je da se predloe korelacione jednaine za odreivanje parametara

prenosa toplote izmeu pakovanog sloja i uronjene sfera za sluaj kada se sfera zagreva u
sloju i kada je ta sfera mnogo krupnija od estica sloja, to predstavlja drugaiji smer
prenosa toplote i drugaiju geometriju sistema u odnosu na ranija ispitivanja drugih autora,
odnosno proirenje ranga eksperimentalnih uslova u odnosu na uslove koji su analizirani u
tim ispitivanjima. U tom smislu, pokazana je i primenljivost ispitivanih literaturnih
korelacija na iri opseg eksperimentalnih uslova korienih u ovom radu.
1
Na osnovu ispitivanja prenosa koliine kretanja u zagrevanom pakovanom sloju
gas-vrsto, pokazano je generalno vaenje korelacije Erguna (1952). Uspostavljena je nova
korelacija koja predstavlja modifikaciju pomenute korelacije za sluaj povienih
temperatura u pakovanom sloju korienih u ovom radu.
Predloena je korelaciona jednaina za odreivanje konvektivnog koeficijenta

prenosa toplote sa zagrejanog fludizovanog sloja gas-vrsto na uronjenu sferu pri
eksperimentalnim vrednostima brzine gasa, veliine estica sloja i temperature sloja koje
odgovaraju parametrima suenja pasta i suspenzija u fluidizovanom sloju.
Rad se sastoji od etiri osnovna poglavlja: Prenos toplote u pakovanom sloju gas-
vrsta faza, Prenos koliine kretanja u pakovanom sloju gas-vrsta faza na povienim
temperaturama, Analogija prenosa koliine kretanja, toplote i mase u pakovanom sloju i
Prenos toplote u fludizovanom sloju gas-vrsta faza. Pre ovih poglavlja nalazi se poglavlje
Osnovne karakteristike pakovanih i fludizovanih slojeva gas-vrsta faza. Sva etiri osnovna
poglavlja koncipirana su na isti nain Teorijske osnove i analiza dosadanjih istraivanja,
Eksperimentalna ispitivanja i Rezultati i diskusija.
Eksperimentalna ispitivanja prenosa toplote i prenosa koliine kretanja u

pakovanom sloju na povienim temperaturam obavljena su u termiki izolovanoj koloni
laboratorijskih razmera, dok su eksperimentalna ispitivanja prenosa koliine kretanja u
pakovanom sloju na sobnoj temparaturi obavljena u drugoj aparaturi, takoe laboratorijskih
razmera. Eksperimantalna ispitivanja prenosa toplote u fludizovanom sloju obavljena su na
poluindustrijskom postrojenju za suenje pasta i suspenzija.
2
1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PAKOVANIH I FLUIDIZOVANIH
SLOJEVA GAS-VRSTA FAZA
1.1. Fluidizovani slojevi gas-vrsta faza
Za fluidizovane sisteme karakteristina je pojava mehurova koji odreuju neke

specifine osobine fluidizovanog sloja. Od obima, rasta, brzine kretanja, koalescencije i
rasprskavanja mehurova zavisi lokalna struktura fluidizovanog sloja, kontakt gas-estice,
razmena toplote i mase u fluidizovanom sloju itd. Fluidizovai slojevi su kontaktori koji
svoju primenu nalaze kako u procesima koji imaju fiziku prirodu, tako i u hemijskim
procesima. U tabeli 1.1. dat je pregled nekih industrijskih aplikacija fludizovanih slojeva
gas-vrsto.
Tabela 1.1. Industrijske aplikacije fluidizovanih slojeva
Polimerni materijali - Polimerizacija polietilena
- Proizvodnja silikona za poluprovodniku industriju
Biohemisjki procesi - Kultivacija mikroorganizama u prehrambenoj i
farmaceutskoj industriji
Hemijske sinteze - Fischer-Tropsch sinteza
- Anhidridi, aktivni ugalj, kalcinacija, hlorinacija,
redukcija
Petrohemijska industrija - FCC
- Termiki kreking naftnih frakcija za proizvodnju
etilena i propilena
Sagorevanje - Sagorevanje uglja
- Spaljivanje vrstog otpada
Fizike operacije - Plastifikacija metalnih proizvoda
- Suenje estica
- Adsorpcija rastvaraa
Nuklearne tehnologije - Ekstrakcija uranijuma
3
- Proizvodnja nuklearnog goriva
- Reprocesiranje goriva i odlaganje otpada
Kada estice vrste faze fluidizuju, sloj se ponaa razliito, u zavisnosti od brzine
gasa, osobina gasa i estica sloja, tako da je evidentno da postoji veliki broj reima
fluidizacije sa specifinim osobinama. Na slici 1.1. prikazani su razliiti reimi fludizacije.
Poveanjem brzine gasa do minimalne brzine fludizacije ili neto iznad te brzine (u
zavisnosti od osobina estica) sloj postaje fludizovan. Pri minimalnoj brzini gasa potrebnoj
za pojavu mehurova gasa sloj ulazi u mehurasti reim, mehurovi nastaju u blizini
distributora, spajaju se i rastu na svom putu do vrha sloja i kada dostignu povrinu sloja
rasprskavaju se. Ukoliko je odnos visine sloja i prenika kolona za fluidizaciju dovoljno
veliki, daljim poveanjem brzine gasa prenik mehura moe dostii i prenik kolone i sloj
ulazi u klipni reim. Najee se poveanjem brzine gasa odmah posle stanja mehuranja
postie turbulentna fluidizacija sa intenzivnim kretanjem grupa estica i agergata gasovite
faze, razliite veliine i oblika. Daljim poveanjem brzine gasa do brzine odnoenja estica
iz sloja nastaje brza fluidizacija, a pri jo veim brzinama dolazi do pneumatskog
transporta.
4
Mehurasta Brza
Pakovani Turbulentna Transport
sloj
Homogena Klipna
Brzina gasa
Slika 1.1. Reimi fluidizacije
Slika 1.2. Dijagram scenarija prolaska fluidizovanih slojeva kroz pojedine reime (Bi i
Grace, 1995)
5
Ponaanje vrste faze u fludizovanim slojevima zavisi, pre svega, od njihove
veliine i gustine. Geldart (1973, 1978) je definisao etiri razliite klase estica:
Klasa A (prenika ispod 30 m i/ili gustine manje od 1400 kg/m 3, estice lagano
sluidizuju pri malim brzinama gasa bez formiranja mehurova, a da bi dolo do
pojave mehurova potrebno je da brzina gasa bide znaajno vea od minimalne
brzine fludizacije, ukoliko je ak i nekoliko mehurova prisutno dolazi do velik
ecirkulacije estica);
Klasa B (prenika od 150 do 500 m i gustine od 1400-4000 kg/m3, mehurovi se
formiraju odmah po dostizanju minimalne brzine fluidizacije i mogu dostizati velike
dimenzije);
Klasa C (vrlo fini prahovi koji se teko fluidizuju zbog velikih meuestinih sila, u
slojevima sa sitnim esticama lako se pojavljuje kanalisanje);
Klasa D (krupne ili guste estice, sa poveanjem brzine gasa mogua je pojava
fontanovanja).
Na slici 1.2. prikazan je dijagram klasifikacije estica po Geldart-u (1973).
Slika 1.3. Dijagram Geldart-ove klasifikacije estica (Geldart, 1973)

Na slikama 1.3. 1.6. dat su fotografije fludizacionih sistema sa etiri razliita tipa
vrstog materijala u skladu sa klasifikacijom Geldart-a (1973)
6
Slika 1.4. estice A klase, Geldart (1973) Slika 1.5. estice B klase, Geldart (1973
Slika 1.6. estice C klase, Geldart (1973 Slika 1.7. estice D klase, Geldart (1973
U zavisnosti od vrste materijala koji se fluidizuje mehurovi mogu nastati po
dostizanju minimalne brzine fluidizacije (materijali grupe B) ili pri neto veim brzinama
(materijali grupe D). Obzirom da primena jednaine Erguna (1955) zahteva poznavanje
vrednosti poroznosti sloja u stanju minimalne fludizacije, to je esto nepoznat parametar,
pribegava se upotrebi i drugih korelacija. Wen i Yu su razvili empirijsku jednainu za
minimalnu brzinu fludizacije:
d p r f U mF
Remf = = 33.7 2 + 0.0408 Ar - 33.7 (1.1)
m
dp r f (rp-r f )g
3
gde je : Ar = (1.2)
m2
Leva (1959) je definisao jo jednu iroko korienu empirijsku korelaciju:
Remf = 7 ,90 x10 d p ( r s - r f ) m f
-3 1,82 0 ,94 -0 ,88
(1.3.)
7
Mehurovi gasa u fludizovanom sloju, u svom tragu, sadre estice vrste faze koje
se kreu navie, a oko i izmeu mehurova i uz zidove kolone estice se kreu nanie. Na
ovaj nain mehurovi doprinose intenzivnom aksijalnom meanju gasa i estica to je
znaajno za procese prenosa toplote i mase. U fluidizovanom sistemu gas-estice razlikuju
se tri zone (slika 1.8.) - zona mehurova, u kojoj se kod materijala grupe A formiraju
relativno stabilni i mali mehurovi, a kod materijala grupe B mehurovi rastu pri penjanju
kroz sloj; emulziona faza, nalazi se u uslovima minimalne fluidizacije, jer sav viak
vazduha preko protoka potrebnog za minimalnu fluidizaciju prolazi kroz mehurove i
zona odnoenja, formira se od estica koje se rasipaju rasprskavanjem mehurova na vrhu
sloja.
zona odnoenja
mehur
emulziona faza
Slika 1.8. Fluidizovani sloj gas-estice ematski prikaz strukture
Usled kretanja mehurova gornja povrina sloja nije sasvim stabilna ve osciluje u
manjim ili veim granicama. Izlazei iz sloja, mehurovi se rasprskavaju ali povlae za
sobom odreenu koliinu estica, formirajui zonu odnoenja. Posledica kretanja mehurova
kroz sloj je da pad pritiska u koloni za fluidizaciju nije konstantan, kao u sistemima tenost-
estice, ve flukutira oko srednje vrednosti koja je jednaka efektivnoj teini sloja po
jedinici povrine. Stepen fluktuacije pritiska zavisi od veliine mehura i frekvence njihovog
pojavljivanja. Pad pritiska je i grubi indikator kvaliteta fluidizacije.
Rast mehurova potie od njihovog meusobnog spajanja (koalescencije), to dovodi
do smanjenja broja, a poveanja prenika mehurova po visini sloja. Mali mehurovi u sloju
8
su sferini, srednji su nepravilnog oblika, a veliki imaju sferinu kapu. U principu veliki
mehuri su nestabilni, i mali poremeaji utiu na njihovo raspadanje. Do raspadanja velikih
mehurova dolazi usled toga to u nekom trenutku poveanje mehura dovede do poveanja
njegove brzine preko brzine taloenja estice sloja. Tada estice sa dna mehura kreu
navie, utiui na raspadanje velikog mehura na vie sitnijih.
Na osnovu analogije sa kretanjem mehurova u tenostima Davies i Taylor (1950) su
formirali poluempirijski izraz za brzinu podizanja mehurova u fludizovanom sloju:
U br = 0 ,711( gd b )1 / 2 (1.4)
Jednu od poznatih korelacija za veliinu mehura su dali Darton i sar. (1977):
A 0 ,8
Db ( z ) = 0,54g -0 ,2 ( U - U mf )0 ,4 ( z + 4 ) (1.5)
N or
Dvofazni model je prvi model kojim je uspeno opisan fluidizovani sloj gas-vrsto,
jer je u obzir uzeta nehomogenost fluidizovanog sistema. Model pretpostavlja da se
fluidizovani sloj sastoji od emulzione faze, koja se nalazi u stanju minimalne fluidizacije i
mehurova, kroz koje protie viak vazduha preko protoka potrebnog za minimalnu
fluidizaciju (slika 1.8.). Ovaj model postavili su Davidson i Harison (1963). Model
pretpostavlja da su mehurovi sfernog oblika i sadre samo gas bez prisustva estica, da se
kreu kroz emulzionu fazu na isti nain kao mehurovi gasa kroz nestiljiv, neviskozan fluid
konstantne gustine, da pri proticanju gasa kroz emulzionu fazu mora biti zadovoljen Darcy-
jev zakon ( razlika brzina estica i gasa proporcionalna je gradijentu pritiska po rastojanju),
da se daleko od mehura pritisak u fluidizovanom sloju menja linearno kao hidrostatiki
pritisak i da je pritisak gasa u mehuru konstantan. Davidson (1971) je pokazao da je pritisak
iznad mehura vii, a ispod mehura nii od pritiska okolnog gasa (u emulziji na istoj
horizontalnoj ravni). Ovaj gradijent pritiska uslovljava protok gasa kroz mehur, koji ulazi u
mehur odozdo, to izaziva vrtloenje i dovodi do zatupastog oblika mehura. Ovo
odstupanje oblika mehura od sfere je osnov za poboljanja u drugim modelima
fluidizovanog sloja. Ponaanje gasa u blizini mehurova zavisi od odnosa brzine mehurova i
brzine gasa u emulzionoj fazi (Ubr i Uf), slika (1.9.). Kada je Ubr < Uf (spori mehurovi, mali
db) gas ulazi na dnu mehura a izlazi na vrhu, jer je okolni gas bri od mehura i koristi ga
9
kao put manjeg otpora. Mehur je stalno ispiran sveim gasom iz emulzije. U sluaju sporih
mehurova smatra se da je brzina gasa kroz mehur tri puta vea od brzine gasa u okolnoj
emulziji. Kada je Ubr > Uf (brzi mehurovi, veliki db) gas koji izlazi na vrhu mehura, struji
nanie oko mehura i ponovo ulazi u njega pri dnu. Zona oko mehura kroz koju se gas vraa,
naziva sa oblak . to je odnos brzina Ubr / Uf vei oblak je tanji jer manja koliina gasa
recirkulie oko mehura.
Slika 1.9. Strujanje gasa kroz mehur
10
1.2. Pakovani slojevi gas-vrsta faza
Fenomen strujanja gasnih ili tenih fluida kroz pakovani sloj je zasnovan na
kapilarnom modelu. Ovaj model predpostavlja da pri strujanju fluid prolazi kroz itavu mreu
kapilarnih kanala.Kanali su razliitog poprenog preseka (naizmenino se ire i skupljaju),
pravca i duine, to uslovljava stalno ubrzanje i usporavanje fluida.Na taj nain fluid gubi deo
energije koju je posedovao pri kretanju, u vidu kinetike energije. Pored gubitka kinetike
energije, pri kretanju fluida kroz hrapave povrine kanala javljaju se gubici energije usled
podunog trenja i otpora usled oblika.
Svi gubici koji potiu od strujanja fluida kroz poroznu sredinu manifestuju se preko
pada pritiska, a veliina gubitaka zavisi od brzine strujanja fluida. Pri turbulentnom reimu
strujanja osnovni gubitak je gubitak kinetike energije fluida. Ukoliko je prisutan laminarni
reim strujanja, u sistemu dominiraju otpori usled podunog trenja i otpori usled oblika.
Gubici usled trenja (viskozni gubici) su karakterisani linearnom zavisnou od
brzine proticanja fluida, dok su gubici kinetike energije (inercioni gubici) karakterisani
kvadratnom zavisnou (Forchheimer effect):
DP
= AU0 + BU 0 2 (1.6)
H
Ova aditivna zavisnost, u stvari, predstavlja aproksimaciju, ali, generalno posmatrano,

daje rezultate zadovoljavajue tanosti. Jedan od iroko rasprostranjenih oblika gornje
jednaine je (Ergun (1952):
DP
=a
(1 - e )2 mU 0 + b 1 - e jU 0 2
( )
(1.7)
H e 3 fd p 2 0 e 3 fd p
Jednaina (1.7) se moe primeniti za sve reime strujanja, meutim u praksi se esto
koriste uproeni oblici, poto se u zavisnosti od vrste toka pojedini delovi ove jednaine
mogu zanemariti. Tako, za laminaran reim strujanja (Rep5):
11
mH ( 1 - e )2
DP = 150 U
(d ) 2
(1.8)
p
Jednaina (1.8) je poznata kao Karman-Kozenijeva jednaina (Carman i Kozeny, 1956). Za

turbulentni reim (Rep200), Ergunov izraz se transformie u jednainu:
Hr f ( 1 - e )
DP = 1,75 U2
(d )e 3
(1.9)
p
Pun izraz za Ergunovu jednainu se najee primenjuje za prelaznu oblast, pri emu
je modifikovani Re broj za esticu definisan kao:
rfdp d pU
Re p = U=
mf nf
(1.10)
esto se Ergunova jednaina izraava preko modifikovanog koeficijenta trenja:
(1- e )
f p = 150 + 1,75 (1.11)
Re p
Strujanje fluida kroz nepokretan sloj se koristi u mnogim operacijama na dvojak nain:
kao odvajanje vrste i tene faze (filtracija i centrifugiranje) ili da porozan sloj slui za
poveanje dodirne povrine izmedju faza (razmenjivai toplote, hemijski reaktori sa
nepokretnim slojem i rektifikacione kolone sa punjenjem).
Katalitiko sagorevanje moe takoe da se odvija u pakovanom sloju. Uredjaji koji se
koriste u tu svrhu su reaktori sa nepokretnim slojem katalizatora. Ovakav sistem karakterie
klipni nain proticanja gasova, kao i efikasna kontrola temperature du sloja katalizatora.
Na osnovu zahteva koji rektor treba da ostvari, ovakav kontaktor se koriste kao
viestepeni adijabatski reaktor sa nepokretnim slojem katalizatora, viestepeni reaktor sa
slojem katalizatora i hladjenjem izmedju stupnjeva (kod koga se problem lokalnih pregrevanja
reava rashladnom povrinom) i viestepeni reaktor sa nepokretnim slojem katalizatora i
povratnim tokom.
12
Jedna od praktinih primena strujanja fluida kroz pakovani sloj je i izdvajanje estica i
gasnih sastojaka iz gasnog toka. Ureaj koji se koristi za ovu operaciju je skruber sa
pakovanim slojem.
Pri projektovanju uredjaja sa pakovanim slojem neophodno je poznavanje
karakteristika tog sloja koja se ispoljavaju preko poroznosti, padova pritisaka, specifine
povrine pakovanja, itd.
vrstu fazu u pakovanim slojevima karakterie veliina, oblik i specifina povrina.
Sferine estice obrazuju monodisperzne sisteme, ija je glavna karakteristika uniformna
dimenzija. Meutim, u realnim sistemima su veoma retko zastupljeni monodisperzni sistemi.
Zato, da bi se adekvatno opisali sistemi koji su sainjeni od nesferinih estica uvodi se faktor
oblika. Postoje razliite definicije ove karakteristike estica, ali je najadekvatniji njegovo
izraavanje preko odnosa neke veliine nesferine estice prema odgovarajuoj veliini
ekvivalentne sfere. Nain prikazivanja faktora oblika je uslovljen izvodjenjem odredjenog
procesa. Povrinski faktor oblika predstavljen je odnosom povrine sferne estice prema
povrini najmanjeg kvadratnog preseka kroz koju estica moe da proe. Zapreminski
faktor oblika predstavlja odnos zapremine sfere prema zapremini najmanje kocke u koju se
moe smestiti estice. Sferinost je najee koriten faktor oblika. Definisana je kao odnos
povrine sfere prema povrini estice, kada su im zapremine identine.
Osnovna karakteristika pakovanog sloja je poroznost. Ukupnu zapreminu poroznog
sloja ine zapremina koju zauzimaju estice i zapremina koju zauzimaju svi kanali.
Poroznost je definisana odnosom zapremine svih kanala i ukupne zapremine poroznog
sloja. Poroznost se moe izraziti ipreko ukupne mase sloja.
Za razliku od poroznosti koja predstavlja udeo medjuestinog prostora u jedinici
zapremine sloja, koncentracija je definisana zapreminskim udelom estica u jedininoj
zapremini sloja.
Poroznost sloja zavisi od veliine estica, oblika estica, hrapavosti povrina, naina
slaganja i odnosa prenika suda prema preniku estica. Najvei uticaj od svih nabrojanih
faktora ima sferinost. Kod monodisperznih sistema koga ine sferne estice poroznost sloja
zavisi od naina pakovanja.
13
2. PRENOS TOPLOTE U PAKOVANOM SLOJU GAS-VRSTA FAZA
2.1. Osnove prenosa toplote u pakovanom sloju i analiza dosadanjih

istraivanja
Za prenos toplote pri strujanju fluida kroz pakovan sloj, iako su obavljena
mnogobrojna istraivanja, moe se rei da ima malo teorijskih razmatranja, ali i da je
prisutan veliki broj empirijskih korelacija koje pruaju mogunost odreivanja
koeficijenata prenosa.
Pojam prenos toplote u pakovanom sloju se upotrebljava za opis itavog spektra
fenomena koji predstavljaju razliite naine prenosa toplote pri proticanju gasa kroz paket
estica (Lemcoff i sar., 1990, Westerterp i sar., 1984):
Provoenje toplote, sa svojim modalitetima:
kroz vrste estice, kroz taku kontakta estica-estica, u samom
fluidu, kroz fluidni film u blizini take kontakta estica-estica i sa
zida kolone u kojoj se nalazi pakovani sloj na esticu koja dodiruje
zid
Konvektivni prenos toplote, sa svojim modalitetima:
pri proticanju fluida u aksijalnom pravcu, aksijalno i povratno
meanje fluida, prenos toplote fluid-estice i prenos toplote zid-fluid
Prenos toplote zraenjem (izmeu povrina estica, povrine estice i
povrine zida i povrine estice i fluida)
Na slici 2.1. ematski su prikazani svi modaliteti prenosa toplote u pakovanom
sloju.
Sve ove naine prenosa je potrebno uzeti u obzir prilikom sastavljanja toplotnog
bilansa. Naravno, u zavisnosti od konkretne strujne situacije, neki modaliteti prenosa su
vie prisutni, a neki manje, ili ih uopte i nema. Takoe, doprinosi svakog od ovih
mehanizama/modaliteta ukupnom koeficijentu prenosa toplote ne mogu biti linearno
aditivni, odnosno efekti interakcije treba da budu uzeti u obzir. To je jedan od glavnih
14
razloga koji stvara potekoe pri analizi eksperimentalnih podataka u ovoj oblasti i
formiranju odgovarajuih korelacija.
Slika 2.1. ematski prikaz prenosa toplote u pakovanom sloju (1-konvektivni prenos
toplote zid-fluid, 2- konvektivni prenos toplote fluid-estrice, 3-provoenje toplote zid-
estice, 4-provoenje toplote estice-estice, 5-zraenje
Gas
Ukoliko se temperatura na samoj povrini estice razlikuje od temperature fluida
doi e do prenosa toplote estice-gas, kada se upotrebljava srednja vrednost koeficijenta
prelaza toplote gas-estice (Particle-to-fluid Heat Transfer Coefficient) na povrini svih
estica sloja, a, takoe, upotrebljava se i srednja vrednost pogonske sile za prenos toplote.
Prenos toplote sa pojedinane estice na beskonani fluid predstavlja granini sluaj
prenosa toplote u pakovanom sloju. Ukoliko je fluid nepokretan ili je njegovo kretanje
laminarno, prenos toplote sa ovakvog fluida na usamljenu vrstu sferu se podvrgava
Furijeovom zakonu (jednostavan matematiki prikaz provoenja toplote sa sfere u odsustvu
konvekcije i/ili zraenja) kada je vrednost Nuseltovog broja jednaka 2. Ranz i Maral
(1952) su dodali konvektivni lan, za ovaj sluaj, formirajui korelaciju:
Nup = 2.0 + 0.6 Pr 1/3 Rep 1/2 , 10 < Re < 104, Pr > 0.7, Pe 1 (2.1)
Kuni i Levenspiel (1969) su uraunali i uticaj prisustva okolnih estica u

multiestinom sistemu na hidrodinamiku situaciju i prenos toplote, kako bi formirali
ukupni koeficijent prenosa toplote:
Nup = 2.0 + 1.8 Pr 1/3 Rep 1/2 (2.2)
15
gde je koeficijent prenosa toplote u pakovanom sloju dat preko Re broja za esticu.
S druge strane, iako su prenos toplote i proticanje fluida u pakovanom sloju
kompleksne pojave, karakteristike prenosa toplote se mogu opisati jednim jednostavnim
konceptom efektivne toplotne provodljivosti, koji se zasniva na pretpostavci da se pakovan
sloj, makroskopski posmatano, moe tretirati kao kontinuum. Tada efektivna toplotna
provodljivost predstavlja osobinu kontinuuma koja zavisi od fizikih osobina obeju faza,
operativnih uslova u sistemu (uglavnom temperature), kao i geometrije sistema i geometrije
vrste faze. Radijalni toplotni fluks kroz samo pakovanje se uglavnom izraunava preko
Furijeovog zakona provoenja toplote, uz korienje pomenutog parametra efektivne
toplotne provodljivosti i efektivnog koeficijenta prenosa toplote (Effective Radial Heat
Transfer Coefficient). Naime, konvekcija toplote pri proticanju fluida u aksijalnom pravcu i
aksijalno i povratno meanje fluida, izazvano haotinim kretanjem elemenata fluida izmeu
estica sloja, to je posledica prisustva turbulencije i provoenja toplote, ine fenomen
disperzije toplote u samom pakovanju kao kontinuumu.
U sluaju da postoji razlika temperatura izmeu zida kolone/reaktora i gasa koji
protie preko tog zida, to je posledica postojanja temperaturnog gradijenta kroz masu
sloja, fluks toplote na tom zidu je, naravno, proporcionalan toj razlici temeparatura i
izraunava se preko odreenog koeficijenta prenosa toplote fluid-zid (Wall Heat Transfer
Coefficient). Ne postoji principijelna razlika izmeu mehanizama prenosa toplote sa fluida
na zid kolone/reaktora i mehanizma prenosa toplote unutar sloja, osim u injenici to, pored
estica koje se odlikuju poroznou i, eventualno, razliitim temperaturama povrine, gas
razmenjuje toplotu sa, tako rei, ravnom povrinom, ija je temperatura obino konstantna.
U stvari, pri manjim brzinama gasa temperatura gasa se praktino izjednaava sa
temperaturom zida kolone, tako da i nema dodatnog otpora prenosu toplote na zidu. Ali,
ako su protoci gasa vei, pad temeparature blizu zida je uoljiv, to se moe pripisati
promeni efektivne radijalne toplotne provodljivosti sloja u ovom regionu. Blizu zida i
poroznost sloja je vea nego u centru sloja, to izaziva promenu efektivnog puta meanja za
disperziju toplote i poveanje aksijalne brzine fluida.Tada se javlja otpor prenosu toplote na
zidu, koji je funkcija efektivne radijalne toplotne provodljivosti i stvarnog otpora filma
fluida na zidu kolone. Za potrebe prorauna, upravo je uveden koeficijent prelaza toplote
16
fluid-zid, kako bi se predskazala stepenasta promena temperature na zidu, to je koncept
koji je iroko prihvaen. U literaturi postoji mnotvo korelacija za izraunavanje
koeficijenta prelaza toplote zid-fluid, koje daju vrlo irok opseg vrednosti istog, tako da su
se od strane odreenih istraivaa pojavili i argumenti koji istiu da je koncept otpora filma
prenosu toplote, u stvari, vetaki, te da se moe izbei upotrebom efektivne toplotne
provodljivosti sloja. Meutim, efektivna toplotna provodljivost sloja se menja po
radijalnom pravcu i ta zavisnost je veoma kompleksna, budui da je odreena raspodelom
poroznosti sloja i aksijalnom brzinom fluida, i rezultati dobijeni na ovaj nain su slini,
rezultatima prorauna prenosa toplote baziranim na koeficijentu prenosa zid-fluid, uz
upotrebu odreenog, najee arbitrarno izabranog, seta literaturnih korelacija za efektivne
parametre prenosa toplote.
Doprinos provoenja toplote kroz estice pakovanog sloja zavisi od toplotne
provodljivosti samih estica i brzine proticanja fluida i moe biti znaajan. Ukoliko
temperatura fluida u okolini estice varira, formirae se temperaturni gradijent u samoj
estici.
Izmeu dve estice koje se dodiruju, toplota se prenosi direktno provoenjem, kao i
provoenjem kroz fluid koji se nalazi u neposrednoj okolini take kontakta dve estice,
obzirom da se taj region fluida moe smatrati nepokretnim.
Prenos toplote u pakovanom sloju zraenjem (radijacijom) je prisutan samo u
sluajevima kada je temperatura sloja vea od 400 oC.
Koji od navedenih modaliteta prenosa toplote e biti zastupljen zavisi od konkretne
fizike situacije kao i od primenjene tehnike zagrevanja sloja.
Najee primenjene ekperimentalne tehnike su sledee:
1) Zagrevanje zidova kolone i analiza prenosa toplote sa zagrejanog zida na sloj
(dominantni modaliteti prenosa toplote e biti provoenje zid-estice, konvekcija
zid-fluid, provoenje toplote estice-estice i konvekcija estice-fluid);
2) Suenje prethodno navlaenih poroznih estica pakovanog sloja toplim vazduhom
(dominiraju provoenje toplote kroz vrstu fazu i konvekcija izmeu sloja i
vazduha);
17
3) Zagrevanje sloja uvoenjem toplog vazduha u adijabatskim uslovima i analiza
prenosa toplote sa vazduha na sloj (konvekcija sa fluida na estice sloja i
provoenje toplote estica-estica u aksijalnom pravcu);
4) Zagrevanje sloja raznim drugim tehnikama (elektrina indukcija, mikrotalasi, itd.);
5) Zagrevanje/hlaenje sfere koja je uronjena u sloj i analiza prenosa toplote sa
zagrejane sfere na nezagrejani sloj, odnosno sa zagrejanog sloja na nezagrejanu
sferu (prisutni su konvekcija uronjena sfera-gas, provoenje toplote uronjena sfera
estice sloja).
Kroz istraivanja na temu prenosa toplote u pakovanim slojevima jasno su
izdiferencirana dva pristupa prvi, makroskopski, koji razmatra sveobuhvatne (overall)
toplotno-prenosne osobine pakovanog sloja i drugi, mikroskopski, koji u fokusu analize
ima pojedinanu esticu sloja.
U prvom sluaju, kada se radi o makroskopskom pristupu, primenjuju se
eksperimentalne tehnike navedene pod brojevima 1 4. Istraivanja koja koriste ovaj
koncept analize se odnose na prenos toplote fluid-pakovani sloj estica, prelazni
(nestacionarni) odziv sloja na promenu temperature izazvane spolja, kao i na razliite
efektivne parametre u stacionarnim uslovima, ukljuujui efektivnu aksijalnu i radijalnu
toplotnu provodljivosti, koeficijent prenosa toplote zid-sloj, kao i ukupni koeficijenta
prenosa toplote (Total ili Overall Heat Transfer Coefficient).
Efektivna toplotna provodljivost sloja je provodljivost u sluaju da sloj predstavlja
homogeni medijum i kao takav predstavlja usrednjeni parametar koji se razlikuje od
vrednosti koeficijenta toplotne provodljivosti materijala estica sloja. Ukupni koeficijent
prenosa toplote u sebi sadri efekte svih prisutnih modaliteta prenosa toplote u datoj
strujnoj situaciji i on je, kao i efektivna toplotna provodljivost, usrednjena vrednost na
nivou itavog sloja i zavisan je od termikih osobina estica i fluida, kao i od protoka
fluida. Meutim, najvei broj korelacija daje zavisnost ovog koeficijenta samo od
Reynolds-ovog broja, to je sluaj i sa korelacijama za efektivni koeficijent toplotne
provodljivosti, tako da je upotreba tih korelacija ograniena samo na konkretne materijale
od kojih su sainjene estice pakovanih slojeva u kojima su korelacije dobijene.
18
U prolosti je sprovedeno puno istraivanja sa ciljem da se odrede koeficijenti
prenosa toplote i mase u pakovanim slojevima, a koja su primenila ovaj pristup. Tako su
Handley i Heggs (1968) sproveli makroskopska merenja ukupnog koeficijenta prenosa
toplote u slojevima sa razliitim punjenjima, merenjem temperature mase sloja kao odziva
na stepenastu promenu temperature gasa kao radnog fluida. Predloili su empirijsku
korelaciju koja daje zavisnost faktora prenosa toplote, jH, od Reynolds broja za esticu, Rep
(tabela 2.1.)
Balakrishnan i Pei (1979a, 1979b) su izvrili pregled dotadanje literature iz ove
oblasti i analizirali interakciju dva dominantno prisutna mehanizma prenosa toplote u
pakovanom sloju, provoenja estica-estica i konvekcije izmeu gasa koji struji i estica.
Osnovu za ovakvu analizu formirali su sistematizacijom primenjenih eksperimentalnih
tehnika. Pokazali su da pojedini modaliteti prenosa toplote mogu meusobno interagovati,
to je jedan od glavnih razloga za potekoe pri analizi dobijenih eksperimantalnih rezultata
i pri njihovom korelisanju.
Thoenes i Kramers (1958), Petrovi i Thodos (1968), kao i Dwivedi i Upadhyay
(1977), su istraivali sveukupni prenos mase u pakovanim slojevima i razvili korelacije za
odreivanje koeficijenata prenosa mase, bazirane na faktoru prenosa mase, jD. Njihovi
rezultati se mogu primeniti i za odreivanje koeficijenta prenosa toplote korienjem
analogije prenosa toplote i mase u pakovanim slojevima, jH=jD (Coulson i Richardson (sa
Backhurstom i Harkerom), 2002). Petrovi i Thodos (1968) su merili smanjenje mase
pakovanog sloja sa vremenom, kao posledicu isparavanja vode i nekih ugljovodonika sa
povrine punjenja sloja. Na osnovu toga su odreivali vrednost koeficijenta prenosa mase,
odnosno faktora prenosa mase, uz pretpostavku idealnog klipnog proticanja gasa kroz sloj.
Kako ova pretpostavka nije odgovarala realnom stanju u sloju, gde je bila prisutna aksijalna
disperzija gasa, uvedena je metodologija korigovanja faktora prenosa mase dobijenog iz
eksperimenata, tako da je dobijena zavisnost takvog faktora prenosa mase od Rep broja
(tabela 2.1.). Dwivedi i Upahyay (1977) su analizirali veliki broj eksperimentalnih podataka
za prenos mase u pakovanim i fluidizovanim slojevima i razvili jedinstvenu korelaciju za
irok opseg Re broja (0,01 do 15000) (tabela 2.1.).
19
Critoph i Thorpe (1996) su, na osnovu stepenaste promene ulazne temperature
argona koji protie kroz pakovan sloj granulisanog aktivnog uglja i korienjem dostupnog
analitikog alata (praenje stepena promene temperature u sloju sa vremenom i poreenje
sa predskazanim vrednostima te promene) definisali efektivni koeficijent prenosa toplote i
formirali korelaciju oblika zavisnosti Nuselt-ovog broja (Nu) od Reynolds-ovog broja. Oni
su uzeli u obzir promene u poroznosti sloja i brzinskom i temperaturnom polju u blizini
zida kolone u odnosu na osu kolone, kao i korekciju Nu broja uzimanjem u obzir efekat
unutarestinog provoenja toplote i efekta aksijalne disperzije.
Postoji jo mnogo radova u literaturi koji se bave analizom fenomena i
modelovanjem prenosa toplote u pakovanim slojevima, koristei makroskopski pristup i
ekperimentalne tehnike koje podrazumevaju odgovor sistema na zagrevanje spolja, kao i
prenos toplote zid sloj.
U sluaju mikroskopskog pristupa, radi se o iispitivanjima prenosa toplote u
pakovanim slojevima na nivou pojedinane estice. Razvijene su eksperimentalne tehnike
za praenje promene temperature objekta uronjenog u sloj. Ovo je omoguilo odreivanje
prelaznog koeficijenta prenosa toplote sa uronjenog objekta na sloj, odnosno sa sloja na
uronjeni objekat. Pojam prelazni se upotrebljava u literaturi kako bi se naglasila
nestacionarna priroda ovakvog eksperimenta. Naime, idealni uslovi za merenje koeficijenta
prenosa toplote su stacionarni uslovi kada je koliina toplote koju zagrejani uronjeni
objekat izgubi hlaenjem prilikom opstrujavanja nezagrejanim gasom jednaka koliini
energije kojom je ekperimentalni sistem snabdeven. Tada se temperaturni profil u okolini
zagrejanog objekta ne menja sa vremenom. Kod prelaznih eksperimenata, striktno
govorei, nije mogue formiranje stacionarnog temperaturnog profila. Meutim, mogue je
nai uslove pri kojima je profil vrlo blizu stacionarnog. Samo pod takvim uslovima, kada
postoji tzv. pseudostacionarni temperaturni profil, koeficijent prenos toplote ima svoje
uobiajeno znaenje.
Ovaj koncept je primenjen i u nekim ranijim radovima, kao na primer kod Gabora
(1970), koji je ispitivao prenos toplote na uronjenom cilindru, ali je, kao to je ve reeno, u
potpunosti zastupljen tek u skorijem periodu u radovima kao to su Scott i sar. (2004) i
Collier i sar. (2004), u kojima je analizirano termiko ponaanje uronjene sfere u
20
pakovanom sloju, kao i u radu Penny i sar. (2010), koji se bavi prenosom toplote sa
uronjenog cilindra malih dimenzija na pakovani sloj.
Bokovi-Vragolovi i sar. (1996) su ispitivali prenos mase sa uronjene sfere na
pakovani sloj inertnih estica kroz koji protie tenost, na osnovu ega je uspostavljena
korelacija za koeficijent prenosa toplote upotrebom analogije sa prenosom mase (tabela
2.1.).
Collier i sar. (2004) su razvili korelaciju za odreivanje koeficijenta prenosa toplote
sa sfere koja je uronjena u pakovan sloj, koja ukljuuje odnos prenika uronjene sfere i
estica u sloju. Ovo je uraeno na osnovu merenja promene temperature vrue sfere koja je
uronjena u hladni pakovani sloj. Nu i Re brojevi u ovoj korelaciji su definisani na bazi
prenika uronjene, test sfere. Pokazali su da se vrednost koeficijenta prenosa toplote
poveava sa poveanjem brzine gasa, sve do stanja minimalne fluidizacije. Meutum, sa
uspostavljanjem stanja fluidizacije, dolazi do promene trenda ove zavisnosti. Generalno, ne
dolazi do bitnije promene vrednosti koeficijenta prenosa toplote u irokom opsegu
vrednosti brzine gasa. U sluajevima kada je uronjena sfera krupnija od estica sloja
uspostavlja se maksimum ove krive (najee oko 130 % vrednosti minimalne brzine
fluidizacije), dok u sluajevima kada je uronjena sfera neto sitnija od estica sloja ili je
sline veliine, tog maksimuma nema. U svim sluajevima, nema diskontinuiteta ove
zavisnosti pri prelasku iz stanja pakovanog sloja u stanje fluidizacije. To znai da zagrejana
uronjena sfera predaje toplotu gasu koji je opstrujava, a ne i okolnim esticama sloja,
odnosno dominantan, ili skoro potpuno preovlaujui, nain prenosa toplote je konvektivni
prenos sa sfere na gas.
Scott i sar. (2004) su pokazali da vrednosti Re broja za gas koji opstrujava uronjenu
sferu i odnosa prenika uronjene sfere i estica sloja utiu na to da li se kod zavisnosti
koeficijenta prenosa toplote od povrinske brzine gasa pojavljuje diskontinuitet ili ne pri
prelasku iz reima pakovanog sloja u stanje fluidizacije. Reavali su jednainu
nestacionarnog provoenja toplote kroz sferu i poredili tako dobijene promene temperature
sfere sa vremenom sa eksperimentalno dobijenom proenom temperatura sa vremenom.
Takoe su poredili radijalne temperaturne profile u sloju, za sluaj nestacionarnih i
pseudostacionarnih uslova, i pokazali su da u sluaju nestacionarnih eksperimenata
21
vrednost koeficijenta prenosa toplote nee biti konstantna tokom eksperimenta, ukoliko
toplotni kapacitet uronjene sfere nije dovoljan da obezbedi uspostavljanje stacionarnog
profila temperature u okolnom gasu bez promene temperature u samoj sferi.
Paralelno sa eksperimentalnim ispitivanjima prenosa toplote u pakovanim
slojevima, matematiko modelovanje je bilo sve vie i vie prihvatano, kao efektivan metod
istraivanja ovog fenomena. Najjednostavniji makroskopski model je jednodimenzioni
homogeni model klipnog proticanja, koji sadri ukupni koeficijent prenosa toplote, baziran
na razlici srednje radijalne temperature sloja i temperature zida (Wakao i Kaguei, 1982).
Ukoliko se radijalni temperaturni profil ne razlikuje po visini sloja, ukupni koeficijent
prenosa toplote, u okviru kojeg su inkorporirani koeficijent prenosa toplote zid-sloj i
efektivna toplotna provodljivost sloja, ovakav model daje dobre rezultate. U suprotnom,
koriste se znatno komplikovaniji, dvodimenzioni modeli, bilo da pretpostavljaju klipno
proticanje gasa kroz sloj, bilo klipno proticanje sa aksijalnom disperzijom fluida (De
Wasch i Froment, 1971, 1972). U sluaju pretpostavljenog klipnog proticanja model koristi
efektivnu radijalnu toplotnu provodljivost i lokalni koeficijent prenosa toplote na zidu
kolone. Kada se pretpostavi klipno proticanje sa aksijalnom disperzijom, model koristi
efektivnu aksijalnu toplotnu provodljivost. U ovom sluaju se, obino, pretpostavlja
uniformna raspodela poroznosti u sloju i, samim tim, uniformno proticanje fluida kroz sloj.
Ovo je prisutno u sluajevima kada je prenik kolone pakovanog sloja znaajno vei od
prenika estica sloja. Ukoliko to nije sluaj, neophodno je uzeti u obzir neuniformnost
proticanja gasa. U zavisnosti od razlike temperatura estica sloja i fluida, dvodimenzioni
modeli se dele na jednofazne homogene modele (kada je ova razlika mala, obino za
vrednosti Biot broja manje od 5) i na dvofazne heterogene modele (u sluaju znaajne
razlike temperature gasa i temperature estica sloja). Ovi modeli daju temperaturne profile
koji se porede sa eksperimentalnim podacima dobijenim merenjem temperature du zida
kolone i unutar kolone, na razliitim visinama po celokupnom preniku kolone, kako u osi
kolone, tako i na ostalim radijalnim pozicijama. Dvodimenzioni modeli e dobro
predskazati temperaturne profile samo ukoliko koriste efektivne termike parametre sloja
koji su odreeni u sklopu ekperimentalnih ispitivanja tih profila (Demirel i sar., 2000). U
sluajevima u kojima su korieni nezavisno determinisani efektivni parametri prenosa
22
toplote ovi modeli ne reprezentuju dobro ekspperimentalne rezultate (Bey i Eigenberger,
2001). Razlog za ovo je to za odreivanje efektivnih parametara nisu uzimani u obzir
podaci o reimu proticanja fluida i raspodeli temeperature u unutranjosti sloja (nedovoljno
ekperimentalnih informacija), iako su mnogi autori merili ovu raspodelu na ulazu u sloj i na
njegovom izlazu (ali ne i unutar sloja) (Wen i Ding , 2006).
Da bi se prevazile ovakve potekoe razvijen je novi, tzv. diskretni pristup u
modelovanju sistema estice-fluid na mikroskopskom nivou. U novije vreme, ovakav
pristup, uglavnom baziran na tzv. Discrete Particle Simulation (DPS) u kombinaciji sa
Computational Fluid Dynamics (CFD), je iroko primenjen, kao to je to pokazao Zhou i
sar. (2009). Ovim DPS-CFD pristupom mogue je dobiti informacije u vezi kontakta
estica-estica, kontakta estica-zid, lokalne poroznost sloja, lokalne struktura toka fluidne
i vrste faze u funkciji odreivanja toplotno prenosnih karakteristika pojedinanih estica.
Zhou i sar. (2009) su analizirali mehanizme prenosa toplote i njihove doprinose u
okviru ukupnog koeficijenta prenosa toplote, koristei DPS-CFD alat. Koeficijent prenosa
toplote za uronjenu sferu ukljuuje tri mehanizma prenosa toplote, konvektivni prenos
izmeu fluida i uronjene sfere, provoenje toplote izmeu estica koje su u kontaktu sa
uronjenom sferom i prenos toplote zraenjem. Predloili su model koji je verifikovan
poreenjem sa eksperimentalnim podacima iz literature. Korienjem predloenog modela
ustanovili su da se rezultat koji su dali Collier i sar. (2004) i Scott i sar. (2004), a koji kae
da sa dostizanjem take fluidizacije vrednost koeficijenta prenosa toplote prelazi iz rastueg
trenda u trend zadravanja, vie ili manje, konstantne vrednosti, ne moe smatrati
generalnom zavisnou. Oblik zavisnosti koeficijenta prenosa toplote od brzine gasa zavisi
od osobina fluida i estica sloja, posebno toplotne provodljivosti. U sluaju kada je toplotna
provodljivost estica sloja velika, vrednost koeficijenta prenosa toplote u pakovanom sloju
moe biti vea nego u fluidizovanom sloju, kada su ostali uslovi u sistemu nepromenjeni.
Takoe, u ovom radu je pokazano da konvektivni prenos toplote raste sa porastom brzine
gasa i nije zavisan od toplotne provodljivosti estica sloja. S druge stane, ova toplotna
provodljivost veoma utie na vrednost konduktivnog udela u koeficijentu prenosa toplote,
posebno u pakovanim slojevima. Izveden je generalni zakljuak da konvektivni prenos
23
toplote raste sa porastom brzine gasa, dok udeo konduktivnog prenosa toplote opada sa
porastom brzine gasa.
Kao to je ranije reeno, mnogi autori su istraivali ove fenomene prenosa toplote
na usamljenu sferu i u sluajno nasutom pakovanom sloju, tako da kao posledica postoje
brojne predloene korelacije (tabela 2.1.), koje se sve mogu generalizovati sledeim
formama:
(2.3)
i
(2.4)
dok u sluaju prenosa toplote zid pakovani sloj, korelacija obino ima oblik:
(2.5)
Tabela 2.1. Pregled literaturnih korelacija za prenos toplote gas vrsta faza
Autor Korelacija Napomena
Prenos u sluaju usamljene slobodne sfere
Ranz i Marshall (1952) Nup = 2,0 + 0,6 Pr 1/3 Rep 1/2 (2.1) Prirodna
konvekcija
Whitaker (1973) Nup = 2,0 + (0,4Rep 0.5 + 0,06Rep 0,67)Pr ,4 3,5 < Rep < 7,6
(2.5) 104
0,7 < Pr < 380
Achenbach (1978) Nup = 2,0 +(1/4Rep + 3 104Rep 1,6 102 < Rep < 2 105
(2.6)
Kramers (41) Nup = 2,0 + 1,3Pr 0,15 + 0,66Pr 0,31 Rep 0,5 Pr broj od 0,7 do
(2.7) 380
Prenos u sluaju pakovanog sloja, estice sloja fluid overall prenos toplote
Kramers and Thenes 1/2 1/3 Re p 40 < Re p < 4000
N u = (R e ) Pr , R e = ,
(1958) (1 - e )y 0,25 < e < 0.50
(2.8)
Nu p e
Nu =
(1 - e )y
24
Petrovi i Thodos
e jH =
0.357 3 < Re p < 2000
0.395
(1968) Re p
(2.9) 0,416 < e < 0,778
Handley i Heggs (1968)
(2.10)
Dwivedi i Upadhyay 0.765 0.365
e jH = 0.82
+ 0.386
(2.11)
(1972) Re p Re p
e j H = 2,06 Rep
Gupta i Thodos (43) -0 ,575
(2.12)
Ranz i Marshal (1972) Nu p = 2 ,0 + 1,8 Pr 1 / 3 Re 1p / 2 (2.13)
Prenos u sluaju pakovanog sloja, zid-sloj

Li i Finlayson (1977) hw d p 20 < Rep < 7600,
= 0.17 Re 0p.79 , vazduh - nesferi
K 0,05 < d p / D < 0,30
telo 20< Rep < 800
hw d p 0,03< dp / D < 0,20
= 0.16 Re 0p.93 vazduh - sfera
K
(2.14)
,64
Dixon i Paterson ( 0 ,11 Re20
Nuw = 11,46N -0 ,5 Pr p
Re1p-0 ,262 2.15)
(1978)
Martin i Nilles (1993) Nuw= 0,19 Rep 0.75Pr-0,42 (2.16)
Nasr i sar. (1994) 0.114 K
-0.0174
D 0.66 p K
hwD UD
= 0.53
1 D/dp 5
Ke dp Pe , Pe = D
tem
10 Kp /K 7600

(2.17)
Prenos u sluaju pakovanog sloja, uronjena sfera - sloj
Bokovi-Vragolovi i
sar. (1996) (2.18)
Collier i sar. (2004)
(2.19.)
25
2.2. Eksperimentalna ispitivanja prenosa toplote u pakovanom sloju
2.2.1 Koncept eksperimenta, opis eksperimentalnog sistema i

postupka merenja
Koncept eksperimenta ima tri bitna obeleja:
U pitanju je ekperimentalno ispitivanje na nivou pojedinane estice pakovanog

sloja, koje se zasniva na praenju dinamike zagrevanja estice (test estice)
uronjene u sam sloj.
Test estica, koja je inicijalno hladna (nalazi se na sobnoj temperaturi), uranja se
u prethodno zagrejan pakovan sloj staklenih sfernih estica. Ovo je suprotno od
onoga to je raeno u ranijim istraivanjima u ovoj oblasti (videti poglavlje
2.1.), gde je uglavnom koriena zagrejana test estica koja je uranjana u hladni
pakovani sloj.
Takoe, bitna koncepcijska razlika u ovim eksperimentima, u odnosu na ranija
istraivanja (videti poglavlje 2.1.),, je ta to su ovde merenja vrena sa test
esticama koje su krupnije od estica sloja, i to znaajno, dok su
eksperimentalna ispitivanja koja se mogu nai u literaturi obuhvatala test estice
koje su sitnije od estica pakovanog sloja ili su sline veliine sa esticama
sloja.
Opseg temperatura gasa korien u ovim eksperimentima je 100oC do 300oC.
Na slici 2.2. je dat ematski prikaz eksperimentalnog sistema, kolone sa pakovanim
slojem estica, kroz koji protie vazduh. Kolona (d) je termiki izolovana (g), a sistem je
zagrevan elektrinim grejaem (c) snage 3600 W. Kolona je prenika 119 mm i visine 301
mm, opremljena distributorom i distribucionom sekcijom (e), to osigurava uniformni
protok gasa kroz pakovan sloj. Koriene su etiri grupe test estica, ije osobine su date u
tabeli 2.2.
26
Slika 2.2. Eksperimentalni sistem (a) ventil, (b) rotametar, (c) elektrini greja, (d)
kolona, (e) distributor, (f) test sferna estica, (g) toplotna izolacija, (h) manometar, (i)
detalj uronjene test estice nosa termopara., (j) termopar u centru test estice
Tabela 2.2. Karakteristike estica sloja

Materijal dp p Umf (20oC)
3
(mm) (kg/m ) (m/s)
Staklo 2,98 2509 0,4063 1,0 1,418
1,94 2507 0,4061 1,0 1,039
1,20 2641 0,3917 1,0 0,690
27
Korienjem kompresora obezbeeno je strujanje gasa od dna ka vrhu kolone. Pre
nego to naie na kolonu, vazduh prolazi kroz rotametar (b), a potom kroz elektrini greja
(c). Tako zagrejan, vazduh struji kroz pakovan sloj sve dok se ne dostigne stacionarna
temperatura mase sloja. Temperatura mase sloja se regulie korienjem adekvatnog
merno-regulacionog sistema.
Po dostizanju termike ravnotee sloja, test estica (f) se uranja u sloj. Osobine
korienih test estica date su u tabeli 2.3.
Tabela 2.3. Karakteristike test estica

Materijal Ds s cps s
(mm) (kg/m3) (J/kgK) (W/mK)
Alumijum 6 2670 1,0 910 215
12
20
Test estica ima u sebi ugraen termopar K-tipa (Ni/Al), detalj (f), slika 2.2. ice
termopara su upakovane u elinu cev (slika 2.2), iji je spoljni prenik 2,5 mm, a iji kraj
je vezan za test esticu (j). Termopar je povezan sa sistemom za akviziciju, koji registruje
vrednost temperature test estice u intervalu od 1 s.
Tokom merenja varirani su prenik (i materijal) estica sloja, prenik test estice,
temperatura vazduha i brzina vazduha. Opseg eksperimentalnih parametara je sumiran u
tabeli 2.4.
Za svako merenje, minimalna brzina fluidizacije je raunata, uzevi u obzir
odgovarajue vrednosti gustine i viskoziteta vazduha (tabela 2.4.), korienjem korelacija
Wen i Yu (1966):
d p r f U mF
Re mF = = 33.7 2 + 0.0408 Ar - 33.7
m (2.20)
gde je
(2.21)
28
Tabela 2.4. Opseg eksperimentalnih parametara
Materijal Broj dp Ds Tg Tp0 U U/UmF
sloja merenja (mm) (mm) (oC) (oC) (m/s) na 20oC
Staklo 35 2.98 20 103-291 19-35 0.30-0.76 0.20-0.44

20 2.98 12 99-306 19-33 0.31-0.79 0.20-0.46
20 2.98 6 91-323 19-34 0.29-0.79 0.19-0.46
32 1.94 20 106-297 21-27 0.31-0.70 0.28-0.62
20 1.94 12 109-320 19-23 0.31-0.79 0.28-0.69
20 1.94 6 99-311 19-27 0.31-0.79 0.28-0.69
22 1.20 20 112-302 19-23 0.32-0.56 0.47-0.83
17 1.20 12 99-303 20-28 0.31-0.63 0.45-0.94
16 1.20 6 106-314 23-29 0.31-0.63 0.45-0.95
Tabela 2.4. Karakteristike radnog fluida (temperaturaTf u oC)

Gustina (kg/m3) f =1.20163-3.1732210-3Tf+4.8398510-6Tf 2 2.9756510-9Tf 3
(2.22)
Viskozitet (Pas) f106=17.05643+0.047641Tf2.673910 5Tf 2+1.0524910 8Tf3
(2.23)
5
Toplotna provodljivost f=0.0244+810 Tf10-8Tf 2210-11Tf 3 (2.24)
2
(W/m K)
2.2.2. Reim proticanja fluida u pakovanom sloju
Ukoliko se izrauna vrednosti Re broja, korienjem prenika uronjene sfere,

Re*=UDs/, upotrebom kriterijuma koje su dali Davidson i Harison (1963), moe se
odrediti reim proticanja fluida koji vai za nae ekperimentalne uslove.
Kako je u sluaju svih eksperimenata vrednost Re* broja vee od 50, to je
kriterrijum koji su preporuili Davidson i Harison (1963), to je reim proticanja radnog
29
fluida (gasa) u pakovanom sloju, odnosno reim opstrujavanja uronjene sfere gasom,
turbulentan.
Tabela 2.5. Vrednosti Re* broja za odreivanje reima proticanja fluida
kroz pakovan sloj
Ds dp Re*
(mm) (mm)
20 3,31 436 - 1065
2,98 481 1122
1,94 479 1116
1,20 492 - 1143
12 3,31 283 655
2,98 283 679
1,94 280 665
1,20 295 705
6 3,31 134 305
2,98 147 346
1,94 141 339
1,20 146 347
2.2.3. Dinamika zagrevanja uronjene sfere u pakovanom sloju
Na slici 2.4. prikazan je tipian dijagram promene merene temperature test sfere sa
vremenom, poto je ona uronjena u zagrejani pakovani sloj. Slika 2.4a. pokazuje ove
promene za razliite prenike test estice (Ds=6mm, linija 1 na dijagramu, 12mm, linija 2
na dijagramu i 20 mm, linija 3 na dijagramu), pri konstantnim ostalim parametrima
(dp=1,20 mm, Tg=157oC, U 0,5 m/s). Moe se videti da to je test sfera manjeg prenika,
to je potrebno krae vreme da se ona zagreje do temperature sloja. Na datom primeru, test
sfera prenika Dp=6 mm dostie temperaturu sloja za manje od 50 s, dok test sfera prenika
Dp=20 mm ne dostie ovu vrednost ni ak posle 300 s. Slika 2.4b. pokazuje zagrevanje
najkrupnije test estice, Ds=20 mm, u tri razliita pakovana sloja (prenik estice 1,2 mm,
30
1
2
3
3
2
1
Slika 2.3. Promena temperature test estice sa vremenom za: (a) razliite prenike test
estice, (b) razliite prenike estica pakovanog sloja, (c) razliite vrednosti
temperature gasa, (d) razliite vrednosti brzine gasa
linija 1 na dijagramu,1,94 mm, linija 2 na dijagramu i 2,98 mm, linija 3 na
dijagramu) . Kao to se vidi, stepen promene temperature je vei kod slojeva sa krupnijim
esticama, mada ta razlika nije toliko uoljiva kao u sluaju situacije date na slici 2.4a.
Naravno, toplotni protok je veliki u ranoj fazi procesa zagrevanja uronjene sfere, jer je tada
31
i razlika temperatura sloja i uronjene sfere najvea. Zatim, protoko opada kontinuirano, sa
smanjenjem razlike tempearura.
2.2.4. Odreivanje otpora prenosu toplote kroz uronjenu sferu u pakovanom sloju
Obzirom da se hladna test estica uranja u prethodno zagrejani pakovani sloj, u

kome je uspostavljena stacionarna temperatura mase sloja, smer prenosa toplote e biti sa
sloja na uronjenu test esticu, tako da je neophodno da se odredi uticaj provoenja toplote
unutar test estice uronjene sfere na izmerene vrednosti temperature, odnosno da se
proveri da li se otpor prenosu toplote kroz samu test esticu moe zanemariti.
Sa stanovita fenomena prenosa, ovde je u pitanju nestacionarno provoenje toplote
kroz test sferu. Ukoliko se sfera poluprenika Rs = Ds/2 , koja se nalazi na temperaturi
okoline To, sa konstanstnim vrednostima termofizikih parametara (s, cps i s), kao to je
sluaj u ovim eksperimentima, naglo uroni u zagrejani pakovani sloj stalne temperature ija
je vrednost jednaka vrednosti temperature gasovite faze koja protie kroz taj sloj, Tg , i
ukoliko nije poznata vrednost koeficijenta prelaza toplote sa mase pakovanog sloja na tu
sferu, s, promena vrednosti temperature Tpi du poluprenika Rs u vremenu , definisana je
reenjem diferencijalne jednaine provoenja toplote u sfernim koordinatama
(podrazumeva se da temperaturno polje unutar sfere ne zavisi od drugih radijalnih
koordinata izuzev koordinate r, 0 r Rs, odnosno da su izotermne povri unutar sfere
kocentrine lopte):
v 2 v 2 v
= a 2 +
r r r
(2.25)
gde su: v = Tg - Tpi i a = s/ (cps s), toplotna difuzivnost. Kada se primene odgovarajui
granini i poetni uslovi, dobija se sledei izraz za temperaturno polje unutar sfere:
r
2(sinn - n cosn )sin n 2
R s - n F0
= e
n =1 r
(n - sinn cosn ) n

Rs
(2.26)
32
gde su: = v/v0, a F0= a/Rs2, Fourijeov broj. Konstanta je koren karakteristine
jednaine, koja za sluaj kuglice ima oblik:
(2.27)
Pri emu je Bi= sRs/ s, Biotov broj.
Jednaina (2.27) ima beskonano mnogo reenja, a njeno analitiko reavanje je
dosta sloeno.
Meutim, ukoliko je poznata vrednost koeficijenta prelaza toplote sa sloja na
uronjenu sferu, s, uticaj otpora provoenju toplote kroz test esticu se moe proveriti
korienjem modifikovanog izraza za Bi broj, koji je dat od strane Levenspiela (Collier i
sar., 2004), a koji predstavlja odnos konvektivnog prema konduktivnom prenosu toplote:
(2.28)
Korienjem vrednosti za s, koje su odreene na nain kako je dato u poglavlju
2.2.4., i parametara test estica, datih u tabeli 2.3., Bi broj je izraunat za sva
eksperimentalna merenja. Na slici 2.4. date su promene vrednosti Bi broja za sva merenja,
za sve tri koriene test sfere. Srednje vrednosti Bi broja za ova tri sluaja su 0.00155,
0.00099 i 0.00057, za test sfere prenika Dp=20 mm, 12 mm i 6 mm, respektivno. Kako su
ove vrednosti daleko manje od 1 (Bi 1), sledi da je otpor prenosu toplote unutar test
estice zanemarljiv. U skladu sa ovim, provoenje toplote unutar sfere se moe zanemariti,
odnosno test estica se moe smatrati izotermskom. Dakle, vrednosti temperature izmerene
termoparom postavljenim u centar test estice se mogu uzeti kao vrednosti temperatura na
samoj povrini estice.
33
Slika 2.4. Vrednosti Bi broja za sva izvrena merenja za uronjenu
test sferu prenika Ds (a) 20 mm, (b) 12 mm i (c) 6 mm
34
2.2.5. Izraunavanje konvektivnog koeficijenta prenosa toplote pakovani sloj
uronjena sfera
Uzimajui u obzir kako je koncipiran eksperiment, jasno je da se koeficijent prenosa

toplote u ovom sluaju moe smatrati zbirom doprinosa dva mehanizma, konvekcije toplote
izmeu gasa i uronjene sfere i provoenja toplote izmeu estica sloja i uronjene sfere:
(2.29)
U tom sluaju, jednaina bilansa toplote za uronjenu test esticu koja se zagreva
moe se napisati na sledei nain:

A T - T dt = M C dTs (2.30)
s t f s s ps
dT 6
s = s dt (2.31)
T -T Ds C
f s s ps
Integracijom ovog izraza u granicama za t=0, Ts=Ts0, dobija se sledea jednaina:
T -T
f s 6 s
ln =- t (2.32)
T -T D C
f so s s ps
Na slici 2.4. prikazana je zavisnost [ (Tf-Ts) /(Tf-Ts0)] od vremena za sluaj uronjene
sfere prenika Ds=20mm, pri razliitim veliinama estica pakovanog sloja, dp= 1,20; 1,94 i
2,98 mm.
Na Slici 2.5. prikazana je obrada eksperimentalnih rezultata jednainom (2.40 u
sluaju pakovanog sloja sainjenog od estica prenika dp=1,20 mm. Kao to se i oekuje
na osnovu jednaine (2.40), odseak na ordinati ima vrednost 0.
Koeficijent prenosa toplote se izraunava iz vrednosti nagiba linearne zavisnosti

ln [ (Tf-Ts) /(Tf-Ts0)] od vremena, kao to je prikazano slikom 2.6. Isti metod je korien i u
radu (Collier i sar., 2004), gde je uronjena sfera slobodna i manje veliine od veliine
estica sloja.
35
Slika 2.5. Eksperimentalna zavisnost [ (Tf-Ts) /(Tf-Ts0)] od vremena, za uronjenu test
sferu prenika 20 mm, pri razliitim veliinama estica sloja od 1,20; 1,94 i 2.98 mm
Slika 2.5a. Eksperimentalna zavisnost ln[(Tf-Ts) /(Tf-Ts0)] od vremena, za pakovani

sloj estica dp=1,20mm i za uronjene test sfere prenika 20 mm, 12 mm i 6 mm
U eksperimentima u ovom radu, linearnost zavisnosti ln[(Tf-Ts) /(Tf-Ts0)] od

vremena uoena je, aproksimativno, u prvoj treini intervala vremena u kojem je merena
36
temperatura test estice. Iz ovih razloga, za izraunavanje koeficijenta prenosa toplote
korien je taj prvi, linearni deo dijagrama, u skladu sa kriterijumom [(Tf-Ts) /(Tf-Ts0)] 0,4.
Linearnost dijagrama u ovom opsegu pokazuje da su pretpostavke koje su uinjene pri
izvoenju jednaine (2.40) opravdane. To se pre svega odnosi na zanemarivanje doprinosa
mehanizma zraenja toplote ukupnom koeficijentu prenosa toplote izmeu sloja i uronjene
test estice, to se poklapa i sa nalazom Collier i sar. (2004).
Ovaj postupak odreivanja koeficijenta prenosa toplote je sproveden za sva
ekperimentalna merenja. Za izraunavanja vrednosti koeficijenta prenosa toplote koriena
je metoda linearne regresije.
Slika 2.6. Odreivanje koeficijenta prenosa toplote na osnovu jednaine (2.40)
37
2.3. Rezultati ispitivanja prenosa toplote u pakovanom sloju i diskusija
2.3.1. Uticaj povrinske brzine gasa na prenos toplote u pakovanom sloju
Na slikama 2.7., 2.8. i 2.9. date su zavisnosti eksperimentalnih vrednoskoeficijenta

prenosa toplote od povrinske brzine gasa za sve tri test sfere i za tri razliite veliine estica
sloja.
Moe se zakljuiti da koeficijent prenosa toplote ne pokazuje znaajnu zavisnost od
veliine estica sloja, u isipitivanom rangu tih veliina.
Pri najveem preniku test sfere (20 mm), koeficijent prenosa toplote je vei za
krupnije estice sloja, mada je prisutno veliko rasipanje podataka za najkrupnije estice
(dp=2,98 mm), slika 2.7.
Slika 2.7. Zavisnost koeficijenta prenosa toplote od povrineske brzine gasa,

pri razliitim prenicima estica sloja, u sluaju uronjene sfere prenika 20 mm
U sluaju srednje veliine test sfere (Ds=12 mm), vrednosti koeficijenta za

najkrupnije estice sloja su manje od vrednosti koeficijenta za srednje i najsitnije estice
sloja (slika 2.8.), dok u sluaju najmanjeg prenika test sfere (6 mm), vrednost koeficijenta
prenosa toplote opada sa poveanjem prenika estica sloja (slika 2.9.). Ovo se moe
38
objasniti i injenicom da su poroznosti sloja u ova tri sluaja vrlo bliske. Kako su
eksperimenti raeni nezavisno za svaku uronjenu sferu, tako su formirane pojedinane
razliite strujne situacije u sloju, a injenica da su poroznosti sloja u svim situacijama bile
sline je doprinela da se ne moe uoiti jasan uticaj veliine estice sloja na koeficijent
prenosa toplote, u ispitivanom opsegu vrednosti te veliine.
Slika 2.8. Zavisnost koeficijenta prenosa toplote od povrineske brzine gasa,

pri razliitim prenicima estica sloja, u sluaju uronjene sfere prenika 12 mm
S druge strane, uoljivo je da, sa poveanjem povrinske brzine gasa, raste vrednost
koeficijenta prenosa toplote u sluaju sve tri test sfere i pri svim veliinama estica sloja.
Ovo je u skladu sa nalazima Collier i sar. (2004) i Scot i sar. (2004), koji su sproveli
eksperimente sa zagrejanom sferom od bronze i grafita, prenika 2 - 9 mm, koja se slobodno
kree u razliitim pakovanim slojevima koji se nalaze na sobnoj temperaturi. Ovaj porast nije
veliki, to je i oekivano obzirom da je u pitanju pakovan sloj estica, ali je uoljiv,
prvenstveno kao posledica pojaanog kontakta izmeu uronjene sfere i okolnog sloja. Collier
i sar. (2004) i Scot i sar. (2004) su uspostavili generalnu zavisnost izmeu koeficijenta
prenosa toplote i brzine gasa, kojom je reeno da, posle faze porasta vrednosti koeficijenta
prenosa toplote sa poveanjem brzine gasa pri U Umf, poev od take U=Umf, koeficijent
zadrava relativno konstantnu vrednost u irokom opsegu brzina gasa.
39
Slika 2.9. Zavisnost koeficijenta prenosa toplote od povrineske brzine gasa, pri
razliitim prenicima estica sloja, u sluaju uronjene sfere prenika 6 mm
Meutim, Zhou i sar. (2009) su, primenom DPS-CFD modelovanja, pokazali da to

nije uvek tano, ve da na zavisnost koeficijenta prenosa toplote od brzine gasa bitno utiu
osobine radnog fluida i estica sloja, a naroito toplotna provodljivost. U sluaju velike
toplotne provodljivosti estica sloja, vrednost koeficijenta prenosa toplote u pakovanom sloju
moe biti vea u vrednosti u fludizovanom sloju, kada su ostal uslovi jednaki. Ukoliko je
toplotna provodljivost estica sloja vrlo mala, vrednost ovog koeficijenta se poveava sa
poveanjem brzine gasa, nezavisno od stanja sloja.
Ukoliko se okolni sloj posmatra kao nepokretna homogena sredina, to je
preovlaujui pristup u velikom delu literature, termiki granini sloj, koji se uspostavalja
pri kontaktu uronjene test sfere i zagrejanog okolnog sloja, se prostire od povrine uronjene
sfere do, teorijski posmatrano, beskonanosti. Meutim, kako se zna da je reim
opstrujavanja uronjene sfere gasom turbulentan (poglavlje 2.2.2.), jasno je da se uspostavlja
termiki granini sloj ija je debljina mnogo manja od prenika uronjene sfere. Posledica
ovoga je da se stacionarni profil temperatura u opstrujavajuem gasu uspostavlja mnogo bre
nego to dolazi do promene temperature unutar uronjene sfere, odnosno moe se sa
40
sigurnou rei da je koeficijent prenosa toplote u takvoj situaciji nezavisan od vremena
(samim tim i validan) iako je ekperimentalna tehnika u svojoj sutini nestacionarna. Ovo se
moe zakljuiti i na osnovu toga to je toplotni kapacitet uronjene sfere mnogo vei od
toplotnog kapaciteta opstrujavajueg gasa (Scot i sar., 2004). Zhou i sar (2009) su, koristei
svoj matematiki model, potvrdili da nema promene vrednosti koeficijenta prenosa toplote u
pakovanom sloju sa vremenom. To je zbog toga to su lokalno strujno polje i struktura
pakovanja u okolini uronjene sfere stabilni i ne menjaju se sa vremenom.
Na slikama 2.10., 2.11. i 2.12. je prikazana vrednost koeficijenta prenosa toplote u
funkciji povrinske brzine gasa, za razliite test sfere, u sva tri ispitivana pakovana sloja.
Vidi se da je koeficijent prenosa toplote najvei za najsitnije test sfere i najmanji za
najkrupnije test sfere. Uprkos rasipanju eksperimentalnih taaka, ovaj trend je najuoljiviji
u pakovanom sloju sa najsitnijim esticama, dok su ekperimentane take najtenje
grupisane u sluaju najkrupnijih estica sloja. Svakako se moe zakljuiti da koeficijent
prenosa toplote zavisi od odnosa (Ds/dp). Oiglednoi je vrednost koeficijenta prenosa
toplote osetljiva na veliinu uronjene test sfere, to je znak da je konvektivni prenos toplote
sa opstrujavajueg gasa na uronjenu sferu dominantan u odnosu na prenos toplote
provoenjem sa estica sloja na uronjenu sferu. Parmar sa sar. (2004) je, takoe, pokazao
ovakvo ponaanje pakovanih i fluidizovanih slojeva gas vrsto.
Slika 2.10. Zavisnost koeficijenta prenosa toplote od povrinske brzine gasa pri
razliitim prenicima uronjene sfere, za sluaj dp=2,98 mm
41
Udele konduktivnog i konvektivnog prenosa toplote u ukupnom koeficijentu
prenosa toplote mogue je, dodue grubo, odrediti ekstrapolacijom linearne zavisnosti
koeficijenta prenosa toplote od brzine gasa. Ovo je pokazano na slici 2.13., u sluaju
uronjene sfere prenika 20 mm i estica sloja prenika 1,94 mm. Odseak prave linije, koja
predstavlja najbolji prikaz zavisnosti koeficijenta prenosa toplote od brzine gasa, pri U=0
42
m/s daje granini sluaj prenosa toplote u pakovanom sloju, kada nema proticanja gasa, to
znai da nema ni konvektivnog prenosa toplote, odnosno vrednost koeficijenta prenosa
toplote dobijena ovakvom analizom predstavlja konduktivni udeo u vrednosti ukupnog
koeficijenta prenosa toplote. Sa slike 2.13. se vidi da je vrednost odseka 0,0379 kW/m2K.
Kako se vrednost ukupnog koeficijenta prenosa toplote, za ovaj sluaj, kree u opsegu 0,09
0,12 kW/m2K, za U0=0,38-0,65 m/s (U0/U0,mf=0,36-0,62), sledi da je udeo konduktivnog
prenosa toplote u rangu od 31- 42 %.
Slika 2.13. Odreivanje udela konduktivnog i konvektivnog prenosa toplote
Zhou i sar. (2009) su pokazali, generalno, da konvektivni deo prenosa toplote raste
sa poveanjem brzine gasa, i da ovaj trend nije zavisan od toplotne provodljivosti estica
sloja. Meutim, ova toplotna provodljivost znaajno utie na konduktivni udeo u prenosu
toplote u pakovanom sloju, budui da je tu prisutan veliki broj kontakata estica-estica. U
sluaju kada su vrednosti toplotne provodljivosti i brzine gasa vrlo sline naim
eksperimentalnim uslovima, model Zhou i sar. (2009) je pokazao da su udeli kondukcije i
konvekcije priblino jednaki. Ovaj rezultat pokazuje da se moe izvriti grubo odreivanje
ovih udela na nain prikazana slikom 2.13. Meutim, ovde treba jo jednom naglasiti da je
izvrena ekstrapolacija dobijenih eksperimentalnih rezultata, takva da se podaci dobijeni na
43
ovaj nain mogu koristiti za poetne analize, dok je za verifikaciju ovakvih izraunavanja
potrebno izvriti ekperimentalna merenja prenosa toplote u pakovanim slojevima pri malim
brzinama gasa, kao i pri U0=0 m/s.
Kroz kanale pakovanog sloja gas protie imeuestinom brzinom i prenos toplote
na uronjenu sferu se moe uporediti sa prenosom pri opstrujavanju usamljene sfere. Razlika
je oigledno u injenici da je na uronjenu test sferu naslonjen odreen broj estica sloja (to
je uronjena sfera vea to je vei broj estica sloja koje dodiruju tu sferu, pri konstantnoj
poroznosti sloja), tako da su pored efekata prenosa pri opstrujavanju usamljene sfere (gde je,
u sluaju prenosa toplote, dominantan prenos usled trenja gas-estica) prisutni i drugi efekti
(vrtloenje, ubrzavanje gasa usled promene poprenih preseka kanala u sloju, itd., tako da je
koeficijent prenosa toplote u pakovanim slojevima znaajno vei nego u sluaju
opstrujavanja usamljene sfere, to je prikazano na slikama 2.14., 2.15. i 2.16..
x 103
(kW/m2C)
Slika 2.14. Poreenje vrednosti koeficijenta prenosa toplote u pakovanom sloju i u

sluaju opstrujavanja usamljene sfere, za Ds=20mm
Na slikama 2.14., 2.15. i 2.16. se vidi da je razlika izmeu vrednosti koeficijenta

prenosa toplote u pakovanom sloju u odnosu na isti pri opstrujavanju usamljene sfere
najvea u sluaju najkrupnije uronjene test sfere, a najmanja u sluaju najsitnije test sfere.
44
Ranija eksperimentalna ispitivanja prenosa mase u pakovanim slojevima i pri opstrujavanju
usamljene sfere (Bokovi Vragolovio i sar., 1996), pokazala su da se prenos pri
opstrujavanju usamljene sfere dominantno obavlja iskljuivo na nailaznom delu sfere dok u
pozadini sfere, tj. oblasti iza zone otkidanja graninog sloja, prenosa nema
x 103
(kW/m2C)

sluaju opstrujavanja usamljene sfere, za Ds=12 mm

sluaju opstrijavanja usamljene sfere, za Ds=6 mm
45
To je bilo mogue uoiti i vizuelnim opaanjem uronjenog uzorka korienog pri
eksperimentima (praena dinamika rastvaranja slabo rastvorne supstance u radnom fluidu
vodi). S druge strane, izgled uzorka pri eksperimentima u pakovanom sloju je pokazao da
se prenos odvija po celoj povrini sfere i pojaanim intenzitetom u odnosu na prethodni
sluaj. Analogna, mada ne i indentina strujna slika, moe se pretpostaviti i u sluaju
prenosa toplote na uronjenu sferu u pakovanim slojevima gas vrsto.
2.3.2. Uticaj temperature sloja na prenos toplote u pakovanom sloju
Na slici 2.17. je dat sukupni dijagram zavisnosti koeficijenta prenosa toplote od

temperature gasa, odnosno dijagaram na kome su prikazani svi podaci dobijeni pri
ekperimentima u pakovanom sloju estica od 1,20 mm, sa uronjenom test sferom veliine
20 mm. Svaka taka se odnosi na pojedinanu brzinu proticanja gasa. Naime, eksperimenti
su izvoeni tako to je prvo podeavana snaga grejaa, a potom je poveavan protok gasa,
pri emu se poveavala vrednost koeficijenta prenosa toplote ali je temperatura sloja lagano
opadala, kao posledica neidealne toplotne izolacije kolone sa pakovanim slojem.
Slika 2.17. Svi eksperimentalni podaci za pakovani sloj estica od 1,20 mm, sa
uronjenom test sferom prenika 20 mm
46
Na taj nain je formirano pet grupa taaka, koje su oznaene na slici 2.17., sa
karakteristikama koje su date u Tabeli 2.7. Analogna situacija je prisutna i u sluaju svih
ostalih kominacija parametara Ds i dp, za koje su vreni eksperimenti.
Tabela 2.7. Vrednosti eksperimentalnih parametara za dp=1,20 mm i

Ds=20 mm
Opseg vrednosti Opseg vrednosti
Grupa taaka
temperature (oC) brzine gasa (m/s)
1 107,1 103,4 0,30 0,52
2 154,1 141,6 0,34 0,58
3 190,1 176,8 0,37 0,63
4 242,8 232,4 0,41 0,71
5 290,8 272,4 0,45 0,76
Vidi se da se opsezi brzina za sve grupe taaka preklapaju, tako da postoje

eksperimentalne take u svim grupama, tj. za sve opsege temperatura, pri brzinama gasa od
0,45 m/s do 0,52 m/s. Iz ovih razloga izabrano je da se promena koeficijenta prenosa
toplote sa temperaturom gasa posmatra pri brzini gasa od 0,50 m/s, kako bi bilo
obuhvaeno svih pet temperaturnih opsega, odnosno kako bi dijagrami =f(T) imali po pet
taaka i davali to bolju sliku o fenomenu.
Na slikama. 2.18., 2.19. i 2.20. prikazane su promene vrednosti koeficijenta prenosa
toplote sa temperaturom pri razliitim veliinama test sfere, za sva tri pakovana sloja.
Promena temperature ima mali efekat na vrednost izmerenog koeficijenta prenosa toplote,
za interval temperatura koji je korien pri eksperimentima (90oC-300oC). Poveanje
temperature gasa proizvodi dva efekta. S jedne strane, uslovljava smanjenje njegove
gustine, zbog ega dolazi do smanjenja konvektivne komponente prenosa toplote sa gasa na
uronjenu sferu. S druge stane, uslovljava poveanje toplotne provodljivosti gasa, zbog ega
dolazi do poveanja konduktivne komponente prenosa toplote sa estica sloja na uronjenu
sferu. Neto poveanje ili smanjenje ukupne vrednosti koeficijenta prenosa toplote sa
47
temperaturom zavisi od nivoa prisustva dva pomenuta naina prenosa toplote. Kao to se
moe videti na slikama 2.18.-2.20..i u ekperimentalnom sistemu u ovom radu ova dva
efekta su istog reda veliine, tako da nema velike vrednost koeficijenta prenosa toplote
priblino konstantna.
Slika 2.18. Zavisnost koeficijenta prenosa toplote od temperature za dp=2,98 mm i

Uf=0,5 m/s, pri razliitim veliinama uronjene sfere
Slika 2.19. Zavisnost koeficijenta prenosa toplote od temperature za dp=1,94 mm, pri
razliitim veliinama uronjene sfere
48
Na Slikama. 2.21., 2.22. i 2.23. prikazane su promene vrednosti koeficijenta prenosa
toplote sa temperaturom pri razliitim veliinama estica pakovanog sloja, za sve tri test
sfere.
Slika 2.21. Zavisnost koeficijenta prenosa toplote od temperature za Ds=20 mm, pri
razliitim veliinama estice sloja
49
50
2.3.3. Korelisanje parametara prenosa toplote u pakovanom sloju
Na slikama 2.24., 2.25. i 2.26. izvreno je poreenje eksperimentalnih rezultata iz

ovog rada sa korelacijom Kuni i Levenspiel (1969), jednaina (2.2). Vrednost Nup broja se
odreuje kao:
(2.33)
Vidi se da ne postoji slaganje ni u jednom sluaju. To je i oekivano, ako se ima u
vidu da je jednaina (2.2) iroko primenjivana jednaina za prenos toplote, kako u gas-
vrsto pakovanim slojevima, tako i u pakovanim slojevima tenost-vrsto, ali koja vai za
vrednosti Rep vee od 100, to nije sluaj u ovom radu. Brojni ekperimentalni podaci, dati u
literaturi, potvruju ovakve trendove, odnosno vrednosti Nup broja u sluaju sitnijih estica
(manji Rep), moe se rei, naglo opadaju u odnosu na posmatranu korelaciju, to se
najee pripisuje pojavi neravnomernog strujanja gasa u sloju kao posledice kanalisanja
sloja (slika 2.27.).
Slika 2.24. Zavisnost Nup broja od Rep broja za Ds=20 mm, pri razliitim veliinama
estice sloja
51
Vidi se na osnovu trendova podataka, da se take na dijagramima sve vie
pribliavaju liniji korelacije (jednaina 2.2) kako se poveava vrednost Rep broja, i da se za
opseg Rep100, kada veliine estica u sloju dostiu veliine uronjenih test estica, take i
linija se pribliavaju.
estice sloja
estice sloja
52
S druge strane, ova jednaina je kriterijalna jednaina, uspostavljena na osnovu
analogije sa prenosom mase i koja ima isti oblik kao i Ranz-Marshal (1952) jednaina za
odreivanje konvektivnog koeficijenta prenosa mase u pakovanim slojevima, a koja je
uspostavljena na osnovu ispitivanja prenosa mase estice-fluid korienjem ukupnog
pristupa, odnosno na nivou celog pakovanog sloja.
Dakle, jednaina (2.2) pretpostavlja strujnu situaciju u kojoj su estice sloja
relativno krupne i iste veliine u celoj masi sloja, odnosno vrednosti Rep broja su velike, i
predskazuje vrednost koeficijenta prelaza toplote sa fluida na estice sloja (ili obrnuto).
Ekperimentalni uslovi u ovom radu su bitno drugaiji, s obzirom da su estice sloja sitne, a
da je u sloj uronjena krupnija povrina za razmenu toplote, ija veliina bitno odudara od
veliine estica sloja i gde se fenomen prenosa toplote analizira na nivou individualne
estice (uronjene test sfere povrina za razmenu toplote).
Slika 2.27. Prenos toplote u pakovanim slojevima gas-vrsto, eksperimentalni

rezultati iz ovog rada u odnosu na korealcije (2.1) i (2.13)
53
Faktor prenosa toplote je izraunavan na sledei nain:
(2.32)
Na Slikama 2.28.2.30. prikazana je zavisnost bezdimenzionog faktora prenosa
toplote, jH, od Reynolds-ovog broja raunatog preko prenika estica sloja, Rep, za razliite
veliine estica sloja, za jednu veliinu uronjene sfere. Ta zavisnost ima karakteristini
opadajui trend, kako se poveava vrednost Rep broja. S jedne strane postoji poveanje
vrednosti Rep broja uslovljeno poveanjem vrednosti prenika estica sloja i povrinske
brzine gasa, a s druge strane postoji poveanje vrednosti Nup broja, poto se vrednost
koeficijenta prelaza toplote takoe poveava sa poveanjem brzine gasa (odnosno Rep
broja). Oito je da vrednost Rep broja bre raste nego vrednost Nup broja.
Takoe, i ovaj oblik prikaza eksperimentalnih rezultata prenosa toplote u
pakovanom sloju pokazuje da, u okviru ovde prisutnih opsega eksperimentalnih
parametara, generalno, veliina estica nema uticaj na koeficijent prenosa toplote.
Na ovim slikama je data i korelacija koja predstavlja direktnu zavisnot faktora
prenosa toplote i Re broja za esticu sloja (linije na slikama 2.28.2.30.), oblika:
(2.33)
Slika 2.28. Zavisnost jH od Rep za razliite prenike estica sloja, pri Ds=20 mm,
54
Slika 2.29. Zavisnost jH od Rep za razliite prenike estica sloja, pri Ds=12 mm
Ukoliko se pogledaju zavisnosti faktora prenosa toplote od Rep broja pri razliitim
prenicima uronjene sfere, za pojedine veliine estica sloja (Slike 2.31.-2.33.) i ovde se
uoava da je vrednost koeficijenta prenosa toplote vea kako je uronjena sfera sitnija.
55
Slika 2.31. Zavisnost jH od Rep za razliite prenike uronjene sfere, za dp=2,98 mm
Neosetljivost koeficijenta prenosa toplote na veliinu estica pakovanog sloja se

moe najbolje uoiti na slici 2.34., na kojoj su prikazani svi eksperimentalni rezultati. Na
56
toj slici je izvreno jo jedno poreenje sa nekim literaturnim korelacijama koje daju
direktnu zavisnot jH faktora od Rep broja.

To su jednaina Yagi i Wakao (1959):
j H = 0,22Re -0,2
p
(2.34)
i jednaina Midoux (1986):
16 0 ,71
jH = 0,177 Re-p0 ,29 Pr 0 ,077 ( 1 - e )0 ,145 ( ) (2.35)
5 + 11e
Ovde treba napomenuti da u literaturi ima samo nekoliko korelacija koje daju ba
ovaj oblik zavisnosti i to su one do kojih su autori doli merenjem u pakovanim slojevima
sa konstantnom ili malom promenom poroznosti (to znai u slojevima sa esticama bliskih
dimenzija i istog naina pakovanja), to je i sluaj sa eksperimentima u ovom radu.
Jasno je da postoji veliko odstupanje eksperimentalnih vrednosti jH faktora od
vrednosti korelisanih izrazom Yagi i Wakao (1959), poto se on odnosi na prenos zid
fluid koji protie kroz pakovan sloj.
57
J-na (2.45.)
Slika 2.34.Zavisnost jH od Rep, svi podaci
Slika 2.35. Odreivanje vrednosti koeficijenata A i B u jednaini (2.43)

Ukoliko se se izvri logaritmovanje jednaine (2.33), dobie se:
58
(2.36)
To znai da se vrednosti koeficijenata A i B dobijaju iz vrednosti odseka, odnosno
nagiba ove zavisnosti (slika 2.35.):
(2.37)
Srednja apsolutna razlika izmeu izraunatih i izmerenih vrednosti je raunata na
osnovu:
(2.38)
i iznosi 11,32 %.
Na slici 2.36. je prikazan uporedni dijagram ekperimentalnih vrednosi jH i
izraunatih vrednosti jH iz jednaine (2.37) Vidi se dobro slaganje podataka. Ogromna
veina ekperimentalnih podataka se nalazi u okviru opsega +/- 20%.
Slika 2.36.Poreenje eksperimentalnih i izraunatih podataka, jednaina (2.37)
59
Eksperimentalni rezultati iz ovog rada su poreeni sa rezultatima dobijenim
upotrebom niza korelacija, a na slici 2.37. su prikazani ekperimentalni rezultati za jH faktor
u sluaju test sfere prenika 20 mm, koja je uronjena u sloj estica prenika 2,98 mm.
Nijedna od ovih korelacija ne daje zavisnost samog jH faktora od Re broja (za razliku od
ranije pomenutih i prikazanih korelacija Yagi i Wakao (1959) i Midouh i sar. (1986)).
Korelacije Hendly i Hegs (1968), Petrovic i Thodos (1968), Dwivedi i Updhay (1977) i
Bokovi-Vragolovi i sar. (1996) daju zavisnost bezdimenzione grupe jH od Re broja za
estice sloja. S druge strane, korelacije Kuni i Levenspiel (1968) i Ranz i Marshal (1972)
daju zavisnost Nu broja od Re broja za estice sloja, dok korelacija Collier i sar. (2004)
daje zavisnost Nu broja od Re broja raunatih za uronjenu test sferu.
Slika 2.37. Poreenje eksperimentalnih rezultata sa literaturnim korelacijama oblika

jH=f(Rep), za uronjenu sferu Ds=20 mm i estice sloja dp=2,98 mm
Da bi eksperimentalni rezultati mogli da budu uporeeni sa vrednostima jH koje daje

korelacija Collier i sar. (2004), i odnos te korelacije u odnosu na ostale ovde pobrojane,
data je i zavisnost jH od Re broja za uronjenu test sferu, za sluaj svih navedenih korelacija
(slika 2.38.).
60
Vidi se da pomenute korelacije daju rezultate u velikom opsegu vrednosti, a
najbolje slaganje eksperimentalnih rezultata sa izraunatim vrednostima se dobija u sluaju
korelacije Collier i sar. (2004), sa srednjim odstupanjem od 11,67 % i korelacije Handley i
Heggs (1968), sa srednjim odstupanjem od 17,05 %. Korelacija Petrovi i Thodos (1968),
takoe, daje rezultate u rangu eksperimentalnih podataka, sa srednjim odstupanjem od
12,35 %. U ranijim poglavljima smo ve pokazali da korelacija Ranz i Marshal (1972), koja
vai za opstrujavanje usamljene sfere, predskazuje nie vrednosti faktora prenosa toplote, a
da korelacija Kuni i Levenspiel (1968) pokazuje znaajno vee vrednosti od naih
eksperimentalnih vrednosti. Isti sluaj je sa korelacijama Dwivedi i Updhay (1977) i
Bokovi-Vragolovi i sar. (1996).

jH=f(Res), za uronjenu sferu Ds=20 mm i estice sloja dp=1,94 mm
Poreenje izmeu eksperimentalnih rezultata i odabranih literaturnih korelacija je
data u tabeli 2.8. Srednje apsolutno odstupanje je raunato na osnovu jednaine (2.38).
61
Tabela 2.8. Pregled literaturnih korelacija za prenos toplote u pakovanom sloju,
korienih na slikama 2.37. i 2.38.
Referenca Korelacija (%)
Handley i Heggs (1968)
17,05
Petrovic i Thodos (1968) 0.357 12,35

e jH = 0.395
Re p
Kuni i Levenspiel (1968) Nup = 2.0 + 1.8 Pr 1/3 Rep 80,21

Ranz i Marshal (1972) Nu_ = 2.0 + 0.6 Rep1/2 Pr 1/3 23,43
Dwivedi i Updhay (1977)
59,82
Bokovi-Vragolovi i sar.
39,33
(1996)
Collier i sar. (2004)
11,67
Ovaj rad 11,32
Osim zavisnosti jH=f(Rep), korelisanje podataka za prenos toplote u pakovanim

slojevima se moe izvriti preko zavisnosti bezdimenzione grupe jH od Re broja ili
modifikovanog Re broja za esticu sloja. Korelisanjem ekperimentalnih rezultata dobija se
zavisnost:
(2.39)
62
koja je veoma slina korelaciji Handley i Heggs (1968), ali za razliku od te korelacije, koja
pokazuje srednje odstupanje od 13,20 %, jednaina (2.39.) ima srednje odstupanje od 11,30
%.
Na slici 2.39. se vidi da je to, praktino, zavisnost istog oblika kao i zavisnost
jH=f(Rep), odnosno da ukljuivanjem poroznosti u bezdimenzionu grupu ne dolazi do
ujednaavanja podataka, odnosno ne smanjuje se srednje apsolutno odstupanje. Razlog za
to je to su eksperimenti izvedeni u pakovanim slojevima sa esticama koje se meusobno
ne razlikuju mnogo po veliini, tako da su i poroznosti pakovanih slojeva vrlo bliske.
Drugim reima, svi pakovani slojevi spadaju u grupu normalno pakovanih slojeva,
odnosno, ovde se ne mogu razdvojiti gusto pakovan sloj i retko pakovan sloja, u kom
sluaju bi ukljuivanje parametra poroznosti sloja u bezdimenzionu grupu faktora prenosa
toplote svakako dovelo do ujednaavanja vrednosti podataka za itav opseg
eksperimentalnih uslova.
Korelacija oblika jH=f(Rep) moe, eventualno, imati ulogu u uspostavljanju
analogije izmeu prenosa toplote i prenosa mase i koliine kretanja.
jH = 0,25 Rep - 0,3u
Slika 2.39. Korelisanje eksperimentalnih podataka zavisnou jH=f(Rep)
63
Na Slici 2.40. dato je poreenje eksperimentalnih podataka i izraunatih vrednosti
na osnovu korelacije (2.39).
Slika 2.40. Poreenje eksperimentalnih podataka i izraunatih vrednosti na osnovu

korelacije (2.48)
U prethodnom delu je dato poreenje eksperimentanih rezultata dobijenih u ovom

radu sa literaturnim korelacijama, u obliku jH=f(Rep). Drugi oubiajeni nain poreenja
eksperimentalnih rezultata sa literaturnim korelacijama je u obliku zavisnosti Nu broja od
Re broja za esticu sloja.
Meutim, kako je korelacija Colliera i sar. (2004), jednaina (2.19), pokazala
najbolje slaganje sa ekperimentalni podacima u ovom radu, a ta je korelacija data u obliku
zavisnosti Nu broja od Re broja raunatih preko prenika uronjenog objekta-sfere, tj.
Nus=f(Res), to e ovde biti prikazana analiza rezultata iz ovog rada u obliku ovakve
zavisnosti. Definiciona jednaina koja povezuje vezu Nus, Nup i jH je:
(2.40)
64
gde su Nus= Ds/ i Res = U Ds/.
Na slici 2.41. je dat dijagram zavisnosti ekperimentalnih rezultata za Nus i
izraunatih vrednosti Nus iz korelacije Collier i sar. (2004):
(2.19)
Kao to se moe videti, eksperimentalni podaci pokazuju veoma dobro slaganje sa
korelisanim podacima. Srednja apsolutna vrednost greke izmeu eksperimentalnih i
izraunatih vrednosti je 13,57%, a najvei deo eksperimantalnih taaka pada u opseg od +/-
20%. Collier i sar. (2004) su dobili sline rezultate u svojim istraivanjima, a njihovi
eksperimentalni rezultati takoe padaju u opseg od +/- 20% u odnosu na korelisane
vrednosti. Dobro slaganje je postignuto uprkos injenici da su eksperimentalni podaci
Collier i sar. (2004) dobijeni pri hlaenju tople sfere uronjene u pakovani sloj, dok su u
ovom radu podaci dobijeni pri zagrevanju hladne uronjene sfere u pakovani sloj.
Slika 2.41. Zavisnosti ekperimentalnih rezultata za Nus i izraunatih vrednosti Nus na

osnovu korelacije Collier i sar. (2004)
Na slikama 2.42., 2.43. i 2.44. su date zavisnosti Nus broja od povrinske brzine
gasa za sve eksperimentalne rezultate. Vidi se da u sluaju uronjene sfere prenika 20 mm,
65
vrednosti Nus imaju opseg 30 - 70, u sluaju uronjene sfere prenika 12 mm, vrednosti Nus
su u opsegu 20 - 45, a u sluaju uronjene sfere prenika 6 mm, vrednosti Nus su u opsegu
10 - 30. Iako vrednost koeficijenta prenosa toplote blago opada sa poveanjem veliine
uronjene sfere, pri konstantnoj veliini estica sloja, zbog injenice da se u brojiocu Nus
broja nalazi prenik uronjene sfere, vrednosti Nus broja uoljivo rastu kako se poveava
prenik uronjene sfere, to se najbolje uoava na slici 2.45.
Slika 2.42. Zavisnost Nus broja od Res broja za razliite prenike estica sloja, pri
Ds=20 mm
66
Ds=12 mm
Ds= 6 mm
Ranije je ve reeno da vrednost Nus broja jako zavisi od veliine uronjene sfere.
To se vidi i na slici 2.45., gde je data zavisnost Nus broja od povrinske brzine gasa u
67
pakovanom sloju estica prenika 1,94 mm za razliite veliine uronjene sfere. Nai
eksperimenti su vreni za oblast povrinske brzine gasa do 0,95 Umf.
Slika 2.45. Zavisnost Nus broja od povrinske brzine gasa za razliite uronjene sfere,
pri dp=1,94 mm
Korelacija Colliera i sar. (2004) je izvedena iz opteg izraza, ije se poreklo nalazi u
korelaciji Ranz i Marshall (1972):
(2.41)
gde su B i C konstante. Ovaj izraz je prikazan na dijagramu (2.46.) koji daje zavisnost ln (Nus-
2) od ln (Res) za sva ekperimentalna merenja. Vrednost nagiba ovih linija je 0,62, to je
indentino vrednosti koju su dobili Collier i sar. (2004) za svoja merenja. Ovo znai da je
C=0,62, odnosno da jednaina (2.50), ukoliko se redefinie tako da obuhvata uticaj odnosa
veliina uronjene sfere i estica sloja, postaje:
(2.42)
68
Slika 2.46. Eksperimentalni podaci prikazani jednainom (2.41)
Provera ovog izraza data je na Slici 2.47., koja prikazuje zavisnost ln((Nus-2/Res 0,62))
od ln(Ds/dp). Uzimajui u obzir odreenu rasutost eksperimentalnih podataka, za najvei broj
njih je mogue povui jednu pravu liniju. Kako ekperimenti u ovom radu obuhvataju opseg
vrednosti (Ds/dp) od 2,01 do 16,67, injenica da je mogue povui jednu pravu liniju na
dijagramu (2.47) govori da je parametar (Ds/dp) vana bezdimenziona grupa u formiranju
korelacije za prenos toplote u pakovanom sloju gas-estice. Dakle, uspostavlja se linearna
zavisnost nagiba ija vrednost predstavlja konstantu C, dok se vrednost konstante B odreuje
iz odseka te linearne zavisnosti. Na ovaj nain se dobijaju sledee vrednosti: B = 0,825; C =
0,234.
69
Slika 2.47. Eksperimentalni podaci prikazani korelacijom (2.42)
Odnosno, jednaina (2.42), poprima formu:
(2.43)
koja je vrlo slina korelaciji (2.28) i koja daje srednje odstupanje od 13,19%.
Meutim, da bi se jo preciznije korelisao fenomen prenosa toplote u pakovanim
slojevima, potrebno je uzeti u obzir i termofizike osobine sloja, koje su, kao to se zna,
zavisne od temperature, kao i njegovu poroznost, koja bitno odreuje strujnu situaciju u sloju,
a samim tim i stepen prenosa toplote:
Nus = f (Pr, Re, , (Ds/dp))
Korelacija ovog oblika, koja najbolje reprezentuje eksperimentalne rezultate iz ovog
rada je:
(2.44)
koja ima srednje odstupanje od 12,96 % (Slika 2.48.).
70
Slika 2.48. Zavisnosti ekperimentalnih rezultata za Nus i izraunatih vrednosti Nus
na osnovu korelacije (2.53)
71
3. PRENOS KOLIINE KRETANJA U PAKOVANOM SLOJU GAS-VRSTA
FAZA NA POVIENIM TEMPERATURAMA
3.1. Osnove prenosa koliine kretanja u pskovanom sloju i analiza dosadanjih

istraivanja
Pri strujanju fluida kroz pakovan sloj, sama porozna sredina sloja slui za poveanje
dodirne povrine izmeu pojedinih faza.
Generalno, postoje dva koncepta analize ovakvog strujanja. Jedan pristup je tretiranje
strujanja fluida kroz pakovan sloj kao strujanje fluida kroz cev, dok se, po drugom pristupu,
pakovan sloj moe smatrati kao skup opstrujavanih obejakata.
Prvi pristup, poznat kao kapilarni model, je ee zastupljen u literaturi i smatra se
primenljivim u sluajevima kada je poroznost sloja uniformna po samoj zapremini sloja i
ima vrednost manju od 0,6 (Dullien, 1992; Liu and Masliyah, 1996; Puncochar and Draho,
2000). Ako posmatramo jednodimenziono proticanje fluida kroz pakovan sloj, fluid struji
kroz itavu mreu meusobno povezanih kanala koji se razlikuju kako po poprenom
preseku tako i po pravcu; pored toga svaki kanal po svojoj duini menja povrinu
poprenog preseka tj. naizmenino se iri i suava. Usled promena poprenog preseka
kanala dolazi do naizmeninog ubrzavanja i usporavanja struje fluida, to u krajnjoj liniji
vodi gubitku njegove kinetike energije. Sa druge strane, postoje i gubici energije usled
podunog trenja. Dakle, prenoenje koliine kretanja sa fluida na vrste estice u
pakovanom sloju je sloena pojava koja uzrokuje gubitke energije na poduno trenje i otpor
usled oblika sa jedne strane, i gubitke kinetike energije sa druge strane, to sve ukupno
rezultuje padom pritiska kroz pakovani sloj.
Gubici usled trenja (viskozni gubici) su karakterisani linearnom zavisnou od
brzine proticanja fluida, dok su gubici kinetike energije (inercioni gubici) karakterisani
kvadratnom zavisnou (Forchheimer effect):
(3.1)
72
Ova aditivna zavisnost, u stvari, predstavlja aproksimaciju, ali, generalno posmatrano,
daje rezultate zadovoljavajue tanosti. Jedan od iroko rasprostranjenih oblika gornje
jednaine je opteg oblika (Ergun (1952):
(3.2)
Sa ciljem da proveri funkcionalnu zavisnost korelacije od poroznosti sloja, Ergun
(1952) je varirao gustinu pakovanja sloja sastavljenog od pojedinih materijala, kako bi
verifikovao lanove (1-)2/3 i (1-)/3. Napomenimo da mala promena poroznosti sloja ima
veliki efekat na pad pritiska u sloju, to predskazivanje vrednosti pada pritiska, kao i
reprodukovanje istih, nakon to se izvri prepakivanje estica u sloju, ini tekim. Uprkos
svim potekoama, Ergun je odredio vrednosti konstante u viskoznom lanu (esto nazvana
kao Blake-Kozeny-Carman konstata), a=150, i vrednost konstante u inercionom lanu (esto
nazvana Burke-Plummer konstanta), b=1,75.
Jednaina (3.2) se moe iskazati i u bezdimenzionoj formi, u funkciji modifikovanog
Re broja i Gallileo (Ga) broja (Niven (2002):
(3.3)
gde je Rep=(dpU0)/(1-), a Ga=(2g(dp))3/(1-)3.
Analogno zakonu Darcy-Weisbach-a za strujanje kroz cevni vod prenika D i
duine L:
(3.4)
Modifikovani koeficijent trenja (fp), baziran na Ergunovoj jednaini je:
(3.5)
tako da je, na osnovu jednaina (3.2 i 3.5), Ergunova jednaina za modifikovani koeficijent
trenja:
73
(3.6)
Autor ove korelacije je pokazao da ona dobro predskazuje eksprimentalne podatke
pakovanja u sloju oblika sfere, cilindra i usitnjenih estica u irokom opsegu brzina fluida.
Danas je opteprihvaeno miljenje da se semi-empirijskim modelima, kao to je
Ergunov, sa zadovoljavajuom tanou mogu predskazivati vrednosti pada pritiska u
pakovanom sloju. Meutim, ovo je tano samo kada se radi o beskonanom akovanom sloju
estica iji se oblik ne razlikuje mnogo od sfere, obzirom da su ekperimenti na osnovu kojih je
izvedena Ergunova jednaina sprovedeni sa monodsiperznim sferinim i nesferinim
esticama u opsegu 1Re'p2400. U novije vreme sprovedena su istraivanja sa ciljem da se
proiri primena Ergunove jednaine na polidisperzne sisteme, uzimajui u obzir raspodelu
veliine estica.
U tabeli 3.1. dat je pregled literaturnih korelacija za odreivanje koeficijenta trenja u
pakovanim slojevima .
Macdonald i sar. (1979) su izvrili proveru primenljivosti Ergunove jednaine i
predloili male promene u vrednostima konstanti a i b. Oni su predloili da vrednosti ovih
konstani budu a=180 i b=1,8-4,0. Dijapazon vrednosti konstane b je predloen da bi se
razliite vrednosti iz tog opsega koristile za razliite vrednosti hrapavosti estica, ali nije dat
kriterijum za to. Za glatke estice koristi se vrednost b=1,8. (tabela 3.1., jednaina (3.7)).
Bazirajui se na terorijskim razmatranjima, Gibilaro i sar.(1985) su predloili da se pad
pritiska u pakovanom sloju rauna uz pomo sledee korelacije:
(3.21)
Koeficijent trenja fluid-estice koji je baziran na ovoj jednaini, ima oblik:
(3.22)
tako da se kombinacijom jednaina (3.21) i (3.22) dobija:
74
(3.23)
' 2
Na osnovu izraza (3.22) i (3.23) sledi da je fp=f p /(1-).
Gibilaro i sar.(1985) su uoilida njihova korelacija reprezentuje ekperimentalne

podatke u laminarnom reimu jedanko dobro kao i Ergunova jednaina, ali je bolja kada su u
pitanju sistemi sa velikom poroznou, kao i pri velikim vrednostima Rep (Rep100), gde
Ergunova jednaina kontistentno daje vee vrednosti u odnosu na ekperimentalne podatke.
Montillet (2004) i Montilet i sar. (2007) su diskutovali razliite korelacije za
koeficijent trenja fluid-estice i formirali su svoju korelaciju. Ustanovili su da Ergunova
jednaina ne bi trebalo da se primenjuje za Rep500-600, iz razloga to u reimu razvijene
turbulencije pad pritiska nije proporcionalan kvadratu povrinske brzine fluida. Oni su
sugerisali da su najbolje korelacije one koje imaju oblik kao i korelacije koje su dali Rose
(1945) i Rose i Risk (1949), jednaine (3.9) i (3.10) u tabeli 3.1. Modifikovali su te jednaine
dodavanjem korelacionog faktora baziranog na poroznosti sloja i na odnosu prenika kolone i
prenika estica (jednaina 3.11 u Tabeli 3.1.). Odredili su opsege pojedinih parametara u
kojima je jednaina (3.11) primenljiva , 3,8Dc/dp40-50 i 10Rep2,3x103. Za Dc/dp50, a
lan koji opisuje efekat (Dc/dp)^0,2 bi trebalo da iznosi 2,2.
Hicks (1970) je takoe ispitivao primenjljivost Ergunove jednaine u opsegu velikih
vrednosti Rep broja i zakljuili da su vrednosti konstanti u Ergunovoj jednaini zavisne od Rep
broja i da ta jednaina ne bi tebalo da bude koriena u sluaju sfernih estica i vrednosti
Rep500. On je preporuio i svoju korelaciju (jednaina 3.13 u tabeli 3.1.).
Tallmage (1970) je takoe pokazao da je opseg vrednosti Rep broja u kojem je
Ergunova jednaina primenljiva 0,1Rep500. On je proirio ovaj opseg na 0,1Rep1x105,
tako to je modifikovao turbulentni lan Ergunove jednaine (1,75), tako da on bude u funkciji
Rep broja (jednaina 3.14 u tabeli 3.1.).
Lee i Ogawa (1994) su preporuili korelaciju koja ukljuuje poroznost sloja kao vaan
parametar (jednaina 3.15 u tabeli 3.1.). Pokazano je da njihova jednaina dobro reprezentuje
ekperimentalne podatke u oblastima velikih vrednosti Rep broja.
75
Tabela 3.1. Pregled literaturnih korelacija za koeficijent trenja u pakovanim slojevima
Referenca fp ili fp Jedn Rep opseg
Ergun 150
fp = + 1.75 (3.6) 1-2.4103
(1952) Re'p
Macdonald
(3.7)
et al. (1979) -
Gibilaro et
(3.8) -
al. (1985)
1000 60
Rose (1945) f p' = + + 12 (3.9)
Re p Re 0p.5 -
Rose and
(3.10)
Rizk (1949) -
0.2
1 - e Dc 1000 + 60 + 12
f p' = a
Montillet et e 3 d p Re p Re 0.5
p (3.11) 10-2.5103
al. (2004)
a=0.061 (<0.39), a=0.050 ((>.39); For 3.8Dc/dp
(Dc/dp)>50 term (Dc/dp)0.2=2.2 40-50
Kuerten, ref.
in Watanabe (3.12) 0.1-4103
(1989)
Hicks (1970) (3.13)

500-6104
Tallmadge
(3.14) 0.1-105
(1970)
76
Tabela 3.1. Nastavak
Referenca fp ili fp Jedn. Rep opseg
Lee and Ogawa (3.15) 1-105

(1994)
A M
fp = + BM
Re'p -
(3.16a)
Cheng (2011)
(3.16b)
Eisfeld and
(3.17)
Schnitzlein (2001) 0.01-
1.76105
M by Eq.(15a),
-
Reichelt (1972) (3.18)
M by Eq.(15a),
Zhavoronkov et al.
165.3 A2 (3.19)
(1949) fp = + 1.2 B
Re 'p -
77
-
M by Eq.(15a)
Raichura (1999) (3.20)
Allen i sar. (2013) su napravili pregled upotrebe razliitih korelacija za sferina i

nesferina punjenja pakovanog sloja. Pokazali su da na vrednost pada pritiska znaajno utiu
oblik estica, nain pakovanja i njihova hrapavost.
Nemec i Levec (2005) su ispitivali jednofazno strujanje kroz pakovane slojeva sa
gustim i retkim pakovanjem, u opsegu vrednosti Rep=Rep/(1-) od 10 do 500. Zakljuili su da
Ergunova korelacija predstavlja dobru aproksimaciju u sluaju pakovanja sa sferinim
esticama, za oblast vrednosti Rep broja u kojoj su vrena merenja, dok u sluaju nesferinih
pakovanja, pri istim uslovima, daje manje vrednosti pada pritiska od izmerenih.
U radovima Zhavornokov i sar. (1949), Reichelt i sar. (1972), Raichura i sar. (1999),
Eisfeld i Schnitzlein (2001) i Cheng (2011) koriena je izvorna Ergunova korelacija za
koeficijent trenja estice-fluid, s tom razlikom to koeficijenti u jednaini nemaju konstantne
vrednosti, nego predstavljaju razliite kompleksne funkcije poroznosti sloja, prenika kolone i
prenika estica sloja. Eisfeld i Schnitzlein (2001) su korigovali Ergunovu jednainu tako to
su ukljuili efekte zida na vrednosti koeficijenta trenja, analizom podataka iz mnogih ranijih
istraivanja. Zakljuili su da efekat zida zavisi od Re broja. U oblastima malih vrednosti Re
broja, pad pritiska u pakovanom sloju raste kao posledica efekata zida, dok pri velikim
vrednostima Re broja pad pritiska se smanjuje. Pomenute korelacije su date u tabeli 3.1.
(jednaine 3.17).
78
3.2. Eksperimentalna ispitivanja prenosa koliine kretanja u pakovanom sloju
Za eksperimentalna merenja koriene su dve kolone. Kolona sainjena od

pleksiglasa, prenika 62 mm i visine 300 mm je koriena kada su eksperimenti vreni na
sobnoj temperaturi, dok je druga kolona, koja je bila termiki izolovana, koriena kako za
merenja na sobnoj temperaturi, tako i za merenja na povienim temperaturama.
Na slici 3.1. je dat ematski prikaz eksperimentalnog sistema u sluaju termiki
izolovane kolone.
Slika 3.1. Eksperimentalni sistem za merenje pada pritiska u koloni sa pakovanim

slojem
79
Kolona sa pakovanim slojem (d), obloena termikom izolacijom (g), prenika 119
mm i visine 300 mm, opremljena je distributorom i distribucionom sekcijom (e) kako bi se
osigurao uniforman tok gasa kroz sloj. Uzlazni tok gasa je obezbeen upotrebom
kompresora. Vazduh je, pre ulaska u kolonu, proticao kroz rotametar (b) i elektrini greja
(c). Zagrejani vazduh je strujao kroz kolonu dovoljno dugo vremena kako bi se uspostavila
stabilna vrednost temeperature sloja, koja je regulisana odgovarajuim TIC sistemom.
Merena je temperatura na vrhu i dnu kolone. Razlike vrednosti tih temperatura, tokom svih
ekperimenata, nisu bile vee od 5oC, na osnovu ega su zanemarene temperaturne promene
po visini kolone. Za srednje vrednosti temperature vrha i dna kolone raunate su vrednosti
termofizikih parametara vazduha (viskozitet i gustina). Pad pritiska u koloni meren je
upotrebom vodenog manometra (f), iji su krajevi instalirani na rastojanju od 200 mm.
Merenja su vrena sa esticama razliitih prenika, pri razliitim brzinama vazduha i
razliitim temperaturama u sloju. Korieno je sedam vrsta monodisperznih staklenih
estica. Izvreno je ukupno 24 eksperimenta, tokom kojih je prikupljeno 1274
eksperimentalna podatka. Vrednosti Rep broja su se kretale u intervalu 2,2502,6. Brzine
proticanja vazduha su bile ispod minimalne brzine fluidizacije, u intervalu vrednosti od
0,03 Umf 0,94 Umf.
Tabela 3.2. Osobine estica i opsezi vrednosti eksperimentalnih parametara
dp Dc p Tg U
3 o
mm mm kg/m C m/s
0.574 62 2679 20 0.3574-0.3829 0.0548-0.2333
1.039 62 2809 20 0.4001-0.4206 0.0286-0.5238
1.227 119 2661 20, 100, 200, 250, 300, 350 0.3759-0.4011 0.0278-0.7833
2.048 119 2515 20, 100, 200, 250, 300, 350 0.3634-0.4238 0.0276-0.9934
2.965 119 2533 20, 100, 200, 250, 300, 350 0.3742-0.4224 0.0461-0.9832
3.910 62 2555 20 0.3756-0.4265 0.0920-0.9793
4.908 62 2555 20 0.3846-0.4303 0.1104-0.8709
Opseg vrednosti odnosa prenika kolone i prenika estica je bio 12,6 108,1.
Karakteristike estica i vrednosti eksperimentalnih parametara su date u tabeli 3.2. U svim
80
sprovedenim proraunima zanemaren je uticaj dilatacije stakla na povienim
temperaturama, s obzirom da je promena zapremine stakla na temperaturi od 300oC svega
1%.
3.2.2. Analiza uticaja odnosa prenika kolone i prenika esticapakovanog sloja na
eksperimentalne rezultate
Na Slici 3.2. prikazana je zavisnost vrednosti koeficijenta trenja gas-estice od

vrednosti odnosa prenika kolone i prenika estica, odreena na osnovu korelacije
Reichelta (1972):
(3.24)
Slika 3.2. Zavisnost fp od odnosa Dc/dp, izraunato na osnovu korelacije (3.18)
81
Ova zavisnost pokazuje da vrednost parametra Dc/dp opada sa poveanjem vrednosti Re'p,
kao i da uticaj tog parametra na vrednost koeficijenta trenja postaje zanemarljiva za
Dc/dp10.
Opseg vrednosti odnosa prenika kolone i prenika estica je 12,6 108,1, dok se
vrednosti Re'p kree u opsegu 1,86 177,70. Imajui ove parametre u vidu, moe se
zakljuiti da odnos prenika kolone i prenika estice nema uticaja na dobijene
eksperimentalne rezultate.
3.3.Rezultati ispitivanja prenosa koliine kretanja u pakovanom sloju i diskusija
3.3.1. Uticaj veliine estica sloja na prenos koliine kretanja u pakovanom sloju
Rezultati ispitivanja prenosa koliine kretanja u pakovanim slojevima dati su u

obliku zavisnosti pada pritiska kroz sloj od povrinske brzine gasa, za razliite prenike
estica sloja, kako na sobnoj, tako i na povienim temperaturama u sloju (slike 3.3., 3.4. i
3.5.). Na dijagramima je prikazana i Ergunova korelacija (jednaina 3.2).
Slika 3.3. Zavisnost pada pritiska od povrinske brzine gasa za sva punjenja na
20 o C
82
Na svim temperaturama sloja i pri svim veliinama estica u sloju, pad pritiska kroz
sloj raste sa porastom brzine proticanja gasa. Takoe, pri konstantnoj brzini gasa, pad
pritiska u sloju raste sa smanjenjem veliine estica sloja.
Ergunova korelacija odlino reprezentuje rezultate dobijene na sobnoj temperaturi,
dok na povienim temperaturam postoji odstupanje izraunatih od izmerenih vrednosti.
Zato odstupanje je uoljivije kod sitnijih estica i smanjuje se sa poveanjem veliine
estica u sloju.
100 o C
83
150 o C
3.3.2. Uticaj poroznosti pakovanog sloja na prenos koliine kretanja
U sluaju estica prenika 0,5 mm izvrena su merenja pada pritiska kroz pakovane
slojeve razliitih poroznosti (slika 3.6.). U sva tri sluaja u pitanju su gusto pakovani
slojevi, u kojima se vrednost poroznosti kretala u opsegu 0,330,38. Sa smanjenjem
poroznosti sloja, raste vrednost pada pritiska, iz razloga to se kanali sloja suavaju, ime
se udeo gubitaka usled trenja poveava.
U sluaju poroznosti sloja od 0,383 Ergunova jednaina pokazuje daje odlino
slaganje sa izmerenim vrednostima, dok u sluaju manjih vrednosti poroznosti (0,36 i 0,33)
izraunate vrednosti su vee od izmerenih, a razlika izmeu izraunatih i izmerenih
vrednosti je vea u sluaju manje poroznosti sloja.
84
Slika 3.6. Zavisnost pada pritiska od povrinske brzine gasa za estice prenika 0.5
mm, na sobnoj temperaturi, pri razliitim poroznostima sloja
Na slici 3.7. dato je poreenje vrednosti pada pritiska u sluaju normalnog
pakovanja estica (poroznost je 0,387) i retkog pakovanja (poroznost je 0,421). Pad pritiska
je, naravno, vei u sluaju manje poroznosti, meutim u sluaju normalnog pakovanja u
sloju Ergunova jednaina pokazuje dosta dobro slaganje sa izmerenim vrednostima, iako su
tako izraunate vrednosti neto vee od izmerenih, dok u sluaju ree pakovanog sloja
Ergunova jednaina pokazuje veliko neslaganje i daje manje vrednosti pada pritiska od
izmerenih. Sline tendencije su prisutne i sluaju pakovanog sloja sa esticama prenika 1,2
mm (slika 3.8.).
85
Slika 3.7. Zavisnost pada pritiska od povrinske brzine gasa za estice prenika 1 mm,
na sobnoj temperaturi, pri razliitim poroznostima sloja
Slika 3.8. Zavisnost pada pritiska od povrinske brzine gasa za estice prenika 1,2 mm,
na sobnoj temperaturi, pri razliitim poroznostima sloja
86
3.3.3. Uticaj temperature pakovanog sloja na prenos koliine kretanja
Slika 3.9. Zavisnost koeficijenta trenja fluid-estice od modifikovanog

Rep broja na sobnoj temperaturi i na povienim temperaturama
Za etiri vrste estica (prenika 0,926 mm, 1,20 mm, 1,94 mm i 2,98 mm) meren je
pad pritiska na sobnoj temperaturi i na povienim temperaturama, vrednosti od 110 oC do
350 oC (slika 3.9.). Ukoliko se posmatra zavisnost modifikovanog koeficijenta trenja od
87
modifikovanog Rep broja, moe se uoiti da postoji odreen uticaj temperature na izmerene
vrednosti fp u sluaju estica prenika 0,92 mm i 2,98 mm, dok u sluaju krupnijih estica
sloja, prenika 1,94 mm i 2,98 mm, taj uticaj postaje mnogo manje zastupljen. Pri sobnoj
temperaturi (20 oC), vrednosti koeficijenta trenja su najvee i smanjuju se sa poveanjem
temperature. Razlika izmeu vrednosti koeficijenta trenja pri razliitim temperaturama se
smanjuje kako se poveava vrednost prenika estica sloja. Najvee razlike su uoene u
sluaju vrednosti temperature od 20 oC i 110 oC, dok dalji porast temperature ima manji
efekat na izmerene vrednosti fp.
3.3.4. Korelisanje parametara prenosa koliine kretanja u pakovanom sloju
Poreenje eksperimentalnih rezultata i vrednosti dobijenih upotrebom literaturnih

korelacija datih u tabeli 3.1., moe se videti na slici 3.10. U analizu nije ukljuena
korelacija (3.13), koja je primenljiva za vrednosti Rep broja vee od 500. Srednja devijacija
izmerenih i izraunatih vrednosti je raunata na osnovu:
1 N ( DP / H )calc - ( DP / H )exp
s=
N

1 ( DP / H )exp
(3.25)
gde je N broj taaka, a (P/H)calc i (P/H)exp predstavljaju izraunatu i izmerenu vrednost

gradijenta pritiska. Srednja standardna devijacija je raunata za sve podatke, ali, takoe i
odvojeno za podatke izmerene na sobnoj temperaturi (20 oC) i podataka merenih na povienim
temperaturama (110 350 oC), to je dato u tabeli 3.3..
Sa slike 3.10. i iz tabele 3.3. moe se videti da je najbolje slaganje izraunatih i
izmerenih vrednosti u sluaju korelacije Rose i Risk (1949), sa srednjim standardnim
odstupanjem od 17,22%. Zanimljivi je primetiti da ova jednaina bolje korelie podatke
dobijene na povienim temperaturama (srednje odstupanje je 16,15%) nego podatke
dobijene na sobnoj temperaturi (srednje odstupanje je 23,24%). Korelacije Erguna (1952),
Gibilaroa (1985) i Tallmadgea (1970) daju sline rezultate to se tie korelisanja naih
eksperimentalnih podataka (srednja devijacija u sluaju ovih korealcija je 22,63%, 25,87% i
28,85%, respektivno). Najbolje rezultate u korelisanju vrednosti gradijenta pritiska n a
sobnoj temperaturi daje Ergunova korelacija (srednja standardna devijacija 9,25%).
88
Slika 3.10. Poreenje izmerenih vrednosti gradijenta pritiska i izraunatih vrednosti
gardijenta pritiska na osnovu razliitih literaturnih korelacija
89
Zapaanje koje su dali Gibilari i sar. (1985), a koje kae da njihova korelacija u
reimima malih vrednosti Rep broja reprezentuje ekperimentalne podatke jednako dobro
kao i Ergunova korealcija, se potvruju i u sluaju naih podataka, obzirom da su vrednosti
Rep broja u sluaju eksperimenata u ovom radu u intervalu 1,1 - 110,2. Dobro slaganje
eksperimentalnih podataka u ovom radu sa podacima izraunatim uz pomo korelacije
Tallmadgea (1970) takoe ima smisla, imajui u vidu injenicu da je ovaj autor uneo male
izmene u Ergunovu korelaciju, tanije modifokovao je samo turbulentni lan te korelacije.
Sve ove korelacije daju mnogo bolje rezultate ukoliko se koriste za izraunavanje podataka
na sobnoj temperaturi. Mogui razlog lei u injenici da su verovatno ove korelacije i
nastale analizom podataka dobijenih na sobnoj temperaturi.
U sluaju ostalih, ovde navedenih, korelacija, prisutna su vea odstupanja izmeu
izmerenih i izraunatih vrednosti, ali i tada su odstupanja u sluaju podataka dobijenih na
sobnoj temperaturi znatno razliita (manja) u odnosu na odstupanja podataka dobijenih na
povienim temperaturama. Vrednost srednje standardne devijacije podataka dobijenih na
povienim temperaturama, u sluaju jednaina Rosea (1945) i Lee i Ogawa (1994) su vie
nego dva puta vea nego odstupanja podataka koji se odnose na sobnu temperaturu.
Za ogranieni broj eksperimentalnih podataka na povienim temperaturama,

dobijemih u ovom radu, uinjen je pokuaj njihovog korelisanja modifikovanom
Ergunovom jednainom oblika:
(3.26)
gde je n eksponent koji zavisi od prenika estica u pakovanom sloju. Ovakva forma jednaine
je izabrana obzirom na injenicu da je uticaj temperature na vrednost koeficijenta trenja vei u
sluaju estica manjih prenika (slika 3.9.).
90
Tabela 3.3. Odstoanje ekperimentalnih podataka za gradijent pritiska
od izraunatih podataka za gradijent pritiska razliitim literaturnim
korelacijama
(%), (%), (%),
Referenca
svi podaci Tg=20 oC Tg=110-350 oC
Ergun (1952)] 22.63 9.25 24.65
Macdonald i sar.. (1979) 36.23 22.27 38.30
Gibilaro et al. (1985) 25.87 17.30 27.08
Montillet et al. (2004) 85.55 64.82 89.00
Rose (1949) 49.79 12.54 55.72
Rose and Rizk (1949) 17.22 23.24 16.15
Kuerten, ref. u Watanable (1989) 78.52 72.95 79.21
Tallmadge (1970) 28.85 15.83 30.80
Lee and Ogawa (1994) 34.93 13.59 38.19
Ovo se moe objasniti injenicom da je na povienim temperaturama uticaj viskoznog

lana u ergunovoj jednaini znaajniji. Ukoliko eksperimentalne podatke koreliemo za T=20
o
C koristei jednainu (3.26), dobija se n=1, to pokazuje da originalna forma Ergunove
jednaine daje zadovoljavajue rezultate ma sobnoj temperaturi. Vrednosti koeficijenta n u
jednaini (3.26), dobijene korelisanjem eksperimentalnih podataka na povienim
temperaturama (T100 oC), su dati u Tabeli 3.4.
Tabela 3.4. Vrednosti eksponenta n u jednaini (3.26) za T
100oC
dp (mm) n
0.926 1.2
1.20 1.1
1.94 1.0
2.98 0.95
91
Na slici 3.11. prikazana je zavisnost eksponenta n iz korealcije (3.26) od prenika
estice sloja. Vidi se da se ta zavisnost moe predstaviti jednainom kvadratnog oblika, sa
korelacionim koeficijentom od 0,9837:
(3.27)
Meutim, kako bi se dobila pouzdana korelacija, svakako su neophodna dodatna
eksperimentalna ispitivanja koja bi obuhvatila irok opseg vrednosti prenika estica sloja.
Slika 3.11. Korelisanje eksponenta n iz jednaine (3.26) u odnosu na prenik sferine

estice
Slika 3.12. Poreenje eksperimentalnih podataka sa predloenom koralacijom

jednaine (3.26) i (3.27)
92
Rezultati dobijeni predloenom korelacijom (jednaine (3.26) i (3.27) su prikazani
na slici 3.13. Moe se videti da korelacija daje vrlo dobre rezultate, gde je vrednost
srednjeg standardnog odstupanja 7,68%.
Drugi mogui oblik korelisanja podataka vezanih za prenos koliine kretanja u
pakovanom sloju je zavisnost oblika fp=f(Re'p). Poreenje literaturnih korelacija navedenih
u tabeli 3.1. je dato na slici 3.13. Poto neke od korelacija zahtevaju poznavanje vrednosti
poroznosti sloja i odnosa prenika sloja i prenika estica u sloju, za svrhu poreenja
prikazanog na Slici 3.13., izabrane su sledee vrednosti: =0,4 i Dc/dp=50. Kao to se vidi,
razliite korelacije pokazuju relativno veliko rasipanje vrednosti koeficijenta trenja,
posebno pri velikim vrednostima Rep.
Slika 3.13. Poreenje razliitih literaturnih korelacija za fp u pakovanom sloju sa

sferinim esticama, =0,4 i Dc/dp=50
Svi eksperimentalni rezultati su prikazani na slikama 3.15. i 3.16., zajedno sa

korelacijama iju primenljivost smo testirali upravo na naem skupu eksperimentalnih
podataka. Slika 3.14. pokazuje slaganje eksperimentalnih podataka sa jednainom Erguna
(1952), dok Slika 3.15. prikazuje ostale koriene korelacije (Slika 3.15A. Reichert
93
(1972), Eisfeld i Schnitzlein (2001), Zhavoronkov (1949), Talmadge (1970), Bibalaro i sar.
(1985), Macdonald i sar. (1979) i Cheng (2011); Slika 3.16.B Lee i Ogawa (1994), Rose i
Risk (1949), Rose (1945), Montillet i sar. (1979), Raichura (1999) i Kuerten (1989)).
Slika 3.14. Zavisnost fp od Re'p na sobnoj temperaturi i na povienim

temperaturama, svi ekpsperimantalni podaci
One korelacije koje ne pokazuju direktnu zavisnost od poroznosti sloja, kao i

korelacije u kojima su promene izazvane promenom poroznosti sloja vrlo male, su
prikazane linijama, dok one korelacije koje direktno zavise od poroznosti sloja su prikazane
kao take, izraunate za iste uslove koji su vaili za ekperimentalno dobijene podatke. Dati
su rezultati za sedam vrsta sferinih estica, razliitih prenika, U sluaju tri prenika
estica, eksperimenti su sprovedeni kako na sobnoj temperaturi (20 oC), tako i na
povienim temperaturama (100 350 oC).
94
Slika 3.15. Ekperimentalni i korelisani podaci za fp=f(Rep), svi podaci
Kao to se vidi sa slika 3.14. i . 3.15., na osnovu dobijenih rezultata, ukoliko je

potrebno da jedna korelacija predskazuje vrednosti koeficijenta trenja fluid-estice, kako na
sobnoj temperarturi, tako i na povienim temperaturama, onda se za tu svrhu moe uzeti
korelacija Erguna (1952). Navedeni zakljuak se odnosi na opseg vrednosti Rep broja
Rep500.
Dakle, injenica je da jednaina Erguna (1955) nije idealna ali je svobuhvatno
odovoljno tana. Meutim, ukoliko se vre dodatne analize promene koeficijenta trenja
flud-estice pri povienim temperaturama, neophodno je pristupiti direktnim
eksperimentalnim merenjima i korekciji Ergun-ove jednaine.
95
4. ANALOGIJA PRENOSA KOLIINE KRETANJA, TOPLOTE I MASE U
PAKOVANOM SLOJU GAS VRSTA FAZA
Analogijom prenosa koliine kretanja, toplote i mase u pakovanim slojevima bavio

se mali broja autora (Bokovi-Vragolovi, 2002). Postoje autori koji su se u istom radu
bavili ispitivanjem i analizom prenosa koliine kretanja i mase ali ne zalazei u njihovu
meusobnu vezu (Kumar i Upadhyay, 1981). Uspostavljanje odgovarajue analogije
znailo bi praktino da podatak za pad pritiska u jednom pakovanom sloju bude dovoljan i
za definisanje drugih veoma vanih veliina kao to su koeficijenti prelaza mase i toplote.
Jedan od retkih izuzetaka je rad Chu-a sa sar. (1953) koji koeficijent prenosa mase u
pakovanim slojevima poredi sa koeficijentom trenja u pakovanom sloju, definisanim po
uzoru na koeficijent trenja za sa strujanje kroz cev, prilagoenom za pakovane slojeve:
H U 2 1-e
Dp = 4 f ps r 3 (4.1)
dp 2 e
Koeficijent trenja je ovako definisan, veliina koja se za dva puta razlikuje od

modifikovanog koeficijenta trenja. Treba dodati da su ovi autori eksperimentalna
ispitivanja prenosa mase izvrili u pakovanim slojevima kroz koje struji gas ali da su
analizu rezultata na osnovu literaturnih podataka proirili i na strujanje tenosti kroz
pakovane slojeve. Takoe po ovim autorima jednaine koje su date u radu vae i za
fluidizovane slojeve, meutim provera ovih jednaina i ove analogije je veinom raena za
pakovane slojeve pa je rad naveden u ovom poglavlju. Konani oblik analogije izmeu
prenosa koliine kretanja i mase u pakovanim slojevima je, po ovim autorima:
f ps
jD = (4.1a)
10
to bi bilo isto kao i:
96
fp
jD = (4.1b)
20
Sen Gupta i Thodos (1962) su u svom radu dali rezultat ispitivanja analogije
prenosa mase i toplote u pakovanim slojevima kao:
jH
= 1,076 (4.2)
jD
odnosno pokazali su postojanje veoma bliske analogije (sa malim odstupanjima) izmeu
prenosa mase i toplote u pakovanim slojevima.
Po nekim literaturnim izvorima (Brodkey i Hershey, 1988) se na osnovu ranijih

ispitivanja izvodi zakljuak da u pakovanim slojevima postoji potpuna analogija prenosa
mase i toplote:
0,4548
jD = jH = Re-p0,4069 (4.3)
e
S obzirom da pakovani slojevi u zavisnosti od razliitih faktora mogu imati i

razliitu proznost pokazalo se da svi eksperimentalni podaci, dobijeni za prenos toplote,
dobro koreliu zavisnostima jHe od modifikovanog Reynolds-ovog broja. Takva zavisnost u
sluaju eksperimentalnih rezultata iz ovog rada je prikazana nas slici 4.1.
1.00
eksperime
nt
korelacija
jH
0.10
-0,3
Ovaj rad: p')
0.01
10 100
Rep'=Rep /(1-)
97
Slika 4.1. Korelisanje eksperimenalnih podataka za prenos toplote u pakovanom sloju
U ovom radu eksperimentalno nije ispitivan prenos mase u pakovanom sloju tako
da je za uspostavljanje analogije prenosa toplote i mase koriena literaturna korelacija
Petrovia i Thodos-a (1968). Dobijena analogija prenosa toplote i mase oblika:
j H e = j De (4.4)
prikazana je na slici 4.2.
1.00
jH = jD eksperiment
jH , jD
0.10
1968
0.01
10 100
Rep'=Rep /(1-)
Slika 4.2. Analogija prenosa toplote i mase u pakovanom sloju
Na slikama 3 i 4 prikazane su zavisnosti modifikovanog koeficijenta trenja, jH

faktora ili (jHe) od Reynolds-og ili modifikovanog Reznolds-ovog broja. Bez obzira na
prikazane zavisnost zakljuci koji se mogu doneti na osnovu ovih zavisnosti su identini. U
ispitivanom opsegu Reynolds-ovih brojeva znaajno veu vrednost imaju modifikovani
koeficijenti trenja od faktora prenosa toplote. Razlog za to je u injenici da na prenos
koliine kretanja, pored trenja koje postoji izmeu gasa i povrine estica u veoj meri
98
utiu efekti opstrujavanja, mesnih otpora, lokalnih turbulencija, promene kinetike energije
u kapilarama sloja i sl. Inicijalna postavka Chilton Colburn-ove analogije zasniva se na
analogijama prenosa koliine kretanja, toplote i mase samo ako na prenos koliine kretanja
utie iskljuivo trenje (npr. strujanje kroz cev). Strujanje kroz pakovani sloj je veoma
kompleksno i upravo se veliki broj faktora koji utiu na tzv. gubitke energije pri strujanju
fluda pokazuju preko vrenosti fp koeficijenta.
Interesantno je ipak primetiti da u opsegu eksperimentalnih ispitivanja u ovom radu

trend vrenosti jH ili (jHe) i fp su isti sa znaajno veim vrenostima modifikovanog
koeficijenta trenja. Njihova meusobna veza moe se izraziti analognim jednainama:
fp
jH = (4.5)
22
ili
fp
jH e = (4.6)
50
koje ostavljaju mogunost odreivanja makar okvirne vrednosti koeficijenata prelaza

toplote na osnovu vrednosti, literaturno bolje pokrivenog, modifikovanog koeficijenta
trenja.
99
100.00
jH = fp /22 jH, Exp

j H i fp fp, exp
fp eksp/22
10.00
1.00
0.10
1 10 100
Rep
Slika 4.3. Poreenje eksperimentalnih rezultata za faktor prenosa toplote i koeficijent

trenja u pakovanom sloju
100.00
korelacija
jHepsilon
fp, eksp
10.00
jH , fp 50
1.00
JH = fp /50
0.10
= 0,3( p')-0,3
0.01
1 10 100
Rep'=Rep /(1-)
Slika 4.4. Analogija prenosa koliine kretanja i toplote u pakovanom sloju
100
Treba napomenuti da je opseg Rep broja korien u eksperimentima za odreivanje
koeficijenta trenja flud-estice bio mnogo vei od opsega Rep broja u eksperimentima za
odreivanje koeficijenta prenosa toplote (faktora prenosa toplote), gde je taj broj bio od 10
do 80. Na slici se vidi vaenje jednaine (4.6) upravo za taj opseg Rep broja, dok za manje
vrednosti Rep broja dolazi do velikog odstupanja jednaine (4.6) od eksperimentalnih
rezultata za koeficijent trenja flud-estice.
101
5. PRENOS TOPLOTE U FLUIDIZOVANOM SLOJU GAS-VRSTA FAZA
5.1.Osnove prenosa toplote u fluidizovanom sloju i analiza dosadanjih

istraivanja
Smatra se da je jedna od velikih prednosti fluidizovanih slojeva gas-vrsto mogunost

ostvarivanja velikog stepena prenosa toplote i ta karakteristika ove vrste kontaktora se
tradicionalno naglaava. Razlog je u tome to se estice intenzivno meaju, to je
indukovano kretanjem mehurova gasa, i to poseduju znatno vei toplotni kapacitet u
odnosu na gasovitu fazu. Usled velike povrine vrste faze, temperaturni gradijenti u sloju
su vrlo mali tako da se on praktino moe smatrati izotermnim. U literaturi se moe nai
podatak da je prenos toplote i vie nego deset puta intenzivniji u fluidizovanim slojevima,
kada je i protok radnog fludia vei, nego u pakovanim slojevima. Postoje i drugaiji
zaklljuci, ali, pri ovakvim poreenjima, svakako treba imati u vidu konkretne
karakteristike fluidizovanog sloja, kao to su vrsta estica, reim fludizacije i druge.
I ovde, kao i u sluaju pakovanih slojeva i uopte disperznih sistema, istraivai primenjuju
razliite pristupe. Poev od potpuno empirijskog pristupa, koji vodi uspostavljanju
bezdimenzionih korelacija, preko empirijskog pristupa voenog naunim principima, do
semi-empirijskog pristupa koji podrazumeva upotrebu fizikih mehanicistikih modela
potpomognutih pojedinim empirijski odreenim parametrima, pa do numerikog reavanja
osnovnih diferencijalnih jednaina kretanja i prenosa.
Generalno se mogu definisati dva osnovna vida prenosa toplote u fluidiizovanim slojevima,
prenos toplote izmeu inertne vrste faze i gasa koji struji kroz sloj i prenos toplote sloj
razmenjivaka povrina, bilo da su to velike razmenjivake povrine razliitih geometrija ili
uronjene estice. Konduktivni prenos toplote izmeu estica sloja, kao posledica njihove
kolizije, je praktino zanemarljiv.
Prenos toplote izmeu gasa i vste faze odvija se konvekcijom, koja predstavlja simultani
efekat molekulskog prenosa toplote (u laminarnom toplotnom graninom podsloju) i
kretanja paketa estica fluida tj, vrtloga, u turbulentnom toku, to vodi intezifikaciji
102
prenosa. Sa intenziviranjem turbulencije debljina graninog laminarnog podsloja se
smanjuje i vrednost koeficijenta prenosa toplote se poveava. Postoje mnogobrojne
korelacije koje opisuju ovaj vid prenosa toplote i koje se, najee, odnose na opsege
parametara za koje su eksperimentalno verifikovane. Jedna od fundamentalnih jednaina, i
u ovom sluaju, je korelacija Kunija i Levenspiela (1969):
(5.1)
Takoe, data je i korelacija od strane Gunna (1978):
(5.2)
Inae, ustaljena je praksa da se kao referentna korelacija za prenos toplote i u
fluidizovanim slojevima uzima korelacija Ranz-a i Marshall-a (1952), jednaina (2.19),
mada je jasno da ona predstavlja neadekvatno pojednostavljenje procesa u fluidizovanom
sloju.
Pod pojmom uronjena povrina se moe podrazumevati velika povrina za razmenu
toplotekoja je uronjena u fluidizovani sloj (cilindri, cevi, itd.) ili uronjena pojedinana
sfera, bilo da je fiksirana ili da se slobodno kree. Fenomeni prenosa toplote u ovim
sluajevima su slini i jako zavise od toga da li je sloj sainjen od krupnijih ili sitnijih
estica. Kriva zavisnosti vrednosti koeficijenta prenosa toplote od brzine gasa ima svoj
karakteristian izgled, upravo u zavisnosti od toga kakva je vsrta faza u fluidizacionom
sistema. Uoljiva je pojava maksimuma na toj zavisnosti (slika 5.1.).
Slika 5.1. Karakteristian izgled krive zavisnosti koeficiejenta prenosa toplote od brzine
gasa (eksperimentalni podaci se odnose na sistem vazduh - staklene estie, objavljeno u
Molerus i sar., 1995)
103
Prva tumaenja mehanizama prenosa toplote izmeu fluidizovanog sloja i uronjene
povrine zasnovana su na fizikim modelima opisima, i mogu se, u principu, podeliti u tri
grupe.
Prva grupa modela Model filma (Limiting Laminar Layer Model ), (Dow i Jakob,
1951; Levenspiel i Walton, 1954) pretpostavlja da je vei deo fluidizovanog sloja
izoterman i ne prua otpor prenosu toplote, a glavni otpor lei u filmu fluida u blizini
povrine za razmenu toplote. Dakle, glavni vid prenosa toplote je provoenje kroz gasni
film oko povrine za razmenu toplote, posle ega se odvija konvektivni prenos, u masi gasa
kroz sloj. estice u sloju se kreu vertikalno i paralelno uronjenoj povrini, pri emu utiu
na stanjivanje gasnog filma ime se objanjava vea vrednost koeficijenta prelaza toplote
kod fluidizovanog sloja u odnosu na pakovani sloj. Sa poveanjem brzine gasa estice sloja
(pogotovo sitnije) se intenzivnije kreu, ali ih ima manje (smanjuje se poroznost sloja),
ime se objanjava postojanje maksimuma na krivoj zavisnosti koeficijenta prenosa toplote
od brzine gasa. Generalno, ovi modeli su primenljivi u sluaju fluidizovanih slojeva sa
krupnim esticama.
Modeli druge grupe posmatraju sloj mikroskopski, odnosno pokuavaju da odrede stepen
prenosa toplote izmeu uronjene povrine i individualnih estica sloja, na osnovu
pretpostavke da izolovana estica sloja kontaktira sa uronjenim objektom tokom odreenog
vremena, kada se toplota prenosi nestacionarnom kondukcijom (Botterill i Williams, 1963).
Ovaj model se zasniva na reavanju jednaine za provoenje toplote i daje pouzdane
rezultate jedino u sluaju kratkih vremena zadravanja estica na uronjenoj povrini, kada
se temperaturni gradijent ne prostire dalje od prvog sloja estica u okolini uronjenog
objekta. Kako bi se popravilo slaganje podataka dobijenih modelom i eksperimentalnih
podataka, uveden je gasni film izmeu uronjene povrine i prvog sloja estica. Kasnije su
izvrene dopune ovog modela i eliminisana je upotreba filma gasa.
Treu grupu modela ine modeli koji kao glavni vid prenosa toplote u fluidizovanom sloju
istiu prenos toplote paketima estica - Model paketa emulzije (Emulsion Packet Model)).
Pretpostavljaju da se u bilo kom momentu odvija nestacionarni prenos toplote kroz sloj. U
blizini razmenjivake povrine nalaze se mehurovi gasa i emulzioni paketi (paketi estica)
koji se posmatraju kao homogena sredina, sa uniformnim termofizikim osobinama koje su
104
identine osobinama emulzije u stanju minimalne fluidizacije. Paketi se pripijaju uz
povrinu, razmenjuju sa njom toplotu i bivaju odvojeni od nje dejstvom dolazeih
mehurova. Model koji su postavili Mickley i Fairbanks (1955), daje sledei izraz za
izraunavanje koeficijenta prenosa toplote paketima estica sloja:
(5.3)
gde se fluidizovani sloj posmatra kao medijum sa uniformnim termikim osobinama
(efektivna toplotna provodljivost i toplotni kapacitet). Ovaj izraz sugerie da e trenutni
stepen prenosa toplote biti veoma veliki pri prvom kontaktu paketa estica sa
razmenjivakom povrinom. Prednost ovog modela je njegova jednostavnost i prihvatljivo
slaganje sa eksperimentalnim podacima u sluaju velikih vremena zadravanja paketa
estica na uronjenoj povrini. Na slici 5.2. je dat ematski prikaz modela emulzionih paketa
Slika 5.2. ematski prikaz modela Mickley i Fairbanks (1955)

Meutim, kako pretpostavka da se u bilo kom momentu odvija nestacionarni prenos toplote
kroz sloj nije tana u neposrednoj blizini povrine za razmenu toplote, usled ega daje
nerealno velike vrednosti koeficijenta prenosa toplote pri kratkim vremenima zadravanja
paketa estica, kada se prostiranje toplote svodi samo na prvi sloj estica u neposrednom
okruenju razmenjivake povrine, izvrena je dopuna modela od strane Baskakova (1964).
On je uveo otpor gasnog filma neposredno u blizini povrine za razmenu toplote, nezavisan
od vremena, kao dodatni termiki otpor kontakta izmeu paketa estica i uronjenog objekta
(slika 5.3.). Na taj nain je uraunata i pojava poveanja poroznosti sloja u blizini
razmenjivake povrine. Njegov izraz za debljinu filma gasa je:
(5.4)
105
Drugi autori (Zabrodsky,1967; Geldart, 1968) su eksperimentalno pokazali da na gasni
film presudni uticaj imaju termika provodnost gasa i prenik estica sloja. Oni su
predloili izraz za otpor gasnog filma:
(5.5)
Tako da je konaan izraz za odreivanje koeficijenta prenosa toplote paketima estica sloja:
(5.6)
Ovaj izraz sadri dva otpora prenosu toplote. Prvi lan predstavlja otpor provoenju
toplote kroz gasni film koji se formira izmeu estica fluidizovanog sloja i uronjene
povrine, koji je dat u funkciji toplotne provodljivosti gasa i prenika estica sloja, gde
odnos dp/m predstavlja debljinu tog filma gasa. U drugom lanu karakteristian parametar
je vreme kontakta izmeu estica sloja i uronjene povrine.
Slika 5.3. Kontakt estica fluidizovanog sloja i uronjene povrine

U okviru ovih modela maksimum na krivoj zavisnosti koeficijenta prenosa toplote od
brzine gasa objanjava se istovremenim poveanjem intenziteta smenjivanja paketa estica i
poveanjem broja mehurova oko razmenjivake povrine.
Baskakov (1973) je doao do zakljuka da sa smanjenjem vremena zadravanja estica na
povrini za razmenu toplote i poveanjem frekvencije kontakta estica-povrina dolazi do
poveanja vrednosti ovog koeficijenta prenosa toplote. Dalje, sa poveanjem temperature
sloja dolazi do poveanja toplotne provodljivosti gasa, usled ega se poveava prenos
106
toplote kroz gasni film. Veliina estica sloja utie na veliinu stepen kontakta vrsto-
vrsto i na debljinu gasnog filma, tako da je kod sitnijih estica vrednost ovog koeficijenta
prenosa toplote vea, obzirom da je u tom sluaju vreme kontakta paket etica
razmenjivaka povrina manje i da je manji otpor prenosu. Ovi modeli su primenljivi u
sluaju fluidizovanih slojeva sa sitnim esticama, koje su, usled postojanja mehurova, vrlo
pokretljive.
Dalje unapreenje u okviru ove grupe modela izvrili su Gabor (1970) i Gelperin i
Einstein (1971), dajui najoptiji fiziki model za prenos toplote uronjena povrina -
fluidizovani sloj - Particle Replacement Model (Model zamene estica) . Oni navode da se
prenos toplote sastoji iz paralelnih mehanizama prenosa, pretpostavljajui da se oko
razmenjivake povrine naizmenino smenjuju mehurovi i emulzija:
Prenos toplote kretanjem i dodirom paketa vrstih estica (konvekcija
esticama), pc
(5.7)
Prenos toplote gas estice, gc , koji ima dve komponenete:
Prenos toplote gasom u mehurovima, gb
Prenos toplote gasom u emulziji, ge
(5.8)
gde je fo vremenski udeo u kome je razmenjivaka povrina u kontaktu sa mehurovima
Prenos toplote zraenjem, rad (nema uticaja do T = 900 0).
Tako da je ukupni koeficijent prelaza toplote:
(5.9)
gde je
(5.10)
Dakle,
(5.11)
107
Za odreivanje autori koriste izraze Mickley i Fairbanks (1955) i Baskakova
(1964), dok su i zanemarivali, s obzirom da su analizirali slojeve sitnih estica.

U fluidizovanom sloju sitnih estica (na primer: dp 0,1 mm, grupa A po Geldartu, Ar tei
0) brzina fluida koja moe da se ostvari je mala, pa se konvektivni prenos toplote gasom
moe zanemariti u odnosu na konvektivni prenos esticama. U ovakvim sistemima
dinamika mehurova i kretanje estica koje oni izazivaju igraju znaajnu ulogu. Kontrolni
parametri procesa su vreme zadravanja estica na povrini za razmenu i koncentracija
estica u neposrednoj blizini te povrine. U ovim sistemima, meuestina brzina gasa je
manja od brzine mehurova, tako da ponaanje fluidizovanog sloja karakterie kao reim
brzih mehurova (bubbling). Ovo je, na primer, sluaj kod katalitikih reaktora sa
fluidizovanim slojem. Veina istraivaa je, u prvom periodu istraivanja ovih sistema,
pretpostavljala da se tri mehanizma mogu evaluirati nezavisno i akcenat je bio stavljen na
modelovanje i korelisanje konvektivnog prenosa toplote esticama. Doprinos gasne faze,
koji je bio od manjeg znaaja za istraivae, je evaluiran pretpostavljajui slinost sa nekim
drugim procesima. S jedne strane, ovaj doprinos je analiziran na osnovu eksperimenata
prenosa mase izmeu fluidizovanog sloja i uronjene povrine, to je pristup koji
podrazumeva da gasovita i vrsta faza meusobno ne razmenjuju toplotu i, prema tome,
nezavisne su (Baskakov i sar, 1973). S druge strane, doprinos prenosu toplote od strane
gasovite faze je izjednaavan sa stepenom prenosa toplote posmatranog sloja u stanju
minimalne fluidizacije (Xavier i Davidson, 1978, Denloye i Botterill, 1978).
S druge strane, u fluidizovanom sloju krupnih estica (na primer: dp 0,8 mm, grupa D po
Geldartu, Ar 106) meuestina brzina gasa je mnogo vea nego brzina mehurova i, kako
se brzina fluidizacije poveava, reim sporih mehurova prelazi u reim brzorastuih
mehurova i, konano, u turbulentni reim. Pokazano je da je u ovom reimu meanje vrste
faze slabo i da temperatura estica sutinski ostaje konstantna (Borodulya i sar., 1980). Ovo
je posledica injenice da sa poveanjem prenika estica dolazi do poveanja termikog
otpora izmeu uronjene povrine i prvog sloja estica u njenoj okolini. Konvekcija
esticama se moe aproksimirati stacionarnom kondukcijom, ali je ona mnogo manjeg
108
znaaja od konvekcije gasom. Karakteristian primer ovakvog procesa je sagorevanje uglja
u fluidizovanom sloju.
Emulziona faza u ovim modelima se tretira na dva naina, odnosno na dva naina se
opisuje njena fizika struktura u okolini razmenjivake povrine, tj. uronjenog objekta.
Prvo, kao pseudokontinulani medijum, koji ima termofizike parametre (srednji toplotni
kapacitet i efektivna toplotna provodljivost) konstantnih vrednosti. Drugo, kao
diskontinualni medijum, sastavljen od beskonanog broja uzastopnih slojeva estica, koji
meusobno razmenjuju toplotu kondukcijom kroz meuestine prostore koji su popunjeni
skoro nepokretnim gasom u bliskoj okolini taki kontakta estica meusobno, kao i
radijacijom, ukoliko postoje uslovi za to. Kljuna razlika izmeu ova dva pristupa je u
nainu izraunavanja toplotne provodljivosti. Kod pseudokontinualnog pristupa je, kao to
je ve reeno, vrednost toplotne provodljivosti jednaka u neposrednoj blizini razmenjivake
povrine i u masi sloja, a poto je ta vrednost znaajno manja od vrednosti toplotnog
kapaciteta estica sloja, promena temperature u toj zoni je brza. Diskontinualni pristup
podrazumeva da je u neposrednoj blizini razmenjivake povrine toplotna provodljivost
praktino jednaka toplotnoj provodljivost vrste faze, to ima za posledicu vee vrednosti
koeficijenta prenosa toplote nego u sluaju pseudokontinualnog pristupa. Logino, ova
razlika, koja moe biti i 30-42% dolazi do izraaja u oblasti graninog sloja %, (Mazza i
Barretto (1993).
U tabeli 5.1. je dat uporedni prikaz uticaja pojedinh parametara na prenos toplote na
uronjenu sferu u fluidizovanim slojevima sitnih i krupnih estica.
109
Tabela 5.1. Parametri prenosa toplote fluidizovani sloj uronjena sfera
Parametar Sloj sa sitnim esticama Sloj sa krupnim
(B klasa po Geldartu) esticama (D klasa po
Geldartu)
Minimalna brzina fluidizacije Manja Vea
Vreme zagrevanja estica Krae Due
Vreme zadravanja estica na Due Krae
razmenjivakoj povrini u
odnosu na vreme zagrevanja
estica
Debljina gasnog filma izmeu Manja Vea
estica sloja i izmeu estica
sloja i razmenjivake povrine
Limitirajui faktor za prenos Otpor kroz emulzionu Gasni film
toplote fazu
Prenos toplote uronjena Do odreene udaljenosti Samo izmeu uronjenog
povrina okolne estice od uronjene povrine objekta i prvog sloja
estica
Stacionarnost procesa prenosa Nestacionaran (izmeu Stacionaran (temperatura
toplote paketa estica i uronjene estica na povrini
povrine) uronjenog objeta je
jednaka tempearaturi
sloja)
Znaaj prenosa toplote Dominantan (kroz tanak Mali (kroz deblji film
esticama film gasa oko kontaktnih gasa)
taaka)
Znaaj prenosa toplote gasom Beznaajan Dominantan
110
Tabela 5.1.Nastavak
Efekat promene brzine gasa Veliki (jako utie na Vrlo mali (prenos toplote
vreme zadravanja relativno nezavisan od
paketa estica na vremena zadravanja)
uronjenoj povrini)
Efekat poveanja veliine Opada Raste
estica sloja na koeficijent
prenosa toplote
Znaaj fenomena mehuranja Mali (meuestina Veliki (turbulentno
brzina gasa je manja od proticanje gasa,
brzine mehurova) meuestina brzina gasa
je vea od brzine
mehurova)
Paralelno sa fizikim modelovanjem, jedan broj radova u ovoj oblasti se bavio postavkom
adekvatnog teorijskog modela.
Istinski fundamentalni model prenosa toplote izmeu uronjenog objekta i emulzione faze, u
njegovoj neposrednoj okolini, bi trebalo da modeluje prenos izmeu povrine i gasa i svih
estica sloja koje mogu imati uticaj na taj prenos. Dakle, model bi morao da uzme u obzir
ne samo estice na povrini uronjenog objekta, nego i estice koje su razdvojene od
uronjenog objekta filmom gasa, obzirom da statistika ispitivanja pakovanja estica
pokazuju da nisu sve estice u pojasu najbliem uronjenom objektu u dodiru sa njim, ve su
poreane u regularne oblike pakovanja, tako da je to, u sutini, sluajno ponaanje estica
sloja. Ovakvo ponaanje estica bi moralo da bude uzeto u obzir, kao i neke druge osobine,
kao to su rotacija i sl. Ovakav fundamentalni pristup nije praktian i zbog toga se
pribegava uvoenju aproksimacija. U sluaju da je veliina uronjenog objekta uporediva sa
veliinom estica sloja, moe se desiti da stepen prenosa toplote varira u nominalno
identinim eksperimentima. Meutim, ukoliko je uronjeni objekat krupniji od estica sloja,
stepen prenosa toplote postaje invarijantan, poto e vrlo veliki broj estica u okolini
uronjenog objekta rezultovati pakovanjem koje poseduje srednje osobine, posmatrano
111
statistiki. Sledi da se, u ovom sluaju, emulziona faza u blizini uronjenog objekta moe
aproksimirati jednofaznim medijumom sa promenljivim termikim osobinama.
Promenljivost ovih termikih osobina se moe odrediti:
Teorijski, usrednjavanjem termikih osobina individualnih vrstih estica
uronjenih u struju gasa;
Eksperimentalno, analizom podataka za promenu poroznosti sloja u blizini
razmenjivake povrine, na osnovu kojih se izraunavaju promene termikih
osobina.
Naravno, veliki broj istraivanja u ovoj obalsti rezultovalo je odreenim empirijskim
korelacijama, to se moe smatrati, pored teorijskog i fizikog modelovanja, treim
pravcem modelovanja. U tabeli 5.2. dat je pregled literaturnih korelacija za prenos toplote
fludizovani sloj uronjeni objekat.
112
Tabela 5.2. Pregled literaturnih korelacija za koeficijent prenosa toplote fluidizovani sloj uronjeni objekat
Referenca Jedn Komentar
Prenos fluidizovani sloj uronjena sfera
a max d p 30 Ar 2x105
Nu max = = 0,86 Ar 0 ,8
lf
, vazduh
Variggin i Martjuin (1969) (5.12)
lf
0, 6

a max
lvazduh , ostali gasovi
Pesak, silikat, silicijum
karbid, 200-800m,
a maxd p Tsl
0,82
fluidizacija vazduhom,
Numax = = 0,365 Ar
0, 22
Pillai (1976) lf 273 (5.13) uronjena sfera od bakra
prenika 6 mm,
pokretna
Pesak, 3mm, uronjena

a p , maxd p
= 0,843Ar 0,15 (5.14a) sfera od bronze,
lf prenika 30 mm,
Denloye i Botterill (1978)
korelacija originalno
(5.14b) postavljena za uronjeni
vertikalni cilindar
113
103 Ar 2x106
Rioss i Davidson (1982)

(5.15)
Tamarin i sar. (1982) (5.16) Uronjena sfera,
pokretna
1,4x103 Ar 4x103
2,3 da/dp 14
Uronjena zagrejana Al
-0,07
sfera, pokretna
a max d p rp
0, 2
dp
Palchenok i Tamarin (1983) Numax = = 0,41Ar 0,3 (5.17) 1,55x105 Ar 2,2x107
lf Ds rs
0,074 d/dp 1,21
0,44 p/k 2,07
1/ 3 1/ 6

1 / 3 C pp
rp
Numax = 0,28 Ar 0, 2
Pr (5.18a)
C r 20 Ar 2x104
pf f
Chen i Pei (1985)
(5.18b)
2x104 Ar 107
114
Nepokretna sfera: Staklo, alumina, 100-
Prins (1987) -0, 278 1000 m, uronjena
D
Nu max = 4,175 Ar fT s
m
d (5.19a) sfera od srebra i grafita
p
10 Ar 2x104
T
fT = 0,844 + 0,0756 sl 3 d/dp 200
273
0,128
D
m = 0,087 s
dp

Pokretna sfera:
-0, 257 (5.19b)
D
Numax = 3,359 Ar fT s
n
dp

0, 082
D
n = 0,105 s
d
p
(5.20a)
(5.20b)
Agarwal (1991)
(5.20c)
(5.20d)
115
(5.20e)
Pokretna uronjena sfera
Komatina (1992) (5.21)
(5.22a)
(5.22b)
Parmar i Hayhurst (2002)
(5.22c)
Slobodne uronjene
Scot i sar. (2009) (5.23a)
sfere prenika 2-6 mm
116
Prenos fluidizovani sloj uronjeni nesferini objekat
Uronjeni objekat -
4lmf r g C pgU mf lmf
1/ 2
Gabor (1970) a gc = + (5.23)
pl a cilindar
Baskakov i Suprum (1972) (5.24)
Denloye i Botterill (1978) Uronjeni objekat -

(5.25) cilindar
a pc =
1
(1 - e b ) (5.26a) Uronjeni objekat -
1 1 ipka
+ bakarna i
af ap
horizontalni bakarni
(5.26b) cilindar
Xavier i Davidson (1981)
4l r C (U - U mf )
1/ 2
(5.26c)
a p = mf mf ps
pl
ub
(1 - e b ) = (5.26d)
U - U mf + ub
117
Zakrivljene uronjene
(5.27a) povrine
(5.27b)
Ravne uronjene
povrine
Ganzha i sar. (1982)
Mathur i Saxena (1986) Nu = 5,95(1 - e ) 2 / 3 + 0,055 Ar 0,3 Re 0,2 Pr1/ 3 (5.28) Ar130.000
(1 - f b ) 0,664l g f b Pr 0,33
a gc = +
1
+
1 n 0 ,5
Mazza i Barreto (1988)
a wg (H 2
p + H r2 + H c2)0 ,5
(5.28a)
0, 5
3U mf + ub 3U mf
X +
L Lb
Uronjeni objekti
Borodulya i sar. (1991) (5.29)
velike razmenjivake
118
povrine
1,4x102Ar6,8x106
0,1dp4,0 mm
Uronjeni objekat -
(5.30) bakarni cilindar
estice sloja pesak
Visser i Valk (1993) 0,43;0,61;0,86; 1,20; i
1,55 mm
(5.31) 105Ar6,8x108
Molerus i sar. (1995)
119
Pillai (1976) je merio nestacionarni prenos toplote sa fluidizovanog sloja na uronjenu sferu,
pri emu je zakljuio da poloaj uronjene sfere u samom sloju nema uticaja na dobijene
vrednosti koeficijenta prenosa toplote, sem ukoliko nije locirana u blizini distributora ili
zidova kolone. Predloio je empirijsku korelaciju za izraunavanje maksimalnog
koeficijenta prenosa toplote (jednaina (5.13)).
U sluaju slojeva sa sitnim esticama zapaeno je da dolazi do naglog poveanja vrednosti
koeficijenta prenosa toplote posle momenta fluidizacije (Denloye i Botterill 1978, uronjeni
objekat cilindrinog oblika) to je direktna posledica uvoenja komponente konvekcije
toplote esticama indukovane mehurovima gasa. to su estice sloja krupnije, to je
poveanje vrednosti koeficijenta prenosa toplote manje izraeno, jer je sve znaajnija
komponenta konvekcije toplote gasom, a opada znaaj komponente konvekcije toplote
esticama. Uoena je pojava maksimuma na krivoj zavisnosti koeficijenta prenosa toplote
od brzine gasa, pri vrednosti brzine za 30% veoj od minimalne brzine fluidizacije.
Pokazano je da se ova, optimalna brzina gasa, u sluaju moe pouzdano odrediti
upotrebom korelacije (Thodes, 1965):
(5.32)
Ovi autori su dali empirijske korelacije za izraunavanje vrednosti koeficijenta prenosa
toplote pri minimalnoj brzini fluidizacije i maksimalne vrednosti koeficijenta prenosa
toplote komponente konvekcije esticama (odreivana na osnovu razlike eksperimentalno
izmerenih vrednosti maksimalnog koeficijenta i koeficijenta pri minimalnoj brzini
fluidizacije, poto je ovaj drugi jednak konstantnoj vrednosti koeficijenta pri konvekciji
gasom, obzirom da pri brzinama gasa veim od minimalne brzine fluidizacije nema
poveanja koeficijenta pri konvekciji gasom jer sav viak gasa odlazi u mehurove koji
indukuju konvekciju esticama sloja), jednaine (5.14a) i (5.14b) u tabeli 5.2.
Richardson i Shakiri (1979) su ispitivali prenos toplote sa nesferinog uronjenog
objekta na slojeve sa esticama veliine 40500 m i definisali etiri zone zavisnosti
koeficijenta prenosa toplote od brzine gasa:
120
U oblasti pakovanog sloja ovaj koeficijent ima priblino konstantnu
vrednost,
Vrednost koeficijenta raste, kao posledica pojave mehurova gasa koji
izazivaju kretanje estica sloja, sve do 4 Umf gde dostie svoj maksimum,
Sa pojavom agregata gasa, kada meanje estica postaje manje efikasno,
vrednost koeficijenta opada sve do brzine od 5Umf,
Sa daljim poveanjem brzine gasa, dolazi ponovo do porasta vrednosti
koeficijenta, kao posledica poveanja uestanosti zamene paketa estica na
uronjenoj povrini.
Dakle, vrednost optimalne brzine gasa je, u sluaju ovih ispitivanja, mnogo vea od 1,3
minimalne brzine fludizacije i pokazano je da ona raste sa poveanjem prenika estica
sloja (Richardson i Shakiri, 1979).
Jednu od mehanicistikih terorija prenosa toplote fluidizovani slojuronjena
povrina dali su Ganzha i sar. (1982), za sluaj sloja sa krupnim esticama, na osnovu
koncepta da, u odsustvu radijacije, ukupni koeficijent prenosa toplote predstavlja zbir
konduktivnog i konvektivnog doprinosa. Pretpostavljajui da su estice u okolini uronjene
povrine poreane u ortorombine elije, koje zajedno sa gasom ine beskonani
kompozitni sloj, izraunat je konduktivni koeficijent prenosa toplote reavanjem
nestacionarne jednaine provoenja toplote. Konvektivni koeficijent prenosa toplote je
odreen na osnovu pretpostavke da je turbulentni granini sloj na razmenjivakoj povrini
pokidan uniten na frontalnoj polovini estice i pretvoren u estini oblak.
Botterill i sar (1984) su ispitivali prenos toplote sa zagrejanog fluidizovanog sloja (estice
B i D klase po Geldartu) na fiksiranu uronjenu sferu veih dimenzija od prenika estica
sloja. Vrili su poreenje dobijenih eksperimentalnih podataka sa korelacijama Denloye i
Botterill-a (1978), jednaine (5.14a) i (5.14b)., koje su formirane na osnovu ispitivanja
prenosa toplote fluidizovani sloj uronjeni vertikalni cilindar. Dobili su dobro slaganje
korelisanih i izmerenih vrednosti u sluajevima kada je odnos toplotnih kapaciteta uronjene
sfere i estica sloja bio vei od 10, to je sluaj sa slojevima krupnijih estica u kojima su
uronjene krupnije sfere i sa slojevima sitnijih estica sa uronjenim i sitnijim i krupnijim
sferama. Kada je toplotni kapacitet uronjene sfere vei od toplotnog kapaciteta estica sloja
121
za manje od jednog reda veliine dolazi do poveanja vrednosti koeficijenta prenosa toplote
u odnosu na prethodni sluaj. Razlog za ovo lei u injenici, da estica sloja praktino
zadrava izotermnost u sluaju da su vrednosti vremena zadravanja te estice na uronjenoj
povrini i vremena njenog zagrevanja sline. Rastojanje do koga se prostire temperaturni
gradijent u emulzioni paket estica je zanemarljivo, tako da se skoro sav prenos toplote
odigrava izmeu uronjene sfere i estica direktno naslonjenih na nju, kroz najkrai dostupni
put provoenjem kroz gasni film, tako da ograniavajui efekat toplotne provodljivosti
gasa jako dobija na znaaju. Kada nema velike razlike izmeu toplotnih kapaciteta uronjene
sfere i estica sloja, uronjena sfera nee primiti dovoljnu koliinu toplote da se estice sloja
koje su naslonjene na nju ohlade. Sledi da e temperatura gasnog sloja izmeu uronjene
sfere i estica biti via, a samim tim i njegova toplotna provodljivost, to sve rezultuje
poveanjem vrednosti koeficijenta prenosa toplote.
Koncepti filma gasa i otpora pri kontaktu, koji su uvedeni radi poboljanja osnovnog
modela paketa estica, kako bi se kompenzovao fenomen poveanja poroznosti sloja u
blizini razmenjivake povrine, predstavljaju poboljanje predstavljanja stavrne fizike
slike fenomena uz pomo matematikog aparata, s obzirom da nema eksprimentalnih
dokaza za njihovo postojanje (Kubie, 1985). Varijacije poroznosti u blizini razmenjivake
povrine mogu biti direktno iskoriene u svrhu modifikacije originalnog modela Mickley-
Fairbanks, to su uinili Kubie i Broughton (1975) vrei statistika ispitivanja emulzione
faze i upotrebivi promene poroznosti u blizini uronjenog objekta za odreivanje promena
termofizikih osobina u tom regionu. Ovaj model zahteva poznavanje odgovarajueg polja
poroznosti blizu povrine i daje odlino slaganje sa eksperimentalnim rezultatima bez
upotrebe gasnog filma ili otpora kontakta, ali i dobijanje reenja numerikim putem.
Chen i Pei (1985) su, na osnovu spoznaje da kretanje estica u fluidizovanom sloju igra
bitnu ulogu u procesu prenosa toplote, razvili model baziran na definiciji dvofaznog
termikog graninog sloja oko razmenjivake povrine (sfere ili cilindra). Naime, estice
koje dodiruju zagrejani uronjeni objekat primaju toplotu na njegovoj povrini i predaju je
brzo fluidu i esticama koji ih okruuju, to moe imati za posledicu da na odreenoj
udaljenosti od uronjene povrine, koja predstavlja debljinu termikog graninog sloja,
prestane da postoji radijalni temperaturni gradijent. Iz odgovarajue diferencijalne
122
jednaine modela dobijen je izraz za raspodelu srednje temperature graninog sloja, a
korienjem metoda teorije penetracije (Danckwerts, 1951), koeficijent prenosa toplote je
predstavljen u obliku Nup broja. Ova korelacija je dalje, razvijena, korienjem odreenih
pretpostavki i zakljuaka koje su doneli neki drugi autori na osnovu svojih
eksperimentalnih ispitivanja:
U potpuno razvijenom fluidizovanom sloju poluprenik uronjene sfere je
mnogo vei od prenika estica sloja;
Frekvencija obnavljanja termikog graninog sloja je proporcionalna odnosu
karakteristine brzine i karakteristine duine, u ovom sluaju odnosu
srednje brzine estica u sloju i prenika estica sloja;
Na osnovu teorije graninog sloja sledi da je odnos debljina termikog
graninog sloja i mehanikog graninog sloja reciproan vrednosti treeg
korena Pr broja za termiki sloj;
Efektivna toplotna provodljivost emulzione faze ne zavisi od povrinske
brzine gasa i poroznosti sloja, ali zavisi od toplotne provodljivosti gasa;
Viskozitet razvijenog fluidizovanog sloja je nezavisan od prenika estice
sloja i proporcionalan je gustini estica sloja;
Brzina estica u sloju je proporcionalna razlici povrinske brzine gasa i
minimalne brzine fluidizacije;
Poto je maksimalni prenos toplote direktna posledica intenzivnog meanja
estica sloja i poveanja njegove poroznosti, korelacija za optimalni protok
gasa (za koji je vrednost koeficijenta prenosa toplote maksimalna) moe
imati oblik (Reopt Remf) =f (Ar);
Tako je dobijena konana forma korelacije koja predskazuje vrednost Nu broja pri
maksimalnom koeficijentu prenosa toplote (jednaine 5.18a i 5.18b u tabeli 5.2.).
Prins (1987) je ispitivao prenos toplote sa fluidizovanog sloja na uronjenu grafitnu srebrnu
sferu koja se slobodno kretala u sloju kao i na fiksiranu uronjenu sferu, pri emu je
zakljuio da se vrednosti koeficijenata prenosa toplote u mobilne sfere kreu u opsegu do
10 % od vrednoti u sluaju fiksne sfere. Takoe je uoio da vrednost koeficijenta prenosa
toplote opada sa poveanjem prenika estica sloja jer se tada poveava rastojanje na
123
kojem dolazi do prenosa toplote provoenjem, odnosno otpor prenosu toplote izmeu
estica i uronjene sfere, tj. smanjuje se doprinos konvekcije esticama. Analogno, sa
poveanjem prenika uronjene sfere, opada vrednost koeficijenta prenosa toplote, odnosno
doprinosa konvekcije esticama, kao rezultat kraeg vremena kontakta estice sfera i vee
uestanosti zamene paketa estica koji su naslonjeni na uronjenu sferu sveim. Jedan od
interesantnijih rezultata u ovom radu je proraun koji pokazuje da je i u sluajevima sitnijih
estica sloja, reda veliine prenika od 0,5 mm, doprinos konvekcije gasom jo uvek vaan.
Korelacija ovog autora je data u tabeli 5.2., jednaine (5.19a i b).
Opaly i Wolny (1987) su primenili metod konanih elemenata za reavanje jednaine
nestacionarnog prenosa toplote kroz estice koje se zagrevaju na povrini uronjenog
objekta. Iz dobijenih temperaturnih profila izraunata je veliina regiona penetracije
toplote, kao i koeficijent prenosa toplote. Za tipine uslove mehuraste fluidizacije, kada je
vreme zadravanja estica na uronjenoj povrini 0,1 s, a brzina fluidizacije dvostruko vea
od minimalne brzine fluidizacije, ovaj region je mnogostruko vei nego to su to pokazala
eksperimentalna ispitivanja, to daje teorijsku potvrdu ranijoj hipotezi da postoji vazduni
sloj koji razdvaja estice fluidizovanog sloja od povrine uronjenog objekta, odnosno
diskontinuitet kontakta estice-uronjeni objekat. Da bi se ostvarilo slaganje
eksperimentalnih i teorijskih podatka uvedena je pretpostavka da je debljina ovog sloja gasa
10% od prenika estica fluidizovanog sloja, to se podudara i sa nekim ranijim nalazima.
Pri malim brzinama fluidizacije, nije mogue postojanje sloja vazduha izmeu estica i
uronjenog objekta. S druge strane, za vea vremena zadravanja od 0,2 s pokazano je da je
potrebno pretpostaviti direktan kontakt estice-uronjena povrina, kada je stepen prenosa
toplote kontrolisan jedino otporom nestacionarnom provoenju (bilo da je u pitanju kontakt
estica-estica ili kontakt paket estica-paket estica).
Iako postoje operativni uslovi u fluidizovanim slojevima kada je opravdano izraunavati
vrednost ukupnog koeficijenta prenosa toplote kao zbir doprinosa konvekcije esticama i
konvekcije gasom, Mazza i Barreto (1988) su analizirali interakcije izmeu gasovite i
vrste faze u emulzionoj fazi slojeva sa velikim esticama, kako bi zakljuili da li i u kojim
sluajevima nije opravdano izvriti prosto sabiranje dva doprinosa prenosu toplote. Ovo je
uraeno na bazi pretpostavke da postoji temperaturni gradijent izmeu ovih faza i, shodno
124
tome, odreeni prenos toplote. Efektivni termiki parametri u svakoj fazi, poroznost
emulzione faze i intersticijalna brzina gasa se uzimaju kao uniformne veliine, a njihove
promene koje izaziva uronjena povrina se analiziraju kao dodatni termiki otpor na zidu te
povrine. Ovakav pristup je esto korien za analizu prenosa toplote zid kolone pakovan
sloj (tzv. heterogeni model sa konstantnim parametrima). Da bi se ukalkulisao i
nestacionarni prenos toplote u emulzionoj fazi fluidizovanih slojeva, zajedno sa ovim
modelom, korien je klasian pristup Mickleya i Fairbanksa (1953). Dakle, ako se
osmatrao jednaina (5.9), sabirci u njoj mogu da se evaluiraju nezavisno, obzirom da je
zona penetracije toplote uobiajeno manja od veliine mehurova gasa i paketa estica u
emulzionoj fazi. Meutim, kako veliine estica i elemenata gasa u emulzionoj fazi mogu
biti istog reda veliine kao i veliina zone penetracije toplote, sabirci u jednaini (5.10) se
tretiraju simultano. Pretpostavljeno je da je celokupna povrina vertikalnog elementa za
razmenu toplote uronjena u paket emulzione faze, koji provodi vreme kontakta na toj
povrini i biva uklonjen nailaskom mehurova gasa, a u toku vremena kontakta nema
kretanja estica. Dobijena je jednaina za koeficijent prenosa toplote konvekcijom gasa
(jednaina 5.28a).
Borodulya i sar. (1991) su, u okviru svog modela dve zone, definisali koeficijent prenosa
toplote kao kolinik efektivne toplotne provodljivosti sloja i debljine filma gasa i na taj
nain dobili korelaciju (jednaina (5.29) u tabeli 5.2., koja je poreena sa eksperimentalim
podacima dobijenim u sistemima sa uronjenim nesferinim objektima, tj. velikim
razmenjivakim povrinama. Vaan hidrodinamiki parameter u ovom modelu je poroznost
sloja, s obzirom da ona odreuje konvekcijom esticama.
Visser i Valk (1993) su ispitivali ulogu parametra poroznosti fluidizovanog sloja u
modelima za prenos toplote. Uoili su da u korelaciji Borodulya i sar. (1991) lan koji
prikazuje doprinos konvekcije esticama ima konstantnu minimalnu vrednost kad brzina
gasa padne na nulu (zbog minimalne vrednosti poroznosti sloja), to je u suprotnosti sa
praksom, jer se prenos toplote konvekcijom esticama moe zanemariti u sluaju da je
brzina gasa manja od minimalne brzine fluidizacije, a ima vrlo malu vrednost u sluaju da
je brzina gasa vea od minimalne brzine fluidizacije, a manja od optimalne brzine. Zato su
izvrili adaptaciju tog modela (jednaina 5.30 u tabeli 5.2). Eksperimentalne vrednosti
125
koeficijenta prenosa toplote su poredili sa predloenim modelom, a eksperimentalne
podatke za poroznost sloja su poredili sa modelima Borodulya i sar. (1991), za koji se
zakljuili da daje previsoke vrednosti u sluaju da je brzina gasa vea od optimalne, i
Glicksman i sar. (1991), koji je pokazao bolje slaganje rezultata.
Teorijska istraivanja prenosa toplote izmeu krupne estice i fluidizovanog sloja
su bila bazirana, uglavnom, na pretpostavci da krupna estica provodi sve vreme u
emulzionoj fazi. Agarwal (1991) je predloio fiziki model u kome se uzima u obzir
kretanje estice, aktivne estice, kao i to da ona jedno vreme provede u mehurastoj fazi.
Uronjena pokretna sfera ima vrednosti veliine i gustine koje su vee od istih parametara
estica sloja.
Fizika slika modela postavljena je na osnovu eksperimentalnih zapaanja Nienow-a
i sar. (1978), koji su pokazali da kada je nekoliko veih plivajuih estica (uglja) prisutno u
sloju, u maloj koncentraciji, dolazi do njihove cirkulacije. Eksperimenti su jasno pokazali
da se srednja vremena kontakta aktivna estica-emulziona faza u toku silazne i uzlazne
putanje aktivne estice razlikuju. Dakle, cirkulacija se odvija tako to se u okviru emulzione
faze aktivne estice lagano kreu na dole odreenom brzinom i naglo kreu na gore zajedno
sa mehurovima gasa za koje su se zakaili, brzinom podizanja mehura. To kretanje na gore
se odvija sve do trenutka odvajanja aktivne estice od mehura u njegovom tragu, posle ega
se aktivna estica ponovo kree na dole u emulzionoj fazi, do nailaska sledeeg mehura.
Kretanje na dole karakterie vertikalna duina puta, koja je svakako manja od visine
fluidizovanog sloja. Ovaj proces (podizanja sa mehurom i sputanja u emulzionoj fazi) se
naizmenino ponavlja, u toku kretanja aktivne estice na gore, tako da je definisana i
srednja brzina podizanja aktivne estice (slika 5.3.). Ove pretpostavke impliciraju da
aktivna estica ne ostvaruje slip efekat ni sa jednom od faza sa kojima je u kontaktu.
Definisano je vreme zajednikog kretanja aktivne estice sa jednim mehurom i vreme koje
protekne od trenutka odvajanja aktivne estice od jednog mehura, do trenutka njenog
spajanja sa sledeim mehurom. Takoe, definisana je i verovatnoa boravka aktivne estice
u emulziji za vreme cele cirkulacije u fluidizovanom sloju, kao i verovatnoa boravka
aktivne estice u emulziji za vreme njenog podizanja kroz fluidizovani sloj.
126
Mehur
Aktivna estica
Slika 5.4. ematski prikaz kretanja aktivne estice u fluidizovanom sloju gas-vrsta faza,
osnova za model Agarwal-a(1991)
Na bazi ovako formirane fizike slike procesa i definisanih pripadajuih
paramatara, postavljen je model za izraunavanje srednjih vrednosti koeficijenta prenosa
toplote, korienjem pristupa koji su definisali Gelperin i Einstein (1971), to je dato
izrazima (5.20a) (5.20e) u tabeli 5.3.
Tabela 5.3. Parametri modela Agarwala (1991)
(5.31)
Agarwal (1991)
Davidson i (5.32)
Harrison (1963)
Kunii i (5.33)
Levenspiel
(1969)
(5.34)
Darton (1977 )
(5.35)
Agarwal (1991)
(5.36)
Nienow i sar.
(5.37)
(1978)
127
Agarwal (1991) (5.38)
(5.39)
Nienow i sar.
(1978) (5.40)
Agarwal (1991) (5.41)
(5.42)
Gelperin i
Einstein (1971)
(5.43)
Xavier i
Davidson
(5.44)
(1981)
Agarwal (1991) (5.45)

Andersson
(5.46)
(1963)
Agarwal i Oneil
(5.47)
(1988)
Agarwal i Oneil
(1988) (5.48)
Flemmer i (5.49)
Banks (1988)
Agarwal i Oneil (5.50)
(1988)
Flemmer(1988) (5.51)
Parmar i Hayhurst (2002) su ispitivali prenos toplote sa sloja, u kome su se
nalazile estice peska (B klasa po Geldartu), na temperaturama od 750oC do 900 oC, na
128
uronjenu pokretnu fosforno bronzanu sferu, prenika od 2 mm do 8 mm, pri brzinama gasa
veim od 2 do 5 puta od minimalne brzine fluidizacije. Oni su poredili nalaze u ranijim
istraivanjima prenosa toplote u mehurastim fludizovanim slojevima u sluajevima
uronjenih velikih razmenjivakih povrina i pokretnih sfera i konstatovali slinost kada je u
pitanju zavisnost koeficijenta prenosa toplote od brzine gasa. U sluaju prenosa toplote sloj
fiksirana velika razmenjivaka povrina, po dostizanju stanja minimalne fludizacije
vrednost koeficijenta prenosa toplote naglo raste i do 3-10 puta u odnosu na vrednost istog
parametra u pakovanom sloju, a pri brzinama gasa koje su 50% do 100% vee od
minimalne brzine fluidizacije. I u sluaju uronjene pokretne sfere, u odnosu na njenu
veliinu i vrstu materijala, ostvaruje se maksimum vrednost koeficijenta prenosa toplote pri
odreenoj brzini gasa. Razlog je u injenici da sa poveanjem brzine gasa dolazi do sve
uestalijeg uklanjanja paketa estica sa povrine za razmenu toplote i njegove zamene
sveim paketom. Tada je poroznost sloja u blizini uronjenog objekta vea, odnosno krae je
vreme zadravanja estica na njegovoj povrini. Poto ostvari maksimalnu vrednost,
koeficijent prenosa toplote opada postepeno, pri daljem poveanju brzine gasa, jer se tada
poroznost sloja poveava, odnosno, pojava prekrivanja razmenjivake povrine
mehurovima gasa je izraenija, tj. sve vie i vie mehurova dodiruje povrinu za razmenu
toplote.
Na osnovu ovih zapaanja, autori su postavili model kojim se koeficijent prenosa toplote
izraunava kao zbir doprinosa konvekcije gasom i konvekcije esticama (jednaine (5.22a)
do (5.22c) u tabeli 5.2. Komponenta konvekcije gasom preuzeta je iz Agarwal-ove
korelacije (1991), koja je potom modifikovana za izolovanu sferu uvedenu u struju fluida,
uvoenjem efektivne toplotne provodljivosti vrste faze i koeficijenta otpora usled oblika,
koji je zavisan od poroznosti sloja. Iz izraza za ovu komponentu (jednaina (5.22b)), jasno
je da odgovarajui koeficijent prenosa toplote zavisi, izmeu ostalog, i od prenika
uronjene sfere, u stvari, priblino se moe rei da je obrnnuto proporcionalan ovom
preniku.
Tabela 5.4. Parametri modela Parmar i Hayhurst (2002)
129
Werther (1975) (5.52)
(5.39)
Nienow i sar. (5.40)

(1978)
(5.53)
Viswanathan i
Rao (1984) (5.54)
Werther i
Hagner (1981)
Darton i sar.
(1977 ) (5.35)
Schlunder
(1982) (5.36)
Gelperin i
(5.42)
Einstein (1971)
(5.43)
Xavier i
Davidson (1981)
Andersson
(5.46)
(1963)
130
Agarwal i Oneil
(5.47)
(1988)
Agarwal i Oneil (5.50)
(1988)
(5.51)
Flemmer i
Banks (1988)
S druge strane, komponenta konvekcije esticama je prikazana modelom Mickley i

Fairbanksa (1955). Upotrebu modela Mickley i Fairbanksa (1955) autori pravdaju
injenicom da taj izraz ne ukljuuje zapreminski udeo mehurova gasa u sloju, to odgovara
fizikoj slici modela koja kae da uronjena sfera, poto je pokretna, ne dolazi u znaajni
kontakt sa mehurovima gasa, a to je u suprotnosti sa pristupom nekih drugih autora koji su
koristili ovaj parametar u modelima za odreivanje komponente konvekcije esticama u
sluajevima sa fiksiranom uronjenom povrinom. Da bi se odredio otpor filma gasa,
odnosno njegova debljina, uzeta je u obzir pokretljivost uronjene sfere, adaptacijom
Schlunderovog (1982) pristupa na glatke estice. Vreme kontakta estice sloja uronjena
sfera odreuje se na osnovu brzine cirkulacije estica sloja, frekvencije koalescencije
mehurova i njihove brzine. Izrazi za ove i druge parametre koji se koriste u ovom modelu
su dati u tabeli 5.4.
Eksperimentalni rezultati Parmar-a i Hayhurst-a (2002) su pokazali da
koeficijent prenosa toplote raste umereno sa porastom temperature sloja, to je objanjeno
uticajem temperature na fizike osobine gasa. Nije se pokazao maksimum na liniji
zavisnosti ovog koeficijenta od brzine gasa, a mogui razlog je naen u injenici da je
fluidizacija pri brzinama bliskim minimalnoj brzini fluidizacije bila oteana. Naime, u
opsegu brzina gasa od Umf do 2Umf nije uspostavljena zavisnost koeficijenta prenosa toplote
od brzine, a sa poveanjem brzine gasa iznad 2Umf dolazi do laganog opadanja vrednosti
koeficijenta. Vrednost koeficijenta prenosa toplote najvie zavisi od prenika estica sloja,
tako to opada sa njegovim poveanjem, dok je isti trend, ali u znaajno manjoj meri,
prisutan i kod zavisnosti vrednosti koeficijenta prenosa toplote od prenika uronjene sfere.
131
Taj umereno opadajui trend zavisnosti koeficijenta prenosa toplote od prenika uronjene
sfere je potvren i definisanim modelom, kao i slaganje ekperimentalnih i modelovanih
vrednosti, a evidentirano je i slaganje sa korelacijom Prinsa (1987). Meutim, korelacije
Agarwala (1991) i Tamarina i sar. (1982) su pokazivale vee vrednosti koeficijenta od
korelacija Prinsa (1987) i Parmara i Hayhursta (2002) i vie izraen padajui trend sa
poveanjem prenika uronjene sfere.
Kao to je poznato, Geldartova klasifikacija estica je izvrena na osnovu njihovog
hidrodinamikog ponaanja. Meutim, Saxena i Ganzha (1984) su pokazali da je potrebno
izvriti i razmatranje toplotno-prenosnih karakteristika estica, simultano sa razmatranjem
njihovog hidrodinamikog ponaanja. U najveem broju sluajeva, u literaturi je bio
prisutan aproksimativan kriterijum za razdvajanje krupnih od sitnih estica (prenik od 1
mm). Meutim, u nekim sluajevima, kao to su, na primer, estice peska fluidizovane
vazduhom na atmosferskim uslovima, korienje Geldartovog kriterijuma vodi zakljuku
da se estica prenika veeg od 0,63 mm moe posmatrati kao krupna estica grupe D, dok,
s druge strane se pokazalo da je dominantan mehanizam prenosa toplote izmeu
fluidizovanog sloja takvih estica i uronjene povrine konvekcija esticama, to je osobina
sitnih estica. Dakle, sa hidrodinamikog gledita u pitanju su krupne estice, dok iz ugla
prenosa toplote, te estice pripadaju kategoriji sitnih. Upravo da bi se izbegli ovakvi
dualizmi, Saxena i Ganzha (1984) su formirali klasifikaciju fluidizovanih slojeva na
osnovu Ar i Remf krieterijuma (tabela 5.5.). Oni su ustanovili da su fluidodinamike i
toplotnoprenosne osobine u meusobnoj relaciji preko Ar broja, s obzirom da se preko tog
broja izraunava minimalna brzina fluidizacije, a i da je vrednost Nu broja u funkciji Ar
broja.
Dakle, na ovaj nain su estice koje pripadaju D grupi na osnovu Geldartove klasifikacije
razvrstane u tri grupe IIA, IIB i III. Grupa III, kao takva nije bila predmet analize Geldart-
a (1973).
132
Tabela 5.5. Klasifikacija estica koje ine fludizovani sloj, prema Saxena i Ganzha
(1984)
Grupa Kriterijum
I ili
(5.52)
IIA ili
(5.53)
IIB ili
(5.54)
III ili
(5.55)
Grupu IIA karakteriu vrednosti Re40, kada laminarni granini sloj u okolini estica
postaje sve turbulentniji i sa poveanjem Re broja aktivna meufazna povrina kontakta se
pribliava ukupnoj povrini vrste faze u sloju. Komponenta prenosa toplote konvekcijom
gasom nije zanemarljiva u odnosu na komponentu konvekcije esticama.
Za grupu IIB, strujno polje oko estica je turbulentno i potpuno razvijeno tako da aktivna
povrina za razmenu postaje jednaka ukupnoj povrini estica u sloju, a prenos toplote je
uglavnom kontrolisan turbulencijom u termikom graninom sloju i oblaku mehura.
Komponente prenosa toplote esticama i gasom su uporedive po svojoj veliini.
U sluaju grupe estica III, termiki oblak estica, koji se nalazi naslonjen na mehur gasa,
biva rasturen nailazeim esticama to vodi sveukupnoj turbulenciji u sloju, iji se
133
intenzitet poveava sa poveanjem vrednosti Re broja. U fluidizovanim slojevima sa ovim
esticama, veliina koeficijenta prenosa toplote je jako kontrolisana komponentom prenosa
toplote gasom, dok je komponenta prenosa toplote esticama praktino zanemarljivo mala.
5.2.Eksperimentalna ispitivanja prenosa toplote u fludizovanom sloju
5.2.1. Koncept eksperimenta, opis ekperimentalnog sistema i postupka merenja
Eksperimentalna ispitivanja su imala sledeu koncepciju:
Vrena su u fluidizacionoj koloni poluindustrijskog postrojenja za kontinualno

suenje pasta i suspenzija,
Radni parametri korieni pri ekperimentima, pre svega brzine gasa, izabrani su
tako da se u koloni uspostavlja reim fluidizacije koji odgovara realnim
industrijskim uslovima;
Vrena su ispitivanja prenosa toplote sa sloja na uronjene nepokretne sfere, ije
dimenzije su bile vee od dimenzija estica sloja;
Eksperimentalna tehnika merenja promene temperature uronjene sfere sa
veremenom je, u svojoj sutini, nestacionarna, meutim radni uslovi u
fludizacionoj koloni su takvi da se ostvaruje veliko meanje vrste faze, a samim
tim i uniformnost temeperature u masi sloja, tako da se vrednost ukupnog
koeficijenta prenosa toplote ne menja sa vremenom;
Ne postoji otpor prenosu toplote unutar uronjene sfere, tj. nema temperaturnog
gradijenta, tako da je temperatura izmerena u centru sfere jednaka temperaturi
na njenoj povrini;
Eksperimentalna ispitivanja prenosa toplote u fluidizovanom sloju vrena su u

fluidizacionoj koloni poluindustrijskog postrojenja za kontinualno suenje pasta i
134
suspenzija. Fluidizaciona kolona je dimenzija prenika 215 mm i visine 700 mm, izraena
od pocinkovanog lima i termiki izolovana (slika 5.5).
Vazduh, koji se u sistem doprema uz pomo ventilatora, se zagreva pomou elektrinog
grejaa koji je spregnut sa regulatorom temperature. Kontinualno praenje temperature
vazduha za fluidizaciju, temperature na izlazu iz kolone omogueno je termometrima
postavljenim na samom ureaju. Temperatura na izlazu iz ventilatora merena je digitalnim
termometrom.
Protok vazduha je regulisan runo, pomou leptirastog ventila koji ima tri poloaja:
maksimalni protok (ventil je potpuno otvoren, opseg brzina gasa 3m/s-3,5m/s), minimalni
protok (sloj je minimalno fluidizovan, opseg brzina gasa 1,5m/s-2m/s) i srednji protok
(opseg brzina gasa 2,3m/s-2,6m/s). Brzina fluida je odreivana pomou prigune ploe.
Takoe, kao kontrolni instrument za odreivanje brzine vazduha korien je anemometar.
vrstu fazu u fludizovanom sloju ine staklene sfere prenika 1,2 mm, koje po svojim
karakteristikama spadaju u grupu D materijala po Geldartu. Visina nepokretnog sloja u
koloni iznosila je 90 mm. U tabelama 2.4., 5.6., i 5.7. date su karakteristike radnog fluida
(vazduha), vrste faze u fluidizovanom sloju, i uronjenih test sfera mernih sondi.
estice dp p Umf (20oC) Ut
( mm ) ( kg/m3 ) ( m/s ) ( m/s )
staklo
1.2 2500 0.5 1,0 1,07 8,70
Tabela 5.7. Osobine mernih sondi uronjenih sfera

materijal Ds ( mm ) s ( kg/m3 ) cps ( J/kgK ) s ( W/mK)
Aluminijum 13, 20 2670 837 143,05
Bakar 15 8800 381 301,22
Grafit 20 2240 720 239
135
Slika 5.5. Izgled eksperimentalnog sistema (1-fluidizaciona kolona, 2-sistem za
akviziciju podataka, 3-komandni ormar i sistem za podeavanje temperature i
termoregulaciju, 4-displej temperature)
136
Za ispitivanje prenosa toplote koriena je metoda praenja promene temperature uronjenog
objekta-sfere u fluidizovani sloj. Sonda se pomou tankog bakarnog draa sa sobne
temperature unosi u zagrejani fluidizovani sloj, iz koga se iznosi po proticanju dovoljno
dugog vremena da se temperatura kugle i temperatura sloja izjednae. U centar ovih sondi
postavljen je termopar, koji je povezan sa sistemom za akviziciju podataka. Detalji
konstrukcije merne sonde i njene instalacije u sloj su istovetni kao u sluaju
ekperimentalnih ispitivanja u pakovanom sloju (slika 2.2.)
Sistem za akviziciju podataka registruje temperaturu u sreditu kugle u vremenskim
intervalima od 1s.
Parametri koji su menjani u cilju utvrivanja njihovog uticaja na koeficijent prelaza toplote
su: materijal i prenik uronjenih sfera - mernih sondi, brzina vazduha za fluidizaciju i
temperatura fluidizovanog sloja.
5.2.2. Dinamika zagrevanja uronjene test estice u fluidizovanom sloju
Na slici 5.6. je dato nekoliko karakteristinih zavisnosti izmerene temperature

uronjene sfere od vremena, za sluaj maksimalnih protoka gasa. Svaka kriva na slici se
odnosi na odreeni par eksperimentalnih parametara povrinske brzine gasa i temperature
sloja. Poto su vrednosti brzina bliske, odluujui uticaj na duinu vremena koje je
potrebno da se uronjena sfera zagreje do temperature sloja ima upravo ta temperatura. to
je temperatura sloja via, potrebno je vie vremena da uronjena sfera dostigne tu
temperaturu. Vidi se da su sve krive glatke i da omoguavaju odgovarajuu matematiku
analizu.
Na slici 5.7. prikazane su krive vremenskih serija promene temperature za uronjenu sferu
od Al prenika 20 mm, pri razliitim protocima gasa, za istu temperaturu sloja. Pri
najveem protoku gasa uronjena sfera dostie tu temperaturu za najkrae vreme
Slika 5.8. prikazuje promenu temperature sa vremenom za sve etiri koriene uronjene
sfere pri brzini gasa od 2,5 m/s i temperaturi gasa od 105 oC. Generalno, odvajaju se dve
grupe krivih, prva grupa se odnosi na sitnije estice (Al sfera prenika 15 mm i Gr sfera
prenika 15mm), a druga grupa krivih se odnosi na krupnije estice (Al sfera i Cu sfera,
137
prenika 20mm). Vidi se da sitniji uronjeni objekat zahteva manje vremena da bi postigao
temperaturu okoline, tj. da je poetni gradijent temperature vei kada je uronjena sfera
sitnija. Ako se posmatraju uronjene sfere sainjene od istog materijala (Al, prenika 13
mm i prenika 20 mm), ovaj efekat je jo uoljiviji. U sluaju uronjenih sfera iste veliine
(Al i Cu, prenika 20 mm) vidi se da se bre zagreva onaj objekat koji ima veu toplotnu
provodljivost.
Slika 5.6. Krive promene temperature uronjene sfere sa vremenom, Al sfera prenika 13
mm (1-2,99m/s, 64oC; 2- 3,11m/s, 89oC; 3- 3,15 m/s; 106oC; 4-3,20 m/s, 121oC; 5-3,26
m/s; 133oC; 6-3,33m/s; 153oC)
3 2
Slika 5.7. Krive promene temperature uronjene sfere sa vremenom, Al sfera prenika 20
mm, sva tri opsega brzine gasa, Tf70 oC
138
4 1
3
Slika 5.8. Krive promene temperature uronjene sfere sa vremenom, sve sfere, Uf2,5
m/s, Tf105 o
Slika 5.9. Fluktuacije temperature uronjene sfere na konstantnoj temperaturi za

razliite brzine gasa
139
Slika 5.10. Fluktuacije temperature uronjenih sfera razliite veliine na konstantnoj
temperaturi i konstantnoj brzini gasa
Na slikama 5.9. i 5.10. prikazane su izmerene vremenske serije temperature jedne uronjene
sfere pri razliitim brzinama gasa i temperature uronjenih sfera razliite veliine pri istoj
brzini gasa. Kada je uronjena sfera u kontaktu sa mehurom gasa, njena temperatura raste
sve do momenta odlaska mehura i dolaska paketa fludizovanih estica na njegovo mesto,
kada temperatura ponovo pada. To znai da se na osnovu izmerenih vremenskih serija
promene temperature uronjenog objekta moe analizirati ponaanje mehurova gasa u sloju.
U bilo kom trenutku uronjena sfera je u kontaktu delom sa fludizovanim esticama, a
delom sa mehurovima gasa, tako da e trenutni koeficinet prenosa toplote odraavavti
trenutnu strujnu situaciju oko celokupne povrine uronjenog objekta i vrednost tog
trenutnog koeficijenta prenosa toplote e fluktuirati sa vremenom. Ovo je mnogo izraenije
kod nesferinih razmenjivakih povrina nego u sluaju uronjene sfere, a takoe je
izraenije kod vrlo sitnih uronjenih objekata (Richardson i Shakiri, 1979). Na slici 5.9. se
moe uoiti da je pri najmanjoj brzini gasa frekvencija neto vea, a amplituda neto manja
nego pri srednjoj i najveoj brzini gasa, ali, generalno, vidi da nema bitnih razlika u izgledu
linija vremenskih serija. Sa slike 5.10. se vidi da nema nikakve bitne razlike u izgledu
krivih ni kada su u pitanju uronjene sfere od alumijuma, razliitih dimenzija, koje su
koriene u naim eksperimentima. Moe se zakljuiti da u sluaju eksperimentalnih
140
parametara u ovom radu, kada su uronjeni objekti tela sfernog oblika, veoma krupnija od
estica sloja, a meusobno vrlo slinih dimenzija i kada se primenjena tri opsega protoka
gasa, koja se, takoe malo razlikuju meusobno, nema uoljivih razlika kod zavisnosti
promene temperature uronjenog objekta sa vremenom, odnosno reim ponaanja
fludizovanog sloja pri svim korienim eksperimentalnim parametrima se ne menja
znaajno.
5.2.3. Odreivanje otpora prenosu toplote kroz uronjenu sferu u fluidizovanom

sloju
Uticaj otpora provoenju toplote kroz uronjenu esticu je proveren korienjem izraza
(2.36) za izraunavanje Biot broja.
Na slici 5.11. su date vrednosti Biot broja za sva merenja, za sve koriene test sfere.
Slika 5.11. Vrednost Bi broja za sva izvrena merenja u fluidizovanom sloju
U tabeli 5.8. su date srednje vrednisti Biot-ovog broja za sve etiri koriene test estice.
Kako je vrednost ovog parametra, u svim sluajevima, daleko manja od 1, to sledi da je
otpor prenosu toplote unutar uronjene sfere zanemarljiv, odnosno da je izmerena vrednost
temperature u centru test estice jednaka vrednosti temperature na njenoj povrini.
141
Tabela 5.8. Srednje vrednosti Biot broja za sve test
estice
Uronjena sfera Bi broj
Al, 13 mm 2,491 x 10-3
Al, 20 mm 3,514 x 10-3
Cu, 15 mm 1,414 x 10-3
Gr, 20 mm 2,318 x10-3
5.2.4. Izraunavanje konvektivnog koeficijenta prenosa toplote fluidizovani sloj

uronjena sfera
Vrednosti koeficijenta prenosa toplote fluidizovani sloj uronjena sfera su odreene na

istovetan nain kao i u sluaju prenosa toplote pakovani sloj uronjena sfera, tj. analizom
eksperimentalno prikupljenih podataka o promeni temperature grejane uronjene sfere sa
vremenom. Poto je analiza uz pomo Bi broja pokazala da unutar uronjene sfere nema
gradijenta temperature, odnosno, kako vai jednaina (2.40):
T -T
f s 6 s t
ln =- t=- (2.40)
T -T D C t sphere
f so s s ps
Vrednosti koeficijenta prenosa toplote se mogu izraunati iz nagiba dijagrama zavisnosti
(2.40), koja je, u sluaju ekperimenata u ovom radu, linearna (Slika 5.12.). Da bi se izbegle
greke prilikom obrade podataka potrebno je bilo odrediti koji deo krive zagrevanja treba
uzeti u analizu. Poetak analize je trenutak naglog skoka temperature u sreditu kugle, kada
termopar poinje da prati deavanja u sloju. Kada se temperatura kugle priblii temperaturi
sloja, usled male pogonske sile dolazi do velikih oscilacija vrednosti koeficijenta prelaza
toplote. Zato se analiza podataka zavrava sa dostizanjem temperature koja predstavlja 95%
vrednosti temperature sloja.
142
Slika 5.12. Ekperimentalna zavisnost ln(TfTs) od vremena, za fludizovani sloj estica
prenika 1,20 mm i za uronjene sfere prenika 20 mm, 15 mm i 13 mm, Uf=3,5 m/s,
Tf=140 oC
Sa slike (5.8.) se vidi da je odstupanje od linearnosti prisutno kada uronjena sfera boravi u
sloju dugo vremena, tako da se njena temperatura pribliava temperaturi sloja.
Dalje, ova linearnost pokazuje sa sigurnou da je vrednost koeficijenta prenosa toplote
konstantna tokom itavog vremenskog intervala merenja. Naime, u sluaju nestacionarnih
eksperimenata, u kojima se zagrejana sfera uranja u hladni medijum, ili obrnuto, hladna
sfera uranja u zagrejani medijum (kao to je sluaj u ovom radu), vano je odrediti kada se
izmereni koeficijent prenosa toplote zaista odnosi na hlaenje/zagrevanje uronjene sfere.
Idealno se merenja koeficijenta prenosa toplote sprovode u stacionarnim uslovima, kada je
koliina toplote koju uronjena sfera preda sloju ili primi od sloja jednaka koliini toplote
unesene u sistem, a posledica toga je da se temperaturni profil oko uronjenog objekta ne
menja sa vremenom. U nestacionarnim eksperimentima (kao to je u ovom radu), striktno
govorei, nemogue je da se oformi stacionarni temperaturni profil oko uronjenog objekta,
ali je mogue da se uspostave uslovi vrlo bliski takvima, kada se uspostavlja tzv.
pseudostacionarni profil.
143
Ukoliko je sfera uronjena u emulzionu fazu fluidizovanog sloja, ta se situacija moe
analizirati kroz analogiju sa situacijom kada se sfera hladi/greje u nepokretnom fluidu
odreene toplotne provodljivosti , specifinog toplotnog kapaciteta Cp i gustine . Tada se
odigrava provoenje toplote sa sfere u okolni fluid/sa okolnog fluida na sferu, koje se moe
opisati sledeom jednainom:
T l 2 T
C p = r
t r 2 r r
(5.56)
gde je r radijalna koordinata, a T(r,t) je temperatura fluida. Granini uslovi za sluaj

hlaenja sfere su:
(5.57)
a za uronjenu sferu, poluprenika a, unutar koje je uniformna temperatura Ts (kao to je sluaj
u ovom radu):
(5.58)
Ovaj granini uslov pretpostavlja da je temperatura na povrini sfere jednaka temperaturi
fluida koji se naslanja na sferu i obezbeuje da je stepen hlaenja sfere odreen koliinom
toplote koju povrina sfere preda okolini. Poetni uslovi se postavljaju u zavisnosti od toga
da li se uronjena sfera hladi ili greje.
Vrednost koeficijenta prenosa toplote uronjena sfera sloj e biti nezavisna od
vremena jedino ukoliko se u okolnom fluidu uspostavi temperaturni profil koji je,
praktino, vrlo slian stacionarnom profilu, tako brzo da u samoj sferi ne doe do
uspostavljanja temperaturnog gradijenta. Ovo se, na primer, deava u sluaju kada je
toplotni kapacitet uronjene sfere mnogo vei od toplotnog kapaciteta fluida, u kom sluaju
se jednaina (xx) rutinski reava dajui izraz za temperaturni profil u okolnom fluidu. Tada
je vreme za koje se uspostavlja stacionarni temperaturni profil u fluidu:
a 2 rC
t fluid = (5.59)
4l
Uzimajui u obzir jednainu (2.40) i kako je u sluaju nepokretnog fluida Nup=2, odnosno
, sledi da je vreme potrebno hlaenje/zagrevanje uronjene sfere:
144
a 2 r s C ps
t sphere = (5.60)
3l f
Odnos ovih vremena je:

t sphere r s C ps
G= (5.61)
t fluid rC
Dakle, za uspostavljanje stacionarnog temperaturnog profila potrebno je da je G ff 1 . Ovo
sve vai, kako je ve reeno, za sluaj da se partikulativna faza fluidizovanog sloja
posmatra kao nepokretni kontinuum i tada se termiki granini sloj protee od povrine
uronjene sfere do beskonanosti.
Meutim, ukoliko postoji termiki granini sloj odreene, konane, debljine i
ukoliko se za odreivanje koeficijenta prenosa toplote koristi model filma (Gabor, 1970):
(5.62)
jednaina (5.61) postaje:
t sphere r s C ps 1
G=
rC (d / a + d / a )
(5.63)
t fluid 2 2
Znai, ukoliko je debljina graninog sloja mnogo manja od poluprenika uronjene sfere (
G ff 1 ), to se deava u sluaju turbulentnog toka oko te sfere, tada je zavisnost prikazana
jednainom (2.40) linearna, odnosno vrednosti koeficijenta prenosa toplote dobijene ovom
analizom su validne.
U sluaju eksperimentalnog sistema u ovom radu zadovoljeni su gore navedeni
uslovi.
145
5.3. Rezultati eksperimentalnih ispitivanja prenosa toplote u fluidizovanom sloju i
diskusija
5.3.1. Osnovni parametri fludizovanog sloja u funkciji analize prenosa toplote

sloj uronjena sfera
U tabeli 5.9. dati su osnovni operativni parametri fludizacionog sistema koji je korien za
skperimentalno ispitivanje prenosa toplote. Vrednosti Ar kriterijuma za vstu fazu
korienu u eksperimentima u ovom radu kreu se u opsegu 0,54x106Ar1,10X106, to
znai da estice pripadaju D klasi po Geldartu (1986). Poznato je da su takve estice krupne
i/ili imaju veliku gustinu, a, ukoliko je raspodela gasa u fludidizovanom sloju
neravnomerna mogu se oekivati pojave fontanovanja i kanalisanja u sloju. Mehurovi gasa
u sloju sa ovakvim esticama pokazuju brzu kaoalescenciju i poveanje veliine, diui se
kroz fluidizacionu kolonu.
Tabela 5.9. Operativni parametri eksperimentalnog fludizacionog sistema

Parametar / Kriterijum Vrednost(i)
Prenik estica sloja (mm) 1,2
Gustina estica sloja (kg/m3) 2500
Arhimed-ov broj (-) 0,54x105 1,10x105
Povrinska brzina gasa (m/s) 1,56 3,49
Mnimalna brzina fludizacije (m/s) 1,07
Viak brzine gasa (m/s) 0,49 2,42
Fludizacioni broj (Uf/Umf) 1,46 3,26
Reynolds-ov broj za esticu (-) 71,6 189,9
Odnos prenika uronjene sfere i prenika estica sloja 10,83 16,67
Oni se ne kreu kroz kolonu individualno, ve kao rojevi mehurova koji su hirizontalno
grupisani. Njihova brzina je mnogo manja nego meuestina brzina gasa u koloni.
Emulziona faza u kojoj se nalaze ovakve estice ima malu poroznost i praktino je to
poroznost vrlo bliska poroznosti u stanju minimalne fludizacije. U sluaju estica D klase
146
udeo oblaka mehura se smanjuje u odnosu na druge klase estica, odnosno smanjuje se
zapremina emulzione faze koja se transportuje mehurom po jedinici zapremine mehura.
Grace (1986), dato u Kuni i Levenspiel (1991), je formirao sveobuhvatni dijagram reima
toka pri fluidizaciji gas-vrsto, bazirajui se na Rep i Armf kriterijumu, odakle se zakljuuje
da je u sluaju D klase estica reim fludizacije u najveem delu opsega operativnih
parametara turbulentan, a u jednom delu opsega operativnih parametara taj reim je
prelazan iz mehuraste u turbulentnu fludizaciju. Uz upotrebu Rep i Cd parametara Bi i
Grace (1995) su formirali dijagram reima fludizacije gas-vrsto koji pokazuje da
operativni parametri fluidizacionog sistema korienog u ovom radu odgovaraju prelaznom
reimu. Takoe, u prethodnom poglavlju je pokazano da je razlika temperatura u jednaini
(2.40) linearno zavisna od vremena, odnosno reim toka u sistemu (sa intenzivnim
meanjem mase sloja) ima za posledicu uspostavljanje izotermske sredine u masi sloja, a
debljina termikog graninog sloja je manja od poluprenika uronjene sfere.
Bi i saradnici (2000) su dali pregled analiza faktora koji utiu na prelaz stanja
fluidizovanog sloja gas-vrsto iz mehurastog reima u turbulentni reim. Oni pokazuju da
na taj prelaz nema uticaja visina pakovanog sloja, ali da brzina gasa pri kojoj dolazi do
prelaska iz mehurastog u turbulentni reim (prelazna brzina) zavisi od prenika kolone (jer
prenik kolone utie i na prenik mehurova gasa i na njihovu brzinu), raspodele veliine
estica sloja, a i od temperature u sloju. Takoe, Bi i saradnici (2000) su dali i pregled
modela za izraunavanje prelazne brzine gasa. U tabeli 5.10. dat je pregled izraunatih
vrednosti prelazne brzine gasa, odnosno odgovarajueg Re broja za esticu sloja, za
eksperimentalne parametre koriene u ovom radu, za sluaj uronjene sfere od aluminijuma
prenika 13 mm.
147
Tabela 5.10. Vrednosti Rep broja pri prelasku iz mehuraste u turbulentnu fluidizaciju,
za eksperimentalne uslove iz ovog rada, za sluaj uronjene sfere od Al, prenika 13
mm
Rep, izraunato, korelacije
Rep, Lee i Kim Leu i sar. Bi i Grace Bi i Grace (1995a)
eksperiment (1988) (1990) (1995a)
182,9 193,1 460,4 220,8 118,0
169,1 177,9 417,5 204,7 109,2
158,6 168,7 391,8 194,9 103,8
151,1 161,2 371,2 186,9 99,4
146,5 155,6 356,0 181,0 96,1
137,9 147,1 332,8 171,8 91,1
138,8 189,9 451,3 217,4 116,2
131,2 179,3 421,5 206,2 110,0
125,2 170,3 396,1 196,6 104,7
116,5 157,0 359,7 182,4 96,9
111,3 149,1 338,3 174,0 92,3
107,1 145,1 327,4 169,6 89,9
93,6 190,6 453,1 218,1 116,5
87,9 181,4 427,2 208,4 111,2
83,5 170,3 396,1 196,6 104,7
78,1 156,1 357,2 181,5 96,4
74,8 149,1 338,3 174,0 92,3
72,0 141,2 317,0 165,4 87,6
Moe se zakljuiti da su vrednosti Rep broja iz ovog rada manje od vrednosti koje
pokazuju modeli. Kako su modeli dati u ovoj tabeli razvijeni i verifikovani na osnovu
eksperimentalnih podataka iz sistema koji se vie ili manje razlikuju od eksperimentalnih
uslova u ovom radu, to se samo na osnovu njih ne mogu donositi definitivni zakljuci.
Meutim, na osnovu svih ovde iznetih zapaanja, moe se rei da se u fluidizovanom sloju
korienom u ovom radu ostvaruje vrlo inzenzivno kretanje svih faza, pri emu nema bitne
148
razlike u ponaanju sloja u eksperimentalnom opsegu protoka gasa. Naini definisanja
parametara pri kojima dolazi do prelaska sloja iz reima mehuranja u reim turbulencije su
mnogobrojni i razliiti i definisani su za vrlo raznolike operativne uslove, tako da bi
precizno definisanje reima rada fluidizacionog sistema korienog u ovom radu zahtevalo
direktna merenja.
Ukoliko se primene kriterijume koje su definisali Saxena i Ganzha (1984), moe se

zakljuiti da estice fluidizacionog sistema korienog u ovom radu pripadaju klasi IIA, to
znai da je u okolini estica sloja prisutna turbulencija ali da ona nije potpuno razvijena.
TRANSPORTNI Transport retki slojevi

Ut
U*=Uf((f2/(p-f)gf) 1/3
REAKTORI
10.000 Cirkulacioni D
slojevi Umf
1.000
B
Fontanski
0.100
B-D
A Al, 13 mm
Al, 20 mm
0.010 PAKOVANI
Cu, 15 mm
A-B SLOJEVI
Gr, 20 mm
0.001
1 10 100
dp*=dp(f(p-f)g/f2) 1/3
Slika 5.13. Mapa fludizacionih reima (na osnovu Grace, 1986) sa lokacijom
eksperimentalnih rezultata iz ovog rada (A, B i D klase estica po Geldartu, 1973)
Na slici (5.9.) prikazana je mapa fludizacionih reima koju je dao Grace (1986), sa
pozicijama eksperimantalnih rezultata iz ovog rada.
149
Sagledavajui sve ovde iznete kvalitativne i kvantitativne pokazatelje, moe se
zakljuiti da fluidizovani sloj, za opseg eksperimentalnih parametara korienih u ovom
radu, pokazuje ponaanje koje odgovara prelaznom reimu iz mehurastog u turbulentno
stanje, to treba da se uzme u obzir prilikom tumaenja rezulata prenosa toplote.
5.3.2. Uticaj brzine gasa na prenos toplote u fludizovanom sloju
Sa slike 5.14., koja prikazuje promenu vrednosti koeficijenta prenosa toplote sa

poveanjem povrinske brzine gasa, u sluaju sve etiri uronjene sfere i za celokupan opseg
brzine gasa korien u ovom radu, zaklljuuje sa da dolazi do odreenog porasta tih
vrednosti. Sveukupna slika pokazuje generalni rastui trend u posmatranom opsegu brzina
gasa. Sa poveanjem brzine gasa poveava se i udeo gasa koji je rasporeen u mehurovima,
a mehurovi utiu na poveanje pokretljivosti estica sloja, pa prema tome i na meanje u
fludizovanom sloju, to sve vodi porastu vrednosti koeficijenta prenosa toplote.
Slika 5.14. Zavisnost koeficijenta prenosa toplote od povrinske brzine gasa u

fluidizovanom sloju, svi eksperimentalni rezultati
150
Generalno, zavisnost koeficijenta prenosa toplote od brzine gasa u fludizovanim slojevima
sitnijih estica, u kojima je uronjena fiksirana sfera veeg prenika od prenika estica,
pokazuje maksimum (Botterill, 1975). Koeficijent ima manju vrednost u sluaju pakovanog
sloja, ali naglo raste kada brzina gasa postane vea od minimalne brzine fludizacije, tako da
se na toj zavisnosti uoava diskontinuitet. Uzrok ovome je pojava konvekcije esticama
sloja, tj. paketima estica. Paketi estica razmene toplotu sa uronjenom povrinom i po
zavretku te razmene bivaju zamenjeni novim, sveim paketima. Daljim poveenjem brzine
gasa poveava se i broj mehurova gasa koji dodiruje uronjenu sferu, pa je ona vie
pokrivena tim mehurovima nego paketima estica, tako da dolazi do opadajueg trenda
vrednosti koeficijenta prenosa toplote. Ovo je karakteristino za fiksirane uronjene objekte
u slojevima sa sitnim esticama (Scot i sar., 2004). Sline trendove je uoio i Prins (1987) i
u sluaju slobodnih uronjenih sfera koje su malo do znatno krupnije (dva reda veliine) od
estica sloja. Meutim, u sluaju eksperimantalnih rezultata Scott-a i sar. (2004), do
diskontinuiteta na krivoj dolazi samo kada su mobilne uronjene sfere neto krupnije od
estica sloja (Ds/dp3), a kada je veliina uronjene sfere priblino jednaka preniku estica
sloja (2,75Ds/dp0,2) ne pojavljuje se diskontinuitet. Tada koeficijent prenosa toplote
zadrava konstantnu vrednost sa poveanjem brzine fluidizacije. Oni su sproveli ispitivanja
u slojevima sa esticama koje pripadaju D klasi po Geldartu (1973), a uronjene sfere su se
slobodno kretale u sloju. Ni u jednom sluaju nije registrovan maksimum na zavisnosti
koeficijenta prenosa toplote od brzine gasa. Collier i sar. (2004) su, u sluaju estica sloja
koje pripadaju B klasi po Geldartu (1973), i slobodnih uronjenih sfera, kada je Ds/dp1,
uoili blage maksimume na krivoj zavisnosti koeficijenta prenosa toplote od brzine gasa,
pri Uf1,3Umf. U tom sluaju nije bilo diskontiniuteta na krivoj tako da je dato tumaenje
da je tada dominantan prenos toplote konvekcijom gasom. Koeficijent prenosa toplote
zadrava konstantnu vrednost sa poveanjem brzine fluidizacije, a ovo je objaenjeno
tumaenjem da pri brzinama gasa veim od Umf nema dalljeg poveanja lokalne brzine gasa
u okolini uronjene sfere (Davidson i Harison, 1963), pa nema poveanja ni koefficijenta
prenosa toplote. U sluaju kada je uronjena sfera sitnija od estica sloja nema pojave
maksimuma na krivoj zavisnosti koeficijenta prenosa toplote od brzine gasa.
151
Na slikama 5.14a i 5.14b su dati svi eksperimentalni rezultati za pakovane i fludizovane
slojeve.
U eksperimentima u ovom radu su koriene fiksirane uronjene sfere i u pakovanom i u
fludizovanom sloju. Kada su estice B clase po Geldartu, pri prelasku iz pakovanog u
fudizovani lsoj se pojavljuje izraeniji prenos toplote konvekcijom esticama (paketi
sitnijih estica udaraju u krupniju uronjenu sferu nekom fekvencijom, borave na njoj neko
vremekontakta i razmenjuju toplotu), odnosno pojavi se skok.diskontinuitet na dijagramu
zavisnosti koeficijenta prenosa toplote od brzine gasa, posle toga se pojavljuje maksimum
pa opadajui trend. U sluaju rezultata u ovom radu diskontiniteta nema, to znai da
pojava naglaene konvekcije esticama nije tako izraena. Ako nema maksimuma na krivoj
i nema opadajueg trenda, to znai da nema promene u hidrodinamici , odnosno da ne
dolazi do poveanja mehuraste faze koja kontaktira uronjenu sferu odnosno nema opadanja
vrednosti koeficiejnta prenosa toplote. Sa poveanjem brzine fludizacije dolazi do blagog
porasta vednosti koeficijenta, to znai da dominacija konvekcije esticama nad
konvekcijom gasom se pojaava (protoci gasa su sve vei, tako da gas koji struji proizvodi
dva efekta proizvodi sve veu koliinu mehurova koji meaju estice sloja pa se estice
ee sudaraju sa uronjenom sferom i drugo, u takvim uslovimanema izraenijeg kontakta
izmeu gasa koji struji i uronjene sfere. Poveanje usdara paketa estica sa uronjenom
sferom vodi poveanju konvekcije esticama dok konvekcija gasom se ne menja, tako da se
poveava dominacija konvekcije esticama i vrednost koeficijenta lagano raste.
Ukoliko je vreme kontakta izmeu estice sloja i uronjene sfere mnogo manje od vremena
potrebnog da se uronjena sfera ohladi ili zagreje, to je sluaj sa krupnim esticama sloja,
formirae se temperaturni gradijent na rastojanju manjem od debljine prvog sloja estica u
okolini uronjene sfere, tako da e sve estice u okolini uronjene sfere imati konstantnu
temperaturu, nezavisno od uestanosti zamene sveim esticama. To znai da prenos
toplote ne zavisi od stepena obnavljanja paketa estica na uronjenoj sferi, odnosno da
konvekcija esticama nije dominantan prenos toplote.
152
Slika 5.14a. Zavisnost koeficijenta prenosa toplote od povrinske brzine gasa, u
pakovanom i fluidizovanom sloju, svi eksperimantalni rezultati
Slika 5.14b. Zavisnost koeficijenta prenosa toplote od Re broja za esticu, u pakovanom

i fluidizovanom sloju, svi eksperimantalni rezultati
Tada ne dolazi do naglog skoka vrednosti koeficijenta prenosa toplote pri poveanju brzine
gasa. Weng i sar. (2005) su razvili model za izraunavanje koeficijenta prenosa toplote
izmeu fludizovanog sloja i nesferinih estica, koji su primenili i na prenos uronjena sfera-
153
sloj. Taj model potvruje formiranje gradijenta temperature na rastojanju manjem od
prenika estice sloja, u sluaju krupnih estica sloja.
Na slikama 5.15., 5.16. i 5.17. prikazane su zavisnosti koeficijenta prenosa toplote
od brzine gasa za sve etiri uronjene sfere, ali odvojene za pojedine opsege protoka gasa.
U sluaju minimalnog protoka gasa (povrinske brzine gasa od 1,5 m/s do 2 m/s)
vrednosti koeficijenta prenosa toplote kreu se u opsegu od 122,91 kW/m2C do 169,96
kW/m2C, ali se ove razlike u vrednostima odnose na razliite uronjene sfere. Ukoliko se
posmatra bilo koja uronjena sfera pojedinano, moe se rei da u ovom opsegu brzina gasa
praktino i ne dolazi do bitnijih promena vrednosti koeficijenta prenosa toplote.

fluidizovanom sloju, za sve etiri uronjene sfere, pri minimalnom protoku gasa
U sluaju srednjeg opsega brzina gasa (2,31 m/s do 2,76 m/s) vrednosti koeficijenta
prenosa toplote rastu, za sve etiri uronjene sfere, a opseg tih vrednosti kree se od 144,61
kW/m2C do 186,08 kW/m2C.
U sluaju maksimalnog protoka gasa (povrinske brzine od 2,99 m/s do 3,49 m/s) rastui
trend je najizraeniji i vrednosti koeficijenta prenosa toplote iznose 163,14 kW/m2C do
214,58 kW/m2C.
154
fluidizovanom sloju, za sve etiri uronjene sfere, pri srednjem protoku gasa

fluidizovanom sloju, za sve etiri uronjene sfere, pri maksimalnom protoku gasa
Kao to je navedeno ranije, u ovom radu su vrena eksperimentalna ispitivanja sa

uronjenim sferama koje su vie nego 10 puta krupnije od estica sloja i koje su fiksirane u
sloju. U tom sluaju se ne moe rei da uronjena sfera uglavnom boravi u emulzionoj fazi i
155
da je relevantna brzina za prenos toplote minimalna brzina fludizacije, s obzirom da se
smatra da se emulziona faza nalazi u stanju minimalne fludizacije. Naprotiv, kako
eksprimentalni rezultati govore da brzina gasa iznad minimalne brzine fluidizacije ima
uticaj na prenos toplote, to znai da je svakako prisutan uticaj konvekcije toplote esticama,
jer dolazi do velikog broja kontakata izmeu uronjene sfere i estica sloja i zato sa
poveanjem brzine gasa dolazi do povaanja koeficijenta prenosa toplote. Zbog velikih
protoka gasa uticaj konvekcije gasom je takoe izraen kao i uticaj konvekcije esticama.
Poto uronjena sfera dolazi u kontakt i sa mehurovima gasa, na taj nain se umanjuje
efektivnost prenosa toplote, ali je sveukupni efekat, zbog kumulativnog dejstva konvekcije
esticama i konvekcije gasom, porast koeficijenta prenosa toplote sa brzinom gasa. Dakle, s
jedne strane posmatrano, krupne estice sloja (prenika 1,2 mm) imaju kratko vreme
kontakta sa uronjenom sferom, formira se tanak termiki granini sloj i uniformnost
temperature u okolini uronjene sfere, tako da konvekcija esticama nije relevantna. S druge
stane, takve krupne estice su u kontaktu sa jo krupnijom uronjenom sferom (prenika 13
mm, 15 mm i 20 mm), tako da se ostvaruje veliki broj kontakata estica uronjena sfera,
usled ega konvekcija esticama postaje znaajna. Prema tome, promena vrednosti
koeficijenta prenosa toplote sa brzinom gasa se mora posmatrati kao rezultanta ova dva
efekta.
Na slikama 5.18. i 5.19. je data analiza pojedinih doprinosa prenosu toplote
dobijena na osnovu modela Parmar-a i Hayhurst-a (2002), za sluajeve uronjene sfere od
aluminijuma prenika 13 mm i 20 mm.
156
Slika 5.18. Zavisnost pojedinih koeficijenata prenosa toplote od brzine gasa, po modelu
Parmar i Hayhurst (2002), za sluaj uronjene Al sfere, prenika 13 mm, opseg
temperatura sloja 63 oC 175 oC
Moe se videti da model pokazuje da je konvekcija esticama dominantna i da je odnos

konvekcije esticama i konvecije gasom 2:1 u sluaju uronjene sfere prenika 13 mm,
odnosno 3:1 u sluaju uronjene sfere prenika 20mm. Isti odnosi su dobijeni i kada se radi
o uronjenim sferama od bakra, prenika 15 mm, i od grafita, prenika 20 mm. Dakle,
ukoiliko je uronjena sfera krupnija dominacija konvekcije gasom postaje izraenija. Takav
odnos konvekcije gasom i konvekcije esticama je karakteristian za estice D klase po
Geldartu (1973), koje imaju toplotnoprenosne karakteristike koje odgovaraju klasi IIA po
Ganza i Saxena (1984), dok u sluaju jo krupnijih estica vei znaaj ima konvekcija
gasom.
Model Parmara i Hayhursta (2002), izrazi (5.22a)-(5.22c) u tabeli 5.2. i izrazi dati u tabeli
5.4, se moe posmatrati kao odreena modifikacija Agarwal-ovog modela (1991). Izraz
(5.22b) u ovom modelu, za koeficijent prenosa toplote usled konvekcije gasom, formiran je
na osnovu adekvatnog Agarvalovog (1991) izraza (5.20d) u tabeli 5.3., koji je uspostavljen
na osnovu analogije sa prenosom mase u sluaju krupnih estica. Taj izraz je, potom,
modifikovan za izolovanu sferu uvedenu u struju fluida, uvoenjem efektivne toplotne
provodljivosti vrste faze i koeficijenta otpora usled oblika, koji je zavisan od poroznosti
sloja. Model Parmara i Hayhursta (2002) ukljuuje i izraz za koeficijent prenosa toplote
157
komponente konvekcije toplote esticama, jednaina (5.22c) koji je postavljen od strane
Mickley-a i Fairbanks-a (1955), kao jedan od fundamentalnih modela prenosa toplote
fluidizovani slojuronjena povrina. Ovaj model ne ukljuuje zapreminski udeo mehurova
gasa u sloju, to odgovara fizikoj slici tog modela, koja kae da uronjena sfera, poto je
pokretna, ne dolazi u znaajni kontakt sa mehurovima gasa, a to je u suprotnosti sa
pristupom nekih drugih autora koji su koristili zapreminski udeo mehura u modelima za
odreivanje komponente konvekcije esticama u sluajevima sa fiksiranom uronjenom
povrinom. Meutim, Parmar i Hayhurst (2002) pokazuju da se pokretna uronjena sfera,
ukoliko je bitno krupnija od estica sloja, zbog svog sporog kretanja u odnosu na kretanje
estica sloja, ponaa slino kao i fiksirana uronjena sfera.
Slika (5.19.) Zavisnost pojedinih koeficijenata prenosa toplote od temperature sloja, po

modelu Parmar i Hayhurst (2002), za sluaj uronjene sfere od Al, prenika 20 mm,
opseg brzina gasa 1,51 m/s 1,89 m/s
Prvi lan u jednaini (5.22c.) pokazuje otpor provoenju toplote kroz film gasa koji se
uspostavlja izmeu fluidizovanih estica i uronjene sfere, a koji je predstavljen odnosom
debljine filma gasa i koeficijenta toplotne provodljivosti gasa. Debljina filma gasa je data
odnosom prenika fluidizovanih estica i odgovarajueg parametra debljine filma gasa.
Parmar i Hayhurst (2002) su uzeli u obzir pokretljivost uronjene sfere i izvrili adaptaciju
Schlunderovog (1982) pristupa na glatke estice, to je kvantifikovano jednainom (5.36) u
158
tabeli 5.4., koja daje vrednost parametra debljine filma gasa. S druge strane, zna se da
model Agarwala (1991) pretpostavlja konstantnu vrednost parametra debljine filma gasa,
iako i taj model predskazuje prenos toplote za sluaj pokretne uronjene sfere. Takoe se, na
osnovu razmatranja od strane velikog broja istraivaa, kroz dui vremenski period, zna da
se vrednost ovog parametra kree izmeu 2 i 10, pa je, imajui to u vidu, Agarwal (1991)
predloio korienje konstantne vrednosti iz opsega od 6 do 10. Xavier i Davidson (1981)
predlau vrednosti od 4 do 10.
Slika 5.20. Zavisnost koeficijenta prenosa toplote od parametra debljine filma gasa, za
sluaj uronjene sfere od Al, prenika 13 mm
Na slici 5.20. je prikazana zavisnost koeficijenta prenosa toplote od parametra

debljine filma gasa, izraunata na osnovu modela Parmar i Hayhurst (2002), za sluaj
eksprimentalnih uslova primenjenih u ovom radu (uronjena sfere od aluminijuma, prenika
13 mm, pri povrinskim brzinama gasa od 1,66 m/s do 1,89 m/s), a upravo pri opsegu
vrednosti ovog parametra koje se preporuuju u literturi. Vidi se linearna zavisnost, koja
pokazuje uoljivo poveanje vrednosti koeficijenta prenosa toplote sa poveanjem
vrednosti parametra, pri svim brzinama gasa (vrednost se utrostruuje). Osim toga, i
vrednost koeficijenta prenosa toplote raste sa poveanjem brzine gasa, za neku knstantnu
vrednost paraetra, i to pri svim vrednostima parametra, za 23 %. Dakle, vea vrednost
parametra debljine filma gasa znai manju debljinu tog filma, odnosno da na manjem
159
rastojanju od povrine uronjene sfere prestaje postojanje gradijenta temperature. Drugim
reima, za isti temperaturni gradijent, poveava se koliina prenesene toplote po jedinici
povrine za razmenu, odnosno poveava se vrednost koeficijenta prenosa toplote.
Imajui u vidu da su ekperimenti prikazani u ovom radu vreni sa fiksnom
uronjenom sferom, a i argumentaciju koju koristi Agarwal (1991), za proraune u ovom
radu uzeta je konstantna vrednost parametra debljine filma gasa, i to 4 3,5.
Drugi lan u jednaini (5.22c) pokazuje vreme kontakta izmeu fludizovanih estica
i uronjene sfere i ono je, u ovom modelu, odreeno na osnovu uestanosti koalescencije
mehurova gasa, njihove brzine, dubine (visine) sloja do koje prodire uronjena sfera
cirkuliui kroz njega i brzine te cirkulcije. Za sve ove parametre uzete su literaturne
korelacije (tabela 5.4.), koje su verifikovane kroz odgovarajua ekperimentalna ispitivanja.
Visina (dubina) cirkulacije uronjene sfere je, kao i kod Agarwala (1991), raunata na
osnovu izraza Nienow i sar. (1978), jednaina (5.40) u Tabeli 5.4., koja, zbog svoje
analitike forme, ima odreena ogranienja. Naime, jednaina ovog oblika se ne moe
primeniti u sluajevima kada su brzine gasa za fludizaciju velike, jer, naravno, visina
cirkulacije uronjene sfere ne moe biti vea od visine fluidizovanog sloja. Drugim reima,
ako se odnos visine cirkulacije i visine sloja posmatra kao indeks uniformnosti meanja u
sloju, jasno je da njegova vrednost ne moe biti vea od 1. Iz ovog razloga, a imajui u vidu
injenicu da je minimalna brzina fludizacije za estice fludizovanog sloja koriene u
eksperimentima u ovom radu 1,07 m/s, oblast primene ovog modela kree se u opsegu
ekperimentalnih vrednosti brzine gasa u opsegu od 1,51 m/s do 1,89 m/s, a to su minimalni
protoci gasa koji su primenjivani u eksperimentima u ovom radu. Dakle, da bi se model
ovakvog tipa mogao primeniti i na velike brzine gasa, kao to su one koje su koriene u
eksperimentima u ovom radu, potrebno je meriti visine cirkulacije uronjene sfere pri tim
brzinama.
Model pokazuje da je doprinos konvekcije esticama vei od doprinosa konvekcije
gasom. To se moe videti i na slikama 5.18. i 5.19.
Kako je ve reeno, ovi rezultati modela se odnose na minimalni opseg protoka gasa
koji je korien u eksperimentalnim ispitivanjima u ovom radu, kada se fludizovani sloj
nalazi u stanju minimalne fludizacije i kada je njegovo ponaanje blie mehurastom nego
160
turbulentnom reimu. I model Parmara i Hayhurst-a (2002) je razvijen i verifikovan za
sistem u kojem se odvija mehurasta fludizacija. Pri veim protocima gasa, kada sistem
poprima osobine turbulentne fluidizacije, poveava se znaaj konvekcije gasom (Agarwal,
1991).
Na slici 5.21. je prikazana zavisnost izraunatih vrednosti koeficijenta prenosa toplote
konvekcijom gasom za sve koriene uronjene sfere, po modelu Parmar i Hayhurst (2002).
Slika 5.21. Zavisnost keeficijenta prenosa toplote usled konvekcije gasom od brzine gasa
po modelu Parmar i Hayhurst (2002), za sve uronjene sfere, opseg temperatura sloja 63
o
C 175 oC
Po jednaini (5.22b), koeficijent prenosa toplote konvekcijom gasom direktno zavisi od

veliine uronjene sfere i to obrnuto proporcionalno, a to se vidi i na slici 5.20. Vrednost
koeficijenta prenosa toplote je najvea u sluaju najsitnije uronjen sfere (sfera od
aluminijum prenika 13 mm), a najmanja u sluaju uronjenih sfera od aluminjuma i grafita
prenika 20 mm.
S druge strane, ako se posmatra promena vrednosti koeficijenta prenosa toplote
konvekcijom esticama (slika 5.21.) vidi se da je ta zavisnost blago rastua i da nema
bitnijih razlika kada su u pitanju razliite uronjene sfere.
161
Slika 5.22. Zavisnost keeficijenta prenosa toplote usled konvekcije esticama od brzine
gasa, po modelu Parmar i Hayhurst (2002), za sve uronjene sfere, opseg temperatura
sloja 63 oC 175 oC
Uoeni su sledei trendovi:

Izraeni rastui trend vrednosti koeficijenta prenosa toplote konvekcijom gasom sa
poveanjem brzine gasa (slika 5.20.);
Slabo izraen rastui trend vrednosti koeficijenta prenosatoplote konvekcijom
esticama sa poveanjem brzine gasa (slika 5.21.);
Izraziti opadajui trend koeficijenta prenosa toplote konvekcijom gasom sa
poveanjem prenika uronjene sfere (slika 5.20.);
Praktino konstantna vrednost koeficijenta prenosa toplote konvekcijom esticama
u posmatranom opsegu prenika uronjene sfere (slika 5.21.);
Kao rezultujui efekat uoenih trendova, dolazi do ne tako izraenog porasta vrednosti
ukupnog koeficijenta prenosa toplote sa poveanjem brzine gasa i do jasnog uoavanja vee
vrednosti tog koeficijenta u sluaju uronjenih sfera prenika 13 i 15 mm nego u sluaju
uronjenih sfera prenika 20 mm, kroz jasno odvajanje dve grupe linija na dijagramu (slika
5.23.)
162
Slika 5.23. Zavisnost ukupnog keeficijenta prenosa toplote, po modelu Parmar i
Hayhurst (2002), za sve uronjene sfere, opseg temperatura sloja 63 oC 175 oC
Na slikama 5.24. i 5.25. dato je poreenje izmerenih i izraunatih vrednosti

koeficijenta prenosa toplote po modelu Parmar i Hayhurst (2002). Vidi se da se najvei deo
podataka nalazi unutar opsega +/-15%, a srednje procentualno odstupanje je 12,51%. Moe
se rei da ovaj model reprezentuje eksperimentalne rezultate u ovom radu na
zadovoljavajui nain statistiki posmatrano, a i kvalitativno, s obzirom da pokazuje vee
doprinose konvekcije esticama nego konvekcije gasom, to odgovara ispitivanom sistemu
u ovom radu, u kome su fluidizovane estice krupne, klase D po Geldartu (1973), a klase
IIA po Ganza i Saxena (1984). Takoe, model nije zavisan od koncentracije mehurova u
sloju, a dobro slaganje eksperimentalnih i korelisanih podataka govori o opravdanosti
pretpostavke da uronjena sfera u obavljenim eksperimentima nije bila u prevelikom
kontaktu sa mehurovima, ve se vei deo vremena zadravala u emulzionoj fazi.
163
Slika 5.24. Poreenje eksperimentalnih i izraunatih vrednosti koeficijenta prenosa
toplote po modelu Parmar i Hayhurst (2002), opseg temperatura sloja 63 oC 175 oC
Slika 5.21. Dijagram odstupanja eksperimentalnih i izraunatih vrednosti koeficijenta

prenosa toplote po modelu Parmar i Hayhurst (2002), svi podaci, opseg temperatura
sloja 63 oC 175 oC
164
Na slici 5.25. je dato poreenje vrednosti koeficijenta prenosa toplote u fludizovanom sloju
i u sluaju opstrujavanja usamljene sfere gasom (Ranz i Marshall, 1952).
Slika 5.25. Poreenje vrednosti koeficijenta prenosa toplote u fludizovanom sloju i u

sluaju opstrujavanja usamljene sfere, za sve uronjene sfere
U sluaju usamljene sfere toplota se prenosi konvekcijom sa gasa koji struji, dok je
u fludizovanom sloju strujna situacija potpuno drugaija. Pri proticanju gasa velikim
165
brzinama kroz fludizovani sloj glavni tok gasa, koji je smeten u emulzionoj fazi, struji
minimalnom brzinom fludizacije, dok sav viak protoka gasa biva smeten u mehurove koji
unose turbulenciju u sloj i tako intenzivno meaju vrstu fazu. Sveukupna strujna slika u
ovom sluaju je bitno drugaija nego u sluaju opstrujavanja usamljene sfere gasom, jer je
kontakt gasovite faze i uronjene sfere mnogo slabiji tako da je vrednost koeficijenta
prenosa toplote u fludizovanom sloju manja nego pri opstrujavanju sfere gasom. Prenos pri
opstrujavanju usamljene sfere se odvija iskljuivo na nailaznom delu sfere (Bokovi-
Vragolovi i sar., 1996). S druge strane, velike brzine gasa uslovljavaju da je veliki deo
povrine uronjene sfere pokriven mehurovima i na taj nain neefektivan za prenos toplote,
pa je i koeficijent prenosa toplote u ovom sluaju manji.
Najvea razlika ovih vrednosti je u sluaju uronjene sfere najmanjeg prenika, dok su u
sluaju uronjene sfere najveeg prenika (20 mm) od aluminjuma vrednosti vrlo bliske i
delom se i poklapaju, a u sluaju sfere od grafita dolazi do velikog podudaranje vrednosti.
Razlike vrednosti kod fludizovanih slojeva su mnogo manje nego u sluaju poreenja
strujanja kroz pakovani sloj i opstrujavanja usamljene sfere.
5.3.1. Uticaj karakteristika estica sloja i karakteristika uronjene sfere na prenos

toplote u fluidizovanom sloju
Na slikama (5.28.)-(5.30.) su date zavisnosti koeficijenta prenosa toplote od

temperature gasa za sve etiri uronjene sfere, posebno za sva tri opsega protoka gasa. Na
njima se vidi jasno grupisanje linija koje predstavljaju podatke za uronjene sfere prenika
13 mm i 15 mm iznad linije koja predstavlja podatke za uronjenu sferu od aluminijuma
prenika 20 mm, odnosno da je vrednost koeficijenta prenosa toplote vea u sluaju
uronjene sfere manjih dimenzija.
166
220
Koeficijent prenosa toplote

200
180
(W/m2K)
160
140 Al - 13 mm
Al - 20 mm
Cu - 15 mm
120 Gr - 20 mm
100
50 100 150 200
Temperatura gasa (oC)
Slika (5.28.) Zavisnost koeficijenta prenosa toplote od temperature sloja za razliite

uronjene sfere, u sluaju maksimanih brzina gasa
220
Srednji protok gasa
200
180
(W/m2K)
160
140 Al - 13 mm
Al - 20 mm
120 Cu - 15 mm
Gr - 20 mm
100
50 100 150 200

uronjene sfere, u sluaju srednjih brzina gasa
167
Takoe se vidi da je u svim sluajevima vrednost koeficijenta prenosa toplote vea
u sluaju uronjene sfere od grafita prenika 20 mm nego u sluaju uronjene sfere od
aluminujuma istog prenika.
220
Minimalni protok gasa Al - 13 mm
Koeficijent prnosa toplote (W/m2K)
200 Al - 20 mm
Cu - 15 mm
180 Gr - 20 mm
160
140
120
100
50 100 150 200

uronjene sfere, u sluaju minimalnih brzina gasa
Slika (5.31.), na kojoj je dato poreenje vrednosti koeficijenta prenosa toplote za

uronjene sfere od alumijuma prenika 13 mm i 20 mm, za sva tri opsega brzina gasa, jo
jasnije pokazuje da je u sluaju sitnijih uronjenih sfera vrednost koeficijenta prenosa toplote
vea. Kada je uronjena sfera krupnija onda vei broj estica sloja dodiruje tu sferu, odnosno
ukupno veme kontata izmeu uronjene sfere i estica sloja je vee nego u sluaju sitnije
uronjene sfere. Na krupnijoj uronjenoj sferi se formira deblji sloj gasa nego na sitnijoj
uronjenoj sferi.
Na slici (5.32.) se jo bolje vidi da se vrednosti koeficijenta prenosa toplote

smanjuju za uronjene sfere prenika 13mm, 15mm i 20mm, koriene u ovom radu. Za
svaku eksperimentalnu taku data je i vrednost temperature sloja na kojoj je izvreno
merenje prenosa toplote. Izraunavanje vrednosti koeficijenta prenosa toplote je izvreno za
uslove brzine gasa od 1,6 m/s i temperaturu sloja od 100 oC. Na dijagramu (5.32.) se moe
168
videti da u datom sluaju i konvkecija esticama i konvekcija gasom (izraunate po modelu
Parmar i Hayhurst, 2002) igraju vanu ulogu, ali da je konvekcija gasom izraenija.
210
190
(W/m2K) 170
150
130
110 Al, 13 mm, maksimalni protok
Al, 20 mm, maksimalni protok
Al, 13 mm, srednji protok
90 Al, 20 mm, srednji protok
Al, 13 mm, minimalni protok
70
50 100 150 200
Slika (5.31.) Zavisnost koeficijenta prenosa toplote od temperature gasa, za uronjene

sfere istog materijala i razliite veliine, u sluaju svih opsega brzina gasa
250
Konvekcija esticama
Konvekcija gasom
Ukupno
200 Eksp., Uf=1,6 m/s
113oC
150 103oC
102oC
(W/m2K)
100
50
0
10 15 20 25
Prenik uronjene sfere (mm)
Slika (5.32.) Zavisnost koeficijenta prenosa toplote od prenika uronjene sfere, po

modelu Parmar i Hayhurst (2002), za 100 oC i 1,6 m/s, poreenje sa eksperimentalnim
rezultatima
U prethodnom poglavlju se na slikama (5.25.) i (5.26.) vidi da, po modelu Parmar i

Hayhurst (2002) ne dolazi do promene konvekcije esticama pri promeni veliine uronjene
169
sfere, ali sa smanjenjem prenika uronjene sfere dolazi do poveanja konvekcije gasom,
tako da je rezultujui efekat smanjenje vrednosti koeficijenta prenosa tople sa poveanjem
prenika uronjene sfere.
Na slici (5.33.) data ja zavisnost Nu broja za esticu sloja od Re broja za esticu

sloja za uronjene sfere od alumimijuma i grafita prenika 20 mm. Vidi se da je koeficijent
prenosa toplote vei u sluaju uronjene sfere koja ima veu toplotnu provodljivost. Dakle,
iako je provoenje toplote kroz uronjenu sferu zanemarljivo malo u odnosu na prenos
toplote uronjena sfera-sloj, eksperimentalni rezultati pokazuju da dolazi do odreene
razlike u vrednosi koeficijenta prenosa toplote.
Nup
7
5
Al, 20 mm
4
Gr, 20 mm
3
50 100 150 200
Rep
Slika (5.33.) Zavisnost Nup broja od Rep broja za uronjene sfere iste veliine i
razliitih materijala, u sluaju svih opsega brzina gasa
Baskakov i sar. (1973) su definisali dobro poznatu zavisnost koeficijenta

prenosa toplote od prenika estice sloja, za uronjenu cilindrinu povrinu za razmenu
toplote. Pri karakteristinoj vrednosti prenika estice sloja vrednost koeficijenta dostie
maksimum, posle toga dolazi do naglog opadajueg trenda, zatim je vrednost
koeficijenta za jedan opseg prenika estice konstantna, da bi se ponovo pokazao blagi
170
rastui trend. Sve ove etiri zone na ovoj zavisnosti se vezuju za odnos konvektivnih
komponenti. Prva zona se odnosi na sitne estice (estice klase I po Ganza i Saxena,
1984), druga zona se tie estica klase IIA (Ganza i Saxena, 1984) gde je konvekcijama
esticama mnogo vea od konvekcije gasom, ali t akonvekcija gazom nije zanemarljiva,
trea zona se odnosi na estice klase IIB (Ganza i Saxena, 1984) kada su obe
konvektivnekomponente ravnopravne, a etvrta zona se tie estica klase III (Ganza i
Saxena, 1984) gde konvekcija gasom mnogo vie izraena od konvekcije esticama.
Pokazalo se da se mogu definisati etiri razliite zavisnosti promene koeficijenta
prenosa toplote sa poveanjem brzine gasa, u zavisnosti od veliine estica sloja, to je
verifikovano eksperimentalnim ispitivanjaima u sistemu vazduh staklene estice
(Molerus i sar., 1995). Za fine estice (prenika manjeg od 100 m) kriva zavisnosti se
stepenasto podie, posle ega dostie maksimum vednosti koeficijenta prenosa toplote.
Tada je dominantna konvekcija esticama sloja. Suprotno od ovoga, kod krupnih estica
vrednost koeficijenta prenosa toplote raste sporije sa poveanjem brzine gasa, pojavljuje
se mnogo manje izraen stepenasti skok te zavisnosti i pri veim brzinama gasa rastui
trend prestaje. Vrednosti koeficijenta prenosa toplote su mnogo manje nego u prvom
sluaju jer je prisutna jedino konvekcija gasom. Izmeu ova dva ekstremna sluaja
nalaze se jo dve mogue zavisnosti vrednosti koeficijenta prenosa toplote od brzine
gasa, a koje se tiu estica srednje veliine. Posle dostizanja stanja minimalne
fluidizacije koeficijent naglo dostie maksimalnu vrednost i potom sporije opada sa
porastom brzine gasa. Pomenuta eksperimentalna ispitivanja su ukljuivala i staklene
estice prenika 2,2 mm, minimalne brzine fludizacije od 1,15 m/s, to su neto vee
vrednosti nego karakteristike estica sloja korienih u ovom radu. U sluaju navedenih
parametara sistem se ponaao prema gore pomenutom scenariju za krupne estice.
Staklene estice prenika 1,2 mm i gustine 2500 kg/m3, ija je minimalna brzina
fluidizacije 1,07 m/s, koje su koriene u ovom radu, pokazuju osobine IIA klase po
Ganza i saxena (1984) i za te estice vai opadajua zavisnost koeficijenta prenosa
toplote sa poveanjem prenika, po nalazima Baskakov i sar. (1973).
171
5.3.5. Korelisanje parametara prenosa toplote u fluidizovanom sloju
Na slici (5.34.) prikazana je zavisnost bezdimenzionog faktora prenosa toplote od

Reynolds-ovog broja za esticu sloja, za sve koriene uronjene sfere. Zavisnost ima
opadajui trend sa porastom Rep broja. Poveanje vrednosti Rep broja sa porastom brzine
gasa je mnogo izraenije nego poveanje vrednosti koeficijenta prenosa toplote sa porastom
brzine gasa, zbog ega se javlja ovakva zavisnost na slici (5.34.). I na ovoj slici se
potvruje injenica da veliina uronjene sfere ima odreeni uticaj na prenos toplote
fluidizovani sloj uronjena sfera.
0.10
Al, 13 mm
jH
0.08 Al, 20 mm
Cu, 15 mm
0.06 Gr, 20 mm
Jednaina (5.64.)
0.04
0.02
0.00
50 150 250 350
Rep
Slika (5.34.) Zavisnost jH faktora od Rep broja, svi ekperimentalni podaci
Rezultati eksperimentalnih ispitivanja dobijeni u ovom radu mogu se korelisati

jednainom:
jH = 0,69 Re-p0,53 (5.64.)
Srednja apsolutna razlika izmeu korelisanih i eksperimentalnih podataka je

raunata na osnovu:
1 N ( j H ) calc - ( j H ) exp
s=
N 1 ( j H ) exp
(2.46)
172
gde je N broj taaka, a (jH)exp i (jH)calc predstavljaju izmerenu (na osnovu izmerenog
keficiejnta prenosa toplote) i izraunatu vrednost faktora prenosa toplote. U sluaju
jednaine (5.64.) srednja apsolutna razlika iznosi 7,07%, a skoro svi ekperimentalni podaci
se nalaze u opsegu +/-15%, kao to se vidi na slici (5.35.), gde je prikazan uporedni
dijagram eksperimentalnih i izraunatih vednosti faktora prenosa toplote na osnovu
jednaine (5.64.)
0.10
jH, calc
0.08
0.06
0.04
0.02
0.00
0.00 0.05 0.10
jH, exp
Slika (5.35.) Poreenje eksperimentalnih i izraunatih podataka, jednaina (5.64.)

Jednaina (5.1.) formirana od strene Kuni-ja i Levenspiel-a (1969) je jedna od
najstarrijih korelacija za prenos toplote u fludizovanom lsoju, koja je izvedena na osnovu
eksperimentalnih ispitivanja veeg broja autora. Ova korlaacija daje vrednosti Nuselt-ovog
broja za esticu, kada je u pitanju fludizacija vrsto-vazduh, nie nego to su vrednosti tog
broja u sluaju opstujavanja jedne sfere (jednaina 2.1.) ili u sluaju prenosa toplote u
nepokretnom sloju krupnih eatica (jednaina 2.2.). To je objanjeno neravnomernom
raspodelom vazduha u fludizovanom sloju i injneicom da gas koji je rasporeen u
mehurovima sloja nema efikasan kontakt sa povrinom za razmenu toplote i ne uestvuje u
potpunosti u prenosu toplote (Kuni i Levenspiel, 1969). Na slici (5.36.) izvreno je
poreenje eksperimentalnih rezultata iz ovog rada sa korelacijom (5.1.). Ta korelacija je
data za prenos toplote gas vrsta faza u fluidizovanom sloju, dakle ne za prenos toplote
173
uronjena povrina za razmenu toplote sloj. Takoe, pri prenosu toplote gas-vrsta faza
jasno je da je vrsta faza uniformna po svojoj veliini i da je fenomen prenosa toplote koji
se odvija u takvoj situaciji odraz ukupnog prenosa toplote u sloju. U sluaju uronjene sfere
koja razmenjuje toplotu sa slojem radi se o lokalnom fenomenu izmeu sloja odreenih
osobina i uronjenog tela koje ima svoje karakteristike dimenzija, oblika, termofizikih
parametara itd. Iz ovih razloga postoji veliko odstupanje na dijagramu na slici (5.36.)
100.0
Al, 13 mm
Nup
Al, 20 mm
Cu, 15 mm
Gr, 20 mm
10.0
1.0
50 500
Rep
Slika (5.36.) Zavisnost Nup broja od Rep broja u fludizovanom sloju, za sve
uronjene sfere i poreenje sa jednainom (5.1.)
Poto koeficijent prelaza toplote zavisi od hidrodinamikih i toplotnih faktora tj. od

fizikih osobina fluida, geometrije sistema, tipa strujanja, to se pri formiranju jednaine
koja e korelisati eksperimentalne podatke ove zavisnosti uzimaju u obzir. Ukoliko se
povezuju koeficijent prelaza toplote i reim strujanja radnog fludia i formira jednaina
oblika kao to je jednaina (5.1.):
Nup = A ReBp (5.65.)
Koeficijenti A i B imaju vrednosti 0,810 i 0,415, respektivno, na osnovu dijagrama

na slici (5.37.). Jednaina (5.65) je predstavljena samo jednom linijom jer u njenom
analitikom izrazu nema parametara koji bi bili promenljive veliine u zavisnosti na koju se
uronjenu sferu odnose.
174
2.5
ln (Nup)
2.0
1.5
Eksperiment
1.0
0.5 y = 0.4149x - 0.2104
0.0
4.0 4.5 5.0 5.5
ln (Rep)
Slika (5.37.) Odreivanje vrednosti koeficijenata A i B u jednaini (5.65.)
Na slici (5.38.) dato je korelisanje eksperimentalnih podataka jednainom (5.65.).
Srednja apsolutna razlika izmeu korelisanih i eksperimentalnih podataka je 6,75%.
10
Nup
8
Al, 13 mm Al, 20 mm
2 Cu, 15 mm Gr, 20 mm
jednaina (5.65.)
0
0 50 100 150 200
Rep
Slika (5.38.) Korelisanje eksperimentalnih rezultata jednainom (5.65.)
Najvei deo podataka se nalazi u opsegu od +/-15%, to je prikazano slikom 5.39.
175
10
Nup calc
8
2 Eksperiment
+/-15%
0 .
0 2 4 6 8 10
Nup exp
Slika (5.39.) Poreenje eksperimentalnih i izraunatih podataka, jednaina (5.65)
Iako je srednja apsolutna razlika mala, eksperimentalni rezultati korelisani izrazom

(5.65), prikazani na slici 5.19., razlikuju se meu sobom zato to u razmatranje nisu uzeti
uticaji drugih parametara procesa. Na osnovu rezultata dobijenih iz eksperimenta i
teorijskih razmatranja koeficijenta prelaza toplote u korelaciju su ukljueni i odnos
prenika uronjene sfere i prenika estica sloja, kojim se uzim au obzir geometrija sistema,
kao i odnos toplotnih provodljivosti uronjene sfere i gasa kao radnog fluida. Ispitivanjem
svih ovih zavisnosti dobijen je konaan izraz kojim se mogu korelisati eksperimentalni
podaci :
-0.1168 0.1371
l
0.3914 Ds
Nu = 0.375 Re s (5.66)
p p dp l
f
Korelisanje eksperimentalnih rezultata jednainom (5.66) prikazano je na slici 5.40.
U ovom sluaju, poto su u korelaciju ukljueni i parametri koji su razliiti za razliite
uronjene sfere, jednaina (5.66) je predstavljena sa etiri razliite linije za etiri uronjene
sfere. Vidi se vrlo dobro slaganje eksperimentalnih i izraunatih vrednosti koeficijenta
prenosa toplote, a srednja apsolutna razlika izmeu tih vrednosti je 5,94% (slika 5.41.), a
176
ukoliko se porede eksperimentalne i izraunate vrednosti za koeficijent prenosa toplote,
odstupanje je 4.95%.
10
Nup
8
4
Al, 13 mm Al, 20 mm
Cu, 15 mm Gr, 20 mm
2 Al, 13 mm, calc Al, 20 mm, calc
Cu, 15 mm, calc Gr, 20 mm, calc
0
0 50 100 150 200
Rep
Slika 5.40. Korelisanje eksperimentalnih rezultata jednainom (5.65)
10
8
Nup, calc
4 Al, 13 mm
Al, 20 mm
Cu, 15 mm
2 Gr, 20 mm
+/- 15%
0
0 5 10
Nup, exp
Slika 5.41. Poreenje eksperimentalnih i izraunatih parametara, jednaina (5.66)

Poreenje eksperimentalnih rezultata koeficiejenta prenosa toplote i vrednosti
dobijenih upotrebom literaturnih korelacija datih u tabeli 5.2. moe se videti na slikama
(5.42.)-(5.49.). Srednja devijacija izmerenih i izraunatih vrednosti koeficijenta prenosa
toplote raunata je na osnovu jednaine koja je analogna jednaini (2.46). Vrednosti srednje
devijacije su date u tabeli 5.11.
177
250
Koeficijent prenosa toplote ,

---+/-20%
200
150
calc
100
50 Pillai (1976)
0
0 50 100 150 200 250
Koeficijent prenosa toplote, exp
250
200
150
, calc
100
50 Prins (1987)
0
0 50 100 150 200 250
Slika 5.43. Poreenje eksperimentalnih i izraunatih parametara, jednaina (5.19a)
250
200
150
calc
100
50 Komatina (1992)
0
0 50 100 150 200 250
178
250

200
150
calc
100
50 Xavier i Davidson (1981)

0
0 50 100 150 200 250
250
200
150
100
, calc
50
Denloye i Botterill (1978)
0
0 50 100 150 200 250
350
300
250
200
150
calc
100
50 Chen i Pei (1985)
0
0 50 100 150 200 250 300 350
Slika 5.47. Poreenje eksperimentalnih i izraunatih parametara, jednaina (5.18b)
179
250

200
150
, calc
100
50
Agarwal (1991)
0
0 50 100 150 200 250
250
200
150
calc
100
50
Palchenok i Tamarin (1983)
0
0 50 100 150 200 250
Sa slika (5.42.)-(5.49.) i iz tabele (5.11.) se moe zakljuiti da je najbolje slaganje

izraunatih i izmerenih vrednosti koeficijenta prenosa toplote u sluaju korelacije Xavier i
Davidson (1981), sa srednjim odstupanjem od 12,40% i korelacije Parmar i Hayhurst
(2002) sa srednjim odstupanjem od 12,51%, meutim treba i ovde napomenuti da je
korelaciju Parmar i Hayhurst (2002) mogue primeniti samo za minimalni opseg protoka
gasa korienih u eksperimentalnim ispitivanjaima u ovom radu. Korelacija Pillai (1976)
takoe daje jako dobro slaganje sa eksperimentalnim podacima, jer pokazuje srednje
odstupanje od 13,88%. U drugu grupu korelacija po stepenu slaganja izraunatih vrednosti
koeficijenta prenosa toplote sa eksperimentalnim vrednostima spadaju korelacije Komatina
180
Tabela (5.11.) Odstupanje eksperimentalnih podataka za koeficijent prenosa toplote i
izraunatih podataka na osnovu razliitih literaturnih korelacija
Referenca Korelacija za koeficijent prenosa toplote (%)
Pillai (1976) a max d p T
0,82
Nu max = = 0,365 sl Ar 0, 22 13,88
lf 273
Prins (1987) -0, 278

D
Numax = 4,175Ar m fT s T
fT = 0,844 + 0,0756 sl 30,77
d
p 273
Komatina (1992) D
0.125
n1 = 0.015
d
p
-0.275
16,90
l (t sl ) D
0.4615
Nu max = 2.6505 Ar n1
l (t 0 )
d
p
Xavier i Davidson 1
a pc = (1 - e b )
1 1
(1981) +
af ap
12,40
4lmf r mf C ps (U - U mf )
1/ 2
ap =
pl
Denloye i Botterill a p , max d p
= 0,843 Ar 0,15
(1978) lf
19,86
a mf d p1 / 2 a gc d p1 / 2
= = 0,86 Ar 0 ,39
lf lf
Chen i Pei (1985) 1/ 3 1/ 6

1 / 3 C pp
rp
Nu max = 0,049 Ar 0,37
Pr 66,41
C pf rf

Agarwal (1991) a = p ' a pc , a + ( p - p ' ) a pc , d + p a gc + (1 - p ) a b 33,41
Palchenok i -0, 07
a max d p rp
0, 2
dp
Numax = = 0,41Ar 0,3 22,73
Tamarin (1983) lf Ds rs
181
Parmar i Hayhurst l f
2/3
C De Re p q
([ )
1/ 3
l
a gc = 2 e + 0.693 1 + Re p Pr
ds lf
]
1/ 3
- 1
e

(2002) 8 mf
12,51
1 dp p t c
= + 0.5
a pc f lf le r p C p

Ovaj rad -0.1168 0.1371
l
0.3914 Ds
Nu = 0.375 Re s 4,95
p p dp l
f
(1992) sa srednjim odstupanjem od 16,90%, korelacija Denloye i Botterill (1978) sa

srednjim odstupanjem od 19,86% i korelacija Palchenok i Tamarin (1983) sa srednjim
odstupanjem od 22,73%. Korelacije Prinsa (1987) i Agarwal (1991) pokazuju srednje
odstupanje od 30,77% i 33,41% respektivno. Najvee srednje odstupanje pokazuje
korelacija Chen i Pei (1985), i to 66,41%.
Korelacije koje su koriene u ovoj analizi su uglavnom empirijskog karaktera i
verifikovane su za veoma raznolike eksperimentalne uslove. Korelacije Pillai (1976) i
Komatina (1992) su empirijske korelacije koje su verifikovane u eksperimentalnim
uslovima u kojima su koriene uglavnom sitne, ali delom i krupne estice fluidizovanog
sloja, gde su uronjeni objekti bili sfere, ali pokretne, krupnije od estica sloja. U ovom radu
su koriene krupne estice sloja, dosta krupnije uronjene sfere koje su bile fiksirane i vrlo
veliki protoci gasa i u tom delu ima razlika u odnosu na eksperimentalne uslove Pillai
(1976) i Komatina (1992). Meutim, sveukupno su uslovi iz ovog rada i uslovi kod
pomenutih autora bili najsliniji, tako da ne udi dosta dobro slaganje rezultata, iako se ove
dve korelacije odnose na maksimalnu vrednost koeficijenta prelaza toplote. Korelacija
Denloye i Botterill (1978), koja takoe daje maksimalne vrednosti koeficijenta prenosa
toplote dobijena je za nesferino uronjeno telo, ali se opseg Ar broja poklapa sa Ar
brojevima za eksperimentalni sistem u ovom radu. Korelacija Palchenok i Tamarin (1983)
je dobijena za pokretne uronjene sfere pri Ar brojevima veim od Ar brojeva u ovom radu.
I ova korelacija daje maksimalne vrednosti koeficijent aprenosa toplote. Korelacija Chen i
Pei (1985) vai za dost nie vrednosti Ar broja od vrednosti Ar broja u ovom radu, pa je to
mogui razlog velikog srednjeg odstupanja izraunatih i izmerenih vrednosti. Model
182
Agarwal (1991), za razliku od prethodno pobrojanih korelacija, pripada pripada grupi
mehanicistikih modela, ali je verifikovan na bazi ekperimentalnih rezultata Prinsa (1987)
sa kojima je pokazano dobro slaganje. Otuda je logino da izraunate vrednosti koeficijenta
prenosa toplote na osnovu korelacije Prins (1987) i modela Agarwal (1991) pokazuju isto
odstupanje od eksperimentalnih vrednosti dobijenih u ovom radu. Dva mehaicistika
modela, Xavier i Davidson (1981) i Parmar i Hayhurst (2002) pokazuju najbolje slaganje sa
izmerenim vrednostima koeficijenta prenosa toplote u ovom radu, iako se meusobno
koncepcijski razlikuju, s obzirom da model Xavier i Davidson (1981) uzima u obzir efekat
mehuraste faze na prenos toplote, koristei koeficijent (1-B), dok u modelu Parmar i
Hayhurst (2002) to nije lsuaj. Parmar i Hayhurst (2002) su ustanovili da su njihove

ekperimentalne i izraunate vrednosti koeficijenta prenosa toplote dost nie od podataka
Agarwala (1991) i Prinsa (1987) to se slae sa injenicom da se eksperimentalni podaci u
ovom radu dobro slau sa korelisanim vrednostima na osnovu modela Xavier i Davidson
(1981) i Parmar i Hayhurst (20002), a da postoji vee neslaganje sa vrednostima
izraunatim na osnovu modela Agarwala (1991) i korelacije Prins (1987).
183
6. ZAKLJUAK
U okviru ovog rada izvrena su eksperimentalna ispitivanja prenosa toplote sa

pakovanih slojeva gas-vrsta faza (inertne estice sloja prenika 1,20 mm, 1,94 mm i 2,98
mm) na uronjenu fiksiranu sferu (prenika 6 mm, 12 mm i 20 mm) sa zanemarljivim
otporom prenosu toplote. Ova ispitivanja su obuhvatila odreivanje konvektivnog
koeficijenta prenosa toplote sloj-uronjena sfera na osnovu merenja promene temperature
uronjene sfere sa vremenom. Kao radni flud korien je vazduh. Uronjena sfera je
zagrevana u sloju i mnogo je krupnija u odnosu na estice sloja, to predstavlja drugaiji
smer prenosa toplote i drugaiju geometriju sistema u odnosu na ranija ispitivanja drugih
autora.
Pokazano je da je vrednost koeficijenta prenosa toplote vea kada je uronjena sfera
sitnija. Koeficijent prenosa toplote ne zavisi znaajno od veliine estica pakovanog sloja.
Uoeno je malo poveanje vrednosti koeficijenta prenosa toplote sa poveanjem
temperature sloja u sluaju najsitnije uronjene sfere i sfere srednje veliine, dok takav trend
nije primeen u sluaju najkrupnije uronjene sfere. Sa poveanjem brzine gasa poveava se
i koeficijent prenosa toplote, to je u saglasnosti sa ranijim nalazima u literaturi. Relativno
uee konvektivne i konduktivne komponente u ukupnom prenosu toplote je analizirano i
dobijeni su rezultati koji su saglasni sa rezultatima dobijenim od strane drugih autora kroz
matematiko modelovanje.
Predloene su korelacione jednaine za odreivanje faktora prenosa toplote i
koeficijenta prenosa toplote za ovaj sluaj:
0.6
jH = 0,3
Re p
0.25
e jH = 0,3
, Rep = 10 - 80
Re p
0,17
D
1/3( 1,06 0,7 s
Nu = 2 + 1,196P 1 - ) Re
s r s d

p
184
Pokazana je i proirena primenljivost ispitivanih literaturnih korelacija i na opseg
eksperimentalnih uslova korienih u ovom radu.
Izvrena su eksperimentalna ispitivanja prenosa koliine kretanja u pakovanim
slojevima gas-vrsta faza (estice prenika 0,574 mm; 1,039 mm; 1,227 mm; 2,048 mm;
2,965 mm; 3,910 mm i 4,908 mm) na sobnoj temperaturi i na povienim temperaturama
(100 oC - 350 oC), merenjem padova pritiska. Odreene su vrednosti koeficijenta trenja
fluid-estice. Pokazano je da, ukoliko je neophodno da se za odreivanje koeficijenta trenja
fluid-estice na sobnoj temparaturi i na povienim temperaturama koristi jedna korelacija,
onda se za tu svrhu moe uzeti korelacija Erguna (1952). Pokazano je da je pri viim
temperaturama neophodna korekcija ove korelacije. Uspostavljena je modifikacija
pomenute korelacije za sluaj povienih temperatura u pakovanom sloju korienih u ovom
radu:
140
fp = n
+ 1,75
Re'p
n = 0.0761d p2 - 0.412d p + 1.5041

Za strujanje fluda kroz pakovane slojeve gasvrsta faza postavljena je analogija
prenosa toplote i mase:
j H e = j De
Pokazano je da su u opsegu eksperimentalnih ispitivanja u ovom radu trendovi
vrednosti jH ili (jHe) i fp isti, sa znaajno veim vrednostima modifikovanog koeficijenta
trenja. Njihova meusobna veza moe se izraziti analognim jednainama:
fp
jH =
22
fp
ili jH e =
50
Izvrena su eksperimentalna ispitivanja prenosa toplote sa fluidizovanog sloja
(estice prenika 1,2 mm) na uronjenu fiksiranu sferu (od alumijuma, prenika 13 mm i 20
mm, od bakra, prenika 15 mm i od grafita, prenika 20 mm), sa zanemarljivim otporom
prenosu toplote, u poluindustrijskom ureaju za suenje pasta i suspenzija, pri
185
temperaturama od 70 oC-170 oC. Ova ispitivanja su obuhvatala odreivanje konvektivnog
koeficijenta prenosa toplote sloj-uronjena sfera na osnovu merenja promene temperature
uronjene sfere sa vremenom. Kao radni flud korien je vazduh. Pokazano je da se sa
poveanjem temperature sloja koeficijent prenosa toplote poveava, za sve ekperimentalne
uslove iz ovog rada. Najvea vrednost koeficijenta prelaza toplote javlja se pri
maksimalnom korienom protoku vazduha za fluidizaciju. U sluaju uronjene sfere
manjeg prenika koeficijent prenosa toplote je vei nego u sluaju uronjene sfere veeg
prenika sainjene od istog materijala.
Predloene su korelacione jednaine za odreivanje faktora prenosa toplote i
koeficijenta prenosa toplote sa zagrejanog fludizovanog sloja gas-vrsto na uronjenu sferu
pri eksperimentalnim vrednostima brzine gasa, veliine estica sloja i temperature sloja
koje odgovaraju parametrima suenja pasta i suspenzija u fluidizovanom sloju:
j H = 0,69 Re -p0,53 , Rep = 70 190
-0.1168 0.1371
l
0.3914 Ds
Nu = 0.375 Re s
p p dp l
f
Pokazana je i proirena primenljivost ispitivanih literaturnih empirijskih korelacija i
mehanicistikih modela za odreivanje koeficijenta prenosa toplote na opseg
eksperimentalnih uslova korienih u ovom radu.
U hemijskoj i procesnoj industriji su zastupljeni mnogi procesi u kojima se dovode
u kontakt gasovita i vrsta faza, pri emu je mogue ostvariti razliite naine tog kontakta,
od kojih su najvie zastupljeni kontakt nepokretnog - pakovanog sloja vrste faze i gasa,
kao i kontakt gasa i estica vrste faze koje se nalaze u fluidizovanom stanju. Takvi procesi
su adsorpcija, suenje filtracija, katalitiki i nekatalitiki reaktori, itd. Projektovanje i
uveanje razmere u ovakvim procesima u pakovanim i fluidizovanim slojevima zahteva
poznavanje, izmeu ostalog, koeficijenata prenosa toplote izmeu sloja i uronjene povrine,
kada su od praktinog znaaja i kriterijalne jednaine i jednaine analogije prenosa za
odreivanje tog koeficijenta.
186
LITERATURA
Agarwai K. Pradeep: The Residente Phase of Active Particles in Fluidized Beds of Smaller
Inert Particles, Chemical Engineering Science, Vol. 42, 1987.
Agrawal K. Predeep: Particle Fluid Heat Mass Transfer, part II, Chemical Engineering
Science, Vol . 43, 1988.
Agrawal K. Predeep, Mitchel J. William and La Nauze D. Robert:
Mass Transfer in Fluidized Beds of inter Particles, part III, Chemical Engineering Science,
Vol . 43, 1988.
Agrawal K. and O'Neill B. : Pressure Drop and Friction factors:
Unifying the Hydraulic-Radius and Submerged-Object Approaches, Chemical
Engineering Science, Vol. 43, 1988
Baskakov A. P. , Berg B. V. , Vitt K. O. , Filipovsky F. N. , Kitakosyan A. V. , Goldobin J. M.
and Maskaev K. V.
Heat Transfer to Object Immersed in Flidized Beds, Power Technology, Vol. 42, 1987.
Botterill J.S.M. and Denloye A.O.O.:
A Theotetical Model of Heat Transfer to a Packed or Quiscent Fluidized Bed,
Chemical Engineering Science, Vol 33, 1978.
Botterill J. S. M. , Teoman Y. and Yuregir K.R. :
Factors Afecting Heat Transfer Between Fluidized Beds and Immersed Surfa ces, Heat
and Mass Transfer in Fixed and Fluidizied Beds, edited by Swaaij van W. P. M. and Afgan N.
H. , Hemisphere Publishing Corporation, Washongton New York London, 1985.
Bey, O., Eigenberger, G., 1997, 'Fluid flow through catalyst filled tubes', Chem. Eng. Sc. 52,
1365
Cybulsky A. , Dalen Van M. J. , Varkerk J. W. , Van Der Berg P. J. :
Gas particle Heat Transfer Coefficients in Packed Beds at low Reynolds Numbers,
Chemical Science, 1975. , Vol. 30.
Decker N. and Glicksman L.R. : Heat Transfer in a Large Particle Fluidized Beds, Chemical
Engineering Science, Vol 26, 1983
Dixon, A. G. , Paterson, W. R., Cressweel, D.L,. 1978, 'Heat transfer in packed beds of low
tube/particle diameter ratio', Chem. React. Eng. ACS Symp. Ser. 65, 238
Froment, G.F., Bischoff, K.B., 1979, 'Chemical Reactor Analysis and Design', Wiley, New
York
Ganzha V. L. , Upadhyay S. N. and Saxena S.C. :
D. Kunii, O. Levenspiel, Fluidization Engineering, J.Wiley, New York, 1969
D. Handley, P.J. Heggs, Momentum and heat transfer mechanisms in regular shaped
packings, Trans. Inst. Chem. Engrs. 46 (1968) T251
A. R. Balakrishnan, D.C. T. Pei, Heat Transfer in Gas-Solid Packed Bed Systems: 1. A
Critical Review, Ind. Eng. Chem. Process Des. Dev. 18 (1) (1979) 30-40
A. R. Balakrishnan, D.C. T. Pei, Heat Transfer in Gas-Solid Packed Bed Systems: 2. The
Conduction Mode, Ind. Eng. Chem. Process Des. Dev. 18 (1) (1979) 40-46
P.N. Dwivedi, S.N. Upadhyay, Particle-Fluid Mass Transfer in Fixed and Fluidized Beds,
Ind. Eng. Chem. Process Des. Dev. 16 (2) (1977) 157-165
L.J. Petrovic, G. Thodos, Mass Transfer in the flow of gasses through packed beds, Ind.
Eng. Chem. Fundamentals, 7 (1968) 274-280
D. Thoenes, H. Kramers, Mass transfer from spheres in various regular packings to a
flowing fluid, Chem. Eng. Sci, 8 (1958) 271-283
J. M. Coulson, J. F. Richardson (with J. R. Backhurst and J. H. Harker), Chemical
Engineering, Volume 2: Particle Technology and Separation Processes, Butterworth-
Heinemann, Oxford, 2002
N. Bokovi-Vragolovi, . Grbavi, D. Jankovi, V. Mini, Mass and momentum
transfer in packed beds of spherical inert particles, J. Serb. Chem. Soc. 61 (4-5) (1996) 401-
409.
W.E. Ranz , W.R. Marshall , Evaporation from drops, Chem. Eng. Prog, 48 (1952) 141-146
S. Kumar, S.N. Upadhyay, Mass and Momentum Transfer to Newtonian and Non-
Newtonian Fluids in Fixed and Fluidized Beds, Ind. Eng. Chem. Fundam. 20 (3) (1981)
187-195
K.K. Pillai, Heat transfer to a sphere immersed in a shallow fluidized bed, Letters in Heat
and Mass Transfer 3 (1976) 131-146
W. Prins,W.P.M. van Swaaij, The influence of transport phenomena on the fluidized bed
combustion of a single carbon particle, Fuel Processing Technology 24 (1990) 355-365
P.K. Agarwal, Transport phenomena in multi-particle systems IV. Heat transfer to a large
freely moving particle in gas fluidized bed of smaller particles, Chem. Eng. Sci. 46 (4)
(1991) 1115-1127
M. S. Parmar, A. N. Hayhurst, The heat transfer coefficient for a freely moving sphere in a
bubbling fluidized bed, Chem. Eng. Sci. 57 (2002) 3485 3494
.P. Baskakov, N.F. Filippovskii, V.A. Munts, A.A. Ashikhmin, Temperature of particles
heated in a fluidized bed of inert material, Inzhererno-Fizicheskii Zhurnal, 52 (5) (1987)
788-793
F. Di Natale, A. Lancia, R. Nigro, A single particle model for surface-to-bed heat transfer
in fluidized beds, Powder Techn. 187 (2008) 6878
A.P. Collier, A.N. Hayhurst, J.L. Richardson, S.A. Scott, The heat transfer coefficient
between a particle and a bed (packed or fluidised) of much larger particles, Chem. Eng. Sci.
59 (2004) 4613 4620
S.A. Scott, J.F. Davidson, J.S. Dennis, A.N. Hayhurst, Heat Transfer to a Single Sphere
Immersed in Beds of Particles Supplied by Gas at Rates above and below Minimum
Fluidization, Ind. Eng. Chem. Res. 43 (2004) 5632-5644
C. Penny, D. Naylor, J. Friedman, Heat transfer to small cylinders immersed in a packed
bed, Int. J. Heat Mass Transfer 53 (2010) 51835189
Z. Y. Zhou, A. B. Yu, P. Zulli, Particle Scale Study of Heat Transfer in Packed and
Bubbling Fluidized Beds, AIChE Journal 55 (4) (2009) 868-884.
C.Y. Wen, Y.H. Yu, Mechanics of fluidization, Chem. Eng. Prog. Symposium Series 62
(1966) 100-111.
S.S. Ergun, Chem. Eng. Prog. 48 (1952) 8994.
M. Mayerhofer, J. Govaerts, N. Parmentier, H. Jeanmart, L. Helsen, Powder Technol. 205
(2011) 30-35.
A. Luckos, J.R. Bunt, Fuel 90 (2011) 917921.
F. Macdonald , M. S. El-Sayed , K. Mow , F. A. L. Dullien, Ind. Eng. Chem. Fundamen. 18
(1979) 199208.
L. G. Gibilaro, R. Di Felice, S. P. Waldram, Chem. Eng. Sci. 40 (1985) 1817-1823.
A. Montillet, J. Fluids Eng. 126 (2004) 139143.
A. Montillet, E. Akkari, J. Comiti, Chem. Eng. Process. 46 (2007) 329-333.
H.E. Rose, Proc. Inst. Mech. Eng. 153 (1945) 154161.
H.E. Rose, A.M.A. Rizk, Proc. Inst. Mech. Eng. 160 (1949) 493503.
H. Watanabe, Int. J. Eng. Fluid Mech. 2 (1) (1989) 93108.
R.E. Hicks, Ind. Eng. Chem. Fund. 9 (3) (1970) 500502.
J.A. Tallmadge, AIChE J. 16 (6) (1970) 10921093.
J. Lee, K. Ogawa, J. Chem. Eng. Jpn. 27 (5) (1994) 691693.
K.G. Allen, T.W. von Backstrm, D.G. Krger, Powder Technol. 246 (2013) 590-600.
D. Nemec, J. Levec, Chem. Eng. Sci. 60 (2005) 6947-6957.
N.S. Cheng, Powder Technol. 210 (3) (2011) 261-266.
B Eisfeld, K Schnitzlein, Chem. Eng. Sci. 56 (14) (2001) 4321-4329.
W.Reichelt, Chemie Ingenieur Technik 44(8) (1972) 10681071.
N.M. Zhavoronkov, M.E. Aerov, N.N. Umnik, Journal of Physical Chemistry 23 (1949)
342-361 (in Russian).
R.C. Raichura, Exp. Heat Transfer 12 (4) (1999) 309327.
R. Di Felice, L.G. Gibilaro, Chem. Eng. Sci. 59 (14) (2004) 30373040.
SPISAK OZNAKA
A koeficijent u jednaini za faktor prenosa toplote

Ar Arhimedov broj
A
t
a koeficijent
B koeficijent u jednaini za faktor prenosa toplote
Bi Biot broj
b koeficijent
C keficijent
C Da faktor otpora strujanja za jednu esticu sfernog oblika, koju
opstrujava gas
cp specifini toplotni kapacitet
C pp specifini toplotni kapacitet estice sloja J/kgK
C specifini toplotni kapacitet uronjene sfere J/kgK
ps
cs specifini toplotni kapacitet uronjene sfere J/kgK
C1 konstanta u jednaini za Nup
C2 konstanta u jednaini za Nup
C3 konstanta u kriterijalnoj jednaini
D prenik cevnog voda m
Dc Prenik kolone m
Dp prenik uronjene sfere m
Ds prenik uronjene sfere m
da prenik aktivne estice m
dp prenik estica sloja m
F0 Fourije-ov broj -
Fr Froud-ov broj -
f Frekvencija cirkulacije mehurova u fludizovanom sloju Hz
f0 vremenski udeo u kome je razmenjivaka povrina u kontaktu sa -
mehurovima
fp koeficijent trenja u pakovanom sloju -
fp koeficijent trenja u pakovanom sloju -
Ga Galileo-ov broj -
Gp
Gr Grashof-ov broj -
g ubrzanje zemljine tee m/s2
H visina sloja m
H mf Visina minimalno fludizovanog sloja m
hp koeficijent prelaza toplote W/m2K
lt Turbulentna dimenzija u korelaciji za prenos toplote m
jH faktor prenosa toplote -
k dimenziona konstanta
km
l
M Parametri u jednaini 3.16-3.20
M Masa sloja kg
s
m
N broj podataka -
Nu Nuseltov broj za prenosa toplote -
N u Nuseltov broj u jednaini -
Nu max Nuseltov broj za maksimalnu vrednost koeficijenta prenosa toplote -
Nu p Nuseletov broj za esticu sloja -
Nu s Nuseletov broj za uronjenu sferu u sloj -
n
n1 koeficijent u kriterijalnim jednainama -
n2 koeficijent u kriterijalnim jednainama -
Pe Peclet-ov broj -
Pr Prandtl-ov broj -
p verovatnoa boravka aktivne estice u emulzionoj fazi za vreme -
jedne cirkulacije
p' verovatnoa boravka aktivne estice u emulzionoj fazi tokom pada -
za vreme jedne cirkulacije
DP pad pritiska u sloju Pa
Re Rejnoldsov broj -
Re* Rejnoldsov kriterijum -
Re b Rejnoldsov broj mehuraste faze -
Re max Rejnoldsov broj koji odgovara maksimalnoj vrednosti koeficijenta -
prenosa toplote
RemF Rejnoldsov broj minimalne fluidizacije -
Re p Rejnoldsov broj za esticu sloja -
Re s Rejnoldsov broj za uronjenu sferu -
Rf otpor filma gasa
r poluprenik m
Tg temperatura gasa C
T temperatura radnog fluida C
f
Tp0 poetna temperatura uronjene sfere C
T temperatura uronjene sfere C
s
Tsl temperatura sloja C
T poetna temperatura uronjene sfere C
so
U povrinska brzina gasa m/s
Ub brzina podizanja mehura m/s
UD brzina aktivne estice pri padanju m/s
UR brzina aktivne estice pri podizanju m/s
Umf minimalna brzina fluidizacije m/s
Uo povrinska brzina gasa m/s
X srenja visina cirkulacije aktivne estice m
a Konvektivni koeficijent prenosa toplote W/m2K

ae Konvektivni koeficijent prenosa toplote sa emulzije na uronjeni W/m2K
objekat
a gb Konvektivni koeficijent prenosa toplote sa mehurova na uronjeni W/m2K
objekat
a gc Konvektivni koeficijent prenosa toplote sa gasa na uronjeni W/m2K
objekat
a ge Konvektivni koeficijent prenosa toplote sa gasa u emulziji na W/m2K
uronjeni obekat
as W/m2K
a pe Konvektivni koeficijent prenosa toplote sa estica u emulziji na W/m2K
uronjeni obekat
a rad Konvektivni koeficijent prenosa toplote zraenjem W/m2K
d debljina hidrodinamikog graninog sloja m
dg Debljina filma gasa na uronjenom objektu m
e poroznost -
e mf poroznost u stanju minimalne fluidizacije -
l parametar u jednaini
s Toplotna provodljivost uronjene sfere W/mK
lg Toplotna provodljivost gasa W/mK
lf Toplotna provodljivost fluda W/mK

le Efektivna toplotna provodljivost sloja W/mK
l0e Efektivna toplotna provodljivost nepokretnog sloja W/mK
l (t0 ) Toplotna provodljivost sloja na poetnoj temperaturi sloja W/mK
l (t sl ) Toplotna provodljivost sloja na krajnjoj temperaturi sloja W/mK
m dinamiki viskozitet fluida Pas
bezdimenziona temperatura -
re Efektivna gustina sloja kg/m3
rf Gustina fluida kg/m3
rg Gustina gasa kg/m3
rs Gustina uronjene sfere kg/m3
s
tc Vreme kontakta paketa estica i uronjenog objekta s
tm
t fluid Vreme za koje radni fluid dostigne odreenu temperaturu s
t sphere Vreme za koje uronjena sfera dostigne odreenu temperaturu s
f Faktor debljine sloja gasa na uronjenom objektu -

G Odnos vremena za koje radni flud i uronjena sfera dostignu -
odreenu temperaturu
y sferinost -
SPISAK SLIKA I TABELA
Slika 2.2. Eksperimentalni sistem (a) ventil, (b) rotametar, (c) elektrini greja, (d)
kolona, (e) distributor, (f) test sferna estica, (g) toplotna izolacija, (h)
manometar, (i) elini..., (j) .....ta
Slika 2.3. Promena temperature test estice sa vremenom za: (a) razliite prenike test
estice, (b) razliite prenike estica pakovanog sloja, (c) razliite vrednosti
temperature gasa, (d) razliite vrednosti brzine gasa
Slika 2.4. Vrednosti Bi broja za sva izvrena merenja za uronjenu test sferu prenika
Ds (a) 20 mm, (b) 12 mm i (c) 6 mm
Slika 2.5. Eksperimentalna zavisnost [ (Tf-Ts) /(Tf-Ts0)] od vremena, za uronjenu test

sferu prenika 20 mm, pri razliitim veliinama estica sloja od 1,20; 1,94 i
2.98 mm
Slika 2.6. Odreivanje koeficijenta prenosa toplote na osnovu jednaine (2.40)

Slika 2.13. Odreivanje udela konduktivnog i konvektivnog prenosa toplote
sluaju opstrujavanja usamljene sfere, za Ds=20mm
sluaju opstrujavanja usamljene sfere, za Ds=12 mm

sluaju opstrijavanja usamljene sfere, za Ds=6 mm
Slika 2.17. Svi eksperimentalni podaci za pakovani sloj estica od 1,20 mm, sa
uronjenom test sferom prenika 20 mm
estice sloja
estice sloja
estice sloja
Slika 2.27. Prenos toplote u pakovanim slojevima gas-vrsto (rekonstrukcija podataka
iz literature)
Slika 2.31. Zavisnost jH od Rep za razliite prenike uronjene sfere, pri dp=2,98 mm
Slika 2.34. Zavisnost jH od Rep, svi podaci
Slika 2.35. Odreivanje vrednosti koeficijenata A i B u jednaini (2.43)
Slika 2.36. Poreenje eksperimentalnih i izraunatih rezultata, jednaina (2.45
jH=f(Rep), za uronjenu sferu Ds=20 mm i estice sloja dp=2,98 mm
jH=f(Res), za uronjenu sferu Ds=20 mm i estice sloja dp=1,94 mm
Slika 2.39. Korelisanje eksperimentalnih podataka zavisnou jH=f(Rep)
Slika 2.40. Poreenje eksperimentalnih podataka i izraunatih vrednosti na osnovu
korelacije (2.48)
osnovu korelacije Collier i sar. (2004)
Ds=20 mm
Ds=12 mm
Slika 2.44. Zavisnost Nus broja od Res broja za razliite prenike estica sloja, pri Ds=
6 mm
Slika 2.45. Zavisnost Nus broja od povrinske brzine gasa za razliite uronjene sfere,
pri dp=1,94 mm
Slika 2.46. Eksperimentalni podaci prikazani jednainom (2.50)
Slika 2.47. Eksperimentalni podaci prikazani korelacijom (2.51)
osnovu korelacije (2.53)
Slika 3.1. Ekpserimentalni sistem za merenje pada pritiska u koloni sa pakovanim
slojem
Slika 3.2. Zavisnost fp od odnosa Dc/dp, izraunato na osnovu korelacije (3.18)
Slika 3.3. Zavisnost pada pritiska od povrinske brzine gasa za sva punjenja na 20 o C
Slika 3.4. Zavisnost pada pritiska od povrinske brzine gasa za sva punjenja na 100 o
C
Slika 3.5. Zavisnost pada pritiska od povrinske brzine gasa za sva punjenja na 150 o
C
Slika 3.6. Zavisnost pada pritiska od povrinske brzine gasa za estice prenika 0.5
Slika 3.7. Zavisnost pada pritiska od povrinske brzine gasa za estice prenika 1
Slika 3.8. Zavisnost pada pritiska od povrinske brzine gasa za estice prenika 1,2
Slika 3.9. Zavisnost koeficijenta trenja fluid-estice od modifikovanog
Rep broja na sobnoj temperaturi i na povienim temperaturama
Slika 3.10. Poreenje izmerenih vrednosti gradijenta pritiska i izraunatih vrednosti
gardijenta pritiska na osnovu razliitih literaturnih korelacija
Slika 3.11. Korelisanje eksponenta n iz jednaine (3.26) u odnosu na prenik sferine
estice
Slika 3.12. Poreenje eksperimentalnih podataka sa predloenom koralacijom
jednaine (3.26) i (3.27)
Slika 3.13. Poreenje razliitih literaturnih korelacija za fp u pakovanom sloju sa
sferinim esticama, =0,4 i Dc/dp=50
Slika 3.14. Zavisnost fp od Re'p na sobnoj temperaturi i na povienim temperaturama,
svi ekpsperimantalni podaci
Slika 3.15. Ekperimentalni i korelisani podaci za fp=f(Rep), svi podaci Korelisanje
Slika 4.1. eksperimenalnih podataka za prenos toplote u pakovanom sloju
Analogija prenosa toplote i mase u pakovanom sloju

Slika 4.2. Poreenje eksperimentalnih rezultata za faktor prenosa toplote i koeficijent
Slika 4.3. trenja u pakovanom sloju
Slika 4.4. Analogija prenosa koliine kretanja i toplote u pakovanom sloju
Slika 5.4. ematski prikaz kretanja aktivne estice u fluidizovanom sloju gas-vrsta
faza, osnova za model Agarwal-a(1991) i Parmar-a i Hayhurst-a (2002)
Slika 5.5. Izgled eksperimentalnog sistema (1-fluidizaciona kolona, 2-sistem za
akviziciju podataka, 3-komandni ormar i sistem za podeavanje temperature
i termoregulaciju, 4-displej temperature)
Slika 5.6. Krive promene temperature uronjene sfere sa vremenom, Al sfera prenika
13 mm (1-2,99m/s, 64oC; 2- 3,11m/s, 89oC; 3- 3,15 m/s; 106oC; 4-3,20 m/s,
121oC; 5-3,26 m/s; 133oC; 6-3,33m/s; 153oC)
Slika 5.7. Krive promene temperature uronjene sfere sa vremenom, Al sfera prenika
20 mm, sva tri opsega brzine gasa, Tf70 oC
Slika 5.8. Krive promene temperature uronjene sfere sa vremenom, sve sfere, Uf2,5
m/s, Tf105 o
Slika 5.9. Fluktuacije temperature uronjene sfere na konstantnoj temperaturi za
razliite brzine gasa
Slika 5.10. Fluktuacije temperature uronjenih sfera razliite veliine na konstantnoj
temperaturi i konstantnoj brzini gasa
Slika 5.11. Vrednost Bi broja za sva izvrena merenja u fluidizovanom sloju
Slika 5.12. Ekperimentalna zavisnost ln(TfTs) od vremena, za fludizovani sloj estica
prenika 1,20 mm i za uronjene sfere prenika 20 mm, 15 mm i 13 mm,
Uf=3,5 m/s, Tf=140 oC
Slika 5.13. Slika 5.13. Mapa fludizacionih reima (na osnovu Grace, 1986) sa
lokacijom eksperimentalnih rezultata iz ovog rada (A, B i D oznaavaju
klase estica na osnovu Geldarta, 1973)
fluidizovanom sloju, svi eksperimentalni rezultati
Slika 5.14a. Zavisnost koeficijenta prenosa toplote od povrinske brzine gasa, u
pakovanom i fluidizovanom sloju, svi eksperimantalni rezultati
Slika 5.14b. Zavisnost koeficijenta prenosa toplote od Re broja za esticu, u pakovanom
i fluidizovanom sloju, svi eksperimantalni rezultati
fluidizovanom sloju, za sve etiri uronjene sfere, pri minimalnom protoku
gasa
fluidizovanom sloju, za sve etiri uronjene sfere, pri srednjem protoku gasa
fluidizovanom sloju, za sve etiri uronjene sfere, pri maksimalnom protoku
gasa
Slika 5.18. Zavisnost pojedinih koeficijenata prenosa toplote od brzine gasa, po modelu
Parmar i Hayhurst (2002), za sluaj uronjene Al sfere, prenika 13 mm,
opseg temperatura sloja 63 oC 175 oC
Slika 5.19. Zavisnost pojedinih koeficijenata prenosa toplote od temperature sloja, po
modelu Parmar i Hayhurst (2002), za sluaj uronjene sfere od Al, prenika
20 mm, opseg brzina gasa 1,51 m/s 1,89 m/s
Slika 5.20. Zavisnost koeficijenta prenosa toplote od parametra debljine filma gasa, za
sluaj uronjene sfere od Al, prenika 13 mm
Slika 5.21. Zavisnost keeficijenta prenosa toplote usled konvekcije gasom od brzine
gasa po modelu Parmar i Hayhurst (2002), za sve uronjene sfere, opseg
temperatura sloja 63 oC 175 oC
Slika 5.22. Zavisnost keeficijenta prenosa toplote usled konvekcije esticama od
brzine gasa, po modelu Parmar i Hayhurst (2002), za sve uronjene sfere,
opseg temperatura sloja 63 oC 175 oC
Slika 5.23. Zavisnost ukupnog keeficijenta prenosa toplote, po modelu Parmar i
Hayhurst (2002), za sve uronjene sfere, opseg temperatura sloja 63 oC
175 oC
Slika 5.24. Poreenje eksperimentalnih i izraunatih vrednosti koeficijenta prenosa
toplote po modelu Parmar i Hayhurst (2002), opseg temperatura sloja 63 oC
175 oC
Slika 5.25. Poreenje vrednosti koeficijenta prenosa toplote u fludizovanom sloju i u
sluaju opstrujavanja usamljene sfere, za sve uronjene sfere
Tabela 2.1. Pregled literaturnih korelacija za prenos toplote gas vrsta faza
Tabela 2.2 Karakteristike estica sloja
Tabela 2.3. Karakteristike test estica
Tabela 2.4. Opseg eksperimentalnih parametara
Tabela 2.5. Karakteristike radnog fluida
Tabela 2.6. Vrednosti Re* broja
Tabela 2.7. Vrednosti eksperimentalnih parametara za dp=1,20 mm i Ds=20 mm
Tabela 2.8. Pregled literaturnih korelacija za prenos toplote u pakovanom sloju,
korienih na slikama 2.37. i 2.38.
Tabela 3.1. Pregled literaturnih korelacija za koeficijent trenja u pakovanim
slojevima
Tabela 3.2. Osobine estica i opsezi vrednosti eksperimentalnih parametara
Tabela 3.3. Poreenje eksperimentalnih podataka za gradijent pritiska i izraunatih
podataka za gradijent
Tabela 3.4. Vrednosti eksponenta n u jednaini (3.26) za T 100oC
Tabela 5.1. Parametri prenosa toplote fluidizovani sloj uronjena sfera
Tabela 5.2. Pregled literaturnih korelacija za koeficijent prenosa toplote
fluidizovani sloj uronjeni objekat
Tabela 5.3. Parametri modela Agarwala (1991)
Tabela 5.4. Parametri modela Parmar i Hayhurst (2002)
Tabela 5.5. Klasifikacija estica koje ine fludizovani sloj prema Saxena i Ganzha
(1984)
Tabela 5.7. Osobine mernih sondi
Tabela 5.8. Srednje vrednosti Biot broja za sve test estice
Tabela 5.9. Operativni parametri eksperimentalnog fludizacionog sistema
Tabela 5.10. Vrednosti Rep broja pri prelasku iz mehuraste u turbulentnu fluidizaciju,
za eksperimentalne uslove iz ovog rada, za sluaj uronjene sfere od Al,
prenika 13 mm

je 1966. , , je
.
- je
1986/87 , , je
1992. .
- je
.
- je
.
je 1992/93 ,
, .

je 1996.
.
je - ,
1992. , :
1992 1993

1993 1997
1997 2001
2004 2005
2006 2009
2009 2011 10%
2011
je :
,
, III,
, , ,
, / .
je vie od 20

.
2001. 2004. . u
,
. o je

COST (European Cooperation in
Science and Technology).
2005.- 2007. . je ,
, .
2009. 2011. . je
, je
. je

- .
2000. 2004. . je
.
2007. - 2009. . je .
2008. 2009. . je
.
Oenjen je i otac dvoje dece.

1.
__________________________________________________________
_________________________________________________________

, ,

, ________________ _______________________________
2.

, ,
.
,
.
, ____________ ______________________
3.

(Creative Commons) .
1.
2. -
3. - -
4. - -
5.
6.
( ,
).
,_________________ __________________________
1. ,
, ,
, .
.
2. . ,
, ,
.
.
3. . ,
, ,
,
.
. ,
.
4. - .
, , ,

.
.
5. . ,
, ,
,
. .
6. . ,
, ,

.
. ,
.

Doktor at

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Doktor at

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TEHNOLOKO-METALURKI FAKULTET

Mr. Radojica D. Pei, dipl. in.

PRENOS KOLIINE KRETANJA I TOPLOTE NA

Beograd, 2016. godine

Kandidat: Datum odbrane:

Mr. Radojica Pei

U hemijskoj i procesnoj industriji su zastupljeni mnogi procesi u kojima se dovode u

Jednostavnost pakovaih slojeva je razlog to su nali primenu u mnogim operacijama, kao

U okviru ovog rada eksperimentalno su odreeni koeficijenti prenosa toplote sa pakovanog i

prenika uronjene sfere. Formirane su empirijske korelacije oblika Nus=f(Res) i jH=f(Rep).

1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PAKOVANIH I FLUIDIZOVANIH SLOJEVA GAS-VRSTA FAZA

2. PRENOS TOPLOTE U PAKOVANOM SLOJU GAS-VRSTA FAZA

2.2. Eksperimentalna ispitivanja prenosa toplote u pakovanom sloju

2.2.1. Koncept eksperimenta, opis eksperimentalnog sistema i postupka merenja

2.2.2. Reim proticanja gasa u pakovanom sloju

2.2.3. Dinamika zagrevanja uronjene sfere u pakovanom sloju

2.2.5. Izraunavanje konvektivnog koeficijenta prenosa toplote pakovani sloj -

2.3. Rezultati ispitivanja prenosa toplote u pakovanom sloju i diskusija

2.3.1. Uticaj povrinske brzine gasa na prenos toplote u pakovanom sloju

2.3.2. Uticaj temperature sloja na prenos toplote u pakovanom sloju

2.3.3. Korelisanje parametara prenosa toplote u pakovanom sloju

3.3. Rezultati ispitivanja prenosa koliine kretanja u pakovanom sloju i diskusija

3.3.1. Uticaj veliine estica pakovanog sloja na prenos koliine kretanja

3.3.2. Uticaj poroznosti pakovanog sloja na prenos koliine kretanja (88)

3.3.3. Uticaj temperature pakovanog sloja na prenos koliine kretanja

3.3.4. Korelisanje parametara prenosa koliine kretanja u pakovanom sloju

4. ANALOGIJA PRENOSA KOLIINE KRETANJA, TOPLOTE I MASE U PAKOVANOM SLOJU GAS

Upotreba sistema fluid-estice zastupljena je u irokom spektru tehnolokih

Pakovani slojevi igraju vitalnu ulogu u hemijskom procesima. Njihova

Fludizovani sloj gas-inertne estica predstavlja jednu od alternativa klasinim

Dakle, projektovanje i uveanje razmere u ovakvim procesima u pakovanim i

Predmet ovog rada su eksperimentalna ispitivanja prenosa koliine kretanja u

Cilj ovog rada je da se predloe korelacione jednaine za odreivanje parametara

Predloena je korelaciona jednaina za odreivanje konvektivnog koeficijenta

Eksperimentalna ispitivanja prenosa toplote i prenosa koliine kretanja u

1.1. Fluidizovani slojevi gas-vrsta faza

Za fluidizovane sisteme karakteristina je pojava mehurova koji odreuju neke

Slika 1.3. Dijagram Geldart-ove klasifikacije estica (Geldart, 1973)

Slika 1.8. Fluidizovani sloj gas-estice ematski prikaz strukture

Jednu od poznatih korelacija za veliinu mehura su dali Darton i sar. (1977):

Slika 1.9. Strujanje gasa kroz mehur

Ova aditivna zavisnost, u stvari, predstavlja aproksimaciju, ali, generalno posmatrano,

Jednaina (1.8) je poznata kao Karman-Kozenijeva jednaina (Carman i Kozeny, 1956). Za

2.1. Osnove prenosa toplote u pakovanom sloju i analiza dosadanjih

Kuni i Levenspiel (1969) su uraunali i uticaj prisustva okolnih estica u

Ranz i Marshal (1972) Nu p = 2 ,0 + 1,8 Pr 1 / 3 Re 1p / 2 (2.13)

Prenos u sluaju pakovanog sloja, zid-sloj

2.2.1 Koncept eksperimenta, opis eksperimentalnog sistema i

Koncept eksperimenta ima tri bitna obeleja:

U pitanju je ekperimentalno ispitivanje na nivou pojedinane estice pakovanog

Tabela 2.2. Karakteristike estica sloja

Tabela 2.3. Karakteristike test estica

Staklo 35 2.98 20 103-291 19-35 0.30-0.76 0.20-0.44

Tabela 2.4. Karakteristike radnog fluida (temperaturaTf u oC)

2.2.2. Reim proticanja fluida u pakovanom sloju

Ukoliko se izrauna vrednosti Re broja, korienjem prenika uronjene sfere,

2.2.3. Dinamika zagrevanja uronjene sfere u pakovanom sloju

Obzirom da se hladna test estica uranja u prethodno zagrejani pakovani sloj, u

Uzimajui u obzir kako je koncipiran eksperiment, jasno je da se koeficijent prenosa

Koeficijent prenosa toplote se izraunava iz vrednosti nagiba linearne zavisnosti

Slika 2.5a. Eksperimentalna zavisnost ln[(Tf-Ts) /(Tf-Ts0)] od vremena, za pakovani

U eksperimentima u ovom radu, linearnost zavisnosti ln[(Tf-Ts) /(Tf-Ts0)] od

Slika 2.6. Odreivanje koeficijenta prenosa toplote na osnovu jednaine (2.40)