,,Radujemo se dugoronoj posveenosti Smart kolektiva razvoju socijal-

nog preduzetnitva u Srbiji. Ova publikacija je jo jedan pokuaj da se

doprinese otvaranju trita rada i za one grupe stanovnitva u Srbiji
koje najlake bivaju iskljuene sa njega. Jo jednom Smart kolektiv
promovie princip da socijalno ukljuivanje manje kota dravu, nego
iskljuivanje jednog dela stanovnitva; ako je manji broj ljudi iskljuen
sa trita rada, iz kole i drutva uopte, i ako manje ljudi prima
socijalnu pomo tako to im drutvo prua podrku da se zaposle, dravi
e ostati vie sredstava za ulaganje i pruanje pomoi tamo gde je ona
najpotrebnija.

Upravo socijalno preduzetnitvo moe da doprinese iroj

drutveno-ekonomskoj transformaciji i zapoljavanju tee zapoljivih
kategorija stanovnitva. Iskustva pojedinih zemalja lanica EU
pokazuju da socijalno preduzetnitvo moe biti komplementarna snaga
tritu i dravnim intervencijama. Procenjuje se da u EU oko 10%
ukupnih preduzea ine socijalna preduzea, tj. da je oko 6% ukupne
zaposlenosti generisano u sektoru socijalnog preduzetnitva. Republika
Srbija ne koristi u najboljoj meri potencijal koji ovaj sektor nudi. U Srbiji
postoji mali broj preduzea koja se mogu obuhvatiti pojmom socijalnog
preduzetnitva. Vaa inicijativa e pomoi da ova slika i u Srbiji pone
ubrzano da se menja. Novo vreme trai nove pristupe i programe, a ova
aktivnost predstavlja promociju principa inovativnosti i kreativnosti u
reavanju izazova u drutvu.

arko underi
Menader tima
Tim za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva
Vlada Srbije
Biznis
po meri
oveka
Vodi za pokretanje
socijalnog preduzea
ta sve sadri
ovaj Vodi?

Uvodna re 04

I Kako se koristi ovaj Vodi? 11

II Uvod u socijalno preduzetnitvo 17

III Proces poslovnog razvoja socijalnog preduzea 25

Razrada ideje

Faza 1: Motivacija 28
Faza 2: Priprema 40
Faza 3: Procena 50

Praksa

Faza 4: Testiranje ideje 56

Faza 5: Istraivanje 62
Faza 6: Biznis plan 71
Faza 7: Kako zapoeti? 77

Forma biznis plana 79

Forma biznis plana

Uvodna re
Pokretanje preduzea nije jednostavan poduhvat
posebno kada je re o socijalnom preduzeu...
U svetu danas postoji ogroman broj socijal-
nih preduzea razliitih naziva, tendencija,
oblika i veliina; od malih lokalnih kafia
do velikih meunarodnih organizacija. Bilo
da su koncipirana kao profitna ili neprofitna
udruenja, ono to im je zajedniko jeste da
su pokrenuta od strane pojedinca ili grupe sa
posebnim oseajem za opte dobro. Koji god
drutveni problem da Vam padne na pamet
verovatno je da negde ve postoji socijalno
preduzee koje se njime bavi. Sve je vie ljudi
preduzetnikog duha koji ele da se ukljue
u sferu malog i srednjeg preduzetnitva tako
to e pokrenuti svoj biznis, a istovremeno
ele da kroz svoj posao ine i neto dobro
za svoju zajednicu i ljude oko sebe. Ukoliko
se prepoznajete u ovome - socijalno predu-
zetnitvo je ansa za Vas!
Moda vie nego ikada, socijalno preduzet-
nitvo je ansa za sve nas - posebno za manje
razvijene zemlje kao to je Srbija, u kojima,
naalost, pravi potencijal ovog biznis modela
jo uvek nije prepoznat. U svetlu aktuelne
finansijske krize koja nas je dovela pred
izazove sa kojima se nikada ranije nismo
susreli, ovakav pristup poslovanju postao
je ne samo poeljan, ve i neophodan. Vie
nego ikada su nam potrebni inovativni al-
ternativni pristupi reavanju drutvenih i
ekonomskih problema, koji se zasnivaju na
meusektorskoj saradnji i korienju biznis
alata, tehnika i modela koji su se ve pokazali
efikasnima, sada sa novim ciljem: da dopri-
nesu pozitivnim drutvenim promenama.
Sa namerom da omogui socijalnim pre-
duzeima da i u Srbiji mogu da vode svoj
04
,,biznis, Smart kolektiv sarauje sa dravnim
institucijama, brojnim kompanijama i dru-
gim organizacijama civilnog drutva kako
bismo zajednikim naporima kreirali povoljno
okruenje za lokalni razvoj socijalnog predu-
zetnitva. U Vodi koji je pred Vama utkano
je, dakle, nae dosadanje iskustvo u ovoj
oblasti konkretno, iskustvo koje smo imali
kao pokretai ve dva socijalna preduzea,
Liceulice i Dobra torba. Bilo da ste socijalni
preduzetnik, odnosno aktivista i vizionar, ovaj
Vodi e Vam pomoi da svoju drutveno-ko- nain. Te 1819. godine svetenik Johan Bap-
risnu ideju pretoite u preduzetniki, odriv
model poslovanja; bilo da ste preduzetnik sa
inspiracijom i energijom, Vodi je tu da Vas
motivie da je uloite kako biste svet uinili
boljim mestom za ivot. Na zanimljiv, struan
i lako razumljiv nain, Vodi e predstaviti
ta je to socijalno preduzee, osnovnu mo-
tivaciju neophodnu za pokretanje socijalnog
preduzea, kao i ta sve treba imati u vidu
pri pokretanju ovakvog preduzea i izradi
biznis plana. Verujemo da je i u naoj sredini
doao pravi trenutak da se ovoj temi pristupi
na jedan novi, pragmatian nain.
Duboko smo uvereni da su socijalna preduzea
jedan od najznaajnijih inilaca koji doprinose
privrednom rastu i obnavljanju lokalnih zajed-
nica. Takoe verujemo da zajedno moemo da
unapredimo nae drutvo kroz preduzetnike
inicijative i solidarnost. Nadamo se da e Vam
ovaj Vodi pomoi da skupite znanje i hrabrost
da i Vi pokuate i da uspete.
Neven Marinovi
Izvrni direktor
Smart kolektiv
Uvodna re
Dragi prijatelji,
Ukoliko se pitate zato je Erste Banci toliko Sve ovo to radimo proistie iz naeg uve-
stalo da podri razvoj socijalnog preduzet- renja da se reenja za najhitnije drutvene
nitva, znajte da je odgovor jednostavniji probleme mogu nai samo udruivanjem
nego to bi se moda moglo pomisliti. privatnog i javnog sektora. Verujemo da
Erste Banka je, zapravo, i sama osnovana investicije u komercijalno odriva drutve-
kao socijalno preduzee! na partnerstva donose koristi kako drutvu
tako i investitorima i biemo i u budunosti
Pretea sadanje Erste Banke je Prva au- posveeni razvoju ovog koncepta.
strijska tedionica (Erste sterreichische
Spar-Casse), iji su osnivai hteli da jedan Slavko Cari
drutveni problem ree na preduzetniki Predsednik Izvrnog odbora
Erste Bank a.d. Novi Sad
tist Veber i njegovi socijalni preduzetnici
su imali dobru poslovnu ideju, da osnuju
tedionicu koja bi omoguavala ljudima
sa niskim primanjima da dobiju bankovne
raune, to do tada nije bilo mogue.
Osnovni cilj njenog osnivanja je bio da
obezbedi sredstva kako bi radnici u fabrici,
poljoprivrednici i ostali vredni trgovci kao
i ugroeni mladi i stari, mogli s vremena
na vreme da odvoje sa strane male koliine
teko zaraenog novca kako bi ga iskoristili
kasnije za bolju zatitu, miraz, za pomo u
tekim vremenima, u bolesti i starosti, ili
za realizovanje nekog drugog vanog cilja.
Iskreno i sutinski podravamo razvoj
novih socijalnih preduzea u Srbiji i daje-
mo svoj doprinos kako kroz odobravanje
povlaenih kredita tako i kroz konstantne
nabavke proizvoda i usluga koje pruaju
socijalna preduzea. Takoe, 2010. godine
smo zajedno sa nobelovcem Muhamedom
Junusom pokrenuli i Turneju socijalnog
preduzetnitva, tokom koje je on posetio
i Beograd.
05
Uvodna re
U okruenju dinamine konkurencije
velikih kompanija i neprestane trke za
profitom vie ne pobeuju samo bri,
bolji, pa ak ni jeftiniji. Meu pobednicima
velike svetske preduzetnike trke sve je
vei broj kreativnih i inovativnih ljudi i
poslovnih reenja. Inovacija, naroito ona
koja pored profesionalnih kadrova uklju-
uje i drutveno odgovornu komponentu,
prepoznavanje ideje i kreativnog reenja
meu neformalnim grupama dokazano
je sredstvo savremenog biznisa i itavog
drutvenog ivota u 21. veku.
Socijalno preduzetnitvo, pokazalo je svoju
posebnost i izvrsnost naroito u prve dve
godine svetske ekonomske krize. Tada su
se i neke od najjaih ekonomija u svetu
opredelile da izlaz pronau u primeni novih
reenja, u potencijalima drutva i inova-
tivnom pristupu profitnom nadmetanju.
U Srbiji, Smart kolektiv i jo svega nekoliko
organizacija, usvojilo je ovaj nain rada
kao primer dobre prakse za ostvarivanje
boljitka u drutvu, za podrku ravnotei
izmeu posla i socijalne pravde. Modelom
socijalnog preduzetnitva spaja se potenci-
jal i kreativnost, zarada i filantropija, iznad
svega uliva se ljudima nada da na mnogo
drugih naina, mogu sebi nai posao i biti
deo drutva kakvom tee.
U okviru USAID-ovog programa Inici-
jativa javnog zagovaranja graanskog
drutva, na razliite smo naine podrali
predloge i ideje Smart kolektiva i jo ne-
koliko organizacija da razvijanjem modela
socijalnog preduzetnitva i ovo drutvo
06
uine boljim i pravednijim. Prirunik pred
vama mali je doprinos onim savetima,
podrci i instrukcijama koje e novim inte-
resentima - organizacijama, kompanijama
i pojedincima obezbediti da, za razliku od
prethodnika ne kreu od poetka.
Bogdan Gavanski
ef kancelarije
Instituta za odrive zajednice u Srbiji
Zahvaljujemo se...
Ideja da priredimo i objavimo jedan ovakav zahvalnost onima koji su prepoznali znaaj
Vodi rodila se zahvaljujui britanskoj socijalnog preduzetnitva u aktuelnom
publikaciji A business planning guide to drutveno-ekonomskom trenutku - svojim
developing a social enterprise koja nas je donatorima, partnerima, konsultantima,
u prvi mah fascinirala svojom prakti- saradnicima koji su nas podrali i svojim
nou i jednostavnim pristupom ne tako linim i profesionalnim iskustvom obo-
jednostavnim problemima sa kojima se gatili tekst koji je pred Vama.
suoavaju socijalni preduzetnici. Vodi je
delom nastao kao adaptacija ovog vie nego elimo da se zahvalimo svima koji su ue-
korisnog britanskog prirunika; drugim stvovali u izradi ovog Vodia, pre svega
delom, on je rezultat posveenog rada i USAID-u, Institutu za odrive zajednice i
upornosti velikog broja ljudi koji su svojom Erste Bank a.d. Novi Sad koji su prepoznali
strunou zajedno doprineli da konano i vanost ovakve publikacije i obezbedili nam
u Srbiji imamo lokalno primenjivu i lako finansijsku podrku. Posebno se zahvalju-
razumljivu publikaciju koja se bavi soci- jemo konsultantima koji su nam pomogli
jalnim preduzetnitvom. Dugujemo veliku da sadraj prilagodimo naem tritu i
naoj publici:
Maja Delatovi, Konsultant za integrisane komunikacije;
Mirjana aki, Samostalna struna saradnica,
Sektor komunikacija Erste Bank a.d. Novi Sad;
Bojan Vuliki, Vii struni saradnik za upravljanje proizvodima,
Direkcija za razvoj poslova sa stanovnitvom Erste Bank a.d. Novi Sad;
Nevena Radovanovi, efica odeljenja za zapoljavanje, obuku i razvoj,
Sektor ljudskih resursa Erste Banka.d. Novi Sad;
Branislava Selakovi, Samostalna struna saradnica,
Sektor upravljanja rizicima Erste Bank a.d. Novi Sad;
eljka Unkovi, Samostalna struna saradnica kreditnog rizika za mikro
klijente, Odeljenje kreditnog rizika za mikro klijente, Direkcija upravljanja
rizicima stanovnitva, Sektor upravljanja rizicima Erste Bank a.d. Novi Sad;
Sonja Jovanovi, Assistant Director, Human Resources,
Ernst&Young d.o.o. Beograd;
Laura Fodor Agoton, Dipl. mat, Finansijski konsultant,
Direktor, LFA Business Consulting D.O.O. Novi Sad;
Mihajlo Cvetkovi, Pravni fakultet u Niu;
Mr. Boris Sauli, Struni saradnik, Centar za nacionalne i meunarodne
projekte Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet u Subotici.
07
Zahvaljujemo se, takoe, SENS mrei i njenim lanicama koje su
dale svoj doprinos prilikom istraivanja i predstavljanja uspenih
primera socijalnog preduzetnitva u Srbiji.
Smart kolektiv
,,Da li smo pokretai promena ili bismo eleli da to postanemo?
Kakva je naa motivacija na tom putu i da li smo spremni za
uenje, transformisanje? Da li smo spremni da zauvek napusti-
mo naizgled lako obeanu i izglednu zonu komfora grantova
i donacija, i upustimo se u polje biznisa i profita?
Pred nama svima je alatka procene, obrazovno orue koje na
pravi nain istie sve potrebne principe koje ovaj, ni malo lak
put, zahteva od odvanih vizionara. Vodi za pokretanje soci-
jalnog preduzea ovu neizvesnost osvetljava, olakava i pomae
sagledavanju svih reenja za nae i Vae nedoumice i strahove.
Dinaminost i kompleksnost naeg drutvenog okruenja,
izazov sam po sebi, ne olakava put ka osnivanju dobrog i odr-
ivog socijalnog preduzea. Konflikt ciljeva i metodologija dva
sektora biznisa i civilnog drutva, dve kulture, ovde u Vodiu
poinje da se razreava na lak i razumljiv nain. Jo samo da
promenimo svest...proitajte Vodi i Vae samopouzdanje da se
to moe uspeno uraditi i primeniti uinie da formirate dobre
pristupe i stvorite dobre odluke na svom putu da postanete
socijalni preduzetnik.
Maja Delatovi
Konsultant za integrisane komunikacije
08
Smart kolektiv je nezavisna, neprofitna organizacija
iji je rad usmeren na etiri strateke oblasti:
Drutveno odgovorno poslovanje
Socijalne inovacije
Omladinsko preduzetnitvo
Socijalni marketing
Sve aktivnosti koje se realizuju kroz navedene kljune
programe su meusobno povezane i komplementarne,
a zasnivaju se na povezivanju i unapreenju odnosa
izmeu poslovnog sektora i drutva.
Smart kolektiv je jedan od osnivaa Koalicije za ra-
zvoj socijalnog preduzetnitva koju su 2009. godine
pokrenuli Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF),
Grupa 484, Evropski pokret u Srbij i Inicijativa za ra-
zvoj i saradnju (IDC). U saradnji sa lanicama Koalicije,
uestvovali smo u vie projekata promocije i razvoja
socijalnog preduzetnitva u Srbiji; zajedno sa Grupom
484 lansirali smo sajt za promociju prve Mree socijalnih
preduzea u Srbiji SENS i njenih lanova; realizovali
smo program biznis mentorstava za unapreenje poslo-
vanja socijalnih preduzea u saradnji sa UNDP-om i uz
podrku panskog Fonda za dostizanje milenijumskih
ciljeva razvoja (MDG F), kao i u regionalnom projektu
promocije socijalnog preduzetnitva u saradnji sa Bri-
tish Council Srbija. Pored toga, Smart kolektiv je 2008.
godine osnovao prvu koaliciju drutveno odgovornih
kompanija u Srbiji Forum poslovnih lidera (FPL), za-
hvaljujui kojoj uspeno saraujemo sa organizacijama
civilnog drutva i drutveno odgovornim kompanijama
doprinosei povezivanju i meusektorskoj saradnji.
www.smartkolektiv.org
Kako se koristi
ovaj Vodi?

,,Vodi za pokretanje socijalnog preduzea je jedan koristan

prirunik, napisan razumljivo, sa nizom vrlo praktinih saveta
koji e Vas, na jedan prizeman nain, postupno sprovesti kroz
nimalo jednostavan postupak poslovnog planiranja. Iako je, pre
svih, namenjen onima koji ele da se bave socijalnim predu-
zetnitvom, bie od velike pomoi svima koji nameravaju da
uplove u vode preduzetnitva.

Kroz vrlo pregledna poreenja, na jednostavan i nedvosmislen

nain ukazuje na razlike i istovetnosti socijalnog i obinog
preduzetnitva. Sa puno primera iz prakse i na kraju datim
primerom poslovnog plana, prirunik je upotrebljiv odmah i za
konkretnu primenu.

Laura Fodor Agoton, dipl. mat.

Finansijski konsultant
Direktor
LFA Business Consulting D.O.O. Novi Sad

11
Osnivate socijalno preduzee?
Krenite u pravom smeru!
Moda ste se ve susreli sa publikacijama
koje se bave pokretanjem biznisa i poslov-
nim planiranjem, ali su kod nas vrlo retke
one koji se odnose na pokretanje socijalnog
preduzea. To je izazovan, podsticajan, ali i
pomalo zastraujui poduhvat. Poto smo i
sami proli kroz taj proces, naa namera je
da podelimo sa Vama ono to smo nauili.
Kako bismo Vas uputili u pravom smeru
iskoristili smo sopstveno iskustvo, ali i
iskustvo drugih u voenju preduzea kome
su podjednako vani finansijski, drutveni
i ekoloki ciljevi.
Naa elja je da ovaj Vodi bude jasan i
koristan izvor informacija za pisanje biznis
plana, kao i da pomogne svim udruenjima
graana koja nastoje da ostvare vei prihod
od svojih poslovnih aktivnosti.
Iskreno se nadamo da ete imati koristi od
naeg iskustva, da ete uspeti da izbegnete
zamke i postignete svoj cilj da uspeno
pokrenete socijalno preduzee.
Kome je Vodi namenjen?
Ovaj Vodi je namenjen svima koji su
zainteresovani za socijalno preduzetni-
tvo bilo da elite da pokrenete socijalno
preduzee, da od njega kupujete, investi-
rate sredstva u njega ili na bilo koji nain
podrite njegove drutvene ciljeve. Vodi
e biti koristan:
Udruenjima graana koja danas vide resursi, veliina, sposobnosti i prethodno
socijalno preduzetnitvo kao put ka odr-
ivosti ili kao nain da proire svoju
delatnost.
12
Pojedincima koji ele da se bave socijal-
nim preduzetnitvom kako osobama
koje ele da pokrenu socijalno predu-
zee, tako i studentima, ekspertima itd.
koji tee da saznaju vie o ovoj temi.
Potencijalnim donatorima i investito-
rima koji ele da se blie upoznaju sa
socijalnim preduzetnitvom i da bolje
razumeju principe funkcionisanja soci-
jalnih preduzea i probleme sa kojima
se ona suoavaju.
U okviru Vodia smo predstavili svaki od
koraka neophodnih za pokretanje Vaeg
socijalnog preduzea, s posebnim osvrtom
na nekoliko kljunih pitanja koja se tiu
poslovnog razvoja.
Iako smo se pre svega fokusirali na to
kako udruenja graana mogu da pokrenu
socijalno preduzee, svesni smo injenice
da u najveem broju sluajeva pojedinac
(ili ponekad manja grupa ljudi) predstav-
lja pokretaku snagu u ovom razvojnom
procesu. Shodno tome, neke informacije
iz ovog Vodia usmerene su upravo na
ove pojedince, dok se druge odnose na
udruenje kao celinu.
Nastojali smo da ponudimo uglavnom
opte informacije ili uputstva o pokretanju
socijalnog preduzea, budui da e svako
od Vas doprineti procesu svojim sopstve-
nim iskustvom, vetinama i kapacitetima.
Kultura Vae organizacije, Vae tenje,
ali postaje besmislen ukoliko Vi lino ne
iskustvo, takoe e uticati na to kako ete
razviti svoje socijalno preduzee.
Kako se koristi ovaj Vodi?
,,Vodi je jedinstvena prilika da na jednom mestu saznate sve
o pokretanju socijalnog preduzea. Iskoristite priliku da uite
kroz preispitivanje i sazrevanje sopstvene ideje, i kroz iskustva
drugih - jednostavno i razumljivo.
Sonja Jovanovi
Assistant Director/Human Resources
Ernst&Young d.o.o. Beograd
Pokretanje socijalnog preduzea, kao uostalom i bilo kog drugog
preduzea, je vrlo uzbudljiv i aktivan proces. On podrazumeva
puno napornog rada, ali bi istovremeno trebalo da bude i ko-
risno i prijatno iskustvo. Uporedo sa itanjem Vodia, ponite
da pripremate neke od informacija koje e Vam biti neophodne
za pripremu i pisanje biznis plana za Vae socijalno preduzee.
ta je to biznis plan?
Biznis plan je vrlo znaajan preduslov ukoli- razumete ono to u njemu pie. Zato kroz
ko traite podrku za pokretanje i dalji razvoj ovaj proces morate sami da proete to e
preduzea. Biznis plan vam omoguava da Vam doneti neprocenjivo iskustvo i znanje
precizno odredite gde elite da budete u i pomoi e Vam da u budunosti uspeno
budunosti i kako ete tamo stii. Iako pro- upravljate svojim preduzeem. Na samom
ces planiranja slui prvenstveno za proveru poetku, nedostajae Vam brojne znaajne
izvodivosti i odrivosti Vae poslovne ideje, informacije koje ete morati da prikupite
dobar biznis plan je odlino sredstvo za pri- kroz istraivanje i samu izradu plana. Po-
vlaenje potencijalnih donatora i investitora, stavite sebi pitanje: ta ja treba da znam da
bih ubedio/la druge da je ovo dobra ideja?
13
Postoji najmanje 5 osnovnih razloga zato
je vano praviti biznis plan:

Radi testiranja poslovne ideje Pisanje Radi poveanja efikasnosti i efektivnosti

biznis plana je najbolji nain za testiranje
poslovne ideje i dolazak do odgovora na
pitanje da li je ona dobra ili ne! Bolje je
napraviti potencijalne greke na papiru,
pri izradi biznis plana, nego izgubiti
vreme, novac i resurse sprovodei lou
ideju u praksi;
Radi poboljanja ansi za uspeh U toku
pisanja biznis plana prikuplja se velika
koliina informacija vanih za poslova-
nje. Analiza trita i detaljno planiranje
naina rada u biznis planu olakavaju
Vam stvarno sprovoenje poslovne ideje;
Radi prikupljanja sredstava Biznis plan
je Va najvaniji adut koji Vam pomae
da svojim potencijalnim donatorima i
investitorima pokaete da je Vaa ideja
dobra i zato treba da je podre;
biznis planiranja Biznis plan predstavlja
poetni plan koji se naknadno ispravlja i
prilagoava novim trinim okolnostima.
Lake je ispraviti plan nego raditi bez
plana ili planirati od poetka;
Radi uvoenja novih partnera Biznis
plan je osnovni dokument koji ete
koristiti u razgovoru sa potencijalnim
partnerima. Ozbiljnost plana ukazuje
na Vau ozbiljnost u pogledu realizacije
ideje/projekta.
Preduzee moe da uspe i bez biznis plana,
ali to je obino rezultat spleta okolnosti.
Uspean preduzetnik se nikada ne oslanja
iskljuivo na sreu.

U priloge na kraju publikacije ukljuili smo i optu formu za

pisanje biznis plana; da biste proverili svoj napredak, na kraju
svakog od poglavlja ovog Vodia naveli smo koje delove biznis
plana bi trebalo da moete da popunite posle svake faze procesa.

Da bismo Vam pomogli da kreirate svoj biznis plan i oblikujete

ideju za razvoj socijalnog preduzea, predvideli smo da ovaj Vodi:

Predstavi po etapama pristup razvoju socijalnog preduzea

(7 faza)
Istakne neka kljuna pitanja koja morate da imate u vidu u
toku poslovnog planiranja svog socijalnog preduzea
Obezbedi Vam korisne savete gde god vidite sledei znak >

14
 Uvod u socijalno
,,Socijalno preduzetnitvo je poslovanje koje ini dobra dela.Svrha
preduzetnitva postaje ostvarivanje maksimalne koristi za ljude, a
ne maksimiziranje profita. Ljudi koji pokreusocijalno preduzee
nisu samopreduzetnici koji stvaraju novu vrednost, nego i ljudi

preduzetnitvo
koji reavaju drutvene probleme. Osnovna karakteristika socijalnih
preduzea jeste daostvaren profit ostaje preduzeu i slui za proiri-
vanje delatnosti i poboljanje poslovanja.Jedno od osnovnih naela
je da se u ovim preduzeima radi sa zadovoljstvom. Sve ovo ukazuje
da je mnogo toga potrebno da bi se neko bavio socijalnim predu-
zetnitvom, ali jedno je sigurno - ova preduzea proizvode reenja
za probleme koje drutvo nije uspelo da rei.Upravo zbog toga celo
drutvo mora da pomogne da se socijalno preduzetnitvo uspeno
razvije i u Srbiji. ta je socijalno preduzee?

Mirjana aki
Samostalna struna saradnica Socijalno preduzetnitvo je drugaiji nain poslovanja.
Sektor komunikacija
Erste Bank a.d. Novi Sad Socijalno preduzee je preduzee koje posluje u drutvene svrhe.
Drutveni ciljevi poslovanja podjednako su vani kao i trine
aktivnosti, to se esto naziva double bottom line dvostruki
krajnji rezultat. Kao i svako drugo preduzee, i socijalno predu-
zee je usmereno na stvaranje prihoda svojim uestvovanjem na
tritu, ali njegova posebnost proistie iz naina na koji koristi
svoj profit sa ciljem ostvarivanja pozitivnih efekata na drutvo,
lokalnu zajednicu i prirodnu sredinu.

To se postie na razliite naine: zapoljavanjem osoba koje su

inae izostavljene sa trita rada; ulaganjem profita u zajednicu;
ulaganjem u zatitu ivotne sredine; pruanjem neophodnih
usluga ranjivim pojedincima koji ih u suprotnom nemaju na
raspolaganju, itd. Upravo je ova kombinacija trinih i drutvenih
ciljeva ono to je doprinelo da socijalna preduzea danas postanu
jedna od najaktuelnijih i najuzbudljivijih tendencija irom sveta.

17
Double bottom line Dvostruki krajnji rezultat
Bottomlineje termin koji se u rauno-
vodstvenom argonu odnosi na krajnji
finansijski rezultat (profit), koji se uzima
kao jedini kriterijum za merenje uspeha
preduzea. Za razliku od ovog uobiaje-
nog pristupa merenju uspeha preduzea
na osnovu finansijskog rezultata, Double
i Tripple Bottom Linesu termini koji se
koriste u socijalnom preduzetnitvu, a
odnose se na merenje kako finansijskog,
tako i drutvenog i ekolokog uticaja koje
preduzee ostvaruje:
Na prvi pogled, socijalna preduzea moda
lie na humanitarne organizacije. Meutim,
ona to nisu. Socijalna preduzea nastoje da
svojim radom zarade novac i ostvare profit,
kao i bilo koje drugo preduzee. Ono to
Najei razlog neuspeha socijalnih preduzea
Ali mi smo neprofitno udruenje!
Ne bi trebalo da zaraujemo novac!
Generacije socijalnih preduzetnika na-
uene su, na osnovu sopstvenog i tueg
iskustva, da imaju veliko nepoverenje
prema novcu, biznisu i kapitalu. Razvili
smo uverenje da je novac zlo. Odrastite.
Novac je bezvredan sam po sebi; ono
to mu daje vrednost jeste to kako ga
koristimo. Va zadatak je da izvuete to
vie moete iz novca, kako biste mogli
Novi socijalni preduzetnici: uspeh, izazov i
pouke pokretanja neprofitnog preduzea,
Jed Emerson, Fay Twersky.
18
1. Double Bottom Line merenje finan-
sijskog rezultata i uticaja na drutvo
(socijalnog uticaja);
2. Tripple Bottom Line merenje socijal-
nog, ekonomskog i ekolokog uticaja
koji socijalno preduzee ostvaruje. Ovaj
koncept je poznat i pod skraenicom 3P:
People, Profit, Planet, odnosno ljudi,
profit, planeta.
ih sutinski razlikuje od drugih preduzea
jeste nain na koji rade i nain ulaganja
ostvarenog profita: profit se ponovo in-
vestira sa ciljem da se uradi neto dobro.
da ostanete u poslu, da zaposlite one
kojima je to neophodno, da isplaujete
dobre plate svojim zaposlenima ili do-
prinesete osnaivanju svoje zajednice.
Pohlepa ne moe biti dobra, ali novac
moe. U svakom sluaju, nema nieg
glamuroznog u siromatvu. Izaite na
trite, uzmite svoj deo kolaa a zatim
ga podelite sa drugima. To su pravila
igre i ako vam se ne dopadaju nemojte
ni da zapoinjete igru.
I socijalno preduzetnitvo i poslovno pla-
niranje podrazumevaju odreenu termi-
nologiju i specifian nain izraavanja.
Gde god je bilo praktino, nastojali smo
da objasnimo znaenje specifinih jezikih
izraza na koje biste mogli da naiete tokom
ovog procesa.
Ko su socijalni preduzetnici?
Uverenje da su socijalni preduzetnici osobe
koje pokreu i vode socijalna preduzea
vrlo je ogranieno. Socijalni preduzetnici
su vie od toga; to su pojedinci koji nude
inovativna reenja za najaktuelnije dru-
tvene probleme. Oni su ambiciozni i uporni
u elji da doprinesu irenju novih ideja
zarad opteg dobra. Ne preputajui vladi
ili poslovnom sektoru bavljenje drutvenim
potrebama, ovi pojedinci pronalaze modele
koji dobro funkcioniu i reavaju proble-
me tako to menjaju sistem, ohrabrujui
drutvo da preduzme konkretne korake.
Socijalni preduzetnici istovremeno su i
vizionari i krajnji realisti vie od svega
zanima ih praktinost njihove vizije. Ideje
socijalnih preduzetnika uvek su razumljive,
jasne, etine, i podrazumevaju angaovanje
velikog broja ljudi koji zastupaju istu ideju
i delaju u skladu sa njom. Drugim reima,
svaki socijalni preduzetnik je podstica-
jan za svoje okruenje, nosilac promene i
motivator irokih masa on je uzor koji
pokazuje da graanin koji kanalie svoju
strast u delo moe da uradi gotovo sve.
Ne postoji nita monije od nove ideje u
rukama izuzetnog socijalnog preduzetnika.
Socijalno preduzetnitvo
u svetu i kod nas
,,Pre samo dve godine javnost u Srbiji
nije ni poznavala sintagmu ,,socijalno
preduzetnitvo". Ve danas se svuda su-
sreemo ne samo sa ovim pojmom, ve i
19
sa sve vie organizacija i pojedinaca koji
veruju da je mogue poslovanje na jedan
humaniji nain. Iako su oni u praksi ve
uveliko socijalni preduzetnici, svima su
neophodni konkretni, jasni i pregledni
saveti o tome kako pokrenuti, i bitnije,
kako odrati jedno socijalno preduzee.
U tom smislu, prava je srea to ih mo-
ete nai u Vodiu koji je pred Vama.
Mnoge lanice SENS-a su ve prole
neke od koraka opisanih u Vodiu. Dru-
gima tek predstoje. U svakom sluaju,
nadamo se da e Vam ovaj tekst dosta
ukazati na poetne izazove i probleme,
ali i ojaati u elji da se bavite socijal-
nim preduzetnitvom.
Gordan Velev
Koordinator mree socijalne
ekonomije Srbije - SENS
Ekonomske organizacije sa socijalnim
ciljevima imaju dugu tradiciju u svetu i
Evropi. Dobrotvorna udruenja datiraju
jo iz srednjeg veka, a poljoprivredne za-
druge, kreditne unije, uzajamna drutva,
zadubine i fondacije postoje u razliitim
oblicima kroz vekove. Interes za socijalno
preduzetnitvo se najee javlja kada
drava i poslovni sektor nisu u stanju da
sami odgovore na izazove pred kojima se
nalaze. U Zapadnoj Evropi se socijalna
preduzea pojavljuju krajem 1970-ih, kada
se ovaj region suoio sa problemima rastu-
ih nejednakosti i socijalne iskljuenosti.
Iako ideja o socijalnom poduzetnitvu po-
stoji ve jedan vek, tek je sada, sa ubrza-
nim razvojem globalizacije, ona dobila na
znaaju. Veliko interesovanje za socijalna
preduzea u savremenom drutvu poiva
na njihovom kapacitetu da prue inovativna
reenja za ekonomske i drutvene probleme.
Zapoljavanje, smanjenje siromatva i uklju-
ivanje ugroenih grupa to su osnovni
razlozi za osnivanje socijalnog preduzea.
Ona nude alternativan pristup ogranienoj
ideji prostog uveavanja profita. Osnovu
ovog novog poslovnog modela za 21. vek
ine pravinost, demokratinost, drutvena
i ekoloka odgovornost ali se istovre-
meno zadravaju i dobre strane trine
ekonomije, gde svako moe slobodno da
trguje na osnovu zakona ponude i tranje
i otvorene konkurencije.
Neki od razloga sve vee zastupljenosti socijalnih preduzea u svetu
Nedavna ekonomska kriza Drutvo
je u potrazi za razliitim, boljim na-
inima poslovanja: za poslovanjem
za dobrobit planete i ljudi;
Ekonomski uspeh socijalnih predu-
zea Koja su nastavila da rastu i
da se razvijaju uprkos recesiji;
Rastua tenja organizacija civil-
nog drutva da u budunosti budu
odrive tako to e se baviti nekom
komercijalnom aktivnou;
Sve prisutnija svest i interes potro-
aa za to kako njihovi izbori pri
kupovini utiu na druge. Ljudi ele
Socijalna preduzea danas ine vaan se-
gment svetske i evropske ekonomije ovaj
sektor zapoljava 11 miliona ljudi u Evropi,
to je oko 6,7% zaposlenih u EU. Samo ko-
operative kao oblik socijalnog udruivanja,
kojih je u EU registrovano 240 hiljada,
zapoljavaju direktno 4,7 miliona ljudi i
20
Mnoge vlade obratile su posebnu panju
na ove inicijative na primer: socijalne
kooperative u Italiji, inicijativa ekonomije
zasnovane na solidarnosti u Francuskoj,
socijalna ekonomija u Danskoj, brojne mi-
krokreditne organizacije koje su se pojavile
u celom svetu. Civilno drutvo najee
je pokreta ovih inicijativa, ali priroda i
stepen njihove institucionalizacije zavise
od kulturnih specifinosti svake zemlje.
da znaju odakle dolaze proizvodi
koje kupuju, da li su imali negativan
uticaj na drutvo ili ivotnu sredinu
dok nisu doli do njih, kakvi su uslo-
vi rada za one koji su uestvovali u
proizvodnji;
Sve vie ljudi eli da zna kako moe
da iskoristi svoju kupovnu mo da
doprinese da svet bude bolje mesto
za ivot;
Poslovni sektor traga za novim nai-
nima kako da doprinese drutvenim
promenama Za mnoge kompanije
volontiranje i filantropske aktivnosti
vie nisu dovoljne.
imaju 143 miliona lanova. Istovremeno,
zdravstvene i usluge socijalne zatite koje
prua socijalna ekonomija obuhvataju 120
miliona korisnika. Zbog vrednosti koje
stvaraju u drutvu, u brojnim evropskim
zemljama socijalna preduzea imaju i odre-
ene fiskalne beneficije.
U pogledu finansiranja, socijalna preduzea U prethodnih nekoliko godina i u naoj
su dobila prioritet u okviru regionalne po- zemlji su napravljeni znaajni koraci sa
litike EU. Oko 90 miliona evra namenjeno ciljem razvoja ovog modela preduzetnitva:
je za novi socijalni finansijski instrument realizovano je nekoliko istraivanja i prvo
kojim e EU pomoi otplatu duga i nova mapiranje ovih organizacija u Srbiji (UNDP,
ulaganja socijalnih preduzea u periodu EPuS, Grupa 484), odran je niz konferencija
20142020. Novac e biti operativan od i okruglih stolova o perspektivi razvoja
2014, a obezbeen je iz Evropskog socijal- socijalnog preduzetnitva, realizovano je
nog fonda i Evropskog regionalnog fonda nekoliko programa edukacije i podrke
za razvoj. razvoju socijalnih preduzea, pokrenuta je
prva nacionalna mrea socijalnih preduzea
Za razliku od zemalja Zapadne Evrope, SENS, osnovana je Koalicija za razvoj soci-
srpska javnost se sa konceptom socijalnog jalnog preduzetnitva, a u toku je i dono-
preduzetnitva upoznala tek nedavno. enje Zakona o socijalnom preduzetnitvu.
Koalicija za razvoj socijalnog preduzetnitva
Koalicija za razvoj socijalnog pre- lini, kako bi se ustanovili odgovarajui
duzetnitva je mrea organizacija zakonski okviri i odrivi mehanizmi
posveenih unapreenju i razvoju finansiranja socijalnih preduzea. Cilj
socijalnog preduzetnitva u Srbiji. je da kroz razliite edukativne i mentor-
ske programe Koalicija radi na jaanju
Koaliciju su pokrenule organizacije koje kapaciteta postojeih i izgradnji kapa-
su kroz svoje dosadanje aktivnosti i citeta novih socijalnih preduzea, ime
programe na razliite naine otvorile bi se poveale prilike za zapoljavanje
ovu temu i postigle izvesne rezultate, i socijalnu inkluziju marginalizovanih
a prepoznaju znaaj udruivanja poje- grupa. Jedan od prioriteta Koalicije
dinanih napora za razvoj i implemen- jeste i uspostavljanje partnerstava sa
taciju ovog koncepta u Srbiji. relevantnim drutvenim subjektima
dravom, lokalnim i meunarodnim
Misija Koalicije je da udruivanjem organizacijama civilnog drutva i pri-
kapaciteta i resursa lanice zajedniki vatnim sektorom u cilju ubrzanja rada
rade na stvaranju stimulativnog okrue- na ispunjenju predvienih ciljeva.
nja za razvoj socijalnog preduzetnitva
i podizanju svesti kljunih aktera o Osnivai Koalicije su: Balkanski fond
znaaju ovog koncepta za ekonomski za lokalne inicijative, Evropski pokret u
napredak i odrivi razvoj drutva u ce- Srbiji, Grupa 484, Inicijativa za saradnju
i razvoj Srbija i Smart kolektiv.
21
 SENS je Mrea socijalne ekonomije Srbije
jedina nacionalna mrea koja okuplja socijalna preduzea.
Mrea nastoji da lanicama obezbedi
edukaciju, strune savete i promociju
u svim fazama pokretanja i voenja
biznisa, sa ciljem da socijalna predu-
zea postanu jaa, vidljivija i uticajnija.
SENS mrea je osnovana 2011. godine
od strane Grupe 484, uz podrku ita-
lijanske UniCredit fondacije koja ima
dugu tradiciju finansiranja i pomaga-
nja sektora socijalnog preduzetnitva
irom Jugoistone Evrope.
SENS danas okuplja 30 lanica iz cele
Srbije, u koje se ubrajaju udruenja
graana, preduzea za profesionalnu
rehabilitaciju osoba sa invaliditetom,
drutva sa ogranienom odgovornou
i zadruge.
Umreavanjem ljudi i ideja SENS do-
prinosi stvaranju novih zajednikih
strategija za razvoj socijalnog predu-
zetnitva, tako to povezuje socijalna
www.sens.rs
I pored toga, u Srbiji jos uvek nedostaje
odgovarajui pravni okvir, kao i admini-
strativne beneficije i poreske olakice koje
bi pojednostavile funkcionisanje ovih pre-
duzea. Osim nepostojanja zakona koji bi
kompletno regulisao ovu oblast i nedostat-
ka finansijskih sredstava, veliki problem
predstavlja i nedostatak preduzetnikih
sklonosti i odgovarajuih znanja i vetina za
samostalan nastup na tritu. Potencijalni
socijalni preduzetnici suoeni su sa mnogo-
brojnim izazovima: Gde i kako da pronaem
22
preduzea u Srbiji i regionu, pro-
moviui socijalna preduzea u iroj
javnosti i podiui svest o njihovom
znaaju. Pored toga, SENS prua svojim
lanicama najrelevantnije informa-
cije iz polja socijalnog preduzetni-
tva, obrazovne materijale, edukaciju
u oblasti poslovanja, kao i studijska
putovanja u zemlji i inostranstvu. Za
socijalna preduzea od posebnog je
znaaja poslovna i razvojna podrka
koju im mrea obezbeuje kroz obuku
i usluge specijalizovanih savetnika,
kao i pomo pri obezbeivanju novih
izvora finansiranja u Srbiji.
lanstvo u SENSu je otvoreno za sva
socijalna preduzea, besplatno je, kao
i mogunost prezentacije lanica na
sajtu. Na taj nain, socijalna preduzea
imaju mogunost da se promoviu kod
potencijalnih kupaca njihovih proizvo-
da i korisnika njihovih usluga.
www.sens.rs
poetna sredstva za pokretanje soocijalnog
preduzea? Kako da osiguram odrivost svog
preduzea? Kako da poveam sopstvene
kapacitete i trinu orijentisanost? Gde da
naem potrebnu podrku? Svesni smo da
nemate na raspolaganju mnogo odgovora.
Ali, vodei se pozitivnim promenama koje
su obeleile period za nama, elimo da
ohrabrimo sve Vas koji ste zainteresovani
za socijalno preduzetnitvo da oslanjajui
se na uspene primere iz sveta zajedno
kreiramo bolje drutvo.
,,Najbitnije je da verujete u sebe i ono to radite! Naoruajte se upor-
nou i sprovedite Vau poslovnu ideju, jer sav napor seisplati samo
Proces
poslovnog
ako idete do kraja."

Branislava Selakovi
Samostalna struna saradnica

razvoja
Sektor upravljanja rizicima
Erste Bank a.d. Novi Sad

socijalnog
preduzea
ta je to poslovno planiranje?

Postoji 7 kljunih faza u procesu poslovnog planiranja koje

jedna organizacija neizostavno mora da proe na svom putu ka
pokretanju socijalnog preduzea.

Vodi detaljno istrauje svaku fazu ponaosob, posveujui po

jedno poglavlje svakoj od njih. Mada svaka faza obuhvata niz
zasebnih elemenata, sve su one meusobno povezane; neke od
njih zahtevae da ste odgovorili na ili bar razmislili o odreenim
pitanjima koja su postavljena tokom prethodne faze.

25
 Primer

Faza 1: Poslovno Proces poslovnog planiranja:

Smart kolektiv
Razmislite ta
Vas motivie. Da
planiranje Za uputanje u poduhvat kakav je
li imate dobru Krenite u pravom smeru! pokretanje socijalnog preduzea bila
biznis ideju? je potrebna itava godina planiranja,
razmiljanja i istraivanja, u toku koje
su dve osobe iz naeg tima, uz stal-
ne konsultacije sa drugim lanovima
organizacije, intenzivno radile na pri-
Prvi korak:
to potrebno je vreme. U izradu biznis
plana uloili smo vie od etiri me-
seca, a ono to smo dobili je tek prva
verzija nae vizije, koja je zahtevala jo
dodatnog rada i razmiljanja da bismo
bili potpuno zadovoljni i da bismo ade-
kvatno odgovorili na sva potencijalna

kupljanju i analiziranju relevantnih pitanja. Ono to je sigurno je da e se

Dobro razradite ideju!

informacija. Pokretanje biznisa bilo stvari menjati u toku samog procesa

koje vrste, pored toga to moe biti razvoja ideje, pisanja biznis plana i
Faza 2: Faza 3: uzbudljivo, uvek je iscrpljujue, a ono pokretanja preduzea, a posebno kada
Procenite svoju Procenite spoljne
to najee potcenjujemo je vreme Vae preduzee pone samostalno da
organizacionu ku- faktore. Kako ete
potrebno za realizovanje tog procesa. posluje - Vaa poslovna ideja, biznis plan
luturu i kapacite- postii uravno-
te. Da li ste skloni teenost ciljeva i i Vae preduzee moraju se razvijati u
riziku? prihoda? ,,Morate biti spremni na to da ete, istom smeru. Budite spremni na to da
moda, nekada udariti u zid i da ete ete morati, moda ne svojom krivicom,
morati da krenete ispoetka ukoliko da pomerate predviene vremenske
Vaa prva ideja ne upali. Nita nije zna- rokove, da kasnite sa planovima ili ak
ajnije od linog angaovanja morate razmatrate ideje koje Vam na poetku
sami da obiete potencijalne lokacije procesa nisu bile bliske.
za svoje preduzee, da se upoznate sa
konkurencijom na terenu i vidite na
Faza 5: Faza 4: koji nain ona posluje, da pregovarate Ljubica Marinovi
Uradite studiju Testirajte svoju sa dobavljaima i partnerima a za sve Smart kolektiv
izvodivosti. Ko su ideju. Da li je
Drugi korak:

Vai konkurenti? Vaa ideja

Testirajte ideju u praksi!

Imate li marketing odriva?

strategiju?

Faza 6:
Biznis plan
Faza 7:
konano! Pokretanje socijal-
Da li su sve neop- nog preduzea -
hodne informacije kako zapoeti?
spremne?

27
Razrada ideje
,,Budite hrabri i odvani! Dajte ansu svojoj ideji da poraste vie
i od Vas samih, jer kroz nju raste zajednica, ljudi oko vas...
Sonja Jovanovi
Assistant Director/Human Resources
Ernst&Young d.o.o. Beograd
1. Motivacija
Iako moda ve imate jasnu biznis ideju,
podjednako je vano da jasno definiete
svoju motivaciju za pokretanje socijalnog
preduzea. Evo nekoliko elemenata koje
treba da uzmete u obzir:
Zato elite da pokrenete socijalno
preduzee?
Da li dovoljno znate o socijalnom
preduzetnitvu?
Koje su alternativne mogunosti za
Vau organizaciju?
Kako ete osigurati da Vae zaintere-
sovane strane budu ukljuene?
Da li imate dobru biznis ideju?
Zato je vano da jasno
definiete svoju motivaciju?
Jedna od najznaajnijih lekcija koju smo
nauili prolazei kroz ovaj proces jeste da je
neophodno jasno definisati svoju motivaciju
za pokretanje socijalnog preduzea. Vaa od-
luka da pokrenete socijalno preduzee mogla
bi, na primer, biti motivisana potrebom da
pronaete dodatni izvor finansiranja da biste
premostili finansijski problem. Socijalno
preduzetnitvo danas uiva veliku popu-
28
zacija mogla da primeni slian pristup:
larnost upravo zato to se smatra najboljim
sredstvom da se to postigne.
Imajui to u vidu, vrlo je vano da znate pravi
razlog zato Vaa organizacija eli da pokrene
socijalno preduzee. Pre nego to krenete
ovim putem, zapitajte se: ta Vas pokree?
Vai motivi?
Moe postojati niz faktora koji su Vas doveli
do toga da uzmete u razmatranje pokretanje
socijalnog preduzea. Zapravo, ne postoji
jedna ispravna ideja, motivacija, niti ispravna
polazna taka za organizaciju koja se uputa u
ovaj proces. Meutim, od kljunog je znaaja
da budete jasni u vezi sa socijalnom svrhom
svog budueg preduzea, jer e Vas upravo
ta socijalna dimenzija razlikovati od drugih
preduzea koja se oslanjaju na standardne
poslovne modele.
Na primer, Vaa organizacija moda ima
svoju misiju koja glasi:
Pruanje visokokvalitetne socijalne zatite
ugroenim grupama, poveavanje zaposlenosti
ugroenih ljudi ili razvoj zajednice,
a Vi vidite socijalno preduzee kao na-
in da ostvarite svoju misiju. To su dobre
polazne take.
Razmislite o tome da li bi i Vaa organi-
Da li ste jasno definisali svoju motivaci-
ju za pokretanje socijalnog preduzea?
Na koje potrebe elite da odgovorite
i koji su Vai primarni ciljevi? Da li
Primer
Drutvena svrha i motivacija:
Smart kolektiv
elimo da na sopstvenom primeru,
organizacije Smart kolektiv, poka-
emo kako su naa socijalna svrha i
motivacija oblikovale proces razvoja
socijalnog preduzea.
Smart kolektiv je organizacija koja na-
stoji da doprinese drutvenom razvoju
redefinisanjem i inovativnom upotre-
bom postojeih biznis reenja, koja e
omoguiti drutvu da se na odriv i
efikasan nain nosi sa sve brojnijim i
sloenijim izazovima. U tom smislu,
sam razvoj socijalnog preduzetnitva
je jedna od sutinskih misija Smart
kolektiva.
Motivacija za pokretanje drugog1 soci-
jalnog preduzea Dobra torba proistekla
je iz elje da pomognemo enskim udru-
enjima irom Srbije da ponu da poslu-
ju kao socijalna preduzea i obezbede
svojim lanicama mogunost da rade i
ostvare dodatne prihode. Verovali smo
da moemo da obezbedimo posao ovim
teko zapoljivim, a esto i na druge
1. Vie o prvom socijalnom preduzeu Liceulice koje je pokrenuo
Smart kolektiv pogledajte na strani 67 ovog Vodia.
29
moete da ih poreate po vanosti ?
Kakav iri drutveni uticaj elite da
ostvarite?
Najbolje je utvrditi jedan jasan pokretaki
motiv za pokretanje socijalnog preduzea.
Ako je potrebno, ostale faktore poreajte
prema vanosti. Ovo e biti znaajno ka-
snije u procesu, ukoliko doete u situaciju
da morate da menjate svoje planove.
naine ugroenim kategorijama ena.
Da bismo u tome uspeli, morali smo
da uzmemo u obzir potrebe trita i
procenu izvodivosti nae biznis ideje,
ali pri donoenju svake kljune odluke
nismo zaboravljali da se vratimo na
svoju poetnu motivaciju kao polaznu
osnovu svog poduhvata.
Definisali smo nekoliko kriterijuma
koje smo iznova preispitivali u svakoj
od faza kroz koje smo prolazili:
Da li preduzee nudi radno okruenje
u kome e ene eleti da rade? Da li
moemo da stvorimo vie mogunosti
za zapoljavanje u okviru preduzea? Da
li rad u naem preduzeu promovie
ravnopravnost, poveava zapoljivost
i smanjuje socijalnu izolovanost? Da
li moemo da obezbedimo fleksibilno
i motiviue radno okruenje i priliku
za ulaganje u razvoj kapaciteta enskih
udruenja?
Ovih nekoliko pitanja pomoglo nam je
vie puta da donesemo ispravne odluke,
i ona predstavljaju nau referentnu taku
na koju se vraamo s vremena na vreme,
tokom procesa poslovnog planiranja.
 Da li ste dovoljno fleksibilni da moete da uite na grekama?
Ako Vaa organizacija ve ima definisanu misiju, ona moe pred- Da li ste spremni za naporan rad?
stavljati dobru polaznu taku za definisanje pokretakog motiva za Da li sluate savete?
razvoj socijalnog preduzea. Da li u potpunosti razumete rizike?
Da li ste dovoljno odluni i spremni da ne odustajete kada
Vae socijalno preduzee trebalo bi, takoe, da ima jasno definisanu stvari postanu zaista teke?
misiju, kao i viziju i vrednosti. Omoguite i drugim saradnicima Da li je za Vas promena uzbudljiva?
u procesu razvoja socijalnog preduzea da uestvuju u kreiranju Na koji nain Vae vrednosti utiu na ono to elite da postignete
njegove misije. pokretanjem i upravljanjem socijalnim preduzeem?
Da li imate jasan drutveni cilj?
Da li imate punu podrku svojih kolega i Upravnog odbora?
Da li moete da motiviete druge i preuzmete lidersku poziciju?
Koliko ste strastveni
u vezi sa svojom idejom?

Uspena socijalna preduzea pokrenuli su
ljudi sa velikom strau za onim to rade.
Da li je to sluaj i sa Vama?
Vi ste moda izvrni direktor ili ste za-
dueni za prikupljanje sredstava u Vaoj
organizaciji ili ste angaovani sa ciljem
da pokrenete socijalno preduzee. Ili ste
neko ko je uoio potencijalnu biznis ide-
ju za svoju organizaciju i nastoji da je
sprovede. To zapravo nije vano. Ono to
je vano jeste da imate strast, pokretaki
motiv i odlunost da pokrenete preduzee,
da biste na taj nain ostvarili socijalni cilj
koji Vas motivie.
Iako su socijalni preduzetnici nosioci pro-
mena, i oni sami uviaju da ne mogu da
ostvare svoje snove samostalno, ve da
je neophodno da imaju viziju, harizmu,
odlunost, snalaljivost, posveenost i
motivaciju da inspiriu druge da im se
pridrue.
Ovaj upitnik e Vam pomoi da razmislite o
svojoj motivaciji, osobinama i vrednostima.
Ukoliko niste dali potvrdne odgovore na upravo da radite na svojim slabostima i
sva navedena pitanja, ne brinite! Dobro da gradite tim koji e imati snage koje
je ako ste bar prepoznali ona polja na se dopunjuju sa Vaima, to e Vam u
kojima ste jai, i ona na kojima ste slabiji. velikoj meri pomoi da razvijete socijalno
Deo Vaeg linog razvojnog procesa bie preduzee.
Uradite detaljniji opis vetina i kvaliteta svog tima, kao i svojih sop-
stvenih. Potencijalne donatore i investitore esto interesuje ko ste Vi
i da li ste sposobni da vodite biznis, podjednako kao to ih interesuje
Vaa poslovna ideja i Va trini potencijal.

Upitnik Razmislite o tome ta Vas motivie? Da li imate Da li imate dobru biznis ideju?
preduzetnike sposobnosti za pokretanje socijalnog preduzea?

Da li elite da upravljate preduzeem? Ne postoji arobni tapi kojim se dolazi mogli da naplatite. Ovo je mogui motiv
Da li imate jak pokretaki motiv i do biznis ideje. Da postoji, mi bismo ga Vae organizacije za pokretanje socijalnog
samopouzdanje da nastavite ovim putem? ve iskoristili! preduzea.
Da li volite izazov?
Da li ste u stanju da donosite odluke? Moda Vi ili Vaa organizacija ve imate Mogue je, isto tako, da vidite socijalno
Da li ste realni u vezi sa svojim sposobnostima? biznis ideju ili vidite svoju priliku na tri- preduzetnitvo kao nain da postignete odr-
tu. Moda imate oseaj da postoji neto ivost svoje organizacije. Moda nastojite
ime se ve bavite, a to biste u budunosti da sa donacija preete na poslovne ugovore.

30 31
Kakva god da je Vaa poetna motivacija,
kljuno je da svoj fokus usmerite ka tritu.
Za dobru biznis ideju najvanije je da je
zasnovana na realnom stanju na tritu.
Vaa poetna motivacija moda je drutve-
no orijentisana, ali kada je re o poslovnoj
ideji ne zaboravite da ete kasnije tokom
procesa moda morati da je menjate ili
sasvim odbacite ukoliko ne postoji odgo-
varajue trite za nju.
Nemojte biti suvie vezani samo za jednu
polaznu taku u razvoju biznis ideje. Do-
zvolite sebi slobodu u razmiljanju! ta znate o socijalnom preduzetnitvu?
Ne dozvolite da Vas Vaa ideja ponese u
ovoj fazi. Za sada je dovoljno da proverite Socijalno preduzee ima mnoge iste ka- svog socijalnog preduzea, a moda i kako
da li se ona poklapa sa Vaom motivacijom rakteristike kao i klasino preduzee, ali se ona razlikuje od prirode privatnog pre-
za pokretanje socijalnog preduzea. meu njima postoje neke kljune razlike. duzea. Da bismo Vam u tome pomogli,
navodimo neke od kljunih karakteristika
Da li se poklapaju? Da? Odlino. Sada ste Kada kontaktirate potencijalne donatore socijalnog preduzea:
spremni da razvijete tu ideju. Ukoliko se i investitore, morate da objasnite prirodu
ne poklapaju, ili postoji konflikt interesa
izmeu drutvenog i poslovnog cilja, po-
novo proverite svoju motivaciju da biste
se uverili da jasno znate ta elite da po-
Da, socijalno preduzee... Ne, socijalno preduzee...
stignete.

Ima trostruke ciljeve - drutveni Nije iskljuivo trino orijentisano.

i ekoloki ciljevi su podjednako
vani kao i trini ciljevi.
Upitnik Preispitajte svoju biznis ideju
Zarauje novac prodajom proizvo-
Da li ste spremni da se upustite u profitnu delatnost da ili usluga na tritu.
na tritu?
Da li znate ko su Vai kupci i/ili klijenti? Dugorono, samostalno pokriva
Da li znate trinu vrednost svog proizvoda ili usluge? svoje trokove (iako mu je, kao
Da li ste razmiljali o tome kako ete ubediti kupce da i u sluaju bilo kog preduzea,
kupuju od Vas, a ne od Vaih konkurenata? potrebna poetna podrka).
Ne postoji zato da bi stvaralo profit
svojim vlasnicima.
Dugorono se ne oslanja na vo-
lontiranje i donacije (za razliku
od, na primer, humanitarnih or-
ganizacija).

Ulae bar polovinu profita u svoju Ne postoji zato da bi svoje vlasnike

drutvenu misiju. uinilo veoma bogatima.

Razmiljanje o elementima koji se odnose poslovne aktivnosti: prodaju proizvoda

na trite je neophodno ukoliko elite ili usluga kupcima na tritu. Najpre se
da pokrenete socijalno preduzee. Dobro upoznajte sa poslovnom terminologijom!
razmislite da li elite da se upustite u Po emu se socijalno preduzee razlikuje od drutveno odgovorne kompanije?

Najjednostavnije reeno, drutveno odgo- od toga, socijalna preduzea su pokrenuta

vorne kompanije nastoje da umanje tetne sa primarnim ciljem da ostvare pozitivan
uticaje koje njihovo poslovanje ima na uticaj na ljude i planetu.
Dobra biznis ideja mora da bude ukorenjena u trinoj realnosti. drutveno i prirodno okruenje. Za razliku

32 33
Razmotrite svoje opcije
pravni aspekti socijalnog preduzetnitva Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju
osoba sa invaliditetom (Slubeni glasnik RS, br. 36-09)

,,Imajui u vidu da je socijalno preduzetnitvo za nae prili-
ke jo uvek novina, ovaj Vodi bie dobar podstrek i strunoj
javnosti za sve sledee publikacije koje e se detaljnije baviti
pojedinim segmentima socijalnog preduzetnitva, naroito
pravnim okvirom i u dogledno vreme doprineti tome da
se donese i neophodna zakonska regulativa, po uzoru na
evropske zemlje.
Laura Fodor Agoton, dipl. mat.
Finansijski konsultant
Direktor
LFA Business Consulting D.O.O. Novi Sad
Ovaj zakon predvia da posebni oblici zapoljavanja i radnog
angaovanja osoba sa invaliditetom mogu biti organizovani
kao socijalno preduzee. Socijalno preduzee odreeno je kao
privredno drutvo koje se osniva za obavljanje delatnosti koja
je usmerena na zadovoljavanje potreba osoba sa invaliditetom,
i koje nezavisno od ukupnog broja zaposlenih zapoljava
najmanje jednu osobu sa invaliditetom. Takoe, propisano
je i da socijalno preduzee posluje u skladu sa propisima o
privrednim drutvima. Zakonom se propisuje da deo svojih
ostvarenih prihoda preduzee mora da investira u integraciju
sopstvenih korisnika u drutvo i poboljanje njihovog ivotnog
standarda, uslova rada i radnih vetina, a da pritom zakonom
nije definisano o kom procentu prihoda je re.

Jedna od kljunih oblasti kojom morate da se socijalna preduzea, u zavisnosti od

se bavite jesu svakako pravno-normativni
aspekti osnivanja, poslovanja i razvoja
socijalnog preduzea. Razvoj socijalne
ekonomije uopte, kao i uspeh konkretnog
socijalnog preduzea u velikoj meri zavise
od pravnog okvira odreenog razliitim
propisima.
U razvijenim dravama EU, zakonom je
regulisan postupak osnivanja i registra-
cije socijalnog preduzea, pobrojane su
delatnosti kojima se ono bavi, posebnim
normama ureena je vlasnika struktura,
knjigovodstvo, zapoljavanje, kontrola
nad poslovanjem itd. U nekim zemljama
postoje i pravni oblici posebno namenjeni
socijalnim preduzeima. Tamo gde to nije
sluaj, socijalna preduzea preuzimaju
neki od postojeih pravnih oblika, prila-
goavajui ih u meri u kojoj to propisi
dozvoljavaju. Tako u Srbiji postoji nekoliko
naina na koje moete registrovati socijalno
preduzee. Primeri iz prakse pokazuju da
vrste delatnosti, najee registruju kao:
zadruge, udruenja graana i drutva sa
ogranienom odgovornou.
Bilo bi korisno da se to vie informiete
o pozitivnoj pravnoj regulativi, da biste
bili u mogunosti da izabere adekvatan
oblik preduzea. Postupak odabira pravog
oblika preduzea moe biti komplikovan i
moda e zahtevati dodatne informacije,
kako biste napravili pravi izbor.
U pravnom sistemu nae zemlje, koncept
socijalnog preduzetnitva jo uvek nije
na adekvatan nain prepoznat. Ne postoji
sistemski zakon koji bi na jednom mestu
regulisao socijalno preduzetnitvo, te je
nuno uzeti u obzir vie razliitih zako-
na. Kao najvanije, izdvajamo: 1) Zakon
o profesionalnoj rehabilitaciji i zapolja-
vanju osoba sa invaliditetom; 2) Zakon o
udruenjima; 3) Zakon o privrednim dru-
tvima i 4) Zakon o zadrugama; 5) Zakon o
zadubinama i fondacijama.
Zakon o udruenjima (Sl. Glasnik RS, br. 51/09)
Zakon o udruenjima propisuje da se udruenje moe osnovati
radi ostvarivanja ili unapreenja bilo kojeg zajednikog ili opteg
cilja ili interesa, koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom. Udru-
enje se ne moe osnovati u cilju sticanja dobiti, jer bi to bilo u
suprotnosti sa samom definicijom udruenja kao nedobitne (ne-
profitne organizacije). Meutim, to ne znai da udruenje ne moe
neposredno obavljati privrednu delatnost kao dopunsku delatnost
u cilju sticanja prihoda, kojim se finansiraju osnovni statutarni
ciljevi udruenja. Takoe, udruenje moe osnovati privredno
drutvo radi obavljanja bilo koje zakonom dozvoljene delatnosti.
Zakon o privrednim drutvima (Sl. Glasnik RS br. 125-04)
Ovaj zakon je vaan izvor prava za socijalna preduzea, jer mnogi
drugi propisi upuuju na shodnu primenu odredbi ovog zakona.
Ipak, treba imati na uma da po svojoj definiciji privredna drutva
imaju isto lukrativne ciljeve (sticanje dobiti). Prema ovom zakonu,
drutvo s ogranienom odgovornou (DOO) je privredno drutvo

34 35
 Zakon o privrednim drutvima (Sl. Glasnik RS br. 125-04)
koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica (najvie 50), u
svojstvu lanova drutva, radi obavljanja odreene delatnosti pod
zajednikim poslovnim imenom. Za svoje obaveze drutvo s ogra-
nienom odgovornou odgovara celokupnom svojom imovinom.
lan drutva ne odgovara za obaveze drutva svojom imovinom,
osim do iznosa neunetog uloga u imovinu drutva.
Zakon o zadrugama
(Sl. List SRJ, br. 41/96, 13/98, Sl. List RS, br 1012/2005, 34/2006)
Pored privrednih drutava i preduzetnika, kao privredni su-
bjekti u naem pravu pominju se i zadruge, koje se osnivaju
i deluju po specifinim (zadrunim) principima. Zadrugu
mogu osnovati samo fizika lica, radi ostvarivanja svojih
ekonomskih, socijalnih i kulturnih interesa, na principima
dobrovoljnosti, solidarnosti, demokratinosti, ekonomskog
uea, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadrunog
obrazovanja i meuzadrune saradnje. Zadruge predstavljaju
pravni oblik koji ima najvie zajednikih karakteristika sa
socijalnim preduzetnitvom. Za to postoji nekoliko razloga:
1) istorijski: zadruge su omoguavale organizovanje po prin-
cipima demokratinosti, jednakih udela i zajednike distri-
bucije profita; 2) socioloki: naela zadrugarstva odgovaraju
motivima solidarnosti i inkluzivnosti koji su osnova i za
socijalno preduzetnitvo.
Nacrt novog Zakona o zadrugama propisuje da socijalne zadruge
obavljaju razliite delatnosti radi ostvarenja socijalne, ekonomske
i radne ukljuenosti, kao i zadovoljenja drugih srodnih potreba
pripadnika ugroenih drutvenih grupa. Socijalne zadruge
dune su da deo dobiti koji ostvaruju obavljanjem delatnosti
ulau u unapreenje zdravstvene i socijalne zatite, obrazova-
nja, zapoljavanja, socijalne, ekonomske i radne ukljuenosti,
uslova rada, radnih vetina, ivotnog standarda i zadovoljenja
potreba pripadnika ugroenih drutvenih grupa. Pod pripad-
nicima ugroenih drutvenih grupa, u smislu ovog zakona,
smatraju se lica koja pripadaju drutvenim grupama koje se
nalaze u stanju socijalne potrebe, u smislu zakona koji ureuje
socijalnu zatitu i obezbeivanje socijalne sigurnosti graana.
36
Zakon o zadubinama i fondacijama
(Slubeni glasnik RS br 88/10)
Zadubina se ovim zakonom definie kao pravno lice bez la-
nova kojem je osniva namenio odreenu imovinu (osnovna
imovina) radi dobroinog ostvarivanja optekorisnog cilja
ili privatnog interesa, odnosno cilja koji nije zabranjen. Pod
fondacijom se podrazumeva pravno lice bez lanova i osnov-
ne imovine koje je osnovano radi dobroinog ostvarivanja
optekorisnog cilja, a za razliku od zadubine, za osnivanje
fondacije nije potrebna nikakva osnovna imovina. Kao i u
sluaju udruenja, nema pravnih prepreka da zadubine i
fondacije osnivaju privredno drutvo, radi obavljanja privred-
ne delatnosti. Sredstva zadubina i fondacija su potencijalni
izvor finansiranja socijalnog preduzetnitva.
Ostali propisi od znaaja za socijalno preduzetnitvo
Zakon o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne
sigurnosti graana koji naelno omoguava da socijalna
preduzea budu licencirani pruaoci specifinih usluga. Ser-
visi poput dnevnih boravaka, geronto domaica ili pomoi u
kui neraskidivo su vezani za rad socijalnih preduzea, a nova
zakonska regulativa u oblasti socijalne zatite e im omoguiti
da se ovim delatnostima bave u okviru ireg, institucionali-
zovanijeg sistema. Pruanje usluga socijalne zatite od strane
privatnih organizacija predstavlja aktivnost koja je u praksi
drugih zemalja upravo najea delatnost socijalnih preduzea.
Zakon o volontiranju, ukoliko socijalno preduzee angauje
volontore radi smanjenja trokova.
Pre nego to donesete konanu odluku o tome koji tip pravne forme ete
dati svom preduzeu, potraite pravni savet. Raspitajte se da li postoje
osobe koje su specijalizovane za ovu temu.
Kada odaberete pravnu formu za svoje socijalno preduzee, morate jo
jednom da proverite da li je sve i dalje usklaeno sa Vaom poetnom mo-
tivacijom. Ukoliko jeste, moete da nastavite dalje; u suprotnom, moraete
ponovo da preispitate svoju motivaciju za pokretanje socijalnog preduzea.
37

Primer
Pravni oblik preduzea:
BioIdea sapuni
BioIdea je zanatska radionica koja na
tradicionalan nain proizvodi runo
raene sapune od prirodnih sirovina i
realizuje besplatne radioniarske obuke.
,,Mi smo franizna mrea zanatskih radioni-
ca i to je veoma slino zadrunom odnosu.
Naa radionica je pokreta mree i prva
meu jednakima.
Naa proizvodnja je specifina i kada smo po-
kretali posao ispostavilo se da shodno naoj
delatnosti moemo da budemo registrovani
kao zanatska radionica starih zanata. Po
zakonu, stare zanate moe da obavlja samo
jedan osniva, a nama to nije odgovaralo,
jer smo eleli da ukljuimo to vie ljudi i
morali smo da se drugaije organizujemo.
Grupa 484 nam je obezbedila pravni savet
advokata: franizni ugovori su bili na pravni
izlaz. To je vid pravnog organizovanja koji je
dopustiv u domaim okvirima svaka firma
Da li ste sproveli
,,stejkholder analizu?
Stejkholderi (eng. Stakeholders) su po-
jedinci, grupe i/ili institucije koji imaju
direktan ili indirektan interes ili uticaj
u vezi sa Vaom organizacijom. Pored
engleskog termina stejkholderi, koji se u
velikoj meri odomaio u srpskom jeziku,
koriste se i izrazi interesne grupe ili za-
interesovane strane.
Udruenja i organizacije civilnog drutva
esto imaju irok krug zainteresovanih
strana.
38
ima pravo franize. Re je o ugovornom
odnosu u kom se obukom prenosi tehnolo-
gija, potuju se standardi i nivo kvaliteta i,
to je veoma bitno, svaka lanica je vlasnik
svog rada.
Franiza je besplatna i podrazumeva kom-
pletan transfer znanja. Osnova rada prenosi
se kroz obuku na novu lanicu franize,
odnosno na osobu koja hoe da se ukljui
tako to e osnovati svoju radionicu.
Tako smo poeli da pravimo mreu malih
radionica baziranih na istim osnovama.
Mrea nam omoguava da budemo vidljivi
na tritu, da ponudimo ujednaen proizvod,
a umreeni i lake dolazimo do sirovina.
Cilj je da svako bude vlasnik svog rada i da
kroz ugovorni odnos u zajednitvu pomae
novim lanicama i tako iri mreu.
Sanida Klari
BioIdea sapuni
Stejkholder analiza podrazumeva, dakle,
identifikovanje svih strana koje mogu imati
uticaj na ili interes za Vau organizaciju, i
obrnuto, na koje moe uticati funkcionisa-
nje Vae organizacije ili poslovanje Vaeg
preduzea, na primer:
Zaposleni
Drava
Klijenti/Korisnici usluga/Kupci
ira drutvena zajednica
Partneri
Investitori/donatori
Dobavljai
Mediji
...
Poto ste odredili ko su Vae zainteresovane Kako e ta promena uticati na njih?
strane, razmislite kako e na njih uticati Kakav uticaj oni mogu imati na Vae
Vaa ideja da pokrenete socijalno preduzee: planove?
Sa kim jo bi trebalo da saraujete?
Na koji nain su oni ukljueni u Vau Kako ova informacija utie na bilo koju
organizaciju? odluku koju ste ve doneli?
Koji je njihov interes od pokretanja so-
cijalnog preduzea?
ta ako se neka od Vaih zainteresovanih strana usprotivi ideji da
pokrenete socijalno preduzee? Razmislite kako da ih ukljuite u itav
proces i pribliite im svoju ideju.
Da li ste sada spremni da
zaponete svoj biznis plan?
Mnogo je faktora koji e uticati na Vau Nadamo se da ste ve poeli da prikuplja-
motivaciju za pokretanje socijalnog pre- te neke od informacija koje e vam biti
duzea line vrednosti, Vae shvatanje neophodne za izradu biznis plana Vaeg
socijalnog preduzetnitva, biznis ideja, socijalnog preduzea. Bilo bi korisno da u
pravne implikacije itd. Vano je da budete tu svrhu koristite optu formu biznis plana
jasni u pogledu onoga to Vas motivie. koju prilaemo na kraju ove publikacije.
Delovi biznis plana na koje
sada moete da odgovorite
Koji je drutveni cilj biznisa koji elite da pokrenete?
Koja je drutvena potreba za osnivanjem
Vaeg socijalnog preduzea?
Kako e pokretanje socijalnog preduzea da
odgovori na tu potrebu?
Koji tip socijalnog preduzea e biti osnovan?
Ko su Vae kljune zainteresovane strane?
39
2. Priprema
Druga faza je faza pripreme. U fokusu nae
panje nalazi se organizaciona kultura.
Predlaemo Vam tri alata koja moete
istovremeno da koristite da biste odredili
da li je Vaa organizaciona kultura odgova-
rajua za pokretanje socijalnog preduzea:
Procena organizacione kulture koja
se odnosi na to kako trenutno funkci-
oniete / poslujete.
Zato je organizaciona kultura vana?
,,David Ogilvy je davno rekao: Ako
zapoljavate ljude koji su manji od Vas,
imaete kompaniju patuljaka, a ako
zapoljavate ljude koji su vei od Vas,
imaete kompaniju dinova. Nemojte
se ustruavati da primate kvalitetne,
pametne, iskusne, drugaije, kreativne,
vredne ljude! Oni vam mogu pomoi
u ostvarenju Vaih poslovnih ciljeva, i do-
neti dodatnu vrednost Vaem poslovanju.
ta je organizaciona kultura?
Organizaciona kultura predstavlja ukupno
ponaanje organizacije i ljudi u njoj od-
nosno nain ivota i rada u preduzeu.
Kultura jednog preduzea ukljuuje njegove
Organizacionu kulturu je teko definisati.
Svaka organizacija ima svoju sopstvenu
kulturu, stavove, vrednosti i tradiciju.
ak i unutar irih sektora, kakvi su na
primer, privatni ili javni sektor, kultura se
40
Procena kapaciteta koja podrazumeva
sposobnosti Vae organizacije, u smislu
Vaih vetina i mogunosti.
Procena rizika koja e Vam pomoi da
razumete svoj stav prema riziku i koja e
Vam obezbediti informacije za efektivno
planiranje i pomoi Vam da odluite da
li ste spremni za investiranje.
Birajte one zaposlene koji su dobri za
Vae poslovanje i strategiju, a sa dobrim
prijateljima, poznanicima i lanovima
porodice uivajte u linim i privatnim
trenucima.
Nevena Radovanovi
efica odeljenja za zapoljavanje,
obuku i razvoj Sektor ljudskih resursa
Erste Bank a.d. Novi Sad
vrednosti, viziju, norme, sisteme, navike i
uverenja, kao i radni argon (jezik), vidljive
simbole i formalna deavanja.
u velikoj meri moe razlikovati. Izmeu
socijalnih preduzea i udruenja graana
ipak postoje neke osnovne razlike koje
treba imati na umu prilikom pokretanja
socijalnog preduzea.
Kljune razlike izmeu socijalnih preduzea i udruenja graana
Komercijalni (trini) fokus - Soci-
jalna preduzea koriste komercijalna
sredstva (trinu delatnost) da bi
postigla svoj drutveni/ekoloki cilj.
Kupci - U centru aktivnosti socijalnog
preduzea je da osigura da kupci
kupe proizvode ili usluge koje ono
nudi na tritu.
Uticaj trita - Razvoj poslovanja bie
pod uticajem promena/mogunosti
Procena organizacione kulture pomoi
e Vam da razmislite o moguim posle-
dicama i praktinim pitanjima koja mogu
Upitnik Proces procene organizacione kulture
Procena organizacione kulture podrazumeva da ste dobro razmislili o sledeem:
Koji stil menadmenta je zastupljen
u Vaoj organizaciji?
Koje su vrednosti Vae organizacije
i na koji nain su one zastupljene
u praksi?
Ko su najvaniji donosioci odluka u
organizaciji?
Kako organizacija reaguje na pro-
mene?
Kako se Vai zaposleni ukljuuju u
proces organizacionog planiranja?
Koji su Vai prioriteti u smislu ra-
zvoja organizacije?
41
koje se deavaju na tritu. Ovde se
udaljavamo od drutvene potrebe
na kojoj je zasnovana biznis ideja.
Dugorono planiranje - Socijalno
preduzee obino priprema biznis
plan za 3-5 narednih godina, sa ciljem
razvoja svog udela na tritu. Ovaj
pristup razlikuje se od uobiajenog
projektnog planiranja, kada je re o
bespovratnim sredstvima (donacija-
ma) u okviru udruenja i organizacija.
da nastanu usled promene kulture koja
je neophodna da bi se Vaa organizacija
pretvorila u uspeno socijalno preduzee.
Kako ostvarujete taj prioritet?
Kakvo je Vae iskustvo koje bi mo-
glo da Vam pomogne u pokretanju
socijalnog preduzea?
Na koje izazove mislite da ete nai-
laziti u voenju komercijalnog pre-
duzea, u odnosu na Vae trenutne
aktivnosti?
Koje ete promene moda morati
da napravite u svojim dosadanjim
aktivnostima, kako biste vodili us-
peno socijalno preduzee?
Stilovi menadmenta
Stilovi menadmenta su karakteristini
naini ponaanja menadera u smislu
donoenja odluka i odnosa prema podre-
enima. Tri osnovna stila menadmenta
su: autokratski (jednosmeran odnos u kom
se odluke donose bez konsultovanja podre-
Vrednosti
Vrednosti su ideje kojima se organizacija
vodi u svojim razmiljanjima i aktivnosti-
ma one iskazuju kako e se organizacija
ponaati u ispunjavanju svoje misije i
vizije. Vrednosti mogu biti recimo: stru-
Da bi dolo do promene organizacione
kulture, neophodno je imati snano lider-
stvo na nivou izvrnih direktora i vieg
menadmenta. Vaa organizacija mora
da obezbedi aktivnu ukljuenost osoba na
enih); demokratski (dvosmeran odnos u
kom su podreeni ukljueni u donoenje
odluka); i slobodni stil ili Laissezfaire
(dvosmeran odnos u kom podreeni imaju
visok stepen slobode).
nost, integritet, uslunost, odgovornost,
posveenost, potenje, inovativnost, timski
rad, osnaivanje, hrabrost, nezavisnost,
upornost, optimizam... itd.
liderskim pozicijama u proces osnivanja
socijalnog preduzea, i to sa ciljem da se
promena kulture odvija od viih ka niim
nivoima i kroz itavu organizaciju.
Primer
Razvoj organizacione kulture:
Divac HOD d.o.o.
Fondacija Ana i Vlade Divac osno-
vala je socijalno preduzee Divac
HOD d.o.o. iji se celokupan profit
usmerava za realizaciju humani-
tarnih projekata Fondacije.
,,Nae socijalno preduzee je potpu-
no nezavisno pravno lice u odnosu na
Fondaciju. Poto ona nema prava da
ostvaruje profit, ideja je bila da se dodat-
nim sredstvima prikupljenim od strane
preduzea pomognu projekti koje vodi.
Slinosti izmeu voenja neprofitne
fondacije i socijalnog preduzea nema
mnogo. Fondacija se bavi filantropijom
i rukovodi doniranim sredstvima, dok je
preduzee preputeno tritu, stvoreno s
ciljem da svojim radom ostvaruje profit
i postane samoodrivo.
Vizija i misija preduzea i Fondaci-
je su isti imamo cilj da se svi ljudi
iz kolektivnih centara trajno presele
u dostojanstven smetaj, a preduzee
pomae ostvarenje tog cilja kroz svoje
komercijalne aktivnosti.
Organizaciona kultura preduzea uteme-
ljena je na istim vrednostima kojima je
posveena i Fondacija Ana i Vlade Divac:
solidarnost, tolerancija, odgovornost,
aktivizam, otvorenost za saradnju i
prilagodljivost, uvaavanje razliitosti.
Struktura donoenja odluka ista je i u
Fondaciji i u socijalnom preduzeu - po-
stoji dvosmerna komunikacija u skladu
s naim vrednostima. Na kolegijumu
svi zaposleni neposredno uestvuju u
donoenju odluka o smeru daljeg razvo-
ja, a u proces su ukljuene i povratne
informacije koje dobijamo od naih
stalnih partnera. Takoe, zaposleni u
Fondaciji su upoznati s radom socijal-
nog preduzea i daju svoje sugestije i
preporuke.
Miroslav Luburi
Divac HOD d.o.o.

Kako da procenite sopstvene kapacitete?

Ukljuite u proces procene organizacione kulture svoje zaposlene, Pokretanje socijalnog preduzea najve-
lanove i druge zainteresovane strane da biste mogli da dobijete rovatnije e zahtevati zaokret unutar
sveobuhvatnu sliku. Korisno je da u procenu organizacione kulture Vae organizacije. Upravo zbog toga,
ukljuite i spoljne strune saradnike. vano je da procenite sposobnosti svoje
organizacije da biste oznaili sve mogue
slabe take kojima treba da se bavite u
periodu pre pokretanja itavog procesa.
Morate objektivno da sagledate veti-
ne, iskustvo i kulturu u okviru svoje
organizacije.

42 43
 Upitnik za procenu sopstvenih sposobnosti Primer
Procena sposobnosti podrazumeva da ste dobro razmislili o sledeem: Promene unutar organizacije:
Udruenje ivimo zajedno

Koja je svrha Vae organizacije?
Koje su Vae trenutne aktivnosti?
Koliko ih uspeno obavljate?
Koje vetine postoje u organizaciji?
Koje iskustvo ima Vaa organizacija?
Koje resurse imate?
Kako se pokretanje socijalnog pre-
duzea uklapa u Va strateki plan?
Kako ocenjujete postojeu delatnost
i plan za nova kretanja?
Koliko Upravni odbor i kljuno oso-
blje podravaju promene koje su
neophodne da biste postali socijalno
preduzee?
Nemojte paniiti ako u ovoj fazi nemate odgo-
vore na svako od navedenih pitanja. Vano je
da napravite bar prvi korak u razmiljanju na
ove teme, budui da e vam precizni odgovori
biti potrebni za finalnu verziju biznis plana.
Teko je dati tanu procenu, ali moete
oekivati da proces planiranja koji prethodi
Koje politike, procedure i sisteme
treba da razvijete i modifikujete da
biste obezbedili prelaz na socijalno
preduzetnitvo?
Koje resurse imate koje moete da
usmerite na razvoj socijalnog pre-
duzea?
Koje vetine su Vam potrebne da
biste pokrenuli socijalno preduzee?
Koje iskustvo Vam je potrebno za to?
Koji dodatni resursi i podrka su
Vam neophodni da biste pokrenuli
socijalno preduzee?
samom pokretanju socijalnog preduzea
traje izmeu 6 i 9 meseci. U toku ovog vre-
menskog perioda, neophodno je obezbediti
onima koji su na elu dovoljno vremena
za planiranje, istraivanje i razvoj ove
ideje, a istovremeno i za obezbeivanje
dodatnih resursa za istraivanje trita,
pravne savete i biznis plan.
Udruenje ivimo zajedno osnovali
su roditelji osoba sa smetnjama u
razvoju, a korisnici se u okviru rad-
nog centra obuavaju za obavljanje
razliitih vrsta poslova.
,,U okviru Udruenja napravili smo radni
centar u kom postoji nekoliko razliitih
zanata i poslova kako bismo na dnevni
centar uinili samoodrivim. Deca koja
su tu zaposlena, trenutno njih oko 60,
dobijaju za svoj rad mesenu nadoknadu,
i ne samo to na taj nain zarauju, ve
i poboljavaju svoje motorike i komu-
nikacijske vetine.
Mnogi roditelji su u poetku bili donekle
skeptini prema ideji da se njihova deca
radno angauju u Udruenju. Roditelji
dece s posebnim potrebama esto imaju
sklonost da ih zbog prevelike ljubavi
previe zatite, esto su sumnjiavi
prema tome da li ta deca mogu da rade,
ta i kako. Tako su nas bojaljivi roditelji
esto molili da ne zapoljavamo njihovu
decu da bi danas upravo ti isti roditelji
bili izuzetno sreni i zadovoljni zbog
radnog angamana svoje dece.
Praksa je pokazala da su naa deca eljna
da rade, da imaju i mogunosti i volju.
Pravo na rad jeste osnovno ljudsko pravo
koje ne treba da zavisi ni od ega. Zato
je vrlo vano za nae korisnike da imaju
pravo na rad, da se oseaju ravnopravni-
ma sa drugima to je nain da dokau
da su samostalne osobe koje i ele i
apsolutno mogu i da rade i da zarade.
Zato predoavamo roditeljima kako i oni
i njihova deca mnogo dobijaju, a nita ne
gube. Deca imaju vee samopotovanje
i ponos, srena su to rade i doprinose
porodinom budetu, to su postala
samostalniji ljudi. Roditelji su takoe
veoma zadovoljni to su njihova deca
radno angaovana i te porodice sada
funkcioniu s mnogo manje problema.
Dejan Kozi
Udruenje ivimo zajedno

Bilo bi korisno da u ovom trenutku uradite i SWOT analizu (SWOT

eng. Strengths, Weaknesses, Opportunities and Threats Snage,
slabosti, prilike i pretnje) svoje organizacije, to bi Vam u velikoj Kako da procenite da li ste skloni riziku?
meri pomoglo da razumete gde je Vaa organizacija kada je re o
razvoju kapaciteta. Ukljuite u ovaj proces to vie Vaih zaposlenih,
lanova i drugih zainteresovanih strana, kako biste dobili to iru i ,,Birajte saradnike koji dele Vau viziju i vrednosti i koji imaju
kompletniju sliku svog trenutnog stanja. hrabrosti da se suoe sa rizicima. Zapamtite, ljudi su Va naj-
vaniji resurs!
U ovom trenutku, morate da budete sigurni da ste spremni da uloite
vreme i resurse koji su neophodni kako bi Va poslovni poduhvat Sonja Jovanovi
bio uspean. Assistant Director/Human Resources
Ernst&Young d.o.o. Beograd

44 45
Vaa spremnost na rizik imae znaajan
uticaj na itav proces. Pokretanje socijalnog
preduzea podrazumeva odreeni stepen
rizika; kao i kod svakog drugog preduzea,
uvek postoji mogunost da neete uspeti.
Razmotrimo sada Vau spremnost na fi-
nansijski rizik, zato to je gotovo neizbeno
da ete u toku procesa pokretanja i razvo-
ja socijalnog preduzea doi u situaciju
da morate da pozajmite sredstva koja su
Vam potrebna za ulaganje u dalji razvoj.
Ovo se esto naziva i ,,sklonost riziku i
moe imati uticaj na Vau odluku da li da
nastavite sa svojim planovima pokretanja
socijalnog preduzea.
Tri grupe izvora finansiranja socijalnih preduzea u Srbiji
1. Fondovi koji podravaju socijalno pre- Ministarstvo spoljnih poslova Holandi-
duzetnitvo na primer, Gradska uprava je, UNDP, UNICEF, USAID, vajcarska
Grada Beograda, Sekretarijat za socijalnu agencija za razvoj i saradnju SDC,
zatitu, Ministarstvo rada i socijalne Nemako razvojno drutvo DEG, Erste
politike; Bank a.d. Novi Sad.

2. Fondovi namenjeni finansiranju razlii- 3. Potencijalni izvori finansiranja razvoja

Upitnik Ponite ispitivanje svoje spremnosti na rizik tako to ete poeti
da razmiljate o sledeem:
Na koji nain se trenutno finansira
Vaa organizacija?
Koje su slabosti/snage takve struk-
ture finansiranja?
Koji sistemi upravljanja i raunovod-
stvenog izvetavanja su zastupljeni
u Vaoj organizaciji? Kako e oni
morati da se prilagode da biste vodili
socijalno preduzee?
Na koji nain ste do sada razvijali i
finansirali nove projekte?
Kolika ulaganja su Vam potrebna da
biste pokrenuli socijalno preduzee?
Moete li da identifikujete njihove
izvore finansiranja?
ta mislite o kreditnom zaduivanju?
Kakav uticaj na novani tok moe
imati Vaa ideja?
Da li ete koristiti bilo kakve netr-
ine prihode za voenje svog pre-
duzea? Na koji nain?
tih potreba ranjivih grupa na primer,
Ministarstvo rada i socijalne politike,
Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo
prosvete, ,,DILS projekat, Pokrajinski
sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravno-
pravnost polova, Pokrajinski sekretarijat
za socijalnu politiku i demografiju, Fond
za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodi-
ne, ,,Rekonstrukcija enski fond, Forum
NVO, Centar za samostalni ivot invalida
Srbije. PROGRES, Fond za udruivanje
sredstava Instituta za Romsku dekadu,
Primer
Pokretanje preduzea iz donacije:
Bizian grupa d.o.o.
socijalnog preduzetnitva - na primer,
Ministarstvo ekonomije i regionalnog
razvoja, Fond za razvoj Republike Srbije,
Nacionalna sluba za zapoljavanje, Fond
za finansiranje poveanja zaposlenosti,
Gradski centar za socijalni rad Beograd,
Fond za mikro razvoj, Centralnoevropska
inicijativa CEI, Nemaka organizacija za
tehniku saradnju GIZ, Slovaka pomo,
Bespovratna sredstva EU i instrument
za pretpristupnu pomo IPA.

Bizian grupa d.o.o. je preduze- skupa tehnika sredstva neophodna za

Na prvi pogled ova pitanja moda izgledaju
zastraujue, ali od kljunog je znaaja da
dobro razmislite o moguim finansijskim
i investicionim implikacijama pokretanja
socijalnog preduzea.
Ulaganje u socijalno preduzee moe imati
razliite oblike, odnosno izvore finansira-
nja. Va zadatak bie da odredite koja vrsta
finansiranja je najbolja varijanta za Vas,
a da biste to uradili morate da uzmete u
obzir sklonost riziku i finansijski menad-
ment svoje organizacije. Ako uzmete u
razmatranje i svoje postojee finansijske
aranmane, trebalo bi da moete da done-
sete neke zakljuke na ovu temu.
e koje upoljava ljude iz ranji- nau delatnost: kombi, opremu za ra-
vih grupa kroz pruanje usluga dove na zelenim povrinama i sredstva
ienja i odravanja enterijera i vezana za rad u oblasti higijenskog
zelenih povrina. odravanja prostorija.
,,Nae socijalno preduzee je nastalo Nakon te poetne podrke, odnosno po-
kao projekat dve NVO meunarodna moi u pokretanju preduzea od strane
mrea pomoi IAN i Grupa 484 napravili osnivaa, bili smo preputeni tritu i
su projekat koji je odobren na konkursu na prvi zadatak je bio da obezbedimo
raspisanom od strane Unidea fondacije. klijente. Sada ih imamo desetak i s
Tako smo dobili poetni kapital i nabavi- ponosom moemo rei da preduzee
li adekvatnu opremu, odnosno relativno uspeno posluje.

46 47
 Poeli smo dakle uz pomo donacije,
ali sada se iskljuivo trino izdrava-
mo. Zahvaljujui tome to koristimo
prostorije IAN-a, nemamo trokove
zakupa i komunalija. Registrovani
smo kao d.o.o. i radimo kao i svako
drugo preduzee po trinim princi-
pima. Takoe, za raunovodstvo smo,
kao i svaka druga firma, angaovali
ovlaenu knjigovodstvenu agenciju
i sve finansijske transakcije obavljamo
ta ako posao propadne?
Za mnoga udruenja graana koja ele da
pokrenu socijalno preduzee, ovaj rizik e
predstavljati jednu od najveih prepreka u
razvoju. Mogue je da Vaa organizacija ne
uzima u razmatranje nita to bi moglo biti
rizino. Ako ste se u prolosti oslanjali na
finansiranje putem bespovratnih sredstava,
onda e za Vas prelaz na biznis podrazume-
vati mnogo vei nivo rizika. Postoji mnogo
faktora koji mogu da prouzrokuju neuspeh
i propast preduzea i u privatnom sektoru;
oni vae isto tako i za socijalna preduzea.
Neki od razloga za poslovni neuspeh su:
Usporen novani tok Moe da dovede
do gubitka dobavljaa ili nesposobnosti
da se plate rauni.
Znaajne promene na tritu Mogu i u vidu da sada imate i malo jasniju sliku
da dovedu do toga da kupci ponu da
kupuju od nekog drugog.
48
preko bankovnog rauna, budui da
su nai klijenti uglavnom pravna lica.
Sav prihod koji ostvarujemo je rezultat
nae istrajne potrage za novim kli-
jentima i pre svega visokog kvaliteta
usluge koju pruamo.
Igor Petrovi
Bizian grupa d.o.o.
Gubitak kljunog osoblja Ako ne po- Uspeh Vaeg socijalnog preduzea poivae na Vaoj sposobnosti da
stoji plan nasleivanja, a kljuni zapo-
sleni Vas napuste, Vaoj organizaciji
mogu nedostajati najvanije vetine
za voenje biznisa.
Lo finansijski menadment Moe pro- nego da usmerite ceo iznos ka postizanju svog drutvenog cilja.
uzrokovati probleme kao to su nerealni
prodajni ciljevi ili vei trokovi prodaje.
U toku razvoja svog socijalnog preduzea
Vi ete, svakako, pokuati da umanjite ove
rizike, ali oni ne mogu nikako da se sasvim
izbegnu. Zato je potrebno da konstantno
proveravate i preispitujete kako se Vae
poslovanje razvija.
Uzimajui u obzir informacije koje ste do
sada sakupili o nainu finansiranja, a imaju-
o svojim ciljevima, moete da se osvrnete
na pitanje rizika.
UPITNIK Na osnovu do sada prikupljenih informacija, trebalo bi da moete
da odgovorite na neka od sledeih pitanja, koja e Vam dati uvid u obim svake
neophodne promene:
Da li ste svesni finansijskog rizika Ako jeste, u ovom trenutku trebalo
koji biznis podrazumeva i da li ste bi da ste sigurni da li e Vaa or-
spremni na taj rizik? ganizacija pribegavati zajmovima,
Kakav je stav Vaeg Upravnog od- kao jednoj od praktinih opcija fi-
bora ili menadmenta po pitanju nansiranja.
finansijskog rizika? Koje promene e pretrpeti Va sistem
Kakav je stav Vaih kljunih zain- finansijskog izvetavanja da biste
teresovanih strana po tom pitanju? vodili socijalno preduzee?
Da li ste identifikovali potencijal-
ne izvore finansiranja, kao to su
zajmovi i/ili krediti?
identifikujete odgovarajue donatore, investitore ili naine finansiranja
koji e biti u skladu sa Vaim stratekim ciljevima.
Preporuljivo je da uloite deo prihoda u dalji poslovni razvoj, pre
Na ovaj nain ublaiete tetu ukoliko doe do neoekivanog pada
trinih prihoda.
Jedan od kljunih kriterijuma za procenu spremnosti na rizik jeste
postojanje odgovarajueg sistema finansijskog menadmenta i do-
voljno operativnih sposobnosti unutar Vae organizacije.
Delovi biznis plana na koje
sada moete da odgovorite
Trebalo bi da sada znate koja sredstva ete uloiti u proces
poslovnog razvoja preduzea i na koji nain ete finansirati taj
razvoj. Na osnovu tih informacija, moete da popunite najvei deo
biznis plana koji se odnosi na ,,osnovne podatke o organizaciji.
49
3. Procena
Trea faza procesa poslovnog razvoja svojih trinih i drutvenih ciljeva,
Zato se preduzee uopte prodaje?
ohrabrie Vas da razmislite o razliitim odnosno uravnoteenost trinih i Kupovina postojeeg Imate na raspolaganju razvijenu
Mora da se izgradi novi identitet preduzea,
preduzea ne zapo- mreu kupaca, postojee zaposle-
nainima na koje moete da pokrenete netrinih prihoda. injete posao od nule. ne, prostorije, zalihe, opremu.
a to moe biti teko ako se vrednosna osnova
svoj biznis. Od Vas se trai da istraite zaposlenih ne poklapa sa Vaom organizacijom.

i neke od spoljnih faktora koji bi mogli Kako do dobre biznis ideje?

u budunosti da utiu na Va uspeh. Ne postoji standardizovan pristup nabavkama
Nabavke javnog sek- u javnom sektoru. Komplikovano, birokratski
Uobiajena je zabluda da se biznis ideje ra- tora uestvujete na
U svetu je rastui trend u javnom
zahtevno trite. U nedostatku odgovarajueg
sektoru da se socijalna preduzea
Stvaranje biznis ideje iznosimo ne- aju u posebnim trenucima ,,prosvetljenja tenderima i postajete zakonskog okvira, socijalna preduzea u Srbiji
angauju kao dobavljai.
koliko predloga o tome kako moete ili da nastaju kao rezultat viegodinjeg prualac usluga. praktino nemaju mogunost da uestvuju u
javnim nabavkama.
da identifikujete dobru biznis ideju. promiljanja. Zapravo, mnogi biznisi za-
Analiza spoljnih faktora (PEST eng. snovani su na ideji da se uradi neto to je
Poto ve imate dobro uspostavlje-
Political, Environmental, Social and ve negde uraeno, ali na drugaiji nain. Transformisanje
nu svoju osnovnu delatnost, mo- Transformacija zahteva promene u organiza-
postojee organizacije
Technological Analyses politika, udruenja prelaze
ete da se fokusirate na prelazak cionoj kulturi, to moe da bude teko u dobro
sa donacija na profitnu delatnost. afirmisanim organizacijama. Morate da budete
ekonomska, drutvena i tehnoloka Postoji puno kreativnih naina da zapo- na trinu delatnost,
Prodajom proizvoda ili usluga na sigurni da postoji trite za proizvod ili uslugu
analiza) treba da Vam pomogne da nete svoj biznis. Ovde Vam predlaemo da bi osigurala finan-
tritu stvaraete profit i poslova- koje sada elite da prodajete.
sijsku odrivost.
razumete uticaj trinih faktora na neke od njih koji bi Vam mogli biti in- nje e postati samoodrivo.
poslovanje. spirativni, a na Vama je da odluite koji
Komercijalna procena pomoi e je najadekvatniji za Vau organizaciju ili
Vam da proverite uravnoteenost koji se najbolje uklapa sa Vaom idejom.
Primer tako oni koji proizvode banere i prave time
Replika strane prakse: potencijalni otpad, a ne krajnji potroai, jer
Razvoj biznis ideje Prednosti Mane eko BaG oni ine svega 5 do 10% trita. Oslanjamo
se uglavnom na firme koje prave banere i
Novo trite se brzo kree i menja i mogue je da
e se u narednim godinama pojaviti mnogo kon- eko BaG je udruenje graana koje dovoljno su drutveno osveene da s nji-
Inovativni pristup
Ima potencijal da utie na trite,
kurenata koji e unaprediti proizvod tako da Va zapoljava dugorono nezaposlene ma nakon upotrebe urade neto pametnije
uvodite potpuno novi postane zastareo. Potpuno inovativni proizvodi
na dizajn i standarde u odree- ene kroz organizovanje proizvodnje umesto da ih jednostavno bace. Tako one,
proizvod, koji se ili usluge na tritu su velika retkost pa, prema
nom sektoru. torbiod reciklirane PVC folije iz rekla- a i sve druge firme koje ele da se promo-
razlikuje od drugih. tome, treba da budete paljivi ako razmatrate ovu
opciju. Neizvesno je kako e trite reagovati na mnih kampanja. viu na taj nain, daju svoj doprinos zatiti
potpuno nov proizvod ili uslugu.
prirodne sredine i ujedno dobijaju reklamni
Uzimate samo ono to je dobro Morate voditi rauna o prilagoavanju ideje ,,Poslovna ideja na kojoj je zasnovano nae materijal. Pri osnivanju preduzea dobili
Replika pravite uite na iskustvu drugih, koristite lokalnim potrebama i specifinostima. Za ko- preduzee preneta je konkretno iz panije, smo pomo u vidu znanja i iskustva od
repliku nekog ve po- proveren poslovni model, tako da piranje nekog postojeeg biznis modela moda mada postoji i u mnogim drugim zemljama. strane panskog socijalnog preduzea koje
stojeeg preduzea. je rizik od neuspeha sveden na e Vam biti potrebna dodatna sredstva za
minimum. potrebnu ekspertizu. Svakako, ideja je donekle promenjena kako se time ve bavi: saznali smo nain rada,
bi se prilagodila specifinim uslovima i vrste maina, tehnike ivenja. Rado i bez
Franiza - kupujete Moete da koristite mogunost Kupovina i korienje franize mogu biti skupi, potrebama u Srbiji. ikakve obaveze su nam pruili dragocenu
pravo da koristite adaptacije proverenog biznis modela. kao i pravni saveti koji su Vam neophodni pre podrku pri pokretanju posla i smatramo da
odreeni zatitni Stopa neuspeha je manja kada je re potpisivanja ugovora. Kao to moete imati ko- je to pravi primer kako socijalna preduzea
Naime, u stranoj praksi je posao uglavnom
znak ili biznis koncept o novim preduzeima, jer je najvei risti od dobre reputacije davaoca franize, isto
koji je ve testiran. deo poetnih problema ve reen. tako su njegovi problem i Vai problemi. usmeren na krajnjeg korisnika cilj je treba da pomau jedna drugo i na lokalnom
obian kupac, pojedinac koji je drutveno i na meunarodnom nivou.
odgovoran, dok su u naoj zemlji to drutve-
Socijalna franiza
kupovina franize od
Postojanje blie vrednosne osnove U nekim sluajevima, franiza nije dovoljno no odgovorne kompanije. Ideja je, ukratko, Miodrag Nedeljkovi
izmeu Vas i davaoca franize. dobro testirana.
socijalnog preduzea. da zagaiva plaa glavna ciljna grupa su eko BaG Serbia

50 51
Kako da analizirate spoljne trine sile?
Doao je trenutak da ponete da razmiljate
o razliitim mogunostima za svoju orga-
nizaciju u kontekstu spoljnog trita, jer na
kraju celog procesa morate biti sigurni da
ete moi da prodate proizvod ili uslugu
koje ste izabrali da plasirate na trite.
Analiza spoljnih trinih faktora (PEST)
je sloena analiza osmiljena sa ciljem da
Vam pomogne da proete kroz ovu fazu
procesa. Ona se odnosi na politiku, eko-
nomsku, drutvenu i tehnoloku analizu.
Moda zvui komplikovano, ali zapravo
ne mora da bude. Jednostavno, treba da
procenite trendove koji imaju uticaja na
trite na kome ete poslovati. Razmotrite
i kako e oni uticati na Vau organizaciju.
Pitanja kojima morate da se bavite su:
Koji su konkretni spoljni faktori koji
utiu na Vau organizaciju ili ideju?
Kako e na Vau organizaciju ili ideju
uticati novi trini trendovi?
Koji je to nivo rizika za Vau organi-
zaciju?
Da li moete da identifikujete neku
trinu niu koju moete da iskoristite?
Ova vrsta istraivanja daje najbolje re-
zultate ako se sprovodi sa grupom ljudi,
jer na taj nain dobijate iru perspektivu
o trendovima koji utiu na organizaciju.
Sigurno je da e se pojaviti oblasti na koje
neete imati odgovor. Meutim, primarni
razlog sprovoenja ove analize jeste da
unapredite sopstveno razumevanje trendo-
va, a ne da date odgovore na sva mogua
pitanja. Model koji navodimo u sledeoj
tabeli moe Vam biti koristan za razmi-
ljanje o razliitim spoljnim faktorima koji
bi mogli imati uticaj na Vau sposobnost
da ponudite odreeni proizvod ili uslugu
koje nameravate da prodajete na tritu.
Uravnoteenost ciljeva
Na osnovu svih dobijenih zakljuaka, pre-
ispitajte svoju biznis ideju, utvrdite rele-
vantne trendove i potencijalne trine nie, Ne zaboravite da je motivacija da ostvarite
pa se jo jednom vratite na proces odabira neku drutvenu promenu Vaa poetna
odgovarajueg oblika organizovanja svog taka, a biznis predstavlja sredstvo kojim
preduzea. Moda e Vas ovaj korak navesti nastojite da ostvarite svoj drutveni cilj.
da neto promenite u odnosu na ono to ste Kada sprovodite analizu trita, od sutinske
ve odluili u prethodnim fazama. je vanosti da bavei se svojim trinim
ciljevima i potencijalnim poslovnim opci-
Kako da uradite komercijalnu procenu? jama i biznis idejom, ne gubite iz vida svoj
drutveni cilj.
U ovom trenutku je vano da ponete da
razvijate jasniju sliku o tome koju vrstu Socijalno preduzee mora da povee eko-
preduzea elite da vodite i koji dru- nomske i drutvene ciljeve i premosti razlike
tveni uticaj elite da ostvarite. Kljuno izmeu njih. Ono nastoji da postigne trini
pitanje ovde je kako da osigurate urav- uspeh samo u onoj meri u kojoj se ostvaruje
noteenost ciljeva. Ovo je zajedniki pozitivan uticaj na drutvo, i to u vezi sa
izazov za mnoga socijalna preduzea. svojom drutvenom svrhom. U primeru koji
Iz ovog procesa logino proizilazi jo navodimo u tabeli, kada postoji mogunost
jedna tema za razmiljanje: kako e to da se smanje trokovi, malo je verovatno
uticati na ravnoteu izmeu trinih i da e smanjenje trokova za zaposlene biti
netrinih prihoda. prihvatljivo ako je svrha socijalnog pre-
duzea da obezbedi zaposlenost. Tek kada
utvrdite da nema sukoba ciljeva, moete
krenuti u realizaciju.

Analiza spoljnih faktora

Politika Ekonomska Drutvena Tehnoloka
Poreenje trinih i drutvenih ciljeva
Politiki faktori Pitanja koja utiu Faktori koji utiu Inovativni razvoj-
ili odluke koji na kupovnu mo na potrebe klije- ni trendovi koji
utiu na poslovno fizikih i pravnih nata i potencijalna mogu da utiu na Trini ciljevi Drutveni ciljevi
okruenje lica trita trite
Koliko potencijala za rast ima Da li preduzee prua motiviue
Primeri: Primeri: Primeri: Primeri: na tritu? radno okruenje?
Porezi Ekonomski rast Demografske i kul- Istraivanja i razvoj
Zakoni Kamatne stope turoloke promene Automatizacija Koliki profit mogu da ostvarim Koliko radnih mesta e preduzee
Zapoljavanje Kurs Stopa rasta/pada na- Tehnoloke na svakom proizvodu? stvoriti?
Ekoloki propisi Inflacija taliteta promene
Trgovinske Nezaposlenost Drutveni stavovi Inovacije Koliko daleko mogu da idem u Koliko je raznovrstan opseg po-
restrikcije/tarife Ponuda/tranja Karakteristike trita smanjenju trokova (na primer, slova koji e biti potrebni za rad
Politika stabilnost radne snage (npr. broj osoblja) da bih poveao svoj pro- preduzea?
Evropa nezaposlenih sa viso- fit?
kom strunom spre-
mom itd.)

52 53
Nemogue je predvideti sva pitanja koja
treba da postavite, budui da e ona u
najveoj meri zavisiti od Vae biznis ideje,
njenog trinog potencijala, motivacije
Vae organizacije i drutvenog uticaja
kome teite.
Uravnoteenost prihoda
Sledei korak, bez kog ne moete da osi-
gurate samoodrivost svog biznisa, jeste
postizanje uravnoteenosti prihoda. Neka
socijalna preduzea u svetu nastoje da iz
svojih trinih aktivnosti ostvare 100%
svog prihoda. Drugima je cilj da samo 50-
75% prihoda ostvaruju iz trinih aktivno-
Trini i netrini prihodi
Trini prihodi
Maloprodaja prodaja proizvoda ili
usluga fizikim licima.
Veleprodaja prodaja proizvoda ili
usluga pravnim licima (druga predu-
zea, organizacije, institucije).
Sponzorstva plaanje za usluge
reklamiranja.
Ne postoji samo jedna ispravna kombi-
nacija izvora finansiranja za socijalna
preduzea. Ona e zavisiti od trita na
kome planirate da poslujete, Vaeg stepena
razvoja i drutvenog uticaja koji se nadate
da ete ostvariti.
54
sti, jer im se to ini ostvarljivijim, ako se
uzme u obzir drutveni uticaj kojem tee.
Na putu ka dostizanju odrivog poslo-
vanja trebalo bi da nastojite da to vei
procenat prihoda ostvarujete iz svojih
trinih aktivnosti. Na ovaj nain stei
ete sigurnost i oslobodiete se zavisnosti
od donacija. Ipak, mogue je da nikada
neete uspeti da dostignete da 100 % Va-
ih prihoda dolazi od trine aktivnosti, i
stoga e uravnoteenost izmeu trinog
i netrinog prihoda biti kljuni faktor
Vaeg uspeha. Tabela koja sledi ilustruje
osnovne razlike izmeu komercijalnog i
nekomercijalnog prihoda.
Netrini prihodi
Bespovratna pomo kroz donacije
finansiranje od strane javnog sek-
tora, humanitarnih fondova i drugih
donatora.
Sporazumi o saradnji u pruanju
usluga javni sektor daje naknadu
za odreenu uslugu.
Donacije humanitarna davanja
od strane pojedinaca ili kompanija
(mogu biti u novcu ili dobrima
eng. in kind)
Kako se Vae preduzee bude razvijalo,
uspostavie se i nain na koji ete svake go-
dine upravljati svojim trinim i netrinim
prihodima; kljuna ideja ovde je da stalno
poveavate prihode od prodaje (poveanje
finansiranja iz sopstvenih izvora), uz isto-
vremeno smanjenje oslanjanja na donacije.
Primer
Trini i netrini prihodi:
Omladinski centar Zajear
Organizacija Zajearska inicijativa lini i profesionalni razvoj u oblastima
pokrenula je Omladinski centar kao to su web dizajn, novinarstvo, video
Zajear koji nudi mladim ljudima montaa, raunovodstvo i grafiki dizajn.
mogunosti za aktivno i kreativ-
no provoenje slobodnog vremena Centar je jednim delom samoodriv: kroz
kroz redovna kulturna deavanja i aktivnosti kluba generiemo dovoljno
kreativne radionice. prihoda za pokrivanje njegovih trokova.
Nai programi su pak besplatni i njih
,,Na projekat pobedio je na konkursu finansiramo uz pomo podrke donatora,
nemake fondacije Schueler Helfen Leben kao i tekue trokove za odravanje zgrade
(SHL) iz Berlina. Podrazumevao je re- i kancelarija.
konstrukciju i opremanje zgrade u cen-
tru Zajeara, koju su obezbedile gradske Cilj nam je da u budunosti budemo fi-
vlasti, kao i sam dalji rad Omladinskog nansijski samostalniji tako da razmatra-
centra smetenog u njoj. Fondacija SHL mo aktivnosti koje bi doprinele veem
i sada svojim donacijama podrava nae udelu trinih prihoda u naem budetu:
programe, treu godinu za redom. izradu suvenira, komercijalno atraktivne
koncerte, organizovanje konferencija.
Centar obuhvata klub za mlade, konferen- Imamo pozitivan i optimistian stav da
cijsku salu i raunarski info centar. Orga- Centar moe da bude samoodriv, ali
nizujemo izlobe, koncerte i performanse, smo i realistini u shvatanju da to nije
projekcije nezavisnih i dokumentarnih lako postii.
filmova, kurseve stranih jezika, radionice
iz oblasti fotografije, kreativnog pisanja, Danko Nikoli
crtanja, filma i stripa, kao i radionice za Zajearska inicijativa
Delovi biznis plana na koje
sada moete da odgovorite
Trebalo bi da sada moete sa lakoom da popunite sledee
delove biznis plana:
Koji su spoljni trendovi koji utiu na Va biznis?
Kako planirate da ostvarite ekonomsku odrivost?
Koja je Vaa biznis ideja?
55
Praksa
,,Budite svoji, idite za svojim eljama, verujte, negujte znanje i
disciplinu i radite mnogo, mnogo, mnogo sreno i hrabro!
eljka Unkovi
Samostalna struna saradnica kreditnog rizika za mikro klijente
Odeljenje kreditnog rizika za mikro klijente
Direkcija upravljanja rizicima stanovnitva Sektor upravljanja rizicima
Erste Bank a.d. Novi Sad
4. Testiranje ideje
Do sada je naa panja bila usmerena na
stimulisanje, oblikovanje i razraivanje
ideje, i to na osnovu Vaeg dosadanjeg
iskustva, motivacije, organizacionih
sposobnosti i spoljnog okruenja. U
sledeoj, etvrtoj fazi, od Vas se oekuje
da neto od onoga to je razraeno na
nivou ideje primenite i u praksi.
Da biste proverili da li imate dobru bi-
znis ideju, potrebno je da uradite neke
poetne proraune. Ova faza procesa je
posebno vana, budui da e Vam pomoi
da odredite da li je Vaa ideja dovoljno
vredna da nastavite da je razvijate.
Kako da testirate svoju ideju?
Prvo morate da odredite da li postoji trite
za Vae socijalno preduzee. Moda ste
prepoznali da postoji drutvena potreba
za Vaim preduzeem, ali samo onda kada
ste sigurni da postoji neko ko je spreman
56
da plati za Va proizvod ili uslugu imaete
svoje trite.
Ko su Vai kupci?
Zato e oni radije da kupe proizvod
ili uslugu od Vas, a ne od Vaih kon-
kurenata?
Koliko e biti spremni da plate?
Ako ne postoji trite za Vau ideju, nema
svrhe da nastavite sa svojim poduhvatom.
Iako ovo moe izgledati grubo, etvrta faza
je osmiljena sa ciljem da Vam pomogne
da odgovorite na ova pitanja.
Ukoliko je biznis ideja dobro promiljena
i koncipirana, trebalo bi da na osnovu nje
moete lako da odredite trite za svaki
pretpostavljeni proizvod ili uslugu.
Brzo osnovno istraivanje trebalo bi da
Vam prui uvid u potencijalno trite i da
Vam pomogne da odluite da li da nastavite
dalje sa razvojem svoje ideje.
Primer
Testiranje ideje:
Caritas abac
Dobrovoljno udruenje graana
Caritas abac koje deluje u soci-
jalnozdravstvenoj i humanitar-
noj oblasti pokrenulo je servis za
hemijsko ienje i pranje vea koji
zapoljava ene iz marginalizova-
nih grupa.
,,Pokrenuli smo na servis sa idejom da
pomognemo zapoljavanje osoba iz dru-
tveno osetljivih grupa, kao i da te usluge
pruimo besplatno onima koji ne mogu da
ih priute pre svega naim korisnicima
kune nege.
Besplatne usluge su se pokazale kao po-
trebne, ali da bi preduzee bilo odrivo
bio je potreban i vei broj klijenata koji bi
nau uslugu i platili. Te koji plaaju smo
segmentirali na biznis klijente, odnosno
pravna lica, i na klijente koji su fizika
lica, obini graani.
U apcu ve postoji nekoliko privatnih
servisa za hemijsko ienje, ali su njihove
cene realno visoke. Odluili smo da nae
Osnovno istraivanje
Imajui u vidu da Vam u vezi sa tritem
nedostaje dosta informacija, osnovno istra-
ivanje koje Vam predlaemo da sprovedete
obezbedie Vam nova saznanja i sigur-
57
cene budu znatno nie kako bi usluga bila
pristupanija.
Testirali smo nau konkurentnost obiavi
prvo biznis klijente. Vei deo njih je bio
spreman za saradnju, svidela im se ideja
da humanitarna organizacija ne trai
novanu pomo ve da im nudi neto
novo: da koriste usluge nae perionice i
tako pomau osobama koje su tu angao-
vane, ali i onima koje te usluge dobijaju
besplatno. Ljudi vole oseaj drutvene
odgovornosti. Odziv je bio dobar pogotovo
zato to smo na naem lokalnom nivou
ve imali odreen kredibilitet i partneri
su imali sigurnost u odnosu na ono to
nudimo.
Uspostavili smo dugoronu saradnju na
obostrano zadovoljstvo. Smatramo da u
tome nije presudan socijalni momenat on
moe da pomogne pri donoenju odluke
za stupanje u partnerski odnos, ali bitan
je pre svega kvalitet nae usluge, jer se
on odraava na kvalitet usluge naih
partnera.
Miroljub Nikoli
Caritas abac
nost neophodnu za donoenje odluka u
budunosti. Istraivanje trita moe se
podeliti na dve ire kategorije: primarno
i sekundarno.

Istraivanje trita
Primarno istraivanje
Ispitivanje konkurenata ili manjih
ciljnih grupa kupaca.
Praenje svega to rade konkurencija
i potencijalni kupci.
Testiranje proizvoda. Ovo je vero-
vatno najbolji nain za dolaenje do
znaajnih podataka.
S obzirom na to da ste tek na poetku pro-
cesa pokretanja socijalnog preduzea, Vai
resursi e biti prilino ogranieni; zato e
Vae prvo istraivanje verovatno morati
da bude brzo i jeftino. To je sasvim u redu.
Ovo je tek prvi korak u istraivanju Vae
ideje, a proces istraivanja trita trebalo bi
da se odvija u kontinuitetu tokom itavog
daljeg poslovanja Vaeg preduzea.
Istraivake metode koje smo naveli, od-
nose se na:
Trite - Zapitajte se: Kako u doi do
svojih kupaca? Koliko e oni biti spre-
mni da plate za moj proizvod ili uslugu?
Moraete da dokaete da postoji tri-
te za Vau biznis ideju. Zaponite sa
okvirnom procenom tranje za Vaim
58
Sekundarno istraivanje
Prikupljanje informacija iz privrednih
/poslovnih/ekonomskih asopisa.
Prikupljanje informacija iz statistikih
izvetaja.
Prikupljanje informacija iz promotivnih
materijala i cenovnika konkurenata.
Publikacije i drugi mediji usmereni ka
Vaem ciljanom tritu. Internet moe
biti koristan izvor informacija.
Informacije iz anketa i upitnika, razgo-
vor sa osobama koje imaju iskustva u
istoj delatnosti.
proizvodom ili uslugom. Identifikujte
svoju konkurenciju i ukoliko je to mo-
gue, pokuajte da ustanovite obrasce
kupovine za proizvod ili uslugu koje
imate na umu da plasirate na trite.
Konkurenciju - Konkurencija je ma
sa dve otrice. Konkurentno trite
je pokazatelj da tranja za odreenim
proizvodom ili uslugom postoji, ali
istovremeno znai da morate da uloite
vee napore da budete bolji kako biste
preuzeli posao od svojih konkurenata.
Va direktni konkurent je osoba koja
prodaje isti proizvod ili uslugu kao Vi.
Indirektna konkurencija podrazumeva
sve druge naine na koje kupci mogu
da potroe svoj novac. Pokuajte da
odredite ko Vam je konkurencija.
Operativni nivo - Koji resursi su Vam
potrebni da biste vodili posao? Uzmite
u obzir trokove kao to su: trokovi
osoblja, razvoja vetina i obuka zapo-
slenih, trokovi marketinga, opreme,
trokovi sirovina itd.
Finansije - Kako ete finansirati razvoj?
Kako ete pokriti trokove svakodnev- ,,jedinicu mere.
nog poslovanja socijalnog preduzea?
Moe se desiti da Vam bude potrebna
kombinacija razliitih naina/izvora
finansiranja. Ako pribegavate netri-
nim prihodima za pokrivanje trokova
preduzea, koji su izvori ovih prihoda?
Koliko Vam je novca potrebno?
Odreivanje cene i prelomne take
Ukoliko ste uspeno identifikovali svoje
trite, to je odlino, ali ostaje Vam da
proverite da li je Vaa biznis ideja odriva.
Fiksni godinji trokovi poslovanja
Najam
Grejanje i struja
Zarade
Oglaavanje
Odravanje i higijena
Kamate na bankarski
549 120,00
kredit za opremu
Drugi trokovi, kao to su
pravne i administrativne naknade
Ukupno
59
Da biste u tome uspeli, potrebno je da
utvrdite cenu proizvoda ili usluge koje
planirate da prodajete. Primer koji sledi
pokazae Vam kako se izraunava prelomna
taka poslovanja ili taka rentabilnosti.
U ovom konkretnom sluaju, biznis je
predstavljen kao prodavnica sendvia, dok
sendvi, kao osnovni proizvod, predstavlja
Prelomna taka, taka pokria ili taka
rentabilnosti je taka u kojoj prodaja do-
nosi dovoljno prihoda za podmirivanje
ukupnih trokova preduzea; tek nakon
dostizanja prelomne take, poinjete da
ostvarujete dobit.
Poeli smo izraunavanjem fiksnih trokova,
to znai onih stavki koje moraju da se plate
bez obzira na to da li se ita od proizvoda
proda. U ovom konkretnom sluaju, fiksni
trokovi iznose 6 825 120,00 din godinje.
2 112 000,00
792 000,00
2 580 000,00
396 000,00
198 000,00
198 000,00
6 825 120,00
Poto smo sproveli osnovno istraivanje
trita (na primer, proverili cene svojih
konkurenata), utvrdili smo da je na po-
tencijalni kupac spreman da plati oko 150
dinara za sendvi. Izraunali smo jo i to da
je za pravljenje jednog sendvia potrebno
uloiti najvie 50 dinara.
Godinja prodaja smisla prei u narednu fazu u kojoj se njen ideje u socijalno preduzee. To ne znai da
potencijal dublje i detaljnije istrauje. Ali, treba sasvim da odustanete od pokretanja
Ukupne trokove (6 825 120,00 din) delimo ukoliko se brojke ne uklapaju, i niste u socijalnog preduzea, ve jednostavno da
sa ukupnim profitom po jedinici (100 din). stanju da vidite kako ete ostvariti pro- ta odreena ideja koju ste zamislili nije
Na taj nain, dobijamo ciljanu prodaju daju kojom ete pokriti trokove, tada ne odgovarajua za model socijalnog pre-
na godinjem nivou koja iznosi 68 251,2 bi trebalo da nastavite sa razvojem svoje duzea ili bilo koji drugi poslovni model.
sendvia.

Ukupan profit Prelomna taka

Da bismo izraunali ukupan profit po je-
dinici mere, odbili smo prodajne trokove
po jedinici (50 dinara) od prodajne cene
(150 dinara). Dobijeni iznos (100 dina-
ra) koristimo za izraunavanje koliine
sendvia koju moramo prodati da bismo
pokrili fiksne trokove, i tako osigurali da
budemo na taki rentabilnosti, odnosno
da budemo na nuli.
Dobijeni iznos zatim se koristi za izra-
Postoje neki osnovni termini koje morate razumeti i koristiti od samog
unavanje dnevnog obima prodaje koji
poetka; to e Vam pomoi da organizujete finansijske informacije
je potreban da bi posao bio odriv. To se
za planiranje preduzea, kao i da prepoznate prikladne vrste finan-
postie jednostavnim deljenjem potrebne
siranja za razliite vrste trokova. Da li moete da napravite razliku
koliine godinje prodaje sa brojem oeki-
izmeu fiksnih i varijabilnih trokova? Ovo treba da znate kako biste
vanih radnih dana u godini (recimo 250).
upravljali trokovima i vodili raunovodstvo.
U naem primeru, to znai da prodavnica
treba da proda u proseku 273 sendvia
dnevno.

Da li Vam ovo izgleda realno?

Test realnosti

Nadamo se da ste, proavi proces testi- Identifikovali svoje potencijalno trite.

Potrebna dnevna prodaja da bi
se dostigla taka rentabiliteta =
potrebna godinja prodaja podelje-
na sa brojem radnih dana.
Ukupan profit po jedinici =
cena po jedinici minus trokovi
proizvodnje po jedinici.
Iskoristite ovaj pristup da biste procenili
svoju biznis ideju. Kada odredite svoju
prelomnu taku, moraete da odluite da
li zaista moete da ostvarite obim prodaje
ranja svoje ideje, sada u stanju da vidite
kako Vae preduzee polako dobija svoj
oblik i da se sa nivoa ideje usmerite prema
realnosti. Do sada bi trebalo da ste:
Potrebna godinja prodaja da bi
se dostigla taka rentabiliteta =
godinji fiksni trokovi podeljeni
sa profitom po jedinici.
Delovi biznis plana na koje
sada moete da odgovorite
Trokovi
Prva procena fiksnih trokova.
Profit
Kada e preduzee ostvariti profit?
Kada e biti na prelomnoj taki?
koji je neophodan da bi Va posao opstao. Koji su Vai ciljevi?
Kolika e biti mara?
Dok god brojke pokazuju da ideja ima
potencijal da bude finansijski odriva, ima
Identifikovali svoje potencijalne kupce.
Izraunali koliki je promet potreban
Vaem preduzeu da biste bili na prelo-
mnoj taki.
Sproveli konkretno istraivanje trita.
Da li e to biti dovoljno da bi se
ostvario profit?
Prostor i oprema
Da li nam je potreban prostor da bismo
zapoeli posao?
Da li imamo dobru lokaciju?
ta nam je od opreme ili sredstava (uk-
ljuujui transport) potrebno?

60 61
5. Istraivanje
Do sada smo Vas ohrabrivali da razmi-
ljate o potencijalnom tritu za Vau
ideju. Faza broj 5 e Vam pomoi da dalje
istraite svoju ideju, u smislu obima
tog trita, i da odluite da li ona ima
potencijal da doprinese dostizanju Vaeg
socijalnog cilja.
Sada ete: Vaim preduzeem.
Sprovesti studiju izvodivosti, zasno-
vanu na dubljoj analizi trita, uzima-
jui u obzir svoje proizvode i usluge,
profil kupaca, konkurenciju, cenovnu
politiku, potencijalnu lokaciju.
Poeti da radite na marketing stra-
tegiji.
Identifikovati resurse koji su Vam
potrebni da biste nastavili sa svojom
biznis idejom, kao i mogue prepreke.
Nastaviti da radite na finansijskoj
projekciji.
Studija izvodivosti
Do sada smo ve dotakli mnoga od kljunih
pitanja koja podrazumeva studija izvodi-
vosti. Meutim, sada ete morati njima da
se bavite detaljnije, jer e rezultati studije
izvodivosti biti upotrebljeni kao osnova za
donoenje odluke o tome da li uopte da
pokrenete socijalno preduzee.
Cilj studije izvodivosti je da otkrije da li je
Vaa biznis ideja realna i odriva. U svrhu
studije, sproveete vei broj istraivanja,
a izuzetno je vano da izgradite to sveo-
buhvatniju sliku. Po zavretku, trebalo bi
da moete da na osnovu relevantnih infor-
62
macija donesete odluku o tome da li Vaa
organizacija treba da pokrene socijalno
preduzee zasnovano da spomenutoj ideji.
Ne zaboravite da treba da se fokusirate
na trite, a ne na drutvenu potrebu za
SWOT analiza
,,Da biste maksimizirali svoje anse za
poslovnim uspehom neprekidno mislite o
svom SWOT-u - svojim jakim stranama,
slabostima, pretnjama i mogunostima.
Trudite se da odrite svoje jake strane i
vremenom postajete sve snaniji. Budite
iskreno svesni svojih slabosti i stalno
inite sve da ih prevaziete. Budite spre-
mni na sve pretnje koje Vas okruuju i
imajte plan kako ete se nositi sa njima
ako se dese. I na kraju, odnosno poetku,
nemojte nikada da propustite prilike i
mogunosti koje Vam se ukazuju.
Laura Fodor Agoton, dipl. mat.
Finansijski konsultant
Direktor
LFA Business Consulting D.O.O.
Novi Sad
Koristan prvi korak bio bi sprovoenje
SWOT analize. Iako smo dotakli ovu temu
u prvoj fazi, nije loe da ponovimo anali-
zu, s obzirom na to da sada imate mnogo
jasniju sliku o svom poslovnom predlogu
i tritu na kome ete poslovati. Kljuna
pitanja kojima treba da se bavite su:
Trite
Ispunjavanje socijalnih ciljeva na
Profitne mare
Dobavljai
primer, stvaranje novih prilika za zapo- Kupci
ljavanje u odgovarajuem okruenju. ...
Definisanje trokova prostor, materijal,
oprema itd. Va je zadatak da prikupite sve ove infor-
Radna snaga macije i potraite dokaze za svaku tvrdnju
Gotovinski tok koju iznosite u okviru SWOT analize.
Ne zaboravite da ukljuite i svoje zaposlene, lanove udruenja i
zainteresovane strane koje moda imaju potrebnu strunost da Vam
pomognu u ovom procesu.
Detaljna analiza trita Konkurencija
Potrebno je da prikupite to vie infor- Iako ste moda uvereni da je Vaa biznis
macija o tritu na kome ete poslovati. ideja originalna, najverovatnije je da ete
Posebno se koncentriite na pronalaenje ipak imati veliki broj konkurenata na tr-
dokaza kojima biste mogli da pokaete itu. Saznajte ko su oni, i to vie detalja
zato i kako bi Vai potencijalni kupci o njihovom poslovanju.
kupovali proizvode ili usluge ba od Vas.
Kljuna pitanja su:
Pokuajte da otkrijete to vie pojedinosti
o tome kako se potencijalne grupe Vaih Zato kupci kupuju proizvode ili usluge
kupaca ponaaju pri kupovini. Trebalo bi od Vaih potencijalnih konkurenata?
da odgovorite na sledea pitanja: Koje su snage i slabosti Vaih konku-
renata?
Zato e kupci kupovati ba od Vas?
Koliko potencijalnih kupaca ima za Va Ova informacija je od kljunog znaaja
proizvod ili uslugu? Kako ete doi do njih? da biste sebi pronali odreenu niu na
Po kojoj ceni ete prodavati svoje proizvode tritu. Zapitajte se: ta je to to moji
ili usluge? konkurenti ne rade?
Sve ove informacije e Vam biti korisne
da odredite kljune faktore uspeha Vaeg
preduzea.
63
 Analiza konkurencije
Vae socijalno preduzee
Ko su Vai kupci?
ta moete da uradite drugaije?
Koji je Va trini potencijal?
Da li postoje neka ogranienja
koja spreavaju Va pristup poten-
cijalnim kupcima?
Da li postoje ogranienja u distri-
buciji Vaim kupcima?
Kakvi su budui planovi za Vae
preduzee?
Budite oprezni ukoliko izgleda da postoji
nedostatak konkurencije, jer to obino
Primer
Procena konkurencije:
Daj daj pelene
Preduzee Daj Daj d.o.o. proizvodi
ekoloke platnene pelene od bam-
busa.
,,Mi smo jedini proizvoai platnenih pe-
lena od bambusa u Srbiji - to je i prednost
i mana, poto smo praktino morali sami
da napravimo svoje trite.
64
Vaa konkurencija
ta Vai konkurenti rade ili ne rade
za te kupce?
Kako bi konkurenti reagovali na to?
Da li postoji neka oblast na tritu
koja nije pokrivena? Da li moete da
identifikujete trinu niu?
Kako su Vai konkurenti prevazili
ta ogranienja?
Koliki je domet distribucije Vaih
konkurenata?
U kom smeru idu Vai konkurenti?
ukazuje na nepostojanje trita, pre nego
na njegovu neiskorienost.
U svetu platnene pelene postoje ve
desetak godina.U Americi dre oko 10%
trita, ali je u naoj zemlji ta pria
bila nepoznata kada smo zapoinjali
poslovanje. Takoe, inostrane firme
koje prave platnene pelene u Hrvat-
skoj i BiH na primer ne izvoze svoje
proizvode u Srbiju.
Kad imate dobru ideju koja jo ne po-
stoji na tritu treba mnogo uloiti u
edukaciju tog istog trita. Napravili
smo sajt sa pregrt informacija, ue-
stvovali na sajmovima, radionicama,
kolama roditeljstva, asovima joge
za trudnice a najjai efekat smo
postigli TV gostovanjima posle kojih
smo imali neverovatan odziv kupaca.
Iako u poetku nisu uopte reagovali,
posle dve godine potroai nas ve
prepoznaju.
Naa najvea konkurencija su jedno-
kratne pelene koje se nude u irokoj
prodaji. One ne zahtevaju odravanje,
Dublje razumevanje trita
Morate da se potrudite da, koliko je u
Vaoj moi, razumete ponaanje svojih
potencijalnih kupaca. Vaa analiza po-
tencijalnih kupaca treba da obuhvati dve
vrste informacija, i to:
Demografske podatke - Osnovne infor-
macije o karakteristikama Vaih poten-
cijalnih kupaca (na primer, starosna
dob, pol, lokacija, profesija, prihodi itd.).
Psihografske podatke - Informacije o
stavovima i ivotnom stilu koji utiu
na ponaanje prilikom kupovine.
Marketing strategija
Da biste obradili svoju ideju iz marketing
perspektive, potrebno je da uzmete u obzir
sledee elemente:
Cena Da li cena odraava vrednost koju
Vai kupci pridaju Vaem proizvodu ili
usluzi?
65
ve se po upotrebi bacaju u smee, pa
su samim tim i praktinije za upotrebu.
Meutim, nae pelene su pogodne za
upotrebu kod beba sa posebno osetlji-
vom koom sklonom alergijama, od
prirodnog su materijala i umesto da se
bace, one se peru, a mogu se i uvati za
drugo ili tree dete. Posebnu prednost
imamo u tome to nai kupci znaju
da kupujui pelene od nas doprinose
opstanku jednog socijalnog preduzea
i ostvarenju drutvenih ciljeva.
Sonja Daki
Daj Daj pelene
Proizvod Koje su materijalne, a koje
nematerijalne karakteristike Vaeg
proizvoda?
Mesto ta je potrebno da Va proizvod
ili usluga budu dostupni kada god i gde
god to ele kupci?
Promocija Koja vrsta promocije naj-
vie odgovara Vaim kupcima i Vaem
budetu? Reklamiranje, direktni mail-
ovi, PR, sajmovi, itd.
Ljudi Da li Va tim ima neophodne
vetine?
Proces Da li imate standarde kvaliteta
koje promoviete (jednake mogunosti,
zatita ivotne sredine itd)? Kako e oni
uticati na Vau marketing strategiju?
Svrha Da li e Vam Va drutveni cilj
obezbediti jedinstveno mesto na tritu?
Ako elite da sebi obezbedite mesto
 na tritu na osnovu svoje drutvene realan prilikom procene trokova promo-
svrhe, da li moete da dokaete uticaj cije i potrebnih resursa. Proverite kako se Primer
koji ostvarujete u drutvu? U odreenim druga preduzea promoviu i uzmite u Marketing miks:
okolnostima, kada Vai kupci saoseaju razmatranje samo najefikasnija sredstva Liceulice
sa Vaim drutvenim ciljem, to moe za dostizanje ciljanog trita.
da bude Vaa ulaznica. Liceulice je meseni magazin koga Trudili smo se da to pre napravimo sajt
Ukoliko pokreete i web sajt ili planirate na javnim mestima prodaju ulini i da pojaamo prisustvo na drutvenim
Marketing miks korienje drutvenih mrea, budite sigurni prodavci pripadnici marginalizova- mreama, i te dve stvari su nam i posle
ta elite time da postignete. Da li elite nih grupa koji zadravaju polovinu dve godine najbitnije tu nas ljudi
Vaa marketing strategija podrazumeva da omoguite ljudima da kupuju direktno tako ostvarenih prihoda. najvie vide i pitaju. Paralelno smo
razmiljanje o tome kako ete promovisati sa sajta ili da se jednostavno upoznaju sa organizovali niz malih kampanja, pre
i reklamirati svoje preduzee, proizvod Vaim preduzeem? ,,Koliko god novana sredstva bila ogra- svega uline akcije, to moe da bude
ili uslugu. Odgovarajui marketing miks niena, ne treba tedeti na promociji. korisno i bilo kom drugom socijalnom
nastaje iz prirode samog posla i ciljanog I najvanije, dobra promocija i marketing Nita ne kree samo od sebe i preduzee preduzeu: potrebno je samo malo kre-
trita. Na primer, ako ete se baviti ma- zahtevae odreena sredstva. U idealnoj mora da izae u javnost da bi ga neko ativnosti i razmiljanja ,,izvan kutije".
loprodajom, onda ete morati da izdvojite situaciji, bar jedna osoba iz Vaeg tima video, naroito ako je malo. Treba samo
sredstva za redovno reklamiranje da biste trebalo bi da ima iskustva u marketingu. paljivo promisliti na ta se troi. Treba biti kreativan u smislu naina i
privukli potencijalne kupce. Meutim, treba zapamtiti da se sa marke- kanala obraanja, dok ideje slobodno
tingom ne poinje u trenutku lansiranja Na poetku je svakako kljuna stvar mogu i da se kopiraju. Uzmite primere
Medijska komunikacija moe biti skupa proizvoda ili pokretanja biznisa; marketing odrediti ciljnu grupu, odnosno kome e- iz sveta, sa interneta, informiite se
kada se plaa prostor u tampanim ili treba da bude proaktivan proces i nalazi se lite da prodate proizvod odatle proizi- kako neko to ve radi, traite pomo i
elektronskim medijima, pa je vano biti u srcu svake uspene kompanije. laze i naini na koje ete se promovisati. savet, obezbedite to vie toga besplat-
U skladu sa ljudima kojima se obraamo no. Kljuni termin je: gerila marketing.
nastojali smo da promoviemo Liceulice To je sjajan pristup koji omoguava
koristei u to veoj meri onlajn kanale dobar efekat uz veliku utedu, posebno
komunikacije. Tu se nalazi veliki broj na poetku poslovanja.
ciljnih grupa, informacije su veoma do-
Prenoenje vesti od usta do usta je zapravo najbolji oblik marketinga.
stupne i vrlo se brzo ire stoga treba
Takvu vrstu promocije ne moete da kupite novcem, ali moete dobrom Nikoleta Kosovac
uvek staviti onlajn aktivnosti u fokus,
uslugom. Istraivanja su pokazala da zadovoljna muterija prenosi Liceulice
naroito kad raspolaete skromnim
svoje zadovoljstvo na 3 osobe a nezadovoljna na 11!
budetom za marketing.
Pokuajte da izgradite profil potroaa koji bi mogao da kupuje Va
proizvod. Fokusirajte se na njegove dosadanje navike u kupovini, Finansijska projekcija
bez obzira na ono to kae da e da uradi.
Planiranje finansija je kljuni deo procesa Efikasno finansijsko planiranje bie Vam
Prilagodite svoju ideju u odnosu na sve to ste nauili. Iako ovo moe poslovnog planiranja svakog preduzea. od koristi, takoe, ukoliko elite da se
izgledati kao dugotrajan, komplikovan proces, nemojte ga smatrati Zahvaljujui stratekom pristupu planiranju obratite svojim potencijalnim donatorima
gubitkom vremena, jer e Vam omoguiti da efikasnije locirate svoje finansija, biete u stanju da uoite potenci- i investitorima za pomo. Na osnovu svog
resurse i predvidite rizike pre samog pokretanja preduzea. jalne probleme u finansiranju (odnosno, da biznis plana moi ete da pokaete da ste
prepoznate potrebu za dodatnim izvorima razmislili o svim moguim problemima
finansiranja) mnogo pre nego to do njih koji mogu nastati u radu i da ste spremni
zaista doe, tako da ete imati dovoljno da se sa njima suoite na logian nain.
vremena da pronaete najadekvatniji odgo-
vor na njih. Stoga, kada je novac u pitanju,
mislite unapred i planirajte!

66 67
Projekcija bilansa stanja, bilansa uspeha
i novanih tokova pomoi e Vam da se
fokusirate na detalje u vezi sa procesom
Bilans stanja, bilans uspeha i novani tokovi
Sada ve moete da svoje finansijske poka-
zatelje obradite u raunovodstvenom obliku.
Prva stvar koja e Vam dati uvid u to da li
je Vae preduzee odrivo jeste godinji
proraun bilansa stanja, bilansa uspeha i
Savet u vezi sa finansijskom projekcijom
mogao bi Vam biti od pomoi. Moda bi
Vaa banka mogla da Vam izae u susret i
pomogne Vam besplatno ili moete angao-
vati biznis savetnika. Zadatak ovih strunih
lica bio bi da pogledaju Va biznis plan i
finansijske informacije i daju sugestije koje
bi bile korisne u Vaem konkretnom sluaju.
Meutim, ak i kolega ili prijatelj mogao bi
Projekcija budeta i novanih tokova
Nae bavljenje socijalnim preduzetni-
tvom pokazalo je da su obino najus-
penija ona preduzea koja planiraju
dosta vremena unapred. Takvo strateko
razmiljanje garantuje im pristup novcu
i resursima svaki put kada je to po-
trebno jer su bili u stanju da mudro
i blagovremeno postave svoj budet.
68
pretvaranja Vae potencijalne trine pri-
like u realnost. Takoe ete biti u stanju
da uoite propuste u planiranju.
novanih tokova (likvidnost). Kada ponete
da poslujete, na ovaj nain bie opisane sve
Vae finansijske transakcije. Dakle, ovde za-
poinjete neto to e trajati sve dok postoji stavku u bilansu uspeha ili kao deo ukupne sume, ali pre svega je
Vae preduzee.
da uoi neto to ste moda propustili ili da
ukae na oblasti koje nisu dovoljno jasne.
Takva povratna informacija veoma je kori-
sna, jer ona direktno dovodi u pitanje Vae
tvrdnje iznete u biznis planu i usmerava Vas
da razmotrite razliite mogue situacije, pre
nego to definiete finalni nain kako ete
pristupiti investicionom finansiranju.
Pristup sredstvima finansiranja bie
jedan od kljunih faktora koji e uticati
na Vau sposobnost da rastete, razvi-
jate se i upravljate svojim socijalnim
preduzeem, kao i jedna od najvanijih
oblasti za Vae donatore i investitore.
Stoga, obavezno pohaajte potrebnu
obuku ili angaujte nekoga ko Vam moe
pomoi, ukoliko ne razumete kako se
pravi nacrt budeta i novanih tokova.
Loe upravljanje finansijama je najei uzrok propadanja preduzea.
Cilj efikasnog upravljanja novanim tokovima jeste da Vam omogui
da unapred napravite planove za situaciju kada e Vam biti potrebni
dodatni izvori finansiranja.
Sve prognoze, odnosno projekcije, jesu jedna vrsta procene. Pokuajte
da budete to je vie mogue realni i da uzmete u obzir sve nepred-
viene trokove i hitne sluajeve. To moete prikazati kao vanrednu
bitno da pokaete da ste razmislili o ,,najgorem moguem sluaju.
Planiranje budeta je alat koji e Vam pomoi da uporedite stvarni
uinak sa oekivanjima koja ste prikazali u okviru predvianja
novanih tokova.
Natrag na poetnu motivaciju
Vai drutveni ciljevi
Bavljenje prethodnim temama i pitanjima u skladu sa Vaim drutvenim ciljevima.
je neto ime sva nova (kao i ve postojea) Trebalo bi da se u ovom trenutku vratite
preduzea moraju da se bave, nezavisno na svoju poetnu motivaciju. Da li jo
od toga da li su socijalna. Meutim, so- uvek moete da postignete to to ste e-
cijalna preduzea imaju jo jedan kljuni leli? Morate da budete potpuno sigurni u
kriterijum koji moraju da uzmu u obzir. drutveni uticaj koji elite da ostvarite, jer
Iako ste se moda ozbiljno bavili tritem e upravo taj uticaj biti ono to Vas izdvaja
i utvrdili nivo rizika pokretanja biznisa, i od konkurencije sutinski, ono to Vas
dalje Vam ostaje da razmislite da li je sve definie kao socijalno preduzee.
Meusobno povezivanje svih ovih elemenata deluje komplikovano, ali
je od sutinskog znaaja da proete kroz taj proces. Zanemarivanje
ovog koraka moe dovesti do toga da pokrenete biznis koji nije odriv.
69
Drutveno raunovodstvo i revizija
Budui da je svrha socijalnog preduzea
da postigne trostruku ravnoteu izmeu
ekonomskih, drutvenih i ekolokih ciljeva,
morate uspostaviti nekakav oblik praenja
i merenja koji odgovara ovim tenjama.
Kako ete dokazati vrednost svog socijal-
nog preduzea ako ne moete da izmerite
svoj uticaj na ovim podrujima? Ukoliko
za merenje i izvetavanje planirate da
koristite samo finansijsko raunovodstvo i
reviziju, Vae preduzee e imati problem
u opisivanju svoje drutvene svrhe. Zbog
Delovi biznis plana na koje
sada moete da odgovorite
Zahvaljujui informacijama dobijenim
putem studije izvodivosti, Va biznis
plan dobija svoje prve obrise. Trebalo bi
da u ovom trenutku moete da popunite
sledee delove:
Trite
ta je naa biznis ideja?
Analiza trita koju smo sproveli.
Ko su nai potencijalni kupci?
Od koga trenutno kupuju i zato?
Zato bi oni poeli da kupuju od nas?
Naa marketing strategija?
Trokovi
Da li smo uzeli u obzir sve trokove?
70
toga drutvenu reviziju treba razumeti
kao redovnu i objektivnu metodu merenja
koja omoguava socijalnim preduzei-
ma postavljanje drutvenih i ekolokih
vrednosti i ciljeva, njihovo planiranje i
kriterijume prema kojima mogu da mere
svoje delovanje i uticaj. Ovo je dobrovoljan
proces od koga ete najveu korist imati Vi
sami sprovodi se prvenstveno sa ciljem
da pomognete svom preduzeu da prati
ostvarene rezultate i postigne postavljene
ciljeve i vrednosti.
Da li imamo tane informacije o
trokovima?
Da li znamo koji su fiksni trokovi?
Da li su predviena sredstva za van-
redne situacije (vanredni trokovi u
bilansu uspeha)?
Finansije
Projekcija bilansa uspeha
(prihodi i trokovi).
Projekcija novanih tokova.
Projekcija bilansa stanja
(profit i gubitak).
Projekcija kapitalnih ulaganja
i izvora finansiranja.
6. Biznis plan
esta faza podrazumeva pisanje biznis
plana. Trebalo bi da sada imate dovoljno
informacija koje su Vam potrebne da
napiete biznis plan, s obzirom na to
da ste ve uradili studiju izvodivosti i
identifikovali svoje potencijalno trite.
Pre nego to ponete, budite sigurni da
ste dobro razmislili o sledeem:
Pre poetka pisanja biznis plana, faze
1-5 su kompletno zavrene.
Plan se pie imajui na umu ciljnu
grupu kojoj se obraa, na primer, za-
interesovane strane ili potencijalne
donatore.
Uvek budite jasni i koncizni.
Ne zaboravite da unesete u biznis plan i
svoje kljune faktore za poslovni uspeh.
Od velike je vanosti da pokaete da
imate i rezervni plan.
Oekujte da Vae pretpostavke mogu
biti osporene i pripremite dokaze da
potkrepite sve tvrdnje u biznis planu.
Biznis plan
Morate da imate plan. Pokretanje socijalnog
preduzea bez plana je siguran recept za
propast. U ovom poglavlju fokusiraemo se
na kljune oblasti biznis planiranja. Detalje
ostavljamo Vama. Moraete da skrojite svoj
biznis plan tako da istaknete sutinu, ima-
jui na umu one kojima je plan namenjen.
Susreli smo se sa nekoliko vodia i publi-
kacija koji bi Vam mogli biti od koristi pri
pisanju biznis plana. Iako je svaki biznis
plan drugaiji, odluili smo da meu pri-
loge ove publikacije uvrstimo i formu za
pisanje biznis plana koja moe da Vam
71
pomogne da uoite osnovne teme, pitanja
i elemente koje je neophodno definisati, a
koji su zajedniki za svaki dobar biznis plan.
Ciljevi biznis plana
Va biznis plan e Vam:
Obezbediti osnovne smernice. On ne
predstavlja krajnje odredite i znajte da
e se menjati.
Dati kredibilitet u komunikaciji sa zain-
teresovanim stranama i uvrstiti meu-
sobno poverenje.
Pre nego to ponete da skicirate svoj biznis
plan, razmislite o sledeem:
Za koga piete biznis plan?
Da li biste Vi podrali ili finansirali svoje
socijalno preduzee na osnovu informa-
cija koje se nalaze u planu?
Kljuni faktori za uspeh
Do sada ste zasigurno stekli dobar uvid u
trite, svoju organizaciju i sopstvene spo-
sobnosti. Pretpostavljamo da imate i sliku o
spoljnim faktorima koji bi mogli uticati na
Vae socijalno preduzee. Sada ete moi da
iskoristite te informacije da odredite kljune
faktore uspeha svog poslovnog poduhvata.
U naem sluaju, na primer, utvrdili smo
da je jedan od kljunih faktora za uspeh na-
eg socijalnog preduzea drutvena osve-
enost odgovornih kompanija, organiza-
cija ili institucija koje smo identifikovali
kao svoje primarne kupce. Kada na tritu
nudite proizvod koji se, pre svega, istie
svojom socijalnom komponentom, onda Da li imate rezervni plan?
su Vam neophodni kupci koji prepoznaju
znaaj Vaeg drutvenog cilja, spremni da Svako kome se obratite povodom finansira-
Vas podre time to e pre kupiti proizvod nja elee da vidi da ste u potpunosti raz-
od Vas nego od Vaih konkurenata ukoliko motrili rizike koji se odnose na pokretanje Rezime
su pred njima proizvodi istog ili slinog socijalnog preduzea. Oni e, takoe, eleti
kvaliteta i namene. Bez njihove razvijene da vide da imate razraen i rezervni plan,
svesti o znaaju drutvene odgovornosti i tanije ,,plan B, kako u smislu prodaje,
elje da doprinesu pozitivnim drutvenim tako i u smislu poslovanja.
promena, nae preduzee ne bi moglo da
opstane na tritu. Na primer: ta ako Va poslovni poduhvat
Kratak opis
uzme maha toliko da nemate dovoljno resur-
preduzea
Potrudite se da se setite bar 3 kljuna sa ili zaposlenih da se suoite sa tranjom?
faktora uspeha vezana za Vae trite. Isto tako, ta ako se preduzee ne pokrene
Proverite da li ih ispunjavate. odmah, a morate da pokrijete sve trokove
dok se posao ne razradi? Da li imate ,,plan
B za ovakve nepredviene situacije?
Detaljno predstavite potencijalni ,,plan B Organizacija
u svom biznis planu.
Kljuno osoblje
Kljuni korak u planiranju nepredvienih situacija jeste pravljenje
plana nasleivanja za kljune pozicije u Vaoj organizaciji. Da li Vam
je palo na pamet ta e se desiti ako Vas kljuno osoblje napusti?
Da li e neko drugi biti u stanju da zameni Vae bive zaposlene i
podjednako dobro obavlja njihovu funkciju? Kako e preduzee sa Spoljni odnosi
tim da se suoi ?
Proizvod
ili usluga
Pisanje biznis plana
Ukoliko se potrudite da istraite druge ponudu onima kojima je namenjen. Me-
izvore informacija, sigurno je da ete us- utim, postoje neki elementi koje svaki Trite
peti da pronaete razliite modele biznis biznis plan neizostavno mora da sadri.
plana i moda ete utvrditi da je neki od Navodimo ih u nastavku:
njih adekvatniji za Vau ideju i poslovnu
72 73
Ovo je najbolja prilika da ostavite dobar prvi utisak.
Kratak pregled onoga ime se socijalno preduzee bavi.
Kratak pregled onoga ime se organizacija bavi, ako je
potrebno. Gde ste sada. Gde elite da budete. Kako ete
to postii.
Osnovni podaci, naziv, adresa, itd.
Osnovna ideja.
Drutvena svrha.
Pravni oblik organizovanja.
Organizaciona struktura.
Kratak opis organizacije.
Misija organizacije.
Pravni oblik organizovanja.
Upravljaka struktura.
Osnovni podaci o organizaciji, isto kao gore.
Kratak pregled vetina, iskustva i znanja svih onih koji su
ukljueni u organizaciju.
Uloge i odgovornosti.
Potrebne obuke.
Odnos sa profesionalnim i pravnim zastupnicima, donatori-
ma. Odnos sa revizorskim kuama, poslovnim udruenjima,
mreama i unijama poslodavaca itd.
Opis proizvoda, usluge ili aktivnosti.
Ko e kupovati Va proizvod ili uslugu? Zato e kupci ku-
povati od Vas? Po emu je Va proizvod jedinstven?
Istraivanje trita, ukljuujui trendove kao to su: prome-
ne u starosnoj grupi, doseljavanje ljudi, sezonske promene
(turistike, na primer).
Konkurencija. Testiranje trita. Koji su osnovni rizici u
delatnosti i kako nameravate da ih prevaziete?
 Ko su korisnici Vaeg socijalnog preduzea? Detalji o lokaciji poslovnih prostorija (objekta) i vlasnitvu.
Zato postoji potreba za Vaim socijalnim preduzeem? Trokovi i predloen nain finansiranja poslovnih prostorija
Drutveni cilj Kako e Vae socijalno preduzee da odgovori na tu potrebu? Poslovne (kupovina, iznajmljivanje).
Koji tip preduzea ste odabrali? prostorije Trokovi planiranja, izgradnje, renoviranja, zdravi i bezbed-
ta o tome misle Vae zainteresovane strane? ni uslovi rada.
Osiguranje.
Kako ete meriti svoj drutveni uticaj?
Drutveni Koji alati bi Vam za to bili korisni? Ko su Vai kljuni dobavljai?
uticaj Kakve dokaze o ostvarenom uticaju ele da vide donatori? Ko ini lanac nabavke?
Dobavljai
Koliko kota merenje uticaja? Da li postoji mogunost zamene dobavljaa?
Prednosti i uslovi saradnje sa odabranim dobavljaima.
Kakvu podrku za merenje drutvenog uticaja imate na
Poslovno raspolaganju? Standardi kvaliteta.
okruenje Kljuna pitanja iz spoljnog poslovnog okruenja koja bi Proizvodnja Nain proizvodnje i nadzor.
mogla da utiu na Va biznis. Bezbednost i zdravlje.

Sektorska Kljuna pitanja koja se odnose na industrijski sektor u kome Opis i trokovi nabavke potrebne opreme i vozila.
analiza nameravate da poslujete. Izvori finansiranja nabavke opreme.
Oprema
Savremenost opreme u odnosu na konkurenciju i plan
amortizacije.
Kljuni
Najvaniji faktori uspeha za Va biznis.
faktori uspeha
Kljune take /vremenski rokovi i pratee aktivnosti.
Akcioni plan
Trokovi osoblja.
Vaa strategija u pogledu trinog uea Kako planirate
Poslovni razvoj
da zadovoljite kljune faktore?
Projekcija bilansa uspeha (prihodi i trokovi).
Projekcija novanih tokova.
Oekivani prihod. Projekcija bilansa stanja (profit i gubitak).
Oekivani netrini prihod. Projekcija kapitalnih ulaganja i izvora finansiranja.
Oekivani profit. Politika/strategija finansiranja poslovanja (obezbeivanje sred-
Prihodi, nova- Finansije
Koliko je potrebno da se dostigne taka rentabilnosti i profi- stava, prethodno finansiranje i finansiranje veih razmera).
ni tokovi
tabilno samoodrivo poslovanje? Rezervna sredstva.
i odrivost
Na koji nain ete ostvariti svoj oekivani prihod, promet, Alternativni naini finansiranja.
nekomercijalni prihod i odrivost? Sistem upravljanja finansijama i resursi raunovodstvene
Plan B. politike. Prethodno iskustvo u zaduivanju.

Biografije svih ukljuenih aktera.

Vaa marketing strategija. Izvetaji strunih savetnika, ako su korieni.
Cenovna politika. Detalji o potrebnoj opremi.
Marketing miks. Detalji o poslovnim objektima.
Politika brige o kupcima. Reference/pisma podrke (detalji o privrednim udruenjima
Marketing Prilozi
Kako dobijate povratne informacije od klijenata? i unijama trgovaca itd.)
i prodaja
Ko e se baviti marketingom? Svaki drugi propratni materijal (ukljuujui detalje o banci,
Budet za marketing. advokatu, raunovoi itd.)
Strategija distribucije. Kopije rauna od prethodnih godina, ukoliko ih imate na
Strategija on line kupovine. raspolaganju.

74 75
 7. Kako zapoeti?
Imajte na umu svoju ciljanu publiku dok piete biznis plan. Budite
sigurni da ste pokrili vie mogunosti da umanjite rizike i izneli
rezervni plan u sluaju najgoreg mogueg ishoda. Iako se nalazimo na kraju naeg Vodia, upravljanju finansijama, razvoju proi-
tek sada u realnom ivotu sve poinje! zvoda, ljudskim resursima i operativ-
Ne zaboravite da e se Va biznis menjati, pa tako i Va biznis plan Iskoristite sledee savete da biste bili nom radu. Izgradite tim sa zajednikim
mora da se prilagoava svim moguim promenama. sigurni da se kreete u pravom smeru. vrednostima i vizijom.
Izvesno je da ete voditi preduzee sa
Forma biznis plana koju ete pronai meu prilozima ovog Vodia Ne zaboravite da je od vitalnog znaaja ogranienim resursima, tako da je vano
moe Vam pomoi da prikupite i grupiete informacije koje e Vam da pratite i redovno procenjujete svoj da budete snalaljivi u svom pristupu
biti potrebne. Ipak, taj model je samo vodi; trebalo bi da naglasite napredak, da ne biste izgubili fokus sa reavanju problema.
ili dodate specifine informacije gde god uvidite da je to potrebno, da primarnog cilja kada socijalno preduze- Poto se stvari neprestano menjaju,
biste na najbolji mogui nain predstavili ekonomsku opravdanost e bude poelo da posluje i napreduje i morate da sprovodite redovna prila-
svog poslovnog poduhvata. kako se aktivnosti iz dana u dan budu goavanja i provere. Budite spremni
razvijale u stvarnom ivotu. da razmiljate u hodu i menjate svoje
planove u skladu sa tim. Ovo e ponekad
Pokretanje socijalnog preduzea znaiti i da ete morati da reagujete brzo
u odreenoj situaciji koju niste mogli
Naravno da je nemogue obuhvatiti i pred- da predvidite.
videti ba sve to ete morati da uradite Radite na izgradnji poverenja sa svim
Poslednja provera Da li su svi elementi da biste uspeno vodili svoje socijalno lanovima tima, a ne samo sa menad-
biznis plana spremni? preduzee, ali nastojali smo da vam damo mentom. Verujte svojim zaposlenima
nekoliko kljunih saveta koji bi Vam mogli i meusobno podelite odgovornosti za
estitamo! Do sada ste sigurno uspeli da Koji su kljuni faktori uspeha? biti korisni u daljem radu. svakodnevne zadatke.
sakupite veinu informacija i saznanja Da li imate plan B? to se tie trita, ostanite fokusirani.
koja su Vam potrebna da biste uspeno Da li postoje neke prepreke za Najvaniji saveti za uspean poetak Vano je da se koncentriete na prodaju
pokrenuli socijalno preduzee. Pre nego nastavak projekta? i svoje kupce, koji e Vam vrlo brzo
to zakoraite u sledeu fazu, fazu samog Budite sigurni da imate pravu osobu staviti do znanja da li im dajete ono
pokretanja, uradite brzu proveru da biste Ne zaboravite da je za biznis plan pri- na elu Mnogo je lake podstai po- to im je potrebno.
bili sigurni da imate jasne odgovore na rodno i predvieno da se menja i pri- zitivnu organizacionu kulturu ako su Marketing nikada ne prestaje. Nemojte
sledea pitanja: lagoava s vremena na vreme, tako da ljudi na elu snani lideri, sa adekvat- se zavaravati da sad moete, samo zato
sva budua kretanja i promene budu nim trinim iskustvom i poslovnim to ste se potrudili i uloili sredstva u
Da li su sve neophodne informacije sprovedene efikasno i u skladu sa stra- vetinama u kombinaciji sa pravim marketing na poetku procesa, da se
spremne? tegijom. stavovima i vrednostima, sigurno ete opustite i uivate dok ekate na Vam
Da li su brojke sabrane i da li su uspeti da ostvarite svoj drutveni cilj. novac sam doe. Moraete budno da
realne? Izgradite dobar tim Ni od koga se pratite sve promene i kretanja na tri-
ne moe oekivati da ima sva potrebna tu, kako biste zadrali ili unapredili
znanja, te se stoga potrudite da izgra- svoju poziciju.
dite jak tim u kome svako moe da se Imajte strpljenja. Obino je potrebno
koncentrie na polje svoje strunosti. izmeu 2 i 4 godine da bi jedno predu-
Izgradite tim sa raznovrsnim iskustvom: zee postiglo samoodrivost. To vai i
u marketingu, poslovnom planiranju, za socijalna preduzea.

76 77
 Strast! Nikada ne zaboravite zato ste poeli! Imaete dobre
periode, kao i one loe, ali uvek imajte na umu svoju prvobitnu
motivaciju za pokretanje socijalnog preduzea. Ono to e Forma
Biznis
vam davati snagu da nastavite jeste vera u promenu za koju
smatrate da zaista moete da je ostvarite.

,,Uzimajui u obzir savremene ekonomske i drutvene trendove,

kao i potrebu za odrivim modelima poslovanja, smatram da je
Vodi za pokretanje socijalnog preduzea odgovorio na izazove
Plana
budunosti i pruio mladim ljudima smernice u pogledu osmi-
ljavanja i oblikovanja njihovog poslovanja.

Koncept i dizajn Vodia pruaju mogunost da se preispita

poslovna ideja i drutveni uticaj, da se korisnik upozna sa
osnovnim naelima poslovnog planiranja, to je slikovito
saeto i kroz primere iz prakse. U tom smislu, sadraj Vodia je
podjednako koristan za sve one koji nemaju prethodno iskustvo
u poslovanju socijalnog preduzea, ali i za preduzetnike koji
nameravaju da osvee svoje znanje i preispitaju dosadanji rad,
razviju novu ideju ili poduhvat.

Mr. Boris Sauli

Struni saradnik
Centar za nacionalne i meunarodne projekte
Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet u Subotici

78
 1. Rezime 2. Osnovni podaci o preduzeu
Naziv preduzea

Adresa

Ime

Broj telefona
Kontakt osobe

E-mail

Pravni oblik organizovanja preduzea

Datum registrovanja preduzea

Osnovna delatnost

Kljune zainteresovane strane i kupci

Glavne take biznis plana

Osnovni podaci o organizaciji (ako je primenljivo)

Naziv organizacije

Adresa (ukoliko se razlikuje od gore navedenog)

Kontakt osobe (ukoliko se razlikuje od gore navedenog)

Izvrni menader

Pravni oblik organizovanja

Upravljaka struktura /odnos izmeu organizacije i preduzea

Direktor/i (sa priloenim biografijama)

Kratak opis organizacije

80 81
 Opis poslovne ideje

Motiv za pokretanje i svrha Smernice i politika zapoljavanja

Trini i drutveni ciljevi (ukljuujui planiranje nasleivanja kljunih pozicija)
Misija, vizija, vrednosti
iri drutveni ciljevi
Prethodno iskustvo u delatnosti
i kvalifikacije za zapoinjanje poslovanja

Potrebna nova radna mesta

Detaljan opis potrebnog novog radnog mesta i
potrebne kvalifikacije kandidata za posao u prilogu*

Zaposleni

Ime, prezime, godi-

Radno mesto Datum stupanja na
te, stepen strune Eksterni odnosi
u preduzeu radno mesto
spreme
Priloite u aneks dokaze o sledeem:
Advokat/advokatska kancelarija
Banka
Raunovoa
Revizor/monitoring agencija

Biografije zaposlenih
u prilogu* lanstvo u poslovnim udruenjima i unijama
(kratak opis udruenja/Vaa uloga u njemu)
Ukupan broj zaposlenih:

Nain obuke i edukacija zaposlenih

82 83
 3. Kratak opis proizvoda
Kljune karakteristike proizvoda Definisati konkurenciju
Trenutni i budui proizvodi za period do 3 godine slabosti i prednosti
Opis proizvodnog procesa i oprema Kako ete se nadmetati sa konkurencijom
Potrebne vetine i stepen strunosti zaposlenih prednosti Vaeg proizvoda/preduzea
Odravanje vetina i opreme tokom vremena
Upravljanje procesom rada preduzea
Dugoroni trini ciljevi za period do 3 godine

4. Trite i konkurencija 5. Drutvena svrha preduzea

Karakteristike trita Ko su Vai korisnici ?
Analiza trita Opiite potrebu za Vaim preduzeem
Segmentacija trita Kako e Vae preduzee odgovoriti na tu potrebu?
Koji je pravni oblik Vaeg socijalnog preduzea?
Kratak opis strategije za dostizanje kljunih faktora uspeha

84 85
 6. Poslovno okruenje
Kratak opis spoljnog okruenja ukljuujui rezultate PEST analize Strategija za nepredviene situacije (rezervni plan za dostizanje odrivosti)

Kratak opis stanja u industrijskom sektoru u kome se namerava poslo- 8. Marketing i prodaja
vati deo SWOT analize
Opis proizvoda
Lokacija i preduslovi
Strategija distribucije, prodaje i promocije
Kritini faktori uspeha Strategija brendiranja
Politika odreivanja cena
Ciljano trite
Odnos sa kupcima i istraivanje zadovoljstva kupaca
Budet za marketing

Strategija poslovnog razvoja (nain na koji e kljuni faktori uspeha

biti zadovoljeni)

7. Promet i odrivost
Oekivani prihod od prodaje za period 3-5 godina
Netrini prihodi ELEMENTI MARKETING MIKSA Kljune odluke
Oekivani profit
Koliko vremena e Vam biti potrebno da dostignete
Kvalitet komponenti i materijala,
samoodrivo profitabilno poslovanje?
PROIZVOD osobine, brend, pakovanje, velii-
na, servis i garancija

Percepcija kvaliteta, navedena

CENA cena, koliina, popusti, kreditni
uslovi i period plaanja
Navedite razloge i objanjenja za gore iznete tvrdnje:
Zato i kako ete ostvariti oekivani promet/nekomercijalni
Posrednik, vrsta posrednika,
prihod/odrivost u periodu od 3-5 godina?
veliina distributivnog kanala,
DISTRIBUCIJA
geografska pokrivenost, zalihe i
transport

Medijske alternative, poruka,

PROMOCIJA budet, uloga direktne prodaje,
promotivne cene, medijski interes

86 87
 Analiza dobavljaa

Ko su Vai primarni dobavljai?

Da li postoji mogunost zamene dobavljaa?
Koje su prednosti i uslovi saradnje sa navedenim dobavljaima?

9. Detaljan opis procesa proizvodnje

Detalji u vezi sa procesom proizvodnje
Neophodni resursi dostupnost i cena
Vrsta, veliina, lokacija poslovnih prostora
SWOT analiza Trenutna i potrebna oprema i modeli kupovine/najma
Procesi pakovanja, skladitenja i dostave
Snaga Slabost Nain proizvodnje
Standardi kvaliteta

Prilike/mogunosti Pretnje

88 89
 UKUPNI VARIJABILNI TROKO-
10. Pravna pitanja 3.
VI PO JEDINICI PROIZVODA

PRODAJNA CENA UKUPNI

Zakonodavni okvir i registracija preduzea 4. VARIJABILNI TROKOVI PO
Osiguranje i drugi zakonski zahtevi JEDINICI PROIZVODA (1.-2.)

MESENO PROIZVE- VARIJABILNI TRO-

PROIZVOD UKUPNO
DENIH KOMADA KOVI PO KOMADU

Proizvod A

Proizvod B

Specifina zakonska regulativa vezana za proizvod Proizvod C

(ako postoji)
UKUPNO

FIKSNI TROKOVI Valuta Komentari

POSLOVANJA
11. Finansijska projekcija poslovanja Fiksne plate zaposlenih

Najam/renta
Trokovi
Struja

VARIJABILNI TROKOVI Proizvod A Proizvod B Proizvod C Amortizacija

POSLOVANJA
valuta valuta valuta Ostali fiksni trokovi

1. Prodajna cena proizvoda

- usluge knjigovodstva

VARIJABILNI TROKOVI
2. - telefon/internet
(po jedinici proizvoda)

2.1. Trokovi proizvodnje - odravanje/ienje

2.2. Trokovi distribucije i prodaje - drugo

2.3. Trokovi sirovina/materijala

UKUPNI FIKSNI TROKOVI

2.4. Trokovi ambalae

Trokovi energije Prag rentabilnosti

Varijabilni trokovi rada

Ostali varijabilni trokovi pro-

2.5
izvodnje

2.6

90 91
 BILANS USPEHA ZA PRVIH 12 MESECI POSLOVANJA PLANIRANI NOVANI TOKOVI

POSLOVNI PRI- Valuta POSLOVNI Valuta MESECI

HODI TROKOVI
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII UKUPNO
Prihodi od pro- 1. VARIJABILNI
Gotovina
daje TROKOVI
Prilivi od prodaje
proizvoda

Ostali prilivi
2. FIKSNI
TROKOVI Odlivi po osnovu
varijabilnih tro-
Ostali prihodi kova

Odlivi po osnovu
fiksnih trokova
UKUPNI PO- UKUPNI PO-
(bez amortizacije)
SLOVNI PRI- SLOVNI TRO-
HODI KOVI Novani tok iz
operativnih aktiv-
nosti
OPERATIVNA DOBIT/GUBITAK
Novani tok iz
investicionih
FINANSIJSKI PRIHODI FINANSIJSKI RASHODI aktivnosti

Finansijski prilivi
Prihodi Trokovi kamata
od kamata Kamate na zajam

Ostali finansij- Ostali finansij- Otplata zajma

ski prihodi ski trokovi
Porez na dobit
FINANSIJSKA DOBIT/GUBITAK
Ukupno stanje na
kraju perioda

Ocena izvodivosti biznis plana

DOBIT/GUBITAK PRE OPOREZIVANJA

Upravljanje rizikom

POREZ NA DOBIT

Izlazna strategija za period do 3 godine

DOBIT/GUBITAK ZA PERIOD OD 12 MESECI

92 93
impresum
office@smartkolektiv.org

facebook.com/SmartKolektiv
Tekst priredili:
Nedeljko Kovai twitter.com/SmartKolektiv
Natalija Gostovi

Urednice: www.smartkolektiv.org
Ljubica Marinovi
Ivana Stani

Dizajn: Izdavanje ove publikacije omoguila je Amerika agencija za meunarodni razvoj

Vjeko Sumi (USAID) kroz program Inicijativa javnog zagovaranja graanskog drutva kojim ru-
kovodi Institut za odrive zajednice (ISC). Stavovi izneti u ovoj publikaciji predstavljaju
Izdava: stavove autora i nuno ne izraavaju stavove ISC-a, USAID-a ili Vlade SAD-a.

Beograd, 2013.

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

005.961:005.914.3]:364-3(035)
364.3(035)

BIZNIS po meri oveka : vodi za

pokretanje socijalnog preduzea / [tekst
priredili Nedeljko Kovai, Natalija
Gostovi]. - Beograd : Smart kolektiv, 2013
(Novi Sad : Stojkov). - 93 str. : tabele ; 24cm

Str. 4-6: Uvodna re / Neven Marinovi,

Slavko Cari, Bogdan Gavanski. - Tira 2.000.

ISBN 978-86-86857-03-3
1. Kovai Nedeljko, Natalija Gostovi [prireivai]
a) Socijalna preduzea - Preduzetnitvo -
Prirunici b) Socijalno preduzetnitvo -
Prirunici
COBISS.SR-ID 197028364