INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAAJA U SLUBI PRAENJA RADA

LOKALNE SAMOUPRAVE UVOD

Broura pred Vama nastala je na projektu Transparentnost-kljuna odlika Dobre lokalne
samoUprave koji sprovode udruenja Forum civilne akcije FORCA iz Poege i Centar za
ravnomerni regionalni razvoj CenTriR iz Beograda uz finansijsku podrku Fondacije za ot-
Izdava: voreno drutvo, Srbija. Opti cilj ovog regionalnog projekta jeste unapreenje proaktivne
Forum civilne akcije FORCA transparentnosti optinskih uprava i lokalnih javnih preduzea i ustanova u 6 optina Zlati-
borskog i Moravikog okruga.
Autor:
Vanesa Belki Projekat ima dve komponente. Prva je posveena unapreenju ljudskih i tehnikih kapaciteta
30 lokalnih organa javne vlasti za efikasniju primenu Zakona o slobodnom pristupu infor-
macijama od javnog znaaja i sprovoenje proaktivnih mera za unapreenje transparentno-
Prelom i dizajn:
sti rada. Druga komponenta projekta, u okviru koje je objavljena ova broura, namenjena je
Grafiki studio F-Design, Poega
osnaivanju aktivistikih potencijala lokalnih organizacija civilnog drutva iz Gornjeg Mila-
novca, Luana, ajetine, Bajine Bate, Priboja i Prijepolja za pristup informacijama od javnog
tampa:
znaaja i sprovoenje graanskog nadzora nad radom lokalne samouprave.
Grafiki studio F-Design, Poega
Broura je prevashodno namenjena lokalnim organizacijama civilnog drutva sa ciljem nji-
Tira: hovog informisanja o znaaju i kljunim pojmovima u vezi sa praenjem rada lokalnih or-
300 gana i institucija koje vre javna ovlaenja, kao i o ostvarivanju prava na slobodan pristup
informacijama od javnog znaaja koje im mogu biti dragocene u tom procesu. S obzirom na
Godina: italaku publiku kojoj je namenjena, brouru odlikuje visoka komunikabilnost sa nizom
2017. eksternih izvora (zakonska regulativa, baze podataka, zvanine veb prezentacije itd.) na koje
se itaoci/teljke upuuju za dodatna pojanjenja i vie informacija, dok su u samoj brouri
predstavljeni osnovni koncepti i kljune teme.

1. SVRHA I ZNAAJ PRAENJA RADA LOKALNIH ORGANA VLASTI

PRAVO NA SLOBODAN PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAAJA 2.

3. PROAKTIVNA I REAKTIVNA TRANSPARENTNOST JAVNE UPRAVE

Ova broura je izraena uz finansijsku podrku Fondacije za otvoreno drutvo, Srbija. Njen INFORMATOR O RADU ORGANA JAVNE UPRAVE 4.
sadraj predstavlja iskljuivu odgovornost autora i ni u kom sluaju ne predstavlja stanovite
5. POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA SLOBODAN PRISTUP INFORMACI-
Fondacije za otvoreno drutvo, Srbija.
JAMA OD JAVNOG ZNAAJA

3
 SVRHA I ZNAAJ PRAENJA RADA PRAVO NA SLOBODAN PRISTUP
LOKALNIH ORGANA VLASTI INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAAJA
U predstavnikim demokratijama graani politika praksa nedvosmisleno ui da svaka Potreba za graanskim nadzorom rada javne
na slobodnim i demokratskim izborima bi- vlast kvari svoje nosioce, a ponajvie ona uprave poslednjih decenija je dobila svoje
pravno utemeljenje u vidu prava na slo- KO SVE IMA PRISTUP
raju svoje predstavnike koja nije niim ogranie- INFORMACIJAMA OD
bodan pristup informacijama od javnog
da u njihovo ime i za nji- na niti kontrolisana,
Bez adekvatne kontrole i me znaaja. Ovo pravo se najee definie kao JAVNOG ZNAAJA?
hov raun vre funkciju praenje rada lokalnih pravo svakoga da od nosilaca vlasti, odnos-
vlasti, i u vezi sa time, hanizama odgovornosti svaka organa vlasti namee se
vlast, pa i ona ko jaje po svojoj
no nosilaca javnih ovlaenja, trai i dobije SVAKO! Prema Ustavu Republike
da upravljaju poslovi- kao nepohodan i efikasan relevantne informacije od javnog znaaja, Srbije pravo na istinito, potpuno i bla
ma od javnog znaaja. prirodi demokratska, legalna mehanizam za utvrivan- govremeno obavetavanje o pitanji
kako bi se na delotvoran nain omoguio
i legitimna, vremenom nuno ma od javnog znaaja pripada svima
To nikako ne znai da je odgovornosti nosilaca uvid u rad i postupanje organa javne uprave.
postaje birokratska, a njeno (lan 51) , a isto stoji i u Zakonu o slo
graani, tokom trajan- vlasti, ne samo kada je re Na ovom pravu poiva koncept otvorene i bodnom pristupu informacijama od
delovanje postaje suprotno st
ja mandata izabranih o njihovom zakonitom i transparentne javne uprave. javnog znaaja (lan 5).
varnim potrebama i interesima
predstavnika, nemaju graana koje predstavlja. etikom postupanju, ve i
pravo i obavezu da prate kada je re o neispunjen- To znai da trailac informacije moe
Pravo na slobodan pristup informacija biti svako fiziko i pravno lice, domae
i nadziru njihov rad, kao i im predizbornim obean- ma od javnog znaaja je LJUDSKO PRAVO i inostrano, pod jednakim uslovima
da se aktivno ukljuuju predlozima i inicija- jima prema graanima koji su im ukazali tree generacije, koje je izvedeno iz fun i bez obzira na dravljanstvo, pre
tivama u formulisanje i sprovoenje javnih poverenje. damentalnog prava na slobodno miljenje bivalite, sedite, nacionalnu, versku,
politika. To pravo lei u injenici da graani i izraavanje u pravo da se bude obav rasnu, polnu i bilo koju drugu pripad
Dakle, potreba za uvidom u rad i postupanje eten i slobodu javnog informisanja. nost.
samim inom izbora svojih predstavnika
subjekata koji vre prerogative vlasti i upra-
ne prenose na njih svoj tzv. narodni suve-
renitet, nego ih, poklanjajui im svoje pov-
vljaju drugim javnim poslovima je uslovlje- KAO NA PRIMER...
Bez slobodnog pristupa informacijama od
na lako kvarljivom prirodom nosilaca vlas-
erenje na izborima, ovlauju da u njihovo javnog znaaja, graani ne samo da ne bi Udruenje graana, privatna kom
ti, s jedne strane, odnosno ulogom graana panija, radio stanica, politika stran
ime vre funkciju vlasti i upravljaju razlii- mogli da neposredno prate i kontroliu pos-
kao savesnog poslodavca, koji ima obavezu tupanje organa javne uprave, ve ne bi mog- ka, javna institucija npr. kola, centar
tim javnim poslovima. Zato se i kae da su
i odgovornost da obezbedi najbolje mogue za socijalni rad, optinska uprava, bilo
graani, zapravo, poslodavci funkcioner- li ni da aktivno uestvuju, konstruktivnim
rezultate na planu odrivosti i razvoja svoje koje fiziko lice, ukljuujui maloletna
ima i nosiocima javnih funkcija. Poto nas predlozima i inicijativama, u reavanju lica, itd.
lokalne zajednice, s druge strane. pitanja od zajednikog i opteg interesa.
Razlog upravo lei u tome to pravovre-
REKLI SU JO ... mena, potpuna i istinita informisanost o
pitanjima o kojima se odluuje, odnosno
Svaka vlast u vezi sa kojim javna uprava postupa, pre-
kvari, apsolutna Ne moe se thodi svakoj delotvornoj i konstruktivnoj
Poverenje je vlast kvari apso imati poverenje graanskoj participaciji u tim procesima.
dobro, ali je lutno u vlast prevelikih ta se podrazumeva pod informacijom
kontrola bolja ovlaenja od javnog znaaja? Re je informaciji koja
H.B. Acton je sadrana u nekom dokumentu, tzv.
J.D. Staljin Tacit opredmeenoj informaciji, koja je nastala u

4 5
 PROAKTIVNA I REAKTIVNA TRANSPARENTNOST
OD KOGA MOEMO DA TRAIMO INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAAJA? JAVNE UPRAVE
SVAKO moe od bilo kog organa javne vlasti da zahteva pristup informacijama od jav
nog znaaja. U ove organe spadaju dravni organi, organi teritorijalne autonomije, or
gani lokalne samouprave i organizacije kojima je zakonom povereno vrenje javnih Proaktivna i reaktivna transparentnost no je, najpre, da poznaju zakonski okvir koji
ovlaenja. Takoe, meu ovim organima se nalaze i pravna lica koje osniva ili finan predstavljaju dva razliita naina na koje regulie ovu oblast, a zatim i da uloe trud i
sira u celini ili pretenom delu dravni organ. organi javne uprave ine javnosti dostupne vreme za pokretanje postupka za ostvarivan-
informacije od javnog znaaja. je prava na slobodan pristup informacijama
od javnog znaaja.
KAO NA PRIMER od... Proaktivna transparentnost podrazumeva
objavljivanje informacija od javnog znaaja
Predsednika Republike, Narodne skuptine, Vlade, ministarstava, sudova, nezavisnih
pre nego to ih javnost zatrai, dok reaktivna ZAKONSKI OKVIR ZA TRANSPAR-
dravnih institucija poput Agencije za borbu protiv korupcije, Zatitnika graana, ENTAN RAD JAVNE UPRAVE
transparentnost podrazumeva dostupnost
Dravne revizorske institucije, zatim fakulteta, kola, javnih preduzea, bolnica, do
odreene informacije tek nakon to je javnost
mova zdravlja, biblioteka, turistikih organizacija, muzeja, pozorita itd. Ustavom Republike Srbije, kao najviim
zatrai i to podnoenjem zahteva za slobodan
pravnim aktom, previena je obaveza
pristup informacijama od javnog znaaja.
objavljivanja svih zakonskih i podzakon
Koncept dobre uprave, upravo, poiva na skih akata. Najvaniji zakon koji regulie
radu ili u vezi sa radom organa vlasti i koja proaktivnoj transparentnosti i odraava ovu oblast je Zakon o slobodnom pristupu
se nalazi u posedu tog organa. Dakle, jedno tenju ka uspostavljanju efikasne, efektivne informacijama od javnog znaaja, koji u
od bitnih svojstava ove informacije jeste da Svi organi javne vlasti (trenutno i transparentne uprave koja je otvorena za najveoj meri ureuje, pre svega, reak
ona mora biti sadrana u nekom pravnom ih je 11.077) su nabrojani u Kata uee graana u formulisanju, praenju i tivnu transparentnost dravnih organa,
aktu koji nastaje u radu ili u vezi sa radom logu organa javne vlasti, koji je sprovoenju javnih politika. Znaaj proak- koja se ostvaruje pokretanjem postup
organa javne uprave, kao to su odluke, dostupan na veb sajtu Povere tivne transparentnosti je posebno glorifiko- ka za pristup informacijama od javnog
reenja, zapisnici, pravilnici, programi rada, nika za informacije od javnog znaaja, kao i proaktivnu transparet
van poslednje decenije usled procvata infor-
akcioni planovi itd. Zatim, potrebno je da znaaja i zatitu podataka o nost, koja se ostvaruje objavljivanjem
linosti. Klikom na sledei baner
macionih tehnologija koje su omoguile laku
se taj dokument nalazi u posedu tog orga- i jeftinu diseminaciju informacija ka najiroj informatora o radu organa javne vlasti.
moe lako doi do informacije
na, na primer u njegovoj pisarnici ili arhivi, javnosti putem zvaninih veb prezentacija Dalje, objavljivanje informatora o radu je
o ovim organima, pogotovo onih
i to bez obzira na formu samog dokumen- koji se nalaze u tvojoj optini/ organa javne uprave. Meutim, reaktivna detaljno regulisano Uputstvom za izradu i
ta (elektronski, tampani) i vrstu nosaa gradu. transparetnost nije izgubila na znaaju, po- objavljivanje informatora o radu dravnog
te informacije (papir, filmska traka, CD, to organi javne uprave iz niza razloga nisu organa. Zakonom o javnim nabavkama
DVD itd.). Pravo pristupa informacijama u mogunosti da proaktivno objavljuju sve ureena su pitanja proaktivne traspar
od javnog znaaja podrazumeva: 1) pravo informacije od javnog znaaja, ve filtrira- entnosti u vezi sa sprovoenjem javnih
da budemo obaveteni o tome da li organ ju i proaktivno objavljuju samo one za koje nabavki, dok su u Smernicama za izradu
poseduje odreenu informaciju, 2) da nam pretpostavljaju da su interesantne javnosti. veb prezentacija organa dravne uprave,
se omogui uvid u dokument koji sadri tu Upravo zato reaktivna transparetnost omo- organa teritorijalne autonomije i jedinica
informaciju, 3) da dobijemo kopiju tog do- guava da graani, u skladu sa Zakonom o lokalne samouprave v5.0 data uputstva
kumenta na nain koji sami izaberemo (u slobodnom pristupu informacijama od jav- kako da organi javne uprave unaprede
slubenim prostorijama organa, potom na www.poverenik.rs nog znaaja, trae i dobiju one informacije proaktivnu transparentnost i informisan
kunu adresu, imejlom na imejl adresu itd.). koje nisu proaktivno objavljene, a u koje je graana putem zvaninih veb prezent
ele da ostvare uvid. Da bi to uspeli potreb- acija.

6 7
 ZA PRAENJE RADA LOKALNE
SAMOUPRAVE POTREBNO JE
POZNAVATI I...
Zakon o
lokalnoj
samoupravi
Zakon o lokalnim
izborima
Zakon o finansiranju
lokalne samouprave
Sektorske zakone kojima se re
guliu pojedine oblasti (zdravstvena
zatita, socijalna zatita, obrazova
nje...) u okviru kojih se jedinicama lokalne
samouprave poveravaju poslovi iz nadlenosti
Republike
Zakone kojima se regulie postupanje organa je
dinice lokalne samouprave u odreenim oblastima,
kao to su opti upravni postupak, budetski sistem,
komunalne delatnosti, javne slube itd.
Pronai koliki je indeks transpar
entnosti tvoje optine/grada na
skali od 0 do 100 i koje su kritine
take netransparentnosti u nji
hovom radu:
http://transparentnost.org.rs/
LTI/index.html
8 9
INFORMATOR O RADU
ORGANA JAVNE UPRAVE
Zakon o slobodnom pristupu informaci-
jama od javnog znaaja je kao osnovni vid
proaktivne transparentnosti dravnih orga-
na predvideo izradu i objavljivanje infor-
matora o radu najmanje jednom godinje.
Ovaj dokument je zamiljen kao svoje-
vrsna lina karta organa javne uprave, koja
sadri veliki broj znaajnih informacija o
radu samog organa, poev od osnovnih
podataka o organizacionoj strukturi, na-
dlenostima i opisu poslova organizacionih
jedinica i funkcionera, preko detaljnog
spiska usluga i procedura za pruanje istih
graanima i privrednim subjektima, pa do
podataka o budetu, javnim nabavkama,
platama i zaradama zaposlenih itd. Iako je
sadrina ovog dokumenta precizno defini-
sana podzakonskim aktom - Uputstvom za
izradu i objavljivanje informatora o radu
dravnog organa, istraivanja pokazuju da
veliki broj optinskih/gradskih uprava ovaj
dokument objavljuje samo da bi formal-
no ispunio zakonsku obavezu, jer njegova
obavezna sadrina uglavnom nije zadovolje-
na i to, pre svega, u pogledu informacija koje
graane najvie interesuju: javne nabavke,
troenje budeta, dravna pomo, plate i za-
rade zaposlenih itd. Ovim ne samo da se kri
zakon i otvara prostor za sumnju i nagaa
nja oko postojanja korupcije i nezakoni-
tih aktivnosti, ve se i umanjuje poverenje
graana u transparentno postupanje organa
javne uprave i oteava pristup informacija-
ma do kojih je onda mogue doi pokreta
njem postupka za pristup informacijama od
javnog znaaja. A to zahteva poznavanje za-
konske procedure, kao i vreme i trud traio-
ca informacije.
Za praenje rada lokalne samouprave i dru-
gih lokalnih institucija bitno je znati da je
pogodnom za dalju raunarsku obradu, koji
svako moe slobodno da koristi i da bez
ogranienja ukrta sa podacima iz drugih
objavljivanje informatora o radu zakonska
obaveza ne samo optinskih/gradskih upra- izvora, da ih analizira i dalje distribuira sa
va, ve i svih drugih organa vlasti kojima je ciljem poveanja razvojinih mogunosti za
zakonom povereno vrenje javnih ovlae graane, civilni, privredni, nauni i dravni
nja, a koji se nalaze na teritoriji odreene sektor. Ovo bi konkretno znailo brzo, lako
optine/grada, kao to su osnovne i srednje
kole, fakulteti, centri za socijalni rad, su- OBAVEZNA SADRINA INFORMATORA O RADU
dovi itd. 1. Sadraj
Osnovni podaci i dravnom organu i in
2. formatoru
Proveri kako je ocenjena sadrina 3. Organizaciona struktura
informatora o radu tvoje optine/ 4. Opis funkcija stareina
grada u istraivanju koje je sprove 5. Opis pravila u vezi sa javnou rada
la Beogradska otvorena kola BO
Spisak najee traenih informacija od
6.
www.dostup.no javnog znaaja
7. Opis nadlenosti, ovlaenja i obaveza
Opis postupanja u okviru nadlenosti,
Pored jasno definisane sadrine informato- 8. ovlaenja i obaveza
ra, organi javne uprave, koji imaju obavezu
objavljivanja ovog dokumenta, treba da ga
9. Navoenje propsia
objave na svojoj zvaninoj veb prezentaciji Usluge koje organ prua zainteresovanim
10. licima
i to u vidu banera na naslovnoj stranici ili
u okviru glavnog menija. Informator mora 11. Postupak radi pruanja usluga
biti izraen u elektronskom formatu koji
12. Pregled podataka o pruenim uslugama
omoguava pretraivanje po kljunim rei-
ma, zatim kopiranje delova dokumenta i 13. Podaci o prihodima i rashodima
preuzimanje u celosti dokumenta sa Inter- 14. Podaci o javnim nabavkama
neta. Ovo su zahtevi navedeni u pomenutom
15. Podaci o dravnoj pomoi
Uputstvu, koji su jo uvek, ispostavilo se,
Podaci o isplaenim platama, zaradama i
nedostini za pojedine organe javne upra 16. drugim primanjima
ve. Meutim, danas se sve ee mogu uti
zahtevi za otvaranje podataka iz informa- 17. Podaci o sredstvima rada
tora o radu, poto je Srbija kroz lanstvo u
18. uvanje nosaa infromacija
Partnerstvu za otvorenu upravu preuzela
19. Vrste informacija u posedu
obavezu poveanja transparentnosti, odgo
vornosti i integriteta organa javne vlasti. Vrste informacija kojima dravni organ
20. omoguava pristup
Otvaranje podataka zapravo znai da je po-
datke koji se nalaze u posedu organa javne Informacije o podnoenju zahteva za
21. pristup informacijama
vlasti potrebno javno prezentovati u obliku
i jeftino ukrtanje, poreenje, obradu i ana
lizu podataka iz informatora o radu veli
kog broja razliitih organa javne vlasti koji
bi se sada nalazili na jednom nacionalnom
portalu otvorenih podataka, a ne samo na
zvaninim veb prezentacijama mnogobro-
jnih organa javne uprave.
U iekivanju zakonskih i drugih preduslova
za otvaranje podataka organa javne uprave,
kao izvore podataka u procesu sprovoenja
graanskog nadzora nad radom javne upra
ve potrebno je koristiti informatore o radu i
druga dokumenta objavljena na zvaninim
prezentacijama organa javne vlasti. Ukoliko
informacije nisu proaktivno objavljene, po-
trebno je pokrenuti postupak za pristup in-
formacijama od javnog znaaja u skladu za
Zakonom.
10
Za analizu sadrine informatora o radu
lokalnih organa javne uprave prati
sledee korake:
1) proveri u Katalogu organa javne
vlasti da li taj organ ima obavezu obja
vljivanja informatora o radu,
2) proitaj Uputstvo za izradu i obja
vljivanje informatora o radu dravnog
organa,
3) ukoliko je informator dostupan na
Internetu preuzmi ga, a ukoliko nije
poalji organu zahtev za slobodan
pristup informacijama od javnog
znaaja kojim e zahtevati uvid ili iz
davanje kopije informatora,
4) kao koristan instrument za analizu
infomatora moe koristiti upitnik koji
e preuzeti sa sajta Centra za ravno
merni regionalni razvoj, a koji se kao
aneks nalazi na kraju ove broure.
POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA
SLOBODAN PRISTUP INFORMACIJAMA OD
JAVNOG ZNAAJA
Ostvarivanje prava na slobodan pristup in-
formacijama od javnog znaaja je propisano
jasnom zakonskom procedurom. Ova pro-
cedura ima nekoliko koraka.
1. Slanje zahteva organu vlasti od koga
se zahteva pristup informacijama. Zakon
nije propisao obaveznu formu zahteva, ali
jeste obavezne elemente koji svaki zahtev
mora da sadri: a) naziv organa kome se
obraamo, b) ime, prezime i adresa traioca
informacije, c) opis informacije koja se trai.
Organ vlasti kome se obraamo moe ima-
ti posebnu formu zahteva, ali ne sme odbiti
zahtev koji sadri zakonom propisane ele-
mente, iako nije koriena forma zahteva
koju je organ izradio. Najvei broj organa
vlasti koristi model zahteva koji je izradio
Poverenik za informacije od javnog znaaja
i zatitu podataka o linosti i koji se moe
preuzeti na njegovom sajtu. Zahtev se moe
uputiti potom, imejlom ili ak usmeno tako
to ga ovlaeno lice organa vlasti belei u
vidu zapisnika i unosi u posebu evidenciju
primljenih zahteva.
U zahtevu je potrebno navesti nain uvi-
da u traenu informaciju, odnosno da li
elimo samo odgovor da li organ vlasti
poseduje traenu informaciju, i/ili elimo
uvid u dokument koji sadri informaciju
u slubenim prostorijama tog organa i/ili
elimo da nam kopija tog dokumenta bude
uruena i na koji nain (na adresu ili u pros-
torijama organa). Bitno je znati da trailac
informacije moe zahtevati bilo koju kombi-
naciju naina uvida u traenu informaciju tj.
da moe zahtevati odgovor da li organ vlas-
ti poseduje traenu informaciju i dobijanje
kopije dokumenta koji sadri informaciju na
potansku adresu ili npr. uvid u dokument
koji sadri informaciju u slubenim prostori-
jama organa uz istovremno uruenje kopije
tog dokumenta na licu mesta.
2.
Trailac informacije u zahtevu
NE MORA da:
navede razlog zbog koga
trai tu informaciju,
dokazuje postojanje opra
vdanog interesa javnosti da (sa)
zna tu informaciju,
obrazloi ta e dalje uiniti
sa dobijenom informacijom
2. Zakonski rok za postupanje po
zahtevu. Zakonski rok je 15 dana od mo-
menta prijema zahteva i u tom roku organ
vlasti treba da traioca obavesti o posedo-
vanju informacije, da stavi na uvid doku-
ment koji sadri traenu informaciju, ili da
izda i poalje kopiju tog dokumenta, odnos-
11

Uvid u dokumeta koja sadre infor-
maciju od javnog znaaja je besplatan,
ali zato organ vlasti moe zahtevati od
traioca informacije naknadu nunih
trokova za izdavanje kopije dokumen-
ta i slanje potom. Visina naknade je
ureena posebnim aktom - Uredbom
o visini naknade nunih trokova za
izdavanje kopije dokumenata na ko-
jima se nalaze informacije od javnog
znaaja. Ispostavilo se da u praksi or-
gani vlasti vrlo retko naplauju nune
trokove, pre svega kada se radi o iz-
davanju kopija manjeg obima.
no da ako nema informaciju, a zna koji organ
je poseduje, uputi traioca informacije kome
da se obrati.
Pored ovog opteg roka, postoje i dva poseb-
na roka za postupanje po zahtevu. U sluaju
da je traena informacija od znaaja za zati-
tu slobode ili ivota nekog lica, odnosno za
ugroavanje ili zatitu zdravlja stanovnitva i
ivotne sredine rok za postupanje po zahtev
je 48 sati. Konano, u sluaju da zahtevom
traimo pristup veem broju informacija
koje organ vlasti ne moe u roku od 15 dana
da pronae, izdvoji iz arhive, kopira i poalje,
onda on moe da trai produenje zakonsk-
og roka najdue do 40 dana od momenta do-
bijanja zahteva. Organ javne uprave je duan
da u roku od 7 dana od momenta prijema
zahteva obavesti traioca informacije o pro-
duetku roka za postupanje po zahtevu.
12
Ukoliko organ vlasti uopte ne odgovori na 2) usvojiti albu (ovo je najei sluaj i tada Meutim, odbijanje albe od strane Povere-
primljeni zahtev u zakonskom roku takvu Poverenik ostavlja rok od 3 dana organu da nika ne znai i kraj traenju i dobijanju infor-
situaciju nazivamo utanje uprave zbog obezbedi uvid u traene informacije) macije, jer se protiv odluke Poverenika moe
ega trailac informacije moe izjaviti albu podneti tuba Upravnom sudu.
Povereniku. 3) odbiti albu (u sluaju da Poverenik sma-
tra da ne treba omoguiti uvid u traene in-
formacije u skladu sa Zakonom).
3. alba Povereniku za informacije od
javnog znaaja i zatitu podataka o linosti.
U najveem broju sluajeva organi javne up-
rave pozitivno odgovore na zahtev trailaca Postoje institucije protiv ije odluke o
informacija od javnog znaaja. Meutim, u odbijanju pristupa informacijama od
situacijama poput utanja uprave, dobi- javnog znaaja nije mogue izjaviti
albu Povereniku: Narodna Skuptina, Razlozi za iskljuenje i ogranienje
janja nepotpunog odgovora, odbacivanja i
predsednik Republike Srbije, Vlada Re slobodnog pristupa informacijama
odbijanja zahteva, kao i u drugim zakonom publike Srbije, Vrhovni kasacioni sud
previenim situacijama u kojima se nae od javnog znaaja navedeni su u
Srbije, Ustavni sud i Republiki javni Zakonu u lanu 9 do lana 14.
trailac informacije, to automatski ne znai tuilac. U ovim situacijama trailac in
da je on naiao na nepremostivu barijeru u formacije moe da pokrene spor pred
ostvarenju svog Ustavom i zakonom garan- Upravnim sudom u roku od 30 dana od
tovanog prava. Tom prilikom trailac infor- dana dostavljanja reenja.
macije ima zakonsku mogunost da se ali
Povereniku. Model albe je mogue preuze-
ti sa veb prezentacije Poverenika, vodei
rauna ta je razlog albe (utanje uprave ili
odbijanje/odbacivanje zahteva od strane or-
gana vlasti), poto postoje dva razliita mod-
ela albi. albu je potrebno uputiti 15 dana
od momenta dobijanja reenja/akta organa
javne uprave, ijom sadrinom trailac nije
zadovoljan. Sam Poverenik ne poseduje in-
formacije kojima trailac zahteva pristup, ve
je njegova uloga da proceni da li je odluka
organa vlasti o dobijanju/odbacivanju zahteva
bila opravdana ili ne i zato. Poverenik u vezi
albe moe postupiti trojako:
1) odbaciti albu (npr. ukoliko je neblagov-
remena, ukoliko ju je podnelo neovlaeno
lice itd.)
13
ANEKSI
 ANEKS 1 - Zahtev za pristup informacijama od javnog znaaja

...........................................................................................
Naziv i sedite organa kome se zahtev upuuje

ZAHTEV
za pristup informacijama od javnog znaaja

Na osnovu lana 15. st. 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja
(Slubeni glasnik RS, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), od gore navedenog organa zahtevam:*
obavetenje da li poseduje traenu informaciju;
uvid u dokument koji sadri traenu informaciju;
kopiju dokumenta koji sadri traenu informaciju;
dostavljanje kopije dokumenta koji sadri traenu informaciju:**
potom
elektronskom potom
faksom
na drugi nain:***_________________________________________

Ovaj zahtev se odnosi na sledee informacije:

_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_______________________________________________________________
(navesti to precizniji opis informacije koja se trai kao i druge podatke koji olakavaju pronalaenje
traene informacije)

Trailac informacije/Ime i prezime

U ________________,
adresa
dana______201__ godine

drugi podaci za kontakt

Potpis

__________________________________________
* U kuici oznaiti koja zakonska prava na pristup informacijama elite da ostvarite.
** U kuici oznaiti nain dostavljanja kopije dokumenta.
*** Kada zahtevate drugi nain dostavljanja obavezno upisati koji nain dostavljanja zahtevate.

17
ANEKS 2 - Upitnik za analizu informatora o radu II DEO

DA NE KOMENTAR
UPITNIK ZA ANALIZU INFORMATORA O RADU
DRAVNOG ORGANA Da li informator o radu ima sadraj?

Naziv dravnog organa Da li je sadraj prati redosled obaveznih poglavlja

od 1. do 21. poglavlja?
Naziv optine/grada sedita dravnog organa
Da li je sadraj linkovan?
Kontakt osoba za auriranje Informatora o radu

III DEO
I DEO
Da li informator o radu sadri sledea obavezna poglavlja?
DA NE KOMENTAR
Br. NAZIV POGLAVLJA DA NE KOMENTAR
Da li je naziv informatora o radu pravilno napisan?
1. Sadraj
Da li je informator o radu objavljen na zvaninoj
internet prezentaciji dravnog organa ili u okviru 2. Osnovni podaci o dravnom organu i informatoru
prezentacije drugog dravnog organa?
3. Organizaciona struktura
Da li je informator o radu pravilno objavljen na
internet prezentaciji - u vidu banera ili u okviru 4. Opis funkcija stareina
glavnog menija?
5. Opis pravila u vezi sa javnou rada
Da li postoji veb adresa informatora o radu i da li
je u rs. domenu? 6. Spisak najee traenih informacija od javnog
znaaja
Da li je informator o radu izraen na srpskom
jeziku irilinom i/ili latininom pismu? 7. Opis nadlenosti, ovlaenja i obaveza

Da li informator o radu izraen u elektronskom 8. Opis postupanja u okviru nadlenosti, ovlaenja

dokumentu u okviru koga je mogue pretraivanje i obaveza
po kljunim reima?
9. Navoenje propisa
Da li je informator o radu mogue preuzeti u celosti
sa veb prezentacije dravnog organa? 10. Usluge koje organ prua zainteresovanim licima

Da li se iz njega mogu kopirati delovi dokumenta? 11. Postupak radi pruanja usluga

Ukoliko se u dokumentu nalaze linkovi, da li su 12. Pregled podataka o pruenim uslugama

linkovi aktivni?
13. Podaci o prihodima i rashodima
Da li dokument sadri pravilan naziv informatora i
datum poslednjeg auriranja u zaglavlju? 14. Podaci o javnim nabavkama

18 19
ANEKS 2 - Upitnik za analizu informatora o radu

III DEO

Da li informator o radu sadri sledea obavezna poglavlja?

Br. NAZIV POGLAVLJA DA NE KOMENTAR

15. Podaci o dravnoj pomoi

16. Podaci o isplaenim platama, zaradama i drugim

primanjima

17. Podaci o sredstvima rad

18. uvanje nosaa informacija

19. Vrste informacija u posedu

20. Vrste informacija kojima dravni organ omoguava

pristup

21. Informacije o podnoenju zahteva pristup

informacijama

20