1. GRKA NA PRELAZU IZ 5. U 4. VEK (404/403. 394.

godine)
- izvori, prostorni i hronoloki okvir, glavne odlike i tendencije ovog perioda (saeto), poloaj
Sparte (prednosti, izazovi, problemi), poloaj Atine (prednosti, izazovi, problemi), poloaj srednjih sila
u Heladi (prednosti, izazovi, problemi), glavni dogaaji i ratne operacije ovog perioda (nabroj
najznaajnije i izloi), linosti koje su obeleile ovaj perioda (nabroj)

Nakon Peloponeskog rata, dugo se verovalo da se Atina nije uspela oporaviti od tog poraza i da je
zapala u duboku krizu, koja se potom proirila na itavu Heladu u vidu tzv. krize polisa. Meutim, ima
sve vie dokaza da je izmeu 5. i 4. veka postojao kontinuitet u svim oblastima politikog, drutvenog
i privrednog ivota. Zato ne treba posmatrati Peloponeski rat kao dogaaj koji 5. i 4. veka razdvaja, jer
se vrlo brzo nakon Peloponeskog rata pokazalo da je uverenje mnogih Helena da sa pobedom Atine
poinje sloboda Helena bila velika zabluda i da se nita sutinski nije promenilo.
Prve decenije 4. veka obeleile su etiri pojave. Prva je tenja Sparte da popuni prazan prostor koji
se javio kao posledica poraza Atine. Druga je elja Atinjana da se oslobode ugovora o moru kako bi
mogli obnoviti svoju nekadanju pomorsku dravu. Trea pojava je sve vei uticaj bivih saveznika
Sparte, kao to su Teba i Korint. etvrta pojava je sve vei uticaj i sve vee meanje Persije u prilike u
Heladi.
Kada su 404. godine konano ostvarili cilj razbijanje atinske pomorske drave Lakedemonjani
su se odmah suoili sa pitanjem kako postupiti sa podrujem koje je nekada ulazilo u sastav atinske
pomorske drave. Autonomiju i slobodu obeanu svim Helenima, trebalo je usaglasiti sa eljom da se
novosteena prevlast u Heladi i Egeju to vie uvea i uvrsti. Ipak, vrlo brzo se pokazalo da Sparta
nije dorasla izazovima koji su bili pred njom.
Sparta po svojoj prirodi nije bila pogodna da preuzme poloaj koji je nekad zauzimala Atina. Za
takvo neto nedostajali su joj prilagodljivost, privredna mo, i dovoljno brojno stanovnitvo. Takoe
nije postojalo neko idejno opravdanje za hegemoniju, kao to je to u sluaju atinske pomorske drave
bila borba protiv Persije.
U politici Lakedemonjana prema ostalim Helenima, porastu nezadovoljstva naroito su doprinosile
etiri okolnosti. Prvo, stari spartanski saveznici kao Korint i Teba, koji su dali velik doprinos u
savlaivanju Atine, morali su mirno da posmatraju kako sve plodove pobede Sparta grabi za sebe.
Zbog toga su Teba i Korint odbili da daju vojsku 399. godine Spari za borbu protiv Persijanaca.
Drugo, novi saveznici su vrlo brzo osetili da je spartanska prevlast jo tea od atinske. Nove
saveznice, meu kojima i Atina, su potpisivanjem ugovora sa Spartom, za razliku od starih lanica
saveza, od samog poetka sporazumno prihvatali hegemoniju Sparte.
Tree, za razliku od starih, novi lanovi su takoe bili obavezni da daju doprinose i u miru, a ne
samo u ratu, i ak nisu imali ni pravo da samostalno vode ratove. Takoe, u poslednjim godinama
Peloponeskog rata, Lakedemonjani su poeli da uvode garnizone po helenskim polisima, na ijem elu
su se nalazili spartanski zapovednici, tzv. harmosti, za ije izdravanje su bili odgovorni sami gradovi.
etvrto, u poslednjoj fazi rata, Spartanci su po brojnim gradovima uvodili tzv. dekarhije, odnosno
Desetorice, za ta se posebno zalagao Lisandar. lanovi ovih desetolanih hunti su pripadali eliti
nekog polisa, ali su zastupali iskljuivo svoje i spartanske interese, a ne interese polisa. Bili su bliski sa
samim Lisandrom, kome su najvie dugovali za svoj uspon. Zbog toga su spartanski kraljevi bili
veoma sumnjiavi prema dekarhijama, plaei se da Lisandar gradi lini sistem moi.
Pobeda u ratu nije ostala bez posledica ni po samu Spartu. Ogroman ratni plen koji su vojni
zapovednici prikupili uprkos zabrani posedovanja plemenitih metala, doveo je do uspona korupcije. U
isto vreme dolazi do socijalnih napetosti i trvenja, jer nisu svi spartijati imali podjednaku korist od
pobede, to je dodatno pojaalo raslojavanje unutar samih spartijata. U tom razdoblju, tj. 399/398.
godine, dolazi ak do tzv. Kinadonove zavere. Kinadon, koji je pripadao niima, je nameravao da
hipomejone, perijeke, neodamode i helote digne na ustanak, ali je na vreme otkriven i kanjen.
Da je Sparta u to vreme bila uzdrmana, govori i nagli uspon Lisandra, koga su savremenici nazivali
vladarom Helade. Na ostrvu Sam mu je, kao prvom ivom Helenu, bio posveen kult kao da je
boanstvo, pri emu su u njegovu ast prireivane i verske sveanosti, tzv. Lisandreje. Koliko je bio
moan i uticajan, govori i to to je pokuao da sprei svoj pad tako to je hteo da podmiti proroita
Dodona, Delfi i Amonejon, kako bi u Sparti uveo, umesto naslednog kraljevskog ureenja, izborno. I
posle 403. godine, kada je opozvan iz Azije, Lisandar je bio veoma uticajan, i 399. godine je odigrao
vanu ulogu u dolasku na presto Agesilaja.
Nakon Lisandrovog pada, jedan od prvih poduhvata Lakedemonjana je bio pohod protiv Eliana,
koji jedini nisu pripadali njihovom savezu. Time je ceo Peloponez trebalo da bude doveden pod
spartanski uticaj. U ratu od 401. do 400. godine, Elida je opustoena i izgubila je polovinu svoje
teritorije i bila primorana da prizna spartansku hegemoniju.
Izmeu 402. i 401. godine, odigrao se pohod Kira Mlaeg, tj. pohod Deset hiljada, koji je imao
velike posledice po istoriju Grke. Ovaj pohod je pokazao da je Persijsko carstvo din na staklenim
nogama. (Ksenofont Anabaz/sa).
Kada je Artakserks II stupio na presto, carstvo je ostalo bez najznaajnijeg poseda: Egipta. Egipat
je pod Amirtajom iz Saisa 404. godine ponovo postao samostalan i to e ostati narednih 60 godina.
Znaajne posledice imalo je postavljanje Kira Mlaeg 408. godine za vicekralja Male Azije. On je
pripojio delove susednih satrapija svojevoljno, i zato je doao u sukob sa Tisafernom. Kir Mlai je
eleo carsku vlast na koju je mogao polagati pravo, iako je bio mlai carev brat, jer je bio roen u
purpuru.
Zavretak Peloponeskog rata je ostavio velik broj grkih najamnika bez posla. Kir Mlai je mogao
da rauna na pomo Sparte. (zbog prijateljstva sa Lisandrom). Lakedemonjani su ga podrali i zbog
toga jer bi Kirov uspeh dugorono osigurao spartansku prevlast u Grkoj, a i ako bi Kir postao novi
Persijski car, on bi se oduio Sparti tako to bi joj izaao u susret u pogledu grkih gradova u Joniji.
Pod izgovorom da namerava da preduzme lokalni pohod, a u svrhu prevrata, Kir Mlai je uz
spartansku pomo skupio preko 10 000 grkih plaenika, da bi potom krenuo prema istoku. Meutim,
Artakserks II je bio obaveten od Tisaferna, i u Vaviloniji je skupio brojnu vojsku. Iako je imao
brojniju vojku, ona se nije mogla nositi sa grkim plaenicima. Do odluujue bitke dolo je u jesen
401. godine kod mesta Kunakse. Bitka se odigrala povoljno po Kira Mlaeg, ali je on poginuo. Nakon
toga su istonjake jedinice Kira Mlaeg prele na stranu Velikog kralja, dok su voe grkih najamnika
ubijene na prevaru. Ipak, pod vostvom Ksenofonta, Grci su uspeli da se pod teKim uslovima probiju
preko Mesopotamije, Kurdistana i Jermenije do Crnog mora u blizini Trapezunta, odakle su se
prebacili u Bizantij. To je jedan od najslavnijih podviga u helenskoj istoriji.
Neoekivan ishod pohoda imao je velike posledice po spoljnopolitiki poloaj Sparte. Smrt Kira
Mlaeg i povratak Tisaferna u Malu Aziju otvorio je pitanje slobode grkih gradova u Joniji, iju su
predaju Persijanci zahtevali u skladu sa ugovorima iz doba Peloponeskog rata. Ovo je dalo priliku
Spartancima da svojoj hegemoniji daju panhelenski peat i da je barem donekle opravdaju. U sluaju
da Persija ponovo zagospodari jonskim lukama, njeni brodovi bi vrlo brzo pono nesmetano gospodarili
Egejem, poto vie nije postojala atinska flota.
U Sparti se kod brojnih zapovednika, usled iskustva Peloponeskog rata, razvila svest o tome da im
rat prua ne samo priliku za sticanje slave nego i mogunost da iskorae iz uskih okvira koje je
nametao spartanski poredak. To se najbolje moe uoiti kod kralja Agesilaja. Za vreme svog ratovanja
u Maloj Aziji, prikazivao se kao naslednik Agamemnona i stekao zavidan stene nezavisnosti u odnosu
na efore, koji nisu mogli nita da preduzmu protiv njega jer je uspeno vojevao. Zbog svega toga,
Spartanci su se odazvali pozivu u pomo svojih sunarodnika, i to je dovelo do tzv. persijsko-
spartanskog rata, koji je trajao do 400. do 394. godine.
Sparta je najpre pod zapovednitvom harmosta Tibrona poslala u Malu Aziju vojsku od 5 000
vojnika (neodamoda). Meutim, ova vojska nije bila osposobljena za voenje veih vojnih operacija, i
zbog toga Tibronovi uspesi nisu mogli da donesu konanu pobedu Sparti. Lakedemonjani tek od 396.
godine, pod zapovednitvom kralja Agesilaja poinju snanije dase vojno angauju na maloazijskom
bojitu. Suparnitvo Tisaferna i Farnabaza, Spartance je oslobodilo njihovog najveeg protivnika
Tisaferna, kojeg je ubio carski vezir Titraust. Tako su borbe koje su voene u zapadno Anadoliji u
stvari bile niz pljakakih pohoda, ije su najvee rtve bili samo Jonjani.
Budunost Atine je posle predaje 404. godine izgledala neizvesno. S jedne strane, Atinjani su
zahvaljujui Sparti izbegli potpuno unitenje. Takoe uspeno su se izborili sa reimom Tridesetorice,
tj. graanskim ratom i njegovim posledicama. S druge strane, Atina je izgubila svoj pomorski savez,
posede van Atike i flotu.
 Iako je Atina uspeno savladala izazove prevrata iz 411. i 404/403. godine, u nauci se dugo
smatralo da je usled ovih sukoba i poraza u ratu dolo do jo dublje podele atinskog drutva na
siromane i bogate. Dok su se navodno, siromani slojevi eleli da povrate arhe, jer su imali najvie
koristi od nje, bogati graani su se zalagali za miroljubivu spoljnu politiku kako bi izbegli materijalna
optereenja. Meutim ovome protivrei pomirenje sukobljenih strana 403. godine, kao i to da u
kasnijim decenijama ne postoje dokazi o postojanju oligarhijske ili demokratske stranke; i pravilnije bi
bilo rei da su postojale razliite grupacije na politikoj pozornici koje su se meusobno borile za
uticaj u dravi.
Tradicionalno drutvo, kao to je Atinsko, svoj identitenodreuju u velikoj meri u skladu sa svojom
prolou i vojnim uspesima. Zato je glavni preduslov za opstanak ideala zlatnog doba Atine i u 4.
veku predstavljalo pronalaenje odgovora na pitanje zato su se Atinjani uspeno suprotstavili Persiji,
ali ne i Sparti. Tukidid je meu prvima pokuao da na to pitanje odgovori tako to je krivicu pripisivao
demagozima, koji su iz linog koristoljublja odstupili od Periklovog plana. Takoe, demos je
optuivao i atinske saveznike, pa potom i sopstvene voe. Takoe poraz je opravdavan i voljom
bogova, takoe su optuivani i sofisti, tj. posledicce njihovog uenja. (Sokrat)
Da bi Atina povratila svoj poloaj velike sile, ona je morala ponovo da podigne utvrenja u Pireju i
Duge zidove, kao i da obnovi saveznitva sa gradovima na Helespontu. A to je jedino bilo mogue ako
bi se oslobodila okova mira iz 404. godine, i stoga je cilj atinske spoljne politike na prelazu iz 5. u 4.
vek bila revizija mirovnog ugovora.
 Sparta je odmah nakon sklapanja Carskog mira 386. godine, pojaano sprovodila politiku koja je
trebalo u samom poetku da ugui svaku pretnju njenoj ponovouspostavljenoj prevlasti.
Zato je Mantineja, 385. godine, bila prisiljena da se pridrui Peloponeskom savezu i da prihvati da
bude podeljena na pet samostalnih zajednica, tj. sproveden je tzv. dioikismos. Druga rtva bio je
Flijunt, nedaleko od Korinta. Na spartanski zahtev, stanovnici Flijunta su dopustili povratak
lakonofilski nastrojenih oligarha, i Spartanci su zauzeli grad i obraunali su se sa svojim protivnicima.
Spartanska hegemonija u srednjoj Grkoj se prevashodno zasnivala na uticaju u Bojotiji.
Lakedemonjani su pod izgovorom davanja autonomije prisilili Tebance da raspuste Bojotski savez, i
Teba je time u znaajnoj meri bila oslabljena. Pored toga, pojedini bojotski gradovi, kao Tespija,
Plataja i Tanagra, su sklopile saveze sa Spartom, a neki su ak primili spartanske vojnike i uveli
oligarhijsko ureenje. Teba je u prvo vreme ispunjavala sve spartanske zahteve, ali je 382. godine
odbila da poalje vojsku da se na strani Lakedemonjana bori u ratu protiv Olinta na Halkidiku.
Najverovatnije postupajui po tajnom nalogu efora, spartanski zapovednik Fojbida je iznenada
382. godine upao u Tebu i zauzeo tamonji akropolj Kadmeju. Tebanski oligarsi, koji su podrali
Lakedemonjane, sada su u svom polisu uveli oligarhiju i obraunali se sa svim svojim protivnicima.
Oko 300 tebanskih demokrata je tada prebeglo u Atinu. Ovaj dogaaj je u itavoj Heladi prouzrokovao
veliki izliv opteg nezadovoljstva zbog ega su spartanski zvaninici bili prinueni da se od njega
javno ograde, dok je Fojbida osuen na novanu kaznu.
Takoe, jo jedan dogaaj odslikava tenju Sparte da uvrsti svoju hegemoniju u Heladi, a to je
uvoenje nove vojne organizacije 382. godine. Njome je Grka podeljena na deset vojnih okruga, koji
su se prostirali od Peloponeza do Trakije. Svaki okrug je pri tome bio duan da prikupi 1 000 vojnika
za savezniku vojsku, ali se ova obaveza mogla zameniti novanim doprinosom.
Takoe, 382. godine, Sparta se ukljuila u sukob izmeu Makedonije i Halkidikog saveza, koji je
predvodio Olint. Makedonska kraljevina nije bila obuhvaena Carskim mirom, a samim tim nije
postojala prepreka da se Olint iri na njenu tetu. Opasnost da Olint postane nova snana sila, koja je
mogla da se u bilo kom trenutku ujedini sa Tebom i Atinom je uzdrmala Lakedemonjane. Zato se
Peloponeski savez odazvao pozivu za pomo makedonskog vladara Aminte III, kao i grkih polisa
Akanta, i Apolonije, i na Halkidik uputili 10 000 vojnika. Nakon tu su prvo pretrpeli poraz, Spartanci
su posle velikih napora uspeli da opkole Olint. Tek posle dvogodinje opsade Olinani su konano 379.
godine morali d ase pokore i Halkidiki savez je bio rasputen.
Zauzee Kadmeje, stvaranje nove vojne organizacije, uspena odbrana naela autonomije na
grkom severu, predstavljaju vrhunac spartanske moi u 4. veku i uopteno gledano zenit Sparte.
 2. KORINTSKI RAT - izvori, hronoloki i prostorni okvir, uzrok i povod rata, ratne operacije i
dogaaji (nabroj najznaajnije i izloi), linosti koje su obeleile ovaj period, ishod i znaaj rata.

Korintski rat je trajao od 395. do 386. godine, a ime je dobio po tome to je glavno poprite borbi
bilo podruje Korinta. Kao povod za izbijanje neprijateljstava posluio je sukob izmeu Lokriana, iza
kojih je stajala Teba, i Fokiana, koje je podravala Sparta. Poto su Atinjani u to vreme sklopili
odbrambeni savez sa Bojotskim savezom (), i u leto 395. godine poslali vojsku u srednju Grku, oni su
za manje od 10 godina od zavretka Peloponeskog rata ponovo zaratili sa Spartom.
Ratni plan Spartanaca je predviao istovremeni upad u Bojotiju iz Fokide i sa Peloponeza.
Meutim, ovaj plan je doiveo potpuni neuspeh. Ne saekavi vojsku, Lisandar, koji je zapovedao sa
trupama iz Fokide, sam se kod mesta Halijart nedaleko od Tebe upustio u borbu, u kojoj je poraen i
ubijen. Kada je na bojite stigao kralj Pausanija II, koji je dolazio za glavninom vojske sa Peloponea,
bilo je kasno. Tada se on naao sam nasuprot celokupnoj vojnoj sili Bojotskog saveza, kao i atinskim
hoplitima. U takvoj situaciji on je odluio da srednju Grku prepusti neprijatelju bez borbe, i sklopio je
primirje, to je za posledicu imalo da je u Sparti osuen na smrt, nakon ega je on potraio spas u
svetilitu u Tegeji.
Nakon ovog neuspeha Sparte, Atinsko-bojotskom saveu su se prikljuili Korint, Arg, Euboja,
Akarnanija i polisi na Halkidiku, stvarajui tzv. Korintsku alijansu sa seditem u Korintu.
Poto su ostali bez dvojice sposobnih vojskovoa, Spartanci su bili prinueni da opozovu Agesilaja
koji se nalazio u Maloj Aziji. Meutim, jo pre nego to e se on vratiti iz Mle Azije, snage
Peloponeskog saveza su odnele prevagu u velikoj bici kod reke Nemeje u dolini imeu Korinta i
Sikiona u julu 394. godine. A kada je Agesilaj prilikom svog povratka, u avgustu 394. god. , izvojevao
pobedu kod Koroneje, igledalo je kao da je spartanska prevlast u Bojotiji ponovo uspostavljena, ali je
to ipak bilo prividno stanje stvari.
Naime, u to vreme su persijske pomorske snage poele da deluju u Egeju. One su u avgustu 394.
godine zabeleile najvei vojni uspeh Persijanaca nad Helenima od pobede nad Atinjanima u delti reke
Nil u Egiptu 454. godine. U vodama kod Knida, persijski brodovi su potopili celu spartansku flotu, a
sa njom je nakon samo 10 god. postojanja potonula spartanso pomorsko carstvo. Tada su jonski polisi
u velikom broju svojevoljno prelazili na stranu Persijskog carstva. Lakedemonjanima je jedino polo
za rukom da sauvaju svoje pozicije na Helespontu. Posle bitke kod Knida persijska mornarica je
zauzela Kiklade i ostrvo Kiteru, da bi zatim otplovila ka Korintu. Prvi put od Kserksovog pohoda,
jedna persijska vojska flota se ukotvila pred obalama sredinje Grke, ali ju je ovog puta veina
Helena doekala kao oslobodilaku. U Korintu su maloazijsku Grci, korintska alijansa i Persija sklopili
savez protiv Sparte.
Persijski car je tada otvoreno podravao i omoguio obnovu vojnih sposobnosti Atine, najpre jer je
eleo da oslabi svog doskoranjeg savezniak Spartu. Persijski satrap Farnabaz je u tu svrhu u leto 393.
godine dozvolio Kononu povratak u rodni grad. Konon, pobednik kod Knida, je u Atinu doao sa 80
brodova i 50 talenata, i tim novcem je plaena obnova pirejskih utvrenja, Dugih zidova i jaanje
vojske. Nakon Kononovog povratka, Atinjani su obnovili svoje stare kleruhije na Lemnu, Imbru, i
Skiru, koje su imale kljuan znaaj u snabdevanju Atine itom.
Poetkom 392. godine u Korintu je dolo do demokratskog prevrata, iji je najznaajniji ishod bilo
ujedinjenje Korinta i Arga. Ovaj in je predstavljao prvi pokuaj u istoriji Grke da se prevaziu uski
okviri klasinog grkog polisa. Ova korinsko-argivska drava je neposredno ugroavala spartanske
interese.
Poto su uvideli da u ratu na dva fronta ne mogu pobediti, Lakedemonjani su se okrenuli
diplomatiji kako bi razbili neprijateljsku koaliciju. U leto 392. godine, u Sard je sa mirovnom
ponudom odaslat spartanski nauarh Antalkida. Ovom mirovnom ponudom, Sparta je odustala od toga
da polae pravo na vodeu ulogu u Egeju zarad ouvanja prevlasti u samoj Heladi. Zauzvrat je
Antalkida zatraio da svi polisi u Heladi dobiju autonomiju. Iza ovog zahteva krila se namera da se
slomi svaki otpor spartanskoj hegemoniji u Heladi, poto je to u stvari znailo da svi savezi osim
Peloponeskog treba da budu rasputeni. Meutim, ovoga su bili svesni i protivnici Sparte, te su zbog
toga predstavnici Atine, Tebe, Arga i Korinta, odbili ovu ponudu. Meutim, Antalkida je vetom
diplomatijom i ukazivanjem na opasnosti od jaanja Atine, pridobio poverenje satrapa Tiribaza, koji je
u tajnosti Lakedemonjanima dao sredstva za izgradnju flote, dok je istovremeno naredio da se atinski
predstavnik Konon yatvori, koji je kasnije uspeo da pobegne na Kipar. Meutim centralna vlast u Suzi
je smatrala da od Sparte preti vea opasnost, zbog ega je Tiribaz smenjen, a njegov naslednik obnovio
podrku antispartanskim snagama.
Pod uticajem ovih deavanja korintska alijansa je pristala na mirovnu konferenciju u Sparti.
Konferencija je odrana krajem 392. i poetkom 391. godine. Na njoj je, i to od strane
Lakedemonjana, prvi put upotrebljen pojam opti mir. Pod ovom idejom, koja je postala jedan od
glavnih parola grke politike i politike misli 4. veka, razumeo se mir koji bi obuhvatao sve Helene.
Sparta se ponovo zauzimala za autonomiju, ali je sada pokazivala spremnost na ustupke. Tako je
prihvatala ne samo obnovu atinskih utvrenja i flote, ve i povraaj kleruhija.
I u odnosu na Tebu i Bojotski savez, Sparta, je pokazivala spremnost na dogovor. Jedino u odnosu
na usku saradnju Korinta i Arga je bila nepopustljiva, to je verovatno najvie doprinelo neuspehu
pregovora iz 392/391. godine.
Sparta je u leto 391. godine, bila prisiljena da odustane od rata u Maloj Aziji, koji se ponovo
rasplamsao posle neuspeha pregovora. Agesilaj je zabeleio znaajne uspehe u oblasti Korinta, ali su
naredne 390. godine Lakedemonjani na istom podruju pretrpeli teak poraz. Tada su kod korintske
luke Lehaj, lako naoruani pelasti, koje je predvodio Atinjanin Ifikrat, naneli teke gubitke jednom
celom spartanskom puku, tzv. mora, koji se sastojao od 600 teko oklopljenih peaka. Ovaj uspeh je
uzdrmao mit o nepobedivosti spartanskih hoplita.
U zavrnom razdoblju rata, teite sukoba se premeta u severni Egej, a glavni cilj Sparte postaje
spreavanje daljeg jaanja Atine. Na elu jedne manje flote atinski strateg Trasibul je 389. godine
pridobio na atinsku stranu ostrva Tas, Tened, Samotraku, poluostrvo traki Hersones, kao i gradove
Bizantij i Kalhedon; takoe je sklopio savez sa trakim vladarima, i na Helespontu je ponovo
uspostavio atinsku carinarnicu, koja je naplaivala desetak na svu robu koja je dolazila iz oblasti Crnog
mora. Ostrvo Lezb je veim delom oieno od Spartanaca, a najzad 389/388. godine, Atinjani su
sklopili savez sa Euagorom sa Kipra i sa kraljem Egipta koji su se bili odmetnuli od Persije.
Kao i u prethodnim meugrkim sukobima, Velikom kralju je ponovo pripala jedna od kljunih
uloga za ishod rata. Persija je ponovo koristila taktiku zavadi pa vladaj, to se najbolje vidi kada je
na mesto satrapa vraen Tiribaz poetkom 388. godine. Zato je 388/387. godine u Sard i u Suzu poslat
Antalkida kako bi objavio spremnost Sparte na dogovor. Motiv Persijanaca za novi obrt u politici
prema Grkoj je taj to su i Atina i Sparta bile iscrpljene, i ni jedan od ova dva polisa nije bio u stanju
da u Heladi, a kamoli u Egeju uspostavi hegemoniju bez persijske podrke. Skapanjem mira, persijski
car bi ovo, po njega povoljno stanje, uspeo trajno da uvrsti, a uz to bi trajno povratio Joniju i dobio
odreene ruke da se obrauna sa odmetnutim podruijima (Kiprom, Egiptom, Klazomenom).
Uslovi ovog mira su u sutini dogovoreni izmeu Antalkide i persijskog cara u Suzi. Persijanci su
zatim Lakedemonjanima dali na raspolaganje 80 ratnih brodova, koji su Antalkidi omoguili da zatvori
Helespont i time zaustati uvoz ita iz Crnog mora. Atinjani su potom, iz straha od gladi, prihvatili
poziv Tiribaza da uestvuju na mirovnoj konferenciji u Sardu u jesen 387. godine.
Uslovi mira koje je proitao Tiribaz nisu bili nita drugo nego prepis sporazuma iz Suze. Kako je to
jo Isokrat zapazio, to je bio edikt, odnosno diktat. Persijski car je otvoreno zapretio ratom svakoj
dravi koja ne prihvati njegovu mirovnu ponudu. Time je Persija postala jamac mira, dok su Heleni,
stavljeni u podreen poloaj u odnosu na nju. Ovaj tzv. Carski mir ili Antalkidin mir predstavlja jeddno
od najsramnijih poglavlja u grkoj istoriji.
Lakedemonjanima je bilo dato da mir sprovedu u delo, i pod njihovim predsedavanjem je 386.
godine u Sparti odran mirovni kongres na kome su Grci, Korinani i Tebanci tek posle estokog
otpora poloili sveane zakletve kojima su se obavezali na mir. Carski tj. Antalkidin mir predstavlja
novi vid sklapanja mira, tzv. opti mir koji do tada nije bio poznat. Njime nisu bili, kao i obino
ureeni odnosi izmeu dve zaraene strane, ve su obuhvaene sve grke drave. Shodno Carskom
miru, Mala Azija, ostrva Kipar i Klazomena su potpali pod carsku vlast, dok su svi grki polisi izuzev
Lemna, Imbra i Skira, koji su ostali pod atinskom vlau, smatrani nezavisnim, tj. autonomnim. To je
znailo da oni nisu smeli da budu lanovi nijednog saveza. Time je Atina naterana da se odrekne svih
svojih novih prijatelja i saveznika, Argi Korint su morali da odustanu od svoje unije, a Teba je izgubila
vodei poloaj u Bojotiji. Drugim reima sve to je predstavljalo bilo kakvu pretnju Sparti bilo je ovim
sporazumom zabranjeno. Jedino je Peloponeski savez opstao, jer je on smatran dobrovoljnom
simahijom, koja potuje autonomiju svojih lanica. Time je Sparta, povratila mesto najmonijeg polisa
u Heladi. Ipak, Lakedemonjani nigde od strane Artakserksa II nisu bili zvanino imenovani za
zatitnike mira, mada su oni sebi pripisali tu ulogu.
Nesposobnost Sparte da sopstvenom snagom odri hegemoniju u Heladi bila je Carskim mirom
samo privremeno prikrivena. Atinjani su nepunih 10 godina od kapitulacije zabeleili uspehe
obnovili su svoja utvrenja, flotu, povratili stare kleruhije i probili spoljno-politiku izolaciju.
Meutim, glavni dobitnik ovog mira nije bio nijedan grki polis, ve Veliki kralj, koji je
strpljenjem, diplomatijom i novcem uspeo da svede Heladu na niz beznaajnih polisa. Stoga su Heleni
sve do sklapanja Korintskog saveza 338/337. godine bili uglavnom osueni na nemo.
 3. KRIZA POLISA - pojam i koncept krize polisa (nastanak, osnovne teze, mane i slabosti ovog
koncepta), Sparta (izazovi, reakcije na probleme), Trea Grka (Korint, Megara, Granine oblasti
Tesalija, Sirakuza, Teba)

U starijim naunim delima je rasprostranjeno miljenje da je grki svet sa zavretkom

Peloponeskog rata zahvatila duboka unutranja kriza. Znaci krize su navodno bili brojni graanski
ratovi, uspon najamnitva, privredno opadanje, brojne tiranide, spoljnopolitiko slabljenje grkih
polisa i irenje gusarstva. Po ovoj teoriji, kriza polisa je imala i druge, daleko dublje i tee posledice.
Bezobzirnost i neovenost koji su bili pratea pojava neprekidnih sukoba, kao i sofisti koji su svojim
uenjem razgradili postojei moral i veru, i podsticali irenje individualizma, to je za posledicu imalo
slabljenje veze izmeu graana i polisa. Takoe poraz Atine je tumaen kao kraj razdoblja u kom je
dolo do najsjajnijeg procvata helenske kulture.
Na nastanak koncepta krize polisa, veliki uticaj je imala sklonost ta to je 4. vek uvek doivljavan
kao prelazno doba ije je glavno svojstvo da spaja 5. vek (vreme procvata klasinog polisa) i
Aleksandra Velikog (poetak helenizma). I zbog toga se smatralo da je 4. vek period opteg opadanja.
U poslednjim decenijama u nauci se doLo do gledita koje realnije ocenjuje razvoj grkog drutva
u 4. veku. U tom periodu, najvei izazov je zapravo bio nedostatak novanih sredstava da pokriju sve
vee trokove rata i sloeniju dravnu strukturu.
Takoe, novija istraivanja su pokazala, da iako brojni graanski ratovi bili jedno od obeleja 4.
veka, oni ne stoje u vezi sa nekakvom unutranjom slabou polisa. Glavni uzroci brojnih unutranjih
sukoba su bile promenjene spoljnopolitike okolnosti.
Kao jedan od kljunih znakova krize polisa uzima se i tzv. mlaa tiranida, jer se njen uspon tumai
kao znak sve veeg otuenja graanja od politike. Meutim novija istraivanja daju drugaiju sliku.
Prvo, najpoznatije tiranide 4. veka, kao npr. ona u Herakleji na Pontu i na kimerijskom Bosforu, su
uspostavljenje na obodima tadanjeg grkog sveta. Drugo, u veini sluajeva, kao npr. u srednjoj
Grkoj, spoljnopolitiki uticaj je bio presudan. Sluaj Sirakukog tiranina Dionisija I pokazuje da je on
na vlast doao zahvaljujui ratu, a ne nekim unutranjim sukobima. Tree, svi veliki polisi, kao Atina,
Sparta, Teba, Arg, Korint, su uspeli ili da izbegnu tiranidu ili je ona kratko trajala.
Okolnost da u 4. veku na teini dobijaju politike tvorevine kao to su koinon (zajednica), ethnos
(narod, pleme), i sympoliteia (zajedniko graansko pravo), takoe je uzimana kao odraz krize polisa.
Meutim, novija istraivanja pokazuju da ovim novim politiKim tvorevinama polis nije bio
prevazien, ve su ove nove politike tvorevine bile odraz prilagodljivosti. Pod pojmom koinon
(zajednica) misli se na konfederaciju polisa, koji su deo svojih dravotvornih nadlenosti preneli na
saveznu ravan, i po pravilu su to bile nadlenosti iz spoljne i odbrambene politike. Jedan koinon su
odlikovali Savezna skuptina, Savezno vee, kao i izvrna tela u vidu stratega ili arhonata. On je kao
kultna zajednica posedovao i zajednike praznike i svetkovine. Graanin bilo koje konfederacije bio je
ujedno i graanin kojnona. Najpoznatije koina bile su Bojotski, Arkadski i Tesalski savez. Pojam
ethnos (narod, pleme), je bio dvosmislen. S jedne strane on je mogao da znai isto to i koinon, dok sa
druge strane moe da oznaava i skup zajednica koje jo nisu dostigle stepen razvitka polisa.
Sympoliteia (zajedniko graansko pravo) predstavlja osnovu za ugovorno udruivanje dva susedna
polisa ili vie njih u jednu jedinstvenu politiku celinu.
Grci 4. veka, uprkos svim promenama nikada nisu dovodili u pitanje svrhu polisa, ve naprotiv,
razjedinjenost Helade, je polis Helenima dovela u centar drutveno-politikih deavanja. Da je polis
ostao jedini oblik dravne organizacije tokom 4. veka, pokazuju nam brojni filozofski spisi iz tog
perioda, a i sama injenica da je Aleksandar Veliki osnivao veliki broj polisa u Aziji i Egiptu.
Koreni koncepta krize seu sve do 4. veka pne., a tome je doprineo oseaj nemoi i neuspeh, kao i
poreenje tadanje situacije u Heladi sa uspesima tokom 5. veka.
Meutim, Heleni upravo u ovom, 4. veku, u brojnim oblastima, kao to su filozofija, besednitvo,
umetnost, dostigli najvie visine i tada su delovali Platon, Aristotel, Isokrat, Praksitel, Lisip.
Takoe veina izvorakoja se ali na tadanje prilike u Heladi, na stvari gleda iz ugla tradicionalno
monih polisa, najpre Atine i Sparte, i na taj nain mi dobijamo iskrivljenu sliku o tom periodu, jer
tada, druge drave doivljavaju znatan uspeh, kao npr. Sirakuza, Tesalija, Kipar, koje dolaze sa oboda
helenskog sveta.
Helenski polisi tada igraju sporednu ulogu na svetskoj pozrinoj sceni najpre iz razloga to su se
mnogi ugledali na atinsku arche, i nastavili su sebe u 4. veku da iscrpljuju.

U 4. veku Sparta je doivela vrhunac svoje moi ali i svoj najvei pad. Dok se Atina suoavala sa
problemima izazvanim porazom u Peloponeskom ratu, Sparta se suoavala sa jo veim problemima
ali iz unutranjih razloga. Njeno posebno drutveno-politiko ureenje se estoko opiralo svakoj
dubljoj reformi koja bi olakala prilagoavanje novonastalim okolnostima. Takoe, unutranje
slabljenje spartanske drave poinje mnogo ranije, a ne u 4. veku.
Od kraja Peloponeskog rata u Lakoniju su se u vidu ratnog plena, i persijske pomoi slila ogromna
novana sredstva, ali se spartanska elita suprotstavila stvaranju jedne finansijske ustanove koja bi bila
u stanju da ovim sredstvima upravlja. Vodei spartanski krugovi su se pribojavali da e novo bogatstvo
ugroziti same temelje spartanskog drutva, koje se zasnivalo na jednakosti i skromnosti. Dugi boravci
na vojnim pohodima van Sparte, otuili su brojne lakedemonjanske zapovednike od Likurgovog
poretka, zbog ega je mnogima sueno za zloupotrebu, korupciju Oprez konzervativnih krugova,
bilo je dodatno pojaano injenicom da mnogi od ovih vojskovoa, kao Gilip i Lisandar, nisu poticali
iz vodeih krugova, ve iz meovitih brakova i helotkinja, i da su bili tzv. mothakes.
Vodei krugovi u Sparti su zabranili posedovanje plemenitih metala, ali su pohlepni zapovednici
ovu zabranu zaobilazili davanjem zlata i srebra na uvanje bogatim hramovima van Lakonije.
Ovaj vid protivzakonitog bogaenja, je tokom 4. veka, doveo do nagomilavanja zemljinog poseda
u rukama sve manjeg broja punopravnih graana. Spartijati su tokom 4. veka dobili pravo da svoju
naslednu zemljinu parcelu poklone ili zavetaju kome ele, tj. omoguena je njena prodaja. Ovu
mogunost su najpre iskoristili siromaniji graani najpre da bi je zaloili, a zatim i da prodaju svoj
zemljini posed bogatijim sugraanima. Poto onda nisu imali da daju prihode za zajednike sisitije,
gubili su politika prava i postajali hipomejoni nii.
Ova pojava, zajedno sa opadanjem nataliteta, ratnim gubicima i prirodnim nepogodama
(zemljotres), dovela je do velikog pada broja punopravnih graana. Broj hoplita iz redova spartijata je
sa 8 000 u bici kod Plataje 480. god. pao na oko 1500 kod bitke kod Leuktre 371. godine, u kojoj je
zatim oko 400 spartijata izgubilo ivot. Aristotel, ovu pojavu naziva oliganthropia, i zakljuuje da je
ona jedan od glavnih uzroka propadanja Sparte.
Odlian primer neprilagodljivosti spartanskog ureenja prua vojska na kojoj se zasnivalo
celokupno drutveno-politiko ustrojstvo, kao i prevlast Sparte u Heladi. ak ni nakon propasti kod
Leuktre 371, Spartanci se nisu pokazali sposobni da naine neke promene. Ali ovaj otpor promenama
je razumljiv jer glavna opasnost Sparti nije pretila spolja, ve iznutra od helota.

Najvei deo izvora se odnosi na Atinu i Spartu, i zato se moe stei utisak da se istorija Grke
moe svesti na istoriju ova dva polisa, to je pogreno, i zbog toga je u nauci uveden pojam trea
Grka, i pod ovim pojmom se podrazumevaju polisi srednje i male veliine.
Protiv krize polisa govori i enjica da je 4. vek za brojne vane polise bio vreme oporavka, dok su
mnoge drave na obodu helenskog sveta beleili uspon i napredak.
Primeri koji su svojstveni za prvu pojavu (tj. za oporavak) jesu Korint i Megara, polisi koji se
prema svojoj veliini, privrednoj snazi i vojnoj moi mogu svrstati u red srednjih sila. Korint je tokom
Peloponeskog rata podneo znatne ratne napore, a tokom Korintskog rata je kao glavno poprite borbi
bio izloen ratnim razaranjima. Ipak, arheoloki nalazi pokazuju da su se zanatstvo i trgovina oporavili
u decenijama posle zavrenih ratova. Tako ovaj polis ponovo postaje jedan od najbogatijih grkih
gradova. Megara je takoe bila pogoena Peloponeskim ratom, ak je bila i rtva kratkotrajnog
graanskog rata. Meutim, ve poetkom Korintskog rata, primeuju se prvi znaci ubrzanog oporavka.
Dostiui politiku stabilnost i materijalnu stabilnost, Megara u 4. veku, po prvi put u svojoj istoriji
poinje da kuje svoj srebrni novac.
Razlog oporavka i Korinta i Megare, jeste najpre to to su dosledno sledili svoju politiku mira i
nemeanja. U Korintu je broj hoplita, ostao isti, ali je od nekada mone flote od preko stotinu brodova,
nakon Peloponeskog rata ostalo veoma malo. Megarsta flota se u 4. veku vie i ne spominje, dok je
kopnena vojska prepolovljena na samo 1 500 hoplita. Megara se takoe odrekla i usluga najamnika,
umesto toga njeni graani su zaraivali za ivot ratujui kao plaenici.

Za razliku od tradicioonalno znaajnih polisa, za mnoge pogranine oblasti grkog sveta 4. vek
predstavlja vreme neoekivanog uspona i napretka. Ovo se ogleda ne samo u privrednom, nego i u
vojnom razvoju.
Klasian primer za ovu pojavu je Sirakuza. Iako je ona bila moan polis jo u 5. veku, u 4. veku je
jo vie pojaala svoj uticaj. Sirakuza je bila jedan od velikih dobitnika Peloponeskog rata. Jo tokom
borbe protiv Atine, Sirakuani su proirili svoj uticaj na Siciliji i u junoj Italiji, a pokazali su napredak
i u izgradnji utvrenja i ratnih brodova. Sa dolaskom Dionisija I, Sirakuza, je u veoma kratkom roku
izrasla u najveu vojnu silu grkog sveta i jednu od najjaih sila Sredozemlja. Na svom vrhuncu ona e
raspolagati sa preko 200 brodova sa 5 i sa 4 veslakih klupa, tj. sa 200 pentera i tetrera, a i sama
Sirakuza je pretvorena u neosvojivu tvravu. Sa irenjem moi Dionisija I, poveali su se ne samo
prihodi Sirakuze, nego i trite za njene proizvode. Sirakuza je pod najuvenijim predstavnikom mlae
tiranide postala najvei helenski polis sa 100 000 stanovnika.
Tesalija, uvena po monim i bogatim aristokratama, uprkos svom bogatstvu i brojnom
stanovnitvu, od arhajskog doba nije imala znaajniju ulogu. Meutim 70ih godina 4. veka dolazi do
velike promene. Zahvaljujui vetom povezivanju u nainu ratovanja sa prednostima Tesalije, Jason od
Fere je postao najmoniji ovek srednje Grke. Za njega se verovalo da e sa velikom verovatnoom
uspeti da za sebe prigrabi hegemoniju nad itavom Heladom, ali pre nego to je dobio priliku da to
pokua, pao je kao rtva zavere, nakon ega Tesalija gubi na znaaju.
Grki polisi na maloazijskoj obali, koji su potpadanjem pod vlast Persije na prelazu iz 6. u 6. vek
izgubili mnogo na svojoj vanosti, u 4. veku ponovo belee razdoblje napretka. Ovi gradovi su se sada
prikljuili i persijskom privrednom prostoru. Blagostanje ovih gradova ogleda se u izdavanju novca u
visokim apoenima, kao i plasiranju poljoprivrednih i zanatskih proizvoda na dalekim tritima.
Treba istai da se ova podela tree Grke na tradicionalne polise koji se oporavljaju (Korint,
Megara) i obod, tj. pogranine oblasti (Tesalija, Jonija, Kipar, Sirakuza) mora paljivo koristiti.
Najbolji primer toga je Teba, koja se moe svrstati u obe skupine. S jedne strane, Teba pripada grupi
tradicionalno vanih polisa, a s druge strane ona je u 4. veku privredno i demografski snanija nego u
prethodnom periodu i prvi put u svojoj istoriji tei da uspostavi hegemoniju u Heladi. Tebi je
Peloponeski rat viestruko pogodovao. Tebanci su pljakali susednu Atiku i tokom Dekelejskog rata za
male pare kupovali atinske robove i imovinu, to je podstaklo privredni napredak, koji e zajedno sa
pripajanjem bogate Plataje i porastom stanovnitva omoguiti stvaranje vojne sile koja e initi
temelje tebanske prevlasti izmeu 371. i 362. godine.
 4. ATINA I KRIZA POLISA (nastavak treeg pitanja) stanovnitvo, privreda, politiko
ureenje (odlike, novine, i cilj reformi), zakonodavstvo i pravosue (odlike, novine i cilj reformi),
drutvo (elita), rat/vojska.

Da teza o krizi polisa ne odgovara stvarnosti, moda najjasnije svedoi primer Atine u 4. veku.
Peloponeski rat i dva dravna udara su od Atinjana zahtevali ogromne rtve. Broj graana je
prepolovljen, dok je stradalo oko dve treine vojno sposobnih graana. Ipak, stanovnitvo Atine se u
narednim decenijama brzo oporavlja, da bi sedamdesetih godina 4. veka Atina bila najvei helenski
polis posle Sirakuze.
Novija istraivanja su opovrgla dotradanje miljenje da su Arhidamov i Dekelejski rat imali
uasne posledice po atinske zemljoradnike.(bilo je posledica, ali ne nekih velikih i trajnih). Rat i
raspad pomorskog saveza su neminovno doveli di snanog opadanja trgovake aktivnosti, ali se u Atini
manje od 10 godina posle predaje i u ovoj oblasti zapaa znaajan napredak. Trgovaki promet u Pireju
je za samo nekoliko godina dostigao oko 2000 talenata, i Pirej je u 80im godinama 4. veka postao
sredite trgovinske razmene u Egeju. U cilju podsticanja izuzetno vane trgovine itom, trgovcima su
na raspolaganje stavljani ratni brodovi, a svim pirejskim trgovcima je bilo zabranjeno da ito izvoze u
neku drugu luku ili da takvu trgovinu finansiraju. ak je uvedena i posebna tuba za trgovinske
sporove.
Obnova zemljoradnje i uspon trgovine ne bi bili mogui, bez procvata finansijske delatnosti. Pri
tome se mora istai da su se ove tri delatnosti meusobno podsticale.
Atina se srazmerno brzo i dobro oporavila od Peloponeskog rata, ali i pored toga u mnogim
oblastima, Atinjani, su bili manje imuni nego u prethodnom veku, ali je to pre svega bila posledica
gubitka arche.
Jedno od glavnih obrazloenja za tezu o krizi polisa jeste da su graani u sve manjoj meri bili
voljni da aktivno uestvuju u politiom ivotu. Novine koje su uvedene u Atini u 4. veku, meutim,
pruaju potpuno drugaiju sliku. Sprovedene reforme su podrazumevale uslonjavanje dravnog
ureenja, iji je jedan od glavnih ciljeva bio da to vei broj graana uestvuje u vrenju vlasti.
Sa poveanjem nadlenosti vea Pet stotina, porasle su i obaveze njegovih lanova, posebno
pritana, koji su pripremali dnevni red Skuptine. Ali i od graana koji nisu vrili neku javnu dunost
oekivalo se prilino zanimanje za javni ivot. U prilog tome govori okolnost da je Eklesija u 4. veku
po pravilu imala redovnih 40. zasedanja. Pniks, gde su odravana skuptinska zasedanja, je u to vreme
bio proiren da moe da primi 8 000, a potom opet proiren kako bi mogao da primi 15 000 graana.
Osim toga, uvedeno je i da broj od 6 000 graana predstavlja kvorum za zasedanje Skuptine.
Pogreno je smatrati da je uvoenje novane nadoknade (ekklesiastikon) za prvih 1000 graana
koji dou na zasedanje Eklesije pokazatelj krize polisa. Smatra se da je uvoenje ove nadoknade
posledica socijalne demagogije vodeih politiara, ali je i verovatno ovom merom trebalo da se pojaa
demokratsko naelo dravnog ureenja. Takoe ivotni standard seljaka i teta je u proseku pao, pa su
oni tee mogli da koriste svoja politika prava u onoj mori u kojoj su to inili u 5. veku, i stoga je
uvoenje ove dnevnice, kao i nadoknade za poseivanje pozorita (theorikon), nije trebalo da probudi
zainteresovanost za politiku, nego samo da se ve postojee zanimanje za istu i ostvari.
Meu najvanije novine atinske demokratije, spadaju promene u nainu donoenja zakona, radu
Skuptine, i nastojanje da se obezbedi delotvorno sudstvo.
Najverovatnije je, iz revizije normativnog prava, zavrene 399. godine, proizaao novi postupak
donoenja zakona rzv. nomotestija. Njome je prvi put napravljena otra razlika izmeu zakona i
skuptinskih odluka (psephismata). Odluke Eklesije su bile uredbe koje su imale vanost samo u
odnosu na neku odreenu situaciju. Zakoni su imali optevaei znaaj i bili su iznad odluka
Skuptine. Joranije je uvedeno pravo da se protiv odluka Skuptine podnese tuba za nezakonitost, a
sada je omogueno i u odnosu na same zakone kako bi se predupredile protivrenosti u pravu. To se
moglo uraditi na tri naina. Prvi je da na prvom zasedanju Skuptine u godini neki postojei zakon ne
bude ponovo odobren. Drugi je bio da neki graanin na linu inicijativu podnese tubu protiv
necelishodnosti odreenog zakona. Najzad, uvedeno je da su temosteti u obavezi da proveravaju da li
se pojedini zakoni nalazze u sukobu sa drugim.
Poto bi odreeni predlog bio odobren, Skuptina bi donosila odluku da se osnuje zaseban odbor
zakonodavaca, tzv. nomoteta, kao i da se izabere vie branilaza zakona. Komisija je brojala 501, a u
vanim sluajevima i 1001 lana. Nomoteti su odluivali o predlogu revizije zakona, ali je pre
donoenja njihove konane odluke svaki Atinjanin imao pravo da iznese svoje predloge koji bi zatim
bili sasluani. Ustanova nomotestije je imala dva vana dejstva. Prvo je bilo usaglaavanje pravnih
odredbi, a drugo je izbegavanje prenagljenog usvajanja zakona, to bi za posledicu imalo donoenje
pravnih odredbi koje su loe za postojei poredak. Nomoteti su birani rebom izmeu 6 000 graana,
ime je onemogueno da neka drutvena, politika, ili interesna grupacija ima preovlaujui uticaj.
Takoe, i u oblasti pravosua su se sprovodile reforme. Zadatak atinskih sudova, tzv. dikasterija,
bilo je suenje u privatnim i javnim parnicama, kao i nadzor dravnih slubenika. Sudije su bile
podeljenje u 10 skoro podjednako velikih odeljenja, oznaenih slovima od A (alpha) do K (kappa). Na
dan samog suenja za voenje odreenog spora, jedno od ovih odeljenja bi bilo izvlaeno rebom, a
takoe i predsedavajui odeljenja je biran rebom. Ovim merama su se nastojale spreiti zloupotrebe,
podmiivanje i svaki vid nezakonitog uticanja na rad sudova.
Dnevni red Skuptine je i dalje pripremao odbor od 50 pritana jedne file, a usvajalo vee Pet
stotina, ali se izmenio nain postavljanja predsedavajueg Skuptine. Predsedavajui (epistates) vea
Pet stotina vie nije rukovodio Skuptinom. Umesto toga, on je, od oko 380. godine, na dan zasedanja
iz ostalih devet fila rebom izvlaio 9 predsedavajuih, tj. proedra, da bi potom iz njihovih redova bio
rebom izabran predsedavajui za tu odreenu sednicu Skuptine. Ovaj postupak je trebalo da sprei
da neka grupa pritana u toku svoje slube preko dnevnog reda manipulie Skuptinom.
Promena se odigrala i u samom naInu voenja politike. U zlatno doba atinske demokratije, u
linostima Temistokla, Kimona, Perikla, i Alkibijada spajao se strateg sa retorom. U 4. veku, uvene
vojskovoe Ifikrat, Habrija i Timotej retko su izlazili za skuptinsku govornicu, dok vodei besednici
Demosten, Demad, i Hiperejd nikada nisu bili birani za stratega.
Jo jedna od novina jeste uvoenje novih resora u oblasti finansija, a kasnije i centralne blagajne, a
upravnici ovih blagajni, kao npr. Eubul i Likurg su spadali meu vodee politiare u Atini u 4. veku.
Jedna od teza koncepta krize polisa jeste i miljenje da su promene u privrednoj oblasti dovele do
toga da se graani sve vie zanimaju za finansijske poslove umesto za politiko delovanje, tj. da se
pretvara iz homo politicus-a u homo economicus-a. Ovo se u Atini zaista i odigralo, ali je ovaj sloen
proces zahvatio samo jedan deo elite. U odnosu elite prema politici mogu se uoiti tri pristupa.
Najmanje je bilo onih koji su se otuili od politike, zato to su oni ostali nepomirljivi protivnici
demokratije. Znatno vie je bilo onih aristokrata koji su se povukli u neku vrstu dobrovoljnog
izgnanstva, kao npr. Platon, jer su bili razoarani bezobzirnou, sebinou kako demokrata, tako i
oligarha za vreme Peloponeskog rata. Ova grupa je sve vie razvijala mentalitet apolitine krupne
buroazije, kojoj su finansijski poslovi, ivot od zemljoposednikih prihoda bili vaniji nego javni
ivot. Ipak, veina pripadnika elite je i dalje bila spremna da iz ubeenja, ili iz koristoljublja prihvati
vladajui, demokratski poredak, i stavi se u slubu zajednice. U ovoj grupi je sve izraenija pojava, da
pored stare aristokratije, bogate zanatlije i trgovci imaju zapaenu ulogu.
U nauci se kao vaan dokaz krize polisa smatrala sve slabija spremnost graana da idu u rat za
svoju zajednicu. Meutim, novije studije su i ovo stanovite oborile. Prvo, one su pokazale da se izvori
ne smeju shvatiti doslovno, jer su antiki besednici i autori skloni preterivanju. Istraivanja su, kao
drugo, dokazala da stepen portvovanja Atinjana u 4. veku ne zaostaje za onim iz vremena
Pentekontaetije i Peloponeskog rata. ono to se u meuvremenu promenilo jeste priroda samog rata.
Vojne operacije i nove tehnike su sada sve vie podrazumevale visoko obuene vojnike, koji su bili
spremni da se tokom dugih vremenskih perioda bore na bojitima koja su se nalazila daleko od kue. Iz
tih razloga, vojska sastavljenja od graana gubi na znaaju.
Sutinski problem Atine, kao i drugih polisa, u razdoblju od Korintskog rata do Aleksandra
Velikog, ne predstavlja promenjen stav graana prema svojim pravima i obavezama, ve ogroman i
neprekidni rast rashoda, pod kojim na prvom mestu treba razumeti ogromne trokove neprekidnih
ratova.
 6. USPON TEBE izvori, prostorni i hronoloki okvir, glavne odlike ovog perioda (ukratko),
glavni dogaaji (nabroj najznaajnije i izloi), politika Sparte, politika Atine, stanje u Tesaliji

7. HEGEMONIJA TEBE (I) izvori, prostorni i hronoloki okvir, glavne odlike ovog perioda
(ukratko), reakcija Helena na poraz Sparte (Teba, srednja Grka, Peloponez, Atina, Tesalija i Sparta),
strategija Tebe i glavni dogaaji (nabr. najzn. i izloi teite na 70. godine 4. veka pne)

8. HEGEMONIJA TEBE (II) izvori, prostorni i hronoloki okvir, glavne odlike ovog perioda
(ukratko), reakcija Helena na poraz Sparte (Teba, srednja Grka, Peloponez, Atina, Tesalija i Sparta),
strategija Tebe i glavni dogaaji (nabroj najznaajnije i izloi teite na 60. godine 4. veka pne), kraj
ove epohe i njen znaaj

U zimu 379/378. godine, u Tebi se odigrao preokret koji je uzdrmao itavu Heladu. Naime
Tebanski prognanici, koji su se tri godine ranije sklonili u Atinu, tada su uz atinsku pomo zbacili sa
vlasti oligarhe, i primorali spartanski garnizon da preda utvrenje Kadmeju. Iako je nova demokratska
vlada u Tebi pokuavala da izbegne sukob, Lakedemonjani su odmah upitili kaznenu ekspediciju koju
je predvodio kralj Kleombrot. Atinjani su tada stali na stranu Tebanaca, i zatvorili su glavni put od
Peloponeza ka Bojotiji.
Posle Kleombrotovog neuspenog pohoda, harmost Sfodrija, koga je spartanski kralj ostavio u
bojotskom gradu Tespija, pokuao je na prepad da se domogne Pireja, ali su Atinjani digli uzbunu pre
nego to je on stigao i poduhvat je propao. Nije sigurno da li je Sfodrija postupio po nareenju iz
Sparte. S jedne strane, upravo se tada u Atini nalazilo spartansko poslanstvo, a s druge, Sfodrija je bio
osloboen na sudu svake krivice. Ovo je posluilo Atinjanima kao neposredan povod da otvoreno
stanu na stranu Tebe. Time su trzavice izmeu Sparte i Atine prerasla u otvoren sukob i novi dugotrajni
rat.
Spartanci su pod zapovednitvom kralja Agesilaja preduzeli 378. i 377. godine dva pohoda protiv
Tebe. Mada Bojoanima i Atinjanima nije polo za rukom da spree ove upade, ni Lakedemonjani nisu
uspeli da zabelee neki osetniji uspeh. U prolee 376. godine, spartanska vojska na elu sa sa kraljem
Kleombrotom, nije uspela ak ni preko planine Kitajron da prodre u Bojotiju. Teba je tako ostala
zauvek izgubljena za Spartu, a time je nestao i kamen temeljac spartanske hegemonije u srednjoj
Grkoj.
Nakon to je uspela da se oslobodi spartanske posade i da odoli spartanskim pritiscima 378-376.
godine, Teba postaje vaan inilac u grkoj politici.
Temelj tebanske moi bio je Bojotski savez, koji je obnovljen 379. godine. Na elu saveza su se
nalazili bojotarsi, a pored njih je postojalo i Optebojotsko vee, kao i Optebojotska skuptina. Broj
bojotarha je smanjen sa 11 na 7, pri emu je Teba davala etvoricu. Optebojotska skuptina se
odravala u Tebi. Bojotski gradovi koji su pruali otpor jaanju uticaja Tebe bili su ili uniteni ili
dovedeni u zavisan poloaj. Bojotska (kon)federacija (koinon) je postepeno, tokom 70ih godina 4.
veka prerasla u tebansku dravu.
Osnivanje Drugog atinskog pomorskog saveza 70ih godina 4. veka bio je drugi krupni dogaaj koji
je iz korena promenio odnos snaga u Heladi. Prvi preduslov za nastanak saveza bilo je
osamostaljivanje Tebe od spartanske prevlasti. Drugi preduslov je bilo sve vee nezadovoljstvo Helena
politikom Sparte.
Tano sto godina posle osnivanja Delskog pomorskog saveza od strane Aristida i Temistokla,
Atinjani su 378/377. godine uputili poziv Helenima i odrali savetovanje na kojem je stvoren novi
savez. Prve lanice simahije bile su Atina, Hij, Mitilena, Bizantij i Rod.
Glavne pripreme za ovaj dogaaj obavljene su u prethodnom razdoblju od 384/383. godine, kada je
Atina poela da sklapa bilateralne ugovore sa pojedinim polisima. Svrha Delskog pomorskog saveza
bila je borba protiv Persije, dok je Drugi pomorski savez sledio sasvim druge ciljeve. Predlog o
osnivanju saveza, koji su Atinjani uputili, pozvao je Lakedemonjane da Grcima daju autonomiju, mir i
slobodno posedovanje njihovih teritorija, dok je sporazum izriito izostavljao sve Helene i varvare koji
su bili podanici persijskog cara. Ovakva formulacija, pokazuje da je Sparta bila glavni razlog stvaranja
Drugog atinskog pomorskog saveza. Poto su Atinjani uputili poziv (tzv. Aristotelov dekret), veliki
broj grkih polisa sa egejskih ostrva, sa trake obale i neto kasnije sa jonskih ostrva odazvao se
pozivu. Na svom vrhuncu, simahija je brojala oko 70 laniva, meu kojima je kao jedina kopnena sila
bila Teba.
Atinjani su nastojali da izbegnu sve osobine Delskog saveza zbog kojih su u 5. veku postali
omrznuti u celoj Heladi. U skladu sa odredbama Carskog mira, lanice saveza zadrale su autonomiju,
a sama Atina je stajala pored saveza. Stvoreno je Savezno vee, tzv. Sinedrion, u kome su sve lanice
saveza, raspolagale sa samo jednim galsom. Vee se sastajalo u Atini, ali ona sama u njemu nije bila
zastupljena. Umesto toga, svaka odluka Vea je posle izglasavanja bila razmatrana u atinskoj Narodnoj
skuptini.
U pogledu vojne organizacije saveza, umesto forosa, saveznici su plaali tano odreene i trajno
utvrene doprinose. ak je i ime ovog doprinosa promenjeno sintaksis. Visinu doprinosa odreivao
je Sinedrion, a stajali su na raspolaganju Atinjanima koji su davali flotu. Atinjani su se jo obavezali da
u saveznike polise vie nee upuivati svoje inovnike, kao i da na njihovim podrujima nee osnivati
kleruhije. Dogovoreno je da atinski graani ne smeju da poseduju nepokretnu imovinu na teritoriji
svojih saveznika.
Iako je Drugi pomorski savez zaostajao za Delskim savezom i po finansijskoj i vojnoj moi, Atina
je ipak za samo nekoliko godina postala vodea pomorska sila Helade.
Vodei dravnik tog vremena je Kalistrat iz Afidne. On je imao znaajnu ulogu u osnivanju Drugog
pomorskog saveza. Takoe, znaajnu ulogu u osnivanju ovog saveza imao je i Timotej, zahvaljujui
svom bogatstvu i poreklu (sin vojskovoe Konona). Pored njih, u javnom ivotu su znaajnu ulogu
imali i vojni zapovednici Habrija i Ifikrat.
Trei vaan dogaaj koji je obeleio 70e godine 4. veka bila je pojava Tesalije kao velike sile.
Tesalija je uvek imala velik privredni i vojni potencijal, ali nikada nije imala veu ulogu u grkoj
politici. Glavni razlog tome su bile nepregidne razmirice i borbe za prevlast meu monim
aristokratskim porodicama.
Do velike promene dolazi sa pojavom Jasona, tiranina od Fere. Njemu je do 372. godine polo za
rukom da itavu Tesaliju dovede pod svoju kontrolu, posle ega je izabran za taga, tj. vou tesalskog
saveza, ija vojska je tada brojala 20 000 hoplita, 8 000 konjanika i mnotvo peltasta (laka peadija?).
Jason se nije zadovoljio sa pokoravanjem Tesalije, on je eleo prevlast u Helagi, a takoe je i kovao
planove o pohodu protiv Persije.
Posle neuspenih upada u Bojotiju 3780376. godine, Lakedemonjani su odluili da teite vojnih
dejstava prebace sa kopna na more. Opremljena je znaajna flota koja je trebalo da blokira Atinu. U
meuvremenu je atinska pomorska snaga sa osnivanjem Drugog pomorskog saveza znaajno porasla.
Tako su Atinjani pod strategom Habrijom u bici kod Naksa 376. godine, prvi put posle bitke kod
Arginusa 405. godine, odneli pobedu nad Lakedemonjanima na moru. Sledee, 375. godine, Timotej je
u Jonskom moru savladao Spartance u okraju kod Alizeje. Takoe 375. godine, Habrija je zabeleio
vane vojne uspehe u trakim vodama. Njihovi napori su potom krunisani su savezom sa
makedonskim vladarom Amintom III.
Poto im je poloaj postajao sve nepovoljniji, Lakedemonjani su posredstvom persijskog cara i
Dionisija I, tiranina Sirakuze, sazvali mirovni kongres, koji je 375/374. godine odran u Sparti.
Atinjani su prihvatili poziv jer su bili iscrpljeni visokim ratnim rashodima, a i zato to su uvideli d aje
glavni dobitnik rata Teba. Najvaniji rezultat ovog mira, bilo je zvanino prihvatanje Drugog
pomorskog saveza od strane Sparte i Persije, i Atina je time ponovo spadala u red velikih sila.
Meutim, ovaj mir nije bio dugog veka. Timotejevo meanje u unutranje prilike na ostrvu Zakint,
posluilo je Spartancima kao povod da ovaj, po njih nepovoljan mirovni ugovor, proglase prekrenim.
U skladu sa tim, uputili su svoje pomorske snage ka Zakintu i Korkiri kako bi podrali tamonje
oligarhe, dok je Timotej u Atini zbog svog postupka bio izveden pred sud.
U meuvremenu su Tebanci 374. godine proterali Platajce, atinske saveznike, iz njihovog rodnog
grada, a naredne 373. godine su pokorili Tespiju i Tanagru. Tada je itava Bojotija, s izuzetkom
Orhomena, koji je zadrao izvestan stepen autonomije, bila su sastavu Bojotskog saveza sa Tebom kao
njegovim hegemonom.
 Uvidevi da rat na vie frontova prevazilazi njihove materijalne mogunosti, i posmatrajui jaanje
Tebe, Atina i Sparta su se ponovo pribliile jedna drugoj. U leto 371. godine, na atinski poziv sazvana
je nova mirovna konferencija, koja je ponovo odrana u Sparti. Na njoj su preko svojih izaslanika bili
zastupljeni i persijski car Artakserks III, sirakuanski tiranin Dionisije I i makedonski kralj Aminta III.
Atina je uspela da izdejstvuje potvrivanje prava na Amfipolj i traki Hersones. Izgledalo je da e
dualizam, po kome je Sparta kopnena sila, a Atina pomorska sila biti ponovo uspostavljen.
Ipak, dan nakon potpisivanja ugovora, izbio je sukob izmeu spartanskog kralja Agesilaja i
Epamejnonde, glavnog tebanskog pregovaraa. Razlog za izbijanje sukoba je bio taj to je
Epamejnonda traio da se u mirovnom sporazumu re Tebanci zameni reju Bojoani, to je bilo
ravno priznavanju Bojotskog saveza i tebanske hegemonije u okviru njega. Agesilaj se protivio ovom
zahtevu, dok Atinjani odbili da podre Tebance.
Tada su se tebanci nali sami naspram celokupnog Peloponeskog saveza. Dvadeset dana nakon
propasti pregovora odigrala se bitka koja je potpuno iznenadila sve Helene. Tvorac pobede u ovoj bici
bio je Epamejnonda.
Jedino to se pouzdano zna o Epamejnondi jeste da je bio uenik Pitagorejaca, i da je bio blizak
prijatelj sa Pelopidom. Njih dvojica su zajedno predvodili Tebu tokom njenij najsvetlijih trenutaka.
Epamejnondin najvei doprinos lei u oblasti vojne taktike u koju je uveo tzv. kosi bojni red, koji je
teite napada prebacio na levo krilo.
Nakon tebanskog odbijanja spartanskog ultimatuma da Bojoanima vrate autonomiju, u Bojotiju je
iz Fokide upala spartanska vojska pod zapovednitvom kralja Kleombrota. Kod mesta Leuktra, u julu
371. godine, odigrala se vana bitka. Spartanska vojska je brojala 10 000, a tebanska 7 000 vojnika.
Uprkos brojanoj i kvalitativnoj nadmoi Lakedemonjana, Tebanci su zahvaljujui kosom bojnom
redu odneli veliku pobedu. Naspram udara tebanskog levog krila, dubokog i irokog 50 hoplita,
spartansko desno krilo se pokazalo kao nemono.
Od 700 spartijata, na bojnom polju je poginuo njih 400. Meu poginulima se nalazio i kralj
Kleombrot. ivot je izgubilo i oko 600 perijeka. Ostatak spartanske vojske levo krilo uopte nije
stiglo da se sukobi sa neprijateljem, ve se povuklo sa bojita. Uz posredovanje tesalskog taga, Jasona
od Fere, Lakedemonjani su od Tebanaca dobili slobodan prolaz.
Sa ovom bitkom, spartanska vojska je izgubila oreol nepobedivosti, i mo same Sparte je zauvek
slomljena.

Glavna odlika razdoblja izmeu bitke kod Leuktre (jul 371. godine) i bitke kod Mantineje (leto
362. godine), tj. doba tebanske hegemonije, jeste nastojanje Tebe da svoj uticaj proiri na Peloponez i
zada smrtni udarac Sparti.
Kao posledica velike pobede kod Leuktre, veliki broj drava u susedstvu Bojotije je prilo Tebi.
Sklopivi saveze sa Fokidom, Lokridom, Akarnanijom, Eubojom i Ajtolijom, Bojoani su uz sebe
imali itavu srednju Grku.
Pored svih ovih uspeha, Teba nije odmah nasledila vodei poloaj. U Grkoj je tada postojala jo
jedna sila koja je polagala pravo na hegemoniju ; Tesalija. Pod vostvom tiranina, Jasona od Fere,
Tesalci su stvorili najjau kopnenu vojsku, i zauzeli su strateki vanu Herakleju Trahinijsku, koja je
drala kljuni prolaz ka srednjoj Grkoj. Jason se spremao da se sa vojskom pojavi na Pitijskim
sveanostima u Delfima. Mnogi Heleni su sumnjali da Jason u stvari eli da iskoristi tu sveanost kao
povod za prisvajanje blaga ovog svetilita. Meutim, tiranin je iznenada 370. godine ubijen. Tada su
Bojoani dobili punu slobodu delovanja u odnosu na Spartu i istovremeno su dobili slobodan prolaz ka
severnoj Grkoj (jer su, ubistvom Jasona od Fere, unutranjnji sukobi u Tesaliji ponovo izbili).
Na Peloponezu je ishod bitke kod Leuktre izazvao ogroman potres. Brojne drave su iskoristile
veoma teak poloaj Spartanaca, da obnove svoje stare granice i vrate svoja ranija utvrenja, to ih je
dovodilo u sukob sa Spartom, a takoe dolazi i do tekih previranja unutar velikog broja polisa.
Ubistva, progonstva, i zaplena imovine postaju uobiajena pojava. U Argu je tako, npr., u toku
unutranjih sukoba oko 1000 graana pretueno na smrt.
Meu prvima koji su se digli protiv poretka na Peloponezu bili su Eliani, koji su ponovo zauzeli
gradove na jugu Elide, nasilno oduzete 403-400. godine. Graani Mantineje, koji su prisilno raseljeni
385. godine, obnavljaju svoj polis i njegove bedeme. U Tegeji izbija graanski rat u koji su bile
uvuene Mantineja i Sparta. Pobedu je na kraju odnela antispartanska stranka i oko 800 pristalica
Sparte je bilo prognano.
Posle toga, 370. godine, Mantineja i Tegeja, zajedno obrazuju tzv. Arkadski savez, saveznu dravu
koja je imala ureenje slino bojotskom modelu. Poto je Arkadski savez od poetka bio usmeren
protiv Sparte, i poto je zauzimao vaan strateki prostor, Lakedemonjani su bezuspeno pokuavali da
vrate Tegeju i prisile Arkadiju na pokornost. Arkadski savez je zatraio pomo od drugih polisa. Poto
su se najpre bezuspeno obratili Atini za podrku, Arkaani su sklopili savez sa Tebom, a zatim i sa
Elidom. Tim inom je posle vie od dva veka bila osporena prevlast Sparte na Peloponezu.
Strah da e Teba postati najjaa sila u Grkoj, dovodi do toga da Atinjani sa sve veim
podozrenjem gledaju na uspehe koje postiu Tebanci. Odbivi poziv Tebanaca da zajedno nastave
borbu protiv Sparte, Atinjani su jo u toku 371. godine, sazvali novu mirovnu konferenciju na kojoj
Teba nije uestvovala. Na kongresu odranom u Atini, ponovo su potvrene odredbe Carskog mira,
jedina novina bila je ta da su drave potpisnice garantovale jedna drugoj vojnu pomo u sluaju da im
autonomija bude ugroena. Time su Atinjani eleli da suzbiju dalje jaanje Tebe, i da politii oslabe
Spartu. Takoe su Atinjani, prigrabili i poloaj pokrovitelja opteg mira, a ta uloga je do tada
pripadala Sparti. Takoe. injenica da su saveznici Sparte pojedinano potpisali ugovor, a ne kao ranije
zajedno, trebalo je da istakne njihovu nezavisnost u odnosu na Lakedemonjane. Meutim ova
konferencija je ostala samo slovo na papiru.
I posle svih neuspeha, Sparta je i dalje bila sila na koju se moralo raunati. Da bi se to promenilo,
trebalo je dovesti u pitanje mo Sparte, ne samo u Heladi i Peloponezu, ve i na njenoj teritoriji. Zato
su Bojoani, pod Epamejnondinim vostvom, tokom 60ih godina 4. veka, etiri puta upadali na
Peloponez.
Bojoani su se odazvali arkadskom pozivu u pomo u zimu 370/369. godine, jer im je to prualo
priliku da pokuaju da Lakedemonjanima zadaju konaan udarac. Na prvom pohodu u zimu 370/369.
godine, prodrli su duboko u Lakoniju. Prvi put u njenoj istoriji, neutvrenoj Sparti je pretila
neposredna opasnost. O ozbiljnosti situacije govori i injenica da je obeana sloboda svim helotima
koji se prikljue odbrani (njih 6 000 se javilo, izazvalo zabrinutost kod spartijata). Takoe je
Spartancima pristigla pomo iz Korinta, Flijunta, Pelene i Epidaura. Meutim do odluujueg napada
Tebanaca na Spartu nikada nije dolo, ali su Tebanci zato nesmetano zauzeli i spalili Hel i Gitej.
Po Spartance je koban bio prelazak Tebanaca u Meseniju. U prolee 369. godine, Epamejnonda je
podstakao Mesenjane da se dignu protiv svojih spartanskih gospodara. On je tada podstakao i
osnivanje, tj. obnovu grada Mesena. Lakedemonjani nisu imali dovoljno snage da povrate Meseniju, i
tako je Sparta, nakon vie od dva veka izgubila Meseniju, i ostala bez preko treine svoje teritorije, i
bez plodnog zemljita. Sparta se od ovoga vie nikada nije u potpunosti oporavila.
Do druge invazije Bojoana dolo je u leto 369. godine, kada je Epamejnondi polo za rukom da
zauzme Sikion i Pelenu, ali je pretrpeo neuspehe kada je pokuao da osvoji Epidaur, Trojzen i Korint.
Zbog toga su Epamejnonda i Pelopida pozvali na sud. Iako prvi upad nije bio uspean kao prvi, on je
Arkaanima dao vremena da uz tebansku pomo zaponu izgradnju nove prestonice Megalopolja.
Megalopolj je stvoren zahvaljujui sinojkizmu. Obuhvatao je stanovnike iz 20 do 40 arkadskih
zajednica, i prostirao se na velikoj povrini i imao ogromne graevine.
Ipak, posle svih nesrea, Sparta je bila u stanju da zada protiv udarac. Lakedemonjani su 368.
godine, prvi put posle Leuktre, u tzv. bici bez suza, odneli veliku pobedu. Tom priliko su Arkaani i
Argivljani pretrpeli velike gubitke, a da pri tome ni jedan spartijat nije izgubio ivot. Jedan od glavnih
razloga zato je Sparta uspela da preivi jeste bila znaajna pomo od drugih sila. U tom pogledu je
bitno i pribliavanje Atine. Jo od kraja zime 370/368. godine, Atinjani su se na Peloponezu vojno
angaovali kako bi pomogli Lakedemonjanima, da bi poekom leta 369. godine sklopili bilateralni
ugovor. Ipak, uspeh u bici bez suza, je poniten neuspehom da se sprei zavretak Megalopolja.
Neoekivano ubistvo Jasona od Fere, prouzrokovalo je niz krvavih obrauna u Tesaliji. Kada je
Aleksandar od Fere, Jasonov neak, konano postao tiranin, on vie nije bio gospodar cele Tesalije.
Moan aristokratski rod Aleuadi iz Larise mu se suprotstavio, obrativi se za pomo nasledniku
Aminte III, Aleksandru II. Makedonsko meanje izazvalo je reakciju Tebanaca, koji su pod vostvom
Pelopide potisnuli Makedonce.
 Ipak ni prilike u Makedoniji nisu bile dobro ureene, jer je za vreme Aleksandrovog odsustva,
Ptolemaj iz Alora, kraljev roak i zet, izticao svoja prava na presto. Pelopida je bio pozvan u
Makedoniju da posreduje izmeu sukobljenih strana, to je bilo ravno priznavanju tebanskog
pokroviteljstva. Ptolemaj iz Alora nije bio kanjen, a Aleksandar II je morao da preda trideset talaca,
meu kojima je bio i njegov brat, budui makedonski kralj Filip II. Ubrzo nakon toga, 369/368.
godine, Aleksandar II je bio ubijen. Za namesnika maloletnog Perdike III, Aleksandrovog brata,
izabran je Ptolemaj iz Alora. Sam Pelopida i pored ovih uspeha, nije imao sree, jer ga je tiranin
Aleksandar od Fere zarobio 368. godine, ali ga je Epamejnonda kasnije oslobodio.
Poetkom 368. godine, Persija je inicirala pregovore u Delfima, ali je konferencija propala na
mesenskom pitanju, jer Sparta nije elela da prizna po nju surovu stvarnost. Novi pregovori u Suzi
367. godine, se mogu smatrati uspehom tebanske politike. Pelopida je uspeo da ubedi Velikog kralja da
je za njega Bojotski savez bolji izbor nego spartansko-atinska osovina. Mirovni diktat Artakserksa II je
podrazumevao da je Mesenija priznata kao nezavisna, sporna oblast Trifilija je oduzeta Arkadiji i
dodeljena Elidi, autonomija Amfipolja je potvrena, a Atinjanima je naloeno d asvoje brodove izvuku
na kopno.
Atinski i spartanski izaslanici, koji su u Suzi prihvatili ovaj persijski diktat, su zavrili tragino.
Atinski predstavnik je osuen na smrt i pogubljen, a Antalkida se nije ni vratio u Spartu ve je izvrio
samoubistvo.
Iako su na persijskom dvoru ostvarili sve svoje ciljeve, Tebanci nisu uspeli da mir sprovedu u delo.
Veina Helena, meu njima i pojedini saveznici Bojoana, je odbila da potpie novi sporazum ne
elei da na taj nain prizna hegemoniju Tebe.
Propast tebanskih mirovnih napora imao je u prolee 366. godine za posledicu trei pohod na
Peloponez. Epamejnonda je upao u Ahaju kako bi Teba ostvarila kontrolu nad ovom oblau.
Meutim, protivrena politika Tebanaca u Ahaji je na kraju dovela da se tamonji polisi priblie Sparti.
Uspeh tebanske diplomatije u Suzi i tebansko prisvajanje Oropa 366. godine, dovode do novog
obrta u atinskoj spoljnoj politici. Atinjani razoarani slabou Sparte, traili su novog saveznika. U isto
vreme su se Arkaani udaljili od Bojoana nezadovoljni oduzimanjem Trifilije. U jesen 366. godine,
Atina i Arkadija su sklopile odbrambeni sporazum. Tada je Atina u isto vreme bila saveznik Arkaana i
Lakedemonjana, koji su bili u ratu. Iako je ova alijansa trebalo da bude usmerena protiv Tebe, do
slabljenja Tebe ipak nije dolo, jer su Atinjani pokuali za sebe da veu Korint vojnim putem, to je za
ishod imalo da su Korinani atinskom garnizonu naredili da napusti njihov grad. Korint je u zimu
366/365. godine, predvodio veinu preostalih saveznika Sparte, sklopio zaseban mir sa Tebom, ime je
Peloponeski savez prestao da postoji.
I Persija je imala odreeni udeo u brojnim previranjima i sukobima u Heladi, ali je njema
umeanost ovaj put bila psledica njene slabosti. Ariobarzan, satrap Frigije na Helespontu, se pobunio
protiv centralne vlasti i 366. godine zatraio podrku Atine i Sparte. Time je osujetio nastojanja Tebe
da nametne koine eirene (opti mir izmeu svih zaraenih strana), Arnabarzanov poziv je posluio
Atini kao povod da proiri svoju mo u Egeju.
Atinski strateg Timotej, je napao ostrvo Sam, na kome su Persijanci drali garnizon protivno
odredbama Carskog mira. Posle desetomesene opsade, Sam je 365. godine zauzet. Osvojeni su
strateki vani Sest i Kritot na trakom Hersonesu. Timotej je postigao i zapaene uspehe i u severnoj
Grkoj, ali nije uspeo da povrati Amfipolj, ali je zato zauzeo Pidnu i Metonu. Takoe je zauzeo Toronu
i Potejdaju na Halkidiku.
Ove napore da se stvore vrsti temelji za snanu prevlast Atine u severnom Egeju je osujetila Teba.
Ostvarivi kod mesta Kinoskefale u julu 364. godine odluujuu pobedu nad tesalskim samodrcem
Aleksandrom od Fere, Teba je nastavila da iri svoju premo na kopnu, ali je u ovoj bici Pelopida
poginuo.
Da bi Teba postala neosporan hegemon cele Grke, bila joj je potrebna jaka flota, koja bi se
suprotstavila rastuem uticaju Atine u Egeju. Stoga je bila pripojena luka Larimna u Lokridi, a
Makedonija je dala drvnu grau za izgradnju ratnih brodova. U kratkom roku, uz persijsku novanu
pomo, izgraena je snana flota. Ona se pod Epamejnondinim zapovednitvom 364. godine uputila ka
moreuzima na severu Egeja. Do direktnog sukoba sa Atinom nije dolo, ali su zato Bizantij, Naks i
Keos istupili iz Drugog pomorskog saveza. Ipak ovo je bio prvi i poslednji put da je tebanska flota
dejstvovala.
Slabost Helade u ovom razdoblju najjasnije dolazi do izraaja u sukobima na Peloponezu, koji su
oznaili poetak kraja tebanske hegemonije. Sukob izmeu Elide i Arkadije oko predela Trifilije u leto
364. godine prerastao je u otvoren rat. Ovaj, tzv. Elidski rat, je zahvatio vie drava. Iza Elide su bili
Sparta i ahajski polisi, dok su Mesena, Arg, Teba i Atina stali na stranu Arkaana. Velike borbe su se
vodile i na podruju Svetog gaja u Olimpiji u vreme samih svetkovina. Arkaani su opljakali
tamonja svetilita. Podela i upotreba opljkanog plena iz svetilita bila je povod za rascep Arkadskog
saveza 363. godine. Te iste godine dva najznaajnija polisa Arkadije demokratska Tegeja i
oligarhijska Mantineja tj. njihove ideoloke razlike su prerasle u otvoren sukob. Ovaj razdor je prvi
put doveo u pitanje odnos snaga na Peloponezu, koji je bio uspostavljen 370/368. godine.
Dok su Tegeja i Megalopolja ostali verni Bojoanima, Mesenjanima, Argu i Sikionu, Mantineja se
udruila sa Elidom i Ahajom, Atinom i Spartom.
Kao odgovor na novostvorenu koaliciju, Teba je u leto 362. godine na Peloponez, etvrti i
poslednji put, uputila veliku vojsku. Bojoani su napredovali sve do june Arkadije, odakle su
preduzeli neuspean napad na Spartu. Nakon toga, Epamejnonda je potraio odluku na bojnom polju.
Dve vojske su se sudarile na visoravni kod Mantineje. Zahvaljujui kosom bojnom redu, Tebanci su
probili neprijateljski bojni red, ali poto je Epamejnonda poginuo u ovoj bici, Bojoani i saveznici
umesto da iskoriste svoju pobedu, oni su se povukli pred neprijateljem koji je ve bio u bekstvu. I ova
bitka kod Mantineje nije donela razreenje meugrkih razmirica.
Bitkom kod Mantineje je zavreno jedno doba: razbodlje grkog polisa, ali tada to jo niko nije
mogao ni da pretpostavi; jer se na horizontu raala nova sila koja je zauvek promenila Grku i antiki
svet.
 9. SICILIJA U 4. VEKU
- izvori, prostorni i hronoloki okvir, navedi glavne dogaaje (nabroj najznaajnije)

Istorijski znaaj drugog rata Sirakuze i Kartagine (406-405), ne lei samo u injenici da je to bio
jedan od najveih sukoba izmeu Helena i Kartaginjana, ve i u tome da je ovaj rat otvorio vrata
uspostavljanju najvee i najmonije tiranide u istoriji Stare Grke. Njen drilac, Dionisije I, e zbog
toga ui u istoriju kao primer pravog tiranina.
Sam Dionisije je, kao i njegovi saborci, bio visokog porekla. Njegova demagogija se zasnivala na
ocrnjivanju suparnika kao nesposobnih ili klevetanju da su izdajnici, uz istovremeno predstavljanje
sebe kao jedinog istinskog zagovornika bespotedne borbe protiv Kartaginjana.
Na taj nain je Dionisije, posle pada Akraganta (valjda 406. ili 405. ), uspeo da bude izabran za
stratega, a potom i za stratega autokratora. Uprkos nemoi da zaustavi dalje napredovanje kartaginske
vojske, uz pomo pristalica i plaenika, sa nekih 25 godina se dokopao poloaja tiranina. Tada je doo
do pobune, ali je Dionisije I uspeo da je ugui.
Kada je kartaginsku vojsku zahvatila zaraza tokom 405. godine, zaraene strane su tada sklopile
mir. Dionisije I je priznao Kartaginsku epikratiju, kao i njenu prevlast nad Selinuntom, Himerom,
Akragantom, Gelom i Kamarinom. Kartaginjani su se zauzvrat povukli i priznali Dionisija I za
gospodara Sirakuze.
Zatim je Dionisije I pristupio uvrivanju svoje vlasti. Tokom 404/403. godine dolo je do jo
jedne neuspene pobune Sirakuana protiv njega. Na vlasti se odrao zato to je kratko pre ovog
ustanka, najstariji deo Sirakuze, poluostrvo Ortigiju, pretvorio u svoje utvreno sedite.
Nakon toga, graane Leontine je prisilno doselio u Sirakuzu, dok je stanovnitvo Katane i Naksa
prodao u ropstvo. Takoe je sklopio saveze sa Mesanom i Lokrijem. Bedemima je opasao visoravan
Epipole, a flota je uveana na 300 brodova (tetrere i pentere), i unajmio je veliki broj najamnika. Sve
ovo je iziskivalo velika novana sredstva, do kojih je dolazio prodajom stanovnika itavih gradova u
ropstvo, kao i pljakakim pohodima na obalama Italije.
Dionisije I je 398/397. godine bio spreman za rat. Tada je zapoeo prvi (398/397-392/391) od
njegova tri pokuaja da uniti Kartaginsku epikratiju.
Izvrio je snaan prodor do istone obale, gde je opseo i razorio Motiju. Meutim, naredne godine,
nova kartaginska vojska je posle estokih borbi ponovo stajala pred zidinama Sirakuze. Meutim, opet
je zahvaljujuI movarnom zemljitu kod Sirakuze, izbila zaraza u kartaginskim redovima, to je
Dionisije veto iskoristio i naneo teak poraz Kartaginjanima i na kopnu i na moru.
Dionisije je zatim u godinama koje su usledile, uspeo da obnovi svoju prevlast nad istonim delom
ostrva. Kartaginjani su tek 392. godine (zbog ustanka protiv njih u severnoj africi) prebacili na ostrvo
novu vojsku, ali do odluujue bitke nije dolo. I tada je potpisan mirovni sporazum 392/391. godine.
(nijedan sikeliotski polis nije morao da plaa danak Kartagini)
Meutim, ovaj uspeh nije zadovoljio Dinosija I, i on se udruio u junoj Italiji 390. godine sa
Lukancima i keltskim plemenima protiv tamonjih Helena, tj. Italiota. Nakon osvajanja Kaulonije i
Hiponija 388. godine, Dionisije je 386. godine ostvario i svoj glavni cilj unitenje Regija.
Zatim je Dionisije namerno izazvao drugi rat sa Kartaginom (382-373. godine). Ovaj rat je bio
promenljivog toka, ali su Kartaginjani posle teih borbi preovladali. Dionisije je morao da plati ratnu
odtetu u visini od 1000 talenata, a uz to, Kartaginjani su dobili Selinunt i deo podruja Akraganta.
Poto nije mogao da se pomiri sa neuspehom, mir nije potrajao dugo. Odluio je da iskoristi slabost
Kartaginjana ustanak Libijaca i epidemija Dionisije I je trei put krenuo u rat protiv Kartagine
(368/367-362) Meutim, nakon osvajanja Entele, Erika, Lilibaja, Dionisije je bio primoran da sklopi
primirje. Ubrzo zatim, 367. godine, Dionisije I je preminuo od bolesti.
Dionisije je bio veoma uspean vladar, i Sirakuzi je za vreme njegove vladavine predstavljaja
najjau silu na Siciliji, ali i ire, i Heleni su ga zbog toga oslovljavali kao voa Sicilije. Bio je veliki
prijatelj Sparte.
Za sebe je pridobio najvie krugove, kako branim vezama tako i davanjem visokih dravnih
funkcija. Po ugledu na ranije tiranide, Dionisije I je na svoj dvor pozivao poznate pisce, umetnike, i
mislioce. Meu njima je najpoznatiji bio Platon. (jo govornik Andokid, filozof Aristip Stariji, tragiar
Antifont). Sam Dionisije je bio pisac tragedija.
Dionisija I je nasledio njegov sin Dionisije Mlai, tj. Dionisije II, ali on nije bio ni pribliNo
sposoban kao njegov otac, a nije dobio ni odgovarajue obrazovanje za poloaj koji je nasledio.
On je na vlast doao bez ikakvih trzavica, i od oca je nasledio veliku plaeniku vojsku, dobro
ureenu i snanu dravu, izgledalo je kao da nita ne moe da ugrozi tiranidu, ali kraj tiranide je doao
iznutra.
Jedna od najuticajnijih linosti u Sirakuzi tih godina bio je Dion, jedan od najbliih saradnika
Dionisija I. On je zagovarao platonovu politiu filozofiju da e kraljevi biti filozofi i obrnuto, i na taj
nain je pokuao da utie na Dionisija II, i zato je Platon 366. drugi put doao na Siciliju, ali su se tada
stari pobornici tiranide pobunili i itav poduhvat je propao, a Dion je bio proteran u izgnanstvo.
U meUvremenu, Dion je proveo godine u izgnanstvu u Platonovoj akademiji, i odluio je da
pomoU sile uini kraj tiranidi. Godine 357, Dion se sa oko 800 ljudi iskrcao na Siciliji, i tada su
mnogi gradovi prili sa oduevljenjem.
Bez ozbiljnijeg otpora je uao u Sirakuzu, dok se Dionisije II sklonio u Ortigiju. Tada je Narodna
skuptina Diona i njegovog brata Megakla izabrala za stratege autokratore. Tada se na politioj sceni
pojavljuje i Heraklid, koji je izabran za zapovednika flote. Zatim je on naneo poraz floti Dionisija II
(tada Dionisije II bei u junu italiju, ali njegov sin Apolokrat je dobio na uvanje Ortigiju), i Heraklid
je to iskoristio da sebe prikae kao pobornika vlasti naroda, dok je Diona optuio da je omoguio
bekstvo Dionisiju II. Tada su Dion i Megakle smenjeni sa poloaja stratega autokratora. Meutim,
Dionisijevi najamnici su ponovo zagospodarili gradom, i Sirakuani su pozvali Diona da se vrati.
U meuvremenu se sukob izmeU Diona i Heraklida zaotrio, i Dion je dao nareenje da se
Heraklid tajno ubije. To je pojaalo ve postojee sumnje da Dion sam eli da se dokopa tiranske
vlasti, i na kraju, Diona je ubio njegov saborac, Kalip 354. godine, kako bi za sebe prigrabio svu vlast.
Meutim, i Kalip je nakon samo godinu dana na vlasti, ubijen 353. godine. Posle toga, vlasti su se
dokopali dva sina Dionisija I, Hiparin i Nisaj. Meutim, Dionisije II je jo jednom zagospodario
Sirakuzom 347/346. godine, kada je isterao Nisaja.
Sirakuke aristokrate tada su zatraile pomo od Hikete, gospodara Leontine, ali ni on nije uspeo
da izbaci Dionisija. Nakon toga, Sirakuani su se obratili svojoj matici, Korintu, sa zahtevom da polje
vojskovou koji bi konano zaveo red u Sirakuzi.
Korint je poslao Timoleonta, protivnika tiranide, koji je 363. godine ubio roenog brata Timofana
kako bi ga spreio da se dokopa tiranske vlasti.
Timoleont je 344. godine sa 700 najamnika krenuo prema Siciliji.
Kartaginjani nisu iskoristili slabost Sirakuze, ali su uputili svoju vojsku na Siciliju, jer su u
njihovoj epikratiji izbili nemiri. Takoe Kartaginjani nisu sa blagonaklonou gledali na Timoleonta, i
pokuali su d aga ubede da se vrati u svoju domovinu. Takoe im je dobrovoljno priao i Hiketa.
Timoleont je kod grada Hadrana pobedio Hiketu, a nakon toga je u njegove ruke pala i Ortigije,
koju je predao Dionisije II uz uslov da poslednje godine ivota provede u miru u Korintu. Tada je
Hiketa pozvao Kartaginjane, i njihova flota od 150 brodova praena vojskom na kopnu, je uplovila u
Veliki zaliv, ali, sasvim neoekivano, Kartaginjani su se povukli.
Meu prvim stvarima koje je Timoleont uradio, bila je naredba da se kao simboli tiranide sravne sa
zemljom utvrenja i dvor na Ortigiji, i na njihovom mestu je podigao sudnice, da bi pokazao da e
ubudue vladati zakoni. Takoe je pozvao raseljene Sirakuane da se vrate i druge Helene da se nasele.
Tokom 343. godine, Timoleont je poeo da uklanja tiranide po Siciliji, i postigao je zapaene
uspehe, a vrIo je upade i u Kartaginsku epikratiju, a i osnovao je savez kome su priLi brojni polisi.
Kartagina je 342/341. godine je u Lilibaju iskrcala veliku vojsku, i oni su nameravali da napadnu
Sirakuzu, ali ih je Timoleont preduhitrio i krenuo im u susret, i na obalama reke Krimise naneo je teak
poraz brojano nadmonijem protivniku. Ali rat ovom bitkom nije bio zavren.
Hiketa (leontina) i Mamerka (Katana), su preli na stranu Kartaginjana, time je rat bio produen ali
njegov ishod nije bio promenjen. Timoleont je savladao tirane i surovo ih kaznio, nakon ega su
Kartaginjani 339. godine pristali na mir. Kartagina je pristala da prekine sve veze za sicilijskim
tiranima i sve sikeliotske gradove prizna za slobodne, time je Timoleont mogao da se obrauna sa
preostalim tiranima.
 Nakon toga, Timoleont je podstakao kolonizacioni pokret, i mnogi naseljenici su se nastanili u
Naksu, Kamarini, Geli, Akragantu
Tek 338. godine, Timoleont je promenio ustav Sirakuze, a odugovlaio je, jer nije eleo da njegove
nadleNosti budu tano odreene a samim tim i ograniene, sve dok ne ispuni ono to je smatrao
bitnim. Kada je 336. godine zakljuio da je ispunio svoj zadatak, povukao se iz javnog ivota.
potovan je kao ojkist.
 10./11. MAKEDONIJA (I, II) zemlja i narod, prostorni i hronoloki okvir, stanovnitvo,
dravno i drutveno ureenje, vojska, Makedonija do Filipa II (izvori, prostorni i hronoloki okvir,
glavni dogaaji i linosti)

Makedonija se u toku samo dva pokolenja, od drave koja je obitavala na granicama

civilizovanog sveta pretvorila u najveu silu istonog Sredozemlja, ija se mo prostirala sve do reke
Ind.
Makedonija je smetena u centralnom delu Balkanskog poluostrva. Na zapadu, severu i istoku
granii se sa ilirskim plemenima, Pajoncima i Traanima, dok na jugu granicu deli sa Tesalijom i
Epirom. Od najranijih vremena, ona se delila na gornju, donju i istonu Makedoniju.
Donja ili sredinja Makedonija sa svojim plodnim ravnicama u dolinama reka Haliakmon i Aksij
(danas Vardar), kao i oko Termajskog zaliva (danas Solunski zaliv) predstavlja istorijsko sredite
kraljevine. U njoj su se nalazili Ajga (danas Vergina) i Pela, stara i nova kraljeva prestonica.
Gornju ili zapadnu Makedoniju ispresecali su planinski venci i reke na est predela, od kojih su
pojedine oblasti kao Elimeja, Orestida i Linkestida, prema Tukididu, jo u 5. veku posedovale svoje
basileje, ali su za svog vrhovnog gospodara priznavali makedonskog vladara.
Istona Makedonija se prostirala od oblasti izmeu reka Aksija i Strimon (danas Strimon), a
kasnije sve do reke Nest. Istona Makedonija je postala sastavni deo makedonske kraljevine tek u 4.
veku.
Brojne planine, doline i reke, su oteavale uspostavljanje snane sredinje vlasti, pa stoga
makedonska kraljevina tokom veeg dela 5. i prve polovine 4. veka nije raspolagala jasnim i
postojanim granicama. Makedonija je tokom ovog razdoblja vie politiki nego geografski pojam, jer
prvenstveno predstavlja podruje kojim vlada odreeni kralj iz loze Argeada.
Poto su sauvana pisana svedoanstva skoro iskljuivo helenskog porekla, Makedonija se
spominje onog trenutka kada zapoinju njeni prvi ozbiljniji kontakti sa Grcima, tj. u 5. veku. Zbog
toga je gledite ovih pisanih izvora veoma jednostrano. Primer toga jeste pitanje etnikog porekla
Makedonaca, ije je ime prvobitno znailo otprilike kao gortaci ili visoki ljudi. Poreklo
Makedonaca jo od antikog doba izaziva nedoumice, jer je jo tada utvreno da oni nisu Heleni.
Meutim mesto porekla svih ovih tvrdnji je Atina, i to Atina iz vremena borbe protiv Filipa II, to
navodi na zakljuak da su one podstaknute politikim pobudama.
Ali, poto Epir, Akarnanija i Ajtolija oblasti ije helenstvo nikada nije osporavano isto tako
odudaraju od sveta klasinog polisa, onda se pretpostavlja da razliitost Makedonije i nije sutinske
prirode. Makedonska kraljevska porodica Argeada je za sebe tvrdila da vodi poreklo od Temenida iz
Arga, a poreklo ovog roda ide ak od mitskog junaka Herakla. A, i veina linih imena, kao i imena
mesta i meseca, su grkog porekla. Takoe nije sauvana ni jedna reenica nekog zasebnog
makedonskog jezika, a to sve ukazuje da su Makedonci bili grkog porekla.

Najvei broj vesti o unutranjem poretku Makedonije potie iz doba Filipa II i njegovog sina
Aleksandra III Velikog. Prilikom razmatranja ureenja makedonske drave pre druge polovine 4. veka,
moe doi do stvaranja iskrivljene slike. Dodatno oteavajua okolnost jeste da veina izvora ne potie
iz Makedonije i da su obeleeni raznim, pre svega politikim, predrasudama.
Kraljevi su najstarija institucija u Makedoniji, i jedina ije je postojanje potvreno pre Filipa II.
Najstariji izvori koriste titulu basileus, ali nema nikakvih dokaza da su se pre Aleksandra III sami sebe
nazivali basilejama.
U pogledu kraljevske vlasti, i celokupnog politikog poretka u Makedoniji, u nauci se u sutini
mogu razlikovati dve kole. Prva kola zastupa stanovite da je u Makedoniji postojala neka vrsta
ustavne monarhije, u kojoj je kralj vladao u skladu sa odreenim tradicijama i zakonima. Prema
predstavnicima ove kole, makedonska kraljevina je proistekla iz primitivnog poglavarstva, srodnog
basilejama u Heladi homerskog doba. Kralj je bio prvi meu jednakima, i njega su birali ostali ratnici.
Sa razvojem dravnosti, makedonci koji su imali ratnu opremu organizovali su se u neto slino Vojnoj
skuptini. Meutim, daljim razvojem na teini dobija zemljoposednika aristokratija, koja samovoljno
prisvaja mnoga prava i stie vodei uticaj u dravi. Ova vojna skuptina u kojoj su bili okupljeni obini
ojnici, imala je odreene sudske nadlenosti i to je jo vanije birala je kralja, ili ukoliko je on bio
maloletan, njegovog namesnika.
Meutim, protiv ove teze su iznete brojne zamerke. Najpre, jer nema dokaza da su makedonski
kraljevi u najranijim vremenima uivali poloaj slian basilejama homerskog doba. Pored toga,
nemogue je za ranu makedonsku prolost utvrditi postojanje aristokratskog stalea, iji se povlaeni
drutveno-politiki poloaj zasnivao na zemlji i poreklu; takoe izvori iz tog doba ne daju podatke koji
bi potkrepili tezu o ustavnoj monarhiji, a ti navodni tokazi potiu iz vremena Aleksandra Velikog i iz
helenistikog perioda.
Druga kola polazi od toga da je monarhija u Makedoniji bila autokratska, tj. da je kralj bio
samodrac, ija vlast nije bila ograniena nikakvim obiajima i zakonima.
Kraljevska vlast u Makedoniji je od najranijih vremena pa sve do helenizma od Perdike I do
Aleksandra IV ostala u rukama jedne porodice. Razlozi za vievekovni opstanak loze Argeada za
sada nisu poznati. Smatra se da je to zbog odsustva mone aristokratije koja bi ugrozila njihovu
prevlast, to objanjava i zato ostale dravne institucije nisu bile previe razvijene. Takoe, izvori
nigde ne navode ni za aristokratiju, ni za narod da su nastupali kao jedinstvena grupa ili stale, traei
vei udeo u vlasti. Kada u Makedoniji i dolazi do borbe za presto, ona se vodi izmeu razliitih grana
kraljevske porodice. Do pada Argeada je dolo tek nakon smrti Aleksandra Velikog.
Izvori nam pokazuju da je vlast kralja u Makedoniji posedovala izrazito personalizovan karakter.
Makedonski kralj nije bio prvi sluga drave, ve sama drava. Kralj je bio vrhovni vojni zapovednik,
vodio je spoljnu politiku, u meunarodnim sporazumima spominje se samo on i najblii pripadnici
kraljevske kue, samo on je uestvovao na panhelenskim svetkovinama, i kralj nikada nije ekonomski
zavisio od velikaa. Takoe u njegovim rukama se nalazila i vrhovna sudska vlast, a vrio je i vane
religijske funkcije. Ono to je odreivalo mo jednog kralja bili si snaga njegove linosti, njegovo
politiko umee, diplomatska vetina, kao i u kojoj meri su mu prilike u zemlji i van nje ile naruku.
Da je mo makedonskih kraljeva bila nesigurna, govori injenica da je oko polovine njih tokom 5. i
4. veka stradalo kao rtve ubistva. Takoe, makedonski kraljevi nisu bili samodrci po istonjakom
obrascu, jer kod Makedonaca nisu postajala jasna pravila nasleivanja. Pravilo primogeniture je bilo
vano, ali nije bilo i presudno. Obiaj poligamije je dodatno stvari uslonjavalo, i najverovatnije su
nakon smrti kralja, u izboru novog vladara uestvovali pripadnici kraljevske loze, vani velikai, vojni
zapovednici, delovi vojske, kao i obian narod.
Da li je u Makedoniji postojalo neto slino vladi, nije sigurno, jer ne raspolaemo nikakvim
pisanim izvorima a ni arheolokim materijalom, koji bi potvrdio postojanje neeg slinog zvaninom
kraljevskom savetu u iji bi sastva ulazili kraljevi pratioci (hetairoi) i prijatelji (philoi). Pratioci su bili
bliski kralju i od uticaja na dvoru, i pratili su kralja u ratu, borili se zajedno s njim, i savetovali ga u
vojnim i politikim pitanjima. Izvori nam umesto toga saoptavaju da je na makedonskom dvoru
veoma bitnu ulogu igrao simposion, tj. gozba ili pijanka. Makedonski simposion je bio dosta slian sa
grkim, npr. bio je svojstven mukoj eliti, ali su makedonski simposioni bili dosta vei od grkih, i na
njima se daleko vie pilo, i politiki razgovori su esto prerastali u svae. Takoe, pored zabave,
simposion je bio i vaan deo politikog ivota na dvoru. Kralj je raskonim prireivanjem simposiona
javno pokazivao svoju mo, bogatstvo i blagonaklonost.
Makedonski kraljevi su u skladu sa uobiajenim postupanjem vladara gledali da najuglednije i
najmonije makedonske porodice za sebe veu putem davanja uglednih dunosti, bogatih poklona i
plodne zemlje. Istu svrhu je imala i ustanova kraljevskih paeva. To su bili deaci iz uglednih porodica
i oni su izmeu svoje 14. i 20. godine iveli na dvoru i stajali u kraljevoj slubi. Paevi su dvorili
kralja, pratili ga u lovu i igrama, i drali strau dok on spava. Insitucija kraljevih paeva je bila neka
vrsta kole u kojoj su se obuavali budui kadrovi za najvie dravne dunosti, ali su oni ujedno bili i
neka vrsta talaca koja je kralju garantovala da e njihove porodice biti verne, ber dok njihovi sinovi
slue na dvoru.
U okviru kraljevih pratilaca postojala je jo jedna manja grupa ljudi, njegovi tzv. telohranitelji, tu
dunost su vrili Makedonci iz najuglednijih porodica.
Celokupan politiki poredak u Makedoniji je bio usmeren na kralja. To potvruju i podaci iz izvora
koji se odnose na Skuptinu vojske. Iako Skuptinu izvori prvi put pominju u vezi sa Filipovim
dolaskom na vlast, pretpostavlja se da je ona postojala i pre 359. godine. U nauci se danas smatra da
Skuptina nije birala kralja i donosila zakone, ve je ona mogla da zaseda samo kad a su u pitanju bili
neki najtei prekraji kao npr. veleizdaja, ali je i tada glavnu re imao kralj.

to se tie vojske, ranije se smatrala uverljiva Diodorova tvrdnja da je Filip II ve u prvoj godini
svoje vladavine (359-358) stvorio novi tip vojske. Protiv toga govori to to je Filip tada sa svih strana
bio ugroen, to su materijalni i ljudski resursi Makedonije bili ogranieni i to je reorganizacija vojske
proces koji trai izvesno vreme.
Makedonska vojska izmeu 358. i 338. godine se skoro utrostruila, a ovakav rast je nezamisliv
bez delotvornijeg upravljanja ljudskim, materijalnim i vojnim resursima, pripajanja kraljevini novih
oblasti (gornja Makedonija i Trakija), kao i pridobijanje novih saveznika. Pokretljivost, brzina,
svestranost u taktici i naoruanju, uvebanost, disciplina, iskusni oficirski kadar, privrenost kralju to
su sve osobine koje je makedonska vojska postepeno razvila i usavrila tokom brojnih pohoda. Smatra
se da je reforma makedonske vojske zapoela 359. godine.
Srce makedonke vojske je inila falanga. Oruje koje joj je bilo svojstveno bilo je neobino
dugako i teko koplje, tzv. sarisa. Duina sarise u 4. veku je iznosila izmeu 4,8 i 5,4 metara, dok je
teina bila oko 6 kilograma. Zbog svoje veliine i teine, sarisa je morala da se dri obema rukama, a
to je iziskivalo slabiji oklop. Umesto dotadanjeg tzv. toraksa, i metalnog lema, makedonske vojnike
titili su oklop od koe i klobuk. Slabost u oklopljenosti Makedonci su gledali da nadoknade dobrom
obukom, visokim stepenom uvebanosti i elinom disciplinom. Zbog slabe oklopljenosti,
makedonska vojna oprema je bila znatno jeftinija, i stoga je bilo lake opremiti vei broj vojnika.
Najbolji opis ubojitosti makedonske falange potie od Polibija, a taj opis se odnosi na bitku kod
Kinoskefale iz 197. godine, u njoj su Rimljani prvi put pokazali nadmo svog oruja.
Sarisa je najverovatnije uvedena u doba Filipa II.
Prvih godina po dolasku na vlast Filip je iz elje da uvea svoju mo, bio primoran da sveke
godine nastoji da sakupi to veu veojsku. Broj onih Makedonaca koji sebi nije mogao da priuti
skupocenu punu hoplitsku opremu bio je velik, i to je jedini razlog zato je 358. godine makedonska
vojska brojala samo 10 000 peaka. A, izrada i raspodela sarise je zahtevala uee drave i odreeno
vreme. U meuvremenu su oni vojnici koji su mogli biti opremljeni prolazili brzu obuku, i nakon
pobede nad Pajoncima i Ilirima 358. godine, pokazalo se da i ovako naoruani peaci sa dobrom
obukom i vrstom disciplinom mogu da budu veoma ubojiti.
U antikim izvorima se pojam falanga esto koristi i za makedonsku peadiju, i najverovatnije su i
sami Makedonci koristili ovu re, ali je pored ovog nazivao, postojao i tzv. zvanini naziv: pezetajri.
Ovaj naziv se u Aleksandrovo doba odnosio na itavu makedonsku peadiju. Na osnovu Teopompa,
koji je imao informacije iz prve ruke, saznajemo da je pezetajre prvobitno uveo Filip II kao kraljevu
gardu, u koju su birani samo najvii i najjai Makedonci. Oni su bili profesionalni vojnici, a da se
radilo o elitnoj vojnoj jedinici potvruje i ime pezetajri, koje se moe prevesti kao sadrugovi, a
Aleksandar Veliki je ovaj naziv proirio na itavu peadiju, najverovatnije kako bi svojim vojnicima
ukazao zahvalnost. Njoj je tada dat drugi naziv, hipaspisti, tj. titonoe. Ne zna se kako i zato su dobili
ovaj naziv. Hipaspisti su raspolagali istom vojnom opremom kao i ostala peadija, ali su se od ostatka
peadije razlikovali po nainu regrutacije, elitnom karakteru, i bliskosti kralju. Hipaspisti su se delili
na tri jedinice. Najbolja je bila tzv. agema, ili kraljeva telesna straa sa kojom se kralj borio kao peak.
Takoe, postojale su i tzv. astetajre. Tano znaenje pojma astetajri nije poznato, ali se
pretpostavlja da je njegovo znaenje bilo najbolji ili najblii pratioci. Astetajri nisu bili posebna
vojna formacija, ve su ovaj naziv u znak poasti nosili oni peadijski pukovi pezetajra koji su se
naroito istakli tokom vojnog pohoda.
Glavna organizaciona jedinica makedonske falange bio je puk ili taksis, koji je brojao najmanje 1
500 ljudi. Ispod puka nalazila se eta ili lohos, koja je brojala izmeu 250 i 500 vojnika. Pod Filipom
lohos je najverovatnije brojao 256 ljudi, jer je ovaj broj sainjavao idealni etvorougao (16*16).
Najmanja jedinica makedonske peadije bila je dekada. U poetku je brojala 10 vojnika, da bi potom
bila poveana na 16 vojnika, jer je bojni red falange bio dubok 16 redova.
Makedonsku vojsku su sainjavali seljaci, i stoga je Filip II uvek mogao da sakupi velik broj
vojnika, koji bi krenuli u viemesene pohode daleko od domovine. Takoe Makedonci su sami morali
da nose svoju opremu, i zbog toga su bili u stanju da preu ak 56 kilometara dnevno, to je znailo da
se makedonska vojska mogla u roku od nedelju dana mogla pojaviti u bilo kom delu Helade.
Laku peadiju su sainjavali bacai koplja (akontistai), bacai kamenja (sphendonetai) i strelci
(toxotai). Filip je takoe imao specijalizovane inenjerske jedinice koje su usavrile razne katapulte i
opsadne sprave.
Filip je takoe bio ispred svog vremena i u logistici. Ona je bila podreena to brem napredovanju
vojske, i za razliku od drugih grkih vojski, nije bilo prateih pijaca i trgovaca koji bi usporavali
napredovanje vojske. Postojale su sluge, i po pravilu jedan sluga je opsluivao jednog konjanika, tj.
deset peadinaca.
Mornarica u istoriji Makedonije nikada nije imala bitniju ulogu. U izvorima se esto zamera Filipu
obilato korienje plaenika, koji su u makedonskoj vojsci igrali drugorazrednu ulogu.
Pod Filipom, konjica u Makedoniji dobija samostalnu ulogu i direktno napada protivnike redove.
uinak konjikog napada je povean uvoenjem posebne vojne formacije to je napad konjice u
obliku klina. Najverovatnije, klinastu vojnu formaciju su prvo razvili Skiti, od kojih su je preuzeli
Traani, da bi je od njih preuzeli na kraju Makedonci. ova vojna formacija je mnogo lake prodirala
kroz neprijateljske redove, i njome se mnogo lake komandovalo, jer je veina konjanika mogla u
svakom trenutku da vidi svog zapovednika.
Konjica se sastojala od tekih i lakih jedinica, koje su se razlikovale po oruju, nameni i taktici.
Hetajri, tj. pratioci, su inili vei deo konjice, i oni su bili posebno bliski kralju i borili su se kao
njegova najelitnija jedinica. Pod Aleksandrom Velikim, postojao je jedan poseban kraljevski eskadron,
tzv. kraljevska ila, ponekad nazivana i agema, od oko 300 konjanika.
Pored pratioca postojali su i izviai, tzv. prodromi. Njihov drugi naziv nosioci sarisa ukazuje
da su nosili sairu umesto obinog koplja, tzv. ksistona.
Poto je postojala kraljevska ila, pretpostavlja se da je ila, odnosno eskadron, inila osnovnu vojnu
jedinicu makedonske konjice. Eskadroni su brojali oko 200 ljudi. postojalo je 8 ila pratilaca i 4 ile
izviaa. Makedonska konjica je ukupno brojala preko 2 000 konjanika.

Prvi makedonski vladar o kome se zna neto vie od imena jeste sedmi makedonski kralj
Aleksandar I, sin Aminte I, koji je vadao izmeu 498. i oko 454. godine. On je sproveo vojne reforme,
poeo da kuje novac i proirio kraljevinu. Takoe, Aleksandru I, je polo za rukom da mu bude
odobreno uee na Olimpijskim igrama, ime su i zvanino Grci priznali Argeade za sunarodnike.
Zahvaljujui ovim uspesima, Aleksandru I e u helenistiko doba biti nadenut nadimak Filheln.
Aleksandra I je nasledio Perdika II, koji je prilino uspeno proveo makedoniju kroz prvu polovinu
Peloponeskog rata. nasledio ga je njegov sin Arhelaj, koji je tokom etrnaestogodinje vladavine,
Tukididovim reima, uinio vie nego njegovih osam prethodnika zajedno. Preuredio je vojsku,
prosekao puteve, preneo prestonicu u Pelu, uredio odnose sa makedonskim velikaima, povratio Pidnu,
umeao se u prilike u Tesaliji i na svoj dvor doveo poznate helenske umetnike kao to su slikar
Zeuksid, muziar Timotej, tragiar Euripid Arhelaj je ubijen 399. godine, Ime je prekinut uspon
Makedonije.
Prva polovina 4. veka je razdoblje izuzetne krize za Makedoniju. Rastrzana unutranjim sukobima,
rtva estih napada suseda i izloena snanim spoljnim pritiscima, ali naalost ne postoji nijedan izvor
koji bi pruio celovitu sliku ovog doba.
Ubrzo nakon Arhelajeve smrti buknule su dinastike borbe. Tokom kratkog vremenskog razdoblja,
izmeu 399. i 393. godine, na makedonskom prestolu smenilo se nekoliko vladara: Orest, Erop,
Aminta II, i Pausanija. Na kraju je prevladao Aminta III, koji je kao praunuk kralja Aleksandra I,
vladao preko dve decenije. (393-370)
Po dolasku na presto, Aminta III se suoio sa upadom Ilira, koji su pod vostvom njihovog kralja
Bardila zauzeli Linkestidu, i ak Amintu proterali iz Makedonije. Aminta je tada uz tesalsku pomo
povratio vlast, ali je zauzvrat bio prinuen da Halkidikom savezu, sa kojim je spojio vojni sporazum,
uini znaajne politike i ekonomske ustupke. Krajem 80ih godina 4. vekam suoen sa daljim
jaanjem Olinta, Aminta III se obratio Sparti za pomo, a ishod ovog rata jeste poraz Olinta, i
rasputanje Halkidikog saveza 379. godine.
 U vreme kada je Aminta III umro, u Heladi je usled sloma spartanske hegemonije, nastao mete. U
Makedoniji ovu deceniju je obeleio gubitak unutranje stabilnosti. Novi vladar je postao Aleksandar
II, najstariji sin Aminte III. Po dolasku na vlast, Aleksandar II se na poziv Aleuada umeao u prilike u
Tesaliji. Njegovo zauzimanje Larise i Kranona, je na kraju izazvalo Tebu da se ukljui. Za vreme
Aleksandrovog boravka u Tesaliji izbila je pobuna u Makedoniji. Njegovi protivnici su kao svog
kandidata istakli Ptolemeja iz Alora, kraljevog roaka i zeta. Peleopida koji je predvodio tebanske
snage u Tesaliji, bio je pozvan u Makedoniju da posreduje izmeu sukobljenih strana. Sklopljen je
dogovor da Aleksandar II ostane kralj, ali i da Ptolemej iz Alora ne bude kanjen. Aleksandar II je bio
primoran da Tebancima predao taoce kao jemstvo da se nee ponovo meati u prilike u Tesaliji. Meu
taocima se nalazio i kraljev najmlai brat, Filip II.
Kada je 368. godine Aleksandar II stradao kao rtva zavere, vlast je preuzeo Ptolemaj iz Alora kao
namesnik njegovog maloletnog brata Perdike III. U to vreme, prava na presto istakao je neki Pausanija,
koji je uz pomo Traana napao iz pravca Halkidika, ali ga je Ptolemaj iz Alora odbio uz atinsku vojnu
pomo. Meutim i vladavina Ptolemaja iz Alora je bila kratkorona, poto ga je ve 365. godine ubio
Perdika III.
Iako je bio mlad, Perdika III je vrlo brzo pokazao veliku snagu i umenost. U sukobu Atine i
Amfipolja, Olinta, Potejdaje i drugih polisa na Halkidiku, u poetku je drao atinsku stranu. Njegova
podrka atinjanima tokom 364/363. i 363/362. godine se temeljila na interesima, ali i na njegovoj
slabosti. Meutim, kada je Atina stekla uporita na Halkidiku i makedonskom primorju, Perdika je
promenio strane i zakljuio savez sa Amfipoljem, u koji je ula makedonska posada.
Krajem 60ih godina 4. veka, glavna opasnost po Makedoniju je dolazila sa zapada. Gornjoj
Makedoniji je tada pretilo da je pregazi ilirski plemenski voa Bardil. Situacija je bila dodatno
pogorana to je postojala opasnost da se izgubio Linkestida. Shvativi ozbiljnost situacije, Perdika III
je sakupio veliku vojsku i u nedostatku saveznika na zapadu sam krenuo protiv Ilira. Meutim, ovaj
pohod se zavrio velikim porazom. U bici do koje je dolo 359. godine, vei deo makedonske vojske,
oko 4 000 vojnika, je izgubilo ivot, a meu poginulima se nalazio i kralj Perdika III.
 12. DOLAZAK FILIPA II NA VLAST izvori, prostorni i hronoloki okvir, dolazak na vlast, on
kao vladar

Bez Filipa II ne bi bilo Aleksandra Velikog. Ova reenica ukazuje na mesto koje u istoriji antikog
sveta zauzima Filip II. Ovaj stav potvruje i beseda koju je, po istoriaru Flaviju Arijanu, odrao
Aleksandar Veliki u leto 324. godine prilikom pobune u Opidu na reci Tigar.
Filipov savremenik, istoriar Teomp, svoje delo Istorija Filipovih dela, napisao je iz divljenja
prema Filipovim dostignuima, to najbolje opisuje odlomak Nikada dosada nije Evropa rodila
oveka kakav je Filip, Amintin sin.
Filipa II je moderna nauka dosta dugo zanemarivala i zapostavljala, a to najpre iz razloga
neverovatnih osvajanja njegovog sina, koja su zasenila Filipove uspehe. Takoe, glavni protivnik
Filipa II bio je Demosten, jedan od najveih besednika koje je Helada ikada imala. Demostenov prikaz
Filipa II kao despota i varvarina je ostavio dubok trag kroz vekove, najpre jer je Demosten jedan od
glavnih izvora za ovo doba. Poto je veina izvora atinskog porekla, dostignua koje je Filip postigao u
samoj Makedoniji, kao i u borbama protiv balkanskih plemena, ostaju u senci njegove borbe sa
Atinom.
Znaaj Filipa II se ogleda u tome to njegova vladavina predstavlja vreme prelaza iz pozne
klasine epohe u doba helenizma. Zato nije pogreno rei da je Filipova vladavina stvorila ne samo
preduslove za Aleksandrova osvajanja, nego i da se u vremenu izmeu 359. i 336. godine mogu
zapaziti tendencije, pojave i strukture koje e postati uobiajene za kasnije helenistiko doba, kao to
su, npr. promene u nainu ratovanja, uspon monarhija, sve vei znaaj monih pojedinaca
Ne postoje dokazi koji bi naveli na zakljuak da je njegov uspon sledio neki unapred odreeni put,
iji je vrhunac trebalo da bude pokoravanje Helade i rat protiv Persije. Obraunavanje sa svojim
susedima, tj. osiguravanje granica i irenje makedonskog uticaja ine jedinstven proces iz kog je
postepeno i neoekivano proistekla makedonska hegemonija.
Makedonija je bila vojno i privredno slabija nego to je na osnovu svoje veliine i svojih
mogunosti trebalo da bude. Zahvaljujui plodnom zemljitu, bila je u velikoj meri ekonomski
samodovoljna. U drvnoj grai pogodnoj za brodogradnju posedovala je sirovinu od stratekog znaaja.
U najbliem susedstvu, u Trakiji, nalazili su se bogati rudnici zlata i srebra. Izlaz na more je omoguio
unosnu trgovinu i vezu sa civilizacijskim dostignuima itavog Egeja. To to Makedonija, ne samo da
nije bila u stanju da polae pravo da vodeu ulogu u svom najbliem okruenju, ve je ak bila
dovoena u pitanje njena celovitost, svedoi u koliko tekoj situaciji se naao Filip II prilikom stupanja
na vlast.
Filip II je roen oko 382. godine, kao trei i najmlai sin kralja Aminte III i kraljice Euridike. U
Tebi je boravio kao talac u vreme kada se ona nalazila na vrhuncu svoje vojne moi i u samom sreditu
grke politike. To mu je pruilo da stekne iskustvo koje nijedan Argead pre njega nije imao. Dobio je
priliku da iz neposredne blizine sazna kako funkcionie jedan grki polis, nauio je mnogo o odnosima
meu grkim dravama i grkoj diplomatiji, i spoznao je mogunosti nove ratne taktike, bitnost dobre
logistike, nauio je mnogo o grkim vrednostima, to mu je dobro dolo u kasnijem uveravanju Helena
da je i on sam pravi Helen.
Kada ga je Perdika III odredio za staratelja svog sina Aminte, koji je jo bio dete, i sam Filip je sa
svoje 23 godine bio mlad. Pogibija Perdike III, treeg makedonskog kralja u razmaku od samo deset
godina, od strane mnogih, kako u Makedoniji, tako i van nje, tumaena kao znak ozbiljne slabosti loze
Argeada. Zato je Filip II od samog trenutka stupanja na vlast bio prinuen da ase izbori sa nizom
tekih problema.
Najpre, pojavila su se tri pretedenta na presto. Pausaniju, suparnika Ptolemaja iz Alora, podravao
je traki kralj Berisad, dok je Argaj, nekadanji protivnik Aminte III, dobio pomo od Atine. Trei
pretedent je bio Filipov stariji polubrat Arhelaj. U isto vreme je i veina suseda ugroavala granice
kraljevine. Iliri su zauzeli delove zapadne makedonije, Pajonci su pljakali severne predele, a traki
Odrizi su pretili da e upasti sa severoistoka. Dok je Atina zaposela velike posede makedonskog
primorja u nameri da se konano domogne Amfipolja.
 u suoavanju sa ovim problemima, Filip je pokazao veliku dravniku nadarenost. Prvo to je
odluio da uradi bilo je da se obrauna sa svojim protivnicima za makedonski presto. Poklonima i
obeanjima je obezbedio mir sa Pajoncima, oslobodio se Pausanije time to je potkupio Berisada,
kralja trakih Odriza. Arhelaja je uspeo da zarobi i ubije. Malo tee se obraunao sa Argajom, koji se
uz atinsku pomo iskrcao kod Metone, da bi se potom zajedno sa 300 plaenika uputio ka Ajgi u nadi
da e na svoju stranu pridobiti stanovnike strae makedonske prestonice. Ali poto mu se oekivanja
nisu ostvarila, Argaj je krenuo nazad ka Metoni, ali ga je na povratku iznenada napao i porazio Filip II.
Poto je uvideo da se ne moe istovremeno izboriti i sa Atinjanima i sa Ilirima, Filip je povukao
makedonsku posadu iz Amfipolja. Ovim potezom, Filip II, je mogao pred Atinjanima zvanino da tvrdi
da ne polae nikakva prava na Amfipolj, dok je s druge strane izbegao mogunost da bude primoran da
ovaj vaan grad dobrovoljno preda Atini. Kada je uz to, nakon pobede nad Argajem, oslobodio sve
Atinjane koje je zarobio u borbi, njegovi naslednici su uspeli da isposluju preko potrebni sporazum sa
Atinom.
Time je Filip dobio odreene ruke da sve svoje snage usmeri protiv Ilira. U prolee 358. godine je
bio konano spreman. Smrt kralja Pajonaca mu je pruila povod da isproba svoju novu vojsku. Brz
pohod protiv Pajonaca zavrio se njihovim porazom i oni su bili prisiljeni da stupe u savez sa
makedonskim kraljem. Filip II se zatim uputio u gornju Makedoniju, gde je odbio mirovnu ponudu
ilirskog kralja Bardila zahtevajui potpuno i bezuslovno povlaenje Ilira. Do odluujue bitke dolo ej
u blizini Ohridskog jezera. Suprotstavljenje strane su raspolagali priblino istim brojem peaka, oko 10
000, dok su Makedonci imali neto vie konjanika, 600 naspram 500. Uprkos ovoj brojanoj
izjednaenosti, nakon bitke, na bojnom polju je ostalo da lei vie od 7 000 Ilira.
Bitka protiv Bardila je prvi sauvani iscrpniji opis bitke Makedonaca u ratu. Tok i ishod ove bitke
namee dva zakljuka. Prvi je da je Makedonija bila u stranju da sakupi vie vojnika nego ikada ranije,
a drugi je da je dolo do kljune reorganizacije makedonske vojske, kao i upotrebe nove taktike.
Filip II je uvek, kada je to mogao, davao prednost diplomatiji nad silom. Najpre jer je on bio
isuvie dobar dravnik i vojskovoa da ne bi shvatio da rat trai visoku cenu u ljudstvu i materijalu
nudei zauzvrat ishod koji nije uvek izvestan.
Zato je Filip svoje neprijatelje savlaivao i putem brakova. Za njega se jo u antici govorilo da se
eni u svakom ratu. Prvi dinastiki brak, Filip je sklopio jo 358. godine posle pobede nad Bardilom,
sa kerkom jednog ilirskog poglavara. Olimpijada, bratanica Aribe, kralja epirskih Molosa, bila je
njegova trea ena, i njome se oenio 357. godine. Ovo mnogoenstvo je donosilo nekoliko i prednosti
i mana. Najpre, uveavala se verovatnoa da e neki od mukih naslednika doiveti punoletstvo.
Meutim, ovo je donosilo opasnost da izmeu kraljica, njihove dece, roaka i pristalica doe do
sukoba. Izuzev dve, sve kraljice su bile nemakedonskog porekla. enidba sa strankinjama iz
neposrednog susedstva (Ilir, Epir, Tesalija, Trakija), pokazuje da je glavna svrha ovih brakova bila
zatita makedonskih granica. Poslednji brak sa Kleopatrom predstavlja izuzetak, jer se Filip u nju
najverovatnije zaljubio, mada i ovde su najverovatnije postojali politiki razlozi jer je Kleopatrin otac
Atal bio uticajan makedonski velika.
 13/14. USPON MAKEDONIJE DO FILOKRATOVOG MIRA (I/II) izvori, prostorni i
hronoloki okvir, irenje na severu, istoku i zapadu (uzrok, povod, glavni dogaaji), najznaajnije
linosti ove epohe, irenje na jugu (uzrok, povod, glavni dogaaji), najznaajnije linosti ove epohe

Tokom kasnih 50ih i ranih 40ih godina 4. veka, dok je mo Filipa II iz godine u godinu rasla, uticaj
vodeih grkih polisa ubrzano je opadao. Helensko nejedinstvo je tih godina bilo uzrok velikih podela
i iscrpljujuih ratova usled ega su Grci propustili priliku da blagovremeno zaustave Filipa. Da su dve
najjae helenske sile, Atina i Teba, udruile svoje snage protiv makedonskog kralja, njemu skoro
sigurno ne bi polo za rukom da izmeu 356. i 346. godine postigne uspehe kojima je postavio temelje
makedonske prevlasti u Heladi.
Filip u prvoj deceniji njegove vladavine nije teio poloaju hegemona, ve je obezbeivanje
zapadnih, severnih i istonih granica njegove kraljevine bio cilj.
Na zapadu je pobeda nad Bardilom omoguila Filipu trajno povezivanje zapadne Makedonije sa
ostatkom drave, ime je uveao svoje ljudske, privredne i vojne resurse. Makedonska politika prema
zapadu je bila prvenstveno odbrambene prirode, i shodno tome kao glavni cilj imala je spreavanje
ponovnog jaanja ilira. Da bi to postigao, Filip se nije oslanjao iskljuivo na vojna sredstva, ve se i
oenio sa kerkom jednog ilirskog poglavara, ali ni ovaj brak nije doveo do trajnog smirivanja na
zapadnoj granici Makedonije.
Drugi vaan sused Makedonije na zapadu bio je Epir, koji je drao prelaze preko Pinda, koji su
vodili od Jonskog mora ka Tesaliji, kao i puteve koji su ili od Makedonije ka zapadnoj Grkoj. Zato je
Filip II jo 357. godine stupio u brak sa Olimpijadom, bratanicom kralja Molosa. Molosi su tada bili
vodee i najistonije epirsko pleme. Veze sa Epirom, Filip je kasnije jo vie produbio time to je na
svoj dvor doveo Olimpijadinog brata Aleksandra, kome e 342. godine pomoi da zbaci Aribu i
postane kralj Molosa.
Najvei izazovi sa kojim se Makedonija suoavala dolazili su iz pravca njenih istonih i
jugoistonih granica. Na ovim prostorima Filip II je postigao i svoje najvee uspehe. Na zapadu i jugu
je uvrstio bezbednost svojih granica, i na taj nain sredite makedonije je prvi put bilo zatieno od
neposrednih upada. Na istoku je Filip, vodio drugaiju politiku. Jaanje makedonskog uticaja bilo je
praeno teritorijalnim proirenjima. Jednopodruje ekspanzije bila je Trakija. Zapadna, a kasnije i
jugoistona Trakija su postepeno, osvajane da bi zatim uvoenjem posebne trake strategije bile vojno,
administrativno i privredno prikljuene Makedoniji. Na elu ove provincije nalazio se traki strateg,
koga je imenovao kralj. Trakija je ostala u sastavu Makedonije sve do njenog pada pod rimsku vlast
168. godine. Drugo podruje koje je potom prisajedinjeno Makedoniji bie Halkidik, na ijem elu se
nalazio Olint.
Pored Traana i Halkiana, na istoku, protiv Filipa je bila i Atina, koja je tih godina jo uvek bila
vodea sila severnog Egeja. Prvi Filipov pohod u tom pravcu bio je da pod svoju vlast dovede
Amfipolj. On je ovaj polis osvojio jo u drugoj polovini 357. godine, da bi ga potom zadrao pod
svojom vlau umesto da ga preda Atinjanima kao to je to prvobitno obeao. Amfipolju je potom bilo
dozvoljeno da zadri svoje demokratsko ureenje, ali je bio prisiljen da u svoje zidine primi
makedonsku posadu i upravnika. Kada su Atinjani uvideli da ih je Filip opet prevario i da je zauzeo i
Pidnu, oni su mu u zimu 357/356. godine zvanino objavili rat, i od tog trenutka Atina je pruala
pomo svim Filipovim neprijateljima. Ali to nije prikrilo nemo Atine, jer njenu objavu rata nije pratio
odgovarajui vojni odgovor, jer su sve atinske vojne snage usled Saveznikog rata (357-355) bile
vezane za druga bojita u Egeju.
Filip je tada iskoristio suparnitvo izmeu Atine i Olinta. Filip je na svoju stranu pridobio Olint
time to je uinio odreene teritorijalne ustupke i 356. godine sklopio savez sa njim. Nakon toga je bez
veih potekoa mogao da nastavi sa sistematskim isterivanjem Atine sa makedonske obale. Iste, 356.
godine, je pala i Potejdaja, koju je Filip, nakon to ju je razorio, njegovo stanovnitvo prodao u
ropstvo, a atinske kleruhe proterao, predao svom novom savezniku. Kada se 355. godine i Metona
nala u njegovom posedu, Filip je uklonio i poslednje atinsko uporite, ime je postao gospodar
itavog makedonskog primorja u Termajskom zalivu. takoe put ka tesaliji mu je sada postao otvoren.
Meutim postiui ove velike uspehe, Filip je bio pogoen neprijateljskom strelom i ostao je bez oka.
Kraljevina trakih odriza, je od druge polovine 5. veka, kada se prostirala od Egejskog mora do
Dunava i od Strimona do Crnog mora, predstavljala najjau silu severa. Posle perioda slabljenja,
kraljevina Odriza je pod snanim vladarem Kotisom ponovo obnovila svoju nekadanju mo da bi se
sa njegovim ubistvom raspala na nekoliko plemenskih podruja i manjih kraljevina, to je veoma
pogodovalo Filipu. Pored nekoliko samostalnih plemena kao to su Tribali, Edonci i Mezi, pojavile su
se i tri kraljevine, iji su vladari bili meusobno zavaeni. Najzapadnijom kraljevinom, koja je bila u
neposrednom susedstvu Makedonije, izmeu reka Strimon i Nest, vladao je Berisadov naslednik
Ketriporis. Amadok je bio gospodar podruja izmeu Neste i grada Maroneje. Kotisov sin, Kerseblept,
je bio vladar postojbine Odriza, koja je zahvatala oblast istono od Maroneje (tj. Hebra) pa sve do
Crnog mora. Najmoniji od njih trojice, Kerseblept je najdue pruao otpor makedonskom irenju na
istok.
Filip je 356. godine iskoristio sukob izmeu Krenide (danas Kavala) i Kertiporisa, kako bi
prisvojio ovaj grad. (Krenidu). Ovaj grad je bio sredite prerade zlata i srebra, koje se vadilo u bogatim
rudnicima Pangejske gore. Prihodi koje je dobijao iz ovih rudnika su iznosili oko 1 000 talenata
godinje, i omoguavali su mu da iz godine u godinu ide u vojne pohode, kuje sopstveni zlatni novac,
novano pomae asveznike i podmiuje grke politiare. Kako bi trajno osigurao ovaj grad, Filip je
Krenidu pretvorio u kljunu tvravu june trakije, i u Krenidi su nastanjeni makedonski naseljenici, i
dobila je novo ime Filipi. To je prvi poznat sluaj u evropskoj istoriji da je neki vladar po sebi
nazvao grad.
Uznemireni Filipovim uspesima, Iliri, zapadni Traani i Pajonci su sklopili 356. godine savez sa
Atinom, ali to nije imalo vei znaaj. Pajonci su jo ist godine prisiljeni da se pomire sa poloajem
vazala, ilire je potukao Parmenion, a Ketriporis je morao da prizna vrhovnu vlast Makedonije. Kada je
Amadok odbio da odobri prolaz nekom Filipovom tebanskom prijatelju, makedonski kralj je
odgovorio pustoenjem ove trake kraljevine. (ovo je bilo 353. godine). Amadok je 352. godine, a
podravali su ga Bizantij i Perint, zaratio sa Kersebleptom. Filip je odluio da se umea i da sprei
dalje jaanje bilo kojeg od ova dva traka kraljevstva. Oba traka vladara su pala u zavisan poloaj, ali
njihove kraljevine jo nisu bile pripojene Makedoniji.
Krajem 50ih godina 4. veka savez sa Olintom je ispunio svoju svrhu i postao nepotreban. Filip je
bio odluan da odstrani i poslednje strano uporite sa makedonskog i trakog primorja. Meutim, i
Olint je bio krivac za zaotravanje odnosa sa Makedonijom, jer je 352. godine, na svoju ruku sklopio
mir sa Atinom. Dodatno je zaotrilo odnose to to su Olinani u svoj grad primili dva Filipova
polubrata. To je Filipu posluilo kao povod za rat. U leto 349. godine on je zauzeo nekoliko olintskih
utvrenja i razorio Stagiru, rodno mesto filozofa Aristotela. Veina preostalih gradova na Halkidiku se
ubrzo predala, a jedino je Olint pruao otpor i zatraio je pomo Atinjana. Demostn je tada odrao
svoje slavne Olintske besede, kojima je izdejstvovao da Olintu bude poslata pomo, ali je ona bila
suvie mala i stigla je kasno.
U zimu 349/348. godine izbili su unutranji sukobi u polisima na Euboji, pri emu su protivnici
Atine dobili podrku Fokide i makedonskog kralja. Dok su Atinjani spreavali gubitak Euboje, Filip je
uz pomo izdaje, u pozno leto 348. godine osvojio Olint. grad je sravnjen sa zemljom, njegovo
stanovnitvo je prodato u roblje, ime je Olint prestao da postoji. Ovo unitenje Olinta, je Demostenu
posluilo kao odlina krilatica za to da je Filip u stvari surovi varvarin koji ugroava slobodu,
autonomiju, pa ak i sam opstanak grkih polisa.

Trei pravac irenja makedonskog uticaja bio je jug. Makedonski uspesi na ovom podruju stoje u
direknoj vezi sa meuhelenskim razmiricama, od kojih je najvea bila tzv. Trei sveti rat (356-346.
godine) koji je najodgovorniji za to to je Makedonija prvi put u grkoj istoriji postala sila sa kojom
svi Heleni moraju da raunaju. (prvi sveti rat 595-586.; drugi sveti rat 449/448-447 godine)
Neposredni sused Makedonije na jugu bila je Tesalija. Tesalija je bila veoma vana za bezbednost
makedonije, a Filip je shvatio da ona uz veto korienje diplomatije i vojne sile moe da poslui i kao
odskona daska za meanje u grke prilike.
 U Tesaliji je poetkom 50ih godina 4. veka besneo sukob izmeu Tesalskog saveza, na ijem elu
se nalazila Larisa, i grada Fere. Filip se jo 358. godine odazvao pozivu Aleuada iz Larise da ih podri
u njihovoj borbi protiv tirana od Fere. Tada se oenio i jednom uglednom Tesalkom. Filip se u veoj
meri u tesalske prilike umeao tek posle 355. godine, kada je mnoge tesalske gradove oslobodio od
prevlasti fere. Meutim, 353. godine fokidski vojskovoa Onomarh je pritekao u pomo Likofronu od
Fere pobedivi u dve bitke makedonce. To su bili najtei porazi koje je pretrpeo Filip tokom cele svoje
vladavine.
naredne 352. godine, ponovo je dolo do preokreta, kada su Makedonci i snage tesalskog saveza u
jednoj velikoj bici unitili fokidsku vojsku. Filip je posle toga zauzeo najvaniju tesalsku luku Pagasu,
i u nju, kao i u Feru, uao je makedonski garnizon. Od te godine makedonski kralj je i zvanino
preuzeo ulogu voesalskog saveza poto je izabran za taga. Najverovatnije kao deo sporazuma o
zavretku rata protiv Fere, Filip se oenio jo jednom Tesalkom. Svoju kerku roenu u tom braku,
Filip je u ast pobede u Tesaliji nad Orhomenom, nazvao ThessalonikeI (tesalska pobeda).
Ako je i postojala prilika da se daljnje napredovanje Makedonije zaustavi, to je bilo mogue samo
u godinama pre Filokratovog mira; ali do zaustavljanja napredovanja nije dolo, za t aje najvie
odgovoran Trei sveti rat, izmeu 356. i 346. godine, koji je politiki i vojno paralisao polise srednje i
june Grke.
Apolonovo svetilite u Delfima je bilo pod zatitom Amfiktionijskog saveza, odnosno Delfijske
amfiktionije. Amfiktionija je imala 12 lanica, iji su se predstavnici sastajali dva puta godinje. Teba
je 357. godine iskoristila preovlaujui uticaj koji je u tom trenutku uivala u Amfiktioniji kako bi
oslabila neke od svojih glavnih protivnika. Najpre je Sparta zbog zauzimanja Kadmeje bila osuena na
novanu kaznu. Sledea rtva bili su Fokiani, koji su takoe bili optueni za svetogre i osueni da
plate globu, a pravi razlog je bio taj to je Fokida bila stari protivnik Tebe.
Dok su Spartanci samo odbili da plate novanu kaznu, odgovor Fokian je bio sasvim neoekivan.
Na podstrek jednog od svojih vodeih graana, Filomela, Fokiani su 357/356. godine zauzeli
Delfijsko svetilite osporivi na taj nain pravo Amfiktionije da odluuje u ime boga Apolona. Sam
Filomel je od strane svojih sunarodnika bio postavljen za vrhovnog zapovednika sa izuzetnim
ovlaenjima (strateg autokrator). Lokriani koji su prvi pritekli u odbranu Delfa bili su odbaeni.
Sparta, Atina i neke manje drave otvoreno su podrale Fokidu, dok su joj Tebanci i ostali
Amfiktionjani 355. godine zvanino objavili rat. Tokom 10 godina rata borbe su se preteno vodile u
Fokidi, Lokridi i u Bojotiji, a glavni dobitnik ovog rata bila je Makedonija.
Filomel je znao da fokidske snage nisu dovoljne, te je poeo da koristi blago koje je bilo
skladiteno u Delfima da bi izdravao najamniku vojsku. Uprkos tome, Filomel je u leto 355. godine
nakon nekoliko bitaka pretrpeo teak poraz, nakon ega je dao prednost dobrovoljnoj smrti nego
zarobljavanju. Tebanci su verovali da je sa ovom pobedom i sa Filomelovom pogibijom rat zavren, i
povukli su se.
Meutim, Filomelov naslednik, sposobni vojnik Onomarh, je ubedio svoje sunarodnike da nastave
sa ratom, i bio je izabran za stratega autokratora. Fokidska vojska je zahvaljujui bogatstvu Delfa vrlo
brzo udvostruena, i zbog toga je 354. godine Onomarh zabeleio uspehe. Onomarh se takoe udruio
sa Likofronom od Fere, ime je tesalski savez bio onemoguen da dalje vojno podrava svoje bojotske
saveznike. Ovaj poslednji Onomarhov uspeh se pokazao kao koban, jer je doveo do ukljuivanja Filipa
II u Trei sveti rat. Posle prvih Filipovih uspeha protiv Likofrona, Onomarh je u Tesaliju poslao vojsku
pod zapovednitvom svog brata Fajila, ali je ovaj bez obzira na veliku vojsku od 7 000 vojnika, 353.
godine bio potuen i prinuen na povlaenje. Nakon toga, Onomarh je sam sa celokupnom vojskom
stigao u Tesaliju i u dve bitke naneo Makedoncima teke gubitke. Te iste, 353. godine, Onomarh je
upao u Bojotiju i zadao Tebancima teak udarac osvajanjem Koroneje.
Naredne 352. godine, Onomarha je u Paganskom zalivu teko potukao Filip II. U boju je ivot
izgubilo oko 6 000 plaenika i Fokiana, a meu njima i Onomarh. Makedonci su zarobili oko 3 000
neprijatelja. Oni su na Filipovu zapovest kao pljakai hrama bili baeni u more, dok je onomarhov le
bio razapet na krstu.
Glavni razlog zbog kog Trei sveti rat nije ubrzo nakon toga priveden kraju, bilo je atinsko zauzee
Termopila, ime je u leto 352. godine spreen Filipov prodor dalje na jug u samu Fokidu.
 Tokom poslednjih godina Treeg svetog rata, izmeu 352. i 346. godine, dve zaraene strane su
svoje vojne aktivnosti svele na pustoenje neprijateljske teritorije. Jedini vaniji dogaaj bila je
kratkotrajna makedonska intervencija u Feri 349. godine. Do 346. godine nije dolo do veih promena
u odnosu snaga. I Fokiani i Tebanci su bili suvie iscrpljeni, dok su Makedonci do kraja 348. godine
bili zauzeti borbom na Halkidiku. Meutim to nije jedini razlog za odsustvo volje kod Filipa II da se
posveti ovom sukobu. Na takav zakljuak navodi njegovo neobino oklevanje 347. godine da se
odazove tebanskom pozivu u pomo.
Iza ovog oklevanja su se najverovatnije krile tri namere. Prva, da Tebanci posredno, ali javno,
priznaju da nemaju dovoljno snage da predvode Amfiktioniju i da Filip sada umesto njih moe da
polae pravo na vodee mesto u njoj. Druga namera je bila elja da se izbegne zbliavanje Tebe i
Atine. Tree, Filipova mirovna ponuda Atini pre pada Olinta 348. godine, ukazuje da on nije eleo
opti rat sa Atinom. Makedonija i posle niza velikih uspeha nad Atinom, nije elela da uspostavi
hegemoniju nad Heladom. Tok pregovora koji su doveli do tzv. Filokratovog mira, pokazuje da je Filip
hteo da sklopi mir sa Atinom, da zadri dobre odnose sa Tebom, i da porazi Fokiane.
Iako su 348. godine odbili Filipovu mirovnu inicijativu, Atinjani su ipak stavili do znanja da vrata
za pregovore nisu potpuno zatvorena. Poetkom 346. godine Atinjani pokazuju spremnost da zaponu
ozbiljne mitovne razgovore. Na promenu atinskog stava uticali su gubitak Euboje, propast Olinta,
oigledna nemo da se suprotstave Makedoniji, kao i previranja u Fokidi 347. godine.
Za sklapanje ovog mira su bili i Demosten i njegove pristalice, najpre iz razloga jer su smatrali da
Atini treba predah kako bi se bolje pripremila za novi rat. Meutim pregovori nisu ili glatko i oduili
su se. Najvie sporenja je bilo oko toga da li e Fokida biti obuhvaena mirovnim ugovorom ili nee.
U meuvremenu, poto je mir trebalo da se zasniva na priznavanju trenutnog rasporeda snaga, Filip je
zauzeo nekoliko utvrenja trakog kralja Kerseblepta, i prisilio ga da stupi u vazalni odnos. Ipak,
Atinjani su posle odreenog kolebanja u prolee 346. godine sklopili mir i odbrambeni savez sa
Filipom. Filokratovim mirom, koji je dobio ime po Filokratu, sekretaru Atinske skuptine i jednom od
glavnih zagovornika mira, Atina je priznala Filipu sva osvajanja na makedonskom primorju, Halkidiku
i u Trakiji, dok je makedonski kralj zauzvrat potvrdio da je Atina gospodar trakog Hersonesa.
Filip se odmah nakon sklapanja Filokratovog mira, sa vojskom uputio na jug prema Fokidi, koja je
bila preputena svojoj sudbini. Fokianin Falajk, koji je drao Termopilski klanac, jo ranije je stupio u
tajne pregovore sa makedoncima i potom je predao prolaz pod uslovom da moe nesmetano da ode
kuda eli. Njegova izdaja je znaila konaan poraz Fokide i kraj Treeg svetog rata.
Gradovi zapadne Bojotije su vraeni u okvire Bojotskog saveza. Fokiani su razoruani, a njihovi
gradovi razbijeni na sela. Fokida se takoe morala obavezati da vrati sav novac koji je uzela iz
Delfijskog hrama. Na Amfiktioniskom veu je, doneta odluka da Fokianima budu oduzeta njihova
dva glasa u savetu i da budu dodeljena lino makedonskom kralju, i time je Filip postao najuticajniji
lan Amfiktionije.
 15. HEGEMONIJA MAKEDONIJE OD FILOKRATOVOG MIRA DO SMRTI FILIPA II
- izvori, prostorni i hronoloki okvir, pokoravanje Grke (uzrok, povod, glavni dogaaji, pravci
ekspanzije, najznaajnije liosti), Korintski savez, Filip i Persija, smrt Filipa i njegov istorijski znaaj

Poto su u jesen 346. godine odravane Pitijske sveanosti, Filip II je bio u mogunosti da preuzme
predsedavanje. Slavni besednik, Isokrat, je upravo u to vreme javno pozivao makedonskog kralja da
pohodom protiv Persije uini kraj helenskom nejedinstvu.
Filokratov mir (346) je za Makedoniju bila dobrodola prilika da uredi i osigura sve to je postigla
u prethodnih 10ak godina.
Na zapadu je Filip opet morao voditi teke borbe sa Ilirima. U dolini reke Drilon (danas Drim), u
blizini Jadrana, naneo im je velike gubitke 346. godine, ali je i sam tom prilikom teko ranjen. U Epiru
je 342. godine pomogao svom uraku Aleksandru da postane vladar Molosa. Filip je znatnu panju
posvetio utvrivanju prilika u Tesaliji, koja je bila od velikog znaaja za bezbednost Makedonije.
U Tesaliji, Filip II je teio da se pokae kao njen prijatelj, ali je vrlo brzo postalo oigledno da
njegove namere nisu sasvim nesebine. To je jo pre 346. godine izazvalo nezadovoljstvo nekih
tesalskih krugova, da bi posle Filokratovog mira preraslo u ozbiljniju krizu. Makedonski uticaj je
najvie otpora izazvao u Larisi i Feri. Izvori ipak ne ulaze u pojedinosti deavanja u Tesaliji tih godina,
ali je ipak poznato da je Filip izmeu 344. i 342. godine sa mnogo odlunosti preupredio prilike u
Tesaliji, kako makedonski zagrljaj ni u jednom trenutku ne bi popustio. Tesalija je podeljena na 4
oblasti, tzv. tetrarhije. Na njihovom elu su se nalazili tetrarsi, tj. tesalske aristokrate, koji su bili verne
pristalice Makedonije. Sam Filip je ili 344. ili 342. godine izabran za doivotnog arhonta Tesalije. Na
taj nain su Makedonija i Tesalija povezane u neku vrstu personalne unije.
Peloponesko poluostrvo se u drugoj polovini 40ih godina 4. veka (344) pojavljuje kao nova oblast
u kojo uticaj Makedonije ponje sve vie da se uvaava, i mnoge tamonje drave trae oslonac u
Makedoniji kako bi se zatitile od Sparte.
Atina tokom sukoba sa Filipom nije pretrpela velike gubitke u ljudstvu i teritoriji, ali je morala da
prihvati da se njen uticaj na prostoru koji je ona smatrala njenom tradicionalnom interesnom sferom
sveo samo na bledu senku nekadanje moi. U ubeenju da Filip gaji neprijateljske namere, Atinjani su
smatrali da e atinsko oklevanje i popustljivost omoguiti Makedoncima da steknu jake pozicije u
Heladi, da Atini posle toga nita nee preostati osim da se pomiri sa makedonskom hegemonijom.
Usled ovog pogrenog uverenja, antimakedonsko raspoloenje u Atini sa sklapanjem Filokratovog
mira nije splasnulo, ve je sa svakim uspehom makedonskog kralja sve vie raslo. Filipovi protivnici
su svog predvodnika pronali u besedniku Demostenu. Gdupa okupljena oko njega e se do 343.
godine izboriti za politiku suzbijanja irenja Makedonije svim sredstvima. Ova politika struja je svoje
nade polagala u jo uvek monu atinsku mornaricu, Drugi pomorski savez, novostvoreni Demostenov
Helenski savez, kao i u saveznitvo sa Tebom.
Demosten je 344. godine otiao na Peloponez i bezuspeno pokuao da odvoji Meseniju i Arg od
Makedonije. Sukobi promakedonskih i proatinskih strana 343. godine na Euboji, u Elidi i u Megari
343/342. godine, samo su produbili jaz izmeu Atine i Makedonije.
Svestan jaanja antimakedonske stranke, Filip je u pozno leto 344. godine Atinjanima ponudio
poboljavanje Filokratovog mira. Prvi atinski savez je bio da svi Heleni koji nisu bili obuhvaeni
mirovnim sporazumom iz 346. godine budu proglaeni za slobodne i autonomne, kao i da im se
garantuje bezbednost. Makedonski kralj je tei prihvatanju ovog predloga, iako je time priznavao
premo Atine na prostoru juno od Termopila.
Meutim, drugi zahtev za Filipa II je bio potpuno neprihvatljiv. To je bila odredba da svaka od
ugovornih strana vlada onim teritorijama koje joj po pravu pripadaju. Ova odredba je znaila da Atina
trai povratak Amfipolja, Potejdaje, Pidne i mesta u Trakiji. Kada je jo Filokrat, zbog izdaje izveden
pred sud i osuen na smrt, Filip je teko mogao imati bilo kakvu nedoumicu u pogledu raspoloenja
koje je naspram njega vladalo u Atini.
Filip je 343. godine postigao vaan diplomatski uspeh, kada je sa Persijom sklopio ugovor o
prijateljstvu i nenapadanju. Meutim, Artakserks III Oha, u zimu 343/342. godine, uguio je
viedecenijsku pobunu Egipta, i Persija je ponovo bila u stanju da svoje ogromne vojne i materijalne
resurse usmeri ka Maloj Aziji, Heladi i Balkanu. Mogue je da je to uticalo na Filipa koji je poetkom
342. godine jo jednom pokazao spremnost da se nagodi sa Atinjanima. Ponudio je vraanje odreenih
ostrva koja su posredno pala u makedonske ruke, zatim da se Filokratov mir pretvori u opti mir, ali
njegova ponuda e i ovaj put biti odbijena.
Suoen sa jaanjem Persije i sve izraenijim neprijateljstvom Atine, Filip je reio da jo otvorenije
i odlunije sledi svoje interese. Makedonija je kao i prethodne godine pruila podrku atinskim
neprijateljima na Euboji. Nakon ustolienja Filipovog uraka za kralja Epira 342. godine, mnogi su
strepeli da Makedonija eli svoj uticaj da proiri ka zapadnoj Heladi i juno od nje. Atini su se tada
(342. godine) pribliile najpre Ambrakija, Akarnanija, Korkira, a potom i Ahaja, Mantineja, Arg,
Megalopolj i Mesenija.
Filipov najvei uspeh 342. godine bila je Trakija. Nastupivi u ulozi zatitnika helenskih gradova
na Helespontu, Filip je posle vie tekih okraja voenih izmeu leta 342. godine i prolea 341.
godine, postao gospodar Trakije. Kraljevine Kerseblepta i Tera su pretvorene u makedonsku
provinciju, tj. u tzv. Traku strategiju. Makedonski vladar je tada, zarad osiguravanja novoosvojenih
oblasti, osnovao vie gradova, od kojih je najznaajniji bio Flipopolj na reci Hebar (danas Plovdiv).
U Atini se opet mislilo da se makedonski kralj nee zadovoljiti osvajanjem Trakije i da je na redu
Helespont. Dovoenjem moreuza pod svoju vlast, Filip bi Atinu odsekao od ita sa crnomorskog
primorja. Meutim, ovo je bila pogrena procena i sam Demosten u svojoj etvrtoj Filipici
nagovetava drugu mogunost: prodor u Malu Aziju. U prilog tome govori i injenica da je Filip II u
leto 342. godine stupio u vezu sa Hermijom od Atarneja, koji je eleo da se oslobodi vrhovne vlasti
Persije. U sklapanje dogovora dva vladara bio je umean i filozof Aristotel.
Dok se Filip borio u Trakiji, Atina nije mirovala, ve je preduzimala korake koji su bili direktno
upereni protiv Makedonije. Tako je 343/342. godine odaslala kleruhe, da bi potom dola u sukob sa
Kardijom, makedonskim saveznikom. Oni su takoe poeli da naplauju carinu za prolaz kroz
Helespont, kao i da pljakaju trake gradove koji su pripadali Filipu. Uz atinsku vojnu pomo tokom
341. godine, zbaene su promakedonske vlade u Oreju i Eretriji na Euboji. Poetkom 340. godine
osnovan je Eubojski savez, koji je stajao u prijateljskim odnosima sa Atinom.
Sam Demosten je izmeu 342. i 340. godine posetio srednju Grku, Peloponez, Epir, Iliriju,
Trakiju i moreuze. Atinjani su ak u jesen 341. godine pokuali da uspostave saradnju sa Persijom ali
su bili odbijeni. Poetkom 340. godine, Demosten je stvorio Helenski savez, u koji su pored Atinjana
uli Euboja, Korint, Bizantij, Ahajci, Lokriani i Mesenjani.
Poetkom 340. godine, Filip je odluio da pokori Propontidu. Ako bi tamonji grki gradovi pali u
makedonske ruke, Makedonci bi biil u stanju da ucenjuju Atinu.
Makedonska vojska je prvo opsela Perint, ali se ovaj uspeo odbraniti uz pomo persijskog satrapa
Frigije i Bizantija. Kada je video da ne moe da zauzme Perint, Filip je iznenada napao Bizantij, ali je i
ovde doiveo neuspeh. Atinjani su ostali zvanino neutralni sve dok Filip II u jesen 340. godine nije
naredio da se zapleni veliki konvoj koji je prevozio ito u Atinu. Atinjani su posle toga objavili rat
Makedoniji.
Poto je odustao od opsade Perinta i Bizantija, Filip je naredne 339. godine, zaratio protiv Skita na
donjem Dunavu, najverovatnije kako bi uvrstio svoj ugled i povratio samopouzdanje vojsci, ali je
teKo ranjen prilikom povratka u okraju sa Tribalima.
U prolee 339. godine Amfisa je optuila Atinu za svetogre. Ko je staja iza ovog poteza, Teba,
Filip II, ili neko trei nije poznato. Atinjani su se ipak na zasedanju Amfiktionijskog vea odbranili
iznosei protiv optubu. Naposletku su Amfiani bili okrivljeni za verski prestup. Na sledeem
zasedanju Amfiktionije u jesen 339. godine, odlueno je da se Amfisi objavi sveti rat, a vrhovno
zapovednitvo da se poveri Filipu. Teba i Atina su se uzdrale od uea u ovoj vanrednoj sednici.
U meuvremenu su Tebanci zauzeli tvravu Nikaju, koja je drala ulaz u Termopile. Filip je,
meutim, brzo reagovao. Krajem 339. godine, s vojskom je upao u Doridu, odakle je zauzeo Elateju,
da bi zatim prodro u dolinu reke Kefis. Na taj nain je zaobiao Termopile i izbegao da se sukobi sa
Tebom.
Dolazak zime je prekinuo vojna dejstva, koja su sada zamenjena diplomatskim aktivnostima. Filip
je Tebancima ponudio da se sam odrekne Nikaje, ali je zauzvrat traio slobodan prolaz kroz Termopile
i Bojotiju. Teba se, ipak, odluila za Atinu, procenjujui da bi poraz Atinjana bio samo uvod u
dovoenje Bojotije u zavisnost od Makedonije. (Atinjani su morali, da bi bili saveznici sa Tebom, da
priznaju Bojotski savez na elu sa Tebom, da pristanu da snose 2/3 trokova ratovanja na kopnu i sve
rashode pomorskog ratovanja).
Nakon dva neuspela pokuaja, Filip II je u prolee 338. godine zauzeo prolaz koji vodi ka Amfisi,
kao i nju samu, a zatim i Naupakt. Sada kada su Makedonci izbili na obale Korintskog zaliva,
saveznici su odstupili ka ravnici kod Hajroneje. Poetkom svgusta 338. godine, dolo je do
sudbonosne bitke. Na Atinskoj i Tebanskoj strani, pored njih, bili su jo i Korinani, Ahajci, Eubojci,
Megarani i drugi. Dve vojske su brojano bile jednake, ali su Makedonci zahvaljujui iskustvu, tektici
i uvebanosti odneli pobedu.
Ova pobeda nainila je od Filipa hegemona cele Helade. Nakon ove bitke, Heleni su morali da se
odreknu samostalne spoljne politike. Ono to se 338. godine promenilo jeste da su sana i veliki polisi
bili ogranieni u svom spoljno-politikom delovanju.
Filip je bio svestan svega ovog. Zato on nije dozvolio, da objedinjavanje Helena pod
makedonskom hegemonije, da prevagnu osveta i odmazda. Uoljivo je razliito postupanje prema
svojim glavnim protivnicima Tebom i Atinom. Poginuli i zarobljeni Tebanci su predati samo uz
otkup. Na Kadmeju je postavljen makedonski garnizon. U Tebi je uvedena promakedonska oligarhija,
dok su istaknuti protivnici Filipa, bili ili proterani ili ubijeni. Bojotski savez je bio rasputen.
Atini je Makedonija ponudila mir. Filip je bio prilino blag prema Atini, mada je ona, a ne Teba,
bila srce antimakedonske koalicije. Atinski zarobljenici su osloboeni bez ikakve naknade. Kleruhije
Lemn, Skir i Sam ostale su u atinskom posedu, a Orop je vraen. Atina je ostala slobodna i autonomna,
a na Akropolj nije smeten makedonski garnizon. Ali su zato Helenski i Drugi pomorski savez
rasputeni, dok je traki Hersones dospeo u makedonske ruke.
Filip je ovom politikom hteo da razdvoji Atinu i Tebu i da onemogui njihovo ponovno
pribliavanje, a i Atinjani su mu bili potrebniji zbog svoje snane flote.
Uspostavljanju reda i mira, sluio je prelazak makedonske vojske preko Istma na Peloponez. Filip
je 338/337. godine u vie polisa doveo svoje pristalice na vlast. Dok su Korint i Megara brzo sklopili
mir, Spartanci su odbili da se potine volji Makedonije. Makedonci su upali u Lakoniju i opustoili je,
ali nisu napali samu Spartu. Spartanci su izgubili vanu Kinuriju i svedeni su na oblast izmeu planina
Parnon i Tajget. Sparta je na ovaj nain bila iskljuena iz kruga velikih sila.
Filip II je u zimu 338/337. godine pozvao u Korint predstavnike svih helenskih polisa na
zajedniku skuptinu. Svrha ove sednice, bila je osnivanje panhelenskog saveza kakav u tom obliku jo
nije bio vien. Pozivu se jedino nisu Lakedemonjani odazvali.
Na zasedanju su garantovane sloboda, autonomija, dravne granice, ustavni poredak potpisnica
sporazuma i proglaen je opti mir. Svaki sukob meu grkim polisima bio je najstroe zabranjen.
U Savetu ili Sinedrionu, lanice su bile zastupljene srazmerno svojoj veliini, tj. vojnoj snazi. Sam
Filip nije bio zastupljen u Savetu, ali je zato bio izabran za hegemona. Ova titula, tj. poloaj, je bio
vezan za kraljeve potomke a ne za dravu Makedoniju.
Kako je Sinedrion zasedao u Korintu, ovaj savez je dobio moderni naziv Korintski savez, dok se
u antici zvao Helenski savez.
Najotrije je zabranjena nova podela zemlje, ponitenje dugova i putanje robova na slobodu.
Optim mirom nije nametan neki budui poredak, nego je samo potvreno ve postojee stanje
stvari. Novo je bilo i to da garant mira nije vie bio persijski car. Ovakvo ureenje odnosa jasno
pokazuje da je Filip eleo da prilike u Heladi uredi tako da due vremena moe da boravi van nje. Od
samog poetka postoji jasno istaknut neprijatelj protiv koga treba da se ujedine sve lanice. To je bilo
Persijsko carstvo.
U prolee 337. godine, odrana je jo jedna sednica Korintskog saveza, na kojoj je Filip zvanino
zatraio da se povede rat protiv Persije. Sinedrion je makedonskom kralju zvanino dodelio vrhovno
zapovednitvo i titulu stratega autokratora. Ve poetkom prolee 336. godine, Helespont je pod
zapovednitvom Parmeniona i Atala prela makedonska prethodnica od oko 10 000 vojnika. Ona je
trebalo da obezbedi mostobrane na tlu Azije. Filip je najverovantije nameravao da pokori zapadni deo
Male Azije i trenutak za to je bio vie nego pogodan. Persijsko carstvo je ponovo bilo uzdrmano
unutranjim tekoama. Artakserks III je bio otrovan 338. godine, nasledio ga je njegov sin Arses, koji
je posle samo 2 god. na prestolu takoe ubijen. Posle njega je na vlast doao Darije III.
Makedonski kralj nikada nije stigao da pree u Malu Aziju. Filipa je ubio jedan telohranitelj u
jesen 336. godine, za vreme venanja kraljeve kerke Kleopatre sa Aleksandrom, vladarem Molosa.
Pravi razlozi za ubistvo nikada nisu pouzdano utvreni. Navodno su razlozi bili line prirode, ali se ne
moe iskljuiti ni da su iza ubistva stajali Olimpijada, kao i neki krugovi makedonske aristokratije iz
gornje Makedonije. Tako je Filip II, izgubio ivot u svojoj 47. godini, posle 24 godine provedene na
makedonskom prestolu.
 19. HELENIZAM KAO ISTORIJSKA EPOHA
- pojam (definicija i poreklo termina), prostorni i hronoloki okvir, glavne karakteristike (drava,
drutvo, kultura i privreda)

Helenistika istorija obuhvata jedan veoma znaajan period istorije starog veka u kome su se
dotada odvojeni tokovi staroistone, grke i makedonske istorije spojili u jedan jedinstveni tok.
Helenistika istorija je najsloenija i najzamrenija epoha antike istorije. I sama njena sadrina
izmie nastojanjima jasnog definisanja, jer je, posmatran kao celina, helenistiki svet bio izloen
stalnim promenama i nije imao trajno odreene konture. Njegova dekompozicija poinje jo pre nego
to je njegovo oformljenje zavreno. Upravo zbog toga, helenistika istorija spada meu
najinteresantnije odeljke svetske istorije.
Helenistiki svet je nastao spajanjem tri komponente: helenske, istone i makedonske.
Grka i Stari istok predstavljali su i u oima savremenika, dve nepomirljive suprotnosti. Grka je
bila zemlja stotine malih polisa koji su svoju nezavisnost stavljali iznad svega. Istok, zemlja prostranih
carstava sa nepreglednim masama obespravljenog stanovnitva.
Ekonomske osnove ova dva sveta su bile razliite: dok je ureenje polisa bilo zasnovano na
privatnoj zemljinoj svojini, u istonim despotijama je vrhovni vlastik sve zemlje je bio vladar.
Ova dva sveta, helenski i staroistoni, nisu ostali izolovani jedan od drugog. Kulturne tekovine
strujale su u jednom i drugom pravcu, ali tek od sredine 6. veka, kada je Persijsko carstvo izbilo na
Egejsko more i pokorilo i deo grkog sveta, odnosi izmeu Grke i Istoka poprimili su izrazito
politiki karakter.
Za vreme svih sukoba izmeu Helade i Persije, Makedonija se razvijala po strani i dugo je ila
svojim putem. Borbe sa severnim susedima su usporavale njen razvitak. U 5. veku Makedonija jo nije
znala za gradski ivot. Tek za vreme vladavine Arhelaja poinje njeno kulturno pribliavanje Grkoj, a
tokom 4. veka ona postaje sve vie grka zemlja. Meutim za Filipa II, Makedonija se preobraava.
Ona postaje najvea vojna sila tadanjeg sveta, namee hegemoniju Grcima, priprema se za obraun s
Persijancima, a pod Filipovim sinom Aleksandrom, Persijsko carstvo se rui.
Izraz helenizam je uveo u modernu nauku nemaki naunik Johan Gustav Drojzen, tridesetih
godina 19 veka, da bi njome obeleio novu epohu u istoriji istonog Sredozemlja koju otvaraju
osvajanja Aleksandra Makedonskog, epohu u kojoj dolazi do stapanja helenske kulture sa kulturama
staroistonih naroda u novu helenistiku kulturu.
Rei hellenismos, hellenistes, koje su Drojzenu posluile za stvaranje termina helenizma,
zabeleene su svega nekoliko puta u antikim izvorima. Glagol helenizo, od kojeg su izvedene ove
rei, znaio je u antici govoriti kao Grk, govoriti isto grki, a zatim pogriti. Meutim, u
Septuaginti (grkom prevodu Starog zaveta), re hellenismos ima znaenje podraavanja helenskog
naina ivota i helenskih obiaja. U Novom zavetu, re hellenistes se upotrebljava za obeleavanje
Jevrejina koji je prihvatio helenski jezik i obiaje. Helenska kultura se u novim uslovima, stvorenim
posle pohoda Aleksandra Velikog, pojavljuje kao rezultat meanja sa staroistonim kluturama, jedna, i
po sadrini i po formi, nova kultura koju oznaujemo izrazom helenistika.
Iako je irenje grkog jezika, grke kulture i grkog naina ivota u zemljama Starog istoka i
prodiranje novih religijskih shvatanja i novih pogleda na svet u helensku misao najupadljivija crta
helenistikog perioda, helenizam nije samo kulturna pojava. Razdoblje u kome je cvetala helenistika
kultura pokazuje znatne promene i u drutveno-ekonomskim i politikim odnosima. Te promene su
naroito bile jake na istoku, gde je sa osnivanjem velikog broja grkih polisa dolo do presaivanja
klasinog oblika robovlasnitva zasnovanog na razvijenim privatno-svojinskim odnosima i do
njegovog meanja sa primitivnijim oblicima istonog zemljoposeda i ropstva.
U Grkoj drutveno-ekonomski sistem je u osnovi ostao isti. Na politikom planu, preokret je i
ovde bio dubok. Prostrani savezi (simpolitije) postaju tipian oblik politike organizacije tamo gde
monarhistiki princip nije dobio prevagu. I na grko-makedonskom tlu, kao i na istoku, monarhija
helenistikog tipa, sa apsolutistikim elementima karakteristinim za istonu despotiju, odluujui je
faktor u politikom ivotu.
 Helenistiki period predstavlja normalnu etapu u razvitku helenskog naroda i helenske kulture,
uslovljenu krupnim politikim dogaajima, koji su grki svet izvukli iz njegove uske domovine i
otvorili mu vrata drevnih istonih zemalja.
Sa Aleksandrovim osvajanjima, Grka postaje deo jedne velike celine unutar koje struje ljudi i
njihovi proizvodi, tradicije, verovanja i obiaji. I posle raspada Aleksandrovog carstva, veze izmeu
Grke i novoobrazovanih helenistikih monarhija su tako veoma jake. Mesto staroistonih naroda u
tom svetu je posebno. Helenistiki period predstavlja potpuno novi period njihovog razvitka. Meutim,
nasilno uvueni u taj svet, istoni narodi ne ostaju svi trajno u njemu.
Istorija helenizma obuhvata u prvom redu istoriju helenistikih drava u uem smislu, tj. onih
drava koje su nastale na ruevinama Aleksandrovog carstva.
Helenska kultura je u helenistiko doba, zahvatila i neke oblasti koje nisu ulazile u sastva
Aleksandrove drave i u njima izazvala sline drutveno-politike i kulturne pojave (Bosforska
kraljevina, Sirakuka drava u III veku). I te zemlje se obuhvataju pod pojmom helenistiog sveta.
Poetak novog doba obeleava vladavina Aleksandra Velikog (336-323), tanije njegov pohoda na
Istok i osvajanje Persijskog carstva (330). Ujedinjujui grko-makedonski svet sa prostranim i
arenolikim istonim svetom, Aleksandar je postavio osnove na kojima e se posle njegove smrti
razviti helenistike monarhije. Bez njegovih osvajanja ne bi bilo helenistike istorije.
Sa stanovita grke istorije, gornja granica helenistikog doba mogla bi se smatrati da je bitka kod
Heroneje (338) taj poslednji in u dugotrajnoj borni Grla i Filipa II, i da se njome zavrava klasina
epoha. Sa svetsko-istorijskog stanovita, epohalna je bila Aleksandrova vladavina. Ona stvara novo
doba, i stoga se termin helenizam najee vezuje za deavanja posle njegove smrti (323).
I u pogledu donje granice helenistikog doba postoje razliita miljenja. Najprirodnije je istoriju
helenizma zakljuiti sa padom poslednje velike helenistike monarhije pod rimsku vlast, tj. sa 30.
godinom pre nove ere, kada je Oktavijan pokorio Egipat. Meutim, ima naunika koji smatraju da je sa
rimskom intervencijom u Grkoj, istorija Sredozemlja dobila nov pravac, te stoga obeleavaju kao
helenistiko razdoblje samo kratak period od Aleksandra do trenutka kada se rimska opasnost nadvila
nad Grku (kraj III veka).
Rimska osvajanja neosporno menjaju lik Sredozemlja, ali se ivot helenistikih drava ne prekida
odjednom. Pad makedonske dinastije Antigonida 168. godine ili definitivno pokoravanje Makedonije i
Ahaje 146. godine, predstavljaju samo delimine prekide u istoriji helenistikog sveta. Tek sa 30.
godinom nestaje helenistikih drava. Poev od te godine sve grke zemlje nekadanjeg
Aleksandrovog carstva ulaze u sastav Rimske drave. A pitanje je i da li se ova godina moe uzeti i
kao kraj helenistike kulture, jer ima naunika koji smatraju kulturu Rimskog carstva kao nastavak
helenizma.
 22. ALEKSANDROV DOLAZAK NA VLAST
- Aleksandar kao hegemon Korinstkog saveza i sukob sa Atinom, odnos prema Balkanskim
plemenima i Helenima

U Makedoniji je svaka promena na prestolu krila u sebi opasnost, jer prema makedonskom ustavu
vlast nije automatski pripadala najbliem srodniku preminulog kralja, ve je skuptina Makedonaca
bila nadlena, d abira i potvrdi novog vladara.
Nakon ubistva kralja Filipa II, peretendenata na presto je bilo vie. Dok je mona stranka Atala
nastojala da presto sauva za Kleopatrino novoroene, drugi su smatrali da presto po pravu treba da
pripadne Filipovom sinovcu Aminti, jer je Filip posle smrti svog starijeg brata Perdike preuzeo vlast
kao namesnik maloletnog Aminte. Amintu je podravala i kneevska kua Linkesta.
Situacija oko naslednika prestola je bila neizvesna, a i strahovalo se da bi borba oko prestola mogla
da izazove pobunu nedavno pokorenih varvarskih plemena i da time dovedu u pitanje bezbednost i
same Makedonije.
Ozbiljnost situacije su bili svesni i verni Filipovi saradnici Antipatar i Parmenion. Poznavajui
Aleksandra i znajui za Filipov odnos prema njemu, oni su njega smatrali jedinim legitimnim
naslednikom. Zahvaljujui njihovoj pomoi, Aleksandar je uspeo da ukloni ostale pretendente i da sam
bude proglaen za kralja. Ubijeni su Aminta i dva linkestidska kneza. Atal, koji se sa vojskom nalazio
u Maloj Aziji, nije mogao biti odmah uklonjen. Tek 335. godine, po povratku iz grke, Aleksandar je
poslao oveka sa poverljivim nalogomoficirima da smaknu Atala. Parmenion, je pokazao svoju
odanost kraljevskoj kui kada je, iako mu je Atal bio zet, dozvolio da se izvri ovo politiko ubistvo.
Uskoro su i kleopatra i njeno malo dete pali kao rtve Olimpijadine osvete.
Nakon to je ovladao situacijom u Makedoniji, Aleksandar je morao odmah na jug (jesen 336.
godine). Na vest o Filipovoj smrti, antimakedonsta opozicija je digla glavu i u mnogim mestima dobila
prevagu. U Atini, Demosten je likovao, sa prezirom je govorio o deaku koji se igra vladara i
pozivao sve Grke da zbace makedonsku vlast. Takoe je stupio u tajne pregovore sa Atalom. Atinjani
su osporili Makedoncima pravo na hegemoniju i poeli da podbadaju druge gradove da se pobune
protiv njih. Ambrakija je izbacila makedonsku posadu, Etolci su doneli odluku da se vrate emigranti
koji su ispred Filipa pobegli u Akarnaniju. Tebanci su takoe odbili da priznaju Aleksandra za
hegemona.
Meutim, Aleksandar je pokazao da je dorastao situaciji. Sa velikom brzinom je primorao Grke da
se pridravaju ugovora. Najpre je zaveo red u Tesaliji i srednjoj Grkoj. Delfijska amfiktionija, Atina i
druge drave priznale su ga za hegemona i odale mu dune poasti. U Korintu, na sastanku Sinedriona
koji je odran po sili Filipovog ugovora, Aleksandru je povereno vostvo u ratu protiv Persijanaca.
Tako je Aleksandar nasledio Filipa na poloaju hegemona Korintskog saveza.
Vest o Filipovoj smrti je pobudila nade i kod varvarskih suseda Makedonije da e se otarasiti
makedonske prevlasti. Meutim, oekivanja se nisu ostvarila. U Makedoniji nije dolo do nereda,
Aleksandar je ovladao situacijom i susedi su ostali mirni. Filip je uvideo da je Makedonija najpre
balkanska, kontinentalna zemlja i da se njena mo zasniva na jakim pozicijama prema severnim,
trakim i ilirskim susedima. Aleksandar, da bi zadrao pozicije na severu, je u prolee 335. godine
krenuo u pohod na Tribale.
Tribali su u to vreme bili najvee srednjebalkansko pleme. iveli su od zapada June i Zapadne
Morave na zapadu do reke Iskera i Dunava na severoistoku. Aleksandar je poao iz Amfipolja, upao u
zemlju tzv. autonomnih Traana, tj. onih najzapadnijih trakih plemena koja nisu ulazila u sastav
Odriske kraljevine. Prikaz borbi koje je imao sa Traanima, kao i bitke na reci Liginu sa Tribalima
sauvan je kod Arijana.
Beei ispred Aleksandra, tribalski kralj Sirmos i ostali ugledni tribali su se sklonili na neko
dunavsko ostrvo. Aleksandar je pokuao da se iskrca na to ostrvo ali nije uspeo. Preao je na drugu
stranu Dunava i razbio vojsku Geta. Zatim su mu stigla poslanstva od Tribala i njihovih trakih suseda
da mu izjave pokornost, i sa njima je sklopio prijateljstvo i saveze. Tada je primio i poslanike Kelta sa
Jadrana. Ovaj podatak, zabeleen je kod Arijana i Strabona, je prvi istorijski pomen Kelta na Balkanu.
Aleksandar je upitao Kelte koga se najvie boje, jer je mislio da e mu oni odgovoriti da se boje njega,
ali su oni izjavili da se niega na ovom svetu ne plae sem da im se nebo ne srui na glavu.
Dok je bio u getskoj zemlji, Aleksandru je stigla vest da su se pobiunili Iliri. Zbog toga on brzo
kree natrag, ali na putu sazna da se Autarijati, najvee ilirsko pleme u unutranjosti, spremaju da
napadnu njegovu vojsku. Meutim, kralj Agrijana, Langar, je po nalogu makedonskog kralja, upao u
autarijatsku zemlju i spreio napad Autarijata na makedonsku vojsku. Iirska kraljevina je u to vreme
obuhvatala oblasti oko Ohridskog i Prespanskog jezera. Njenom kralju Klitu se pridruio u otporu i
taulantski kralj Glaukija ija se zemlja prostirala zapadno od ilirske, prema Jadranskom moru. Kod
Peliona, Aleksandar je pobedio ilirsku vojsku, a Klit je pobegao kod svog saveznika Glakije. Ilirija je
pokorena. Aleksandar se, meutim, nije dugo zadravao jer mu je stigla vest o ustansku u Grkoj.
Za 13 dana je stigao iz Ilirije u srednju Grku. arite ustanka je bila Teba. Na podstrek
Demostena, koji ju je, primivi od Persijanaca zlato, snabdeo i novcem i orujem, Teba se digla protiv
Aleksandra. Takoe se pronei i glas da je Aleksandar poginuo kod Tribala i Demosten ga je iskoristio
da raspali antimakedonsko raspoloenje. Aleksandar je ponudio Tebancima izmirenje pod uslovom da
mu predaju voe pobune, ali su oni to odbili. Pobeeni na otvorenom polju, Tebanci su se ipak morali
predati. Aleksandar je sudbinu Tebe prepustio Sinedrionu Korintskog saveza. Po njegovoj odluci, grad
je sravnjen sa zemljom, a njegovo stanovnitvo je prodato u ropstvo. Poteeni su, na Aleksandrov
zahtev, hramovi i kua pesnika Pindara.
 23. IVOT ALEKSANDRA VELIKOG DO SMRTI FILIPA II
- izvori, hronoloki i prostorni okvir, porodica, vaspitanje, odnos prema Persiji, pohod protiv Meda,
bitka kod Heroneje.

Aleksandar je roen iz Filipovog prvog braka sa epirskom princezom Ilimpijadom, 356. godine.
Kada se Aleksandar rodio, Filipu II su stigli glasnici koji su mu preneli vesti da je Parmenion naneo
Ilirima poraz i da je njegov konj pobedio na Olimpijskim igrama.
Aleksandar je od majke nasledio starnu ud, iracionalnu enju za nepoznatim i veru u izuzetnu,
herojsku slavu koju mu je sudbina dodelila. Od oca je nasledio nesalomivu volju i energiju, hrabrost i
slavoljublje, vojniki dar. Sa majkom je imao bolje odnose i ona je ostavila neizbrisive tragove nja
njemu.
Aleksandar je takoe imao i sreu da postane uenik najveeg filozofa i nauNika antike. Kada mu
je bilo 14 godina, Filip je pozvao Aristotela u Makedoniju i poverio mu vaspitanje svoga sina.
Aristotelu je tada bilo oko 40 godina, i jo uvek je bio samo jedan od istaknutih Platonovih uenika,
daleko od svoje kasnije slave. Pretpostavlja se da su razlozi zato je Filip doveo Aristotela na svoj dvor
bili politike prirode. Aristotel je bio zet i prijatelj maloazijskog dinaste Hermije iz Atamerja sa kojim
je Filip odravao prijateljske odnose. Posle smrti Platonove, Aristotel se povukao na Hermijin dvor i
tamo se nalazio kada mu je Filip uputio poziv da doe u Makedoniju. Hermija je podravao Filipove
planove za rat protiv Persije i izmeu njih je najverovatnije dolo do tajnog saveza protiv zajednikih
neprijatelja. Mogue da je i Aristotel imao neku ulogu u sklapanju tog saveza. Takoe i Aristotelov
otac, Nikomah, je mnogo godina bio dvorski lekar u Peli, pa je Aristotel verovatno odavno bio poznat
u Makedoniji.
U mestu Mijezi, u unutranjosti Makedonije, kraljevi i njegovi drugovi-vrnjavi su vaspitavani u
helenskom duhu. Aristotel nije smatrao da je buduem vladaru potrebna posebna nastava koja bi ga
praktino pripremala za dunosti koje ga ekaju. asovi gimnastikih vebi, jahanja, lova i igara,
smenjivali su se sa itanjem pesnika i razgovorima o poeziji, sa uenjem geometrije, astronomije,
retorike i eristike.
Pozivanje Aristotela na makedonski dvor izazvalo je negodovanje starog Isokrata, koji se nije
mogao pomiriti s tim da je Filip dao svom sinu za uitelja jednog lana Platonove Akademije, umesto
da je uzeo nekog njegovog uenika. Takoe on je bio uvreen i zabrinut za posledice takvog
vaspitanja.
Aleksandru je bilo tek 16 godina kada je Filip smatrao da je on zreo da zauzme svoje mesto pored
njega. Za vreme rata sa Bizantom 340. godine, Filip je ,odlazei iz Makedonije, poverio Aleksandru
upravu nad zemljom. Aleksandar je hteo da uini neto o emu e se govoriti. On je krenuo u pohod
protiv Meda u Trakiji i ovekoveio je svoj podvig time to je na pokorenoj teritoriji osnovao grad
kome je dao ime Aleksandropolis.
U bici kod Heroneje Aleksandru je bilo tek 18 godina on je komandovao levim krilom
makedonske vojske i razbijanjem svete ete Tebanaca izazvao rasulo u redovima saveznika i doprineo
makedonskoj pobedi. Kada je dolo do sporazuma s Atinom, on je predvodio delegaciju koja je u Atinu
vratila posmrtne ostatke palih kod Heroneje. Zahvalni Atinjani su podigli njegovom ocu zlatnu statuu,
a obojici, i njemu i ocu, dodelili atinsko graansko pravo.
Meutim, odnosi izmeu Filipa i Aleksandra umalo nisu uzeli tragian obrt 337. godine, kada je
dolo do razdora u kraljevskoj porodici. Na povratku iz Grke, Filip se zaljubio u mladu Kleopatru,
ker uglednog i uticajnog Atala i sklopio s njom brak. Olimpijada nije mogla da podnese ovo
ponienje, i napustila je Makedoniju i povukla se na epirski dvor. Aleksandar takoe nije mogao da
podnese atmosferu koja je stvorena novim brakom, i iz ljubavi prema majci, je i on napustio Pelu i
potraio je pribeite kod susednih Ilira. Raskid, meutim, nije bio trajan. Filip je isuvie voleo i cenio
svog sina i na njegov poziv dolo je do pomiranje i Aleksandar se vratio u Makedoniju.
 25. ALEKSANDROVE PRIPREME ZA POHOD NA PERSIJU
- motivi i razlozi za pohod protiv Persije, prilike u Persiji pre Aleksandrovog pohoda, stanje,
organizacija i veliina Aleksandrove vojske

Nakon to se uvrstio na vlasti i obezbedio pokornost varvarskih plemena i Grka, Aleksandar je

mogao da pristupi ostvarenju galvnog zadatka koji mu je Filip ostavio u naslee. Aleksandar je rat
protiv Persije preduzeo u svojstvu hegemona Helenskog saveza, po odluci koja je doneta u Korintu
337. godine i obnovljena na istom mestu 336. godine.
U oima Grka, rat protiv Persije je bio oslobodilaki i osvetniki rat, bar u svojoj prvoj fazi.
Persijanci su u prolosti naneli mnogo zla Grcima i jo uvek su drali pod svojom tiranskom vlau
mnoge grke gradove.
Persijsko carstvo je u to vreme predstavljalo dina na staklenim nogama. Persijanci su se odravali
na vlasti najgrubljom silom. Careva volja je bila jedini zakon, a u unutranjosti je gospodarila
samovolja satrapa. Velika razlika je postojala u stepenu drutveno-ekonomskog razvitka zapadnih i
istonih oblasti carstva: grki gradovi sa razvijenom robovlasnikom privredom na zapadu i polu
nomadska plemena na iranskoj visoravni su predstavljali dve krajnosti.
Haotino stanje zahvatilo je Persijsko carstvo 70ih godina 4. veka. Intrige na dvoru u Suzi nisu
prestajale, a centralna vlast je bila ugroena jaanjem satrapa. Jedan za drugim, pojedini satrapi
primorskih oblasti su se odmetali od cara. Godine 36. ustanak satrapa je dostigao vrhunac. Odmetnici
su se tada obratili i Grcima traei od njih podrku. Ali grci su bili i sami suvie slabi da bi smeli da
izazovu protiv sebe gnev persijskog cara. Upravo ta slabost Atine i drugih dravica inile su da je mo
Persijskog carstva izgledala mnogo vea nego to je ona u stvarnosti bila.
Do dinastikih borbi dolazi na persijskom dvoru i posle smrti sposobnog i energinog Artakserksa
III. Artakserks je umro iste godine kada i Filip (338). Njegov sin bio je igraka u rukama evnuha
Bagoja, koji je uklonivi druge pretendente, 336. godine doveo na presto Darija III Kodomana.
Slaba po svojoj politikoj strukturi, Persija je raspolagala neiscrpnim finansijskim potenciijalima.
Isto tako neiscrpne bile su i ljudske rezerve persijske drave. Veinu persijske vojske inila je peadija
u koju su ulazili pripadnici primitivnih, nedisciplinovanih plemena i polunaoruani i nezainteresovani
seljaci. Udarna snaga persijske vojske bila je njena konica. Strelci su inili sporedan vojni rod. Pored
konjice, koju su sainjavali ugledni velikoposednici, glavnu snagu Persijanaca inila je grka
najamnika vojska. Pohod Kira Mlaeg je pokazao nadmo grkih hoplita. Zahvaljujui grkim
najamnicima, Artakserks je ponovo pokorio Egipat. Ali Persijanci nisu pokuali da reorganizuju sovju
vojsku. Misli se da je u persijskoj vojsci u vreme Aleksandrovog pohoda bilo najmanje 20 000 grkih
najamnika.
Persija je bila i prva pomorska sila tog vremena. Ona je raspolagala flotama pomorskih narodda
koji su ulazili u njen sastav feniana, Egipana, Kriana i maloazijskih Grka. Meutim, nepostojanje
vrste dravne i vojne organizacije paralisalo je ove potencijale persijske drave.
Aleksandar nije posluao savet Antipatra i Parmeniona da rat s Persijom odloi dok ne obezbedi
naslednika makedonskom prestolu. nije mogla da ga odvrati od njegove odluke ni injenica da je
polazio u pohod sa praznom blagajnom. imao je jedva 70 talenata za izdravanje vojske i 200 talenata
duga.
Uzroci njegovog uspeha jesu vojni talenat, i sposobnost da pravilno oceni situaciju u kojoj se
nalazi. Njemu je bilo jasno da je mo Persijskog carstva samo prividna. Njegovu samouverenost
ilustruje i podatak da je pre polaska podelio prijateljima sva kraljevska imanja u Makedoniji odriui
se prihoda sa njih.
kada se reavalo koliku e vojsku povesti sa sobom, Aleksandar je, odluio da polovinu ukupne
makedonske vojne snage 12 000 peaka i 1 500 hetera ostavi u Makedoniji pod komandom
Antipatra. Vojska koja je krenula sa njum brojala je isto toliko peaka i konjanika. jedinu razliku
pravila je kraljevska ila, eskadron od 300 konjanika koji je svud apratio makedonskog kralja.
Zimu 335/334. godine, Aleksandar je proveo u pripremama za pohod na Persiju. Aleksandar je
odluio da u Makedoniji ostavi Antipatra da kao njegov namesnik, sa titulom stratega Evrope,
upravlja zemljom, brine se o njenoj odbrani od Traana, Ilira i druge varvarske susede i da motri na
Grke. Antipatar je ujedno zamenio i Aleksandra u njegovoj ulozi hegemona Helenskog saveza.
Parmenion je postao desna ruka Aleksandru. Aleksandar ga je poveo sa sobom i u prvim godinama
rata Parmenion se pojavljuje kao njegov prvi savetodavac. U velikim bitkama Parmenion se nalazi
iznad svih ostalih generala: dok Aleksandar vodi u juri desno krilo, Parmenion ima komandu nad
celokupnim levim krilom.
Vojska sa kojom je Aleksandar u prolee 334. godine preao u Aziju bila je relativno mala. Brojala
je ukupno oko 40 000 vojnika. Njeno jezgro iniil su makedonska falanga i heteri. Makedonska
peadija se sastojala od 9 000 pezetera, teko naoruanih falangita, i 3 000 hipaspista, lako
naoruanih peaka. Osim Makedonaca, Aleksandar je poveo u rat i 7 000 hoplita koje je Korintski
savez stavio na raspolaganje, 5 000 najamnika i 8 000 lako naoruanih strelaca, bacaa koplja i
prakaa. U konjici je takoe bilo saveznika, najamnika i varvarskih oderda, a naroito vana je bila
tesalska konjica.
 24. BITKA NA GRANIKU
- izvori, prostorni i hronoloki okvir, dogaaji i vojne operacije koje neposredno prethode bici,
raspored vojski i njihov sastva (statis. podaci), najvaniji dogaaji tokom bitke, ishod i znaaj bitke.

26. OGRANIZACIJA UPRAVE U MALOJ AZIJI POSLE BITKE NA GRANIKU

- osvajanje maloazijskih gradova, organizacija vlasti u maloazijskim gradovima

Aleksandar je preao Helespont kod Sesta, u prolee 334. godine. Pribliavajui se maloazijskom
kopnu kod Abidosa, on je iz lae izbacio strelu elei na taj nain da simboliki obelee osvajanje
Azije.
Poto se iskrcao, on je sa svojim generalima krenuo na ruevine Iliona (Troje). Tamo je rtvovao u
hramu boginje Atene, posvetio je boginji svoje oruje i u zamenu uzeo oruje iz hrama i sveti tit za
koji se verovalo da je pripadao Ahilu. Odao je potovanje svom omiljenom junaku Ahilu poloivi
venac na njegov grob i priredio igre u njegovu ast. Zatim sa vojskom krenuo u susret neprijatelju koji
je bio ulogoren kod Zeleje na obalama Propontide. Usput mu se predao grad Lampsak.
Aleksandru se nije suprotstavila carska vojska, ve trupe koje su satrapi iz maloazijskih satrapija
(Lidije, helespontske Rigeje, Velike Frigije i Kapadokije) sakupili da odbrane svoje posede.
Grki vojskovoa Roanin Memnon, koji se nalazio u persijskoj slubi, je savetovao satrape da ne
prihvate sukob sa Aleksandrom, ve da Aleksandru oduzmu mogunost snabdevanja na taj nain to e
sve pred njim opustoiti, ali satrapi nisu prihvatili ovaj savet Memnona, i krenuli su u susret
makedonskoj vojsci.
Do sukoba je dolo na reci Granik, na Propontidi (u rano leto 334. godine). Persijanci su zauzeli
pozicije na desnoj obali reke, konjicu su postavili da brani samu obalu, a grki najamnici su zaposeli
uzvienja koja su se nalazila neto dalje.
Aleksandar nije hteo da poslua Parmeniona koji mu je, kada su primetili neprijatelja, ukazao na
opasnosti koje krije dalje napredovanje i savetovao da se ulogore na suprotnoj obali u nadi da e se
Persijanci povui. Aleksandar je uvideo greku koju su Persijanci uinili postavljajui grke hoplite
daleko od mesta gde e doi do prvog okraja. Takoe nije hteo da se Persijanci orhabre mislei da su
se Makedonci uplaili. Zato je on, kako se dan bliio kraju, naredio da se reka pree i da krenu u
napad.
Aleksandar je sa svojim elitnik eskadronom udario tamo gde je masa neprijatelja bila najgua i
gde su bili okupljeni njihovi komadanti. Aleksandar je bio ranjen u rame i umalo ga lidijski satrap
Spitridat nije ubio, ali ga je Klit, Aleksandrov drug iz detinjstva, spasio. Kako je Aleksandar i raunao,
grki najamnici su u toj prvoj fazi bitke ostali posmatrai. Potom je Aleksandar udario na njih sa
falangom, i posle kratkotrajnog okraja i oni su bili savladani. Niko se nije spasio. Zarobljeno je 2 000
najamnika.
Makedonski gubici su bili mali, palo je oko 80 konjanika i 30ak peaka. Persijanski gubici re
raunaju na hiljadu, a moda i preko 2 000 mrtvih. Zarobljene Grke-najamnike, Aleksandar je poslao
na prinudni rad u Makedoniju, jer su suprotno odluci Korintskog saveza pomagali varvarima u borbi
protiv Grka. Od plena, Aleksandar je odvojio 300 persijskih ratnih oprema i poslao ih u Atinu kao dar
boginji Ateni na Akropolju s posvetom: Aleksandar, Filipov sin, i Grci sa izuzetkom Spartanaca od
varvara koji ive u Aziji.
Pobeda kod Granika otvorila je Aleksandru put u Malu Aziju. Persijanci nisu vie pokuavali da
zaustave njihovo nadiranje. Glavni grad Lidije, Sard se Aleksandru predao bez borbe. Vrata su mu
otvorili i gradovi Eolide i Jonije, meu kojima i Efes, najznaajnije pristanite Male Azije. Aleksandar
je svuda doekivan sa oduevljenjem kao oslobodilac od Persije. Svuda su po njegovom nareenju
zbacivane oligarhijske vlade i tirani, koji su bili glavni oslonac persijske vlasti, i umesto njih
uspostavljana je demokratija. Aleksandar je oslobaao gradove od danka koji su plaali persijskom
caru. Jedini gradovi koji su mu pruili otpor bili su Milet i Halikarnas u kojima se skoncentrisao veliki
broj Persijanaca i grkih najamnika.
 Naroito je bila teka borba za Halikarnas, jer su persijske snage obezbeivale snabdevanje s mora,
a Aleksandar nije imao flotu, ve je napao samo s kopna. Persijskim snagama je rukovodio lino
Memnon, ali je posle due opsade i Halikarnas, ko i Milet pre njega, osvojen.
Nakon pada Halikarnasa Memnon je pobegao na ostrvo Kos, a odatle se s flotom uputio u Egej s
namerom da prenese rat u Grku. Najpre je osvojio Hios, a zatim nekoliko gradova na Lezbu, dok mu
je Mitilena pruila jai otpor. Zatim su se poeli iriti glasovi da se sprema napad na Euboju i u Grkoj
su se ve budile nade za osloboenje od makedonske vlasti. Dok je, ozbiljno zabrinut Memnonovom
delatnou, Aleksandar pomiljao na opremanje nove flote, Aleksandru je stgla iznenadna vest da je
Memnon umro, a sa njim je nestao i jedini zaista sposobni vojskovoa i persijski protivnik koji bi se
dostojno suprotstavio Aleksandru.
Sa padom Halikarnasa, u jesen 334. godine, bilo je zavreno osvajanje zapadne obale Male Azije.
Aleksandar je tada nekim svojim oficirima dao odsustvo i dozvolio da se vra vrate zimi u Makedoniju,
da tamo pronesu vesti o makedonskoj pobedi. Trebalo je da se vrate zajedno sa sveim trupama kojima
je naredio da na prolee stignu iz Makedonije i da mu se pridrue kod mesta Gordiona u Frigiji.
Gordion je izabran kao mesto sastanka jer je odatle vodio put preko Halisa i Kapadokije ka
unutranjosti Persijskog carstva.
U Halikarnasu, Aleksandar je podelio vojsku u dva dela: jedan deo je poverio Parmenionu sa
nareenjem da krene u Sard, tamo prezimi i u prolee prodre u Grigiju. Sa ostalom vojskom, on je iz
Halikarnasa krenuo kroz Kariju, Likiju i Pamfiliju, osvajajui grad za gradom, a vei gradova mu se
predavala bez borbe.
U Gordionu se u prolee 333. godine okupila sva vojska. Gordion je bio prastara prestonica
frigijskih kraljeva. U njemu su se nalazili dvorci Gordija i Mide i kola po kojima je Mida bio poznat
kao od boga izabrani vladar Frigije. Na tim kolima je jaram bio privezan sa vorom da se nije video ni
kraj ni poetak ueta, i postojalo je proroanstvo da e onaj ko razrei vor postati gospodar Azije.
Kada je Aleksandar uo za ovo proroanstvo, odluio je da odrei vor i presekao ga je.
Prva etapa Aleksandrovog pohoda bila je uspeno zavrena. Zapadni deo Male Azije do reke
Sangarija i Kilikijskih gora nalazio se pod makedonskom vlau.
Aleksandar je sebe smatrao gospodarem svih zemalja koje je od Persijanaca uzeo silom oruja.
Azijske zemlje nisu pripojene Makedoniji, ve su sainjavale poseban deo njegovog carstva. U njima
je njegova volja bila najvii zakon.
Uklanjajui organe persijske vlasti, Aleksandar u osnovi zadrava postojei administrativni sistem,
unosei u njega, prema potrebi, vee ili manje izmene. Satrapije ostaju osnovna administrativna
jedinica i satrapi, kao i ranije, imaju civilnu i vojnu vlast. Jedino su finansijski poslovi oduzeti iz
njihove nadlenosti i povereni posebnim slubenicima koji su bili potinjeni i odgovorni kralju. Na sve
poloaje, kako satrapa, tako i finansijskih slubenika, postavljani su makedonski oficiri, koji su uz
pomo makedonskih garnizona pazili na bezbednost osvojenih zemalja.
Osvojivi Malu Aziju, Aleksandar je doao u kontakt sa narodima koji su ga doekali kao
oslobodioca od Persije. On je prihvatio ulogu oslobodioca i pokazao puno razumevanje za domae
tradicije tih naroda. Tako je Lidijcima dao slobodu i vratio im stare zakone, iako je novi lidijski satrap
bio Makedonac. U Kariji je vratio na vlast Mauzolovu sestru Adu, koju su Persijanci zbacili s prestola.
U Maloj Aziji, Aleksandar je imao velik zadatak: osloboenje grkih gradova. Ovaj zadatak
Aleksandar je nasledio od svog oca sa poloajem hegemona saveza.
Vraanje slobode i autonomije grkim gradovima znailo je najpre njihovo oslobaanje od Persije,
njihovo izdvajanje od ostale teritorije koja se nalazila pod upravom satrapa i uspostavljanje
demokratskog ureenja u njima. Ovi polisi su bili nezavisni jedan od drugog, ali ne i od kralja koji im
je dao slobodu, i koji je dekretom odredio ustavne osnove te slobode i koji je mogao da se umea u
njihove unutranje poslove, da im poalje makedonske garnizone koji bi bili garancija lojalnosti i
uvari reda.
Dva dokumenta nam najbolje osvetljavaju kako se pojam slobode i autonomije izmenio u novim
uslovima. To su pisma koja je Aleksandar uputio Prijem 334. godine i Hiosu 332. godine i koja su nam
sauvana u vidu natpisa na kamenu. Ova pisma nisu nita drugo do nareenja.
Graane Prijene Aleksandar tim pismom oslobaa plaanja ratnog doprinosa (syntaxis), ali
odreuje da njihova sela moraju plaati porez. Graanima Hija on nareuje da prime natrag izgnanike,
da izrade zakone i podnesu mu ih na odobrenje, da prime i izdravaju makedonsku posadu, da predaju
20 trijera, itd.
Takoe, postavlja se pitanje da li su maloazijski gradovi uli u Korintski savez ili ne. Dugo se
mislilo da su maloazijski gradovi koje je Aleksandar oslobodio bili ukljueni u Korintski savez.
Sloboda maloazijskih gradova se razlikovala mnogo od slobode gradova kopnene grke. Vlast
makedonskog kralja u Grkoj zasnivala se, bar formalno, na meusobnom ugovoru o saveznitvu.
Maloazijski gradovi su svoju slobodu dugovali Aleksandru. Dajui slobodu maloazijskim gradovima
ne formalno ve kako je to u datim uslovima bilo mogue Aleksandar nije imao razloga da ih odvoji
od teritorije svog carstva i da ih prikljui Korintskom savezu.
 27. BITKA KOD ISA
- izvori, hronoloki i prostorni okvir, dogaaji i vojne operacije koje neposredno prethode bici,
raspored vojski i njihov sastav (statistiki podaci), najvaniji dogaaji tokom bitke, ishod i znaaj bitke

Iz Gordiona, Aleksandar je sa celokupnom vojskom u prolee 333. godine krenuo carskim drumom
do Ankare, a zatim dolinom Halisa prema Kilikiji. Paflagonija mu je izjavila pokornost, Kapadokija je
bila zahvaena samo zapadnim delom (tu je jedan domorodac postavljen za satrapa), a pstale
severoistone oblasti Male Azije su ostale van makedonske vlasti.
Nakon to je preao planinu Taurus, kada je izbio na more, Aleksandar umalo nije umro posle
jednog kupanja u ledenim vodama Kidnosa. Bolest je produila njegov boravak u tom mestu. Odatle je
preuzeo akcije za smirivanje primitivnih kilikijskih plemena, kako bi ostao slobodan i bezbedan kada
krene dalje na istok.
Aleksandar je zatim krenuo obalom prema Siriji. Pre nego to su stigli do Isa, saznali su usput da
se car Darije sa ogromnom vojskom nalazi u jednom sirijskom mestu koje je dva dana hoda udaljeno
od klanca u Amanskoj gori kroz koju se ulazi u Siriju. Iz Isa vode u Siriju dva puta: jedan, istoniji,
kroz samu Amansku goru, a drugi dy obale. Poto je sazvao ratni savet i poto je jednoglasno
odlueno da treba odmah prodreti u Siriju i napasti Persijance, Aleksandar je izabrao put uz obalu zato
to nije hteo da se udali od mora. To je bio put koji je Grcima bio dobro poznat iz Ksenofontovog
opisa, jer je njime pre 70 godina prolo 10 hiljada grkih najamnika u slubi Kira Mlaeg. Aleksandar
je u Isu ostavio bolesne vojnike, a sa ostalom vojskom doao je do malog primorskog mesta
Muriandros, s namerom da sledeeg dana prodre u Siriju. To su bili prvi dani novembra 333. godine.
U meuvremenu, Darije je napustio svoj poloaj kod Soha i drugim putem, preko Amanske gore
uputio se u Kilikiju i stigao do Isa upravo u vreme kada je makedonska vojska dola do Miriandra.
Tako su se vojske mimoile, a da to nisu ni znale.
Naputanje poloaja kod Soha bila je kobna greka za Persijance. Da bi se razvile snage ogromne
persijske vojske, trebao je irok prostor, a tog prostora je bilo u ravnici kod Soha, ali ne i u uzanoj
traci uz more gde se nalazio Isos. Persijanci su u Isosu zatekli bolesne makedonske vojnike i poubijali
ih. Mislili su da je Aleksandar pobegao ispred njih.
Vest da su im Persijanci iza lea uznemirila je Makedonce, ali ne i Aleksandra koji je uvideo
prednost koju mu daje novi poloaj. Krenuo je sa vojskom u susret neprijatelju.
Kroz usku ravncu kod Isa protie mala reka Pinaros. Severno od te reke, ija je strma obala sluila
kao zatitni nasip, Darije je rasporedio svoju vojsku, koliko je to bilo mogue zbog uzanog prostora.
Desno krilo, uz more, inila je konjica, a peadija je bila rasporeena tako da su grci drali desnu
stranu, a Persijanci se irili na levom krilu sve do uzviica. Veliki deo vojske se nalazio iza borbene
linije. Darije je po persijskom obiaju zauzeo mesto u centru, na bornim kolima, okruen plemstvom
na konjima. Persijski plan se sastojao u tome da peadija zadri svoje poloaje dok konjica probije du
obale levo neprijateljsko krilo.
Makedonska konjica je bila rasporeena s obe strane falange. Videvi raspored persijske vojske,
Aleksandar je iza fronta, kako Persijanci ne bi zapazili, prebacio tesalsku konjicu sa desnog na levo
krilo i naredio Parmenionu da ga dri to due. On je isto tako produio i desno krilo da bi ono moglo
da zadri neprijatelja dotle dok on sa glavnom snagom ne udari u centar neprijateljske linije. On je
raunao, da kad razbije centar, da se okrene protiv desnog Persijskog krila koje je bilo jae od
Parmenionovog.
Makedonska vojska je prela reku Pinaros, i krenula u napad i ve tada je u redovima Persijanaca
nastalo kolebanje. Aleksandar je krenuo na borna kola Darija. Potom je nastala estoka borba meu
najistaknutijim konjanicima sa jedne i druge strane. Mnogo ih je palo, a i sam Aleksandar je bio ranjen
u bedro. Tada je Darije orkenuo svoja kola, a za njim su poeli da bee najblii i onda je nastalo rasulo.
U meuvremenu, teak okraj se odigrao izmeu grkih najamnika i makedonske falange. I levo
krilo je sa mukom zadravalo nadmonije persijske konjanike. Aleksandar je umesto da poe u poteru
za carom, krenuo u pomo svojoj falangi. Persijske rezerve nisu ni stupile u borbu, ve su pobegli.
Najzad, je i konjica na desnom krilu, kada se prolo da je car pobegao, poklekla i bitka se zavrila.
 Aleksandar je gonio Darija duboko u no, ali nije uspeo da ga uhvati. Naao je njegova borna kola,
luk, tit i ogrta, i sa tim trofejom se vratio u persijski logor. Plen u novcu i zlatu nije bio tako velik, jer
jer Darije na vreme sklonio svoje blago i harem u Damask, ali je njegova porodica ostala u logoru i
pala je u Aleksandrove ruke. Nain na koji se Aleksandar poneo prema Darijevoj majci, eni i deci
iznenadio je i njegove savremenike. On je naredio da se s njima postupa kao s caricama, i da se ne
uini nita to bi ih moglo uvrediti.
rtve na persijskoj strani su bile velike. Arijan belei, da ih je palo oko 100 000, a meu njima 10
000 konjanika. Makedonske rtve su bile neuporedivo manje 300 peaka i 150 konjanika. I nemamo
podatke o tanom brojnom odnosu snaga koje su se sukobile kod Isa. Smatra se da je Aleksandar
mogao imati do 25 000 peaka i 5 000 konjanika. Grkih najamnika je moglo biti i do 20 000, s
obzirom da je posle poraza njih 2 000, a moda i vie, polo s Darijem, a 8 000 pobeglo u Egipat i
odatle u rt Tenaron, na jugu Peloponeza, gde je bila glavna baza za najamnike.
Bitka kod Isa odluila je sudbinu prednjoazijskih poseda Persijskog carstva. Pobeda je definitivno
uvrstila Aleksandra u nameri da osvoji Persijsko carstvo.
Uskoro posle bitke Aleksandru je stiglo pismo od Darija, koji je nudio aleksandru mir, i
prijateljstvi. Ukazivao je na dobre odnose izmeu Artakserksa i Filipa, i na promenu makedonskog
stava i na poetak rata u Aziji bez ikakvog povoda sa persijske strane. molio je da mu se vrati
porodica. Aleksandar je bez premiljanja odbio ponudu. On je u poslanici persijskom caru govori
najpre o nevoljama koje je Kserksova vojska donela Makedoniji i Grkoj. Aleksandar jo kae, da je
on krenuo u rat kao hegemon Helena da se osveti za Kserksova nedela. Persijanci se optuuju u pismu
za podsticanje atentata na Filipa, za podravanje Sparte i ruenje Opteg mira u Grkoj. Takoe kae
da Darije i nije zakoniti persijski car, jer je doao na presto ubistvom Artakserksovog sina, i kae da je
on sada gospodar Azije i da mu se Darije ubudue obraa kao caru Azije, ili da se spremi za jo jednu
bitku.
Nakon pobede kod Isa, Aleksandar nije krenuo u unutranjost Azije za Darijem. On je nastavio da
isti obalu od Persijanaca. U Fenikiji, grad Tir mu je pruio velik otpor, dok su se ostali gradovi predali
bez borbe. Aleksandar je zatraio od Tirana da mu dozvole da rtvuje najviem fenianskom bogu
Melkartu koga su Grci identifikovali sa Heraklom. Glavno Meraklovo svetilite se nalazilo na ostrvu
na kom je bila i tirska tvrava, a Tirani su odgovorili da u svoj grad ne putaju strance, a da on moe
da rtvuje Melkartu u hramu koji se nalazi u starom delu grada. (herakle, a samim tim merakle, je bio
legendarni predak Aleksandra, i zato je on hteo da rtvuje). Zbog svog poloaja, Tir je samo uskom
prevlakom bio vezan za kopno,Tir je smatran neosvojivim gradom. Aleksandar je zapoeo opsadu
grada, podizao je vetaki nasip, ali je opsada trajala dugo, i tek u leto 332. godine grad je primoran na
kapitulaciju.
U meuvremenu, Darije je poslao novi predlog za mir. Ponudio je Aleksandru 10 000 talenata kao
otkupninu za svoju porodicu, ruku svoje keri kao zalog mira i sve zemlje zapadno od Eufrata.
Aleksandar je i ovog puta odbio ovaj predlog. navodno, Parmenion je bio za to da se ovaj predlog
prihvati, a Aleksandar mu je na to odgovorio da bi i on prihvatio da je on Parmenion.
 29. ALEKSANDROV ULAZAK U EGIPAT
- osvajanje prednjoazijskih poseda Persije, prilike u Egiptu pre dolaska Aleksandra, sistem uprave
u Egiptu

Nakon to je Aleksandar osvojio Tir u leto 332. godine, nastavio je put obalom na jug. Suprotstavio
mu se samo jo grad Gaza, koji je posle dvomesene opsade osvojen i pretvoren u makedonsku
tvravu. Osvajanjem fenianskog primorja i njihovih velikih luka, otklonjena je glavna opasnost koja
je mogla da zapreti Aleksandru od persijske flote. Iz Fenikije Aleksandar je krenuo u Egipat.
Posle dueg perioda nezavisnosti, Egipat se od 340. godine nalazio ponovo pod persijskom vlau.
Persijanci su podvrgli egipatski narod nasiljima i ponienjima. Mrnju i revolt Egipana naroito je
izazvala nerazumna verska politika persijskih vlastodraca. vrhunac u skrnavljenju svetinja bilo je
nareenje da se ubije sveti bik Apis. Zbog svega toga Egipani su doekali Aleksandra kao
oslobodioca. I persijski satrap nije pruio otpor. Bez borbe, Aleksandar je uao u Memfis i tamo iz
ruku egipatskih svetenika primio dvostruku krunu egipatskih faraona. Suprotno Persijancima, on je
pokazao najvee potovanje prema domaima obiajima i kultovima.
Za Aleksandra Egipat nije bio deo Persijskog carstva, ve zemlja koju je oslobodio od Persijanaca.
Pred Egipanima je istupao kao njihov faraon. Kao faraon, Aleksandar je za Egipane bio otelovljeni
bog, sin boga Ra. Znaajno je da Aleksandar nije pokuao da poloaj koji mu je u Egiptu pripao po
tradiciji nametne i drugim delovima carstva.
Aleksandar je shvatio kako bi bilo opasno poveriti jednom oveku upravu nad ovom zemljom. On
je, pre svega, odvojio kao posebne upravne oblasti Libiju i Arabiju. Civilnu vlast u samom Egiptu
ostavio je Egipanima, ali je na vojne poloaje postavio svoje oficire, a finansijsku upravu je izdvojio i
poverio je Kleomenu iz Naukratisa. Raspolaui ogromnim bogatstvima zemlje, Kleomen je ubrzo
zloupotrebio svoj poloaj i poeo da se ponaao kao pravi satrap.
Najdalekosenije posledice po ivot i kulturu Egipta i celog istonog Sredozemlja imalo je
osnivanje Aleksandrije na uu Nila. Kamen temeljac novog grada poloio je Aleksandar u prolee
331. godine. Kolonisti su bili preteno Grci, ali je dozvoljeno i domorocima i pripadnicima drugih
istonih naroda da e nasele u novoosnovanom gradu.
Iz Egipta, Aleksandar je preduzeo teak put kroz libijsku pustinju do oaze Sivah, gde se nalazilo
svetilite i proroite velikog egipatsko-libijskog boga Amona. Posetio je ovo svetilite, pratei stope
svojih legendarnih uzora Perseja i Herakla i jer je hteo d aupita za svoju budunost.
Aleksandar je krenuo na taj put sa malom pratnjom u kojoj se nalazio i istoriar Kalisten. Na ulazu
u hram, Amonov prvosvetenik je pozdravio Aleksandra kao Amonovog sina i Aleksandru je
dozvoljeno da sam ue u najsvetiji deo hrama. ta se tamo zapravo dogodilo, je neto to Aleksandar
nikome do kraja ivota nije otkrio.
Svakojake prie su kruile o tome ta je on upravo pitao boga: po jednima, on je eleo samo da
sazna svoju budunost, po drugima, on je hteo da dobije potvrdu svog boanskog porekla. Prialo se i
da je on upitao bogove da li su sve ubice njegovog oca kanjene. Navodno, se Amonov prvosvetenik
obratio Aleksandru sa grkom reju paidion (dete), ali ju je pogreno izgovorio paidios i to su Grci
shvatili kao pai Dios (sin Zevsa). Koliko su velik odjek imale vesti u Grkoj o poseti Amonovom
hramu vidi se i po tome to je jo iste zime stiglo iz Mileta u Memfis poslanstvo koje je javilo da je
didijemsko proroite ponovo progovorilo i da je potvrdilo Amonov odgovor.
 28. BITKA KOD GAUGAMELE
- izvori, hron. i pros. okvir, pripreme za odluujuu bitku protiv Darija i dogaaji koji joj
neposredno prethode, raspored i sastav vojski (stat. podaci), najvaniji dogaaji tokom bitke, ishod i
znaaj bitke.

Nakon to je Aleksandar zavrio sve poslove u Egiptu, on je u prolee 331. godine krenuo nazad u
Aziju. Usput se zadrao u Tigru i tamo pripremio sveane igre, a zatim grenuo na severoistok, dolinom
Oronta kroz Siriju do Eufrata. Persijske trupe koje su uvale prelaz preko reke kod mesta Tapsaka
povukle su se kada se pojavila glavnina makedonske vojske. Od pohvatanih Persijanaca, Aleksandar je
saznao da je Darije sakupio mnogo veu vojsku nego to je bila ona kod Isa, i da se Darije nalazi na
levoj obali Tigra, severno od Vavilona.
Stigavi do Tigra, Aleksandar je izabrao, uzvodno od poloaja koje su branili Persijanci, mesto gde
je mogao da pree reku. Nakon kratkog predaha, Makedonci su krenuli niz Tigar njegovom levom
obalom u susret Persijancima. Tek posle nekoliko dana dolo je do prvog manjeg okraja sa
Persijancima. Saznavi od zarobljenika da Darije ima skoro milion vojnika i preko 40 hiljada
konjanika, Aleksandar se zaustavio i dao vojsci jo nekoliko dana odmora.
U zoru 30. septembra 331. godine, na odstojanju od nekih 30ak stadija pokazala se persijska
borbena linika. Aleksandar je sazvao komadante i opsavetovao se sa njima da lil je bolje da odmah
napadnu ili da najpre proue teren. Parmenion je savetovao prouavanje terena jer je makedonska
vojska bila umorna. Ovaj predlog je prihvaen i vojska se ulogorila.
Sledei dan je protekao u miru. Makedonci su izvrili istraivanje terena, a Persijanci uzalud ekali
napad, posumnjali su da se Makedonci spremaju da ih prepadnu nou. Aleksandar je, meutim dao
instrukcije svojim oficirima da razviju bojni red i da u tiini, i da zatim kada preu u napad dignu
veliku buku. Aleksandar je odbio Parmenionov predlog da krenu u napad nou reima da ne eli da
sakrije svoju pobedu.
Bitka koja je odluila sudbinu Persijskog carstva, odigrala se 1. oktobra 331. godine kod mesta
Gaugamela.
Aleksandar je bio na elu svoje kraljevske ile i predvodio je desno krilo. Levim krilom, koje su
sainjavali odredi helenskih konjanika i tesalska konjica, komandovao je Parmenion. Sredinu linije
zauzimala je falanga. Persijanci su u ovoj bici imali dovoljno prostora da razviju sve svoje snage. Da
bi izbegao opkoljavanje, Aleksandar je uveo drugi bojni red. Iza svakog krila je postavio odrede iji
zadatak je bio da, u sluaju da ih Persijanci napadnu s lea, izvre zaokret i naprave zatvoren
pravougaoni red.
Na persijskoj strani raspored je bio: u centru, okruen svojim elitnim trupama, Indima sa
slonovima, nalazio se Darije; ispred centra bilo je postavljeno 50 srponosnih kola, a iza njega jo jedna
bojna linija; na levom krilu, glavnu udarnu snagu je Inila baktrijska konjica i ispred tog krila su bili
postavljeni skitski konjanici i oko 200 srponosnih kola; na desnom krilu nalazili su se Sirijci,
Mesopotamci, Meani i oko 50 srponosnih kola.
Aleksandar je svoj glavni udar izvrio na centar neprijateljske linije, koji je bio najjai i gde se
nalazio car. Da bi naterao neprijatelja da poremeti svoje redove, Aleksandar je naredio nekim svojim
konjiKim odredima i peacima sa desnog krila da napreduju polako, u najveem redu i tiini, u kosoj
liniji udesno. Kada su se dovoljno pribliili, persijska konjica je dobila nareenje da ih zaokrui i
napadne. Tu je bila teka borba, ali Makedonci nisu odstupali, i dalje su napredovali u kosoj liniji.
Poto se ova borba oduila, Darije je naredio nekim svojim odredima da priteknu u pomo
njegovom levom krilu i tako se u prednjoj persijskoj liniji stvorio otvor, kako je Aleksandar i oekivao.
Tada je Aleksandar dao znak za pokret i na elu svojih trupa krenuo u napad. Ovaj proboj kroz
razmaknute persijske redove izazvao je pravu pometnju. Darije nije izdrao ovaj iznenadni udar, i
pobegao je.
Aleksandar nije krenuo u poteru za njim jer se njegovo levo krilo nalazilo u tekoj situaciji. Tu su
persijski konjanici uspeli da probiju makedonski red i da se u zaleu doepaju nezatienog
makedonskog logora. U dugom i tekom boju, Aleksandar je pobedio trupe koje su se vraale iz
opljakanog logora. Time je bitka dobijena.
Na makedonskoj strani je bilo izmeu 100 i 500 poginulih, dok je na persijskoj strani bilo izmeu
30 i 90 hiljada poginulih.
Nakon bitke, zaplenjenena su, kod mesta Arbela, oko 100 km od Gaugamele, Darijeva borna kola i
oruje, i blago.
Pobeda kod Gaugamele je odluila sudbinu Persijskog carstva, i Aleksandar se potom proglasio za
kralja Azije.
 31. SUKOBI U PERSIJI DO DARIJEVE SMRTI
- osvajanje Vavilona, Suze, Persepolja i Ekbatane, Agisov ustanak, potera za Darijem i Darijeva
smrt

Nakon bitke kod Gaugamele, 1. oktobra 331. godine, Darije je pobegao u pravcu Medije sa
nekoliko hiljada konjanika i peaka, dok je glavnina persijske vojske, pod vostvom satrapa
Ariobarzana, zaposela prolaze koji su vodili u Suzu i Persiju. Aleksandar je privremeno odustao od
dalje potere za Darijem i uputio se u Vavilon.
Grad mu je otvorio vrata, a Mazej, koji je komandovao desnim krilom kod Gaugamele, predao je
Aleksandru dobrovoljno grad i sva njegova blaga. Aleksandar je nagradio ovaj njegov postupak i
postavio ga za satrapa Vavilonije, pridodavi mu makedonskog stratega i finansijskog upravnika.
Mazej je prvi Persijanac koga je Aleksandar ostavio na poloaju. U Vavilonu Aleksandar je naredio da
se obnove hramovi koje je Kserks poruio, a meu njima i Marduk-Bela.
Iz Vavilona, Aleksandar je doao u Suzu. Nju su ve bile zaposele, bez borbe, makedonske trupe
koje je Aleksandar poslao direktno iz Arbele.
Bekstvo cara je izazvalo malodunost u redovima Persijanaca. Satrapi, sa izuzetkom nekolicine
vernih, su razmiljali kako da izvuku ive glave i da izau sa to manje gubitaka, a Aleksandar je
pokazao na primeru Mazeja da je spreman da prihvati svakoga ko mu bude priao. Tako su bez otpora
Makedonci zavladali centralnim oblastima carstva. U Suzi se Aleksandar doepao glavne riznice
Persijskog carstva. On je tamo naao i bronzane statue tiranoubica Harmodija i Aristogejtona, koje su
Kserksovi vojnici odneli iz Atine, i on je, za Atinu dragocene statue, vratio nazad. Takoe je odmah u
opticaj pustio 3000 talenata koje je poslao Antipatru u Makedoniju za rat sa Spartancima. U Suzu su
mu stigle nove snage. Za satrapa Suzijane je postavljen ponovo jedan Persijanac.
Aleksandar je lukavstvom prisilio na pokornost Ukse, ratoborno planinsko pleme, a zatim je
slomio otpor koji je pruao Ariobarzan sa vojskom koju je spasao iz Guagamele, probio se kroz
persijska vrata i upao u Persepolj, pre nego to su uvari uspeli da odnesu blagajnu. Zauzee
Persepolja poetkom 330. godine predstavlja vrhunac u prvoj etapi Aleksandrovog pohoda.
Preputajui vojnicima na volju da pljakaju i pustoe bogatu etvrt grada i naredivi nekoliko dana
kasnije da se spale dvorci, simbol persijske moi uprkos Parmenionovom savetu da to neini jer time
upropaava svoje posede, a i zato ako to uini narod Azije nee primiti kao svog vladara
Aleksandar je postupio kao izvrilac osvetnike misije. Takoe ovo se moe objasniti i Aleksandrovom
neobuzdanou. A takoe spominje i Atinjanka Taida koja je Aleksandra pratila od poetka, i koja je
uticala na njega, i da je ova odluka doneta na jednoj gozbi i da je Taida sa bakljom uestvovala u
sprovoenju. Spominje se i prizor jedne grupe jadnih i izmuenih Grka na koje su Makedonci naili.
Osvajanjem Persepolja, pohod Aleksandra kao Hegemona panhelenskog saveza bio je zavren,
Aleksandar je ipak zadrao titulu hegemona tog saveza iako je uskoro posle toga, u Ekbatani, raspustio
trupe tog saveza.
U Persepolju je Aleksandru stigla i vest da je Antipatar savladao spartanskog kralja Agisa. Naime,
otkako je Aleksandar krenuo u Aziju, stanje na Peloponezu nije bilo mirno. Odbijajui da prizna
makedonsku vlast, Sparta je uzela ulogu podstrekivaa antimakedonskih akcija. Nastojanje Antipatra
da odri u pokornosti pojedine peloponeske drave dovoenjem tirana na vlast i postavljanjem
makedonskih garnizona, samo je pojaavalo ve postojee ogorenje. Glavni zagovornik
antimakedonskog pokreta bio je spartanski kralj Agis.
Pre bitke kod Isa, Agis je nekoliko puta dobijao od Persijanaca novac i lae, a posle Isa, 8 000
Darijevih najamnika je pobeglo u Grku i stupilo u Agisovu slubu. Do otvorenog sukoba dolo je u
prolee 331. godine, kada se veliki deo Peloponeza digao na oruje protiv makedonaca. Sparti su se
pridruili Elejci i Ahajci, takoe i Arkaani osim Megalopolja. Atina se drala po strani.
Trenutak za dizanje ustanka bio je dobro izabran, jer se Antipatar nalazio u Trakiji, gde se borio
protiv pobunjenog stratega Memnona, a Aleksandru je tek predstojala odluujua bitka u centru
persijske drave. Saveznici su pod orujem okupili oko 20 000 peaka i 2 000 konjanika.
 Ipak, Antipatar je u potpunosti opravdao poverenje koje mu je ukazao Aleksandar. On je sa
ogromnom vojskom doao na Peloponez. Kao zamenik hegemona Korintskog saveza i izvrilac
odredbi Opteg mira, on je u svoju vojsku uvrstio i vojnike grkih saveznika. Sparta i njeni saveznici
su koncentrisali svoje snage na opsadu Megalopolja, koji je ostao veran Makedoniji. Pod zidinama
ovog grada dolo je u jesen 331. godine, otprilike u vreme kada je Aleksandar odneo pobedu kod
Gaugamele, do velike bitke u kojoj je uprkos hrabrom otporu Spartanaca, pobedila makedonska
vojska.
Nakon to je uzeo 50 talaca, Antipatar je predao Sinedrionu Korintskog saveza pitanje kanjavanja
Sparte za prekraj ugovora o miru. Ali Sinedrion nije mogao da donese odluku i poslao je predmet
Aleksandru. Sparta je i sama apelovala na Aleksandra. Aleksandar je mogao da pokae svoju
velikodunost i oprosti krivicu Sparti. Sparta je bila slomljena i zadugo izgubila svaki politiki uticaj. I
cela Grka je do kraja Aleksandrovog ivota ostala mirna.
U prolee 330. godine, Aleksandar je iz Persepolja krenuo u Ekbatanu, gde se, kako je saznao,
Darije sklonio posle sloma kod Gaugamele.
Darije se uzdao u prostranstvo i divlju prirodu svojih iranskih poseda i u pomo svojih skitskih
saveznika. Predah od nekoliko meseci nakon Gaugamele, Darije je iskoristio da u Ekbatani skupi novu
vojsku i povrati izgubljeni autoritet. Oko njega su se okupili istonoiranski satrapi, ali oni su bili
nesloni u pogledu taktike koju treba primeniti. Jedni su savetovali Darija da saeka Aleksandra u
Ekbatani, drugi meu njima i baktrijski satrap Bes da se povue na sever pustoei sve iza sebe.
Darije nije imao hrabrosti d ase sukobi sa Makedoncima, i kada je Aleksandar stigao u Ekbatanu,
Darije je izmakao sa vojskom i blagom od 7 000 talenata.
Aleksandar nije dugo ostao u Ekbatani, tek toliko da otpusti grKu savezniku vojsku i da
obezbedi normano funkcionisanje uprave u osvojenim oblastima koje je ostavljao za sobom.
Otputajui saveznike trupe, Aleksandar je raskidao poslednje niti koje su njegovo ratovanje vezivale
za odluku Korintskog saveza.
Pre nego to e krenuti iz Ekbatane, Aleksandar je nju pretvorio u bazu za odravanje veza sa
zaleem. On je naredio da ase sva blaga iz Suze i Persepolja oko 180 000 talenata smeste u
ekbatansku tvravu. Aleksandar je poverio rukovanje glavnom blagajnom Harpalu, a uvanje dravnog
blaga i obezbeenje veza sa zaleem stavio je u dunosti Parmenionu. Za Parmeniona (deda od 70
godina) ovaj poloaj je bio izraz najveeg poverenja, a takoe i znak da njegovo prisustvo u blizini
Aleksandra nije bilo neophodno.
U poteri za Darijem, Aleksandar je pokazao veliku odlunost i brzinu kretanja. Po veoma tekom
terenu, on je za 11 dana prevalio odstojanje od oko 400 milja izmeu Ekbatane i Hekatonpila. Kada je
u brzom maru stigao do mesta Rage, Darije je ve bio proao kroz Kaspijska vrata (klanac kroz koji
prolazi put iz Medije u Partiju). Aleksandar je potom dao vojsci nekoliko dana odmora, on je potom
prevalio 52 milje koje su ga razdvajale od klanca bez predaha.
Sa druge strane klanca, saznao je da su persijski velikaI, na elu sa Besom, svrgli Darija, zarobili
ga i nastavili bekstvo u pravcu severa. Kod mesta Hekatonpila, Makedonci su naili na Darija bio je
mrtav (jul 330. godine). naime, videvi da se Aleksandar pribliava, Bes je naredio da se Darije ubije, a
sam Bes je pobegao u Baktriju i tamo se proglasio za njegovog naslednika pod imenom Artakserksa.
Aleksandar je odao poast poslednjem Ahemenidu i dao je da se njegovi posmrtni ostaci prenesu u
Pasargade, gde su sahranjeni u carskoj grobnici. Od tog trenutka, Aleksandar se smatrao kraljem Azije,
i preuzeo je ulogu zakonitog naslednika i osvetnika poslednjeg Ahemenida. Kao Darijev naslednik,
Aleksandar eli da kazni njegove ubice i da potini svojoj vlasti sve zemlje koje su pripadale persijskoj
krunui. Od tog vremena Aleksandar se u zvaninim dokumentima naziva kraljem Azije. Uskoro se
dmogao Darijevog prstena i njime peatio sva nareenja namenjena istoNom, azijskom delu carstva.
Aleksandar nije odmah krenuo za Besom. Poto je odmorio vojsku u Hekatonpilu, on se uputio na
sever u Hirkaniju. eleo je pre nego to nastavio pohod na istok, pokori ovu surovu zemlju iz koje su
lako mogli da mu preseku put koji iz Medije vodi u Partiju.
Za pohod u Hirkaniju, vojsku je podelio u tri dela. Sam je krenuo sa jednim delom vojske najteim
i najopasnijim putem. Najpre je pokorio zemlju Tapura. Zatim su krenuli dalje na zapad u siromaNu
zemlju divljeg plemena Marda, koje nikad nije priznalo persijsku vlast. Neke persijske funkcionere
Aleksandar je ostavio na ranijim poloajima. Satrapu Tapura, Autofardatu, ostavljena je satrapija i
pripojena mu je zemlja Marda. Isto tako je pomilovao i Frataferna i ostavio mu stare satrapije
Hirkaniju i Partiju.
U Zadarkati, glavnom gradu Hirkanije, doLo je da se preda 1 500 grkih najamnika. Aleksandar je
prema njima postupao kao hegemon Helenskog saveza, i oslobodio je one koji su stupili u persijsku
slubu pre nego to je Korintski savez objavio Persiji rat, dok su ostali morali da preu u njegovu
slubu.
 30. POHOD U INDIJU. BITKA NA HIDASPU
- izvori, prostorni i hronoloki okvir, dogaaji i vojne operacije koje neposredno prethode bici,
pripreme za pohod, raspored i sastav vojski (statistiki podaci), najvaniji dogaaji tokom bitke, ishod
i znaaj bitke

Za pohod u Indiju, Aleksandar je spremio veliku vojsku. Ukupan broj vonika je bio skoro
udvostruen u poreenju sa vojskom koju je imao 334. godine, zahvaljujui sveim snagama koje su u
nekoliko mahova stizale iz Makedonije. Takoe uvrstio u svoje trupe i iranska plemena.
Kod Plutarha je zabeleeno da je Aleksandar krenuo u Indiju sa 120 000 peaka i 15 000 konjanika.
Pretpostavlja se da ovi brojevi ne obuhvataju samo ratnike, ve i trgovce, sluge, enu i decu vojnika, a
takoe su u ovaj broj uraunate i ekipe brodograditelja i veslaa koje je Aleksandar pozvao iz Fenikije,
Egipta i sa Kipra da bi mu izgradili flotu koja e mu zatrebati kad doe do velikih indijskih reka i do
mora.
Za vreme Darija I, Persijsko carstvo je obuhvatalo istone oblasti Paropamisa, Gandaru, delove
Pendaba i Sind oko ua Inda. Mogue je da je Skilaks po nalogu Darija preduzeo plovidbu Indom i
Indijskim okeanom do Egipta kako je to zabeleeno kod herodota.
Posle Darijeve smrti, ove najistonije oblasti Persijskog carstva su se otcepile i veze izmeu
zapadnog sredozemnog sveta i Indije su potpuno prekinute. I ono to se ranije znalo palo je u zaborav.
I zato se pretpostavlja koliko je Aleksandar znao i imao podataka o Indiji i zemljama koje idu dalje na
istok.
Aleksandar je stupio u vezu sa indijskim radom iz Taksile koji mu je obeao pomo. Kada je,
preao u pozno leto 327. godine Hinduku, izbio u dolinu Kabula, u susret mu je doao mladi rada,
koji je upravo nasledio oca i stavio sebe i svoju kraljevinu Aleksandru na raspolaganje. Doveo mu je i
25 slonova. Sa njim su bile i druge indijske velmoe koje su izrazile svoju pokornost. Aleksandar je
njima saoptio svoju nameru da osvoji sve zemlje do Inda jo u toku tog leta da bi sledeeg prolea
zaratio protiv kralja Pendaba, Pora, koji je bio neprijatelj taksile. Zatim je podelio svoju vojsku i
jedan deo poslao sa Hefestionom, Perdikom i radom od Taksile desnom obalom Kabula do Inda, a
sam je na elu jednog dela konjice i falange preao preko Kabula i krenuo u istonom pravcu. Oblast
kojom se on kretao bila je naseljena vrlo ratobornim plemenima.
Na obalama Inda pokrivenim gustim umama, Aleksandar je naredio da se izgrade lae. Sa flotom
se spustio niz reku do mesta gde su Perdika i Hefestion ve bili podigli most preko Inda. Poto je
rtvovao svim bogovima po obiaju i priredio gimnastika i konjanika takmienja, preao je sa
vojskom u zemlju Indijaca. Grad Taksila, najvei izmeu reke Inda i Hidaspa, primio ga je prijateljski.
Bogatstva, vojne trupe i slonovi su mu stavljeni na raspolaganje. Rada od Taksile je prihvatio
Aleksandra iz razloga jer je imao nadmonijeg suseda od koga se nije mogao sam odbraniti. S druge
strane Hidaspa, kralj Por (Paurava), vladao je velikom i bogatom kraljevinom i imao je mnogo
saveznika. To je bio najmoniji rada u Petoreju (Pendabu). On je odbio Aleksandrov poziv da mu se
pokloni i sakupio je ogromnu vojsku da ga saeka na granici svoje drave.
Na obala Hidaspa dolo je do 4. i poslednje velike frontalne bitke koju je Aleksandar vodio (leto
326. godine). Por je sa svojom ogromnom vojskom, u kojoj je bilo preko 200 slonova, zauzeo poloaj
na levoj obali reke da bi sprei prelaz neprijatelja. Za Aleksandra najvei problem su predstavljali
slonovi. Slonove koje je dobio od Taksile ili zaplenio nije poveo sa sobom, jer makedonski konji nisu
navikli na njihovo prisustvo i plaili su ih se. Aleksandar je odluio da pree preko reke na drugom
mestu, oko 25 km nizvodno od mesta gde se Por utaborio. Da bi prevario Pora i preao neopaen preko
reke, Aleksandar je naredio da svake noi vei broj konjanika na raznim mestima na obali jae i pravi
buku kao da se spremaju za prelaz. Por je vie puta reagovao, ali poto je svaki put prevaren, na kraju
nije obraao vie panju na to. Tada je Aleksandar, najpre ostavio Kratera sa delom vojske na starom
poloaju, krenuo nizvodno zaobilaznim putem daleko od obale.
Aleksandar je sa konjicom krenuo u pravcu neprijateljskog logora na odreenom rastojanju od
peadije kako bi joj dao vremna da se malo odmori od prelaza reke. Najpre je naiao na Porovog sina
koga je Por poslao sa neto vojske da zadri Makedonce. Indijci su poraeni, a mladi rada je poginuo.
Saznavi za smrt sina, Por naputa svoj poloaj i kree u susret Aleksandru ostavivi neto slonova i
vojnika da paze na prelazak Kratera.
Glavnu snagu Porove vojske inili su slonovi. Njih je Por postavio u sredinu bojnog reda na
odstojanju od 30ak metara jedan od drugog. iza slonova bili su postavljeni peaci. Na oba krila, pored
slonova postavio je peake, ispred peaka njegove konjanike, a ispred njih borna kola.
Aleksandar je uspeo da smanji udarnu mo slonova na najmanju meru. Svojom konjicom je
naterao indijsku konjicu na povlaenje i tada je stavio u pokret falangu kojom je komandovao Seleuk.
Upravljai slonova su svoje ivotinje terali na konjicu, dok je makedonska peadija kretala na slonove
i bacala koplja na njihove upravljae i gaala strelama. Kada je veIna upravljaa ubijena, sami
slonovi, delom ranjeni, delom umorni, i lieni svojih upravljaa nisu vie bili sposobni za borbu i zatim
su kretali i na indijsku i makedonsku vojsku i gazili i ubijali vojnike. U meuvremenu je stigao Krater
sa ostatkom vojske i zadao konaan udarac Indijcima koji su beali.
Por se hrabro borio, i bio je ranjen, ali nije uzmicai niti eleo da se preda. Ipak, naposletku je siao
sa slona i naredio da ga odvedu Aleksandru. Aleksandar se divio Poru i upitao ga ta eli. Por je hteo
da Aleksandar sa njim postupa kraljevski. Aleksandar se jo vie divio Poru, i ostavio mu je njegovo
kraljevstvo, i ak ga uveao. U njemu, kao i u Taksili imao je vernog vazala.
Prema Arijanu, Por je u ovoj bici imao 30 000 peaka, 4 000 konjanika, 300 bornih kola i 200
slonova. Kurcije daje iste podatke, ali samo manje slonova 85. Na makedonskoj strani borilo se 10-
12 000 peaka, 4 000 konjanika i 1 000 strelaca na konju. Prema Diodoru, Aleksandar je imao ukupno
10 000 konjanika.
Prema Arijanu, na makedonskoj strani, palo je oko 80 peaka, 20 konjanika, 10 strelaca na konju i
200 iranskih konjanika (makedonske rtve koje iznosi Arijan se odnose na prvi napad u kome je
uestvovalo 6 000 ljudi), dok je na indijskoj strani palo 20 000 peaka i 3 000 konjanika. Prema
Diodoru, palo je ukupno 12 000 Indijaca, dok je njih 9 000 zarobljeno, kao i 80 slonova. Makedonci su
izgubili 200 konjanika i 700 peaka. Kod Plutarha je zabeleeno da je bitka trajala 8 sati.
Na mestu pobede podigao je grad Nikaia (Nikeja pobeda) i nedaleko od njega drugi grad koji je
nazvao u spomen svog slavnog konja Bukefalija.
 32. KRAJ ALEKSANDROVIH OSVAJANJA
- Aleksandrov pohod na istok posle Hidaspa, osvajanje Kathaja, Hifasis kraj Aleksandrovih
osvajanja

Nakon bitke kod Hidaspa (leto 326. godine), Aleksandar je na Hidaspu ostavio Kratera sa vojskom
sa zadatkom da brine o bezbednosti, da izgradi flotu i da dovri podizanje Nikeje i Bukefalije, a
Aleksandar je nastavio osvajanja u pravcu istoka.
U istonim oblastima Porove kraljevine, izmeu reka Akesina i Hidraota, bilo je ratobornih
plemena koja nisu priznavala niiju vlast, Indijci su ih zvali Arattas narodi koji nemaju kralja.
Meu tim plemenima, najratoborniji su bili Kathaji. Oni su okupili okolna plemena u savez da
zajedniki prue otpor Aleksandru. Glavni grad Kathaja, Sangala, bio je velik, utvren jakim zidinama
i zatien s jedne strane jezerom, s druge planinom. Kada su, posle due opsade, zidovi probijeni i
Makedonci prodrli u grad, Aleksandar je naredio da se ubije svako lice koje nosi oruje. Arijan navodi
da je poginulo oko 17 000 Indijaca, a uhvaeno vie od 70 000, kao i 300 kola i 500 konjanika, a
takoe kae i da su Makedonci imali mnogo rtava palo ih je oko 100, a ranjenih je bilo oko 1 200.
Aleksandar je naredio da se Sangala razori. Zemlju je podario onim slobodnim Indijcima koji su mu
svojevoljno prili, a zatim je krenuo s vojskom do reke Hifasis, najistonije od pet reka Pendaba.
Hifasis je najistonija taka do koje je iao Aleksandar, dalje nije iao.
Navodno, od lokalnog stanovnitva dobio je informacije o zemljama sa druge strane reke i
Aleksandar je eleo da krene dalje, meutim vojska je bila iscrpljena stalnim naporima. Osam godina
je proteklo otkako se nalazila u ratu, teki klimatski uslovi, hrana na koju nije navikla, sve surovije
borbe su je izmuile. Takoe o nepoznatim zemljama istono od Hifasisa se govorilo razliito. Neki su
tvrdili da postoji bogata zemlja iji su stanovnici dobri ratari i hrabri ratnici sa aristokratskom vladom.
Prema drugima, s druge strane reke se prostirala pustinja duga 12 dana hoda, a zatim je dolazila velika
reka Gang, iroka oko 300 stadija i najdublja od svih indijskih reka. S druge strane Ganga, iveli su
narodi Gandaridi kojima je kraljevao Ksandram. Njegova vojska je brojala 200 000 peaka, 20 000
konjanika, 2 000 bornih kola i 4 000 za rat opremljenih slonova. Aleksandar nije poverovao u ove
informacije, ali mu ih je Por potvrdio.
U vojsci, koja je bila dotuena tropskim kiama koje su lile 70 dana bez prestanka, nastalo je
kolebanje, nezadovoljstvo i elja da se stane i da se vrate. Da bi stao na put nemirima i spreio da strah
prodre u njegove borce, Aleksandar je odrao govor u kome je najpre ukazao na to da uloeni napori
nisu bili uzaludni i nabrojao je mnoge zemlje koje su potpale pod makedonsku vlast, a zatim pokuao
da ubedi vojsku da do konanog cilja ratovanja ne preostaje mnogo, jer po Aleksandru do reke Gang i
Istonog mora nije bilo daleko, a Istono more zajedno sa Hirkanskim morem ini deo okeana koji sa
svih strana okruuje zemlju. Tako e se, kad dopru do okeana, granica njihove vlasti poistovetiti sa
granicom koju je boanstvo stavilo zemlji.
Kada je Aleksandar zavrio, nastala je tiinia niko nije hteo ni da se protivi kralju, niti da prihvati
njegov poziv. Onda je oficir Ken u svoje ime a i u ime vojske, rekao da misli da je bolje da se uini
kraj naporima. Od onih Makedonaca koji su s Aleksandrom poli u rat malo ih je preostalo mnogi su
poginuli, drugi su kao nesposobni za rat ostavljeni u pozadini, a mnogo ih je pomrlo i od bolesti. Oni
koji su ostali, ni telom ni duhom vie nisu jaki kao pre. Svi oni su eleli da se vrate svojim domovima.
Ken je takoe molio Aleksandra da se vrati i da vidi svoju majku, i da posle, ako hoe, ponovo krene u
rat.
Kad je Ken zavrio svoj govor, vojnici su burno reagovali i podravali Kenov govor. Aleksandar se
naljutio i raspustio je skuptinu. Sutradan je opet sazvao vojsku i rekao da nee nikoga siliti da poe sa
njim. On e nai ljude koji e pratiti svog kralja, a oni koji hoe da se vrate, neka idu i neka jave da su
svog kralja ostavili usred neprijateljske teritorije. Nakon toga, Aleksandar se zatvorio u svoj ator i
dva-tri dana ekao da doe do preokrata meu vojnicima. Meutim, vojnici nisu menjali svoje
miljenje. etvrtog dana, Aleksandar je rtvovao na obalama reke radi prelaza, ali su rtve bile
nepovoljne. Tada je Aleksandar odluio da odustane od svoje namere i objavi povratak.
 Velika radost sa kojom je ova vest doekana meu vojnicima, pokazuje u koliko tekom stanju se
nalazila vojska. O ovom incidentu se esto govorio i kao o pobuni vojnika, meutim nita ne ukazuje
na neprijateljsko dranje vojnika. Vojnici se nisu pobunili, ve su stavili do znanja svome voi da nisu
u stanju da izdre napore, da ne mogu da idu dalje. Smatra se da je ovo u stvari i prvi i jedini
Aleksandrov poraz, koji je doiveo od svojih boraca. Meutim, Aleksandar je odlukom o povratku,
dokazao da je mogao da suzbije svoje strasti zza nepoznatim, i da je imao dovoljno razuma da proceni
realne mogunosti.
 34. NEARHOVA EKSPEDICIJA
- izvori, hronoloki i prostorni okvir, izgradnja flote, tok i osvajanja u Indiji od Hifasisa do delte
Inda, plovidba od Karaija do Suze

Na obalama Hifasisa Aleksandar je dao da se podigne dvanaest rtvenika bogovima i stub na kome
je pisalo: Ovde se zaustavio Aleksandar. Poto je bogovima prineo rtve i priredio helenske igre,
krenuo je nazad. Pendab je prepustio Poru kao nezavisnom vladaru i vie nije pokazivao
interesovanje za ovu zemlju. Zatim se vratio do Hidaspa.
Na Hidaspu se okupila sva vojska i flota. Flotu su sainjavale velike lae trijankontore, splavovi
za prenos konja i tovara i manje lae i amci, sve zajedno 800 do 1000 raznih brodova. Elitne trupe su
ukrcane na lae, a ostala vojska podeljena u dva dela se kretala obalom: Krater, s desne strane,
Hefestion, s leve; s nalogom da to bre napreduju i da se posle tri dana hoda zaustave i saekaju flotu
i ostalu vojsku. Iza njih, na odstojanju od tri dana hoda kretao se Filip, satrap indijskih zemalja s obe
strane Inda sa svojim trupama.
Plovei dalje Hidaspom, Aleksandar je nailazio na plemena koja su se branila s orujem kada bi
pokuao da pristane laom uz obalu. Pokorio je mnoga plemena, a naroito su teke bile borbe koje je
vodio protiv Maljana i njihovih saveznika Oksidraana.
Maljani su iveli u oblasti oko sastava Akesina i Hidaspa, a oksidraani dalje na istoku. Prilikom
jurianja na glavni grad Maljana, Aleksandar je umalo poginuo. Njemu se uinilo da Makedonci
mlitavo nose lestve, te je jednom nosau zgrabio lestve i poeo se uspinjati na zid utvrenja, praen
dvojicom oficira. Meutim, Aleksandra su odmah prepoznali po sjajnom oruju, te su svi krenuli na
njega. Kada je video da moe poginuti, Aleksandar je skoio u unutranjost utvrenja i poeo odbijati
napade. Za njim su skoili Leonat i Peukest, dok su druge titonoe u brizi za kralja navalile da se
popnu na zid i slomile lestve. Aleksandar je ranjen u prsa, Leonat i Peukest su ga titili svojim
titovima, a i on sam se borio dok ga se nije onesvestio.
Meu Makedoncima izvan zidina je nastala velika pometnja. Najzad su uspeli da probiju vrata i svi
su pohrlili unutra. Dok su jedni ubijali svakoga na koga bi naili, drugi su izneli Aleksandra na titu.
Navodno je Aleksandar rekao Perdiki da mu maem proiri ranu i tako izvadi strelu.
U meuvremenu, u makedonskom logoru se proneo glas da je kralj umro. Vojska je bila oajna, i
poelo se govoriti ko bi mogao da zauzme njegovo mesto, a kad je stigla vest da je kralj iv, vojnici
nisu verovali, jer su mislili da ih vojskovoe obmanjuju. Bojei se da ne doe do nereda, Aleksandar je
naredio d aga prenesu u logor i tamo se pokazao vojnicima.
Mesta kroz koja su proli Makedonci plovei niz reku Ind, ne mogu se identifikovati, jer je reka
promenila korito. Pre nego to e se pribliiti delti Inda, Aleksandar je odluio da se Krater s jednim
delom vojske odvoji i krene kroz Arahoziju i Drangijanu kako bi u tim zemljama uspostavio red i
uvrstio makedonsku vlast. Drugi deo vojske je dobio zadatak da titi od napada kretanje flote.
Brodovljem je komandovao Nearh. U leto 325. godine stigli su do mesta Patala, gde poinje delta Inda.
Indijski pohod bio je zavren. Kod sliva Akesina i Inda, Aleksandar je naredio da se podigne jo jedna
Aleksandrija. Za razliku od istonog Pendaba, ove zemlje je Aleksandar eleo da trajno zadri u
svojoj vlasti. Stvorio je razne baze i u njima ostavljao posade.
U Patali se zadrao oko pola godine. Ovde ga je zaokupio novi zadatak: iitavanje morskog puta
izmeu Indije i Persijskog zaliva. Trebalo je omoguiti povezivanje najudaljenijih taaka njegovog
carstva, gde su se tada nalazili sa centralnim oblastima i Sredozemljem. To je bilo potrebno i da bi se
unapredila trgovina i da bi bogatstva i razmena tekovine strujali s jednog na drugi kraj carstva.
Aleksandar je sam preduzeo ekspediciju za istraivanje delte Inda i izgradio pristanite i dokove za
brodogradnju. Doplovio je do Indijskog okeana i rtvovao Posejdonu za srean povratak svoje flote.
Plovidba desnim rukavcem Inda i prvi susret sa okeanom pokazali su se mnogo opasniji nego to se
mislilo. iroka nabijala reka i vetar suprotan struji, plima i oseka, otetili su mnoge lae. Ove prirodne
pojave su bile nepoznate ljudima sa onala Egejskog i Sredozemnog mora, gde nema ni tako velikih
reka, ni tako silnih vetrova.
 Drugi, levi rukavac Inda se pokazao mnogo povoljniji za plovidbu i na njegovom uu Aleksandar
je izabrao mesto gde je organizovana baza za polazak ekspedicije. Odlueno je da flota krene u poznu
jesen kada monsunski vetrovi duvaju sa istoka prema zapada. Za vou ekspedicije izabran je Nearh.
Aleksandar nije mogao vie da odlae povratak jer su mu iz svih delova carstva stizale vesti o
neredima. Put koji je izabrao bio je najtei i najopasniji. Vodio je kroz surove predele Gedrozije
(dananji Beludistan). Primorje kojim se kretala makedonska vojska je najpustiji deo ove zemlje.
ega je bila takva da se jedno vreme ilo samo nou. Aleksandar nije hteo da se udalji od obale jer su
oni morali da se brinu o floti, i udaljavanje od obale je dovodilo u pitanje opstanak flote.
Naroito je bio teak poslednji deo puta kroz pravu pustinju. Na hiljade se raunaju rtve ovog
dvomesenog kretanja kroz paklenu vruinu i suu. Aleksandar je delio sve tegobe svojih vojnika. Iao
je peke kao i oni i jeo to i oni. Jednom prilikom je kada mu je vojnik doneo na dnu lema malo vode,
on je utei prosuo na zemlju, jer nije bilo i za druge. Kada su ve bili na izmaku snaga ukazalo im se
more. Razgrui pesak na obali otkrili su izvore slatke i iste vode.
Dalje se ve ilo drumom do carske rezidencije Pure, gde se vojska malo odmorila, a zatim su
krenuli prema Karmaniji. U Gedroziji je Aleksandar smenio satrapa koji nije izvravao njegove
naredbe. Uskoro mu je stigla vest da su se neki plaenici pobunili i ubili indijskog satrapa Filipa.
Aleksandar je poslao hitnu poruku Taksili i strategu Eudemu da oni preuzmu upravu nad Filipovom
satrapijom.
U Karmaniju stie i Krater s vojskom i slonovima. Usput je intervenisao gde je bilo potrebno i
neke odmetnike doveo Aleksandru. Doli su i satrapi Arije iDrangijane, Parta i Hirkana. Meu
komandantima koji su doli su susret Aleksandru bili su i Kleander i Sitalk. To su oficiri koji su ostali
u Mediji sa Parmenionom i koji su izvrili tajno kraljevo nareene i ubili Parmeniona. Sada se govorilo
da su oni izvrili razva nepravedna dela prema podanicima, da su pljakali hramove, i kada se
dokazalo da su optube tane, Aleksandar je naredio da ih pogube.
Mesto gde su se sastali Aleksandar i Krater (Galakird) je saobraajni vor puteva koji vode u
Arabiju, u centralnu Aziju, Persiju i Suzijanu. Na tom mestu je Aleksandar dao da se osnuje jo jedna
Aleksandrija.
Bilo je prolo ve nekoliko meseci otkako su krenuli iz Patale, i za sve to vreme nije bilo vesti o
floti. Pusta i nepristupana obala nije ostavljala mnogo nade da e se flota spasti. Utoliko je bila vea
radost Aleksandra kada se najzad sastao sa Nearhom i saznao da mu je vojska spaena. Sreni trenutak
ponovnog sastanka cele vojske proslavljen je sveanim praznicima: rtvovano je bogovima, prireene
su parade, igre, takmienja, dodeljena odlikovanja i unapreena.
Nearhovu plovidbu poznajemo u svim pojedinostima, jer ju je sam Nearh, na osnovu svojih
svakodnevnih beleaka, opisao u posebnom spisu Paripuls.
Ekspedicija je imala za zadatak da ispita obalu, njene zalive i ostrva, da utvrdi ila li naselja i luka,
da li je zemlja plodna. Nearh je sve zapisivao, a zatim i opisivao sve to su videli i doiveli. Ostavio je
precizne podatke o odstojanjima izmeu luka, o preenom putu od dana do dana, o prirodi obale, o
flori i fauni, o izgledu i obiajima varvarskih plemena.
Plovidba je trajala 80 dana od luke Karai. Poetak puta je bio lak, ali su uskoro naili na
negostoljubivu obalu. Naselja su bila retka, a stanovnitno malobrojno. Samo u dva maha su morali da
se bore. Snabdevanje je bilo teko, zato to ih je bilo mnogo (najmanje 100 laa i 5 000 vojnika), a
cela obala krajnje siromana. Plovilo se u kratkim etapama i esto su pristajali uz obalu da uzmu hranu
i vodu.
Na poetku tekoe su uglavnom dolazile od obale, koja je bila strma sa mnogo podvodnih stena.
Zatim je nstupila pusta neobraena obala na kojoj su iveli Ihtiofagi, ljudi koji se hrane samo ribom,
divljaci kakve Grci nisu ranije videli. Zatim su naili na prve voke, na urme, pa na naselja u koja su
morali s orujem da prodru da bi oteli neto malo ita. Glad je muila posadu. Ljudi su dolazili u
iskuenje da se ubiju da bi se spasili stradanja. Nearh je davao primer istrajnosti i hrabrosti.
Kada su se pribliavali nekim ostrvima, mornari nisu hteli da se iskrcaju, zato to su prema legendi
to bila ostrva Sunca na koja niko niej smeo da stupi. Nearh je primorao svoje ljude da se iskrcaju da bi
se oslobodili sujeverja. Takoe su naili i na vodene stubove, ali su to u stvari bili kitovi. Kada je
Nearh naredio da se krene na njih kao na neprijatelja, kitovi su se poplaili, i pobegli su.
 Kroz moreuz Ormuz uplovili su u Persijski zaliv. Dopovili do ua reke Anamide, koje je oko 150
km udaljeno od mesta gde su Aleksandar i Krater podigli makedonski logor. Nearh je uputio izvidnicu
u unutranjost da se raspita za makedonsku vojsku. Ona se srela sa izvidnicom koju je sa svoje strane
poslao Aleksandar.
Kraj ove teke ekspedicije proslavljen je rtvama-zahvalnicama i igrama. A zatim se Nearh vratio
na more da do kraja zavri zadatak. Du obale Persijskog zaliva doplovio je do reke Pasitigris i njome
uzvodno do Suze. Ovaj deo puta, na kome su imali vodia jednog iskusnog Iranca, nije bio ni teak ni
interesantan.
Ekspedicija je pre svega dokazala postojanje morskog puta izmeu Indije i Mesopotamije.
Zapaanja koja je Nearh uinio na tom putu bila su od velike vrednosti za grku nauku: ona su
proirila znanja o tropskoj flori i fauni i upoznala Grke sa plemenima od kojih su se neka nalazila na
stupnju divljatva (jedno pleme u oblasti Oreita nije znalo za metal, ve se sluilo oruem od kamena).
 35. DOGAAJI TOKOM RATOVA U BAKTRIJI I SOGDIJANI
- ratne operacije u Baktriji, ratne operacije u Sogdijani

Razdoblje od 330. do 327. godine, Aleksandar je proveo u severoistonim oblastima Baktrije i

Sogdijane, gde su satrapi Bes i Spitamen organizovali estok otpor. To su bile najtee godine u
Aleksandrovoj vojnoj karijeri, jer jer zemlja u kojoj se borio bila potpuno nepoznata i tua, a uslovi
ratovanja drugaiji nego do tada.
Drci su o tim zemljama imali sasvim pogrene predstave. Oni su planinu Hinduku smatrali
produetkom Kavkaza, a za reku Jaksatru su smatrali da je gornji tok Tanaisa. Nisu znali da li je
Kaspijsko more otvoreno ili zatvoreno.
Protiv Aleksandra je organizovan pravi gerilski rat. Trebale su mu tri godine da pokori Baktriju i
Sogdijanu, a za etiri godine je izvrio osvajanje svih zemalja Srednjeg istoka. Makedonci su u
osvajanju ovih oblasti, pokazali veliku istrajnost, a takoe i prilagodljivost novim uslovima, a takoe
su menjali i karakter ratovanja. Poto vie nije moglo biti frontalnih bitaka, Aleksandar je promenio
taktiku, reorganizovao vojsku, stvorio manje odrede, a u bojne redove je uzimao i Persijance i uveo je
konjiko-streljake eskadrone po azijskom uzoru.
Kao naslednik Ahemenida, Aleksandar je smatrao da mu Baktrija i Sogdijana pripadaju i traio je
nain da ih prisili na pokornost. Da bi obezbedio vlast u njima on je pristupio osnivanju vojniKih
kolonija.
Aleksandar nije iz Hekatonpila krenuo direktno u Baktriju u poteru za Besom, koji se u
meuvremenu proglasio za cara pod imenom Artakserska IV. On je izabrao zaobilazni put koji je vodio
kroz istone persijske satrapije Ariju, Drangijanu i Arahoziju (dananji Afganistan), koje je trebalo
umiriti. Aleksandar je likvidirao nepokorne satrape, a u Ariji je osnovao Aleksandriju Ariju, dananji
Heart.
U glavnom mestu Drangijane (Frada), dolo je u jesen 330. godine do prve ozbiljne krize u
odnosima Aleksandra i njegovih generala, koja se zavrila ubistvom komadanta hetera Filota,
Parmenionovog sina. Aleksandar je bio okruen ljudima koji ni po poreklu, ni po vojnikom iskustvu
nisu mnogo zaostajali za njim; i on je takoe bio najmlai meu njima, imao je tek 22 godine kada je
krenuo u pohod. Iako su bili odani dinastiji, Aleksandrovi drugovi i generali su bili svesni svojih
zasluga i smatrali su da Aleksandar ima isto toliko njima da zahvali za svoje uspehe koliko i sebi.
Takoe im je pogodila promena koja je nastala kod Aleksandra posle Darijeve smrti u njegovom
odnosu prema Persijancima. Oni nisu odobravali ukazivanje poverenja persijskim satrapima i
uvlaenje Persijanaca u vojsku. eleli su da Aleksandar ostane makedonski kralj za njih, a da prema
Persijancima zauzme stav nemilosrdnog gospodara. Meutim, Aleksandar je znao da je makedonski
kralj mogao biti samo u granicama balkanske zemlje, a prostranom Azijom je mogao d agospodari
jedino ako se prilagodi tamonjim shvatanjima. To je bio osnovni razlog koji je dovodio do stalnih
nesuglasica izmeu njega i njegovih generala.
Motivi koji su naveli Filotu na izdaju nisu jasni. Pretpostavlja se da su bili line prirode. Filota je
bio veoma omiljen kod vojnika i prialo se da je on pretendovao na makedonski presto. Filota je ve
ranije ismevao Aleksandra zbog njegove posete Amonovom proroitu i otvoreno mu je govorio koliko
on duguje njemu i Parmenionu. Kada je u Fradi sklopljena zavera protiv Aleksandra, Filota je saznao
za nju, ali nita nije rekao Aleksandru. Zavera je ubrzo otkrivena i Aleksandar je predao Filotu kao
izdajnika na sud zboru makedonskih vojnika.
Pojedinosti oko Filote nisu pouzdane. Njih ima samo kod Plutarha i Kurcija, dok kod Arijana stoji
d asu dokazi o izdaji bili potpuno jasni. Vojska je osudila Filotu na smrt, kao i ostale zaverenike. Tada
je izgleda uklonjen i Aleksandar iz kneevske kue Linkestida, u iju je korist, pretpostavlja se, zavera
bila sklopljena.
Filotinom ubistvu, sledilo je jo jedno. Aleksandar je hitno poslao glasnika makedonskim
generalima u Mediji, koji su se nalazili pod komandom Parmeniona, sa nareenjem da ga ubiju. To je
uinio jer nije verovao da je Parmenion nije bio umean u zaveru, a i takoe, sada kada mu je sin
ubijen, Parmenion je, s obzirom na poloaj i ugled u vojsci, predstavljao opasnost.
 U Drangijani, Aleksandar se nije dugo zadravao, jer je urio da doe u Baktriju. U Drangijani je
osnovao i novu Aleksandriju koja je dobila ime Prophtaisa tj. grad u kome je preduhitrena zavera.
Dok je boravio u Drangijani, stigle su mu izjave pokornosti satrapa Karmanije i Gedrozije
(dananji Beludistan). Meutim, Arahozija je i dalje pruala otpor. Preko severnog dela Arahozije,
Aleksandar se uputio ka dolini Kabula. Usput je osnovao jo jednu Aleksandriju u podnoju
Hindukua (Grci ga zvali Kavkaza Parapamisa). Na ovom delu puta, vojska je naila na nove prepreke.
Planine su bile pokrivene snegom, put teak, snabdevanje slabo i vojnici su gladovali. Aleksandar nije
naiao na Besa, koji je drao poziciju na izlazu iz klanca, jer je iao drugim putem, pa se Bes povukao
s vojskom dalje na sever.
Mesto Baktra na reci Oksos (Amu-Darja) je osvojeno bez borbe. Kada je preao reku, Aleksandru
je stigao glasnik od Spitamena, sogdijskog satrapa, i javio mu da je njegov gospodar zarobio Besa i da
je spreman da ga preda. Aleksandar je poslao Ptolemeja da preuzme zarobljenika, ali je Spitamen
pobegao, dok je Bes uhvaen i vezn za sramni stub i pokazivan i iban pred vojskom, a zatim poslat u
Baktru da mu se sudi.
Aleksandar je potom osvojio Samarkand, letnju rezidenciju Sogdijane, i stigao do Kiropolisa na
granici Persijskog carstva, u blizini Jaksarta (Sir-Dajra). Smatrajui da je pokorio Sogdijanu,
Aleksandar je pozvao sve sogdijske velikae da dou u Baktru da mu izraze pokornost. Ovaj poziv je,
meutim izazvao revolt, i cela zemlja se digla. Posade koje je bio postavio da zatite oblast od
nomadskih plemena bile su poubijane. Morao je ponovo da osvaja mesto za mestom. Mislio je da je
pobuna lokalnog karaktera, ali je uskoro saznao da se Spitamen digao na oruje i osvojio Samarkand.
Poto je mislio da e doi do sporazuma, Aleksandar je poslao neto vojske u Samarkand, a sam je
ostao na granici da titi zemlju od nomadskih Saka. Na krajnjem severositoku carstva, osnovao je nov
grad da bude uporite za odbranu od nomada. Grad je dobio ime Aleksandreia Eschate (tj. krajnja,
najdalja), i odao se do dan danas (Hodent). Skiti su stalno vrebali sa druge obale reke. Aleksandar ih
je zastraio katapultima, a potom ih napao. Nije se smirio sve dok mu Skiti nisu poslali poslanstvo i
izjavili da priznaju njegovu vlast.
Dok je otklonio tu opasnost, vojska koju je poslao u Samarkand umalo nije doivela katastrofu.
Spitamen je pozvao u pomo skitsko pleme Masageta sa gornjeg Oksa i oni su zajedno opkoljavali
neprijatelja na brzim konjima, i time su skoro unitili makedonske snage koje nisu bile naviknute na
ovaj nain ratovanja. Kada je to uo, Aleksandar je nakon utvrivanja Hodenta, za tri dana i tri noi
prevalio 135 milja (oko 200 km) i stigao u Marakandu.?? Spitamen ga nije saekao, ve je pobegao u
pustinju i sklonio se u Bokharu. Aleksandar nije krenuo za njim, ve je opustoio pograninu oblast,
kako nomadi ne bi mogli da ponove svoje upade.
Zimu 329/328. godine, Aleksandar je proveo u Baktri. Tu su mu stigla pojaanja iz Evrope. U
Baktri je Bes izveden pred sud i osuen za uzurpaciju. Kazna je bila istonjaka tj. odeene su mu
ui i nos.
Dok je bio u Baktri, Aleksandru je stiglo poslanstvo Horezma, plemena koje je ivelo juno od
Aralskog jezera. Horezmi su ponudili Aleksandru da ga severnim putem odvedu do Crnog mora. Ovaj
podatak ukazuje da je tada postojao put koji je severno od Kaspijskog mora povezivao crnomorsku
oblast sa srednjom Azijom.
Borbe u Sogdijani su se nastavile 328. godine. Spitamen je ponovo prebegao Masagetima i od njih
dobio pomo. Aleksandar je u celoj oblasti dizao utvrenja. Spitamena mu je izmicao, i dobijao
pojaanja od Masageta, i tek u leto 328. godine, mu je zadat vei poraz, posle ega su ga Masageti
ubili i poslali njegovu glavu Aleksandru. Spitamen je bio najopasniji protivnik koga je imao
Aleksandar. On je postao jedan od rodonaelnika Seleukida, jer je Aleksandar kasnije oenio Seleuka
njegovom erkom Apamom, koja je bila majka Antioha I.
Takoe, 328. godine u Marakandi je dolo do nove krize u odnosima Aleksandra i njegovih
prijatelja. Na jednoj gozbi, neko je poeo da peva aljive pesme na raUn nekih makedonskih oficira
koje je pobedio Spitamen. Aleksandar je uivao u tim pesmama Grka, ali stariji makedonski oficiri su
bili uvreeni. Spomenuto je i Parmenionovo ime, a Klit, Aleksandrov prijatelj koji je sluio pod
Parmenionovom komandom, poeo je hvaliti Parmeniona i sve stare Filipove generale i govorio je
kako Aleksandrova dela i nisu tako velika, jer su to dela Filipovih Makedonaca.
 tada su drugi vojnici poeli da ugaaju Aleksandru, a Klit je sve vie umanjivao njegova dela.
Aleksandar se okrenuo jednom Grku i pitao ga zar se vi Grci ne oseate u makedonskom krugu kao
polubogovi meu zverima, na ta mu je Klit odgovorio da mu je on spasio ivot i nastavio da se ruga
Aleksandru. Tada je Aleksandar zgrabio od straara koplje, ali mu je neko stigao da otrgne koplje iz
ruke, a Ptolemej je gurnuo Klita van dvorane. Aleksandar je onda zvao svoje telohranitelje, ali se niko
nije pomerio, i tada je Aleksandar govorio da je kao Darije, da mu je samo ostalo ime kralja, i da ga je
izdao Klit koji mu sve duguje. A kada je Klit uo svoje ime, on se vratio u dvoranu i izrecitovao je
stihove Evripida o ravom obiaju da vojska svojim naporima odnese pobedu, a slava za nju pripada
samo vojskovoi. Aleksandar je tada istrgao koplje jednom straaru i ubio Klita.
Meutim, nakon toga, Aleksandar je naslonio koplje na zid i hteo da se baci na njega. Klit je bio
njegov najdrai drug iz detinjstva i njegov spasilac na Graniku. Tri dana i tri noi je Aleksandar
odbijao da uzme hranu i zatvorio se u svoje odaje ne elei nikoga da primi. Navodno su mu neki
gatari objasnili incident kao posledicu Dionisijeva gneva, jer je toga dana, koji je bio posveen bogu
Dionisiju, Aleksandar propustio da rtvuje bogu i priredi uobiajene igre. Takoe, mu je navodno sofist
Anaksarh teio govorei mu da ono to ini kralj, to treba i sam kralj a i ostali da smatraju pravednim.
Klitov sluaj je pokazao jaz koji je poinjao da se stvara izmeu Aleksandra i njegovih saradnika.
Nije prolo mnogo i dolo je do novog incidenta.
Poto je u Sogdijani osnovao jo dve Aleksandrije, vratio se u Baktru i tamo osnovao jo jednu
Aleksandriju. U Baktri se postavilo pitanje uvoenja persijskog obiaja proksineze, tj. padanja na
kolena pred carem. Za Persijance je to bilo samo odavanje potovanja vladaru, dok je za Grke to
znailo priznavanje Aleksandra za boga, jer se Grk nije klanjao ni pred kojim ovekom ast
proksineze je pripadala samo bogovima. Makedonci su se ak podsmevali Aleksandru. ovek koji se
najvie istakao u tom negodovanju bio je Olinanin Kalisten.
Istoriar i filozof Kalisten je poao s Aleksandrom na njegov pohod protiv Persijanaca kao zvanini
istoriar. On je pisao neposredno posle dogaaja i ve 330. godine poslao je prvi deo svoje Istorije u
Grku da se objavi. Niko nije uzdizao Aleksandra kao Kalisten, ali ipak on nije mogao da prihvati
proksinezu, jer je smatrao da je to nedostojno jednog Grka.
Nije sasvim jasno kako je dolo do neslaganja izmeu Aleksandra i Kalistena.Dva dogaaja su
zabeleena u vezi sa tim.
Na jednoj gozbi, Kalisten je odrao sjajan govor u pohvalu Makedonaca. Svi prisutni su bili
oduevljeni, ali je Aleksandar primetio da je lako odrati takav govor poto uspeh Makedonije govori
sam za sebe, i rekao je Kalistenu da pokua da odri suprotan govor u kome e izneti negativne stvari o
Makedoncima. Grci su uivali u vetini da se dve suprotne stvari brane, i Kalisten je prihvatio izazov, i
poeo je da dokazuje kako je lako bilo Filipu i njegovim Makedoncima da pobede Grke kada su oni
bili rastrzani meusobnim svaama. Makedoncima nije bilo drago to uju takve stvari, i Aleksandar je
tada odgovorio Kalistenu da on tim svojim govorom nije pokazao svoju vetinu ve svoju mrnju
prema Makedoncima.
Na jednoj gozbi, Aleksandar se dogovorio sa svojim prijateljem Hefestionom da uvedu proksinezu.
Aleksandar je iz zlatnog pehara nazdravljao redom onim dvoranima koji su bili upueni u taj dogovor i
Persijancima, i oni su jedan za drugim, ispivi iz pehara, prilazili Aleksandru i padali na kolena pred
njega i dobijali poljubac od njega. Zatim je Aleksandar nazdravio Kalistenu, koji je ispio pehar i
priao Aleksandru da ga poljubi. Aleksandar je tada razgovarao sa Hefestionom i pravio se da nita nije
primetio, ali mu je neko od prisutnih dobacio da mu Kalisten nije odao boanske poasti, i Aleksandar
nije poljubio Kalistena. Kalisten je na to odgovorio da odlazi siromaniji za jedan poljubac, a
Aleksandar nije to mogao da oprosti Kalistenu.
U redovima paeva je sklopljena u Marakandi zavera protiv Aleksandra. Povod je bio taj, kada su
bili u lovu, Aleksandar se pribliavao vepru, ali je pa Hermolaj prvi pogodio vepra, na ta se
Aleksandar naljutio na njega, i dao je da ga batinaju u prisustvu ostalih paeva i oduzeo mu je konja.
Hermolaj nije mogao da se pomiri s ovim ponienjem, i poeo je da kuje zaveru sa svojim drugovima.
Dogovorili su se da e za vreme none strae napasti Aleksandra u snu i ubiti ga. Do atentata nije
dolo. jer je Aleksandar tu no propijanio i nije se vratio da spava, ali je zavera sutradan otkrivena.
Zaverenici su uhapeni i nakon muenja su priznali sva imena. Prema Aristobulu, oni su izjavili da ih
je na to naveo Kalisten. kazna za veleizdaju je bila kamenovanje i ona je izvrena nad paevima, dok je
Kalisten (prema Aristobulu) voen dalje u okovima, zajedno s vojskom, a kasnije je umro od bolesti,
dok Ptolemej kae da je Kalisten muen i da je potom obeen.
Smrt Kalistena je odjeknula u Grkoj. On je bio ugledan ovek, njegovi spisi su bili poznati irokoj
javnosti, i on je bio prva rtva koju je slobodna helenska misao podnela autokratizmu. Takoe, njegova
smrt je izazvala reakciju pojedinih filozofa da ponu da istiu negativne crte Aleksandrovog karaktera i
da ga prikazuju kao pravog tiranina.
Ubistvo Filote, Parmeniona, Klita i Kalistena pokazuju otuuvanje Aleksandra od njegovih
saradnika i drugova koji nisu imali razumevanja za njegove nove poglede.
U Baktriji se dogodilo jo neto to pokazuje da Aleksandrov stav prema Irancima nije bio diktiran
samo politikim razlozima, ve i njegovim linim oseanjem. U prolee 327. godine, Aleksandar je
osvojio tvravu podignutu na visokoj, nepristupanoj steni, u kojoj je sogdijski satrap Oksijart bio
sklonio svoje ene i keri. Meu njima je bila i Roksana, koja je navodno bila, posle Darijeve ene
Statejre, najlepa ena u Aziji. U nju se Aleksandar na prvi pogled zaljubio, ali nije hteo da iskoristi
nad njom svoje pravo gospodara, ve se njome oenio, zakonitim brakom sklopljenim po iranskom
obiaju.
 37. SREIVANJE PRILIKA U ALEKSANDROVOM CARSTVU
-neredi u Persiji tokom pohoda u Indiju, odnos promakedonskih i antimakedonskih snaga u Grkoj,
dekret o emigrantima, zahtev za deifikaciju, Harpalova afera

36. ALEKSANDROV ODNOS PREMA UGLEDNIM MAKEDONCIMA I HELENIMA

-sukobi unutar makedonske vojske, odnos prema uglednim Makedoncima i Grcima

U prolee 324. godine okupila se najzad sva makedonska vojska u Suzi. Aleksandrov pohod u
Indiju se otegao i inilo se nemoguim da se on izvue iv odatle. Put kroz Gedrozijsku pustinju, ulilo
je jo vee nade pojedinim satrapima, koji su poeli da zloupotrebljavaju svoj poloaj, da se ne moraju
plaiti Aleksandrovog povratka.
irili su se glasovi o Aleksandrovoj smrti i mnogi su poeli da naoruavaju privatne najamnike
odrede i da se odmeu od kraljevske vlasti. Plakani su hramovi, otvarane grobnice Aleksandar je po
kratkom postupku kanjavao izdajnike i uzurpatore, i od 22 satrapa koji su nam poznati, 325. godine,
njih 6 je ubijeno a dva su smenjena.
Takoe, Aleksandar se sa pravom morao bojati opozicije u krugovima makedonskih oficira koji se
nisu slagali s njegovom politikom uvoenja Persijanaca u administraciju i vojsku.
Takoe 3000 najamnika se pobunilo 325. godine u Baktriji kada je stigla vest o Aleksandrovoj
smrti kod Maljana i izabrala je vou koji im je obeao da e ih vratiti njihovim kuama. (njihova
sudbina nije poznata. kurcije uspeli u nameri. diodor bili masakrirani).
Ono to je karakteristino jeste da pobune izbijaju na vest o Aleksandrovoj smrti. Za suzbijanje
daljih pokuaja odmetnitva, Aleksandar je naredio svim satrapima i makedonskim komadantima da
odmah raspuste najamnike trupe koje su sakupili.
Prolo je 10 godina otkako je krenuo iz Makedonije ostavivi Antipatra da kao njegov zamenik vri
najviu vlast u Makedoniji i Groj. On je davao sve od sebe kako bi sauvao netaknutu makedonsku
mo na Balkanu, ali njegov poloaj tih godina nije bio nimalo zavidan.
Traki strateg Zopirion je 325. godine preduzeo pohod na Skitiju s namerom da s evropske strane
doe do granica Baktrije. Pogrene predstave o ovim severnim zemljama, tj. uverenje da su Jaksart
(amu-darja) i Tanais (Don) ista reka su cinile da je ovaj poduhvat izgledao moguc. Zopirion je prodro
do Boristena i opseo Olibiju, ali je pretrpeo teak poraz, to je za posledicu imalo dizanje Trakije na
ustanak pod vostvom odrijskog kralja Seutha. Antipatar nije bio u stanju da podigne potrebne snage
za guenje tog ustanka jer je morao da odvaja nove trupe za rat u Aziji.
I u Grkoj nije bilo nimalo spokojno stanje. Mir koji je zaveden nakon pobede nad Agisom je bio
pun pretnji. Iako su svuda na vlasti bili postavljeni promakedonski orijentisani graani, opasnost od
pobuna nije bila uklonjena.
Situacija u Atini najbolje pokazuje kakvo je stanje tada bilo u Grkoj. Atina je u to vreme, posle
razaranja Tebe i ponienja Sparte, bila jedina drava koja je mogla da vodi samostalnu politiku.
Glavnu re u njenoj upravi su imali prijatelji Makedonaca, kao to su Demad i Fokion. Demosten se,
zastraen primerom Tebe, i sam odrekao svega onoga to je pre toga propovedao, i zauzeo je stav pun
obzira prema Aleksandru. Takoe Demosten se i usprotivio i postigao da se ne prui podrka
Agisovom pokretu.
U atinskoj skuptini su se mogli uti glasovi protiv ulizica i prodanih dua koje su gledale kako da
se dodvore Aleksandru, a takoe su se uli i protesti protiv gaenja Ugovora o Optem miru od strane
Makedonaca. (Hiperid i Dinarh, gl. protivnici)
Sporovi izmeu branilaca i protivnika makedonske hegemonije u Atini su se jo vie zaotrili
tokom 20ih godina i zbog gladi koja je zahvatila grad. Glad je bila posledica oteanog snabdevanja
itom posle zatvaranja crnomorskih trita za atinsku trgovinu, takoe ito sa crnomorskih obala je
odlazilo makedonskoj vojsci, Egipat je prodavao ito onome ko najvie ponudi, Rod je preuzeo
monopolistiki poloaj Pireja u trgovini itom u Egeju, a uvoz ita sa zapada je bio otean.
 Meutim bilo je onih koji su pomagali Atini. Meu njima je bio i Harpal, i on je 326. godine uputio
u Peirej jedan transport ita i Atina mu je u znak zahvalnosti dala graansko pravo.
Slino Atini, i druge grke drave su bile rastrzane bilo otvorenim ili zatakanim sukobima izmeu
promakedonskih i antimakedonskih elemenata. Intervencija Antipatra, je u mnogim mestima naterala
da se oni koji se protive makedonskoj vlasti utoite pronau van svoje domovine. Oni su tako lutali
GrKom i oko sebe irili nezadovoljstvo i buntovnitvo.
Teka situacija u Groj se jo vie iskomplikovala kada se u leto 324. godine pojavio kraljev
specijalni izaslanik Nikanor (aristotelov sinovac), sa raznim nareenjima od kojih je nareenje svim
grkim gradovima da prime natrag politike izbeglice naroito zasmetalo Grcima.
Prava namera ove Aleksandrove odluke nije jasna, a tekst ovog akta nije sauvan. Ne zna se ni
kome je upuen, da li pojedinim gradovima direktno ili Sinedrionu Korintskog saveza.
Nikanor je imao nareenje da na predstojeim Olimpijskim igrama proita ovu Aleksandrovu
poruku u kojoj se on obraa grKim politikim emigrantima i kae da on nije kriv za njihovo
izgnanstvo, ali da eli da postane uzrok njihovom povratku. Takoe je naredio Antipatru da silom
primora na poslunost svaki grad koji bi se usprotivio primanju emigranata.
Znajui za ovo saoptenje koje treba da bude javno proitano, izbeglice sa svih strana su se okupili
u Olimpiji, i bilo ih je oko 20k, a itanje ove poslanice je izazvalo veliko oduevljenje.
Meutim, drugaije su reagovali gradovi koji su natrag morali da prime emigrante. Iako je veina
gradova sa dobrom voljom primila ovo nareenje, to nije bio sluaj sa Etolijom i Atinom, jer je to za
njih znaio gubitak znaajnih teritorija. Etolija bi morala da vrati Akarnancima oblast Oinejadu i da sa
nje povue svoje koloniste, dok je Atinu dekret pogaao pre svega odredbom o Samosu.
Dekret o vraanju emigranata je znaio otvoreno gaenje Ugovora o Optem miru i savezu, prema
kome nijedna strana nije imala prava da se mea u unutranje poslove druge drave niti da pomogne
nasilno vraanje izbeglica u bilo koju lanicu tog saveza.
Aleksandar je najverovatnije znao da e naii na veliki otpor, ali je to oigledno bilo jedino reenje
za one desetine hiljada ljudi koji su lutali Grkom i tako predstavljali pretnju po mir. (takoe je mozda
hteo da svali krivicu na Antipatra).
Osim naredbe o vraanju emigranata, Nikanor je doneo i druga nareenja, meu kojima i jedno
koje se ticalo Ahajskog i Arkadskog saveza. Ipak, pored nareenja o vraanju emigranata, najvaniji je
bio zahtev Aleksandra da mu Grci odaju boanske poasti.
Ovaj zahtev za deifikacijom kralja je bio lake i bolje prihvaen od nareenja o vraanju izbeglica.
Veina drava je uvela Aleksandra, bez problema, u panteon svojih bogova. U Atini je ovo pitanje
izazvalo mnogo diskusije, a Demad je predloio da se kralj uvrsti u olimpske bogove kao drugi
Dionis. Zahtev za deifikaciju je bio upuen samo Grcima i to gradovima Korintskog saveza.
Politika i verska strana zahteva za deifikaciju su bile veoma povezane, jer za grke polise nije
postojao legalan nain da se ukljue u jednu monarhiju i priznaju vlast kralja, a ovako, kad su ga Grci
proglasili za boga, Aleksandar je imao pravo da se mea u njihove unutranje prilike.

Samo jedan ovek je izbegao Aleksandrovu kaznu Harpal, Makedonac kneevskog porekla, i
Aleksandrov drug iz detinjstva. On je postao nadzornik blagajne jo pre pohoda na Persiju, a u
Ekbatani je primio na rukovanje ogromna blaga koja su bila zaplenjena u Suzi i Persepolju. U poetku
je svoju dunost vrio savesno (slao vojsku, novac, oruje), ali kako se Aleksandar sve vie udaljavao
na istoku, tako je on poeo da zapostavlja svoje dunosti. Smestio se u carskoj palati u Vavilonu, i pare
troio na vino i ene, i svoje ene je pred narodom uzdizao kao da su kraljice. I zato Harpal nije smeo
da eka Aleksandra da se vrati, i sa 30 laa, 6 000 najamnika i 5 000 talenata je pobegao u Grku i
potraio pribeite u Atini. (prolee 324. god)
Atinjani nisu smeli da ga puste u svoj grad, jer su se bojali Aleksandra, ali i samog Harpala, jer je
sa sobom vodio veliku vojsku. Meutim, kada je Harpal ostavio svoju vojsku na rtu Tenaron, i vratio
se sa tri lae i 700 talenata, dozvoljeno mu je da ue, s tim da novac ostavi na Akropolju.
Potom su stigli zahtevi da se preda Harpal od: kraljevog blagajnika i satrapa u Kariji, Filoksena, pa
onda od Antipatra, i na kraju od Olimpijade.
Meutim, Fokion se tome usprotivio, i odlueno je, na Demostenov predlog, da komisija preuzme
novac, a Harpal da se dri u zatvoru, dok neko ne doe po njega. Meutim kada je novac na Akropolju
izbrojan, ispostavilo se da ima 350 talenata, i najverovatnije je da je Harpal upotrebio novac da bi
podmitio ljude, a potom je nekoliko dana kasnije pobegao, uzeo svoje najamnike i prebacio se na Krit.
Uskoro ga je tamo ubio jedan njegov oficir.
U Atini je izbila prafa afera oko nestalog novca. Istraga je poverena Areopagu, ali je on odlagao
donoenje bilo kakve odluke, i proces se otegao na est meseci. U meuvremenu, jedan Harpalov rob
je bio uhvaeni on je izdao imena onih koji su od Harpala primili novac. Meu njima nije bilo
Demostenovog, ali kada je Areopag zavrio istragu i predao stvar sudu, na spisku optuenih za
primanje mita, nalo se i Demostenovo ime. Na poetku on nije poricao da je primio od Harpala 20
talenata, ali je tvrdio da je taj novac upotrebio za dravne poslove o kojima ne moe javno da govori.
Kasnije je promenio izjavu, i poricao je sve, i optuio je Areopag da eli da ga se rei kako bi se
dodvorili Aleksandru, i traio je da se iznesu dokazi. Sud je prihvatio odluku Areopaga i osudio
Demostena na novanu kaznu, i Demad je takoe bio optuen. Demosten nije mogao da plati kaznu, i
bio je uhapen. Nekoliko meseci pre Aleksandrove smrti uspeo je da pobegne iz zatvora i sklonio se
najpre u Trojzenu, a zatim u Eginu. Afera je okonana tek u prolee 323. godine.

Srean povratak u Suzu, proslavljen je jedinstvenim praznikom na kome je Aleksandar svojim

primerom pokazao na koji nain zamilja meanje Makedonaca i Persijanaca to je bila velika svadba
u Suzi.
Na najsveaniji nain, po persijskom obiaju, venali su se Aleksandar i osamdeset njegovih hetera
sa uglednim Irankama; Aleksandar je uzeo za ene stariju Darijevu ker Barsinu i najmlau ker
Artakserksa Oha, Partisatidu; Hefestionu je za enu dao Dripetidu, mlau Darijevu ker, Krater je za
enu uzeo Darijevu sinovicu.
Istog dana su se i drugi Makedonci perko 10 000 oenili sa azijatkinjama i svima njima je
Aleksandar dao bogate svadbene darove.
Tom prilikom, Aleksandar je odluio da isplati i sve dugove svojih vojnika. Naredio je da se sastavi
spisak dunika po kome e se izvriti isplata. Vojnici su posumnjali da je to samo nain da bi ih
prevario i da bi on saznao ko je od njih troio vie nego to je trebalo.
Aleksandru je bilo krivo to mu njegovi vojnici ne veruju, i onda je naredio da se iznesu pare i da
se isplati svaki dug za koji se pokae priznanica, bez zapisivanja imena, i tada je bilo podeljeno 20 000
talenata vojnicima.
Sveanostima i praznicima koji su trajali nekoliko dana, prisustvovale su delegacije iz svih delova
carstva.
Takoe, Aleksandar je odluIo da podeli darove prema poloaju i zaslugama i ovenao je zlatnim
vencima one koji su se najvie odlikovali hrabrou u ratu: Peukesta i Leonata koji su ga branili u
tvravi Malijana; Nearha za njegovu ekspediciju; Onesikrita komadanta kraljevskog broda;
Hefestiona
U Suzu se doli i satrapi iz novoosvojenih oblasti, a sa njima je stigo i oko 30 000 mladia
Iranaca, koje je Aleksandar, zbog njihovog uzrasta nazivao potomcima (epigoni). Oni su bili
naoruani i obueni na makedonski nain. (makedonci su i pre primali azijske trupe, ali ih nisu
smatrali sebi ravnima persijski konjanici, sogdijski i skitski strelci na konjiima), a epigoni su
zauzimali poseban poloaj.
Njihov dolazak u Suzu bio je neprijatan Makedoncima, a takoe im je bilo i neprijatno to to su
gledali Aleksandra kako nosi medijsku nonju, i kako Peukest (postavljen za satrapa Persije) prihvata
persijski jezik. A naroito su bili pogoeni time to su konjanici iz istono iranskih oblasti bili
ukljueni u konjicu hetera, a najugledniji meU njima su uli u elitnu kraljevsku ilu (agema).
Ovo nezadovoljstvo se pretvorilo u pravu pobunu nekoliko meseci kasnije u Opisu (leto 324.
godine). Aleksandar se sa flotom spustio iz Suze do Persijskog zaliva i odatle Tigrom doao do mesta
Opis. Tamo je okupio svoje Makedonce i saoptio im odluku da e sve one koji, zbog godina ili
telesnih povreda, nisu vie sposobni za vojnu slubu, vratiti u domovinu i bogato ih nagraditi.
Meutim, umesto oduevljenja, izbilo je ogorenje, jer im se ova odluka uInila kao dokaz da oni
nisu vie potrebni kralju sada kada je uvrstio strane trupe u svoje redove. Tada su poeli da viu na
Aleksandra da ih sve otpusti, a Aleksandar se tad razbesneo i sam je uhvatio one koji su bili najglasniji
i naredio da se ubiju. Tada su se svi stiali, i Aleksandar je odrao vojnicima govor.
Podsetio ih je na to ta su Makedonci bili pre Filipa II polunomadi koji su iveli po planinama, i
da je Filip od njih napravio civilizovane ljude i gospodarima Grke. I da je to sve malo, kada se
uporedi s onim ta je on (Aleksandar) uradio za njih: potinio im Joniju, Eolidu, Frigiju i Lidiju, Egipat
i Kirenu, Siriju, Palestinu i Meureje, Vavilon, Baktriju i Suzu. Aleksandar je svoj govor zakljuio da
on nee zadravati Makedonce, i nek idu ako hoe, pa neka u domovini kau da su ostavili kralja da ga
uvaju pobeeni varvari.
Nakon toga, Aleksandar se povukao u svoj ator i nikoga nije hteo da primi. Treeg dana je pozvao
najuglednije Persijance i podelio im komande nad odredima, a nekim od njih dao titulu roaka, to je
znailo da oni smeju da poljube kralja. To je jo vie pogodilo Makedonce, i tada su oni doli pred
Aleksandrov ator i bacili svoje oruje i molili ga za oprost, i objasnili su mu da ih najvie boli to to
ga Persijanci zovu roakom i smeju da ga poljube. Na to, potresen, Aleksandar je rekao da ih on sve
smatra svojim roacima i da e ih ubudue tako zvati. Nastalo je opte veselje. Prireen banket,
uestvovalo 9k gostiju oko Aleksandra sedeli Makedonci, pored njih Persijanci.
Oko 10 000 veterana je dobilo otkaz. Isplaena im je plata za proteklo vreme, kao i za ono vrem
koje e provesti na putu i svakom je data nagrada od 1 talenta. Za vou puta je bio postavljen Krater,
ali je zajedno sa njim poslao i Poliperhonta. (krater bio slab). Takoe, Krater je imao zadatak da kad
doe u Makedoniju, zameni Antipatra, a Antipatar je trebalo da doe u Aziju i dovede 10k regruta.
Smenjivanje Antipatra je bilo potrebno iz dva razloga: Aleksandar nije bio zadovoljan njegovom
politiko prema Grcima; i netrepeljivost izmeu Olimpijade i Antipatra nije prestajala sve vreme
Aleksandrovog odsustva.

Nakon otputanja vojnika u Opisu, Aleksandar se ve zanosio novim planovima. U zapisima

(Hypomnemata), koji su naeni u Aleksandrovom arhivu posle njegove smrti, bilo je govora o novim
projektima, izgradnji puteva i hramova i novim ekspedicijama. Pripremane su flote za otkrivanje
Kaspijskog mora i za preduzimanje pomorskog puta oko Arabijskog poluostrva. Takoe se spremao da
pokori Siciliju i Italiju. Takoe je nameravao da oplovi oko Arabije i Afrike i da iz Atlantskog okeana
uplovi u Sredozemno more.
U poznu jesen 324. godine u Ekbatani, Aleksandar je izgubio svog prijatelja Hefestiona. Naredio je
optu alost u celom carstvu do dana pogreba. Telo pokojnika je preneto u Vavilon, a u Amonovo
svetilte je uputio delegaciju da pita da li treba da mu se odaju boanske poasti. Odgovor je bio
negativan i Hefestiona su potovali kao heroja. Lomaa na kojoj je spaljen je kotala 10k talenata.
Hefestionova smrt je bila najtei lini udar koji je doiveo Aleksandar. Hefestionova smrt, ipak nije
imala nikakvih posledica po samo carstvo, ali ipak Aleksandar nije hteo nikog da imenuje na poloaj
hilijarha (komadanta konjice hetera).
Da bi smanjio tugu, Aleksandar je u zimu 324/323. godine, krenuo sa Ptolemejem u pohod protiv
ratobornog plemena Kosejaca, i sa njima je ratova 40ak dana. To je bilo njegovo poslednje ratovanje.
U Vavilon se vratio u prolee 323. godine. Tamo su ga ekala poslanstva sa svih strana sveta.
Usred velikih priprema za nove ekspedicije graenje luke u Vavilonu u koju bi moglo stati i do
hiljadu laa Aleksandar se iznenada razboleo.
Groznica se pojavila posle jednog pira. Sutradan je Aleksandar prineo svakodnevne rtve i dao
instrukcije vojska je trebalo da bude gotova za pokret kroz 4 dana, a flota s kojom e on krenuti kroz
5. Sledeeg dana, on je razgovarao s svojim prijateljima, ali mu groznica nije prestajala cele noi.
Treeg dana se s Nearhom dogovorio da e krenuti kroz 3 dana. etvrtog i petog dana, groynica tako]e
nije prestajala, ali je on davao komande svojim vojnicima da budu spremni. estog dana je s mukom
obavio rtvene obrede. Sedmog dana mu je sasvim pozlilo.
Komadanti su mu prilazili, on ih je prepoznao, ali nije mogao da govori. Jaka groznica je trajala
celu no i sledeeg dana. Tada su vojnici zatraili da ga vide i oni su prolazili pored njegovog kreveta.
On je svakom stisnuo ruku i pozdravljao ih pogledom.
Umro je 13. juna 323. godine, u 33. godini ivota, a vladao je 12 godina.