Knjievni rod: drama

Knjievna vrsta: komedija

Tema: Ako hoe nekoga da pozna, podaj mu vlast (u ruke).
Ideja: U dobru se ne ponesi, a u zlu se ne pokudi
Vreme radnje: Kraj 19-og i poetak 20-og veka.
Mesto radnje: Beograd
Fabula - prvi in
Komedija poinje scenom u kojoj ivka, budua "ministarka", prekraja mueve
pantalone za sina Raku i ali se tetka-Savki kako jedva sastavljaju kraj s krajem
(Sluavku nisu platili tri meseca, a kiriju za proli mesec). Od Savke trai 200 dinara
na zajam za tri meseca (Cifra nije smena jer se u to vreme za 50 dinara mogla kupiti
dobra krava). Tetka-Savka se u poetku neka, ali kad uje da e ivka naterati mua
da ue u neku vladinu komisiju, pristaje. ivka: ...ta tu partija! oka kuma-Dragin
nazida kuu sa partijom, a ovaj moj rasturi kuu. Na scenu stupa gimnazijalac Raka (u
to vreme posle etvrtog razreda deca su ila u tzv. niu gimnaziju - danas od V do VIII
razreda). Raka je pocepane odee i krvave ruke. ivka: Iju, crni sinko, ti se opet
tukao? Raka porie i kae da je bio na demostracijama protiv vlade. ivka je
zaprepaena, ako je i od nestanog Rake, mnogo je. U narednoj sceni ki Dara i zet
eda ale se ivki kako su opet beskroisno ili u posetu kod "ministarke" jer ih nije
primila. eda, ustvari, trai vezu da dobije viu klasu, a to znai i veu platu. On je ljut
i kae ivki da mu je svega dosta jer se oenio bez miraza, a ivka odgovara - Ko te je
terao, ti si rekao da voli Daru, a dobie miraz od 12.000 dinara. eda je i dalje
nezadovoljan jer miraz e dobiti posle ivkine i Simine smrti, a on nema toliko
vremena za ekanje.
Zaplet
Poinje kad na ivkina vrata doe Pera, pisar iz administrativnog odeljenja, da javi
kako e "nai" - formirati novu Vladu. Dodue, on to kazuje u malo zavijenoj formi, ali
uporno naglaava da se upamti kako je on tu vest prvi doneo. U oduevljenju ivka grli
ak i zeta edu s kim se do maloas svaala. Stie i momak iz ministarstva i trai
cilinder za gospodina Simu. Nastaje frka da ga pronau. Napetost poraste kad od
momka uju da je bilo sluajeva kad cilinader stigne kasno, pa dotini ostane bez
ministarske fotelje. Kad napokon pronau cilinder i momak ode, razgovarju ivka i
Dara. ivka sad ali to se Dara udala za edu koji nema kole, ne zna jezike, i ne
moe da napreduje, a tek kako bi se udala da je ministareva ki. Dara se ljuti, istiui,
da je eda njoj dobar: "Kad sam ja zadovoljna, ta vi imate tu?" Opet dolazi pisar Pera
i javlja da je gospodina Simu video sa cilinderom na glavi kako ulazi u Dvor, a to znai
da ulazi u novu Vladu. Stie i eda. ivka gori od nestrpljenja da uje nove vesti, a
umesto vesti, eda ve ima zahteve: "Otac da meni izradi jedan zajam kod Klasne
lutrije na privredne ciljeve i to da mu bude umesto miraza. S tim da oduim dugove, a
posle..." Dok se eda i ivka prepiru - upada Raka i kae da je tata postao ministar,
jer njega ve deca zovu ministarsko prase, pa mu ak i psuju majku ministarku. ivka
kae da se vie s tom decom nee druiti, nego s decom egleskog konzula. Prvi in se
zavrava dolaskom g. ministra Sime Popovia. ivka ga grli: "Ministre moj!", a eda i
Dara mu ljube ruku i estitaju, dok se Raka dere: "Dole vlada!". Tu je i pisar Pera, pa
mu ivka zapoveda da posle podne u etiri sata doe ministarski fijaker, da se tri puta
provoza od Kalimegdana do Slavije, pa makar posle toga umrla.
Drugi in
eda sedi kraj telefona i prima pozive za gospou "ministarku". tamparski egrt
donosi 600 vizit karti: "ivana Popovi, ministarka". ivka je promenila ime jer joj se
ini da bolje zvui ivana. Uz to na zdrav zub ugradila je zlatnu navlaku. ivka: Zar
gospa Draga ima zlatan zub, zar gospa Nata ima dva zlatna zuba, pa ak i gospa
Rosa, protinica, ima zlatan zub, a ja da ga nemam. U meuvremenu eda je molio
tasta Simu, ministra, da mu umesto miraza izradi zajam kod Klasne lutrije, a ovaj
odbio, veli nee da se prlja, hoe da ostane poten ovek. Meutim, edu eka jo
vee iznenaenje, jer mu ivka saoptava da vie nee biti njen zet. Sad za Daru,
kerku ministra, ona nalazi bolju priliku Ristu Todorovia, koarskog trgovca i
poasnog konzula Nikarague. Veliko spremaje i preobraaj nisu mimoili ni sina Raku.
Obuen je u mornarsko odelo sa kratkim pantalonama, dobio je i privatnu uiteljicu
englaskog jezika, ali teko je nenu re udenuti u debelo uvo, pa kad Raki dosadi da
deset puta ponovi: "reons lajzejn", on uiteljici psuje mater. Uiteljica se ljuti, a
majka ivka grdi sina: "Mar, stoko jedna! Zar je za tebe vaspitanje!..." Poto je edi
oitala lekciju, smirila uiteljicu i izgrdila sina, ivka doziva kerku Daru i pria joj da je
edu razreila dunosti. Dara: Kakve dunosti? ivka: Pa dunosti mua. Dari nita
nije jasno, a ivka objanjava: "Rekla sam mu da od danas nije vie tvoj mu.." Zatim
Dari ispria za poasnog konzula. Dara se ne slae, jer voli svog mua, i napustila bi
ga, veli, samo kad bi znala da je vara. ivka: Pa vara te! Dara: Ko to kae? ivka: Pa,
muko je, mora da vara enu. Tako je to od Boga. Dara se rasplae. Ponovo stie
ulizica Pera i pita ta moe uiniti za gospou ministarku. ivka koristi priliku da sazna
neto loe o svom zetu. Pera objanjava da je njen zet eda do sad bio siromani
inovnik sa malom platom, a enske kotaju. Dodue, veli on, mogue je da se i
siromani mukarci snau kad u kui ima mlada sluavka. ivka se udari akom po
elu: "Razume se, toga se nikad ne bih setila." Zahvaljuje Peri i zove sluavku Anku.
Posle kraeg ubeivanjaAnka pristaje da nekako edu domami u svoju sobu, a da ih
ivka zatekne u situaciji kad je eda bez kaputa.
Navala familije
ivka jo nije reila ni svoje kuevne poslove, a na vrat joj stie brojna familija. Prvi je
doao ujka-Vasa sa devizom "Svaki ministar zbrine najpre svoju familiju, pa tek onda
dravu". Ujka-Vasa ita spisak, a ivka komentarie. Na prvom mestu je tetka Savka,
pa prija Soja, tetka Daca i njena erka Hristina, pa Jova pop-Arsin,robija, pa Petar
Kaleni koji tvrdi da je ivkin rod, a za njega niko nije ni uo. ivka pristaje da ih primi
sve zajedno.
Ljubavnik po dunosti
im ode ujka-Vasa, na vratima je Dr Ninkovi, sekretar min. spoljnih poslova. Njega
je ivka naruila da je podui otmenom ponaanju. On je kicoki obuen, nalickan i
napuderisan sa belim rukavicama. Ljubazno se predstavlja, koristei i neke francuske
fraze. ivka mu kazuje zato ga je zvala, a on odgovara da je dobro postupila. Da bi
bila otmena dama, veli on, mora nauiti brid, puiti, i imati ljubavnika. ivka se
isuava. Hajde kako-tako taj brid, ali njoj smeta i dim cigarete, pa taj ljubavnik,
Boe, ta e rei svet. No, Ninkovi je uverava da je u tome poenta otmenosti. Posle
kraeg ubeivanja, ivka prihvata da se radi otmenosti rtvuje, i pita da li su
gospa Dara i gospa Nata imale ljubavnika. Da. ivka: A koje to
bio? Ninkovi: Ja. ivka:Pa kako to... vi onako redom? Ninkovi: im kabinet da
ostavku, i ja dam ostavku. On dalje objanjava da je fora u tome da dama bude
kompromitovana, tj. da svet pone da apue: "...zamisite ga. ivka preotela je g.
Ninkovia od ge. Natalije!" Dodue, kae on, bie i takvih koji e vas braniti, e njima
treba da zapuite usta tako to ete preko g. minista meni izraditi novu klasu. Istina,
ministar e se buniti, jer sam pre dva meseca dobio novu klasu, ali to je bilo za vreme
stare vlade. ivka radi otmenosti sve prihvata. Pali prvu cigaretu i gui se od kalja,
upadaju eda i Dara da vide ta se dogaa. Dolazi momak sa ruiastim i
namirisanim ljubavnim pismom od Ninkovia. eda kriom ita i smei se.
Trei in
Ujka-Vasa u ime ivke pregovara sa edom da se ovaj odrekne ene, a kao nagradu
dobie, klasu-dve. eda, naravno, nee ni da uje. Onda mu Vasa preti da e biti
premeten u Ivanjicu. Ali, preti i eda da e njemu razbitinos, da e zubaru polomiti
zube, a poasnom konzulu (mladoenji) - odsei ui. Na kraju ujka-Vasa saoptava
edi da e u budue sa ivkom moi da razgovara samo zvanino, kao i ostali svet.
Nakon toga, Anka se nabacuje edi, koji se obukao za prijem kod gospoe ministarke.
ivka pristaje da ga primi, jer joj je Anka rekla da e pose tog razgovora eda doi u
njenu sobu. Sledi uobiajena prepirka tate i zeta u kojoj eda kae da joj je naao
prosioca Dr Ninkovia, i prizna da je proitao njegovo ljubavno pismo. ivka besni i
zove Daru, koja se odmah sloi da se udate ene ne mogu preudavati. U
meuvremenu, andarm dovodi Raku, koji je sinu engleskog konzula, razbio nos, jer
mu je, navodno opsovao oca, rekavi "olrajt". Ovaj problem ivka reava preko
Ninkovia, koji je ve, njenom zaslugom dobio klasu. Dolazi najavljena familija na elu
sa ujka-Vasom. To je galerija kominih likova meu kojima je i Petar Kalini za koga
niko nije uo, a kamo li da ga je video. On se istie drkou da vodi glavnu re; miri
zavaenu familiju, i diktira Vasi ta da zapie u spisak elja koje ivka treba da ispuni.
Posebnu panu privlai Savin zahtev da mu se izradi dravna penzija. ivka: Pa ti nisi
nikad bio inovnik? Sava: Nisam! U razgovor se umee i ujka-Vasa:...Savo, ti to
imaju penziju sluili su dravu. Sava: Pa ja, da sam sluio dravu, ne bi doao od
ivke da tarim penziju, nego bi je traio od drave...Kad ode familija, Anka i eda se
sretnu. On je poljubi u obraz i obea da e doi u njenu sobu.
Vrhunac radnje
nastaje kad doe Rista i zatekne samo edu, te mu se predstavi, a eda, prokuivi
ko je u pitanju, kae da je ujka-Vasa. Ne slutei prevaru, Rista zapone prijateljski
razgovor i, u poverenju,lanom ujka-Vasi kae da je edi postavljena zamka,
odnosno, da e biti zateen u Ankinoj sobi. edi to bude milo i poplai mladoenju da
e besan Darin mu doi sa revolverom. Rista se prepadne, a eda pozove Anku i
zamoli je da Ristu odvede u svoju sobu i da zakljua. Rista jedva doeka i devojci jo
obea nagradu. eda pozove Raku i da mu dinar da nikom ne kae da on sad ide u
Ankinu sobu. Raka bude vrst karakter i odmah ode majci i od nje dobije dva dinara i
kae da je eda kod Anke. ivka se obraduje, pozove pisara sa dva andarma i dva
svedoka. Meutim, kad otvore Ankina vrata - u sobi Rista. Skandal. ivka, pak, dozna
da je ovu ujdurmu priredio njen zet eda, i zakle se da e jo veeras biti premeten u
Ivanjicu.
etvrti in
Anka, Raka, ujka-Vasa i pisar Pera se nadmeu ko e, po ivkinoj zapovesti, kupiti
vie brojeva novina u kojim je izaao lanak o gospoi ministarki.
Obrt
Naime, pie se o jednom udnom starom obiaju u delu Kine da, ako se nekome
dopadne udata ena, on je prosi iako ima ivog mua. "Takav sluaj se desio ovih
dana u kui mandarina Si-po-po." Aluzija na ministra Simu Popovia. "U njegovu enu,
jednu odvratnu babu, zaljubio se Ni-ni-ko (aluzija na Dr Ninkovia). Istovremeno neki
Ka-ra-gu (Rista) doao je da prosi njenu udatu erku". Pominje sa i sobarica A-ki-ka
(Anka). Dara pakuje stvari, jer joj je mu jo sino razreen dunosti i premeten u
Ivanjicu. Kad joj eda kae da je on autor lanka, Dara ispusti haljine. Sledi kraa
prepirka oko toga, a eda veli da drukije nije moglo, jer je ivka od kue naprvila
ludnicu od kako je posatala "ministarka". U meuvremenu ivka kipi od besa; htela bi
da ubije autora kad bi znala ko je. Stie egrt sa pismom od Riste u kojem on
"ministarku" obavetava da nije alio truda i sredstava da dozna ime pisca, a to je njen
roeni zet. ivka hoe zeta da otruje miomorom, kao pacova, a ujka-Vasa je smiruje.
Zatim, ona telefonom zove mua, koji je mnogo ljut zbog poslednjih zbivanja, pa ivka
daje slualicu ujka-Vasi. On prepriava ivki da je najavljena sednica Ministarstva
unutranjih dela i da e tom prilikom biti rei o skandalu, to ga je ona uzrokovala.
Dolazi gospa Nata, biva "ministarka" da dolije ulje na vatru, a ivka je mora da primi,
reda radi.
Rasplet
Stie pismo od Ninkovia u kojem on daje ostavku na dunost ljubavnika. Nata iz
iskustva zna da je to pouzdan znak da je ostavku dao i ministar, jer ljubavnik ne daje
ostavku dok je ministar u Vladi. ivka hoe da tri u ministarstvo, pokuavaju da je
odvrate, ali ona se oblai i tek da izae iz kue, na vratima se sretne s muem, koji
saoptava da je podneo ostavku. ivka cii i grdi ga. Raka se dere: "Dole vlada!"

Komedija u etiri ina -

Odluila sam da proitam ovo delo posle itanja obavezne lektire Sumnjivo lice. Moji
drugari i ja se nismo prvi put sreli sa delima Branislava Nuia. Poeli smo u petom razredu
sa romanom Hajduci, pa smo nastavili u estom sa odlomkom Prva ljubav iz njegovog
romana Autobiografija. Dovoljno mi je privukao panju taj roman, pa sam proitala celu
knjigu. Posle smo itali i odlomke iz autorovih dela Analfabeta, Kirija i Vlast. Kada smo
doli do poslednje godine osnovne kole, itali smo komediju Sumnjivo lice. Tek sam tada
razumela zato je Branislav Nui na najvei komediograf. Odluila sam se ba za
njegovu komediju Gospoa ministarka jer mi je mama priala o njoj, a vrlo brzo posle
razgovora sa njom, sluajno sam saznala da je snimljen i film po ovom delu. O njemu vie
moete proitati na Vikipediji. Prema delima Branislava Nuia snimani su i drugi filmovi. Na
Jutjubu moete pogledati film: Pokojnik, a treba da znate da su snimljeni i filmovi: Sumnjivo
lice, Narodni poslanik i Mister dolar.

Odmah na poetku dela, kao to je sluaj sa svim dramskim delima, nalazi se spisak lica sa
kojima se itaoci sreu u tom delu. U ovom delu lica su:

SIMA POPOVI
IVKA, njegova ena
DARA, ki
RAKA, sini
EDA UROEVI, zet
RISTA TODOROVI, koarski trgovac
Dr NINKOVI, sekretar Ministarstva spoljnih poslova
POLICIJSKI PISAR
ANKA, sluavka
tamparski EGRT
RISTA TODOROVI, koarski trgovac
PERA KALENIdeca
PERA, pisar iz administrativnog odeljenja
UJKA VASA
TETKA SAVKA
TETKA DACA
JOVA POPOV-ARSIN

Rodbina gospa-ivkina

Tea PANTA
MILE, njegov sin
SOJA, rasputenica
Tea JAKOV
SAVA MII
Ga NADA STEFANOVI, uiteljica engleskog jezika
POLICIJSKI PISAR
ANKA, sluavka
tamparski EGRT
PRVI andar
DRUGI andar
PRVI posluitelj iz ministarstva
 DRUGI posluitelj iz ministarstva
DEVOJICA krojaica
PRVI graanin

DRUGI graanin

Komedija Gospoa ministarka dogaa se u doba susreta prologa i sadanjeg veka.

Ako ste kadgod paljivije posmatrali sve to biva oko vas; ako ste se pogdekad upustili i
udubili u odnose koji reguliu ivot jednog drutva i pokrete koje izaziva taj regulator, vi ste
morali zapaziti da se kroz ivot svakoga drutva jasno belei jedna jaka i ravna linija. Tu
liniju ispisali su obziri, tradicije, malodunost, duhovna nemo i sve one druge negativne
osobine ovekove pod kojima se pojedinci gue, a drutvo nemono predaje umalosti.

Tu liniju socijalni matematiari nazvali bi moda normalom, a socijalni fiziari poetnim

gradom toplote ili hladnoe, jer ona odista lii onome stepenu na termometru iznad kojega
se iva, pri zagrevanju, penje, a ispod kojega, pri hlaenju, slazi.

Tom ravnom linijom kree se ivot skoro celokupnog naega drutva. Iznad te linije penju se
samo pojedinci koji imaju duevne snage i hrabrosti da se uznesu iznad obzira, iznad
tradicija i iznad malodunosti. Iznad te linije penju se samo pojedinci koji ne ekaju da ivu
u drutvenom termometru zagreje spoljna temperatura, ve to zagrevanje nalaze sami u
sebi, u svojim duevnim moima. I ispod te linije slaze samo oni pojedinci koji takoe imaju
duevne snage da pregaze obzire i tradicije i otresu se malodunosti. I ovi koji u drutvu
slaze ispod linije normale, sve do dna drutvenog, nose sami u sebi dispozicije hlaenja
due i hlaenja oseaja sve do take smrzavanja.

Da se neko digne ili spusti iznad ili ispod linije normale u ivotu, da se neko uzvisi iznad
gomile ili spusti ispod gomile, treba da je podjednako hrabar. Hrabrost je biti estit,
plemenit, uzvien, isto tako kao to je hrabrost biti podao i nevaljao. Treba imati mnogo
moralne snage u sebi pa se uzneti iznad, moralne linije, biti iznad ostalih, iznad gomile; kao
to treba vrlo mnogo duevne snage pa sii ispod linije, biti ispod ostalih, ispod gomile: biti
hulja, provalnik, klevetnik, razbojnik i ubica. Podjednaka je hrabrost uzneti se u vazduh na
nepouzdanoj Ikarovoj spravi koju je na vek usavrio, kao i spustiti se, u gnjurakome
oklopu, u mulj morskoga dna.
Ti ljudi koji se uznose iznad ili se sputaju ispod ravne linije ivota imaju i velikih zamaha,
velikih pokreta due, velikih uzbuenja i velikih emocija. Dravnik sa strepnjom stoji pred
sudom istorije, jer je poveo dravu i narod sudbonosnim putem; veliki finansijer sa
grozniavim uzbuenjem stoji pred berzom na kojoj e se toga asa triplirati ili propasti
njegova milionita imovina; vojskovoi igra svaki damar od uzbuenja kad povede armije u
sudbonosnu borbu; pesnika uzbuuje inspiracija, umetnika as stvaranja, naunika ono
nepoznato do ega otkriem treba doi. Sve su to velika uzbuenja, velike emocije, veliki
pokreti due.

A tih i takvih velikih uzbuenja, velikih emocija, velikih pokreta due ima i kod onih koji
slaze ispod normalne linije. Razbojnik preivljuje najveu meru uzbuenja kad zariva krvav
no u grudi svoje rtve; provalnik dre i strepi pred sudijom; bludnica pati pod igom
prezrenja, a odmetnik pod vealima preivljuje celu gradaciju oseanja od bola i grie pa do
samoodricanja i apatije.

U te oblasti, u oblasti velikih uzbuenja, velikih emocija, velikih pokreta due pa bilo iznad
ili ispod linije dramatiar rado zalazi, jer e tu uvek nai duboke izvore iz kojih moe
zahvatiti bogat i obilan materijal. Otuda se najvei broj drama i kree u toj oblasti.

Mnogo je tee, meutim, traiti i nai materijal u maloj sredini, u onome drutvu, meu
onim ljudima, koji nemaju ni snage ni hrabrosti da se odvoje od ravne linije ivotne, pa bilo
navie ili nanie; meu onim ljudima koji nemaju snage da budu dobri, ali tako isto nemaju
ni hrabrosti da budu zli; meu onim ljudima koji su vezani i sputani sitnim obzirima, koji
robuju zastarelim tradicijama i ije je sve bie sazdano iz malodunosti.

ivot te sredine tee jednolino i odmereno, kao etalica na zidnome satu; pokreti te
sredine su mali, tihi, bez uzbuenja, bez velikih brazda, bez jaih tragova, kao oni blagi
talasii koji krue po ustajaloj vodi kad na povrinu njenu padne tije perce.

U toj maloj sredini nema bura, nema nepogoda, nema zemljotresa, ni poara; ta sredina je
ograena debelim zidom od oluja i vihora koji vitlaju kroz drutvo. Ona ivi u svojim
sobama; ulica je za nju strani svet, inostranstvo; za nju su dogaaji koji uzbuuju
kontinente samo novinarska lektira.
U tim malim sredinama, koje se ne odvajaju od one ravne linije ivota, nema dogaaja,
nema emocija, nema senzacija: "Danas je tetka-Savkin dan!" eto, to je za tu sredinu
dogaaj i svi se uurba, svi se kreu, svi oblae, nabavljaju bukete, piu estitke, prave
posete... dogaaj, itav dogaaj!

Mila ika-Stevina napustila mua! Ju, ju, ju, gruva se cela familija u grudi ta e svet
kazati!

I eto, to je emocija koja uzbuuje celu jednu porodicu, no toj uzbuenosti ne lei toliko
razlog u tome to je Mila napustila mua, koliko u onome "ta e svet kazati". A znate li ta
je senzacija u takvim malim sredinama? "Snaja Zorka rodila blizance!" I ta senzacija ide iz
kue u kuu, samo se o njoj govori, raspravlja se, tumai, i ta tema ispunjava interes itave
jedne porodice i itave jedne sredine.

Pera dobio klasu, oka se razboleo, Steva poloio ispite, Jova premeten, gospa Mica kupila
novu spavau sobu, gospa Savka oiala kosu, gospa Julka pravi novu haljinu od krep-de-
ina, prija-Maci izgoreo kuglov, a prija Anka izgubila na frie-fire 170 dinara. Eto, to su
senzacije, to su emocije, to su dogaaji male sredine.

I, eto, iz te i takve sredine ja sam uzeo za ruku jednu dobru enu i dobru domaicu
gospou ivku Popovi i izneo je naglo, neoekivano i iznenadno, iznad njene normalne
linije ivota. Takav jedan poremeaj na terapijama ivota kadar je uiniti, kod ljudi iz male
sredine, da izgube ravnoteu te do ne umeju do se dre no nogama. I eto, u tome je
sadrina Gospoe ministarke, u tome sva jednostavnost problema koji taj komad sadri.

Gospoa ivka je ivahna enica koja oduvek eli da bude vana. Njenoj srei nije bilo
kraja kada joj je mu jo s praga rekao tu divnu vest. Momentalno od jedne obine ene
postaje svetska dama, bar po njenom miljenju. Dosadanji nain ivota za nju vie nije
postojao ni u mislima. Ne razmilja o sumama novca koje koristi kako bi sredila svoj izgled.
Vozi se ministarskim fijakerom kao da je u njemu roena. Nekada je ona bila u prilici da
bude ljubomorna na ene iji su muevi bili ministri. Tada je mislila da sve one to svima
redom nabijaju u nos. Naravno, ivka i ne pomilja da u svojoj novoj ulozi isto tako
postupa. Poto je postala ministarka, zabranjuje svome sinu Raki, beogradskom
mangupetu, da se drui sa ulinom decom. Smatra da se njen mezimac mora druiti samo
sa decom politiki vanih ljudi. Tako mu preporuuje da se drui sa sinom engleskog
konzula. Poput Feme iz Sterijine Pokondirene tikve, i ivka vie nije zadovoljna zetom. Hoe
da promeni zeta koji joj kao sitan inovnik vie ne konvenira. Pada joj na pamet da udatu
erku Daru uda za konzula Nikaragve. Naravno, njeni potomci se nisu promenili zbog oevog
novog poloaja i na kraj pameti im nije da menjaju neto u svom nainu ivota. Ali ne i u
svom ponaanju. Bar je tako sa Rakom. Imao je privatne asove iz engleskog jezika kod
Nate Stefanovi. Poput mnogih nekulturnih mangupa, vreao ju je toliko da je ona od tolike
nekulture odluila da mu vie ne predaje. to se tie ministarkine erke, ona ne eli da
napusti svog mua, a ni on nju. Koliko god ivka pokuavala da ga namami novcem, zet
eda Uroevi odluno ne prihvata prilino primamljive sume. ivka je toliko bila opsednuta
time da njena ki bude ena nekog bogatog i uglednog oveka da je u svoje igre umeala i
sluavku Anku. Otila je toliko daleko sa idejom o skandalu u kome zet eda vara svoju
enu. Na sreu, ni to joj ne uspeva. Umesto zeta, u sobi kod sluavke nalazi se... Konzul
Nikaragve.

A sve je poelo i obinoj graanskoj sobi u kojoj se nalazilo staro kanape, dve fotelje i
nekoliko prostih trpezarijskih stolica. Troja vrata: u dnu, desno i levo, i jedan prozor desno.
U sredini sobe veliki, zastrt sto po kome su prostrte jedne stare oeve pantalone koje e
ivka prekrojiti za sina.

A eto ta uini poloaj od jedne domaice. Da ne poveruje ovek da je to uopte mogue!

Ni porodice novog ministra i njegove ene ne ostaju ravnodune pred njihovim uspehom.
Kako to obino bude, i oni su u njihovom poloaju videli neku korist, a ta korist se obine
vezivala za novac. Najvei broj razgovora vodio se o tome koliko e kome ivka dati novca.
Meu brojnim roacima nalazi se i jedan nepoznati. Niko ga ne poznaje, ali se on ponaa
kao da je roak sa ivkine strane. Ne moram vam rei da je tek sad nastao itav haos.

Ministarska funkcija ivkinog mua nije dugo trajala, a ivka mora da se vrati u svoj stvarni
svet. I tako se prekidaju snovi jedne ene...

Zanimljivo u vezi sa ovim delom to je jo davne 1923. godine ovo delo igrano u pozoritu.
Stalno je na repertoarima pozorita irom Srbije. Trenutno se igra u Narodnom pozoritu.
Kao to sam ve napisala, prema ovom delu postoji i film. Prvi put je prikazan 1989. godine,
a reirao ga je Zdravko otra.

Branislav Nui u svom delu koristi brojne rei koje nisam imala priliku dosad da ujem.
ula sam jedino re dubiozan, ali nisam ni sanjala da ona znai sumnjiv i nesiguran. ula
sam od svoje prabake i re amlica. Znam da je to stolica na kojoj ona voli da sedi, ali
nisam znala da su sve stolice bez naslona, ustvari, amlice. Poto me privlai ekonomska
kola, zapamtila sam da re virman znai prenos jednog rauna na drugi, a zanimljiva mi je
bila i re uzans. Meni je zvuala kao neko zanimanje, a ona znai: trgovinski.

ta sam nauila iz ovog dela?

Nauila sam da mo i bogatstvo menjaju veinu ljudi i da se tek onda mnogima vidi pravo
lice.

Da li preporuujem ovo delo?

Preporuujem ga od srca svima, jer je delo, po mom miljenju, izuzetno humoristiko i

interesantno. Mogu se nauiti bitne ivotne lekcije iz ovog dela. Posebno je istaknuto da
novac i mo nisu najbitniji, iako se mnogi danas ne bi sloili sa tim.

Bojana 8/3

__________________________________

Branislav Nui na najpoznatiji komediograf je roen 1864. godine u

Beogradu kao Alkibijad Nua u cincarskoj porodici ora i Ljubice Nue. Njegov otac je bio
ugledni trgovac itom, ali je ubrzo posle Nuievog roenja izgubio bogatstvo. Porodica se
preselila u Smederevo, gde je Nui proveo detinjstvo i pohaao osnovnu kolu i prve dve
godine gimnazije. Preselio se u Beograd, gde je maturirao. Kad je napunio 18 godina,
zakonski je promenio svoje ime u Branislav Nui. Diplomirao je na pravnom fakultetu u
Beogradu 1884. godine.

Tokom studija je proveo godinu dana u Gracu. Nui se borio u Srpsko - bugarskom ratu
1885. godine, koji ga je zatekao na sluenju redovnog vojnog roka. Nakon rata je objavio
kontroverznu pesmu Dva raba u Dnevnom listu, zbog koje je osuen na dve godine
robije. Pesma je ismevala srpsku monarhiju, a posebno kralja Milana. Dravnu slubu Nui
je dobio 1889. godine. Kao zvaninik Ministarstva spoljnih poslova, postavljen je za pisara
konzulata u Bitolju, gde se i oenio 1893. godine. Na jugu Srbije i u Makedoniji proveo je
celu deceniju. Njegova poslednja sluba u tom periodu bilo je mesto vicekonzula u Pritini.

Godine 1900. Nui je postavljen za sekretara Ministarstva prosvete, a ubrzo posle toga
postao je dramaturg Narodnog pozorita u Beogradu. 1904. godine postavljen je za
upravnika Srpskog narodnog pozorita u Novom Sadu 1905. godine, napustio je ovu
funkciju i preselio se u Beograd, gde se bavio novinarstvom. Osim pod svojim imenom,
pisao je i pod pseudonimom Ben Akiba. Vratio se 1912. godine u Bitolj kao dravni
slubenik, a 1913. godine osnovao je pozorite u Skoplju, gde je iveo do 1915. Napustio je
zemlju sa vojskom tokom Prvog svetskog rata i boravio u Italiji, vajcarskoj i Francuskoj do
kraja rata.

Posle rata, Nui je postavljen za prvog upravnika Umetnikog odseka ministarstva za

prosvetu. Na ovoj poziciji je ostao do 1923. godine. Posle toga je postao upravnik Narodnog
pozorita u Sarajevu, da bi se 1927. godine vratio u Beograd. Izabran je za redovnog lana
Srpske kraljevske akademije 10. februara 1933. Branislav Nui je bio plodan pisac, poznat
po svom upeatljivom humoru. Pisao je o ljudima i njihovoj, esto duhovitoj, prirodi.
Preminuo je 19. januara 1938, a tog dana fasada zgrade beogradskog Narodnog pozorita
bila je uvijena u crno platno.

Knjievna dela

Drame: Tako je moralo biti, Jesenja kia, Iza bojih lea, Puina...

Komedije: Protekcija, Svet, Put oko sveta, Gospoa ministarka, Narodni

poslanik, Mister Dolar, Oaloena porodica, Pokojnik, Sumnjivo
lice, Dr, Vlast (nedovrena), ole Kermit (nedovrena)

Romani: Optinsko dete (u Sarajevu izdato kao Opinsko

dijete), Hajduci, Devetstopetnaesta

Pripovetke: Politiki protivnik, Posmrtno slovo, Klasa, Pripovetke jednog kaplara,

Tragedije: Knez Ivo od Semberije, Hadi - Loja, Nahod

LIKOVI ivka

Obina, prostoduna domaica ivka Popovi ivi mirnim ivotom, okupirana, kao sav
normalan svet, brigom kako sastaviti kraj s krajem do sledee plate. Ali, kad joj mu,
sticajem okolnosti, postane ministar, ne moe da uskladi elje sa svojom primitivnom
patrijarhalnou. eli da promeni zeta jer je nekolovan, ne zna jezike i ne napreduje u
slubi. Od sina Rake, mangupeta, zahteva da se drui sa decom engleskog konzula.
U pomodarstvu podsea na Femu iz Sterijine Pokondirene tikve. Da bi postala
"otmena dama", ona e se rtvovati da naui brid, da pui, mada se od duvanskog
dima gui u kalju; da "nabaci" ljubavnika po dunosti, da se vozi ministarskim
fijakerom samo da je vidi svet. Takvo njeno ponaanje dovodi do sukoba u porodici, a
zatim i do drutvenog skandala. To izaziva pad vlade, gubitak ministarskog poloaja, a
sa njim i svih privilegija i blagodeti. Pred njom su bila irom otvoena vrata blagostanja,
ali ona, kao ribareva ena u bajci Ribar i zlatna ribica, nema mere u prohtevima, pa na
kraju se vraa tamo gde je i bila u mirnu baru abokreine.

Sima Popovi

ivkin mu, ovek iz senke slikan je izmeu reodova ove komedije. Od sina Rake
doznajemo da je bio lo ak, jer je ponavljao etvrti razred. Od zeta ede ujemo da
nee da se prlja i hoe da ostane poten, pa odbija da zetu izradi zajam kod Klasne
lutrije. Meutim, u tome nije dosledan, jer narodski reeno pravi je onja kad eninom
"ljubavniku" izradi klasu, mada je dotini unapreen samo pre tri meseca.

Dara
ivkina ki pomalo lii na Evicu iz Pokondirene tikve. Iskreno se raduje oevom
unapreenju, a suprostavlja se majinom izopaenom ponaanju, kojoj je ministarski
poloaj mua pomutio razum. Dara voli edu takav kakav je. Kad je ona zadovoljna,
ta se tu drugi pitaju.

eda

ivkin zet je lukav i osvetoljubiv. Sa Darom se oenio, vie zbog miraza - nego iz
ljubavi. Karijerista je i eli da iskoristi nov tastov poloaj za napredovanje u slubi, jo
od njega trai da mu izradi zajam kod Klasne lutrije. To to njegov tast hoe da ostane
poten za edu je lepo u teoriji, ali u praksi nije. Meutim, kad od tate sazna da e
ostati bez ene, smilja osvetu, a zbivanja mu idu na ruku. Autor je lanka u novima,
koji e biti uzrok Siminoj ostavci. Dok ostali ukuani pate zbog gubitka privilegija, on
slatko uiva u svojoj osveti.

Ujka-Vasa

U galeriji likova ivkine rodbine, posebno mesto pripada ujka-Vasi, bivem policijskom
inovniku, koji je zbog nepismenosti, izbaen iz slube. Voli kafanu, slatkoreiva
ulizica, prepredenjak i lopua. im u ivkinoj kui spazi kutiju cigareta, vadi ih i trpa u
svoju tabakeru. Voli ulogu "drvenog advokata", snalaljiv i nametljiv, pa se ljudima
uvlai pod kou kao uga. Organizuje porodinu posetu kod ministarke, smiruje svau
izmeu prija-Soje i tetka-Dace, odobrava i belei njihove elje koje ivka treba da
ispuni.

Kaleni

Iako ga niko nikad nije video do sada, tvrdi da je ivki rod, i da mu je majka na samrti
pre 20 godina rekla kad mu bude teko, da se obrati ivki ministarki. Drzak je u svojoj
nametljivosti toliko da preuzima ulogu voditelja i Vasi diktira ta treba da zapie. On
ima skromnu elju da ga vrate u slubu iz koje je izbaen pre godinu, ali povratak
mora biti sa unapreenjem. Drukije ne prihvata.

Dr Ninkovi

Predstavnik diplomatskog kora, koji uspeno koristi prostakluk ministarskih ena za

napredak u karijeri. On ih poduava otmenom ponaanju i odevanju, glumi ljubavnika
po dunosti: "im kabinet da ostavku i ja dam ostavku" - kae on.

Anka
ivkina sluavka. Njeno ponaanje u kui zavisi od para. Kad joj plata kasni tri
meseca, kafu e posluiti tek za pola sata. Kad joj gazdarica obea poviicu, spremna
je da ivkinog zeta namami u svoju sobu. Dakle, tipina predstavnica ovog stalea.

Raka

ivkin sin, mangupe, vie voli ulicu nego kolu. Tue se sa vrnjacima, pa mu je
odea pohabana. Uiteljici engleskog jezika opsovao je mater samo to ga je terala da
jednu re ponovi deset puta; sinu engleskog konzula razbio je nos zato to mu je
rekao "olrajt". Kad ga zamolite da neto ne uradi, on ba to ini, ak iako ga platite za
uslugu. Tu njegovu inatdijsku osobinu dobro je iskoristio eda, ivkin zet. Opti
utisak da je Raka mamin sin.

Rista Todorovi

Koarski trgovac i poasni konzul Nikarague je lakrdija kao pojava i figura. No, kad iz
njegovih usta ujete da mu ne smeta to to e se oeniti tuom enom, kao to mu ne
smeta kad kupikuu kad zna da je sad njegova, smeh utihne, Dara mu se dopada, a
potrebna mu je i radi veze u viim krugovima. Nui, oito nije voleo ovaj soj ljudi-
gmizavaca, pa Ristu slika i kao slabia i kukavicu koji i od pomisli na to da bi zbog
prosidbe udate ene mogao nastradati, bei pod suknju.