Preko Zaposljavanja Do Inkluzije Osoba Sa Invaliditetom

Izdava:
Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF)

Majke Jevrosime 19/1, 106502 Beograd Stari grad
Srbija
Autori:
Lidija Milanovi
Dragana iri Milovanovi
Hans van der Vilen
Urednice:
Sneana Stojanovi
Jelena Mihailovi
Prilozi:
Marko Kouti, Udruenje za pomo MNRO Plava ptica, Kula
Ljiljana Mihajlovi, Drutvo za pomo MNRO, Trstenik
Mirjana Stevanovi, Inicijativa za odrivi razvoj Mostovi, Kruevac
Duka Stojisavljavi, Asocijacija za promociju inkluzije Srbije API Srbije, Beograd
Anica Spasov, Udruenje za podrku osobama ometenim u razvoju Naa kua, Beograd
Lektura i korektura:
Ivana Andri
Dizajn i grafika obrada:

Predrag Tomi
tampa:
Studio Avangardia
Tira:
300
ISBN 978-86-915711-0-8
Sadraj
5 RE IZDAVAA
Organizacije civilnog drutva snani partneri u reformi sistema socijalne zatite
7 UVOD
9 ZAPOLjAVANjE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI- MOGUNOSTI I DOBRA PRAKSA
15 IZAZOVI U ZAPOLJAVANJU POSEBNO MARGINALIZOVANE GRUPE

OSOBA SA INVALIDITETOM OSOBA SA INTELEKTUALNIM TEKOAMA
17 HOLANDSKI MODEL - ZAPOLJAVANJE UZ PODRKU
22 PRIMERI DOBRE PRAKSE IZ HOLANDIJE

Zajednica, zajednica i zajednica
Prie o Sandri i Siriku
Put saznanja
29 PRIMERI DOBRE PRAKSE IZ SRBIJE

Drutvo za pomo MNRO Plava ptica, Kula
Drutvo za pomo MNRO, Trstenik
Inicijativa za odrivi razvoj Mostovi, Kruevac
Asocijacija za promociju inkluzije Srbije API Srbije, Beograd
Udruenje za podrku osobama ometenim u razvoju Naa kua, Beograd
46 PRILOG 1 KONTAKTI PARTNERSKIH ORGANIZACIJA NA PROJEKTU

Ovaj prirunik nastao je u okviru projekta Preko zapoljavanja do inkluzije osoba sa invaliditetom
u Srbiji, koji sprovodi Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) u partnerstvu sa Fondacijom Soft
Tulip iz Holandije, kao i Asocijacijom za promovisanje inkluzije, Inicijativom za odrivi razvoj Mostovi,
Udruenjem za podrku osobama sa razvojnim tekoama Naa kua, Udruenjem za pomo MNRO
Plava ptica i Udruenjem za pomo MNRO, Trstenik iz Srbije, a koji finansira Evropska unija u okviru
programa Podrka civilnom drutvu u Republici Srbiji.
Stvaranje ove publikacije pomogla je Evropska unija. Sadraj ove publikacije je iskljuiva
odgovornost Balkanskog fonda za lokalne inicijative i ne odraava nuno stavove Evropske unije.
Re izdavaa
Organizacije civilnog drutva snani partneri u reformi
sistema socijalne zatite
Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) ve trinaest godina podrava organizacije civilnog
drutva da aktivno uestvuju u drutvenim promenama u svojim zajednicama. Posebnu panju temi
socijalne zatite i socijalnih usluga za ugroene grupe BCIF posveuje od 2007. godine, kada smo u Srbiji,
uz podrku Kooperative holandskih fondacija za centralnu i istonu Evropu (CNF CEE), pokrenuli program
Socijalna tranzicija. Preko ovog programa smo do sada podrali preko 90 projekata sa vie od 2 miliona
evra za razvijanje inovativnih socijalnih usluga od strane organizacija civilnog drutva za najugroenije i
marginalizovane grupe u Srbiji. Brojni pozitivni primeri i rezultati koje su organizacije postigle u svojim
zajednicama u razvijanju socijalnih usluga naveli su nas da saradnju sa njima nastavimo i pomognemo im da
unaprede kvalitet svog rada i postanu relevantni pruaoci usluga u okviru sistema socijalne zatite. Zbog
toga smo, u partnerstvu sa Fondacijom Skan i Fondacijom Soft tulip iz Holandije, prole godine realizovali
projekat OCD - snani partneri u reformi sistema socijalne zatite, koji je podrala Delegacija Evropske unije
u Republici Srbiji. Ovaj projekat se pokazao kao naroito uspean i koristan organizacijama civilnog drutva
kojima je i bio namenjen, posebno zbog prenosa modela uspene prakse iz Holandije. I pored znatnih razlika
izmeu sistema socijalne zatite u Srbiji i u Holandiji, shvatili smo da je prenoenje iskustava dobre prakse
sasvim mogue. Usmerenost na korisnika, prilagoavanje sistema individualnim potrebama korisnika,
saradnja i usklaenost delovanja svih aktera (povezanost socijalne i zdravstvene zatite, kao i obrazovanja)
zainteresovali su organizacije iz Srbije i podstakli ih da primene mnogo toga to su imali prilike da vide i
naue u Holandiji. Jedan od rezultata ovog projekta je i novoosnovana mrea SLAP mrea prualaca usluga
socijalne zatite za osobe sa intelektualnim tekoama, koju ini deset organizacija koje su uestvovale u
projektu.
Jedna od praksi koja je posebno impresionirala nae predstavnike OCD u Holandiji jeste upravo
zapoljavanje i radno angaovanje osoba sa intelektualnim tekoama i potpuno razvijanje njihovih
potencijala radom. Treba naglasiti i da je zapoljavanje ove posebno marginalizovane grupe osoba sa
invaliditetom u Srbiji tek u zaetku, te smo odluili da zatraimo pomo od Fondacije Soft Tulip u vidu
dodatnih treninga i vostva odabranih organizacija civilnog drutva kroz lokalne akcije zapoljavanja i
zastupanja za zapoljavanje osoba sa intelektualnim tekoama. Tako smo u saradnji sa Fondacijom Soft
Tulip i jo 5 organizacija civilnog drutva iz Srbije Asocijacijom za promovisanje inkluzije i Udruenjem za
podrku osobama ometenim u razvoju Naa kua iz Beograda, Udruenjem za pomo MNRO Plava ptica
iz Kule, Inicijativom za odrivi razvoj Mostovi iz Kruevca i Udruenjem za pomo MNRO iz Trstenika
osmislili projekat Preko zapoljavanja do inkluzije osoba sa invaliditetom u Srbiji, koji je, podrala Delegacija
Evropske unije u Republici Srbiji kroz projekat Podrka civilnom drutvu. Aktivnosti ovog projekta su
namenjene osnaivanju organizacija civilnog drutva iz Srbije za stvaranje povoljnog okruenja u lokalnim
sredinama za zapoljavanje i radno angaovanje osoba sa invaliditetom, njihovom umreavanju i saradnji sa
relevantnim institucijama, a na osnovama iskustava iz Holandije.
U projekat je ukljueno deset organizacija iz Srbije, koje su razvile usluge socijalne zatite za osobe sa
intelektualnim tekoama, i njima je obezbeena intezivna obuka koja ukljuuje modele za zapoljavanje i
PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI 5

radno angaovanje osoba sa invaliditetom, javno zastupanje za zapoljavanje OSI, umreavanje organizacija
koje su pruaoci usluga socijalne zatite osobama sa invaliditetom. Obuku su pripremili strunjaci iz Holandije i
Srbije. Pet navedenih organizacija, koje su partneri na projektu, su u svojim lokalnim zajednicama, organizovali
akcije kojima je cilj bio zastupanje za zapoljavanje, kao i samo-zapoljavanje osoba sa invaliditetom.
Imajui u vidu pozitivne promene koje je u ovoj oblasti doneo Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i
zapoljavanju osoba sa invaliditetom, koji se u Srbiji primenjuje od maja 2010. godine, ali i tekoe sa kojima
se susree posebno marginalizovana grupa osoba sa invaliditetom osobe sa inteletualnim tekoama,
eleli smo da osnaimo OCD da odgovore na ove izazove. Posebno nam je bilo vano da pomognemo
organizacijama da pronau specifina reenja u okviru svojih lokalnih zajednica, kao i da ostvare partnerstva
sa lokalnim institucijama i preduzeima u svojim zajednicama, kako bi omoguili odrivost reenja. Njihove
napore, uspehe ali i tekoe emo predstaviti i u ovom priruniku, ali i na nacionalnoj konferenciji, koja je
takoe dao ovog projekta.
Zahvaljujemo se holandskom partneru Eriku Bloemkolku iz Fondacije Soft Tulip (www.softtulip.nl)
na velikom entuzijazmu i podrci naim ambicijama da reforme u zajednicama u Srbiji zasnivamo na iskustvu
koje je nastalo u zemlji sa najviim standardima. Posebnu zahvalnost dugujemo Hansu van der Vilenu i Sneani
Stojanovi, strunim saradnicima koji su uspehu ovog projekta doprineli ne samo svojim trenerskim vetinama,
autorskim tekstovima i saradnji na oblikovanju ovog prirunika ve i jako korisnim i uvek dostupnim savetima.
Takoe, zahvaljujemo se Lidiji Milanovi i Dragani iri Milovanovi na autorskim tekstovima za ovaj prirunik.
elimo da naglasimo i plodotvornost saradnje sa Inicijativom za prava osoba sa mentalnim invaliditetom
MDRI tokom celog projekta.
Podrka Delegacije EU u Srbiji nam daje veliko ohrabrenje. injenica da je ef Delegacije EU u Republici
Srbiji, N.E. Vensan Deer, posetio jednu od aktivnosti u okviru navedenog projekta, govori o tome da EU
prepoznaje znaaj samoniklih ideja i inicijativa civilnog drutva u Srbiji. Ovom prilikom zahvaljujemo se
gospodinu Deeru i Delegaciji EU u Srbiji na podrci i razumevanju.
I na kraju, veliko hvala organizacijama, naim partnerima, koje su svoja iskustva, i dobra i loa, i uspehe
i stranputice u zapoljavanju i radnom angaovanju svojih korisnika osoba sa intelektualnim tekoama,
podelile sa drugima u svojim tekstovima za ovaj prirunik. Verujemo da e upravo ona biti najvee ohrabrenje
svima koji nameravaju da ukljue osobe sa invaliditetom u sve sfere ivota u svojim zajednicama u Srbiji.
6 PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

Uvod
Ovaj prirunik nastao je u nameri da znanja i iskustva koja smo stekli tokom sprovoenja projekta
Preko zapoljavanja do inkluzije osoba sa invaliditetom u Srbiji podelimo sa drugima. On se u velikoj meri
zasniva na Priruniku za pruaoce socijalnih usluga za osobe sa intelektualnim tekoama, koji je BCIF objavio
prole godine i u kojem su sumirana znanja i iskustva koja je deset OCD ponelo iz Holandije i primenilo
u svojim lokalnim zajednicama u Srbiji. Tako se i navedeni projekat u velikoj meri gradi na prethodnom
projektu OCD snani partneri u reformi sistema socijalne zatite, kao dodatna podrka ve podranim
organizacijama za sprovoenje modela zapoljavanja i radnog angaovanja osoba sa invaliditetom u lokalnim
zajednicama u Srbiji. Pet organizacija iz Srbije koje su uspeni pruaoci usluga za osobe sa intelektualnim
tekoama (vie njih prua i po nekoliko usluga za ovu populaciju u svojim sredinama), na razliite naine je
primenilo modele dobre prakse iz Holandije u zapoljavanju i radnom angaovanju osoba sa intelektualnim
tekoama. Pokuali smo da vam prenesemo arolikost reenja, kao i vanost svakog od tih segmenata
za zapoljavanje osoba sa intelektualnim tekoama i, samim tim, njihovu veu ukljuenost u drutvo.
Udruenje za pomo MNRO iz Trstenika se odluilo za osnivanje radnog centra u okviru dnevnog boravka,
kao prvog koraka ka radu osoba sa intelektualnim tekoama. Inicijativa za odrivi razvoj Mostovi
iz Kruevca odluila se za dodatnu podrku i osnaivanje porodica osoba sa invaliditetom putem
zapoljavanja samohranih, nezaposlenih majki dece sa intelektualnim tekoama kao nezaobilaznog
segmenta borbe protiv siromatva i iskljuenosti ove marginalizovane grupe. Udruenje za podrku
osobama ometenim u razvoju Naa kua je zaposlilo svojih deset korisnika u socijalnom preduzeu
Kuhinja na tokovima i tako odgovorilo i na potrebe ove marginalizovane grupe i na potrebe ire zajednice
na Zvezdari, u Beogradu. I Udruenje za podrku MNRO Plava ptica u Kuli je imalo u vidu potrebe svoje
zajednice i na njih odgovorilo zapoljavanjem svojih korisnika u formi mobilnih timova. I konano, Asocijacija
za promovisanje inkluzije u Beogradu je osnaila grupu svojih korisnika da sami zastupaju svoje pravo na rad
i predstave svoje mogunosti za zaposlenje i to ta za njih znai biti zaposlen. Sve ove organizacije su preko
svojih lokalnih akcija zastupale za zapoljavanje i radno angaovanje osoba sa intelektualnim tekoama i
ostvarile viestruka partnerstva sa poslovnim i javnim sektorom u svojim zajednicama.
Iako su glavni uesnici naeg projekta organizacije civilnog drutva, kao vani predstavnici osoba sa
invaliditetom u drutvu, ovaj prirunik smo namenili svim akterima u Srbiji za koje je ova tema relevantna,
verujui da e im pomoi u zapoljavanju i radnom angaovanju osoba sa invaliditetom, a posebno osoba sa
intelektualnim tekoama. Verujemo da ovakav prirunik moe posluiti najpre pruaocima usluga za osobe
sa invaliditetom organizacijama civilnog drutva, javnim ustanovama (nacionalnoj slubi za zapoljavanje,
centrima za socijalni rad, domovima, zavodima, i sl.), poslodavcima koji zapoljavaju i ele da zaposle osobe
sa invaliditetom, ali i predstavnicima ministarstava i zavoda koji sprovode reforme.
Obraene teme prevashodno se tiu osoba sa intelektualnim tekoama, meutim, svakako da e
na korisne informacije u ovom priruniku naii i oni koji se bave osobama sa drugim vrstama invaliditeta, kao
i ugroenim grupama uopte. Od mnogobrojnih termina koji se koriste da oznae ovu grupu ljudi, odluili
smo se za osobe sa intelektualnim tekoama jer je to termin o kojem su se, prema naim saznanjima, same
osobe o kojima je re izjasnile kao o najprihvatljivijem. Takoe, to je termin koji su prihvatile Amerika
asocijacija za intelektualne tekoe i Svetska zdravstvena organizacija. Termin nismo dosledno primenili u

autorskim tekstovima koje su za ovaj prirunik priloile organizacije, zbog potovanja izbora pojedinanih
organizacija u korienju terminologije.
Najpre, u priruniku je dat pregled relevantnih podataka, strategija, zakona, propisa, institucija i
programa u Srbiji, relevantnih za pitanje zapoljavanja osoba sa invaliditetom, koje je za ovu priliku priredila
Lidija Milanovi. Najvea panja posveena je Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa
invaliditetom, od ije primene, maja 2010. godine, mamo porast zapoljavanja osoba sa invaliditetom.
U drugom delu prirunika beleimo izazove sa kojima se, u oblasti zapoljavanja, susreu osobe
sa intelektualnim tekoama, posebno marginalizovana grupa osoba sa invaliditetom. Veina organizacija
sa kojima smo saraivali na projektu Preko zapoljavanja do inkluzije osoba sa invaliditetom u Srbiji, naih
partnera, se upravo bavi pruanjem usluga i podrkom osobama sa intelektualnim tekoama, tako da su u
ovom delu navedeni izazovi sa kojima se oni svakodnevno susreu u svom radu. Najvei deo teksta preuzet
je iz publikacije Informator o zapoljavanju osoba sa invaliditetom kroz socijalno preduzetnitvo, Inicijative
za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S (2011), koji je za potrebe ovog prirunika prilagodila
Dragana iri Milovanovi.
Trei deo prirunika ini tekst prevedenog i prilagoenog predavanja holandskog strunjaka Hansa
van der Vilena o zapoljavanju uz podrku koje se primenjuje u Holandiji, a koje je zasnovano na iskorienju
potencijala zajednice i zapoljavanju osoba sa invaliditetom u otvorenoj sredini. Ovaj deo teksta je preuzet
iz Prirunika za pruaoce socijalnih usluga za osobe sa intelektualnim tekoama, koji je BCIF objavio 2011.
godine. Predstavljena metodologija potkrepljena je primerima dobre prakse iz Holandije u zapoljavanju
osoba sa invaliditetom, i ovi primeri ujedno ine etvrti segment ovog prirunika.
Na kraju vam sa zadovoljstvom predstavljamo primere dobre prakse iz Srbije, predstavljene od
strane organizacija koje sprovode usluge socijalne zatite za osobe sa intelektualnim tekoama, i koje su
kao nai partneri na pomenutom projektu, realizovali akcije u svojim zajednicama sa ciljem zapoljavanja i
zastupanja za zapoljavanje osoba sa invaliditetom.
Mnogo vie o realizovanim aktivnostima na projektu Preko zapoljavanja do inkluzije osoba sa
invaliditetom u Srbiji, galerije fotografija, kao i neki korisni materijali koji nisu ukljueni u ovaj prirunik, mogu
se nai na internet stranici BCIF-a: http://www.bcif.org/Socijalna_inkluzija_2/
Nadamo se da e ponuene informacije, metodologija, a naroito pozitivni primeri puni
entuzijazma, dodatno podstai i ohrabriti sve one koji imaju nameru da doprinesu zapoljavanju i radnom
angaovanju osoba sa intelektualnim tekoama u Srbiji.

Zapoljavanje osoba sa invaliditetom
u Srbiji - mogunosti i dobra praksa
Ukljuivanje Republike Srbije u evropske integracione procese u cilju breg privrednog, ekonomskog
i drutvenog razvoja, podrazumeva izgradnju institucija moderne i efikasne drave zasnovane na vladavini
prava, to doprinosi kvalitetu ivota njenih graana. Kvalitet ivota graana jedne drave, sa aspekta
odgovornosti drave, podrazumeva stvaranje uslova za ostvarivanje prava svih graana, bez obzira na
njihove razliitosti, u svim oblastima ivota. Zapoljavanje i omoguavanje prava na rad, koje je jedno od
osnovnih ljudskih prava, istovremeno je osnov ostvarivanja kvaliteta ivota, jer omoguava ekonomsku
samostalnost i unapreuje lini doivljaj uspenosti i ukljuenosti u zajednicu. U sadanjem periodu
drutvenog i ekonomskog razvoja u Srbiji, koji karakterie niz reformi na nivou sistema, posebna panja
posveena je stvaranju uslova za to je mogue bolji kvalitet ivota socijalno iskljuenih grupa graana,
meu kojima jednu znaajnu grupu ine osobe sa invaliditetom.
Republika Srbija donela je niz propisa koji u oblasti zapoljavanja treba da omogue ravnopravno
uee osoba sa invaliditetom na tritu rada i u zapoljavanju. Ova dokumenta u skladu su sa osnovnim
meunarodnim deklaracijama i propisima koje je naa zemlja ratifikovala i prihvatila, kao to su dokument
Ujedinjenih nacija o milenijumskim ciljevima razvoja, Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa
invaliditetom (13. 12. 2006. god.), koja je prvi pravno obavezujui meunarodni instrument za zatitu ljudskih
prava osoba sa invaliditetom, Evropska strategija za osobe sa invaliditetom 20102020, Standardna pravila
Ujedinjenih Nacija za izjednaavanje mogunosti koje se pruaju osobama sa invaliditetom (decembar
1993), Konvencija meunarodne organizacije rada o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju lica sa
invaliditetom C 159 (jun 1983. god.), Preporuke meunarodne organizacije rada o profesionalnoj rehabilitaciji
i zapoljavanju lica sa invaliditetom R 168 (jun 1983. god.) i druge.
1. Pregled stratekih dokumenata i zakona Republike Srbije

relevantnih za unapreenje poloaja osoba sa invaliditetom
1.1. Strategija za smanjenje siromatva
1.2. Strategija unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom
1.3. Nacionalna strategija zapoljavanja
1.4. Strategija socijalne zatite
Za izradu ovog dela teksta koriena je sledea literatura:

1. G. Zaji, M. Milanovi, M. Stanojevi, I. Janiijevi, Obaveza zapoljavanja osoba sa invaliditetom, 2011, Beograd: Centar za
samostalni ivot invalida Srbije.
2. D. Tati, Pravni okvir za zapoljavanje osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, 2010, Beograd: Alternativa.
3. Informator o radu, Nacionalna sluba za zapoljavanje Srbije, mart 2012.
4. Internet sajt: poslovi.infostud.com.

1.5. Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom
1.6. Zakon o socijalnoj zatiti
1.7. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o srednjoj koli
(definiu inkluzivni pristup obrazovanju)
1.8. Zakon o udruenjima.
Komentar: Navedena dokumenta sadre osnovne smernice za unapreenje kvaliteta ivota osoba sa
invaliditetom i prvi put u Srbiji stavljaju osobe sa invaliditetom u ravnopravan poloaj sa drugim graanima,
jasno pokazujui usmerenje drave na razumevanje invalidnosti i osoba sa invaliditetom u okviru socijalnog
modela invalidnosti i istiui obavezu zajednice da obezbedi potovanje ljudskih prava osoba sa invaliditetom
u svim oblastima ivota pojedinca i zajednice.
Zakon o socijalnoj zatiti, usvojen marta 2011. godine, jedan je od osnovnih zakona koji se ne
odnose direktno na oblast zapoljavanja, u kome se, preko delatnosti socijalne zatite, reguliu naini
podrke osobama sa invaliditetom uvoenjem socijalnih usluga za razvoj kapaciteta za samostalan ivot i
zapoljavanje ili radno angaovanje, kao i mogunosti radnog angaovanja osoba sa invaliditetom koje kor-
iste usluge smetaja u okviru sistema.
Drugi znaajan zakon koji omoguava zapoljavanje i radno angaovanje osoba sa invaliditetom preko
njihovih udruenja jeste Zakon o udruenjima. Ovaj zakon, prema kome funkcioniu i udruenja osoba sa
invaliditetom, u lanu 37. definie da udruenja graana, mogu da obavljaju i privrednu ili drugu delatnost
kojom se stie dobit, pod uslovom da je ta delatnost u skladu sa statutarnim ciljevima, da je predviena
statutom i da je delatnost manjeg obima, odnosno da se obavlja u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva
udruenja. Obavljanje ovih delatnosti mora se odvijati u skladu sa zakonom kojim se ureuje klasifikacija
delatnosti i u skladu sa Zakonom o radu i drugim zakonskim propisima koji se odnose na zapoljavanje osoba
s invaliditetom.
U skladu sa ovim zakonom, udruenje osoba sa invaliditetom moe osnovati privredno preduzee.
2. Zakonska regulativa relevantna za zapoljavanje osoba sa invaliditetom
Od izuzetnog znaaja za zapoljavanje osoba sa invaliditetom jesu Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji

i zapoljavanju osoba sa invaliditetom, koji na jednom mestu definie sve znaajne oblasti za njihovo
zapoljavanje, kao i Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, koji po prvi put jasno definie
aktivne mere zapoljavanja za osobe sa invaliditetom. Na osnovu ovih zakona doneta su podzakonska akta
koja blie odreuju njihovu primenu i koja su znaajna za sprovoenje navedenih zakona. Ovi zakoni oslanjaju
se na Zakon o radu i proistiu iz njega. Zakon o radu je osnovni zakon u Srbiji kojim se reguliu prava, obaveze
i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno na osnovu rada, u skladu sa ratifikovanim meunarodnim
konvencijama, koji osobama sa invaliditetom daje ista prava na osnovu rada kao i drugim zaposlenima, i
namee obavezu poslodavcima da obezbede uslove za rad osoba sa invaliditetom. Ovaj zakon posebno istie
zabranu diskriminacije u pogledu rada osoba sa invaliditetom.

2.1. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom
(Sl. glasnik RS, br. 36/2009)
Ovim zakonom uvodi se obaveza zapoljavanja osoba sa invaliditetom i ureuju se podsticaji za
zapoljavanje radi stvaranja uslova za ravnopravno ukljuivanje osoba sa invaliditetom na trite rada;
procene radnih sposobnosti; profesionalna rehabilitacija; obaveza zapoljavanja osoba sa invaliditetom;
uslovi za osnivanje i obavljanje delatnosti preduzea za profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa
invaliditetom i drugih posebnih oblika zapoljavanja i radnog angaovanja osoba sa invaliditetom i druga
pitanja od znaaja za profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa invaliditetom.
Zakonom su definisani kriterijumi za poslodavce u pogledu zapoljavanja osoba sa invaliditetom, koji
uzimaju u obzir koliko dugo firma posluje, kao i broj zaposlenih radnika, i odreuju se kriterijumi na osnovu
broja zaposlenih osoba sa invaliditetom u odnosu na broj zaposlenih bez invaliditeta. Ukoliko poslodavac
nije u mogunosti da ispuni propisanu obavezu zapoljavanja, Zakon propisuje alternativne mere, koje su
pre svega finansijske prirode uplata u budetski fond (meseni penali u visini trostrukog iznosa prihoda
osobe sa invaliditetom koju poslodavac nije zaposlio) ili sklapanje ugovora o poslovno-tehnikoj saradnji,
kupovini proizvoda ili vrenju usluga sa preduzeem za profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa
invaliditetom. Kontrolu ispunjavanja obaveze vri Poreska uprava. Ovim zakonom definisano je osnivanje
radnih centara kao preduzea za zapoljavanje osoba sa invaliditetom.
2.2. Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti

Pored ostalog, ovaj zakon ureuje i poslove zapoljavanja, mere aktivne politike zapoljavanja i druga
pitanja od znaaja za zapoljavanje i zadovoljavanje potreba poslodavaca.
2.3. Pravilnik o bliem nainu, trokovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogunosti zapos-
lenja ili odranja zaposlenja osoba sa invaliditetom
Pravilnikom se blie regulie procena radne sposobnosti osoba sa invaliditetom sagledavanjem
medicinskih, socijalnih i drugih kriterijuma kojima se utvruje sposobnost osobe sa invaliditetom u cilju
ukljuivanja na trite rada i obavljanja konkretnih poslova, samostalno ili uz slubu podrke. Pravilnikom
se definiu kriterijumi, nain i trokovi procene radne sposobnosti, koju obavlja Nacionalna sluba za
zapoljavanje.
2.4. Pravilnik o bliim uslovima, kriterijumima i standardima za sprovoenje mera i aktivnosti profesionalne
rehabilitacije (Sl. glasnik RS, br. 112/2009)
Ovim pravilnikom su pre svega definisani ciljevi ukljuivanja osoba sa invaliditetom u aktivnosti
profesionalne rehabilitacije poveanje nivoa zapoljivosti, zapoljavanje, odravanje zaposlenja i
napredovanje ili promena profesionalne karijere, kao i odnos rehabilitacije i aktivnih mera zapoljavanja.

2.5. Pravilnik o kriterijumima i nainu sprovoenja mera aktivne politike zapoljavanja
(Sl. glasnik RS, br. 7/2010, 3/2011 i 6/2011)
Ovim pravilnikom blie se ureuju kriterijumi i nain za sprovoenje mera aktivne politike
zapoljavanja od strane Nacionalne slube za zapoljavanje u skladu sa zakonom i Nacionalnim akcionim
planom zapoljavanja. Pravilnikom su definisane mere aktivne politike zapoljavanja u cilju poveanja
zaposlenosti i smanjenja nezaposlenosti, finansijske mere aktivne politike zapoljavanja (subvencije
poslodavcima) i mere aktivne politike zapoljavanja osoba sa invaliditetom, koje ine: refundacija trokova
prilagoavanja radnog mesta; subvencije zarada osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva; podrka
zapoljavanju; mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije i druge mere utvrene Akcionim planom i
projektima koji se realizuju u saradnji sa domaim i meunarodnim organizacijama i institucijama.
2.6. Pravilnik o nainu praenja izvravanja obaveze zapoljavanja osoba sa invaliditetom i nainu dokazivanja
izvravanja te obaveze (Sl. glasnik RS, br. 33/2010)
Ovim pravilnikom regulisan je nain praenja ispunjenja obaveze zapoljavanja osoba sa invaliditetom
i nain dokazivanja ispunjenja te obaveze, koji za osnovu imaju kvotni sistem (broj zaposlenih osoba sa
invaliditetom u odnosu na ukupan broj zaposlenih). Ukoliko poslodavac ne zaposli osobu sa invaliditetom,
pravilnik predvia alternativne naine izmirenja obaveze propisane Zakonom. Znaajno je da Pravilnik
posebnim lanom apostrofira obavezu drave da u budetski fond uplati penale u sluaju da ne uspe da
ispuni zakonom propisanu obavezu zapoljavanja osoba sa invaliditetom. Kontrolu izvrenja obaveze
zapoljavanja osoba sa invaliditetom i naplate penala vri Poreska uprava, u skladu sa propisima o poreskom
postupku i poreskoj administraciji.
Nacionalna sluba za zapoljavanje
Navedeni zakoni i podzakonska akta definisali su ulogu i poslove Nacionalne slube za zapoljavanje
u pogledu poveanja nivoa zapoljavanja osoba sa invaliditetom. Ova sluba organizuje procenu radne
sposobnosti i mogunosti zaposlenja osoba sa invaliditetom i uestvuje u toj proceni, sprovodi aktivnosti
profesionalne rehabilitacije, zapoljavanja, odravanja zaposlenja, napredovanja i promene profesionalne
karijere osoba sa invaliditetom, sprovodi mere aktivne politike zapoljavanja za nezaposlene osobe sa
invaliditetom i poslodavce koji zapoljavaju osobe sa invaliditetom. Savetnik za profesionalnu rehabilitaciju i
zapoljavanje osoba sa invaliditetom je neposredno zaduen za rad sa konkretnom osobom sa invaliditetom
i sa njom i za nju koordinira i obavlja samostalno odreene poslove.
Mere profesionalne rehabilitacije imaju za cilj osposobljavanje osoba sa invaliditetom za odgovarajui
posao, zapoljavanje, odravanje zaposlenja, napredovanje i promenu profesionalne karijere i obuhvataju
voenje karijere i savetovanje, kao i programe radnog osposobljavanja i obuke.
Mere aktivnog zapoljavanja osoba sa invaliditetom obuhvataju niz aktivnosti: refundaciju zarada
lica angaovanih na pruanju strune podrke/asistencije osobama sa invaliditetom na radnom mestu;
refundaciju poslodavcu odgovarajuih trokova prilagoavanja radnog mesta za zapoljavanje osoba
sa invaliditetom; subvencije zarade za zapoljavanje osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva na
neodreeno vreme; subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta u sluaju zapoljavanja
osobe sa invaliditetom; mogunost obavljanja strune prakse za osobe sa invaliditetom bez obaveze

zapoljavanja u cilju osposobljavanja osobe sa invaliditetom za samostalan rad u struci (najdue 24 meseca
finansiranja zarade osobe sa invaliditetom); organizovanje obuka za osobe sa invaliditetom po zahtevu
poslodavca; jednokratne subvencije za samozapoljavanje nezaposlenim osobama sa invaliditetom u iznosu
od 200.000 dinara za pokretanje sopstvenog posla; sprovoenje javnih radova na kojima se angauju osobe
sa invaliditetom ili asistenti iz oblasti socijalne, kulturne, humanitarne i druge delatnosti ili odravanja i zatite
ivotne sredine u maksimalnom trajanju od 6 meseci; oslobaanje obaveza plaanja doprinosa po lanu
45. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, pri emu se
poslodavac oslobaa obaveze plaanja doprinosa u periodu od 3 godine prilikom zapoljavanja osoba sa
invaliditetom.
Karijerno voenje i savetovanje obuhvataju: pravovremeno informisanje o kretanju na tritu
rada, posredovanje u zapoljavanju osoba sa invaliditetom, obuke za aktivno traenje posla, treninge
samoefikasnosti, podrku posredstvom Kluba za traenje posla i organizaciju sajmova zapoljavanja.
Programi radnog osposobljavanja i obuke namenjeni su osposobljavanju za samostalni rad u struci,
sticanju, odranju i unapreenju znanja i radno-socijalnih vetina. U okviru ovih programa mogua je i
refundacija trokova prevoza osoba sa invaliditetom i pratioca, kao i namenska novana pomo.
Socijalna zatita
Socijalna zatita je sistem u okviru kojeg je takoe mogue organizovati zapoljavanje ili radno
angaovanje osoba sa invaliditetom. lan 61. Zakona o socijalnoj zatiti kae: usluge usmerene na
unapreivanje radnih sposobnosti, odnosno na radno angaovanje osoba sa invaliditetom koje su korisnici
usluga socijalne zatite pruaju se u ustanovama socijalne zatite i u radnim centrima, u skladu sa zakonom
kojim se ureuje profesionalna rehabilitacija i zapoljavanje osoba sa invaliditetom. Sistem socijalne zatite
takoe razvija usluge koje su usmerene na jaanje kapaciteta osoba sa invaliditetom za samostalni ivot, u
okviru kojih je mogue razviti niz usluga iz grupe dnevnih usluga u zajednici, usluga podrke za samostalni
ivot i savetodavno-terapijskih i socio-edukativnih usluga, kojima bi se obezbedili i drutveni uslovi za
zapoljavanje osobe sa invaliditetom, ali bi se i sama osoba ojaala u traenju i zadravanju posla.
Aktuelno stanje
Zapoljavanje osoba sa invaliditetom zahteva dobru i pravovremenu saradnju Ministarstva ekonomije

i regionalnog razvoja, Ministarstva finansija, Ministarstva rada i socijalne politike, a u odreenim segmentima
i Ministarstva zdravlja. Posebno je vana spremnost obrazovnog sistema da omogui inkluzivno obrazovanje
osobama sa invaliditetom.
Zapoljavanje osoba sa invaliditetom se oteano realizuje, za ta postoji niz razloga. Neusklaenost
i nepravovremenost donoenja odgovarajuih zakonskih propisa, pogotovu u razliitim sistemima, jedan
je od znaajnih faktora oteanog zapoljavanja. Dugogodinji pristup osobama sa invaliditetom iz pozicije
medicinskog modela, negativan uticaj stavova zajednice prema osobama sa invaliditetom i stereotipi i
predrasude o njihovim sposobnostima i danas su faktori oteanog zapoljavanja osoba sa invaliditetom.
Sistem socijalne zatite koji razvija usluge i servise podrke osobama sa invaliditetom jo uvek nije u dovoljnoj
meri, ni zakonodavno niti u praksi, razvio potrebne usluge. Same osobe sa invaliditetom, usled stavova

i prezatienosti u porodici, orijentacije na pasivne mere podrke, koje ne zahtevaju radno angaovanje,
nedovoljne informisanosti i nedostupnosti informacija i usluga, esto nisu motivisane ili nisu u mogunosti da
se bez potrebne podrke aktivno usmere na traenje posla i zapoljavanje. Zaposleni u razliitim ustanovama
i institucijama koji pruaju podrku osobama sa invaliditetom takoe esto nemaju prave informacije o
invalidnosti iz ugla socijalnog modela, filozofije samostalnog ivota osoba sa invaliditetom i ljudskih prava
osoba sa invaliditetom, to smanjuje njihov kapacitet da prue odgovarajuu podrku u zapoljavanju osobi
sa invaliditetom.
Od donoenja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom ipak
su vidne znaajne promene u njihovom zapoljavanju. Istraivanje koje je 2011 godine sproveo Centar za
samostalni ivot invalida Srbije pokazalo je da je od poetka primene ovog zakona maja 2010. godine dolo
do oivljavanja trita rada za osobe sa invaliditetom, koje odlikuju dva karakteristina procesa: nagli
porast zaposlenosti osoba sa invaliditetom i blago opadanje broja nezaposlenih osoba sa invaliditetom.
Kod poslodavaca je dolo do pozitivne promene u vidu irenja pozitivnog iskustva o radnim kapacitetima
osoba sa invaliditetom i o koristi od njihovog zapoljavanja. Ovo je posebno znaajno ako se ima u vidu da
polovina anketiranih poslodavaca nije zapoljavala osobe sa invaliditetom pre primene zakona. I dalje je
prisutno preteno zapoljavanje osoba sa invaliditetom za koje nije potrebna adaptacija radnog mesta, to
znatno smanjuje mogunost zapoljavanja osoba sa telesnim invaliditetom. Prema ovom istraivanju, kod
samih osoba sa invaliditetom koje su zasnovale radni odnos ili bile radno angaovane takoe je dolo do
znaajnog poboljanja na subjektivnom i objektivnom planu. Na subjektivnom planu dolo je do smanjenja
linog oseaja diskriminacije i razvoja oseanja line vrednosti i uspenosti; do prepoznavanja i vrednovanja
vlastitog doprinosa poboljanju materijalne situacije porodice i do veeg oseaja sigurnosti u pogledu rada.
Na objektivnom planu dolo je do poboljanja ivotnog standarda cele porodice.
Na internet sajtu poslovi.infostud objavljeni su rezultati istraivanja o zapoljavanju osoba sa
invaliditetom, koje je obavljeno od 16. do 19 novembra 2011. godine. Istraivanje je obuhvatilo 244
poslodavaca. Od ovog uzorka, 41% kompanija zapoljava osobe sa invaliditetom, a od njih je ak 81% onih koje
zapoljavaju 5 i vie osoba sa invaliditetom. Kompanije koje ne zapoljavaju osobe sa invaliditetom navode
da to ne ine jer priroda posla nije takva da ga mogu obavljati osobe sa invaliditetom (28%); radni prostor
nije prilagoen osobama sa invaliditetom (19%). Jedanaest odsto kompanija se opredelilo za ispunjavanje
finansijske obaveze po ugovoru o poslovnoj saradnji sa preduzeem koje zapoljava osobe sa invaliditetom.
Lidija Milanovi

Izazovi u zapoljavanju posebno
marginalizovane grupe osoba sa
invaliditetom osoba sa intelektualnim
tekoama
Za obogaivanje razliitih drutvenih uloga za odrasle osobe, najbitnije je ostvarivanje prava na rad,
koje podrazumeva: ostvarivanje potrebe za delovanjem i ispoljavanjem sopstvenih potencijala; ostvarivanje
socijalnih kontakata i razmene; organizaciju vremena i adekvatnu strukturu i kontinuitet svrsishodnih
aktivnosti; oseanje svrhe i smisla ivota. Raditi posao koji ima smisao sa sobom nosi pozitivno ocenjivanje
oveka od okoline. Ljudi koji rade doprinose drutvu stvaraju vrednosti, pomau ostalima, plaaju poreze,
kupuju robu i koriste usluge i sl.
Za ljude sa intelektualnim tekoama posao ima isti znaaj i znaenje kao i za nas. To je uvek put
ka veem ukljuivanju u drutvo, znai i poveanje primanja, a i rast samopotovanja. U veini sluajeva
rad ojaava oveka sa intelektualnim i mentalnim tekoama u njegovoj ulozi odraslog pojedinca, vodi ka
poveanju kontrole nad sopstvenim ivotom, donosi nova interesovanja i drutvene aktivnosti i razvija
praktine sposobnosti.
Zapoljavanje osoba sa invaliditetom, a posebno osoba sa intelektualnim tekoama, veoma je
vano, s obzirom na to da je re o grupi ljudi koja je decenijama bila iskljuena iz svih drutvenih tokova, to
je rezultiralo nedostatkom vetina i nedostatkom mogunosti da se nau na tritu rada. Zapoljavanje je
klju za socijalno ukljuivanje: to je jedan od vanih puteva ka prevenciji socijalnog iskljuivanja i ka podrci
nezavisnom ivotu i dostojanstvu . Izostanak jednakih mogunosti upravo je razlog koji je doveo do
siromatva i drutvene iskljuenosti ove grupe ljudi.
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom (ZPRZOI) nastao je
kao pokuaj da se odgovori na visoku stopu nezaposlenosti, ali i nemogunosti zapoljavanja osoba
sa invaliditetom u Srbiji. Meutim, postoji opasnost da ZPRZOI indirektno spreava da se osobe sa
intelektualnim tekoama zaposle na otvorenom tritu, pa ak i da se ukljue u dva posebna oblika
zapoljavanja, od kojih je jedan socijalno preduzee, odnosno socijalna organizacija.
Osobe sa intelektualnim tekoama esto su po prirodi sklone obavljanju jednostavnijih, repetitivnih
zadataka, za koje je nekima od njih potreban odreeni vid podrke. Procena njihove opte radne sposobnosti
koju ovaj zakon zahteva, a bez uzimanja u obzir podrke i uvebanosti za izvravanje konkretnih zadataka,
nesumnjivo e u najveem broju sluajeva osoba sa intelektualnim tekoama rezultirati ocenom radne
Veina teksta preuzeta je iz publikacije Informator o zapoljavanju osoba sa invaliditetom kroz socijalno preduzetnitvo,
Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S, 2011.
Madridska deklaracija o diskriminaciji, 2002.
Izvor: http://www.who.int/topics/rehabilitation/en/.

nesposobnosti. Sa takvom procenom izgledno je da osoba nee moi da se zaposli na otvorenom tritu uz
podrku, iako postoji velik broj poslova koje mogu da obavljaju i osobe sa intelektualnim tekoama. tavie,
sadanji tekst ZPRZOI onemoguuje osobe s ovom vrstom invaliditeta da se zaposle i u posebnim oblicima
rada, s izuzetkom radnih centara.
Po prirodi organizovanja radni centri se mogu okarakterisati kao zatiene radionice, gde korisnici
obavljaju zadatke u segregiranim, odnosno izolovanim i strogo kontrolisanim uslovima. Treba naglasiti
da angaman osoba u radnim centrima kao dugotrajan oblik profesionalne rehabilitacije, kako ga
zakonodavac naziva, ne moe biti smatran radom. Rehabilitacija, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji,
jeste proces iji je cilj da osobama sa invaliditetom prui alate koji su im potrebni da bi postigle nezavisnost
i samoodreenje. U tom smislu, rehabilitacija nije sama sebi svrha ve u kontekstu rada mora sluiti tome
da omogui osobi da gradi vetine radi ukljuenja na trite rada, bilo pod otvorenim ili posebnim uslovima.
Korienje termina dugotrajnost naznauje da se ta svrha rehabilitacije gubi, to dovodi u pitanje samu svrhu
postojanja radnih centara.
Nadalje, zasad nema naina za zapoljavanje osoba sa invaliditetom koje su liene poslovne
sposobnosti ili se na njih odnosi produeno roditeljsko pravo. Poslovna sposobnost predstavlja mogunost
lica da samostalno preduzima radnje koje imaju pravnu snagu, tj. mogunost delovanja u svim sferama
ivota. Budui da se osobe sa intelektualnim ili mentalnim tekoama najee potpuno liavaju poslovne
sposobnosti i time izjednaavaju sa licima mlaim od 14 godina ivota, Zakon o radu im onemoguuje
da obavljaju bilo koje poslove. Do zakonske reforme ove oblasti, jedine pravne mogunosti koje ostaju
poslodavcima jesu angaovanja ovih osoba u sklopu udruenja koja imaju registrovanu privrednu delatnost.
Pokretanje postupka za vraanje poslovne sposobnosti takoe je opcija, iako neto sloenija i sa
neizvesnim pravnim ishodom. Iz prakse je poznato da sudovi nisu skloni vraanju poslovne sposobnosti, te bi
za pozitivan ishod, osim susretljivosti sistema, trebalo da postoji vrlo jaka argumentacija o promeni okolnosti
koje su dovele do gubitka poslovne sposobnosti.
Inicijative za zapoljavanje na lokalnom nivou, preko socijalnog preduzetnitva, mogle bi da obezbede
uslove i usluge podrke za radno angaovanje osoba sa invaliditetom koje prethodni zakoni vide kao radno
i poslovno nesposobne. Postignuti rezultati mogli bi da utiu na izmenu procedure za procenu radne
sposobnosti, a zatim i na formulisanje procedura za reviziju poslovne sposobnosti.
U demokratski razvijenim zemljama gde postoji viedecenijska praksa zapoljavanja osoba sa
invaliditetom, osobe sa fizikim ili senzornim invaliditetom su uglavnom zaposlene na otvorenom tritu
rada, negde uz pomo kvotnog sistema zapoljavanja, negde uz druge vrste pozitivnih mera. Kada se govori
o zapoljavanju uz podrku, uglavnom se govori o osobama sa intelektualnim tekoama. Samo ukoliko se
stvore uslovi za njihovo zapoljavanje na otvorenom tritu uz primerenu podrku, osobe sa intelektualnim
tekoama e ostvariti svoje pravo na rad i zapoljavanje u skladu sa Konvencijom UN . Da bi se ovaj cilj
ostvario treba podrati osnivanje raznolikih vidova servisa za podrku, u okviru kojih osobe sa intelektualnim
tekoama mogu da razviju potencijale i osnae se za samozastupanje.
Dragana iri Milovanovi

Holandski model - zapoljavanje uz podrku
sa predavanja Hansa Van Der Vilena
Uvod
Programi zapoljavanja uz podrku pruaju ljudima sa ozbiljnim intelektualnim tekoama

mogunost zapoljavanja u realnim i prikladnim uslovima, uz podrku po potrebi. Ove su usluge prilagoene
individualnim prednostima i manama osobe kako bi joj bilo omogueno uenje i izvoenje odabranog posla.
Iako se program zapoljavanja uz podrku koristi ve neko vreme, nedavno je razvijen i za osobe koje mogu
obavljati zahtevnije poslove.
Zapoljavanje uz podrku
Zapoljavanje uz podrku je program koji pomae ljudima sa ozbiljnim intelektualnim tekoama da

postanu i ostanu uspeno i konkurentno zaposleni i integrisani u radnu sredinu. Zapoljavanje uz podrku je
esto namenjeno ljudima sa najteim oblicima invaliditeta, za koje se konkurentno zaposlenje nije postojalo,
ili je bivalo prekinuto ili prekidano zbog intelektualnih tekoa, i kojima je potrebna intenzivna ili dugotrajna
pomo. Program prua podrku u vidu osoba koje pomau u poslu, prevoza, pomone tehnologije,
specijalizovane obuke za zapoljavanje i nadzora prilagoenog pojedincu.
Program zapoljavanja uz podrku nastoji da pronae poslove sa primanjima veim od minimalnih,
sa posebnim pogodnostima i potencijalom za razvoj karijere. Pored toga, ovi programi pruaju poslovnom
sektoru izvor kvalifikovane radne snage.
Programi podrke su nain da se ljudi preusmere sa zavisnosti od sistema usluga ka nezavisnosti
steenoj putem posla. Stalna podrka od strane pruaoca usluga poveava ansu da se zaposlenje zadri.
Programi zapoljavanja uz podrku ohrabruju ljude da primene svoje vetine, poveavaju samopouzdanje i
uee u zajednici, osnauju korisnika i kvalitet njegovog/njenog ivota.
Porodini zakon, lan 146. stav. 1: Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizikom razvoju nije sposobno za normalno
rasuivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o sebi i o zatiti svojih prava i interesa moe biti potpuno lieno poslovne
sposobnosti; stav 2: Poslovna sposobnost lica iz stava 1. ovog lana jednaka je poslovnoj sposobnosti mlaeg maloletnika.
lan 24. Zakona o radu propisuje da radni odnos moe da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina ivota i ispunjava druge
uslove za rad na odreenim poslovima.
Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom, lan 27. stav 1: Drave potpisnice priznaju osobama sa invaliditetom pravo na
rad na osnovu jednakosti sa drugima; ovo ukljuuje mogunost da zarauju za ivot obavljajui posao koji su slobodno odabrali ili
prihvatili na tritu rada i u radnom okruenju koje je otvoreno, inkluzivno i pristupano za osobe sa invaliditetom...
Ovaj deo teksta je u potpunosti preuzet iz Prirunika za pruaoce socijalnih usluga za osobe sa intelektualnim tekoama u Srbiji,
Sneana Stojanovi i Hans van der Vilen, Balkanski fond za lokalne inicijative BCIF, Beograd 2011.;

Komponente
1. Plaeno zaposlenje
Glavni rezultat zapoljavanja uz podrku su plate. Obavljeni posao mora biti kompenzovan istim
beneficijama i platama kao to dobijaju drugi na slinim poslovima. Paket ukljuuje bolovanje, godinji odmor,
zdravstveno osiguranje, bonuse, prilike za obuku i drugo. A posao mora ukljuivati najmanje 1820 sati rada
nedeljno.
2. Integrisana radna mesta
Integracija je jedna od esencijalnih odlika zapoljavanja uz podrku. Pojedinci sa intelektualnim tekoama

moraju imati iste mogunosti za uee u svim aktivnostima u kojima uestvuju i ostali zaposleni, kao i da
rade zajedno sa ostalim zaposlenima koji nemaju intelektualnih tekoa.
3. Stalna podrka
Glavna karakteristika koja izdvaja zapoljavanje uz podrku od ostalih programa zapoljavanja jeste
pruanje stalne podrke pojedincima sa ozbiljnim intelektualnim tekoama da zadre posao.
Modeli
1. Model individualnog zapoljavanja
Osoba sa intelektualnim tekoama se zapoljava na radnom mestu u zajednici koje najbolje odgovara
njegovim/njenim vetinama, sposobnostima i eljama. Obuka u radnim vetinama i ponaanju na poslu je
obezbeena na radnom mestu od strane trenera. Podrka se nikada u potpunosti ne ukida.
2. Model enklave
Manja grupa ljudi sa intelektualnim tekoama se obuava i nadzire meu zaposlenima u kompaniji
koji nemaju ovakvih smetnji. Ljudi u okviru enklave funkcioniu kao tim, na pojedinanom radnom mestu, u
zajednikom biznisu ili u industriji. Poetna obuka, nadzor i podrka su obezbeeni od strane supervizora,
koji je obuen na samom radnom mestu i moe raditi za kompaniju ili za agenciju za zapoljavanje. Takoe
je poznata i tzv. enklava u rasejanju, koja se koristi u sektoru usluga (npr., univerziteti, restorani i hoteli).
Svaka osoba radi na posebnom radnom mestu i grupa je rasporeena po itavoj kompaniji.
3. Mobilna radna grupa
Manja grupa osoba sa invaliditetom radi kao posebna jedinica i funkcionie kao samostalno
preduzee koje stvara poslovne prilike za lanove svoje grupe putem prodaje usluga. Grupa radi na nekoliko
lokacija u okviru zajednice pod nadzorom supervizora. Opis posla esto ukljuuje domarske poslove

i obraivanje zemlje. Osobe sa invaliditetom rade sa ostalim ljudima u raznolikim okruenjima, poput
kancelarija i zgrada.
4. Model malog biznisa
U okviru malog biznisa moe biti do est osoba sa intelektualnim potekoama, ali ne i vie od broja
ostalih zaposlenih ljudi. Mali biznis funkcionie kao bilo koji drugi biznis gde se posao obavlja, a naknade
isplauju od dobijenih prihoda. Mali biznis je smeten u okviru zajednice.
5. Preduzetniki model
Od strane agencije za rehabilitaciju ili pruanje usluga u zajednici korisnik je podran u dobijanju
poslova ili u vidu pomoi koja mu je potrebna da uspeno vodi svoj biznis.
Ukratko
Poslodavac ne plaa nita.

Kandidati prolaze kroz temeljnu proveru.
Sposobnosti zaposlenih odgovaraju zahtevima radnog mesta.
Profesionalci obavljaju obuku na samom radnom mestu.
Dodatna obuka, ukoliko je neophodna.
Naknadne usluge tokom trajanja zaposlenja.
Potrebne usluge podrke
1. Usluge podrke: razvoj zaposlenja i zapoljavanje, intenzivna obuka na radnom mestu, obuka u
posebnim vetinama, kontakti sa poslodavcima, roditeljima i porodicom itd.
2. Dodatne usluge podrke: usluge stalne podrke za snalaenje i opstanak osobe u kompetitivnom
okruenju, bez trokova za poslodavca.
3. Strunjak za zapoljavanje/konsultant/supervizor: osoba zaposlena od strane organizacije za
osposobljavanje za posao i zapoljavanje, koja povezuje klijente sa poslovima, prua potrebnu podrku u
uenju i obavljanju posla, prilagoava radno okruenje i omoguava prelazak ka prirodnoj podrci na radnom
mestu, uz smanjenje sopstvene uloge.
4. Prirodna podrka: podrka od strane supervizora i kolega na radnom mestu, ukljuujui i podrku
koja je ve obezbeena za sve zaposlene od strane poslodavca. Ova podrka poveava inkluziju i prihvatanje
zaposlenog sa posebnim potrebama u drutvu. I jo: prirodna podrka tei da bude stalno spremna i
dostupna, ime se olakava dugorono zadravanje zaposlenja.

5. Rotacija posla: proces razlaganja poslova na kljune komponente koje se potom kao zadaci
daju zaposlenima radi efikasnog poslovanja kompanije i prilagoavanja vetina zaposlenih sa posebnim
potrebama. Ovaj proces rezultira restrukturiranjem poslova ili otvaranjem novih radnih mesta.
6. Razvoj zaposlenja: nalaenje poslova za ljude sa posebnim potrebama kroz umreavanje sa
zaposlenima, kompanijama i liderima u zajednici. Korienje poslovnog savetodavnog odbora jedan je od
odlinih naina da se razviju kontakti koji vode do zapoljavanja osoba sa invaliditetom.
Saetak
Programi za zapoljavanje uz podrku se razlikuju od tradicionalnijih pristupa zapoljavanju.

Tradicionalni programi su primenjivali struno osposobljavanje pre zapoljavanja, koje je bilo namenjeno
uenju i praktikovanju optih poslovnih vetina pre potrage za poslom. Zapoljavanje uz podrku koristi
brzu potragu za poslovima i obuava klijenta na samom radnom mestu na stvarnim poslovima u zajednici.
I naravno, volonterski rad, periodi obuke i zapoljavanje uz podrku, mogu posluiti kao odskona daska ka
nezavisnom konkurentnom zapoljavanju.
Jo jedanput: Programi zapoljavanja uz podrku ohrabruju ljude da rade sa svojim vetinama,

poveavajui samopouzdanje i uee u zajednici, osnaujui korisnike i njihov kvalitet ivota.
Ukratko: Zapoljavanje uz podrku deluje!
Internet stranice:
www.euse.org/
www.asallsupport.org/.

Oseam se uzdignuto, svi su me prihvatili.
administrativna radnica, 35 godina.
Primeri dobre prakse iz Holandije
Zajednica, zajednica i zajednica...
Uvod
Dnevne aktivnosti za osobe sa tekoama u uenju obino se odvijaju u specijalnim centrima

dnevnim boravcima. irom Evrope moemo zapaziti dugogodinju tradiciju izgradnje centara, osmiljavanja
paketa aktivnosti u okviru objekata posebno sainjenih za osobe sa posebnim potrebama. Korak po korak,
moemo uoiti nov pristup: drutvene aktivnosti osoba sa invaliditetom u okviru zajednice.
Zato? Moemo pronai vie razloga ukoliko pitamo osobe koje u tome uestvuju:
1. Osobe sa invaliditetom sve vie i vie izraavaju svoje elje i snove. One ude za aktivnostima
napolju, meu drugim ljudima, u zajednici. One imaju snove jer vide ono to rade drugi ljudi: braa i sestre u
njihovoj porodici, dobri primeri sa televizije i sa ulica.
2. Radnici za profesionalnu podrku jasno vide sposobnosti i talente osoba sa invaliditetom. Jaaju
njihove vetine i ue ih vetinama. Takvi radnici uviaju mogunosti osoba sa invaliditetom i izvan centara.
3. I mi shvatamo da aktivnosti u zajednici omoguavaju preuzimanje cenjene uloge u drutvu i
upoznavanje sa drugim vrednim ljudima. Vea valorizacija uloge doprinosi poveanju samopouzdanja i
izgradnji pozitivnije slike o sebi.
Pristup
Pristup zasnovan na potencijalima zajednice je metodologija usmerena na aktivnosti u okviru

zajednice: povezivanje sposobnosti ljudi sa tekoama u uenju sa potrebama u zajednici i drutvu. Razliiti
akteri u zajednici sarauju na razliitim zadacima. S ovakvim pristupom briga o ljudima koji imaju potrebu za
posebnom panjom je vrsto povezana sa lokalnim akterima. Koristei ovaj pristup, saraujemo sa ljudima
iz susedstva, predstavnicima gradske skuptine, lanovima odbora fabrike, aktivnim liderima sportskih
klubova, upravom drutvenog centra itd. Priprema i izvrenje realizuju se u partnerstvu. Aktivnosti dnevnog
boravka, na primer, ili program gradske skuptine vie nisu na prvom mestu. Osnovu ove politike i pristupa
predstavlja zajedniko stvaranje i saradnja lokalnih inicijativa. Pristup zasnovan na potencijalima zajednice se
moe posmatrati kao izgradnja zajednice, jaanje drutvenog kapitala izmeu graana.
Sposobnosti
Ovakav pristup koristi sposobnosti svih osoba koje ukljuuje. U odravanju parka, na primer,
uestvuju ljudi koje zanima batovanstvo, bez obzira na njihov invaliditet. Line potrebe, elje, talenti ili
vetine predstavljaju osnovu aktivnosti, naroito za osobe sa invaliditetom. Profesionalni radnik podrava
ovakve aktivnosti, koje nisu usmerene samo na osobe sa invaliditetom ve su povezane i sa drugim akterima.

Pristup zasnovan na potencijalima zajednice ohrabruje susrete razliitih ljudi, meu kojima u veini
drutava obino ne postoji interakcija. Kljuna re je reciprocitet! Umesto potrage za dodatnim resursima za
brigu o osobama sa invaliditetom, centralni moto su reciprocitet i zajedniko stvaranje.
Tokom obuke i obrazovanja u vezi sa ovim vanim pitanjem, vaan aspekt predstavlja i mapiranje
potencijala zajednice. Obilazak zajednice, poseta gradskoj skuptini i poslodavcima, raspitivanje kod ljudi u
susedstvu o izazovima u njihovom okruenju (Prljav park!) i kreativan pristup su veoma znaajni. Vaan
korak predstavljaju i traenje kontakata sa zvaninim i nezvaninim liderima zajednice i uspostavljanje dobrih
odnosa sa njima.
Primeri
irom Holandije je ve razvijen veliki broj razliitih aktivnosti. Moemo navesti nekoliko primera:
1. Aktivnosti u okviru zajednice: ienje parka, sakupljanje plastinog otpada sa ulica, oivljavanje
teniskog terena u susedstvu, sakupljanje i reciklaa papira, stakla i plastike predstavljaju dobre i uspene
aktivnosti. Potpuno promenjen dnevni boravak u Holandiji, tj. pomeranje fokusa sa internih na eksterne
aktivnosti, prua graanima line usluge u kui i oko kue, kao to su: etanje psa tokom radnog vremena,
dostavljanje lekova i kupovina namirnica graanima koji ive sami, a moraju da ostanu kod kue jer su bolesni.
2. Aktivnosti tipa ienja: pruanje podrke kolama, sportskim objektima i drutvenim centrima
(kao to su: ienje materijala, podova, pranje sudova u kantini itd.).
3. Aktivnosti koje podrazumevaju usluge odravanja (male) koje se pruaju vlasnicima zgrada u kojima
su posebne fondacije za socijalne ustanove u zajednici: odravanje bata i prostorija u zgradama.
4. Administrativne aktivnosti: kopiranje, raznoenje pote itd. (jednostavne aktivnosti).
5. Aktivnosti u radnjama: rad u knjiari, odlazak u nabavku, razvrstavanje boca i reciklaa.
6. Aktivnosti u kuhinjama i restoranima: jednostavne i korisne aktivnosti u kuhinji i oko kuhinje.
Osnovna karakteristika svih primera je povezivanje onoga to zajednici treba sa sposobnostima
osoba sa invaliditetom.
Kvalitet ivota
Aktivnosti kojima se preuzimaju cenjene uloge u zajednici poveavaju sposobnost uenja kod
osoba sa tekoama u uenju. Na osnovu iskustva i naunog istraivanja dokazano je da aktivnosti u okviru
zajednice postavljaju vrst i trajan okvir za uenje i odravanje vetina. Osobama sa tekoama u uenju
naroito je potreban trajan kontekst u kome mogu da pokau svoje vetine i sposobnosti. Zajednica je vrst
i odriv kontekst za ovu posebnu potrebu. Ova snana kombinacija vetina (uenja) i konteksta zajednice
doprinosi poboljanju kvaliteta ivota.
Znatan broj dnevnih boravaka u Holandiji sprovodi ovaj pristup zasnovan na potencijalima zajednice,
ak i u radu sa osobama sa tekim invaliditetom. Uspeh je ogroman. Primeri aktivnosti iz ovog poglavlja
potiu iz dnevnog boravka u zapadnom delu Holandije. Svih 48 klijenata je sada aktivno u zajednici!

Prie o Sandri i Siriku
JobPlus: kompanija specijalizovana za pronalaenje zaposlenja i pruanje podrke osobama sa

invaliditetom. Aktivnosti su usmerene na stvarno zaposlenje u zajednici, sa punim ili skraenim radnim
vremenom, delimino ili u potpunosti plaeno. Zaposleni u kompaniji JobPlus su specijalizovani da povezuju
osobe sa posebnim potrebama i odgovarajue radne aktivnosti.
Sandrina pria
Sandra, dvadesetjednogodinja mlada ena, radila je u supermarketu. Market je zatvoren i ona je

ostala bez posla. Kontaktirala je kompaniju JobPlus i zajedno sa menaderom koji vodi njen sluaj uradila
procenu poslovnih sposobnosti. Njene elje i potrebe, pitanje uenja i mogunosti stavljeni su na papir i
JobPlus je poeo traiti mesto za stairanje. Sandra je elela da radi u policijskoj stanici ili bolnici, posebno u
kantini.
Radni instruktor iz JobPlus-a je pronaao priliku za stairanje u kantini bolnice i Sandra je poela da
radi na poslovima ienja. Tri puta nedeljno je pomagala osoblju kuhinje u stavljanju obroka na posluavnike.
Korak po korak, Sandra je razvila vetine koje poslodavci trae, kao to su timski rad i potovanje pravila
higijene. Radni instruktor, menader i kolege su joj pomagali.
Bila je skoro spremna za sledei korak posao u kuhinji. Posle sedmodnevnog stairanja, dokazala je
da je spremna. Ponuena joj je prilika da tri meseca staira u bolnikim sobama, gde bi pacijentima pomagala
sa obrocima. Ovaj zadatak je bio previe teak, a posebno vremenski raspored! Njena usredsreenost na
zadatak, dobri odnosi sa pacijentima i vetine u rukovanju hranom bile su bolje nego ikad, pa joj je ponuen
posao u kuhinji. Njena motivacija je bila i jeste vrhunska, i posle godinu dana rada u kuhinji ponuen joj je
jednogodinji ugovor za plaen posao!
Tokom ove prve godine, radni instruktor joj je aktivno pomagao. I mogunost njenog zapoljavanja je
sve vie rasla. Obavljala je sve sloenije zadatke i sticala sve vie samopouzdanja. Nedavno joj je ponuen novi
ugovor koji podrazumeva i poslove ienja bolnikih soba u blizini pacijenata.
Dve godine kasnije, uraen je jo jedan test da bi se procenile njene potrebe za uenjem i nivo vetina.
Testovi su pokazali da je Sandra bila spremna da proe obuku za pomonika u restoranu. elela je da ide u
kolu kao i drugi zaposleni. Otila je u redovan institut za struno osposobljavanje, koji prua certifikovanu
obuku za osobe sa posebnim potrebama. Ti certifikati imaju standardizovanu vrednost na tritu rada. Njena
motivacija, podrka JobPlus-a, iskustvo u bolnici, podrka kolega, olakali su Sandri da zakorai u novu
avanturu struno osposobljavanje.
Sandra: Ljudi su mi uvek govorili..., ne moe da ide u kolu. Nisi sposobna da ima posao, plaen
posao. A kursevi i obrazovanje nisu za tebe. Sada sam jako ponosna to idem u ovu kolu. Imam i plaen
posao u bolnici. To je ono to sam elela!
Sandrina pria dokazuje uinkovitost specijalne podrke u kombinaciji sa pozitivnim oekivanjima od
Sandre. Sandrina jaka volja i strunost radnog instruktora bili su vrlo delotvorni. Sandra se izvukla iz loeg
kruga negativnih oekivanja i nedostatka opcija.

Postao sam svestan da neto vredim. Ne mogu
vie da me potcenjuju. Lep je oseaj kad se primi plata.
veb-asistent, 40 godina.
Sirikova pria
Ja sam malo pogubljen, rekao je Sirik, i zato uvek zavrim jedan zadatak pre nego to ponem
drugi. Budui da nije mogao da ita i pie, Sirika su stalno pratila niska oekivanja u vezi sa njegovim
sposobnostima. Radei kao batovan, ni motivisan ni srean, posle dvanaest godina je shvatio da se ne
uklapa u okruenje parkova i bati. elim posao! U pravoj fabrici! I elim plaen posao!
Pre osam godina, JobPlus se ukljuio. Radni instruktor je pronaao otvoreno radno mesto u fabrici, u
kompaniji dobro povezanoj sa JobPlus-om, koja je bila deo zajednike mree. Sirik je poeo da radi. etrdeset
procenata njegove plate je davala kompanija, a ezdeset vlada.
Sirik je poeo da radi na poslovima ienja u kantini fabrike. Tokom pauze, slui kafu. On je dobar i
posveen kolega. Sirik se povezao sa drugarom, kolegom koji je sa njim ostvario dobar kontakt, posebno u
trenucima kad je Sirik rastrojen i napet. I Sirik je poeo da pomae ovom kolegi na radnom mestu u fabrici.
On isti, reciklira otpad i stara se o alatima. Ovaj drugarski sistem je poeo dobro da funkcionie.
Nekada ga razliite stvari iznerviraju i njegove zbrkane emocije se pojaaju. Drugar-kolega i radni
instruktor su razvili shemu fotografija koje prikazuju sve njegove aktivnosti, to je doprinosilo sputanju
tenzije. Nekoliko meseci kasnije dodata je nova foto-shema: slike svih kolega, jer Sirik nije mogao da zapamti
sva njihova imena i funkcije. Sirik svakoga iznenadi svojim sposobnostima uenja kada se dobro uklopi i
povee sa kontekstom.
Drugar-kolega: Sirik mi je dobar drugar. Poeo je u kantini, ali je uspeo da izvrava sve vie i
vie zadataka. To to mi pomae podrazumeva da mora da preuzima odreene zadatke da bi se moja
produktivnost poveala. Izrada foto-sheme je dosta pomogla. A ukoliko imam nekih pitanja, radni instruktor
je uvek tu.
Neke kolege: U poetku bi samo upitao klijente koji dou ta elite?, vrlo kratko. Tokom ovih osam
godina, Sirik je razvio mnogo drutvenih vetina. Sada poeli dobrodolicu klijentima i raspita se ta ele.
Takoe im ponudi kafu. Nismo oekivali da to radi! Mnogo puta nas je iznenadio.
Kompanija je ponudila Siriku pravi ugovor sa punom platom. Sirik: To me je obradovalo. Bio sam jako
nervozan tokom evaluacije. Zato to sam eleo da ostanem. Imam dobrog drugara. I prijatne kolege. Posle
evaluacije sam svima podelio slatkie! Oni su mi estitali.
A sada: kada Sirik ima slobodan dan ili je na odmoru, maine za kafu se uprljaju kao nekada, a
namirnica je sve manje i manje. Sirik: Raduju se kada se vratim!
Uenje u kontekstu i povezivanje sa drugarom se pokazalo kao dobra strategija. Drugar je, korak po
korak, zamenio radnog instruktora.
Put saznanja
koncept kompletnog pruanja usluga osoba sa tekoama u uenju u obinim kompanijama!
Uvod
Rad sa osobama sa invaliditetom predstavlja put saznanja. Ne postoji gotova formula za uspeh.
Sutina je u uoavanju prilika, isprobavanju ideja i menjanju izbora. Organizovanje aktivnosti, osmiljavanje
posla i radnih zadataka u zajednici zahteva jaku saradnju izmeu partnera. A kao partneri morate da

nastupate sa otvorenim stavom i inovativnim ponudama. Pored toga, moramo uzeti u obzir komercijalne
potrebe i potrebe zajednice. Ovaj dobar primer opisuje stvarne poslove osoba sa posebnim potrebama u
otvorenim, obinim kompanijama. Ova pria daje vam utisak da ste na putovanju! U ovom poglavlju se govori
o Fondaciji Pameijer, specijalizovanoj za pruanje podrke osobama sa invaliditetom, i preduzeu Crawford &
Company.
U praksi
Fondacija Pameijer, sa seditem u Roterdamu, koja prua podrku osobama sa invaliditetom,

i Crawford & Company, nezavisni procenitelj tete, dele prostor u malom gradu od 2006. godine.
Dva partnera su se dogovorila da istrae kako klijenti Fondacije Pameijer mogu doprineti preduzeu
Crawford & Company u organizaciji svakodnevnog posla. To je preraslo u praktino istraivanje koje je
oblikovano zahvaljujui menadmentu i aktivnostima obe strane.
Svaka saradnja zapoinje sa uzajamnim poverenjem i verom u uspeh. Ova dva partnera su jedan
drugom bezrezervno potvrdila to poverenje. Strunost Fondacije Pameijer, koja je povezala sposobnosti ljudi
sa posebnim potrebama i potrebe kompanije, i zajednika kreativnost, rezultirale su uoblienim paketom
usluga.
Kakvo okruenje je pogodno za aktivnosti osoba sa invaliditetom? Ispostavilo se da su bezbednost,
sposobnosti i vetine koje u tom trenutku imaju osobe sa invaliditetom vani faktori za prepoznavanje
odgovarajuih aktivnosti. Poeti sitnim koracima se pokazalo kao dragocen slogan. To je omoguilo i
korisnicima i zaposlenima u kompaniji da se naviknu jedni na druge i pronau pravi nain da rade zajedno.
Aktivnosti
Volim da radim u kuhinji. Moj omiljeni posao je da sipam kafu u oljice i punim posude kafom, rekla
je Melani (korisnica koja radi za Crawford & Company, a kojoj pomae radni instruktor iz Pameijer-a). Radni
instruktor mi je rekao da sam prebrzo gurala kolica sa posuem niz hodnik. Ne radim to vie.
Primeri paketa kompletnih usluga koje za kompaniju pruaju korisnici Pameijer-a:
a. Administrativne usluge:
otpremanje pote,
sakupljanje i unitavanje iskorienog papira,
unitavanje dosijea i evidencija,
skeniranje pote,
punjenje fotokopir-aparata papirom,
arhiviranje;
b. Usluge u kuhinji:
punjenje i pranjenje maine za pranje sudova,
generalno ienje,

ienje i punjenje maina za kafu,
sluenje kafe,
odlazak u nabavku;
c. Ostale aktivnosti na odravanju prostora:

ienje stepenita,
odravanje istoe spoljnog prostora (ienje metlom, sakupljanje otpadaka),
pejzano batovanstvo (upanje korova, podrezivanje i prskanje),
pranje prozora,
pomo pri utovaru i istovaru,
postavljanje dekoracija.
Doan, kojoj Pameijer prua pomo: Govorim sve to mi padne na pamet, a nekada je to glupost.
Skeniranje je zabavno. Ne elim da odem odavde. Onda bih mogla da odem i zaraujem od posla u zolokom
vrtu. elim da nauim da bolje koristim raunar.
Mogunosti
Korak po korak, Pameijer i Crawford & Company su utvrdili mogunosti i uslove za nastavak saradnje.
Za Crawford & Company je izuzetno vano to to mogu da raunaju na trajno pruanje usluga. Sa druge
strane, osobe sa posebnim potrebama imaju drugaiji tempo rada od onog koji je uobiajen u organizacijama.
Na primer, korisnicima sa invaliditetom potrebni su vreme i prostor da provedu neki trenutak mira. Pameijer i
Crawford su zajedno postigli jasan, i praktian i finansijski, dogovor.
Posle pet godina zajednikog rada, Pameijer i Crawford & Company su potpisali sporazum koji sadri
detaljan pregled kompletnog paketa usluga koje pruaju korisnici. Samim korisnicima pomau zaposleni u
Pameijer-u. A u meuvremenu saradnja nastavlja da se razvija i iri.
Partneri
Crawford & Company je preduzee koje je meunarodni nezavisni procenitelji tete u okviru industrije
osiguranja, sa 700 kancelarija u 63 drave. Kancelarija navedena u ovom dobrom primeru se nalazi u gradu
Capelle aan de Ijssel, blizu Roterdama. U Crawford-u rade raunovoe, advokati, pomorski inenjeri i
strunjaci iz oblasti graevinarstva.
Pameijer prua podrku osobama sa tekoama u uenju ili mentalnim problemima. Ta podrka se
tie ivota, rada, obrazovanja i/ili slobodnog vremena, pa osobe sa posebnim potrebama mogu da uestvuju
u drutvu. Pameijer tei da obezbedi optimalni kvalitet ivota za svoje korisnike. Fondacija posluje u
Roterdamu i njegovoj okolini.
Mi podravamo filozofiju ljudi, planete i profita. elimo da budemo drutveno angaovana kompanija
koja ostvaruje profit Dord Ostrum, direktor preduzea Crawford & Company.
Hans van der Vilen

Primeri dobre prakse iz Srbije
Udruenje za pomo MNRO Plava ptica, Kula
Kontekst u lokalnoj zajednici
Optina Kula ima neto manje od 50.000 stanovnika, koji ive u sedam naseljenih mesta rasporeenih
na teritoriji optine. Sredina je multinacionalna, sa izrazito dobro razvijenom i potovanom multietnikom
kulturom i tradicijom svih naroda. Grad Kula, ali i ostala mesta u optini sada su postala deo grupe naselja
sa loom ekonomskom i socijalnom situacijom; sva velika preduzea su zatvorena i stopa nezaposlenosti je
visoka. Ovo se posebno odnosi na populaciju osoba sa invaliditetom, jer gotovo da i nema zaposlenih osoba
sa invaliditetom.
to se tie konteksta u odnosu na ciljnu grupu, situacija je u proteklih nekoliko godina, kada su osobe
sa smetnjama u mentalnom razvoju, osim lako ometenih, bile potpuno izolovane, znatno bolja. Meutim jo
uvek smo daleko od integracije koja bi dovela do ravnopravnog uea ovih osoba u svim oblastima ivota.
O organizaciji
Naa organizacija je jedina koja prua usluge za osobe sa tekoama u razvoju u optini Kula. Veliki
broj korisnika i potrebe koje su sloene i razliite jesu ono to je uslovilo veliki broj oblasti i segmenata
naeg rada. Organizacija ima ukupno 52 korisnika usluga, a ukoliko u taj broj ukljuimo i roditelje i porodice,
to je grupa od oko 160 osoba koje imaju indirektnu ili direktnu korist od naih usluga. Rad udruenja je
organizovan u nekoliko slubi u kojima struni tim radi direktno sa korisnicima i slubi za tehniku podrku.
U okviru organizacije deluju: dnevni centar sa 25 korisnika, sluba za stanovanje uz podrku sa 5 korisnika,
sluba za rani tretman i dijagnostiku sa 12 korisnika, program zapoljavanja uz podrku sa 9 korisnika,
produeni boravak za decu sa LIO sa 9 korisnika, i predah-smetaj kapaciteta 6 korisnika. Uz to rade i
sluba prevoza i sluba za administrativno-finansijske poslove.
Najadekvatnija i najpotpunija usluga je dnevni centar, jer se njegov rad podrazumeva rehabilitaciju
korisnika u dugom periodu i njihovu pripremu za dalje ukljuivanje u ostale vidove podrke. Takoe, u
dnevnom centru je razvijeno i radno angaovanje koje je svojim rezultatima doprinelo realizaciji ovog
projekta.
Imamo veliki broj graana koji se ukljuuju kao donatori, ali i roditelja naih korisnika koji su stalna
podrka radu Udruenja.
Lokalna akcija
Na projektu Preko zapoljavanja do inkluzije osoba sa invaliditetom u Srbiji naa organizacija se

odluila za pristup koji je baziran na nadgradnji postojeih kapaciteta stvaranjem novih naina podrke u
manje restriktivnoj sredini, ali pod zatienim uslovima.
Planirali smo rad na tri koloseka. Osnova je bila pojaati rad u dnevnom centru na polju radnog
angaovanja, te profilisati i usavriti proizvode. Drugi deo odnosio se na plasman tih proizvoda, odnosno

na otvaranje stalnog prodajnog prostora. Tako je preko projekta otvorena prodavnica unikatnih proizvoda
naih korisnika i fotokopirnica u samom centru grada. Trei segment projekta se odnosio na pokuaj da se
korisnici angauju u otvorenoj sredini.
Tu smo, svakako, imali mnogo strahova i rizika, ali smo se odluili da formiramo mobilni tim od
pet korisnika koje smo obuili u okviru dnevnog centra. Mobilni tim je imao nekoliko definisanih poslova
sortiranje i slaganje, farbanje, ienje i lepljenje, za koje su lanovi tima bili obueni. Ponudili smo ove
poslove trima preduzeima kao nau uslunu delatnost.
Angaovali smo dva radna instruktora zaduena da obuavaju korisnike i pruaju im podrku na
radnom mestu. Odabir korisnika je bio zasnovan na vie parametara. Pre svega imali smo potrebu za
angaovanjem korisnika koji su u programu stanovanja uz podrku. Takoe, razmiljali smo o korisnicima
koji su zavrili proces rehabilitacije, pa je dnevni centar postao suvie restriktivno okruenje za njih. Sa tako
formiranim grupama i obuenim instruktorima poeo je na rad.
Uspeli smo da dobijemo prostor od Optine Kula za prodavnicu u samom centru grada. Stalnim
reklamiranjem, najvie distribucijom flajera, koju su radili nai korisnici, uspeli smo da napravimo jedan kutak
koji ima svoje stalne muterije. Pre svega, prodajemo predmete kojih uglavnom nema u prodaji u drugim
prodavnicama i nudimo usluge po najpovoljnijim cenama. etvoro korisnika radi u prodavnici u parovima, uz
podrku instruktora.
U drugom segmentu projekta imamo takoe dobra iskustva. Potpisali smo Ugovor o saradnji
sa dva komunalna preduzea, gde na mobilni tim radi na sortiranju PET ambalae, kao i na poslovima
ureenja javnih povrina. Ovde smo ve u fazi pregovora za produenje ugovora i preduzea su izuzetno
zainteresovana za dalju saradnju sa nama.
Ono to je za nas izuzetno vano jeste da su svi poslovi koje korisnici rade plaeni. U pitanju su zaista
simboline nadoknade, ali su obuhvaeni svi korisnici iz prodavnice, mobilnog tima, ali i iz radionice dnevnog
centra.
Planiramo da do kraja projekta realizujemo i tribinu o podrci zapoljavanju OSI jer u naoj sredini
malo privrednika i preduzetnika zna dovoljno o ovim merama i mogunostima, a ima zainteresovanih, pre
svega malih preduzea. Na tribini emo predstaviti iskustva naih partnera komunalnih preduzea, kao i
naih korisnika, ali i ponuditi saradnju svim privrednicima.
Tokom rada na projektu iskristalisala se nova ideja i potreba da naa organizacija prua podrku
i poslodavcima i korisnicima, tj. ideja da nai instruktori ponude firmama odreene poslove i da potom
uradimo analizu radnog mesta, organizujemo obuku korisnika na radnom mestu i informisanje poslodavaca.
Na ovaj nain se nadamo da emo uspeti da doemo do individualnog zapoljavanja osoba sa tekoamau
razvoju.
I na samom kraju, nai korisnici su veoma zadovoljni izali su iz restriktivnog okruenja dnevnog
centra, svakodnevno upoznaju nove ljude i stiu nova iskustva. Sve su samostalniji u svom poslu i izuzetno
zadovoljni jer je njihov posao vidljiv i vrednovan.
Iz ovog poduhvata smo nauili da je potrebno imati vie poverenja u zajednicu, jer su se svi nai
strahovi i predrasude pokazali kao neosnovani. Graani vole da dou u nau prodavnicu, preduzea kojima
smo se obratili su nas podrala bez predrasuda i dozvolila nam da radimo zajedno sa njihovim zaposlenima.
Bili su potrebni plan, inicijativa i racionalan pristup mogunostima zapoljavanja u sadanjem drutvenom
kontekstu da bismo postigli ovaj uspeh.
Marko Kouti

Inicijativa za odrivi razvoj Mostovi, Kruevac
Kruevac, sa okolnim naseljima koja pripadaju gradu, ima oko 140.000 stanovnika, ali je primetan
proces pada nataliteta i starenja stanovnitva, to je delom uzrokovano migracijom mladih ka veim
gradovima i inostranstvu. Broj nezaposlenih je oko 18.000, a postoji porast pripadnika ove kategorije,
pogotovo nakon privatizacije velikih industrijskih preduzea. Usvajanjem strategija i drugih dokumenata,
Kruevac stvara zakonske okvire za poboljanje socioekonomskog statusa stanovnitva. Meutim, njihova
implementacija tee sporo, delom zbog neobavezujueg karaktera usvojenih dokumenata, a delom zbog
nedostatka sredstava, loe definisanih prioriteta i loe organizacije. U posebno tekom stanju su pripadnici
marginalizovanih grupa, koji veoma esto ostaju van domaaja drutvene brige. Lokalna samouprava
prepoznaje civilni sektor kao partnera u reavanju socijalnih problema, ali jo uvek ne postoji izgraeno
poverenje i dobra meusektorska saradnja.
O organizaciji
Inicijativa za odrivi razvoj Mostovi je organizacija koju su 2006. godine osnovali roditelji dece sa
invaliditetom elei da doprinesu kreiranju odrivih modela i usluga koje bi pomogle poboljanju kvaliteta
ivota OSI. Potujui hijerarhiju potreba ovih porodica, od kojih je na prvom mestu potreba za ekonomskom
sigurnou, organizacija je kao strateku orijentaciju izabrala razvijanje socijalnog preduzetnitva i kreiranje
modela koji e jaati njihove ekonomske i drutvene pozicije. Siromatvo, je multidimenzionalan fenomen, pa
i borba protiv njega mora biti takva, jer se razliite dimenzije siromatva meusobno proimaju i uslovljavaju
jedna drugu. Siromatvo nije samo liavanje materijalnih dobara, ve i odsustvo participacije u ukupnom
drutvenom ivotu, tj. socijalna iskljuenost, koja za posledicu ima i nepotovanje osnovnih ljudskih prava.
Za svoj rad u oblasti socijalnog preduzetnitva i integracije ranjivih grupa, organizacija je 2011. godine
dobila meunarodnu poasnu nagradu koju dodeljuje Erste fondacija. Sredstvima od nagrade kupljeno je
imanje povrine 1,5 ha u selu Lomnica, gde je krajem 2011. zapoeta izgradnja eko-sela viefunkcionalnog
kompleksa koji povezuje razliite programe kojima se organizacija bavi: dnevni boravak, hipoterapiju,
seoski turizam, organsku proizvodnju i preradu voa... Na ovom razvojnom projektu ostvareno je strateko
partnerstvo sa Arhitektonskim fakultetom iz Beograda, a rezultati partnerstva su sledei:
Fakultet je dobio novi predmet Arhitekte i graanske inicijative za odrivi razvoj.
Imanje na kome se gradi Eko-selo je postalo poligon za strunu praksu studenata AF.
Organizacija je dobila idejna reenja za eko-selo.
Lokalna zajednica je upoznata sa dobrim primerom meusektorskog umreavanja, a rezultati
partnerstva e nakon realizacije projekta i izgradnje eko-sela biti dostupni svima.
Lokalna akcija
Podizanje nivoa drutvene brige za OSI istovremeno mora znaiti i obezbeivanje pravnog,
drutvenog i ekonomskog statusa za osobe koje o njima brinu, jer je nemogue ostvariti trajne rezultate

ukoliko lanovi porodice ostanu van domaaja intervencije. Iz tog razloga je naa lokalna akcija na projektu
Preko zapoljavanja do inkluzije osoba sa invaliditetom u Srbiji podrazumevala upravo osnaivanje
majki OSI kako bi se uticalo na poboljanje njihovog ekonomskog i socijalnog statusa, ali i na preuzimanje
sopstvene odgovornosti za promenu tog statusa.
Obuka se sastojala iz dva dela: praktinog, koji je podrazumevao savladavanje vetine tkanja, i
teorijskog, koji je trajao due i bio dosta zahtevniji, a podrazumevao je savladavanje male kole biznisa:
donoenje odluke i poetak poslovanja, organizacija, struktura i upravljanje, ispitivanje trita, izrada
poslovnog i marketing-plana, upoznavanje sa zakonskom regulativom...
Nismo planirali da korisnice dobiju dodatnu obuku od NSZ, kao ni ohrabrenje da iskoriste subvencije
drave za samozapoljavanje i registraciju preduzetnike radnje. Veoma brzo nakon obuke i nabavke opreme
i materijala, obuhvaene korisnice su i zvanino registrovale preduzetniku radnju za proizvodnju staza,
prekrivaa i tkanih odevnih predmeta. Taj momenat je donekle uticao na promenu plana jer je prvobitna ideja
projekta bila da promoviemo alternativne oblike poslovanja, konkretnije, da promoviemo male socijalne
kooperative kao jedan od modela socijalnog preduzetnitva.
Sa druge strane, eleli smo da promocijom modela male socijalne kooperative ena iskoristimo priliku
za ukljuivanje civilnog sektora u dijalog sa javnim i poslovnim sektorom, to je jedan od ciljeva ovog projekta.
Neformalni sektor, kao fleksibilniji deo drutva, prilagodio se kriznom ambijentu bre i u veoj
meri nego formalni sektor. Meutim, ne postoji dovoljno razvijen meusektorski dijalog, pa mnoge
dobre inicijative ne doive punu afirmaciju. Sada je potpuno jasno da jednosektorski pristup nije dovoljan.
Siromatvo i socijalni problemi toliko su veliki problemi da nijedan sektor nije u stanju sm da ih rei nema
dovoljno kapaciteta, resursa i, konano, ne moe sam da snosi odgovornost. S druge strane, sazreva svest
da svi moramo biti drutveno odgovorni donosioci odluka, graani i njihova udruenja, kompanije. Iz tih
razloga, smatramo da ovaj projekat moe biti odlina prilika za razvijanje konstruktivnog meusektorskog
dijaloga i sinhronizaciju aktivnosti u pravcu preduzimanja konkretnih mera za razvijanje socijalnog
preduzetnitva.
Moda najvaniji rezultat projekta jeste upravo potpisivanje Protokola o meusektorskoj saradnji
u oblasti obrazovanja, zapoljavanja i razvijanja socijalnih usluga na lokalnom nivou. Protokol su potpisali
nekoliko OCD, Gradonaelnik, Centar za socijalni rad, Nacionalna sluba za zapoljavanje i nekoliko
obrazovnih ustanova. Dokument je otvoren za neogranien broj novih partnerstava, a predvia i mogunost
izmena i dopuna u skladu sa potrebama. Zapoljavanje OSI, kao ni pripadnika drugih ugroenih kategorija
ne moe se reavati nezavisno i bez sinhronizacije intervencije u oblasti inkluzivnog obrazovanja i u oblasti
socijalne zatite. Smatramo veoma vanim usaglaavanje stavova aktera iz sva tri sektora i uoavanje
potrebe za meusobnim povezivanjem i dopunjavanjem.
Proces izrade i potpisivanja Protokola o meusektorskoj saradnji je zapravo bio svojevrsna kampanja
u lokalnoj zajednici usmerena na podizanje svesti, skretanje panje i animiranje kljunih aktera da se na jedan
kvalitetniji nain ukljue u reavanje problema u okruenju.
Tokom nae lokalne akcije na projektu uoili smo sledee:
U lokalnoj zajednici postoji potreba za daljim razvijanjem socijalnog preduzetnitva, kao i potreba
za boljim definisanjem okvira za razvoj socijalnog preduzetnitva Ova potreba proistie kako iz velikog broja
osoba kojima je potrebna podrka tako i iz injenice da odreen broj socijalnih preduzea ve postoji i
posluje na terenu.

U lokalnoj zajednici postoje resursi i dobra osnova za dalji razvoj socijalnog preduzetnitva.
Potencijal koji nudi socijalno preduzetnitvo se u lokalnoj zajednici ne koristi u dovoljnoj meri,
jednim delom i zato to ne postoji jasno definisan zakonski okvir za razvoj socijalnog preduzetnitva.
Mere drave, kao to je pomo pri zapoljavanju OSI, intenzivirane su poslednjih par godina;
meutim, nisu sinhronizovane sa irom akcijom podizanja odgovornosti potencijalnih aktera i njihove svesti
o znaaju razvoja socijalnog preduzetnitva. Iz tog razloga, kao i zbog neusaglaenosti sa politikom u oblasti
obrazovanja, fiskalnom politikom i optim zakonskim okvirom, ove mere imaju ogranien karakter i ne
dovode do trajnih promena. Jedan od takvih primera su javni radovi za OSI, koji obezbeuju privremeno
zapoljavanje bez insistiranja na kreiranju odrivih programa i bez line odgovornosti i podizanja kapaciteta
OSI. Ovakvi programi su upravo destimulativni i ne vode ka trajnim promenama ni u zajednici ni kod
obuhvaenih korisnika.
Civilni sektor je fleksibilniji i bri u kreiranju modela za razvoj socijalnog preduzetnitva i u
pronalaenju izvora finansiranja, hrabriji u pokuajima, otvoreniji za meusektorsku saradnju i kao takav
postaje bitan nosilac drutvene promene. Civilni sektor, sa druge strane, nema dovoljnu podrku i poverenje
sistema, pa su i promene sporije.
Mirjana Stevanovi
Asocijacija za promovisanje inkluzije API Srbije, Beograd
API Srbije deluje u kontekstu drutva koje je na ivici siromatva. Izraena je visoka stopa
nezaposlenosti celokupnog stanovnitva, a velike migracije tokom ratova doprinele su poveanju broja onih
koji tragaju za zaposlenjem sa ciljem da zadovolje osnovne egzistencijalne potrebe. Osobe sa invaliditetom
spadaju u jednu od najugroenijih grupacija u Srbiji. Mnoge od njih, kao i njihove porodice, ive na ivici
siromatva i imaju potrebu da zapoljavanjem obezbede egzistencijalne uslove za sopstveni ivot, potvrdu
sopstvene vrednosti i integrisanosti u svom okruenju.
Republika Srbija prolazi kroz period intenzivnih reformi u okviru pridruivanja Evropskoj uniji, koje
podrazumevaju usklaivanje zakonske regulative sa konvencijama i preporukama EU i Saveta Evrope, a koje
se odnose i na promovisanje zapoljavanja osoba sa invaliditetom, jednake mogunosti zapoljavanja i punu
integraciju u drutvene tokove. Beograd, kao metropola, centar je svih deavanja i sredite okupljanja velikog
broja kompanija koje imaju potrebu za odreenim kadrovima i upravo u Beogradu se oekuje najvei stepen
zapoljavanja OSIT. Novim zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom
poslodavci su obavezani na zapoljavanje ovih osoba; meutim, iskustva su razliita. Neke od tekoa
koje se javljaju u primeni zakona su nedefinisana specifikacija posla koje ove osobe mogu da obavljaju,
neusklaenost zahteva poslodavaca i kapaciteta korisnika (struna sprema i sl.), nema baze podataka o
potencijalnim poslodavcima i organizacijama koje posreduju u zapoljavanju, visoka stopa nezaposlenosti
u drutvu, ime je oteano pronalaenje radnih mesta, neujednaenost kriterijuma za ostvarivanje benefita
poslodavaca prilikom zapoljavanja ovih osoba.

Prema pravima iz oblasti socijalne zatite ove osobe se zbrinjavaju tako to im drava obezbeuje
materijalnu sigurnost, a zakonom se predvia mogunost zapoljavanja samo osoba sa lakim intelektualnim
tekoama u otvorenoj privredi.
Osobe sa umerenim i teim intelektualnim tekoama nose breme ukinute poslovne sposobnosti, to
je kategorija kojom im se obezbeuje smetaj i materijalna sigurnost, ali ne i perspektiva za zapoljavanje jer
su ove dve kategorije u potpunoj suprotnosti i potiru meusobne benefite. Takoe, ne postoji mogunost
deliminog zapoljavanja osoba s veim tekoama bez gubitka materijalnih beneficija iz sistema socijalne
zatite. Moemo da govorimo samo o razliitim vidovima radnog angaovanja preko razliitih modela
organizovanja preduzea ili udruenja graana predvienih zakonom.
O organizaciji
Asocijacija za promovisanje inkluzije Srbije API Srbije je nevladina neprofitna organizacija, ija
je vizija drutvo jednakih mogunosti za sve. API Srbije se od 2001. godine, pored razvijanja i direktnog
pruanja socijalnih usluga u zajednici, aktivno bavi promovisanjem prava i ostvarivanjem mogunosti za rad i
zapoljavanje OSIT pomou razliitih vidova podrke osobama sa intelektualnim tekoama i preko razliitih
aktivnosti u zajednici. Bez obzira na visoku stopu nezaposlenosti, uspeno smo radno angaovali i zaposlili
22 osobe sa intelektualnim tekoama. Tim API Srbije aktivno je uestvovao na mnogim javnim skupovima,
tribinama i okruglim stolovima na temu mogunosti radnog angaovanja i zapoljavanja OSIT, navodei
pozitivna iskustva i primere dobre prakse, kao i tekoe u ukljuivanju OSIT u rad.
Aktivno smo informisali korisnike o izboru poslova, pruaocima usluga i nainima pruanja podrke u
skladu sa njihovim potrebama. Korisnici su bili aktivni uesnici na svim sajmovima i javnim promocijama, gde
su govorili o sopstvenim potrebama i postignutim rezultatima.
Lokalna akcija
Poetna iskustva u pronalaenju poslova svodila su se na zapoljavanje ovih osoba preko poznanika,
ali i preko mapiranja preduzea koja se nalaze u blizini stanova u kojima ive, a kasnije osnaivanjem korisnika
da samostalno ili uz podrku trae zaposlenje. Povezivanjem sa drugim srodnim organizacijama koje nude
odgovarajua zaposlenja takoe smo uspeno radno angaovali odreen broj korisnika, to ukazuje na
potrebu kontinuirane meusektorske i meuorganizacione (partnerske) saradnje. Uspeno smo zaposlili
jednu osobu po ugovoru o radu u osiguravajuem drutvu, dok je ostalih dvadesetoro korisnika radno
angaovano na razliitim poslovima u restoranima Mc Donalds, Home Centru, buticima garderobe, Zari, u
firmi NK Ininjering i pekarama.
Praksa prilikom ukljuivanja OSIT u rad pokazala je da im je u poetku bilo samo bitno da neto rade,
a vremenom su se njihovi stavovi promenili i sada oekuju nadoknadu za svoj rad. Takoe se deava da sada
vrlo jasno prave razliku izmeu poslova i imaju potrebu da odaberu posao koji im vie odgovara (prema
radnim zadacima, radnom vremenu, novanoj nadoknadi itd.).
Zapoljavanjem u otvorenoj sredini ovim osobama se otvara mogunost da budu korisni lanovi
zajednice, da sopstvenim radom doprinesu poboljanju svog ekonomskog statusa i, to je veoma vano, da
ostvare socijalne kontakte znaajne za podizanje samopotovanja i razbijanje predrasuda u svom okruenju.

Kao mogunost dodatnog radnog angaovanja pokrenuli smo program Zeleni Osmeh, osposobili
smo za sadnju 2 plastenika nadomak Beograda, gde korisnici uspeno uzgajaju raznovrsno povre i ubiru
plodove svog rada. Sala slui i kao prostor za rekreaciju i druenje u prirodi.
Podsticali smo i razliite vidove samozapoljavanja OSIT, te smo osnovali radionicu korparstva,
kairanja papira, a tokom realizacije projekta Preko zapoljavanja do inkluzije osoba sa invaliditetom u
Srbiji, koji je podrala Delegacija Evropske unije, osnovali smo Kreativnu radionicu Leptiri, ije se lanice
bave izradom ukrasnih predmeta i nakita. Svoje radove izlau na razliitim sajmovima i izlobama u Beogradu.
U saradnji sa Savezom za sport i rekreaciju invalida Beograda, radionica je prodala 50 svojih radova kao
poklon za 8. mart. Od Alt galerije, koja organizuje inkluzivne bazare rukotvorina, kreativna radionica je dobila
ponudu za ulanjenje i mogunost saradnje sa njihovim kreatorima u smislu prikazivanja radova na modnim
revijama kao pratei asesoar. Izlobu rukotvorina pod nazivom Sjaj u Lavi organizuje Udruenje umetnika
United Artists RS, iji je KR Leptiri poasni lan i jedina radionica koju ine osobe sa invaliditetom.
Pekire za svadbe radionica distribuira u specijalizovane radnje za venanja. Svi radovi i informacije o
radionici mogu se pratiti na stranicama Kreativne radionice Leptiri i API Srbije na Facebook-u i na internet
sajtu API Srbije (www.sapi.rs). Postoji i mogunost on-lajn kupovine radova.
Iskustvo koje su uesnice radionice stekle na 14 izlobi za godinu dana postojanja radionice, pozitivna
energija i kreativnost, inspirisali su i druge osobe sa invaliditetom koje ele da prikau svoju kreativnost, tako
da od aprila 2012. imamo dve nove lanice.
API Srbije je preko projekta Ka kvalitetnijem ivotu mobilni tim podrke porodicama odraslih osoba
sa intelektualnim tekoama u ukljuivanju u lokalnu zajednicu, pored strune slube i podrke asistenata,
ukljuila u rad i tri osobe sa intelektualnim tekoama koje pruaju podrku i motiviu svoje drugare da se u
skladu sa mogunostima ukljue u otvorenu sredinu.
lanovi grupe za samozastupanje podelili su svoje odgovornosti i formirali grupu koja se bavi
promovisanjem prava na zapoljavanje i drugu koja se bavi pravom na glasanje. lanovi grupe koja
promovie pravo na rad javno su promovisali svoja iskustva na Univerzitetu Singidunum, pred velikim brojem
studenata, kao i na sajmu zapoljavanja Top Job. Takoe su uestvovali u pripremi teksta za brouru o
zapoljavanju.
Iskustvo API Srbije je pokazalo da rad i zapoljavanje imaju veoma vanu ulogu u ivotu svakog oveka,
pa i u ivotu osoba sa intelektualnim tekoama. Ova oblast ne moe da se iskljui ukoliko se eli govoriti o
njihovom ukljuivanju u svrsishodne i vrednovane ivotne aktivnosti. Zato je bitno osnaiti pojedinca da bude
aktivan i svojim radnim angaovanjem pokae da je vredan lan ovog drutva. Poslodavce je neophodno
dodatno edukovati i ohrabriti kako bi otvorili vrata svojih firmi za osobe sa intelektualnim tekoama.
Menjanje stavova sredine prema osobama sa intelektualnim tekoama je takoe sloen i dugotrajan
proces. Ukoliko elimo da sredina promeni stav prema osobama sa intelektualnim tekoama, moramo
stvarati uslove u kojima e sredina biti u interakciji s njima i u toj interakciji stei pozitivna iskustva o
njihovim snagama i kapacitetima. Osobe sa intelektualnim tekoama ele da upravo posredstvom radnog
angaovanja postanu deo grupe, budu korisni, da se oseaju uspenim, budu primer drugima, da upoznaju
nove ljude Stoga je neophodno da ih zajednica prihvati kao takve, dakle, kao aktivne lanove drutva.
Duka Stojisavljevi

Udruenje za pomo MNRO, Trstenik
Optina Trstenik nalazi se u centralnom delu Srbije. Kroz grad protie Zapadna Morava, u ijoj se
plodnoj dolini razvila veina naselja u optini.
Optina je najvie napredovala u vreme kada je industrijski gigant Prva petoletka najbolje radio.
Uruavanjem privrede, stanovnitvo se okrenulo poljoprivredi i delatnostima od kojih bi imalo dobit.
Trenutno je grad nerazvijen, industrija funkcionie u vrlo tekim uslovima oekujui privatizaciju. Sela u
okolini su uglavnom naseljena starijom populacijom, bez uoljive perspektive. Stanovnitvo je siromano,
u svakodnevnoj borbi za egzistenciju, nezainteresovano i nemotivisano da preuzme inicijativu u reavanju
bilo kog problema koji nije vezan za materijalni dobitak. Jedna od karakteristika lokalnog stanovnitva je
nerazvijena socijalna osetljivost prema ranjivim grupama, osobama sa invaliditetom, siromanom, romskom
stanovnitvu.
Optina Trstenik svrstana je u red nerazvijenijih optina u Republici Srbiji. Ovaj podatak lokalna
samouprava koristi kao opravdanje prilikom izdvajanja sredstava za socijalnu zatitu.
U optini Trstenik ne postoje baza podataka niti egzaktni podaci o broju i strukturi OSI. Postoje
parcijalni podaci u Centru za socijalni rad, Domu zdravlja, lokalnoj samoupravi, fondu PIO, postojeim
optinskim i regionalnim udruenjima. Prema podacima dobijenim tokom istraivanja za potrebe akcionog
planiranja, na teritoriji optine Trstenik ivi 2141 OSI, dece i odraslih. Podatak o broju OSI moramo uzeti sa
odreenom dozom rezerve zbog mnogih faktora koji utiu na istraivanje kada je ovako osetljiva tema
u pitanju. Porodice koje imaju dete sa tekoama u razvoju (ima ih 281) ive na rubu siromatva, uz velike
rtve i odricanja pokuavaju da zadre svoje dete u najprirodnijem okruenju. Svakodnevno se suoavaju
sa brojnim problemima psiholokim, zdravstvenim, ekonomskim, socijalnim itd. Za nau ciljnu grupu u
Trsteniku ne postoji ni jedan otvoren oblik zatite, osim postojeeg dnevnog boravka. Kao jedini model
obrazovanja funkcionie specijalno odeljenje lokalne osnovne kole. U naem gradu osobe sa smetnjama
u razvoju i njihove porodice esto su bili samo pasivni primaoci materijalnih davanja, i retko su ili nikada nisu
aktivno uestvovali u procesu donoenja odluka vezanih za smetaj, obrazovanje i vrstu potrebne podrke.
Uzimajui u obzir da su osobe sa invaliditetom veoma heterogena grupa, u zavisnosti od toga i vei
deo njihovih se potreba se razlikuje. Sistem usluga socijalne zatite ne postoji, sem nae usluge, povremeno
se putem javnih radova realizuju usluge pomoi u kui za stare, ali bez edukacije prualaca usluge i odrivosti.
O organizaciji
Udruenje je osnovano 6. 12. 2000. godine kao jedinstvena, dobrovoljna, samostalna, apolitina,
nevladina organizacija. Ciljevi naeg udruenja su unapreivanje poloaja i prava, dece, mladih i odraslih
osoba sa tekoama u razvoju i njihovih porodica, stvaranje uslova za kvalitetan ivot bez diskriminacije,
primeren njihovim sposobnostima i mogunostima, i ukljuivanje u sve vidove drutvenog ivota.
Unapreenje postojeih i stvaranje inovativnih usluga i servisa koji utiu na kvalitet ivota i unapreuju
samostalnost osoba sa intelektualnim tekoama. Podizanje svesti zajednice o poloaju i pravima osoba

sa intelektualnim tekoama, smanjenje i otklanjanje predrasuda. Svakodnevnim aktivnostima i redovnim
prisustvom u medijima elimo da drutvo u celini stvori pozitivan stav prema osobama sa intelektualnim
tekoama i prihvati ih kao ravnopravne lanove zajednice.
Nagrada Mesta u srcu Jefferson Instituta za lokalne inicijative realizovane u 2007. godini i
najpozitivniji projekat graanske inicijative dodeljena je naem udruenju za projekat Naa kreativna kua.
Istu nagradu dobili smo i 2009. godine za lokalno partnerstvo.
Nae najvee postignue je formiranje vaninstitucionalnog modela zbrinjavanja dece i mladih, koji
su nebrigom sistemskih institucija uskraeni za osnovna prava. Usluga dnevnog boravka postoji od 2003.
godine; od formiranja postojeu uslugu unapredili smo spektrom aktivnosti kako bismo izali u susret
potrebama korisnika i njihovih porodica. Intenzivnim, kontinuiranim aktivnostima utiemo na podizanje
nivoa samostalnosti i funkcionisanja osoba sa intelektualnim tekoama. Strukturiranim sadrajima
nastojimo da nai korisnici razviju praktine vetine svakodnevnog ivljenja, uz potovanje prava na izbor
aktivnosti koje po sadraju najvie odgovaraju njihovim afinitetima. Roditelji imaju mogunost da prihoduju i
na taj nain egzistencijalno obezbede svoje porodice, uz saznanje da su im deca sigurna i zbrinuta. Usvajanje
novih vetina, znanja, poboljanje komunikacije kod dece i svako drugo napredovanje koje je omogueno
dolascima u dnevni boravak roditeljima olakava svakodnevicu i teret ivota sa detetom sa intelektualnim
tekoama.
U najirem kontekstu obezbeujemo informisanje, praenje, pomo u reavanju konkretnih problema,
zadovoljavanje emocionalnih, socijalnih i edukativnih potreba u individualnim i grupnim oblicima rada.
Utiemo na lokalnu samoupravu da podstie i podrava razvoj novih usluga u lokalnoj zajednici koje jaaju
aktivizam i podravaju samostalnost.
Lokalna akcija
Uslugu dnevnog boravka dopunili smo aktivnostima izrade predmeta od gline i livake mase. lanove
tima strunjaci su obuili za rad sa glinom. Obuka obuhvata postupak izlivanja livake mase u kalupe,
modeliranja, ukraavanja itd. U aktivnosti smo ukljuili petoro korisnika istih kategorija, ali sa drugaijom
vrstom potrebne podrke. U obuci je uestvovalo i petoro korisnika iz dnevnog boravka koji imaju afiniteta
za rad u ovoj tehnici. Karakteristika nae grupe je to to njeni lanovi pripadaju kategorijama osoba sa tekim
i viestrukim tekoama u razvoju.
Formirali smo novu aktivnost koja je zainteresovala korisnike, edukovali smo ih na nov, neposredan
i nenametljiv nain. Podstakli smo kreativnost, manipulativne sposobnosti, razvijali taktilnu osetljivost i
finu motoriku. Nastojali smo da negovanjem mate postignemo emocionalnu ispunjenost i stabilnost. Ove
tehnike rada podstiu razvoj stvaralatva, kreativnosti i oseaj delotvornosti. Preko obuke za razliite tehnike
oslikavanja i modeliranja od raznih materijala potencirali smo razvoj radnih navika, istrajnosti, ali i oseanja za
lepo i umetnost.
Aktivnosti rada sa glinom su zanimljive i za korisnike sa niim potencijalnima, oni su donosili i odnosili
kalupe na suenje, bojili jednostavnijim tehnikama, valjali gotove proizvode u granitnom pesku itd. Jedno je
svima zajedniko svi rade, drue se i uivaju.
Planirali smo da ojaamo mreu organizacija ija su oblast delovanja potrebe i prava osoba sa
invaliditetom. Naalost, u tome nismo uspeli. Kako su nae partnerske organizacije nastale cepanjem

jedne, matine, meu njima postoje nepremostive nesuglasice, koje nisu motivisane da zanemare. Svi
nai sastanci protekli su u looj atmosferi, meusobnim razmiricama i raspravama. Doneli smo odluku da
aktivnosti realizujemo samostalno.
Jakom mreom organizacija, saradnika i prijatelja eleli smo da utiemo na lokalnu samoupravu da
donese odluku da prilikom zapoljavanja u javnim preduzeima, iji je osniva Optina Trstenik, prioritet
imaju osobe sa invaliditetom ije kvalifikacije odgovaraju upranjenom radnom mestu. Usled neefikasnosti
mree, a i teke ekonomske situacije u lokalnoj privredi nismo ostvarili planiran cilj. Naime, tokom
implementacije projektnih aktivnosti bilo je vrlo malo upranjenih radnih mesta, i ona koja su postojala
popunjena su partijskim kadrom.
Implementacijom ovog projekta pokrenuli smo inicijativu u lokalnoj zajednici da osobe sa
intelektualnim tekoama moraju dobiti priliku da pokau svoje vrednosti. Prilikom prvih susreta sa
rukovodeim kadrom u preduzeima naili smo na nerazumevanje. Uglavnom su kontakti bili praeni
pitanjima zato su osobe liene poslovne sposobnosti, ako su u stanju i imaju potrebu da rade. Sa druge
strane, poslodavci koji su i imali volju da zaposle osobu sa intelektualnim tekoama eleli su celodnevno
radno angaovanje, to je zahtev koji nai korisnici zbog svojih razvojnih smetnji, ne mogu da ispune. Jedna
od tekoa na koju smo naili je injenica da nai korisnici nemaju razvijene radne navike. Porodica, a i mi
u boravcima izlazimo u susret njihovim eljama, previe ih titimo, sniavamo nivo zahteva koje pred njih
stavljamo .
Na dvadesetestogodinji korisnik, koji nije lien poslovne sposobnosti, bio je angaovan 6 meseci
putem javnih radova. Radio je poslove na odravanju dvorita kole. Poslovi su bili polivanje cvea, ianje
i odnoenje trave, sakupljanje lia. Kako on ivi na selu, dobro poznaje ove poslove, voli da provodi vreme
napolju, odlino se snaao. Meutim, njegov sledei posao trebao je da bude u zatvorenom prostoru,
preduzeu koje proizvodi zaptivke, iako poslovi nisu bili zahtevni, on se nije uklopio. On ima afiniteta i
potrebu da bude napolju, da se angauje oko biljaka i da, bez obzira na visinu nadoknade, pravi izbore.
Najvaniji rezultat je uspostavljanje nove aktivnosti u dnevnom boravku. Osobe sa intelektualnim
tekoama, posebno stariji korisnici, jesu pasivni, nedostaju im mata i dinamika, teko samostalno iskazuju
afinitete i interesovanja, jedini put do otkrivanja njihovih potencijala je upravo ira ponuda raznovrsnih
aktivnosti. Rad sa glinom dopao se naim korisnicima, savladali su veinu tehnika rada, nivo nae podrke
prilikom aktivnosti svakodnevno se sniava. Proizvodi koje izrauju imaju upotrebnu vrednost. Putem medija
upoznali smo lokalno stanovnitvo sa proizvodima korisnika. U naem prostoru svakodnevno ima ljudi
koji kupuju saksije za svoje cvee. Dobra strana je to to mi u gradu nemamo konkurenciju, niko se ne bavi
proizvodnjom saksija od gline. Nai korisnici imaju i, iako neveliku, materijalnu dobit od svog rada. Prodajom
gotovih proizvoda imaemo sredstva da kupimo materijal kako bismo odrali aktivnosti.
Realizacija ovog projekta bila je veliki izazov za nau organizaciju, na prvom mestu zapoljavanje i
radno angaovanje u otvorenoj sredini. Na ovom polju potrebno je kampanjama delovati na stanovnitvo,
poslodavce, ali i samouprave da prepoznaju vrednosti i dobit koju osobe sa invaliditetom imaju od radnog
angaovanja. Uverenja smo da jaka mrea civilnog sektora moe inspirisati promene u sistemu; samim
prisustvom osoba sa invaliditetom, aktivnostima, medijskom promocijom, kampanjama moemo uticati na
to da zapoljavanje i radno angaovanje u otvorenoj sredini postanu praksa.
Ljiljana Mihajlovi

Udruenje za podrku osobama ometenim u razvoju
Naa kua, Beograd
Udruenje za podrku osobama ometenim u razvoju Naa kua svojim aktivnostima obuhvata
gradsku optinu Zvezdara, koja broji oko 170.000 stanovnika. Na njoj ivi neto vie od 15.000 stanovnika
sa invaliditetom. Grupa kojoj pripadaju mladi iz udruenja Naa kua broji oko 500 osoba. Konkretno,
desetoro mladih su korisnici dnevnog centra, i oni su ukljueni u projekat Kuhinja na tokovima. Veliki
broj graana optine Zvezdara pripada nekoj od ranjivih grupa. Sem osoba sa invaliditetom, tu su i Romi,
mladi bez posla, stariji od pedeset godina koji su zbog tranzicije ostali bez posla, stari. Graani Zvezdare su
proseno stari 42 godine, svako esto domainstvo je starako i samako. Broj graana starijih od osamdeset
godina je u stalnom porastu. Ekonomska kriza je uticala na kvalitet ivota svih graana, ali je posebno
pogodila graane iz ranjivih grupa (osobe sa invaliditetom, mlade, osobe starije od 65 godina).
Usluge u lokalnoj zajednici namenjene podrci pojedincima i ranjivim grupama nisu dovoljno razvijene
jer je na sistem do donoenja novog Zakona o socijalnoj zatiti pojedince stavljao u poloaj pasivnih
primalaca pomoi. Novi zakon nije doneo promenu svesti i drugaiji kulturoloki okvir samim usvajanjem
jer su potrebni usaglaavanje sa drugim zakonima i podzakonska akta kako bi se stvorili uslovi za praktinu
primenu.
Zato je beogradska optina Zvezdara pristupila izradi Stratekog plana razvoja za period 20102015,
sa ciljem stvaranja smernica budueg razvoja lokalne zajednice i poveanja kvaliteta ivota stanovnitva.
Strateki plan razvoja definie osnovne pravce kretanja svih sektora, u cilju uravnoteenog razvoja i odrivog
upravljanja raspoloivim resursima. Ovakav planski pristup omoguava kvalitetniju brigu o potrebama
graana, pristup sredstvima iz brojnih fondova, stvaranje partnerstava, razmenu iskustava i maksimalno
korienje komparativnih prednosti lokalne zajednice. Strateki plan razvoja Optine Zvezdara nastao je
ukljuivanjem velikog broja uesnika raznih profila iz razliitih oblasti delovanja (lokalni donosioci odluka,
strunjaci iz lokalne vlasti, civilni sektor, privredni subjekti) sa ciljem to ireg definisanja problema, potreba
i projektnih ideja, ali i uspostavljanja vre saradnje. U okviru Stratekog plana posebno mesto zauzimaju
smernice i preporuka mera koje se tiu zapoljavanja osoba sa invaliditetom, jer je zapoljavanje prepoznato
kao najznaajniji korak ka socijalnom ukljuivanju. Neke od preporuka su:
razvijanje svesti graana i graanki i javnog mnjenja o problemima osoba sa invaliditetom u
ostvarivanju prava na rad/zapoljavanje posredstvom informativnih kampanja, kontinuiranih primera
dobre prakse zapoljavanja osoba sa invaliditetom i uspenog pruanja pomoi u nalaenju zaposlenja, kao i
posredstvom pojedinanih akcija informisanja;
poveanje zaposlenosti radno aktivnih osoba sa invaliditetom pomou programa aktivne saradnje
socijalnih partnera u lokalnoj zajednici.
O organizaciji
Udruenje je osnovano 2007. godine kao rezultat potreba grupe roditelja da unaprede programe rada
sa osobama ometenim u razvoju, koji je zapoeo u tradicionalnom udruenju deset godina ranije, u elji da

Radim u McDonaldsu na Terazijama. Lepo mi je na
tom poslu, briemo tacne, stolove i stolice. Svi su dobri
prema meni, i radnici i efovi su divni. Svi zajedno radimo
i ba sam zadovoljna. Tu sam sat i po vremena dnevno, u
pola deset kreem na posao, u deset poinjem. I radim na
drugom poslu u mobilnom timu za podrku. Pomaemo
jednoj porodici ija kerka je obolela od Retovog
sindroma. Priam sa njom, masiram je, pevam joj, i tako
joj izmamim osmeh. Mnogo mi znai to imam posao, to
radim, svi smo sreni. J.S. (34), osoba sa intelektualnim
tekoama.
mlade osobe sa problemima u razvoju ne ostanu celoga ivota pasivni lanovi drutva, preputeni iskljuivo
brizi najue porodice i ustanova socijalne zatite.
Kao jedan od neophodnih servisa podrke, osnovali smo dnevni centar sa inovativnim programima
podrke osobama ometenim u razvoju, to zapravo predstavlja socijalni model pristupa u radu. Ovaj model
ima za cilj osposobljavanje za ivot i rad, razvijanje socijalnih vetina i obezbeivanje uslova za socijalnu
inkluziju. Kako bismo obezbedili uslove za drutvenu ukljuenost, pored dnevnog centra, koji je bazina
usluga na lokalnom nivou, organizovali smo slubu podrke pri zapoljavanju i obezbedili prostor i opremu
kako bismo omoguili zapoljavanje u procesu proizvodnje papirnih kesa.
Uz podrku Balkanskog fonda za lokalne inicijative, Fondacije SKAN iz Holandije, Karitasa i vajcarske
organizacije SDC, kupili smo mainu za izradu papirnih kesa, adaptirali prostor,obezbedili repromaterijal i
otpoeli proizvodni proces, u kojem su korisnici udruenja, angaovani prema sopstvenim mogunostima i
eljama uz podrku radnih trenera. Na ovaj nain je desetoro mladih ljudi dobilo svoj prvi, pravi plaeni posao.
Socijalni aspekt zapoljavanja je u potpunosti zadovoljen, ak se moe rei da su pozitivne promene nastale
mnogo ranije nego to smo mi predvideli, i to nas je ohrabrilo da razmiljamo o poslovima koji e se obavljati
u otvorenoj sredini.
Lokalna akcija
Sa izradom stratekih planova optina Zvezdara je otvorila nova polja saradnje. To nam je stvorilo
mogunost da zaponemo sa realizacijom ideje projekta Kuhinja na tockovima. Zapoeli smo lobiranje
za novu uslugu koja je inovativna, potrebna graanima iz razliitih grupa i u funkciji je poboljanja kvaliteta
ivota svih graana. Usluga je distribucija kvalitetnih i finansijski dostupnih obroka na kune adrese. Optina
je posredovala u uspostavljanju saradnje sa firmom za ketering TopRest, obavezala se da e servisirati
vozilo za dostavu obroka i da e za graane kojima je potrebna urgentna podrka participirati u ceni obroka.
Optina se, zatim, obavezala da e preko Volonterskog servisa graane upoznati sa novom uslugom i
preporuiti je, kao i da e preko svoje Kancelarije za osobe sa invaliditetom obavestiti sve zainteresovane iz
populacije osoba sa invaliditetom. Podrae nas u uspostavljanju saradnje sa Domom zdravlja, Centrom za
socijalni rad, Udruenjem penzionera.
U ovoj usluzi koju razvijamo, novi kvalitet za nae mlade iz dnevnog centra su radna mesta na
pakovanju i raznoenju hrane, rad na kasi i prijemu narudbina. Ova radna mesta su u otvorenoj sredini,
to je znaajan pomak u procesu zapoljavanja, a i znaajan doprinos menjanju stava lokalne zajednice o
osobama sa invaliditetom, posebno osobama sa intelektualnim tekoama. Pozitivne drutvene uloge koje
dobijaju radei na novim radnim mestima jesu siguran put ka prevazilaenju predrasuda, a samim tim i ka
pozitivnom drutvenom vrednovanju.
Kada smo uspeli u lobiranju kod lokalne samouprave i lokalne zajednice i svi skupa ustanovili znaaj
usluge Kuhinja na tokovima, pokrenuli smo proces prikupljanja sredstava za realizaciju projekta. Imali
smo jake argumente u procesu pregovaranja jer smo se zalagali kako za osobe s intelektualnim tekoama,
kojima je ovakav oblik zapoljavanja u sadanjem zakonodavnom okviru jedino mogu, tako i za iroku
zajednicu i njene graane kojima ova usluga znatno podie kvalitet ivota.
Prva sredstva smo obezbedili od Programa podrke socijalnom preduzetnitvu CRS-USAID-a.
Kupljena je fiskalna kasa sa kompjuterom i monitorom sa ekranom osetljivim na dodir, kao i sa programom

koji omoguava naim korisnicima nesmetan rad na kasi. Karitas-Italija, u okviru svog programa
mikrograntova, i kancelarija Karitas Srbija u Beogradu obezbedili su nam sredstva za kupovinu maine
za pakovanje posuda sa hranom i kupovinu termo-kaseta za bezbednu dostavu. Balkanski fond za lokalne
inicijative i Fondacija SKAN iz Holandije, u okviru programa Socijalna tranzicija, dodelili su nam sredstva za
kupovinu vozila i za honorare radnih trenera i koordinatora.
U okviru projekta Preko zapoljavanja do inkluzije OSI u Srbiji obezbedili smo sredstva za lobiranje,
kampanju i promociju. U okviru kampanje smo imali nekoliko vrlo uspenih aktivnosti. Najznaajnija je
obeleavanje poetka kampanje, kada nam je ukazao ast i odao priznanje uvaeni gost gospodin Vensan
Deer, ambasador EU u Srbiji i ef Delegacije EU u Srbiji.
Kuhinja na tokovima je pokrenula mnogo novih ideja, mnoge ljude iz razliitih oblasti, mnoge
politiare i ljude iz poslovnog sektora. Ta promiljanja i ponude su nam pokazali da smo pokrenuli izuzetno
vano javno-privatno partnerstvo koje je u slubi lokalne zajednice i koje oigledno utie na kvalitet ivota
velikog broja graana iz razliitih drutvenih grupa. Na osnovu razliitih kontakata i razgovora koje smo imali
posle uspene promocije, ali i posle boljeg upoznavanja graana i njihovih potreba, doli smo do zakljuka
da se usluga raznoenja hrane moe pridodati jo nekim za ivot vanim uslugama koje bi obezbedile
kompletnije zadovoljenje potreba graana (dostava lekova, dostava specijalnih dijetalnih obroka, dostava
namirnica, pranje i suenje vea...). Kod pripreme obroka mogli bismo da ukljuimo nae korisnike i osobe
koje su ostale bez posla i pripadaju grupi koja tee moe nai zaposlenje. Ova ideja, servisiranje razliitih
potreba graana, primenjiva je u razliitim sredinama samo da se na pravi nain odrede prioriteti.
Aktivnosti naeg udruenja posle ova dva poslednja projekta, Proizvodnja papirnih kesa i
Kuhinja na tokovima, oigledno su se fokusirale na zapoljavanje kao najznaajniji korak ka drutvenom
ukljuivanju. Da bismo pokrenuli i zakonske promene potrebno je dalje lobiranje, da primeri dobre prakse
budu osnova buduih zakona. A da bi mogla da se povea drutvena participacija svih ranjivih grupa,
potrebno je da se izborimo za kvalitetne usluge koje obezbeuju samostalan ivot, kao to su podrka u
zapoljavanju, podrka kod donoenja odluka i podrka kod stanovanja. Uspostavljanje novih usluga podrke
e biti veoma zahtevna aktivnost i podrazumevae saradnju mnogih aktera i sektora. Mi smo kao udruenje,
ali i kao pojedinci koji imaju znaajna iskustva i znanja, spremni na saradnju i razmenu iskustava. Smatramo
da su stvaranje jedinstvene platforme u zajednikom delovanju prilikom reavanja problema na nacionalnom
i regionalnom nivou, zalaganje za potovanje ljudskih prava i nastojanje da se permanentno usavravaju
praksa i kvalitet usluga, najznaajniji pravci naeg budueg delovanja.
Ono to emo pokuati da uradimo uz podrku i aktivno uee Optine Zvezdara u narednom
periodu jeste stvaranje mree za podrku drutvenom ukljuivanju i, u okviru nje, formiranje centra koji e
koordinirati rad svih relevantnih aktera u procesu drutvene participacije.
Anica Spasov

Prilog 1 - kontakti partnerskih
organizacija na projektu
Asocijacija za promovisanje Udruenje za pomo MNRO
inkluzije API Srbije Radoja Krstia bb Trstenik
Kneza Miloa 51 Tel: 037 710 094
11000 Beograd E-mail: mnrots@yahoo.com
E-mail: info@sapi.rs
www.sapi.rs Udruenje za podrku osobama
ometenim u razvoju Naa kua
Inicijativa za odrivi Dolenjska 4a
razvoj Mostovi 11000 Beograd
Radivoja Uvalia 22 Tel: 011 288 80 84
37000 Kruevac E-mail: nashakuca@gmail.com
E-mail: mostovi037@gmail.com
www.odrzivirazvoj.org.rs
Soft Tulip Foundation
PO Box 17343
Udruenje za pomo 2502 CH The Hague
MNRO Plava ptica The Netherlands
Lenjinova 17 www.softtulip.nl
25230 Kula
Tel: 025 724 177
E-mail: plavapticamnro@gmail.com
www.plavaptica.org.rs

CIP -
,
364-22-056.26/.36(497.11)(035)
331.5-056.26/.36(497.11)(035)
, , 1956-
Preko zapoljavanja do inkluzije osoba sa
invaliditetom u Srbiji / [Lidija Milanovi,
Dragana iri Milovanovi, Hans Van der
Vilen]. - Beograd : #Balkanski fond za
lokalne inicijative (#BCIF), 2012 (Beograd :
Studio Avangardia). - 47 str. : ilustr. ; 27 cm
Tira 300. - Napomene i bibliografske

reference uz tekst.
ISBN 978-86-915711-0-8
1. , , 1976- []
2. , , 1950- []
a) -
- - b)
- - -
COBISS.SR-ID 191235852

Preko Zaposljavanja Do Inkluzije Osoba Sa Invaliditetom

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Preko Zaposljavanja Do Inkluzije Osoba Sa Invaliditetom

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Izdava:

Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF)

Dizajn i grafika obrada:

9 ZAPOLjAVANjE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI- MOGUNOSTI I DOBRA PRAKSA

15 IZAZOVI U ZAPOLJAVANJU POSEBNO MARGINALIZOVANE GRUPE

17 HOLANDSKI MODEL - ZAPOLJAVANJE UZ PODRKU

22 PRIMERI DOBRE PRAKSE IZ HOLANDIJE

29 PRIMERI DOBRE PRAKSE IZ SRBIJE

46 PRILOG 1 KONTAKTI PARTNERSKIH ORGANIZACIJA NA PROJEKTU

PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI 5

6 PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI 7

8 PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

1. Pregled stratekih dokumenata i zakona Republike Srbije

Za izradu ovog dela teksta koriena je sledea literatura:

PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI 9

2. Zakonska regulativa relevantna za zapoljavanje osoba sa invaliditetom

Od izuzetnog znaaja za zapoljavanje osoba sa invaliditetom jesu Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji

10 PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

2.2. Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti

PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI 11

Nacionalna sluba za zapoljavanje

12 PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

Zapoljavanje osoba sa invaliditetom zahteva dobru i pravovremenu saradnju Ministarstva ekonomije

PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI 13

14 PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI 15

Dragana iri Milovanovi

16 PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

Programi zapoljavanja uz podrku pruaju ljudima sa ozbiljnim intelektualnim tekoama

Zapoljavanje uz podrku je program koji pomae ljudima sa ozbiljnim intelektualnim tekoama da

PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI 17

Integracija je jedna od esencijalnih odlika zapoljavanja uz podrku. Pojedinci sa intelektualnim tekoama

1. Model individualnog zapoljavanja

3. Mobilna radna grupa

18 PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

4. Model malog biznisa

Poslodavac ne plaa nita.

Potrebne usluge podrke

PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI 19

Programi za zapoljavanje uz podrku se razlikuju od tradicionalnijih pristupa zapoljavanju.

Jo jedanput: Programi zapoljavanja uz podrku ohrabruju ljude da rade sa svojim vetinama,

Ukratko: Zapoljavanje uz podrku deluje!

20 PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

Dnevne aktivnosti za osobe sa tekoama u uenju obino se odvijaju u specijalnim centrima

Pristup zasnovan na potencijalima zajednice je metodologija usmerena na aktivnosti u okviru

22 PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI 23

JobPlus: kompanija specijalizovana za pronalaenje zaposlenja i pruanje podrke osobama sa

Sandra, dvadesetjednogodinja mlada ena, radila je u supermarketu. Market je zatvoren i ona je

24 PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

26 PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

Fondacija Pameijer, sa seditem u Roterdamu, koja prua podrku osobama sa invaliditetom,

Primeri paketa kompletnih usluga koje za kompaniju pruaju korisnici Pameijer-a:

PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI 27

c. Ostale aktivnosti na odravanju prostora:

Hans van der Vilen

28 PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

Kontekst u lokalnoj zajednici

Na projektu Preko zapoljavanja do inkluzije osoba sa invaliditetom u Srbiji naa organizacija se

PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI 29

30 PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

Kontekst u lokalnoj zajednici

32 PREKO ZAPOLJAVANJA DO INKLUZIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI