Jaanje odgovornosti i

transparentnosti na lokalnom
nivou u Crnoj Gori
PRIRUNIK ZA SPECIFINI MODUL

Ovaj projekat je finansijski podran od strane

Programa za socijalni preobraaj (MATRA)
Holandskog ministarastva inostranih poslova
 SADRAJ

UVOD............................................................................................................4
LISTA SRAENICA...................................................................................3
I LOKALNA SAMOUPRAVA I PRUANJE JAVNIH
USLUGA.......................................................................................................5

II OBLICI UEA GRAANA U PROCESU DONOENJA

ODLUKA NA LOKALNOM
NIVOU...........................................................................................................8

III PARTICIPATIVNI
MEHANIZMI.............................................................................................10

IV PRINCIPI UEA GRAANA U PROCESU

ODLUIVANJA........................................................................................12

1.INFORMISANJE......................................................................12
2.KONSULTOVANJE.................................................................15
3.AKTIVNO UEE GRAANA/PODJELA
ODGOVORNOSTI SA GRAANIMA....................................................19

V OGRANIENJA I DOBITI KOJE PRUA

PARTICIPACIJA......................................................................................21

VI ORGANIZACIONI ASPEKTI LOKALNE SAMOUPRAVE KOJI

STIMULIU ODGOVORAN I TRANSPARENTAN
RAD.............................................................................................................22

VII JAVNA ETIKA I LOKALNA

SAMOUPRAVA.........................................................................................28

UMJESTO ZAKLJUKA........................................................................34

2
LISTA SKRAENICA

LS lokalna smaouprava
NVO- nevladina organizacija
TNG tehnika nominalne grupe

3
UVOD

Prirunik Jaanje odgovornosti i transparentnosti na

lokalnom nivou u Crnoj Gori namijenjen je
predstavnicima lokalnih samouprava u Crnoj Gori sa ciljem
jaanja njihovih potencijala i uloge u procesu borbe protiv
korupcije na lokalnom nivou.

Prirunik ukazuje na vanost i znaaj razliitih participativnih

mehanizama koji obezbjeuju uee graana u radu LS i
poveanju odgovornosti i transparentnosti rada lokalnih
samouprava.

Veza izmeu participacije i podizanja transparentnosti

rada lokalnih samuprava dobro je poznata. Razvijene
strategije participacije grade povjerenje, promoviu
odgovornost i jaaju posveenost svih lokalnih subjekata ka
unapreenju rada lokalne samouprave i direktno
ograniavaju mogunosti za bilo kakve zloupotrebe.

Graansko uee ima ogroman znaaj za unapreenje

demokratije u svakoj zemlji, a posebno u zemljama koje se
nalaze u procesu stvaranja modernog pravnog, politikog i
ekonomskog sistema. Poveanje uea graana u javnom
ivotu, naroito u odluivanju, vodi ka veoj jednakosti
graana i daje veu legitimnost odlukama lokalnih organa.
Uee graana u procesu kreiranja, donoenja i
implementiranja odluka stvara aktivno civilno drutvo
odgovornih i angaovanih graana. Bez oslonca na graane,
lokalne samouprave nisu u stanju da ispune njihova opravdana
oekivanja.

Meutim, u mnogim dravama koje imaju socijalistiku

prolost, pa tako i u Crnoj Gori, graani imaju znaajne rezerve

4
i pasivan stav prema sopstvenom ueu u radu lokalne
samouprave i upravljanju javnim poslovima.

Naslijeena politika kultura jo uvijek ima veliki uticaj na

njihov odnos prema lokalnoj samoupravi i lokalnoj zajednici i
ne vrednuje pozitivno takav vid graanskog angamana u
javnom ivotu. Sa druge strane, same lokalne samouprave i
njihove rukovodee strukture voene su slinim principima
razmiljanja, te pokazuju malu ili nedovoljnu spremnost da
uvaavaju miljenja graana i njihovo aktivno djelovanje.

I graani i lokalne samouprave moraju da ue da se sluaju i

pomau meusobno jer jedino takav nain rada prua kvalitet i
priliku da obje strane budu zadovoljne. Graani jedino tako
mogu u potpunosti da zadovolje svoje potrebe a lokalna
samouprava jedino tako moe da ispuni svrhu i smisao svog
delovanja.

Participacija graana u radu LS je od izuzetne vanosti za

lokalne samouprave. Ona im moe pomoi da izgrade mostove
prema graanima i da znaajno poveaju kvalitet i uspjenost
svojih planova tj. da njihove odluke i aktivnosti zaista podiu
kvalitet ivota u zajednici.

Tekst koji slijedi prua smjernice zaposlenima u lokalnim

samoupravama i politiki izabranim predstavnicima za jaanje
kapaciteta lokalnih samoouprava u pravcu podizanja
transparentnosti i odgovornosti i nudi mogue modele saradnje
izmeu predstavnika civilnog sektora i lokalnih samouprava u
pravcu kvalitetnijeg upravljanja, eliminisanja zloupotreba i
jaanja demokratije u Crnoj Gori.

5
 I LOKALNA SAMOUPRAVA I PRUANJE JAVNIH
USLUGA

Postizanje kvaliteta u pruanju usluga

Osnovni cilj lokalne samouprave je pruanje usluga.

Drava, a time i lokalna samouprava kao najneposredniji oblik
drave mora izgraivati povjerenje i obezbijediti graanima
garancije da e usluge koje se pruaju biti kvalitetne,
kontinuirane, da e biti pruene po pristupanoj cijeni i na
jedinstven nain i pristupane za sve drutvene kategorije.
Kvalitet usluga koje LS isporuuje graanima direktno je
uslovljen nainom rada lokalne samouprave i principima na
kojima LS definie svoj rad: transparentnost, odgovornost,
fikasnost, postojanje vizije o opredeljenju LS da bude
usmjerena ka kvalitetu, ukljuivanje graana u rad i u pitanja
od opteg javnog interesa i sl.
Rad na poboljanju usluga nije izolovan, autonoman proces.
Jaanje uea graana, borba protiv korupcije i rad na
unapreenju znanja i sposobnosti rukovodeih struktura i svih
zaposlenih u LS su trajni elementi koji utiu na poboljanje
pruanja usluga.

Kako uskladiti kvalitet usluga prema zahtjevima graana?

Oslukivanje zahtjeva i potreba graana je kontinuirani proces,
a najjasniji nain da se zahtjevi graana definiu u odnosu na
LS jeste putem definisanja standarda za pruanje usluga.
Standardi usluga predstavljaju okvir kvaliteta unutar koga LS
radi i prua usluge graanima. Vrlo esto se upravo standardi
usluga daju u pisanoj formi povelje, javno istaknute, koja
obavezuje LS na odreeni minimum kvaliteta.

6
ta povelja znai za graane?
Graanima povelja daje odreenu sigurnost, uvjerenje da e se
LS usmjeravati prema kvalitetu i da e raditi u skladu sa
njihovim oekivanjima.
ta povelja znai za zaposlene u LS?
Zaposleni u LS dobijaju putem povelje jasnu sliku o pravcu
rada i djelovanja LS i standardima kvaliteta kojih treba da se
pridravaju. Ovi standardi rada su reper i za poreenje kvaliteta
rada svakog zaposlenog, te se koriste i kod procjene/ocjene
zaposlenih i njihovog uinka.

Instrument koji olakava usmjerenje ka kvalitetu usluga LS i

odreivanju standarda rada predstavlja i uporeivanje sa
drugima da bi se napredovalo i razvijalo tzv. Benmarking.
Lokalne vlasti uz strunu pomo biraju iz sopstvenog
okruenja model za uenje, partnere koji ele da rade na isti
nain i koji zajedno sa njima odreuju standarde radi
uporeivanja. Zajednikim uporeivanjem razlika stvara se
osnova za napredak LS.

Participacija/ucee graana u razvoju kvaliteta LS

Pravo graana da uestvuju u voenju javnih poslova je

demokratski princip.
Preambula Evropske povelje o lokalnoj samoupravi

Graani takoe mogu aktivno da se ukljue u proces razvoja

kvaliteta. Jedan od naina jeste putem njihovog poveanog
ukljuivanja u proces donoenja javnih odluka.

Participacija/uee graana podrazumijeva svaku aktivnost

kojom se graani ukljuuju u proces donoenja javnih odluka i
tako utiu na kvalitet svog, i ivota svojih sugraana.

7
Uloga graana ne smije se shvatiti i zavriti njihovim ueem
na izborima, tj. glasanjem. Naprotiv, moe se rei da uloga
graana tek tu poinje, kada se oni ukljuuju u proces izbora.
Jedan od preduslova da bi lokalna samuprava zadobila
povjerenje graana jeste da im prui priliku da i sami uestvuju
u donoenju vanih odluka jer upravo oni na koje se politike
odluke odnose imaju najvie prava da uestvuju u njihovom
donoenju.

Da li je to zaista tako?
Da li Vaa lokalna samouprava omoguava
ostvarenje ovog prava?
Da li se lokalne vlasti konsultuju sa graanima?
( npr.:gradi se lokalni put bez prethodne
konsultacije sa graanima, i doe do neslaganja
oko trase ceste ili uslova otkupa zemljita i
odloe se do daljnjeg poetak izgradnje
lokalnog puta)

Participacija se moe manifestovati na razliite naine, te moe

biti:
aktivna graani su u direktnoj interakciji sa
predstavnicima vlasti,
pasivna graani prisustvuju sastancima ali samo da se
upoznaju sa konkretnim rjeenjima.

Da bi participacija dobila svoj puni efekat, od graana se

oekuje da ponude rjeenje potencijalnog problema, a od
izabranih predstavnika da ih podre i stimuliu da se ukljue u
drutvene tokove.

mo je u razmjeni znanja Rene Tisen

8
LS ostvaruje se na naelima demokratije, decentralizacije,
depolitizacije, autonomnosti, zakonitosti, profesionalnosti,
efikasnosti rada organa LS i meusobne saradnje drave i
optina.
Da bi LS bila djelotvorna, odgovorna i pruala graanima
bolje usluge za manje novca, mora poslovati kroz
transaprentne i otvorene procedure uz uee gradjana

Efikasnost rada LS orijentacija ka korisnicima

Za lokalnu samoupravu kaemo da je efikasna ako je sposobna

da korisniki orijentisano, brzo, kvalitetno i ekonomino prua
usluge graanima i rjeava probleme od javnog znaaja.
Korisnika orijentacija LS znai da je zadovoljstvo korisnika,
kroz kvalitet pruanja usluga, na prvom mjestu.
Brzina - znai da pruanje usluga bude, ne samo u zakonskim
rokovima, ve kada je to god mogue i prije isteka roka
predvienog za rjeavanje odreenog pitanja, a ne vraati se
praksi ekanja posljednjeg dana.
Ekonominost - znai efikasno pruanje usluga koje daje
odreeni rezultat po najniim trokovima.

Pitanja za razmiljanje:
Koliko efikasno Vaa lokalna samouprava prua usluge
koje su joj povjerene?
Koliko aparat lokalne samouprave kota graane i
poreske obveznike?

Na osnovu istraivanja Ocjena integriteta i kapaciteta organa

lokalne samouprave u Crnoj Gori 1 moemo vidjeti koliko su

1
Za potrebe Uprave za antikorupcijsku inicijativu i Kancelarije
Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Crnoj Gori istraivanje
Ocjena integriteta i kapaciteta organa lokalne samouprave u Crnoj Gori
2009. realizovao Centar za preduzetnitvo i ekonomski razvoj iz Podgorice.

9
korisnici usluga stvarno zadovoljni efikasnou rada lokalne
samouprave, ta istiu kao nedostatke i kako vide rjeenje.

Prosjene ocjene prisutnosti sljedeih Odgovori na pitanje: Na

negativnih pojava u radu organa lokalne koji nain se moe
samouprave poboljati kvalitet rada

Transparentnost/otvorenost rada LS

Transparentnost rada lokalne samouprave je sutinski

preduslov za efikasnu kontrolu/nadzor od strane graana i
princip koji doprinosi kvalitetu rada LS. Da bi graani mogli
uestvovati u javnim poslovima i donositi odluke moraju biti
tano,blagovremeno i potpuno informisani. Od organa lokalne
samouprave oekujemo da su otvoreni za praenje i kontrolu
njihovog rada, da su raspoloeni za nadgledanje od strane
graana, jer za vrenje poslova iz svoje nadlenosti odgovaraju
lokalnom stanovnistvu. (lan 5 Zakona o lokalnoj samoupravi)
U najirem smislu rijei, transparentnost podrazumijeva
javnost rada organa lokalne samouprave i njihovu odgovornost.

10
Javnost rada se moe ostvariti:
Posredno - kada se javnost rada obezbjeuje putem
sredstava javnog informisanja
Obezbjeivanje javnosti i transparentnosti rada organa
definisano je u lanu 138 Zakona o lokalnoj samoupravi, dok
e se naini ostvarivanja blie definisati statutom, odnosno
poslovnikom Skupstine.
Neposredno primjenom Zakona o slobodnom pristipu
informacijama.

Svako ima pravo pristupa informacijama u posjedu dravnih

organa i organizacija koje vre javna ovlaenja - lan 51
Ustava Crne Gore

Odgovornost LS prema graanima i njihovim potrebama

Odgovornost znai da smo svi jednaki pred zakonom, da niko

ne moe biti izuzet od posmatranja odnosno preispitivanja. LS
mora imati jednak odnos prema svim lanovima zajednice i da
donosi odluke koje predstavljaju ostvarivanje njihovih
interesa i potreba i utiu na razvoj zajednice. Odgovornost
znai i da zaposleni u LS vrlo ozbiljno pristupaju svom radu,
uvaavajui potrebe graana i potujui etike principe.
Primjenom odgovornosti, tj.potovanjem sistema
odgovornosti, ispotovani su svi principi dobrog upravljanja.

Vizija - umijee dobrog upravljanja LS u pravcu

postizanja boljeg kvaliteta

Najefektivniji nain da se uspjeno upravlja jeste jasna vizija

budueg djelovanja.
Pitanje koje to najbolje ilustruje jeste: Da li imamo znanja,
kadra i volje da stvorimo jaku, modernu, razvojno orijentisanu
lokalnu samoupravu koja e biti sposobna za ukljuivanje u

11
integracione procese, odluna u borbi protiv korupcije i koja e
donijeti korist svim graanima?

Dobro upravljanje se ne moe ostvariti bez dobrog lidera.

Lider mora da preuzima inicijative i da trai inovativne naine
za poboljanje stanja u organizaciji, da omogui drugima da
uestvuju u tome, da podstie saradnju i komunikaciju, da
gradi povjerenje, da stvara duh zajednitva, da nagradi
doprinos svakog pojedinca.

Lider mora da zna: gdje smo, gdje elimo biti, kako tamo stii,
i kako se tamo odrati.

12
 II OBLICI UEA GRAANA U PROCESU
DONOENJA ODLUKA
NA LOKALNOM NIVOU

Polazei od odredaba Evropske povelje o LS, Komitet

ministara SE je 2001. godine usvojio Preporuku broj 19 o
Ueu graana u javnom ivotu na lokalnom nivou, koja
ukazuje na nunost izgradnje mehanizama za uee graana u
radu LS.

Preporuka broj 19 (2001) Komiteta ministara Savjeta Evrope

(Uee graana u javnom ivotu na lokalnom nivou) sadri tri
osnovna principa za uee graana u lokalnom javnom
ivotu:
9 informisanje
9 konsultovanje
9 aktivno uee graana/podjela odgovornosti sa
graanima

OBLICI UEA GRAANA PREMA ZAKONU O LS

Inicijativa
Graanska
inicijativa
Mjesni referendum
Zbor graana
Optinski
referendum
Graanska alba
Peticija

13
Inicijativa - graani imaju pravo da pokrenu inicijativu pred
nadlenim organima radi razmatranja i odluivanja o
odreenim pitanjima od interesa za lokalno stanovnitvo.
O podnijetoj inicijativi nadleni organ je duan da zauzme stav
i u roku od 30 dana o tome obavijesti podnosioca inicijative.

Graanska inicijativa - njome se predlae donoenje ili

promjena akta kojim se ureuju znaajna pitanja iz nadlenosti
LS.

Graansku inicijativu najbolje ilustruje primjer optine

Berane:
U skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i Statutom optine
Berane, 670 graana Berane, preko Organizacije slijepih
Berana, podnijeli su graansku inicijativu za donoenje Odluke
o osnivanju optinskog Savjeta za pitanja osoba sa
invaliditetom.
Saglasno propisanoj proceduri koja je utvrena Statutom
Optine, nadleni organ lokalne uprave, Sekretarijat za optu
upravu i drutvene djelatnosti dao je miljenje da nema pravnih
smetnji za donoenje navedene odluke. Navedeni Sekretarijat
je predloio Skuptini da povodom pokrenute inicijative
donese Zakljuak o prihvatanju iste.
Komisija za propise Skuptine optine Berane, kao nadleno
radno tijelo, razmatrala je graansku inicijativu i dala pozitivno
miljenje. Miljenje se odnosilo na ispunjavanje formalnih
uslova u pogledu pitanja koja su bila predmet inicijative i
broja graana koji su podnijeli inicijativu.
Skuptina optine Berane na sjednici odranoj 18-og marta
2005. godine, donijela je Zakljuak o prihvatanju inicijative za
donoenje Odluke o osnivanju optinskog Savjeta za pitanja
osoba sa invaliditetom i zaduila nadleni organ lokalne uprave
da pripremi nacrt akta o obrazovanju ovog savjeta. Skuptina
optine Berane na sjednici odranoj 13.06.2005. godine,

14
donijela je Odluku o obrazovanju Savjeta. U radu sjednice
povodom ovog pitanja, u ime podnosioca graanske inicijative,
uestvovala su dva njihova predstavnika.

Zbor graana se saziva radi usvajanja zahtjeva i predloga od

interesa za lokalno stanovnitvo; kada se zahtjevi i predlozi
usvoje veinom glasova upuuju se nadlenom organu, koji je
duan da ih u roku od 60 dana povratno obavijesti.

Mjesni referendum se organizuje radi izjanjenja graana sa

dijela teritorije optine o pitanjima iz nadlenosti LS.

Optinski referendum se moe raspisati radi prethodnog

izjanjavanja graana na teritoriji optine o pojedinim
pitanjima iz nadlenosti LS u sluajevima, na nain i po
postupku utvrenim statutom optine.

Graanska alba -svako ima pravo da podnese graansku

albu tj. da se ali na neefikasnost, odnosno nekvalitetno
pruanje javnih usluga, kao i da dobije povratnu informaciju u
roku od 30 dana.

Peticija je kolektivni akt protesta kojim graani protestuju i

zahtijevaju od nadlenog organa da preduzme odgovarajue
mjere u cilju rjeavanja odreenog problema.

Statutom LS se dalje utvruju:

pitanja o kojima se moe pokrenuti graanska
inicijativa, potreban broj potpisa graana za pokretanje
inicijative, postupak po inicijativi
Nain sazivanja zbora graana, nain rada i odluivanja
Pitanja o kojima e se graani izjanjavati mjesnim
referendumom, kao i postupak raspisivanja i
sprovoenja tog referenduma

15
 Postupak podnoenja i postupanja organa po graanskoj
albi i peticiji.

Pored navedenih, Zakon daje mogunost jedinicama LS da

svojim aktima utvrde i druge oblike uea graana, kao to
su:
organizovanje foruma potroaa i korisnika usluga,
tematskih foruma ili foruma interesnih grupa ( lica sa
posebnim potrebama, lica koja se nalaze u stanju
socijalne potrebe),
organizovanje tribina o specifinim problemima i
pitanjima nacionalnih i etnikih grupa, ena,
omladine,djece,penzionera i drugih zainteresovanih
grupa, organizacija i udruenja,
osnivanje centara za mlade,
ukljuivanje mladih u rad parlamenta,
angaovanje volontera i slino

16
 III PARTICIPATIVNI MEHANIZMI

Jedinice LS mogu koristiti razliite mehanizme kojima se

podstie vee i kvalitetnije uee graana (participativni
mehanizmi), kao to su: web sajt, informativne broure, bilteni,
medija planovi, ankete, upitnik, panoi, oglasne table za
obavjetavanje i sl.

Anketa
Intervju
Pamfleti i
broure
Web stranica
Informator
Medija planovi
Deurni
optinski
telefon

Anketa se koristi da bi se dobilo miljenje i povratna

informacija od velike grupe graana o odreenim pitanjima, ili
da bi se provjerilo javno mnjenje i to kada su optini potrebni
jednostavni odgovori na jasno postavljena pitanja. Mogu se
sprovoditi na vie naina: preko pote, od vrata do vrata, putem
e -maila.

Intervju se koristi kada su potrebna trenutna miljenja u vezi

sa nekim konkretnim aktivnostima, kako bi se prikupile ideje,
potrebe, prioriteti i motivi od raznih graana. Brz je i lak nain
da se ustanove miljenja raznih zainteresovanih strana o bilo
kojoj aktivnosti,programu ili politici.

17
Pamfleti i broure se koriste da bi se predstavili novi
programi, planovi ili usluge; objanjavaju promjene procedure i
poboljanja u uslugama; njima se reklamira neka posebna
politika i aktivnost; zastupa neka akcija; izvjetava o nekim
posebnim dostignuima i sl.
Razlika izmedju broure i pamfleta je u obimu informacija (
broura je optijeg karaktera, odnosno nudi vei broj
informacija)

Web stranica koristi se da bi pruila detaljne informacije

o: optini, njenim organima, aktivnostima i dogaajima na
dnevnoj osnovi, prua kontakte, relevantna dokumenta (
odluke, strateka dokumenta, planove i drugo), biltene, daje
uvid u kalendar najavljenih dogaaja, postoji mogunost
osnivanja foruma na odreenu temu i slino. Interaktivni web
sajt omoguava graanima da po konkretnim pitanjima poalju
poruku i dobiju odgovor ili da otponu dijalog sa organima LS.

Informator se koristi da bi se graanima pruile vijesti koje se

odnose na optinske aktivnosti, da se objasne promjene i
poboljanja u vrenju usluga, da se obrazloe optinski ciljevi,
a sve to u cilju poveanja transparentnosti organa uprave.
Objavljuje se periodino i po pravilu sadri mali broj strana.

Kutije za primjedbe se koriste da se graanima prui

mogunost za davanje pisanog miljenja, komentara i predloga
u vezi sa razliitim pitanjima. Postavljaju se u zgradi optine
kao i na drugim javnim mjestima u optinama. Optina je
duna da sakupljene informacije objavi u javnosti.

Medija planovi se koriste da bi se graanima pruile kratke i

jasne informacije o tekuim i planiranim aktivnostima, njima
se najavljuju znaajni dogaaji,manifestacije, znaajni skupovi
i slino.

18
Deurni optinski telefon se koristi da se graanima prui
mogunost da se direktno, razgovorom izjasne o nekim
problemima ili potrebama koje su hitnije prirode, da se prikupe
miljenja,predlozi i primjedbe u vezi sa razliitim pitanjima.

Svaka LS e odabir mehanizama prilagoditi svojim lokalnim

prilikama i potrebama graana vodei rauna o cilju koji
eli da postigne njihovim korienjem.

IV PRINCIPI UEA GRAANA U PROCESU

ODLUIVANJA

Neposredno uee graana u procesu odluivanja ostvaruje se

kroz njihovo:
informisanje,
konsultovanje u procesu donoenja odluka na lokalnom
nivou i
aktivno uee

ematski prikazano, to izgleda ovako:

Principi uea
graana

1. informisanje 2. 3. Aktivno
konsultovanje uee graana

19
1.INFORMISANJE

Da bi graani mogli da uestvuju u demokratskom procesu

vrenja javnih poslova i da bi bili i aktivni subjekti u kontroli
organa vlasti oni moraju imati uvid u informacije kojima
raspolau ti organi. Kada se kae uvid u informacije misli se i
na informacije o prethodnim i tekuim dunostima i
aktivnostima, kao i na informacije o buduim aktivnostima.

Osnovni preduslov za uee graana je dostavljanje precizne

i vremenski odgovarajue informacije od strane optinskih
organa.
Informacija nije vlasnitvo LS, ve vlasnitvo zajednice.

Informisanje obuhvata:

Pasivno informisanje kada graani dolaze do informacije na

osnovu sopstvene inicijative. Pasivno informisanje je usko
povezano sa postojanjem prava na slobodan pristup
informacijama.

Pravo graana na dobijanje informacija u posjedu organa

javnih vlasti, odnosno postupak traenja i dobijanja informacija
ureen je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, a od
2007. godine pravo na slobodan pristup informacijama je
ustavna kategorija.
Objavljivanje informacija u posjedu organa vlasti je u javnom
interesu. Javni interes se ogleda u ueu graana u
demokratskom procesu donoenja odluka o svim pitanjima od
drutvenog znaaja. Dakle, obaveza organa vlasti je da
informacije javno objavljuju i da ih na taj nain ine
dostupnim svima, to je perspektiva potpunog ostvarivanja
prava na slobodan pristup informacijama.

20
Identifikovani problemi: Uoena je nedovoljna spremnost
lokalnih organa da omogue pristup informacijama od javnog
interesa,bilo da se zahtjevi odbijaju ili da administracija uti.
Praksa ukazuje na potrebu i da se Vodii za slobodan pristup
informacijama redovno auriraju kako bi se graanima
olakalo traenje odredjene informacije.

Aktivno informisanje je kada vlasti informiu graane o:

svojim aktivnostima koje preduzimaju
aktivnostima koje planiraju da preduzmu
ostvarivanju prava i izvravanju obaveza graana kod
organa lokalne uprave i javnih slubi sa ciljem da im
olakaju ostvarivanje njihovih prava i da im se
omogui da budu pravovremeno, jasno i kvalitetno
informisani o aktivnostima i poslovima organa LS,
kako bi na iste mogli uticati.

Takoe, graani trebaju biti informisani i o loim vijestima

(odlaganje projekta,deficit budeta).

LS mora ponekad sa graanima podijeliti i loe vijesti jer to

su informacije na koje graani imaju pravo. Ove i ovakve
informacije, iako su na prvu ruku negativne za LS, ipak
gledano na due staze mogu biti isplative i kao takve, jer
potenje stvara povjerenje.

Razlikuje se vie metoda aktivnog informisanja:

Press konferencije,
Javni nastupi,
Objavljivanje izvjetaja, tampanje broura, prirunika,
uputstava, bilborda i drugog propagandnog materijala
preko kojih se informiu graani o svim aktuelnim
pitanjima iz njihove zajednice,

21
 Objavljivanje propisa i drugih akata. U nekim zemljama
postoji zakonska obaveza da se (pored zakona) u
slubenom listu objavljuju i odluke (kao to je sluaj i
kod nas), a u drugim, postoje optinski asopisi koji
objavljuju informacije o radu i planiranim aktivnostima.

Takoe, postoji vie kanala - puteva informisanja:

web sajtovi,
reklamiranje aktivnosti putem medija,
telefonski servisi ( unaprijed snimljene poruke), deurni
telefoni,
slanje poruka e -mejlom/potom,
konferencije za novinare itd.

Identifikovani problemi: U pojedinim optinama informisanje

je nedovoljno to upuuje na potrebu daljeg napora u pravcu
veeg informisanja graana i korienja raznovrsnih metoda i
kanala aktivnog informisanja.

Kako unaprijediti informisanje?

U skladu sa mogunostima i procijenjenim efektima, svakoj LS

na raspolaganju stoji set sljedeih preporuka:

1) Izraditi Vodi kroz optinu da bi graani mogli u

potpunosti da razumiju nadlenosti, strukturu organa i da
nadgledaju rad istih. Graani treba da imaju jasnu sliku o
nadlenostima: optine, skuptine optine, predsjednika
skuptine,predsjednika optine/gradonaelnika, glavnog
administratora, organa loklane uprave i drugo.
2) Izraditi i uiniti dostupnim prirunik o ostvarivanju prava i
izvravanju obaveza kod organa, informaciju o trokovima,
rokovima za odluivanje, albenom postupku i dr. Npr.:

22
 procedura podnoenja zahtjeva za dobijanje graevinske
dozvole.
3) Stalno aurirati Vodi za pristup informacijama u posjedu
organa LS i obezbijediti dosljednu primjenu Zakona o
slobodnom pristupu informacijama.
4) Osavremeniti rad u graanskim biroima (Informatikim
povezivanjem organa i slubi). Graanima treba omoguiti
da blagovremeno i na jednom mjestu dobijaju informacije o
svim pitanjima iz nadlenosti optine, da imaju mogunost
da podnesu zahtjeve i dobiju odgovor/akt o postupanjima
po njihovim zahtjevima u zakonom predvienim rokovima,
bez odlaska kod neposrednog slubenika koji odluuje po
istom.
5) Otvaranje kancelarije za graane u kojima bi izabrani
predstavnici primali graane i razgovarali sa njima o svim
aktuelnim pitanjima,problemima,inicijativama i drugo.
6) Dani otvorenih vrata za graane Predvidjeti odredjene
dane u mjesecu kada bi: predsjednik optine/gradonaelnik,
potpredsjednik, glavni administrator, starjeina organa,
direktori javnih preduzea i ustanova neposredno
razgovarali sa graanima.
7) Uspostaviti telefonske servise (unaprijed snimljene poruke)
radi davanja servisnih informacija u vezi sa ostvarivanjem
prava i izvravanjem obaveza kod organa, prijema
obavjetenja o nepravilnostima u radu organa odnosno
slubenika, problema u funkcionisanju i drugo. Telefonski
servis bi bio otvoren 24 asa.
8) Optinska web stranica koja treba da sadri detaljne
informacije o: optini, njenim organima, aktivnostima i
dogaajima na dnevnoj osnovi, kontaktima, relevantnim
dokumentima ( odluke, strateka dokumenta, planove i
drugo), kao i biltene, kalendar najavljenih dogaaja, forum
na odreenu temu... kako bi graani o svim aktivnostima
bili upoznati na vrijeme.

23
9) Optinska oglasna tabla - koja treba da sadri informacije
kao na web stranici, (jer nemaju svi pristup internetu),
optinski organogram, kalendar dogadjaja.....
10) Javno objavljivati sve informacije od javnog interesa
korienjem vie razliitih kanala informisanja.
11) Izraditi broure, liflete, pamflete, radi informisanja graana
o aktivnostima koje preduzimaju organi, odlukama,
planovima, programima koje donose, a koji su od znaaja
za ivot graana.
12) Odravanje sastanaka sa medijima (press konferencija,
redovne konferencije za novinare, saoptenja za javnost,
kontakt emisije Vi pitate, mi odgovaramo i drugo, radi
pravovremenog informisanja graana.
13) Osnovati PR slubu radi poboljanja informisanja i
podsticanja stalne komunikacije sa javnou.
14) Objavljivanje Izvjetaja i informacija o projektima i
investicijama optine u cilju irenja pozitivnih informacija.
15) Podrati projekte nevladinih organizacije koje imaju za cilj
bolje informisanje graana odnosno podsticanje graana u
procesu odluivanja.
16) Koristiti dobru praksu drugih optina

Uporedna praksa drugih zemalja pokazuje sledee:

Graani mogu i aktivno uestvovati u radu skuptine i
iznositi svoje miljenje.
Graani uz finansijsku nadoknadu mogu da dobiju i
materijal koji je pripremljen za pojedine sjednice
lokalnih skuptina
Uporedna iskustva poznaju i distribuciju optinskih
biltena na adrese svih graana.

24
Vrijeme za razmiljanje:

Koje metode informisanja graana vaa optina

najee koristi?
Koje metode informisanja graana, po Vaem
miljenju, bi jo mogle biti koritene?
Koji je bio poslednji liflet/broura koju je izradila
vaa optina?

2. KONSULTOVANJE

Pod pojmom konsultovanja podrazumijeva se proces

prikupljanja informacija i miljenja zainteresovanih strana u
cilju donoenja kvalitetnih odluka. To je dvosmjeran proces u
kojem loklani organi konsultuju graane, savjetuju se sa njima
o vanim pitanjima od interesa za graane.
Konsultovanjem, odnosno uspostavljanjem dijaloga, graanima
se prua mogunost da uestvuju u upravljaju javnim
poslovima, ime se jaaju odnosi izmedju graana i LS, a za
rezultat imaju donoenje odluka od strane organa LS koje se
zasnivaju na potrebama i interesima graana.
Kao oblike konsultovanja Zakon o LS poznaje: savjetodavni
referendum, zbor graana, javnu raspravu, intervjue, ankete, ali
i neke druge, kao npr.: javne tribine, okrugle stolove, otvorena
vrata...

Pretpostavke za uspjeno konsultovanje:

Obezbjeivanje dostupnosti informacija- obezbijediti da

sve relevantne informacije o kojima se/e se raspravljati

25
 budu dostupne javnosti kako bi javnost mogla
uestvovati pravovremeno.
Volja graana da uestvuju, - graani su zaintresovani
da uestvuju u kreiranju politika i donoenju odluka i
imaju povjerenje u LS.
Povratna informacija od strane LS povratna
informacija je dostupna svima koji su uestvovali u
konsultovanju, znai da je LS dala povratnu
informaciju graanima o prijedlozima, sugestijama,
inicijativama... koje je prihvatila, kao i o onima koje
nije.

Ako graani nemaju povratnu informaciju o svojim

predlozima, sugestijama, inicijativama... to moe dovesti do
njihove demotivisanosti da dalje uestvuju u procesu
konsultovanja.

Prednosti javnih konsultacija sa graanima

LS sakuplja dodatne informacije o stratekim pitanjima
i drugim potrebama zajednice i ima mogunost da
identifikuje potencijalne problematine oblasti u
najranijoj fazi,
LS poveava odgovornost i transparentnost a time jaa
legitimnost i povjerenje u svoj rad,
Javnost ima osjeaj ukljuenosti u rad LS i donoenje
odluka.
Savremeni oblici konsultovanja

Tradicionalan metod uea graana kroz zbor graana,

inicijative i slino treba zamijeniti novijim, osavremenjenijim
metodama, mehanizmima, odnosno sredstvima konsultovanja,

26
a neki od njih su prepoznati u optinskim odlukama o nainu i
postupku uea lokalnog stanovnitva u vrenju javnih
poslova.
Savremeni oblici konsultovanja sa graanima su:

Poziv za dostavljanje pisanih komentara

Ovaj metod se koristi za pojedina, specifina pitanja.
Npr.:obrazac za dostavljanje komentara. Zajedno sa uputstvom
kako se popunjava dostavlja se specifinoj ciljnoj grupi na koju
se odnosi konkretno pitanje, tj. ciljnoj grupi koja bi bila
pogoena donoenjem takve odluke.

Javna istraivanja
Ovaj metod se takodje koristi za specifina pitanja iz
nadlenosti LS, i moe se voditi na dva naina: putem intervjua
sa ciljnom grupom, odnosno dostavljanjem upitnika ciljnoj
grupi.

Terenske posjete - ovaj metod daje rezultate kada LS eli da

predstavi planove i projekte ili organizuje konsultativne
sastanke sa mjesnim zajednicama i na taj nain uvruje vezu
izmeu graana i LS i poveava povjerenje u lokalnu vlast.

Fokus grupe
Ovaj metod se koristi kada se od zajednice oekuje da da
miljenje po odreenom stratekom pitanju, i tada se odabere
odreeni broj pojedinaca nasumice, koji e oslikati stav
populacije zajednice ili dijela zajednice. Fokusna grupa bi
trebalo biti raznolika u smislu godina, pola, ekonomske moi....
Fokus grupa moe ili kroz diskusije ili kroz intervjue ili
kombinaciju drugih sredstava konsultacije da iznosi svoje
stavove u pogledu konkretnih pitanja. S obzirom da je rad
fokusne grupe neformalan, uesnici imaju priliku da slobodno
razgovaraju i iznose svoja miljenja.

27
Graanski paneli
Ovaj metod podrazumijeva da se izabere uzorak populacije -
odreeni broj ljudi koji bi se sa predstavnicima LS sastajali
nekoliko puta godinje i koji bi raspravljali o odreenim
pitanjima. LS moe konsultovati izabrani uzorak populacije i
na drugi nain: npr.:putem ankete, radionice, intervjua i druge
sline naine zavisno od pitanja na koje se eli dobiti odgovor.

Graanski forumi
Ovi forumi podrazumijevaju stalna tijela koja se redovno
sastaju. Mogu imati stalno lanstvo ali mogu biti otvoreni i za
uee drugih lanova. Forumi razmatraju odreena pitanja i
daju preporuke lokalnim vlastima. Forumi mogu biti razliiti:
tematski, forumi za mlade, forumi za penzionere i td.

Elektronske konsultacije
S obzirom da se internet sve vie koristi kao sredstvo
informisanja, smatra se jednom od jeftinijih metoda
konsultacija. Putem interneta mogue je ostvariti komunikaciju
na razliite naine,npr: on-line upitnici, on-line glasanje o
odreenim pitanjima,postavljanje pitanja, razni oblici web
diskusija gdje graani meusobno ili graani sa lokalnim
vlastima
diskutuju o odreenim pitanjima itd.

Za uspjenost procesa konsultovanja vrlo je vazan pozitivan

pristup i upoznavanje graana sa ciljevima koji su jasni i
bliski graanima. Zavisno od cilja koji se eli postii bira se i
vrsta konsultovanja ili se kombinuje vie metoda.

Ne postavlja se pitanje da li ukljuiti graane u proces

donoenja odluka ili ne.
Pitanje je na koji nain ih ukljuiti.

28
Identifikovani problemi:
Lokalne samouprave istiu:
da graani nijesu zainteresovani za proces
konsultovanja
da su za proces konsultovanja potrebna velika novana
sredstva i ljudski resursi

Razmislite:
Da li LS imaju informaciju o tome ta graani misle o
konsultovanju i da li se njihovo miljenje poklapa sa
stavom LS?

Iskustvo Rumunije
Organi lokalne samouprave Ramnicu-Valcea u Rumuniji su organizovali
intenzivnu medijsku kampanju prije nego to su otvorili javnu raspravu o
predlogu budeta - medijska kampanja se sastojala u nekoliko koraka:

1. Recite nam ta da radimo s Vaim parama bio je provokativan

naziv ankete koju je organizovala lokalna samouprava pokrenuvi javnu
debatu o usvajanju budeta za 2000. godinu.
2. Optinski informator o planiranim diskusijama u vezi s budetom bio je
distribuiran medijima i kroz Centre za informisanje graana (CIG-ove).
3. Organizovane su etiri konferencije za tampu sa ciljem informisanja ire
javnosti o datumima i mjestima gdje e se odravati javne debate.
4. Takoe je upuen i javni poziv graanima i kroz mreu NVO.
5. Lini pozivi su upueni na adrese direktora javnih institucija, lokalnih
odbornika, menadera kompanija, NVO i medija.
6. tampani su plakati, emitovani oglasi na lokalnim TV i radio stanicama.
7. tampano je stotine broura o godinjem budetu sa dodatnim
objanjenjima, koje su distribiurane kroz CIG-ove.
8. tampano je oko 200 plakata koji su izlijepljeni na uoljivim mjestima u
gradu, sa datumom i mjestom odravanja rasprave.
9. Javna rasprava je prenijeta u cjelini preko lokalnih medija
10. Rezultati rasprave su rezimirani i preko medija postali dostupni iroj
javnosti.

29
Koga ukljuiti u proces konsultovanja, ko su
zainteresovane strane?
Zainteresovane strane u procesu konsultovanja su: graani kao
pojedinci, institucije (razliite oblasti:
zdravstvo,obrazovanje...), privredna drutva i preduzetnici,
javna preduzea, NVO, specifine kategorije graana
(mladi,stari,ene,mukarci,osobe sa posebnim potrebama),
mjesne zajednice ili cijela zajednica.

Zavisno od pitanja koje se razmatra, optina odluuje da li

treba konsultovati odreene/koje ciljne grupe ili cijelu
zajednicu. Kod odreivanja ciljnih grupa, uzima se u obzir:
Ko ima korist od pitanja koje se raspravlja,
ko moe biti oteen ili ugroen,
ko moe uloiti resurse da pomogne odreeni projekat,
ko moe uloiti novac da pomogne realizaciju projekta,
to moe uticati na kanjenje projekta.

Razmislite:

Ko su zainteresovane grupe za projekat

izgradnje djejeg vrtia?
Ko su zainteresovane grupe za projekat
izgradnje sklonita za rtve nasilja?
Ko su zainteresovane grupe za projekat
izgradnje sportsko rekreativnih dvorana?
Ko su zainteresovane grupe za projekat
izgradnje seoskog vodovoda?

30
LS mora biti svjesna vanosti ukljuivanja zainteresovanih
strana u proces donoenja odluka i mora imati unaprijed
razvijen plan ukljuivanja zainteresovanih strana.

ematski prikaz procesa konsultovanja

Identifikacija Projekat
zainteresovanih
Uticaj
projekta na Projektni tim
zaint.strane
Zainteresovane
strane
Uticaj
zaint.strana
na projekat
Uloge
zainteresovanih

Zakljuci

Konsultovanje omoguava graanima da slobodno izraze

svoja miljenja i stavove o odreenim pitanjima, a lokalnoj
vlasti daje mogunost da ta miljenja i stavove uzme u obzir
prilikom donoenja oduka.

Razmislite:

Kakva je situacija u naoj optini po pitanju

konsultovanja graana?
Koji oblik konsultovanja se najee koristi?

31
 Kakva je praksa vae optine: Uvaava li miljenja i
stavove graana prikupljene kroz proces
konsultovanja?

3. AKTIVNO UEE GRAANA/PODJELA ODGOVORNOSTI SA

GRAANIMA

Uee graana u procesu odluivanja je osnovno pravo u

demokratskom drutvu. Kvalitet svakog demokratskog drutva
je sloboda njegovog lana da uestvuje u javnom ivotu i da
kroz svoje aktivno uee i doprinos kreira javne politike u
ostvarivanju opteg napretka.

Vee uee graana u javnom ivotu, naroito u

odluivanju, vodi ka veoj jednakosti graana i daje veu
legitimnost odlukama lokalnih organa.

Uee graana u procesu kreiranja, donoenja i

sprovodjenja odluka stvara aktivno civilno drutvo
odgovornih i angaovanih graana

Da bi graani mogli aktivno uestvovati u procesu donoenja

odluka, oni moraju biti ukljueni od samog poetka procesa.
Ako se graani pitaju tj. konsultuju u kasnijim fazama ili se
ishod odluke ve unaprijed zna tada imamo samo privid
graanskog uea.

Uee graana u donoenju odluka omoguava donoenje

boljih odluka, tj.odluka koje e prije biti prihvaene od samih
graana.
Primjera radi, ako graani uestvuju u kreiranju i usvajanju
lokalnog budeta imae osjeaj zadovoljstva jer su svojim
ueem doprinijeli njegovoj izradi, i prihvatie prioritete koje
treba finansirati.

32
U donoenju odluka graani neposredno odluuju putem
referenduma i na zboru graana, o sljedeim pitanjima.
uvoenju samodoprinosa
izgradnji kapitalnih investicija
izgradnji objekata od mjesnog interesa

Kao oblik uea graana Zakon o LS poznaje i graansku

inicijativu kojom graani mogu pokrenuti postupak donoenja
/izmjene postojee odluke. Statutom optine se utvruje za koja
pitanja se moe podnijeti graanska inicijativa, broj
graana/procenat koji je moe podnijeti ( npr.: odluka o
regulaciji saobraaja, utvjivanje poreza,taksa,naknada itd...) i
sl.

Optina Berane: Primjer dobre prakse o osnivanju mjesne

zajednice Zagorje
Mjesna zajednica Donja Ranica obuhvatala je tri naselja
(sela) i to: Donja Ranica, Rovca i Zagorje.
Graani sa podruja naselja Zagorje su smatrali da svoje
potrebe i interese u pogledu izgradnje infrastrukture: izgradnje
i rekonstrukcije elektromree, izgradnje, rekonstrukcije i
asfaltiranja puteva, rjeavanja problema vodosnabdijevanja,
izgradnje i odravanja groblja, izgradnje kapele i sl. mogu
aurnije rjeavati izdvajanjem iz MZ Donja Ranica i
osnivanjem Mjesne zajednice Zagorje.
S tim u vezi, Sekretarijat za optu upravu i drutvene
djelatnosti Optine Berane pruio je strunu i administrativnu
pomo graanima Zagorja, od pokretanja inicijative za
osnivanje mjesne zajednice, koju su potpisala 94 graanina
odnosno 2% graana naselja Zagorje, Savjetu MZ Donja
Ranica, te zakazivanju zbora graana na kojem je razmatrana
i prihvaena Inicijativa o osnivanju mjesne zajednice i
donesena Odluka o osnivanju Mjesne zajednice Zagorje.

33
Odluka o osnivanju mjesne zajednice je dostavljena Skuptini
optine radi davanja saglasnosti, a Skuptina je istu predhodno
dostavila Predsjedniku optine na izjanjavanje. Na sjednici
Skuptine optine Berane od 28.05.2009. godine data je
saglasnost na Odluku o osnivanju Mjesne zajednice Zagorje.

Takoe, Sekretarijat je pruio strunu pomo u pripremanju

akata za sazivanje zbora graana MZ Zagorje za izbor
lanova Savjeta, konstituisanje Savjeta i izbora predsjednika
Savjeta, registrovanja mjesne zajednice kao pravnog lica,
izrade peata i tambilja i upisa u registar Privrednog suda i
registrovanja kod Zavoda za statistiku Vlade Crne Gore.

KAKO PLANIRATI UEE GRAANA U PROCESU

ODLUIVANJA?

Uee graana zahtijeva i vrijeme i finansijska sredstva. Da bi

se sve to moglo kontrolisati potrebno je prethodno imati
odgovore na sljedea pitanja:
Da li imamo resurse da zaponemo proces participacije
( kadar, novac,vrijeme) ?
Da li znamo ta su nam prioriteti?
Da li smo identifikovali zainteresovane strane?
Da li smo pripremili detaljan plan aktivnostii
(ko,ta,kada,kako) ?
Koje su posljedice koje aktivnost moe da prouzrokuje?
Koji nam je rezervni plan?
Kako planiramo da pratimo realizaciju aktivnosti?
Kako cijenimo uspjenost procesa?

Identifikovani problemi :
Pitanja u vezi sa kojima se trailo miljenje graana,
odnosno doprinos, esto nijesu imala veze sa njihovim

34
 potrebama i interesovanjima (pogresno identifikovane
zainteresovane strane)
Sve ranije sugestije graana su ostajale mrtvo slovo na
papiru (neobrazlaganje odbijanja predloga, odnosno
nedostavljanje povratne informacije)
Graani esto ne znaju kako da uestvuju (nedovoljna
informisanost)
Nezainteresovanost graana za javni ivot
prouzrokovana je loim ivotnim standardom,
nedostatkom vremena, informacija i znanja.

V OGRANIENJA I DOBITI KOJE DAJE

PARTICIPACIJA
KORISTI OD UEA GRAANA

Uee graana u procesu donoenja javnih odluka

obezbjeuje mnoge koristi:
Graanima je omogueno da ostvare pravo na slobodu
izraavanja miljenja, ime se stvara i jaa osjeaj
pripradnosti zajednici
Vodi boljem razumijevanju i smanjuje konflikte unutar
zajednice.
Pomae u donoenju odluka to razvija smisao za
upravljanje
Predstavnici vlasti rjeavaju prave probleme
identifikovane od strane graana i uz pomo graana
Poveava se vrijednost donijetih odluka jer u njihovom
kreiranju i donoenju nijesu uestvovali samo izabrani
predstavnici ve i graani
Razvija se konsenzus za optinske projekte

35
 Graani imaju mogunost da se lino uvjere u razliite
pristupe rjeavanja problema
Politike odluke su podrane od strane graana
Uee graana vodi depolitizaciji LS
Ucesce graana stvara antikorupcijsko raspoloenje i
suava prostor za korupciju.

RESURSI KOJI SE KORISTE TOKOM PARTICIPACIJE -

TROKOVI UEA GRAANA

S obzirom da je uee/participacija graana planski proces,

ono ima i svoje odreene trokove koji ukljuuju:
Finansijska sredstva
Energiju
Vrijeme

Uee graana treba posmatrati kroz benefite koji se

dobijajaju ovim procesom, ali ne treba zanemariti ni trokove
koji se ostvaruju. Trokovi koji se javljaju opravdani su sve
dotle dok uz njih idu mnogo vece koristi/ benefiti
participacije.

Ostaje da sami zakljuimo da li su vei trokovi uea graana

ili koristi i prednosti koje prua informisanje odnosno
ukljuivanje graana u proces donoenja odluka ili je to stvar i
pitanje politike volje.

36
 VI ORGANIZACIONI ASPEKTI LOKALNE
SAMOUPRAVE KOJI STIMULIU ODGOVORAN I
TRANSPARENTAN RAD

LS je osnovni nivo organizacije vlasti u kojoj postoji jasna

podjela uloga i odgovornosti organa (Skuptina, Predsjednik
optine/gradonaelnik, glavni administrator, organi lokalne
uprave i slube koje ona osniva).

Svi ovi organi, kao i nain rada u LS povezani su i odgovorni

za stimulisanje transparentnosti i odgovornosti u radu.

Posmatrajui je kao organizaciju vlasti, LS karakterie:

- Podjela uloga i odgovornosti u LS

- Upravljanje u organima koje se sprovodi u jasno utvrenom
zakonodavnom i administrativnom okviru
- Intezivne veze i odnosi sa graanima i drugim subjektima u
zajednici
- Jasno odreene procedure izvravanja i kontrole vrenja
javnih poslova i troenja finansijskih sredstava
- Uloga i odgovornost zaposlenih
- Postojanje jasnih pravila za zapoljavanja i ponaanja lokalnih
slubenika i namjetenika i ostvarivanje njihove uloge i
odgovornosti.

Da bi se izbjegle zamke netransparentnog i neodgovornog rada

LS, potrebno je da:

- struktura i funkcije LS budu jasno specificirane

- odgovornost organa LS predsjednika optine i
skuptine moraju biti jasno definisane i razgraniene

37
 - meusobni odnosi organa LS, javnih preduzea, javnih
ustanova i drugih javnih slubi moraju biti ureeni na
jasnim osnovama
- zadaci organa lokalne uprave i javnih slubi koje osniva
optina i njihovi meusobni odnosi moraju biti jasno
utvreni
- ukljuenost graana, privatnog sektora i NVO u
vrenju javnih poslova lokalne zajednice mora biti
utvrena na osnovu javnih i jasnih pravila i procedura
koje se primjenjuju na nediskriminisani nain

Kakva je uloga pojedinih organa LS?

Posjedovanje informacija o ulozi pojedinih organa LS

omoguuje efikasniju participaciju graana i u pravcu
postizanja potpunije i kvalitetnije participacije i u pravcu
utede vremena i energije graana.

Uloga Skuptine optine - Skuptina je predstavniki organ

koji vri poslove utvrene Zakonom o LS i Statutom.
Skuptina ima sljedee funkcije: razvojnu, normativnu,
nadzornu (preko radnih tijela, izvjetaja o radu..)
plansku,budetsku,osnivaku i kadrovsku.
Sjednice skuptine su javne. Skuptina za svoj rad odgovara
graanima i Vladi. itav proces rada i odluivanja Skuptine
treba da bude dostupan graanima. Dnevni red mora biti
unaprijed utvren i dostupan javnosti . Sjednice se moraju
javno prenositi i sve odluke i druga akta koje Skuptina
donosi moraju biti objavljene u sl.listu i internet stranici
odnosno, drugim raspoloivim sredstvima informisanja.

Uloga predsjednika optine/gradonaelnika - Predsjednik

optine/gradonaelnik ima sljedee funkcije: protokolarnu,
zastupa optinu, normativnu, izvrnu, organizacionu,

38
kadrovsku, nadzornu, budetsku. Odgovoran je za
izvravanje zakona, odluka i drugih akata. Za svoj rad
odgovara Skuptini i Vladi.
Njegove obaveze prema graanima su: da predlae odluke i
druge akte koje su od interesa za lokalno stanovnitvo i
funkcije i razvoj zajednice i da informie graane o tome, da
je otvoren u komunikaciji sa medijima i graanima, da ih
informie kako o tekuim tako i o planiranim ali i o
neizvrenim aktivnostima, razlozima za iste, da uzme u obzir
sve inicijative i predloge graana i drugih zainteresovanih
grupa i da ih ukljui u predloge dokumenata i da obezbijedi
povratnu informaciju graanima, da prisustvuje
sastancima/zborovima graanima kada se raspravljaju o
vanim pitanjima za interese zajednice,stvori uslove za bolji
ambijent za rad svojih zaposlenih i razvoj kadrova.

Uloga organa lokalne uprave -izvravaju zakone i druge

propise i opte akte, pripremaju nacrte odluka i drugih akata
koje donose Skuptina i predsjednik,vre upravni nadzor od
znaaja za graane kao korisnike usluga, odluuju o pravima
i obavezama graana i drugih subjekata.
U vrenju utvrenih poslova organi informiu/konsultuju
graane o svim pitanjima iz nadlenosti, aktivnostima,
planovima i prikupljaju informacije o njihovim potrebama,
analiziraju iste, direktno komuniciraju sa graanima u
procesu rjeavanja njihovih zahtjeva, dostavljaju povratne
informacije graanima, ostvaruju neposrednu saradnju sa
NVO i drugim zainteresovanim stranama.
Sve informacije iz djelokruga svoje nadlenosti organi
lokalne uprave moraju javno objavljivati.Podstiu uee
graana u procesu odluivanja,donose plan uea graana u
procesu donoenja odluka sa oblicima i mehanizmima uea
graana.

39
Starjeina organa - odgovoran je za postojanje i
sprovoenje pravila i procedura u pruanju optinskih usluga
i potovanje istih od strane zaposlenih. Takoe, odgovara i za
utvrivanje jasnog opisa posla svakog zaposlenog i daje
smjernice za njihov rad kako bi se smanjila mogunost
zloupotreba ovlaenja vrenja poslova od javnog interesa.
Prilikom zapoljavanja vri odabir slubenika, ocjenjuje
njihov rad, napredovanje, nagraivanje, vri rasporeivanje,
rotaciju, segregaciju i drugo.

ULOGA IZABRANIH PREDSTAVNIKA

Izabrani predstavnici imaju vanu ulogu u donoenju odluka i

drugih akata, utvrivanju razvojnih politika ili mjera.
Izabrani predstavnici imaju odgovornost prema
graanima/biraima i prema drugim izabranim
predstavnicima.
Njihova odgovornost se ogleda u:
- komunikaciji sa javnou - sluaju ta graani imaju da
kau
- Informisanju graana o problemima koji su za njih
vani
- zastupanju interesa zajednica
- javnom saoptavanju svojih ideja na odbornikim
sastancima i sjednicama Skuptine i zalaganju da se
usvojene odluke realizuju,
- uestvovanju na sastancima mjesnih zajednica,
udruenja i drugih zainteresovanih strana
- uzimanju aktivnog uea u javnim raspravama
- komunikaciji sa irom javnou (saoptenja za
javnost,odgovaranje na pitanja novinara) i td....

40
 UPRAVLJANJE LS I JAVNI INTERES

Dobro upravljanje LS u pravcu potpunog javnog interesa i

stimulisanja transparentnosti i odgovornosti ukljuuje
sljedee preduslove:
Propisi koji se odnose na LS i rad organa LS
moraju biti dostupni,razumljivi i utemeljeni na jasnim
kriterijumima
Procedure u pruanju usluga (opis usluga, vrste
usluga) treba da budu utvrene, da sadre jasne
kriterijume, trokove, rokove postupanja i pravo na
zatitu.
Etiki standardi ponaanja slubenika organa LS
moraju biti jasni i javno objavljeni.
U zavisnosti u kojoj mjeri i na koji nain organi
ostvaruju svoje utvrene zadatke realizuje se i dobro
upravljanje kao garancija za ostvarivanje principa
transparentnosti i odgovornosti.

VEZA LS SA GRAANIMA I DRUGIM SUBJEKTIMA U

ZAJEDNICI

LS vri odreeni krug javnih poslova koji su od

neposrednog i zajednikog interesa za graane i koji su kao
takvi najblii graanima.
Dobra LS oslukuje potrebe svojih graana, uvaava
njihove predloge i miljenja, informie ih o svim aktima
koje donosi/aktivnostima koje namjerava da preduzme,
podstie ih da uestvuju u procesu donoenja odluka i u
njihovoj implementaciji.

41
 PROCEDURE U VRENJU JAVNIH POSLOVA I
TROENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA

Nain rada u LS reguliu brojna pravila i procedure.

Njihova uloga vezana je za definisanje i olakavanje
odreenih faza procesa rada, a u cilju ostvarenja svrhe
postojanja LS i pruanja usluga na najkvalitetniji mogui
nain. No, nain rada u LS, insistiranje na procedurama i
pravilima esto su prepreka kvalitetu i brem razvoju LS,
i osjetljive take koje ugroavaju njenu transparentnost i
odgovornost.

Kako prevazii ove slabosti?

- LS treba da ima jasne procedure za donoenje odluka u
javnom interesu,jasne procedure u vrenju i kontroli
javnih poslova i jasne procedure u postupku javnih
nabavki koje su standardizovane i dostupne svim
zainteresovanim stranama
- Poslovi koji su izvreni i pratei finansijski izvjetaji
treba da budu dostupni javnoj kontroli (javno
objavljeni) i strunoj reviziji
- LS treba da vodi rauna da objavljuje sve ugovore,
planove i izvjetaje o radu.
- Administrativni organi moraju biti zakonom zatieni
od politikih uticaja i moraju redovno izvjetavati
javnost o svojim aktivnostima

ULOGA I ODGOVORNOST ZAPOSLENIH U STIMULISANJU

TRANSPARENTNOSTI I ODGOVORNOSTI

Postupanje lokalnih slubenika/namjetenika propisano je

jasnim procedurama i smjernicama u okviru svake oblasti
iz nadlenosti optine. Opis posla mora biti jasno definisan
za svako radno mjesto, ime se izbjegava mogunost
zloupotreba. Osim opisa posla i akata koji definiu

42
ponaanje zaposlenih, neophodno je kontinuirano raditi na
poveanju svijesti zaposlenih u pravcu profesionalnijeg
odnosa prema radu, poveanju odgovornosti i linog
integriteta.

Na koji nain se moe stimulisati transparentnost i

odgovornost prilikom zapoljavanja novih slubenika u
LS?

Svi treba da imaju jednake anse za rad u LS.

Zapoljavanje i napredovanje u slubi mora se regulisati
objektivnim kriterijumima i zaslugama.
Proces selekcije i regrutacije zaposlenih ima za cilj da
obezbijedi potrebne ljudske potencijale za razvoj kljune
kompetentnosti organa odnosno slube.Organi moraju da
regrutuju i primaju ljude koji pokazuju visoku volju i
sposobnost daljeg uenja jer je to neophodna pretpostavka
organizacionog uenja.

Osnovna naela kod zapoljavanja odnosno imenovanja su:

Nepristrasnost u postupku odabira novih slubenika. Ona

je od sutinskog znaaja da bi lokalni slubenici radili u
javnom interesu. Da bi se izbjegao utisak da postoji
pristrasnost ili korupcija, oni koji uestvuju u postupku
odabira ne smiju da imaju veze sa potencijalnim
kandidatima. Svakom koga to zanima mora biti jasno ko je
odgovoran za donoenje kljunih odluka u postupku i koje
su vrijednosti bile primjenjene prilikom ocjenjivanja.

Podsticanje kvalitativne konkurencije - Oglasi treba da

budu sastavljeni tako da adekvatno odraavaju zahtjeve
posla i da maksimalno proire krug moguih kandidata.

43
Otvorenost - Organi i slube koje primjenjuju princip
otvorenosti prilikom traenja i odabira novih slubenika
izbjegavaju mogunosti da prinicipi koje pri tome
primjenjuju budu pogreno shvaeni. Otvorenost e pomoi
da i drugi potuju pravila i procedure za zapoljavanje
novih slubenika.

Integritet - Korienje preica moe da ugrozi intergritet

procesa zapoljavanja. Da bi se obezbijedio neophodan
integritet ovog postupka treba da postoje jasne sankcije u
sluaju odstupanja od pravila postupka i da se te sankcije
primjenjuju u svim onim situacijama kada do povrede
postupka doe .

Pravo na albu - Kandidati koji su ispunjavali sve traene

uslove a nijesu izabrani i koji smatraju da je prekrena
procedura izbora treba da imaju pravo na albu po kojoj
zavrnu ocjenu daje odgovarajue nezavisno tijelo.

Izbjegavanje nepotizma i kronizma prilikom

zapoljavanja odnosno imenovanja

to uopte znai nepotizam a to kronizam?

Nepotizam je posebna vrsta sukoba interesa a nastaje u

situaciji u kojoj neko lice upotrebljava svoja ovlaenja
kako bi ostvarilo prednost za lana svoje porodice / npr.
zaposlenje /
Kronizam je iri pojam od nepotizma i obuhvata situacije
u kojima se prednost daje prijateljima i kolegama.

Nagraivanje zaposlenih i adekvatno vrednovanje

njihovog rada utie na poveanje odgovornosti u radu i
spremnosti da se rad uini javnim i dostupnim

44
Novac je najstariji i "najoigledniji", a istovremeno i
najuniverzalniji nain motivisanja za rad. Politiku dobrih
meuljudskih odnosa moraju pratiti privlane nadoknade i
podsticajne plate jer su motivacija i plata usko povezane.
Za veinu zaposlenih, pored finansijske nadoknade (plate)
vani su i drugi, esto nematerijalni podsticaji
(napredovanje, pisano priznanje-uvaavanje)

Razvijene su brojne nematerijalne strategije koje mogu

unaprijediti motivaciju zaposlenih. U ove strategije
ubrajaju se dizajniranje posla, stil menadmenta,
participacija, upravljanje pomou ciljeva, fleksibilno radno
vrijeme, priznanje i feedback/povratna informacija,
organizacijska kultura, usavravanje i razvoj karijere i dr.
Zajedno sa materijalnim strategijama ove tehnike ine
cjelovit motivacioni sistem.

Ako u organizaciji vrednujemo znanje, onda moramo i da

ga nagraivanjem potvrdimo. Da bi bio u funkciji
organizacione uspjenosti, sistem nagraivanja mora
obezbijediti vezu izmeu radnih rezultata i zarada, pruiti
povratnu informaciju zaposlenom o njegovom radu i
zalaganju, obezbijediti privlanost nagrade,
transparentnost kriterijuma nagraivanja i pravinost.

Na koji nain se postie motivisanost zaposlenih da

odgovorno i transparentno rade?

Zaposleni moraju biti motivisani za rad u organima LS.

Prva (osnovna) strategija motivisanja jeste adekvatna,
kvalitetna, dvosmjerna komunikacija koja moe pomoi da
se zaposleni osjeaju sigurnije, da imaju osjeaj
pripadnosti organu ili slubi, a samim tim i osjeaj
samopotvrivanja kroz rad za njih.

45
Druga strategija radne motivacije je pozitivan stav
rukovodilaca prema zaposlenima - pretpostavka da su
radnici vrijedni, portvovani i da se identifikuju sa
organom, to e sigurno djelovati motivirajue na
slubenike.
Trea strategija motivisanja zaposlenih je osmiljavanje i
obogaivanje posla- jedan od najstarijih naina eliminacije
zasienja poslom jeste rotacija, u okviru koje se slubenik
ne zadrava dug vremenski period na istom radnom mjestu.
Rotacija se takoe koristi kod osjetljivih radnih mjesta
kako bi se izbjegao rizik dueg zadravanja na korupciji
osetljivom radnom mjestu.
etvrta strategija radne motivacije zasniva se na
modifikaciji ponaanja - podsticanje odreenog ponaanja,
a u zavisnosti od posljedica koje takvo ponaanje
proizvodi. Tako pojedinac tei da ponavlja ponaanje koje
se nagrauje, a da eliminie ono koje se kanjava.

ORGANIZACIONE PROMJENE UNUTAR LS KOJE

STIMULIU TRANSPARENTNOST I ODGOVORNOST

Odreene organizacione promjene unutar organa lokalne

uprave mogu pomoi da se smanje mogunosti za korupciju
. One podrazumijevaju:

- Poboljanje metoda rada ( svi zaposleni su upoznati sa

deavanjima i postupcima u vezi sa pruanjem usluga, i
lokalnim politikama i konsultuju se o planovima i
aktivnostima LS, njihovo miljenje u pravcu
unapreenja metoda rada uvaava se i sprovodi)
- Svi zaposleni/novozaposleni moraju biti upoznati sa
etikim kodeksima i moraju potpisati izjave o njihovom
prihvatanju

46
- Poboljanje procedura da bi se smanjilo odugovlaenje
postupaka koji se vode pred organima LS
- Postojanje procedura za prijavljivanje sukoba interesa
- Uspostavljanje jedinica za unutranju kontrolu u
organima uprave u ijoj su nadlenosti osjetljivi na
korupciju poslovi.
- Uspjean nadzor koji bi omoguio da se provjerava i
kontrolie rad zaposlenih
- Sprovoenje iznenadnih kontrola rada slubenika
- Osnivanje jedinica za ljudske resurse

Svaka organizaciona promjena podrazumijeva neku

promjenu shvatanja i ponaanja pojedinaca i grupa. Samo u
procesu organizacionog uenja ta promjena vodi ka
unapreenju kljunih kompetencija organizacije.

ORGANIZACIONO UENJE I OBUKE

Organizacije su, kao i pojedinci, sposobne da ue. U

organizaciji postoji neto to zovemo: organizaciono
znanje. To su sve one vjetine, znanja i sposobnosti koje
dijele zaposleni u LS. Kao najee koriena metoda
razvoja zaposlenih, je obuka i struno usavravanje.
LS treba posvetiti veu panju obuavanju svog kadra kako
bi bila u stanju da odgovori postojeim zahtjevima i novim
izazovima za dobrom i efikasnom LS okrenutoj svojim
graanima.

47
VII JAVNA ETIKA I LOKALNA SAMOUPRAVA

Etika nije cilj, nego sredstvo za uspostavljanje

kredibiliteta izabranih predstavnika, funkcionera i
zaposlenih koji vre javnu funkciju i obavljaju javnu
slubu.
z Etika - prouava i procjenjuje sta je dobro ili nije
dobro, to treba da bude ili to ne treba da bude.
z Moral- ini skup obiaja, naroito dobrih, onih koji
omoguuju povoljan i skladan opstanak i razvitak
pojedinca i drutva
z Integritet oznaava potpunost, nepovrijeenost,
asnost, estitost, usklaenost, ponaati se etino u
skladu sa moralom.

Moralno ponaanje znai etiko ponaanje iz ega

proizilazi da su kodeksi etike zapravo kodeksi pravilnog
ponaanja.

Smisao kodeksa u LS je u tome da se razvije ono to nam

treba i to e nam pomoi da unaprijedimo svoje odnose u
lokalnoj zajednici u kojoj ivimo.

Ukratko o etikim kodeksima

Etiki kodeksi ine skup pravila ponaanja koja su

prihvatljiva sa stanovita etikih - moralnih normi drutva i
za razliku od pravnih normi oni predstavljaju akte
samoregulacije.
Kao skup etikih pravila ponaanja kodeksi postavljaju
zahtjeve i pravila, utvruju principe i standarde poeljnog i
oekivanog ponaanja.

48
 Pravila ponaanja koja se definiu etikim kodeksom
istovremeno mogu biti predmet pravnih normi, jer se i
pravne norme i etika pravila ponaanja zasnivaju na
moralnim naelima koje je drutvo prihvatilo.
Sadravajui istovremeno kombinaciju etikih i pravnih
normi, one se meusobno proimaju, dopunjuju i
podravaju jedne druge.

Zato etiki kodeksi u lokalnoj samoupravi?

Veze i odnosi izmedju graana i izabranih predstavnika,

funkcionera i zaposlenih u lokalnoj samoupravi su brojnije,
neposrednije i intenzivnije od veza i odnosa na svim
drugim nivoima vlasti. One su jasno odreene i proizilaze
iz samog pojma lokalne samouprave

Jaanje uloge graana, njihovo zajednitvo i

sporazumijevanje sa lokalnom vlau od kljunog je
znaaja za izgradnju povjerenja i za afirmaciju stava o
pripadnosti graana lokalnoj zajednici.

Radi oivotvorenja i pune afirmacije stava o pripadnosti

graana lokalnoj zajednici, potrebno je ojaati i uvrstiti veze
i odnose izmeu graana i izabranih predstavnika,
funkcionera i lokalnih slubenika. Otuda i zahtjev za vee
ukljuivanje graana u proces odluivanja na lokalnom
nivou, za ostvarivanje principa javnosti i transparentnosti
rada organa, za jednak tretman graana u lokalnoj zajednici i
njihovu izvjesnost u pogledu donoenja odluka kod organa
optine i javnih slubi.

Ponaanje izabranih predstavnika i funkcionera je pod

stalnom panjom javnosti. Zbog toga se oni istinski moraju

49
truditi da svoju funkciju obavljaju asno, poteno i
odgovorno i da postupaju u javnom interesu, a ne u svom
privatnom, grupnom ili stranakom interesu. Takvim
ponaanjem najbolje e doprinijeti podizanju ugleda funkcije
koju vre, jaanju zakonitosti u radu i stvaranju
profesionalnih organa i javnih slubi.

Pod budnom panjom graana je i ponaanje zaposlenih

u lokalnoj samoupravi. Zbog toga se i oni moraju truditi da
se staraju o ostvarivanju njihovih potreba i interesa u lokalnoj
zajednici, da efikasno i struno obavljaju svoje poslove i da
svoj lini interes ne stavljaju ispred javnog interesa. Na taj
nain najbolje e uvati ugled i dostojanstvo javne slube
koju obavljaju i motivisati mladi ljudi da se zapoljavaju i
grade karijeru u lokalnoj samoupravi.

Svrha donoenja etikih kodeksa

Svrha donoenja (dva etika kodeksa koja su donesena u

lokalnoj samoupravi: Etiki kodeks izabranih predstavnika i
funkcionera u lokalnoj samoupravi i Etiki kodeks lokalnih
slubenika i namjetenika) je da se upoznaju graani kakvo
ponaanje imaju pravo da zahtijevaju i oekuju od nosilaca
javnih funkcija i zaposlenih u lokalnoj samoupravi, da se
obezbijedi sklad izmeu opteg i pojedinanog interesa, da se
podre lica na koje se odnose etiki kodeksi u dostizanju i
potovanju utvrenih standarda, da se stvore uslovi za
izgradnju povjerenja, stvaranje povoljnog politikog
ambijenta u kojem e se vrednovati uinak svakog nosioca
javne funkcije i zaposlenog u lokalnoj samoupravi, kao i da
se uspostave efikasni mehanizmi u borbi protiv korupcije na
lokalnom nivou.

50
ETIKI KODEKS IZABRANIH PREDSTAVNIKA I
FUNKCIONERA U LS
Krug lica na koje se odnosi Etiki kodeks obuhvata:
obornike,
predsjednika Skuptine,
predsjednik optine/gradonaelnika,
potpredsjednika optine, zamjenika gradonaelnika,
glavnog administratora,
kao i svako imenovano i postavljeno lice u organima
jedinice lokalne samouprave u javnim slubama iji je
ona osniva.

Razlog za obuhvatnost kodeksa na pomenute prethodne

kategorije nosilaca javnih funkcija proistekao je iz
opredjeljenja da graanin kao korisnik usluga treba da ima
istovjetan poloaj kod organa lokalne uprave i javnih slubi i
da za nosioce ovih javnih funkcija treba da vae ista pravila
ponaanja, bez obzira da li funkciju vre u organima lokalne
samouprave ili u javnim slubama iji je osniva.

Osnovna pravila ponaanja koja vae za nosioce javnih

funkcija su:
potovanje zakona;
prvenstvo javnog interesa;
potovanje izborne volje graana;
uvanje ugleda i dostojanstva funkcije;
savjesno, poteno i nepristrasno donoenje odluka;
otvorenost i odgovornost za odluke i postupke i
potovanje drugih.

51
 Nosilac javne funkcije obavlja funkciju u javnom
interesu a ne u svom linom, privatnom, grupnom ili
stranakom interesu.
Ako se javni interes nae u sukobu sa drugim
interesom, onda prednost ima javni interes. U ovom
pravcu Kodeks sadri niz pravila za izbjegavanje i
razrjeavanje takvih situacija.

Savjesnost izraava zahtjev da se pri obavljanju funkcije ima

osjeanje moralne odgovornosti za sopstvene postupke, dok se
potenje odnosi na zahtjeve asnosti, moralno ispravnog i
istinoljubivog postupanja.
Savjesnost i potenje su moralna naela i pravni standardi
koji se u javnom mnjenju definiu kao naroiti standardi u
obavljanju javne funkcije.
Nepristrasnost odraava tenju ka objektivnom i pravinom
postupanju .
Otvorenost kao posebno naelo sadri zahtjev da se pri
vrenju funkcije obezbijedi puna transparentnost( vidljivost) i
javnost rada.
Odgovornost izraava zahtjev da izabrani predstavnici i
funkcioneri odgovaraju javnosti za njihove odluke i aktivnosti
i da moraju da se podvrgnu provjeri njihovog rada

Kodeks utvrdjuje obavezu izabranih predstavnika i funkcionera

da se angauju u unapreenju rada lokalne samouprave. To
znai da oni imaju obavezu da ocjenjuju ulogu organa uprave i
javnih slubi u odnosu na njihovu sposobnost da odgovore
potrebama graana i zahtjevima za pruanje kvalitetnih usluga
u lokalnoj samoupravi, da uvode programe obuka za sticanje
novih znanja i vjetina, razmjenu iskustava i drugih oblika
usavravanja zaposlenih.

52
Kodeks za nosioce javnih funkcija propisuje niz pravila
ponaanja:

nosioci javnih funkcija nee koristiti funkciju ili

ovlaenje svoga poloaja u cilju ostvarivanja linih ili
privatnih interesa
izbjegavae svaki oblik ponaanja koji bi doveo do
davanja prednosti privatnim interesima nad javnim /i
kada takvo ponaanje nije formalno zabranjeno/
izbjegavae obavljanje drugih javnih funkcija koje ga
ometaju u obavljanju dunosti
pridravae se propisa koji utvruju obavezu davanja
podataka o prihodima i imovini
potovae zabranu primanja i davanja poklona

Kod odluivanja, za izabranog predstavnika vai pravilo da u

najveoj mjeri uvai stavove graana iskazane u javnoj
Kodeks sadri upuujuu odredbu u odnosu na
ogranienje istovremenog obavljanja vie funkcija od
strane nosioca javne funkcije. Ovo ima za cilj da
obezbijedi nepristrasnost, da sprijei sukob interesa i
da obezbijedi jasno razgranienje odgovornosti za
istovremeno vrenje vie funkcija.
raspravi ili na zborovima graana, javnim tribinama ili drugim
oblicima javnog uea i da se uzdri od ostvarivanja bilo
kakve line koristi ili privatnih interesa.

U vrenju funkcije nosilac javne funkcije treba da se

rukovodi zahtjevima i potrebama svojih graana u ije ime
vri povjereni mandat. Zbog toga treba da uvai njihova
iskazana miljenja i stavove na zborovima graana, javnim
tribinama, putem graanske inicijative, peticije ili graanske
albe i drugih oblika uea graana.

53
 Kodeks obavezuje izabrane predstavnike i funkcionere
da se uzdre od svih ponaanja koja bi se mogla
okakterisati kao koruptivna i obavezuje ih da se
angauju u borbi protiv korupcije u lokalnoj zajednici.

Sopstvenim ponaanjem izabrani predstavnik i funkcioner

treba da slui i bude uzor drugima.

U odnosu na javnost rada, izabrani predstavnici i

funkcioneri imaju dvostruku dunost:
- da obezbijede javnost sopstvenog rada i
- da obezbijede javnost rada organa i slubi za iji su rad
odgovorni javnosti.

ETIKI KODEKS LOKALNIH SLUBENIKA I NAMJETENIKA

Etiki kodeks lokalnih slubenika i namjetenika definie

pravila ponaanja, daje smjernice, odreuje proceduralna
pravila i metode primjene i na taj nain promovie
uspostavljanje i odravanje demokratske administracije u
lokalnoj samoupravi,koja uiva optu drutvenu podrku.
Kodeks izraava vrline i unutranje vrijednosti,daje usmjerenja
koja, s jedne strane, utvruju ideal lokalnog slubenika, a sa
druge strane, pomau u oblikovanju lika lokalnog slubenika,
posveenost javnim interesima i graanima.

Krug lica na koje se odnosi Etiki kodeks:

svi zaposleni u organima lokalne uprave
svi zaposleni u javnim slubama.
Na ovaj nain obezbjeuje se da zaposleni postupaju po istim
etikim pravilima ponaanja bilo da javnu slubu obavljaju u

54
organima lokalne uprave, javnim preduzeima ili
organizacijama iji je osniva optina.

Osnovni principi u vrenju poslova lokalnog slubenika i

namjetenika su:

Integritet je princip o nainu ponaanja po kome on djeluje

poteno, savjesno, nepristrasno i transparentno. Zaposleni koji
ima integritet nije podloan neetikim pritiscima i uticajima
bilo kog pojedinca ili organizacije koji bi ticali na vrenje
njegove slube.

Pravinost je princip po kome zaposleni postupa u skladu sa

propisima i pravdom.

Odgovornost predstavlja princip po kome se zaposleni

podvrgava provjerama njegovog rada kako od strane javnosti
tako i od strane svojih pretpostavljenih, odnosno od tijela za
unutranju kontrolu rada u organima i slubama.

Profesionalnost je princip po kome je zaposleni duan da

uvijek postupa po zakonu i propisima jedinice lokalne
samouprave, vodei rauna o zatiti javnog interesa i
ostvarivanju i zatiti prava gradjana, pravnih lica i drugih
subjekata.

Efikasnost je naelo po kome je zaposleni duan da poslove

slube koju obavlja vri na nain da uz minimalna ulaganja
postigne postavljene ciljeve.

Efektivnost je princip po kome zaposleni u obavljanju svojih

poslova i preduzimanju aktivnosti postupa tako da postigne
najbolji rezultat.

55
Objektivnost predstavlja princip po kome se zaposleni u
obavljanju svojih poslova rukovodi utvrenim kriterijumima i
uslovima, u skladu sa zakonom i propisima jedinice lokalne
samouprave.

Nepristrasnost znai princip po kome zaposleni u obavljanju

svojih zadataka postupa objektivno i pravino, vodei rauna
da nekoga ne dovede u povlaeni poloaj ili da mu da
prednost, ukoliko to nije propisano zakonom.

Politika neutralnost predstavlja princip po kome zaposleni u

obavljanju svojih dunosti postupa jednako prema svima, bez
obzira na njegovu politiku pripadnost ili politiko uvjerenje i
ne stavlja interese politike partije ispred profesionalnih
obaveza i dunosti.

Kodeks propisuje pravila o zabrani sukoba javnog interesa i

privatnog interesa zaposlenog. Privatni interes zaposlenog
definie se kao sticanje materijalne i druge koristi za njega
lino, njegovu porodicu, bliske roake, prijatelje, ili pravna ili
fizika lica sa kojima ostvaruje privatni, poslovni ili politiki
kontakt i saradnju, kao i pravila postupanja u sluaju sukoba
privatnog i javnog interesa.

U sluaju protivpravne ponude, poklona ili neke druge koristi u

vezi sa obavljanjem dunosti pravila obavezuju slubenika
kako da postupi u takvim situacijama. Lokalni slubenik i
namjetenik je duan da prijavi zloupotrebu i korupciju u
sluaju nastanka povrede zakona i drugih propisa, kao i u
sluaju pritiska da postupi suprotno zakonu.

56
PREDSTAVKA / PRITUBA

Bilo koje lice ima pravo da podnese predstavku u sluaju

povrede Etikog kodeksa od strane izabranog predstavnika i
funkcionera lokalne samouprave.
Takoe, svako moe da podnese pritubu zbog povreda
odredaba Etikog kodeksa uinjenog od strane lokalnog
slubenika i namjetenika.
Predstavka/prituba se podnosi etikim komisijama. O
postupanjima po predstavkama i pritubama se obavjetavaju
podnosioci, Skuptina, predsjednik optine i javnost.Ova
pitanja se detaljno razrauju odlukama o osnivanju etikih
komisija.

SANKCIJE ZA POVREDE ETIKIH KODEKSA

Za povredu odredaba etikog kodeksa izabrani predstavnici i

funkcioneri su odgovorni prema biraima i organima koji su ih
birali ili imenovali.
Lokalni slubenici i namjetenici disciplinski su odgovorni.

ETIKE KOMISIJE

U cilju praenja primjene etikih kodeksa u jedinicama lokalne

samouprave formiraju se Etike komisije. Etike komisije
osnivaju se odlukom Skuptine.

ta je djelokrug rada Etike komisije?

Etika komisija:
prati primjenu kodeksa, postupa po predstavkama/
pritubama i inicijativama,
donosi odluku o povredama kodeksa, daje miljenja i
objanjenja u vezi sa primjenom odredaba kodeksa,

57
 informie Skuptinu, predsjednika optine i javnost o
primjeni kodeksa i drugo.

Etika komisija samostalna je i nezavisna u radu. Za svoj rad

etika komisija odgovara Skuptini.

Etike komisije su nepolitika tijela i u njen sastav treba da

budu izabrane ugledne linosti, odnosno lica koja su poznata u
javnosti po svojim visokim moralnim kvalitetima i koja uivaju
ugled u sredini u kojoj ive i rade. Izbor lanova komisije se
vri na osnovu javnog poziva.
Kandidate za lanove etikih komisija mogu da
predlau:pojedinci,graani,nevladine organizacije, naune,
obrazovne, kulturne, sportske i druge organizacije.
lanovi etike komisije za lokalne slubenike i namjetenike
mogu da se biraju i iz redova zaposlenih u organima lokalne
uprave i javnim slubama.

IMPLEMENTACIJA KODEKSA

Da bi postali djelotvorni instrumenti u praksi, kodeksi treba

da postanu sastavni dio svakodnevnog ivota u jedinicama
lokalne samouprave. Kodekse treba promovisati u javnosti i
medijima. Cilj promocije kodeksa je unapreenje svijesti u
lokalnoj zajednici o principima kodeksa i znaaju njihovog
pridravanja.

Nosioci javne funkcije imaju obavezu da upoznaju

zaposlene, graane i medije sa sadrinom kodeksa,
ukljuujui izradu broura, pamfleta, lifleta i druge naine,
kao i dostupnost kodeksa svima u lokalnoj zajednici.
Prilikom potpisivanju izjave izabranih predstavnika i
funkcionera o prihvatanju kodeksa ovaj postupak treba
uiniti sveanim i javnim.

58
Prilikom zapoljavanja lokalnih slubenika i namjetenika, u
intervjuima i procjenama kandidata, treba se oslanjati na
glavne vrijednosti kodeksa. Potovanje vrijednosti treba da
predstavljaju kriterijume za napredovanje i za izgradnju
karijere zaposlenih u lokalnoj samoupravi.

Izjava o potpisivanju kodeksa od strane lokalnog

slubenika i namjetenika treba da je sainjena u dva
primjerka, od kojih se jedan ulae u personalni dosije
zaposlenog a drugi se dostavlja etikoj komisiji.

UMJESTO ZAKLJUKA

Kodeksi u LS dakle, predstavljaju akte samoregulacije

nosilaca javnih funkcija i zaposlenih u lokalnoj samoupravi.
Putem kodeksa nosioci javnih funkcija i zaposleni u LS
upoznaju javnost da su svjesni svoje odgovornosti koju
podrazumijeva obavljanje javne funkcije i vrenje javne
slube i da su, u cilju istinske demokratizacije politikog
ivota na lokalnom nivou i stvaranja povjerenja graana,
spremni da se istih pridravaju u svom svakodnevnom radu.

Prihvatanje pravila ponaanja regulisanih kodeksom i

potpisivanjem izjave nosilaca javnih funkcija i
zaposlenih da e se istima rukovoditi i ponaati u
skladu sa njima, predstavlja akt samoobavezivanja, iz
ega proizilazi i njihov karakter akata samoregulacije.
Pisana izjava predstavlja moralni in koji se oekuje
od svakog nosioca javne funkcije i svakog zaposlenog u
lokalnoj samoupravi.

59
Jaanje odgovornosti i transparentnosti na
lokalnom nivou

(Prirunik za specifini modul)

Izdava:

Zajednica optina Crne Gore

U izradi publikacije uestvovali su:

Crna Gora
--------------------
Uprava za kadrove Trener Uprave za kadrove:
Blaenka Dabanovi

Lokalni ekspert na projektu:

Jovanka Lalii

tampa:
SNIBS Computers

60