AERODROM ELJAVA

Podzemni aerodrom 'eljava' sve do 1992. godine bio je najmonija vojna baza u tadanjoj Jugoslaviji,
sigurno i na celom evropskom kontinentu, a moda i ire. Takve tipove podzemnih objekata imalo je vrlo
malo zemalja, a najpoznatiji po izradi su veani i upravo je njihov model iskoriten pri konstruisanju ovog
aerodroma. Sam objekat lociran je na granici BiH i Hrvatske i
upravo je to zapeatilo njegovu dalju sudbinu. Naime za vreme rata
u Hrvatskoj 1991. godine aerodrom je intenzivno koriten, no
meutim izbijanjem sukoba u BiH, njegova dalja perspektiva sa
geostratekog poloaja bila je neodriva. Stoga je objekat krajem
maja 1992. godine od strane JNA onesposobljen za dalje koritenje i
do dan danas nije, a i zasigurno nee biti osposobljen jo dugi niz
godina. Posle ruenja dobar deo objekta ostavljen je tadanjoj vojsci
RSK, a jedan manji deo koji je pripadao teritoriji BiH bio je pod
kontrolom Armije BiH.
U operaciji 'Oluja' 1995. godine biva zauzet od strane Armije BiH, no meutim vrlo brzo je predat
Hrvatskoj vojsci. Trenutna situacija oko ove bive vazduhoplovne baze nije se ni malo promenila, takorei
ista je kakva je bila 1992. - aerodrom i pratei objekti neupotrebljivi su i nisu odoleli zubu vremena tako da
objekti koji su uniteni '92 i '95 izgledaju jo gore.
Objekat je projektovan jo davne 1957. godine pod
ifrovanim nazivom 'Objekat 505' u realizaiji Specijalnog
odelenja graevinske uprave tadanjeg Ministarstva odbrane.
Glavni projektanti i realizatori projekta su pukovnik
dr.Lj.Kodelja i potpukovnik V.Smirnov, koji je inae ruski
carski emigrant. Pre toga izvren je odabir lokacije i odreena
geoloka ispitivanja. Zbog izuzetnog geostratekog poloaja u
tadanjoj dravi (dubina teritorije) i prirodne zaravni podno
planine Pljeevice, te blizine grada Bihaa i Likog Petrovog
Sela izabrana je mikro lokacija. Tek sredinom 1959. godine
otpoeli su prvi graevinski radovi na terenu . Poslovi su
povereni vojnom GP 'Soa'. Uporedo je poela gradnja poletno
sletnih staza i kopanje tunela u utrobi Pljeevice. Tu su graditelji
naili na prvi vei problem - naime kako je planina bila sastavljena
od izuzetno vrstih dolomitnih stena moralo se intenzivno koristiti
miniranje, ali su projektanti smislili specijalan sitem ruenja 'punim i
praznim punjenjem' gotovo u santimetar. Ovo je naroito efikasno
delovalo jer su izgraene galerije morale po projektu biti irine 20
metara, visine 8 metara, te duine vie od 1 kilometra. Pod najveim
stepenom tajnosti radilo se u tri smene sa gotovo 250 angaovanih
radnika. Kompletni radovi zavreni su 1965. godine kada je obavljen
tehniki prijem, a prve jedinice JNA poele su bazirati tek naredne godine.
U aerodromskom kompleksu radili su oficiri i podoficiri posebno istih biografija i pouzdanosti. Za
ulazak je bila potrebna propusnica koja se dobijala posle najstroih bezbednosnih provera.
Baza koja je tada zavrena izgledala je impresivno - ukupno su u utrobi planine bile izgraene tri
galerije+jedna pomona koja je sluila kao rezervni izlaz, koje su se spajale na 'raskrsnici' gde je postojao i
jedan slepi krak za remont aviona visine 12 metara. Ove tri galerije imale su impresivne dimenzije - bile su
duine 350, 400 i 500 metara, svaka visine 8 i irine 20 metara. Grandiozna baza bila je projektovana sa
sistemom zatite da izdri direktan pogodak nuklearnog projektila jaine 20 kilotona - istog onakvog kokav
je baen na japanski Nagasaki. Stoga je ispred ulaza u svaku galeriju napravljena predkomora tzv. 'blenda'
odnosno betonski titovi koji su se sputali polukruno sa tavanice rasporeeni na svakih desetak metara radi
amortizacije ogromnog pritiska da masivna vata od elika i betona ne bi trpela udar vei od tri atmosfere.
Ulaz u svaku galeriju zatvarala su ve pomenuta vrata. Svaka od etvoro bila su debljine 1 metar, visoka 21 i
iroka 9 metara. Svaka su teila 100 tona i bila su pokretna i hermetiki su zatvarala galerije. U samom
objektu inae bila je izgraena kompletna infrastruktura za boravak vie stotina zaposlenih od restorana,
spavaonica, kancelarija, ambulante, pa sve do tehnikih radionica, mone agregatne stanice za proizvodnju
elektrine energije u sluaju blokade objekta, skladita kerozina i ubojnih sredstava.
U samom sreditu objekta postojao je i lift kojim se osoblje
'podizalo' na visinu od 30-tak metara iznad nivoa baze gde se
nalazio teko uoljivi betonski bunker (gledano sa piste) u kom je
postojao kontrolni toranj i iz njega se navodila avijacija. Objekat je
projektovan tako da je u sluaju totalnog rata bio autonoman da
obezbedi neprestano dejstvovanje sopstvene avijacije (bilo je
bazirano oko 60 MiG-ova 21) gotovo sedam dana bez dopune
gorivom i ubojitim sredstvima. Baza je snabdevana kerozinom
podzemnim cevovodom iz vojnog skladita na brdu Pokoj kod
Bihaa - sam cevovod bio je dug preko 20 kilometara. Vanjsko
skladite ubojitih sredstava bilo je udaljeno oko 5 km. u selu
V.Polje. Zanimljivo je pomenuti da je pri kopanju tunela naena reka ponornica tako da je i to bio jedan
dodatni plus-baza nije morala brinuti o snabdevanju vodom u sluaju blokade. U samom objektu od
njegovog otvaranja radio je sistem klimatizacije koji je za ono vreme bio pravo remek delo. U objektu je
odravana konstantna temperatura i vrena filtracija vazduha. Vanjski deo objekta, to jest aerodrom, sastojao
se od 5 pista (2 poletno-sletne i 3 poletne) te kasarne, koja je ujedno
bila i logistika baza, u blizini Likog Petrovog sela.
Na samom vrhu planine Pljeevica visoke 1650 metara, bili su
instalirani Britanski radari S-613 najmoderniji u to vreme, sa
dometom preko 400 km sa kojim je nadgledana gotovo cela
teritorija Italije, Austrije i dobar deo Maarske. Takoe i tu je
uraen podzemni objekat sa operativnim centrom. Radari su bili
uvezani u jedinstveni sistem PVO JNA i nalazili su se u sistemu
VOJIN - vazduno osmatranje, javljanje i navoenje. Od
celokupnog sistema koji je bio vezan za sam aerodrom jedino su ovi
radari i sam poloaj ostali aktivni od 1992 do 1995. Radari su 1995.
godine od strane VRSK uniteni da ne bi pali u ruke hrvatskoj vojsci.
Na samom aerodromu do preselenja kompletnih eskadrila sa osobljem na aerodrom Ponikve kod Uica,
bazirao je 117 Lap - lovako avijacijski puk sa 3 eskadrile lovaca-bombardera MiG-21PF i 323 Iae
(izviako-avijacijska eskadrila) sa avionima MiG-21R. Planirano je da avione u doglednoj budunosti
zamene aparati MiG-29 ali okolnosti u okruenju su to osujetile. ak je poelo proirivanje jednog od ulaza
za smetaj 29-ki - naime da bi se smestio ovaj tip vazduhoplova morala je da se proiri 'betonska zavesa' na
ulazu u objekat. Ta tzv.zavesa projektovana je prema profilu 21-ce koji ima jedan vertikalni stabilizator.
Poto 29-ka ima dva vertikalca, moralo se pristupiti doradi objekta. Meutim, zbog dobro poznatog rata, sve
je ostalo samo na ideji.
U bivoj SFRJ jedini priblian objekat slian ovom izgraen
je u Pritini (aerodrom Slatina), ali on je mnogo manji i nebi
mogao parirati ni po emu Bihakom aerodromu. Postoji
procena da je objekat i aerodrom tadanju dravu kotao u ono
vreme fantastinih 4 milijarde USD. Sa tim novcem mogao se
izgraditi supermoderni autoput sa etiri trake (sa prateim
objektima) od Triglava do evelije !!!
Aerodrom se nalazio na nadmorskoj visini od 330 metara, a
ceo plato duine 15 km i irine 5 km je bio ispreseen vrtaama
i zajedno sa planinom Pljeevicom podseao na gigantski nosa aviona, ijim je centrom poput jarbola
dominirao radar sa vrha planine. Komanda naeg Ratnog vazduhoplovstva je 1955. godine formirala
komisiju koja je, razmotrivi taktiko-tehnike uslove, predloila izradu projektnog programa i projektne
dokumentacije za jedan objekat od budueg podzemnog kompleksa na vojnom aerodromu eljava kraj
Bihaa. Za glavnog i vodeeg projektanta u Birou za specijalno projektovanje Graevinske uprave JNA sam
odreen ja dipl.ing. Dragolav Sabotka. Objekat je lociran u podnoju planine Pljeevice na istonoj padini
(prema Bihau), morfoloki vrlo povoljnoj sa prirodnim uvalama za ulaze i sa grebenima koji ih razdvajaju.
Masiv je sastavljen od krakih krenjaka sa dosta prlina, pukotina i pilja i veim brojem izvorita razliitog
intenziteta. Tokom izgradnje objekta angaovani su i speleolozi za snimanje pilja radi njihovog
premaavanja specijalnim konstrukcijama od armiranog betona. Veu potekou su predsavljale pilje, koje
su zahvatale ceo profil galerije po duini, irini i visini i do 20 m pri dnu otvora.Tri glavne podzemne
galerije za smetaj 58 aviona su meusobno povezane u obliku slova M sa produenim srednjim krakom za
reglament, odnosno za pregled i opravku dva aviona i dodatnom galerijom sa strane svodastog se oblika sa
vertikalnim oporcima irine 15,40 m pri dnu i visine u temenu oko 10 m. Njihov slobodan profil je podeen
prema dimenzijama aviona koje je dao investitor. Na prodorima galerije visina je poveana za 2 m. Ostale
prostorije za razne namere i hodnici, izuzev kupole objekta, irine su 3 - 12 m. Ukupna duina podzemnih
tunela (galerija i pomonih prostorija) je iznosila 3500 metara.
Kompletan objekat ima 4 ulaza-izlaza, od kojih se srednji prvobitnog
objekta koristi kao ulaz za avione i ljudstvo (u sluaju napada preko
ustave i degazacione komore), a ostala 3 se koriste za izlaz aviona.
Svi su oni rulnim stazama povezani sa dve glavne poletno-sletne
piste. Avioni su se unutar objekta razmetali elektroakumulatorskim
tegljaima, a izvan objekta do i od poletno sletne staze su se kretali na
sopstveni pogon.
Svako mesto za parkiranje aviona je imalo istaka za punjenje
aviona mlaznim gorivom. Predvieni su svi ivotni i radni uslovi za
namensko korisenje objekta sa potpunom autonomijom za 30 dana;
elektrina, vodovodna i kanalizaciona mrea; dve rezervne dizel-
elektrine centrale (jedna od 1000 kVA i druga od 625 kVA), skladita ubojnih sredstava i rezervnih delova,
skladite dizel i avionskog goriva sa razvodnom instalacijom po galerijama; prostor za dekontaminaciju
aviona; 13 klima-komora sa specijalno zatienim ventilacionim ahtovima (koji ujedno slue i kao rezervni
izlaz na povrinu terena), a postojali su i ahtovi za odpadni vazduh i za izduvne gasove agregata, kao i za
instalaciju pogonskog goriva, protivpoarni sistem, stanica za dopunavanje avionskih i zemaljskih
akumulatora, kuhinjsko-trpezarijski blok, ambulanta, spavaonice.
Prostorije u unutranosti objekta su bile sa 56 tekih pancirskih
vrata. Za signalizaciju, a u cilju praenja i regulianja kretanja i
prilazima objektu, kao i u samom objektu, i za druge potrebe, objekat
je bio opremljen odgovarajuim signalnim ureajima i ozvuen
zvunicima povezanim u 10 zvunih krugova. Ovde je prvi puta kod
nas, a zu predhodno provedena ispitivanja u institutu 'Jaroslav erni',
primenjen tzv. 'aqua-sistem' za skladitenje mlaznog goriva na
vodenom jastuku u 5 cilindrinih elinih rezervoara (svaki
kapaciteta po 100 tona goriva), to je od posebnog znaaja za
bezbednost objekta od mogueg poara i eksplozije. Otvor za
osmatranje na prostoriji za kontrolu letenja je zatiena posebnim elinim kupolom za zatitu od direktnih
pogodaka mitraljeskih zrna i bliskih pogodaka raketi i bombi. Objekat u celini je zatien od svih kalibara
konvencionalnih napadnih sredstava i od prizemne nuklearne eksplozije jaine 20 kT.
Razmak izmeu ulaza-izlaza je projektovan tako, da je spreeno istovremeno unitenje dva ulaza-izlaza,
emu doprinosi konfiguracija padine. Za smanjenje natpritiska udarnog talasa u ulaznim-izlaznim delovima
podzemnog objekta predviene su specijalne armirano-betonske dijafragme sve do tekih armirano-
betonskih vrata na poetku glavnih galerija, a same dijafragme su dimenzionisane prema avionima. Teka
armirano-betonska vrata su smetena u zasednim niama sa strane galerija, u njih su ugraeni protivudarni
ventili, a sama vrata se zatvaraju na runi i elektrini pogon. Temperatura i vlanost su idealne, dok je u
galerijama za avione i u nekim skladitima temperatura sniena do 18 C iz praktinih i ekonomskih razloga.
Po svojim konstrukcijskim osobinama i ureajima kojim je bio opremljen podzemni objekat je obezbeivao:

potpuna autonomnost jedinica koja u njemu bazira,

sigurnost i neprekidnost komandovanja borbenim dejstvima lovake i
izviake avijacije,
neometano vazduhoplovno-tehniko odravanje lap-a i pri uslovima
intenzivnog dejstva neprijateljske avijacije,
normalne uslove za bezbedan ivot letakog i tehnikog sastava, kao i
 drugog ljudstva u neposrednoj blizini razmetajne prostorije svojih jedinica.

Navedene osovine objekta su obezbeivale vrlo visok itenzitet pripremanja jedinica za borbena dejstva i
maksimalno mogue naprezanje lovake avijacije. Konfiguracija
planine Pljeavice, a naroito njenog vrha, pruila je dobru
moginost za protivvazdunu zatitu podzemnog objekta, kao i
itavog aerodroma. Treba naglasiti, da je kod izgradnje ovih
objekata, prvi put primenjen i novi sistem podgrae ankerima i
pricanim betonom sa i bez eline mree, a po potrebi i sa
elinim remenatama, koji se kasnije koriste bilo kao nosiva
obloga, bilo kao njen satavni deo, a sve o zavisnosti vrste i
kvaliteta stenske mase. Takoe je prvi put primenjen sistem
zahvatanja i sprovoenja izvora vode i vlanih mesta kanalom
ispod podne povrine. A od svih ureaja ugraenih u podzemnom
objektu impozantnih 95% je bilo proizvedeno u domanim
fabrikama tadanje SFRJ.
Aerodrom je graen do 1968. godine, kada je sveano otvoren i puten u rad. Samo je nedostatak
finansijskih sredstava odugovlaio vremenski rok zavretka radova na ovom grandioznom projektu. Nakon
24 godine postojanja i rada ovaj div od aerodroma je dignut u vazduh sa 56 tona exploziva u maksimalno
kratkom roku od samo nekoliko minuta. Po fotografijama se vidi da on nije uniten potpuno - eksploziv je
zaruio samo ulaze kao i delove poletno-sletnih staza, a ostalo je uinilo vreme, pa se stoga stie utisak da je
on totalno uniten.
Svakako jedinstven projekat ovakve vrste u Evropi, a moda i ire, aerodrom 'eljava' je imao nesaglediv
znaaj za nae RV i PVO i zemlju u celini u odbrambenoj, bezbednosnoj i politikoj konotaciji nae vojske i
drave u svetu. I svaki potencijalni neprijatelj je i prema njemu i prema SFRJ respektujui i zazirui stav.
Vano je napomenuti, da su isti razlozi bili imperativni i za njegovu gradnju i za njegovo ruenje, te stoga
biva lake sagledati i prihvatiti ovaj objektivno teak gubitak impozantne i vane graevine. Neosporno su
ovekove tvorevine dokaz njegove nadmoi i kreacija i esto nadziva svog graditelja i tvorca.
Rat svaki smisao u trenu pretvara u besmisao, jer je i sam besmisao, posle njega narodu je ostavljeno da
se snae kako ko moe.
I za kraj jedan vic koji moda daje reenje ko je prvi stigao na Mesec.
Otili Kinezi na Mesec mislei da su prvi, kad tamo videe zabodenu crvenu zastavu.
- Eh, nismo prvi, izgleda da su Rusi stigli prvi.- ree prvi Kinez.
Primakli se oni na desetak metara od zastave kad onda videe da na zastavi pie velikim slovima Coca-
Cola.
- Au, izgleda da su Amerikanci stigli prvi. ree drugi Kinez.
A trei Kinez ree da mu se ini da neto pie malim slovima ispod rei Coca-Cola. kad su se primakli
skroz do zastave, rairili je, a ono ispod Coca-Cola malim slovima stoji: 'Punionica aak' !