9
pun heroja iz nekakvih naih prolosti, a ne stvaralatva tie. Ali i to moramo primiti
svet modernih, urbanih ljudi koji postavljaju
teka i kritika pitanja. Umetnici iz grupe
KD, ( , Bosch+Bosch i zrenjaninskih
tekstualista, postavili su ova teka kritika
pitanja koja postavljaju urbani ljudi koji
ive u meovitim svetovima i kulturama. Da
li znate ta je, na primer, meoviti brak? U
Novom Sadu bi to trebalo da se zna. Mu
pria na jednom jeziku, ena na drugom, a
dete, naravno, govori na treem ili etvrtom
jeziku.
elimir ilnik: Ovde se primeuje jedna
zanimljiva stvar koju moda ne vidite
svasvim precizno, a to je pitanje regional-
socijalizma - da je u nekim sredinama ovek
bio osporen, a da je u drugim mogao da
radi. To je jedno kompleksno pitanje, to nije
bio samo dogovor ili odluka da neko bude
liberalniji, nego su to bile unutar-sistemske
tenzije koje su nekad delovale produktivno,
a nekad su u ogromnoj meri delovale kao
dalji podsticaj onemoguavanju i zatvaranju.
Treba rei da je intelektualna elita ili, da
kaemo, prvi intelektualci zrelog titoizma su
takoe bili ljudi koji su bili drugog formata
nego to su dananji nai prvi intelektualci
i nosioci hrvatske, srpske, slovenake
kulturne politike. U Novom Sadu smo imali
Ervina inka kao profesora na fakultetu.
Ervin inko je ne samo jedan knjievnik,
nego ovek koji je proao kroz ogromnu
ivotnu praksu, od toga da je recimo, u
revoluciji 1919. godine pod Belom Kunom
bio komandant Kekemeta, pa da je zatim
jedno vreme bio u staljinistikoj Rusiji i da
je tamo bio podvrgnut raznim ikanacijama
staljinizma, pa je onda beao po svetu itd.
Atmosfera na Tribini mladih je
bila dobro stimulisana, na neki nain,
umnoavanjem tih i nacionalnih iskustava.
Mi smo imali redakciju gde je pored mene
kao glavnog urednika bio Laslo Vegel kao
moj pomonik i bio je urednik maarske
redakcije, u kojoj je okupljao Tolnaia,
Bonjaka i masu drugih mladih Maara,
itd. Prve intelektualne violine tadanje
zemlje su bili Krlea, Ivo Andri, Marko
Risti. Dakle, to su ljudi koji su proli kroz,
ne samo intelektualno iskustvo univerziteta
u Parizu, Beu, Londonu, i diplomatsko
iskustvo ili, recimo, koji su nosili glavu u
torbi tokom faistike borbe, nego su to
bili ljudi koji su mogli da komuniciraju sa
kolegama svojih godina irom sveta. Dok
ono to nam se desilo kasnijih godina,
naroito 91. godine, je jedno neverovatno
provincijalizovanje i javne scene i
intelektualne scene.
latinka perovi: Rado sam se odazvala
pozivu da uestvujem u radu ove tribine.
Motivisala me je injenica da su njeni
inicijatori mladi ljudi koji, za razliku od
nas nekolicine, prolost nemaju u svom
neposrednom iskustvu, a nisu bili ni u
prilici da u svojim formativnim godinama
o njoj vie itaju. Ova tribina je potrebna
i korisna zbog toga to smo, moda, ve u
situaciji da nas pomalo stie boija kazna:
u odsustvu rasprava prolost, u opisu
brojnih pretendenata na vlast, mnogo vie
lii na ono to ivimo nego na ono to je
stvarno bilo. Ja sam ovde u dvostrukoj ulozi:
savremenik sam onoga to je za vas prolost,
ali sam i istraiva te prolosti. U ovoj
drugoj ulozi, polazim od toga da se prolost
ne moe vrednovati bez uporeivanja, i to
bez uporeivanja na razliitim nivoima.
Poluvekovno razdoblje druge Jugoslavije
moe se uporeivati sa razdobljem koje
mu je predhodilo. Ovde pred sobom imam
jednu knjigu koju sam zbog vas i ponela.
To je Dnevnik Albera Malea, francuskog
istoriara, koji je bio profesor kralja
Aleksandra Obrenovia. U Srbiju je stigao
u poslednjoj deceniji XIX veka. Proitau
vam kako je francuski ambasador video
Beograd u to vreme, odnosno ta je pisao
Maleovim prijateljima pred njegov dolazak
u Beograd: Biblioteka nema, nema knjiga,
nema novina, nema ni asopisa. Nikakvog
intelektualnog pribeita - nema pozorita,
nema muzeja, nema arhiva, nema razonode.
Nita! Treba raditi i spavati.
Mogla bih navesti vie ovakvih ilustracija
za kraj XIX veka, ali iza zlatnog doba
srpske demokratije [1903-1914]. To je
doba koje je predhodilo epohi ratova: dva
balkanska rata, i Prvi svetski rat.
isto kvantitativna poreenja pokazuju
da je u drugoj polovini XX veka dolo
do napretka: u ekonomiji, obrazovanju,
i kulturi. Pomalo je apokrifno poreenje
ivojina Pavlovia druge polovine XX veka
sa Periklovim dobom, bar to se umetnikog
07-13 Novi Sad Nova.indd 9
Pukotine u staljinistikom monolitu nisu ko se najvie emancipovao, taj to radi bez znalo se to neke novine mogu pokrenuti.
sa oprezom, stvorene su institucije kao npr. nikad vie mogle da se zatvore. Stalno kompleksa. Slovenaki istoriari u tom
Muzej moderne umetnosti u Beogradu. se osciliralo. Intelektualni ivot bio je pogledu nemaju nikakav prekid. Upravo to
Dolo je do stvaranja novih kulturnih pod ideolokom kontrolom, ali se ispod iskustvo pokazuje da apsolutni totalitarizam
centara. Novi Sad je povratio ugled srpske ideolokog omotaa odigravalo jedno nije mogu. Naravno, postoji jedna partija,
Atine. Osnovano je Sterijino pozorje, kao vrlo ivo vreme, i to svuda u istonoj ali ba zato se u njoj reflektuje sve to se
jugoslovenska manifestacija, delovala je u Evropi [ruska i poljska literatura, eki i dogaa u drutvu. Upravo to je i dugorono irok krug referencija unutar Jugoslavije,
polemikom duhu tribina mladih, izlazio poljski film]. Podela i nije samo izmeu i podriva. Ona ne moe da se zatvori pred
je list Polja. Tu je iveo i pisao Aleksandar politike i stvaralatva, ona ide i kroz novim tendencijama i prisiljena je na
Tima, zatim Sreten Mari, slikao je i samo stvaralatvo. Inteligencija je, kao represiju. To je i dezangauje u stvaranju
izlagao Milan Konjevi. U isto vreme proreimska ili kritina, u velikoj meri mehanizama koji bi je inili sposobnom da
postojala je ideoloka ogranienost, slobode zavisila od drave. te tendencije apsorbuje.
su kontrolisane i spolja i iznutra. To je Mladima tek predstoji da istrauju Treba pratiti evoluciju. Slaem se sa
ono sto je inilo duh vremena, i za ije razliite kulturne krugove u bivoj ilnikom da je mogue oznaiti granicu kulturne rubrike, upuivale su na anomalije
razumevanje nisu dovoljne samo brojke. Jugoslaviji, od Slovenije do Makedonije. Ja na kojoj se sukob raznih orijentacija
Stvari se moraju posmatrati u procesu. tim razlikama npr. pridajem najvei znaaj, u komunistikoj partiji zavrava ne
Nije isto razdoblje 1945-1948. godine kada jer je jedinstvo ideologije, a to je znailo samo u anti-Moderni, ve u vraanje na
se uspostavlja politiki monopol i razdoblje i drave, bilo iznad sloboda stvaranja. predmoderno stanje. Odsustvo konkurencije
posle 1948. godine koje kulminira 1953. Razliite nacionalne tradicije neizbeno su koje vodi i gubljenju komunikacije je kraj
sa asopisom Nova misao. Tada dolazi do uticale na razvoj Moderne. efikasnosti monolita. Tome treba dodati i
otvaranja Jugoslavije prema zapadu i do Svoje mlae kolege uvek upuujem da jedan biloki faktor: starenje Voe, koga
veeg strujanja ideja, makar i prikriveno. prouavaju komunistiko razdoblje. Onaj nije mogue zameniti novim voom, pa
se taj pokuaj pretvara u istorijsku farsu,
ali agonija moe dugo da traje i da poniti
rezultate koji su u jednom razdoblju bili
mogui.
Danas je na delu linearan, pa i
redukcionistiki odnos prema prolosti.
Taj uvek novi poetak drutva eliminie
odreene vrednosti. O srpskim
nadrealistima danas se govori samo
negativno i rizikuje se da neki od njih,
kao npr. Oskar Davio, budu predati
zaboravu. Moderni stvaraoci kao Radomir
Konstatinovi se marginalizuju. Ali zabluda
je da ove vrednosti nisu zanimljive za
kulture u okruenju.
Svaki novi poredak trai legitimitet u
totalnoj negaciji predhodnog razdoblja
istorije. On se esto pretvara i u revan pa
se tako novi identitet zasniva na kulturnom
genocidu. Hou da kaem neto to e
vam zvuati banalno. Istorija je mnogo
sloenija nego to izgleda u vulgarnoj
politikoj upotrebi. Ona ima vie nivoa
i vie perspektiva. O njima treba kritiki
raspravljati ali ih je nemogue dugorono
ignorisati.
elimir ilnik: Sada bih zamolio Zvonka
kao svedoka tadanje, sasvim prirodne
komunikacije izmeu razliitih sredina i kao
oveka koji je i sam prolazio kroz ove razne
lavirinte o kojima danas govorimo, da nam
02. TURNUS: 17/01 27/01/2005 on kae neke svoje opaske.
TRAJNI AS UMETNOSTI - izloba novosadske zvonko makovi: Jako mi je drago to
neoavangarde 60-ih i 70-ih godina XX stoljea sam pozvan da neto kaem o jednom
vremenu koje je bilo i davno, i zanimljivo,
suorganizacija: kuda.org [Novi Sad] i WHW
a u mojoj osobnoj biografiji i biografiji
mojih generacijskih prijatelja imalo veliko
( | ( - Kd | Ana Rakovi | Blint Sombathy | Branislav trboja
znaenje. Danas na to vrijeme ne gledam
| Branko Andri | Bogdanka Poznanovi | Boro Draga | Boidar
samo s vee vremenske, ve na neki nain i
Mandi | edomir Dra | Darko Hohnjec | Dejan Poznanovi |
prostorne distance. U Novi Sad sam poeo
Duan Bijeli | Duan Sabo | Februar | Janez Kocijani | Januar
dolaziti negdje 1969. godine, dakako na
| Judita algo | Katalin Ladik | Kiss Jovk Ferenc | Kd | Lszl
Tribinu mladih, jedno izuzetno dinamino,
Vgel | Mirko Radojii | Miroslav Mandi | Mia ivanovi |
ivo i intrigantno mjesto. Htio bih, onako
Ott Tolnai | Pea Vraneevi | Slavko Bogdanovi | Slobodan
kako sam to sam vidio, ukazati na nekoliko
Tima | Tibor Vrady | Vladica Mandi | Vladimir Kopicl | Vojislav
linosti koje su determinirale taj pluralistiki
Despotov | Vujica Rein Tuci | Zoran Mirkovi | elimir ilnik
naboj o kojemu sada govorimo, dakle koji
su artikulirali scenu koja je Novim Sadom
TRAJNI AS UMETNOSTI je projekt koji mapira i otkriva umjetniku i drutvenu praksu
vladala kasnih 60-ih i ranih 70-ih godina.
novosadske neoavangarde ezdesetih i sedamdesetih godina XX stoljea. Umjetnost tog
Kada sam poeo dolaziti na Tribinu ilnik
vremena dio je mree meunarodne avangarde i predstavlja trajni korpus evropskog i
je s nje ve otiao, meutim njegovi su se djelima koja su neko nastala, koja su
regionalnog kulturnog nasljea.
tragovi, pa i indirektna prisutnost, itekako
Izloba TRAJNI AS UMETNOSTI dio je istoimenog, dugoronog projekta koji je simboliki
osjeali. Urednica Tribine bila je Judita
nastavak akcije JAVNI AS UMETNOSTI, koju su realizirali protagonisti novosadske
algo, jedna izuzetna osoba, velikog
konceptualne scene, na Dunavskom keju, u Novom Sadu, 1970. godine.
znanja, sjajnih organizacijskih sposobnosti
Projekt TRAJNI AS UMETNOSTI putem dokumentacije, akcije, izlobe i performansa eli
i nadasve izuzetne ljudske irine. Sve je
predstaviti tu plodnu i kreativnu produkciju, koja ima iru evropsku i regionalnu vanost.
to, drim bilo vano da bi se razumjela
Realizacija ovog projekta predstavlja zajedniko uvjerenje da se moe promijeniti dosadanje
novosadska sredina, a da bi je se s dananje
tumaenje dosega tih praksi, za povijest umjetnosti tog vremena. Nuan je interdisciplinarni
distance moglo kvalitetno vrednovati.
pristup u verifikaciji tog razdoblja i prakse, na slian nain kakva je ta praksa i bila, a ona je
Novi Sad, kakav sam ga upoznao i kako
proimala polje vizualnih umjetnosti, lingvistike, performansa, konceptualne umjetnosti, kao i
se narednih godina razvijao, pruao je niz
filozofskog, sociolokog i knjievnog rada.
mogunosti koje sam dobro poznavao iz
Projekt TRAJNI AS UMETNOSTI postavlja i pitanje tzv. novih medija danas, kao i istraivanja
vlastite sredine, iz Zagreba. Takoer tu se
u tom podruju, koja su kvalitativno identina problemima s kojima se susretala neoavangarda
osjeao isti onaj naboj, elja za otvaranjem
ezdesetih i sedamdesetih godina dok je eksperimentirala s instalacijama, videom i elektronskim
i otkrivanjem nepoznatoga to se u
zvukom. Ti se problemi bave odnosima medija i sadraja, tj. pitanjem to je novo u novim
tadanjoj Jugoslaviji navie prepoznavao u
medijima? Istraivanje u podruju medija je povijest istraivanja komunikacije, ekstrovertnosti
Ljubljani. Meutim, to to se javljalo krajem
i traganja za kanalima kojima se poruke prenose drutvu. elja avangarde da prodre u drutvo
ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina
i vodi ga u utopijskom projektu stvaranja pravednog drutva u tijesnoj je vezi sa suvremenim
u Novom Sadu ipak nije bilo samoniklo.
medijskim istraivanjima.
Tragovi toga otvaranja i eksperimentiranja
prepoznaju se i ranije kroz nekoliko
PRODUKCIJA IZLOBE: Centar za nove medije_kuda.org, Novi Sad
institucija. Prije svega, vaan je bio kazalini
Centar za nove medije_kuda.org je organizacija koja okuplja umjetnike, teoretiare, medijske
festival koji se ovdje odravao svake godine
aktiviste, istraivae i iroku publiku na polju informacijskih i komunikacijskih tehnologija, ali i
i donosio nove ideje. Ono to je bilo takoer
u sklopu istraivanja novih kulturnih odnosa, suvremene umjetnike prakse i drutvenih tema.
vano, to su bili asopisi. Danas vie asopis
Oslanjajui se na aktivistiko-umjetniku praksu Novog Sada iz ezdesetih i sedamdesetih
nema onu ulogu, ono znaenje koje je imao
godina XX stoljea i razdoblja neoavangardi, Centar kuda.org prati i razvija upravo one
prije 35 i 40 godina. Danas se, isto tako, i
fenomene koji u sebi sadre interdisciplinarni i intermedijalni karakter.
ne zabranjuju asopisi kao to su se tada
http://www.kuda.org
zabranjivali. Na izlobi Trajni as umetnosti
u dijelu dokumentarne grae koja prati
KO-PRODUKCIJA IZLOBE:
zbivanja na umjetnikoj sceni Novoga Sada
Muzej savremene likovne umetnosti Novi Sad Studentski kulturni centar Novi Sad
iz onoga doba izloen je jedan broj asopisa
WKV - Wrttembergischer Kunstverein Stuttgart to, kako i za koga/WHW, Zagreb
Index koji je bio zabranjen, jer je represivna
vlast znala koja je mo asopisa, odnosno,
Novi Sad je imao tri vana asopisa kroz
koje se profilirala scena koja e 69, 70, 71 i
72. buknuti pojavom nekoliko umjetnikih
grupa, onoga to zovemo neoavangardom.
asopis Polja uivao je veliki ugled i imao
no isto tako tu je izlazio i asopis Uj
Symposion. On je, pak, otvarao drugu aksu,
Novi Sad je povezivao sa drugim krajem
njegova susjedstva. Novine Index bile su
studentske novine, ali u svoje vrijeme
vrlo dobro ureivane i osim izvanredne
u politici i nudile alternativu. Ono to
je fermentiralo u svim tim asopisima
bila je ideja otvorenosti prema svima,
ne zatvaranja, ve povezivanje onoga to
je najintrigantnije, onoga to je imalo
nekih rezonanci na pojave koje danas sa
distancom zovemo neoavangarda. Polja su
svoj uspon doivjela kada je urednik bio
Dejan Pozdanovi, koji je znao slovenski
i koji je prevodio tada slovenske autore, a
preko tih slovenskih autora dolazili su ovdje
i likovni umjetnici koji su izlagali u Salonu
Tribine mladih, ali i vodili razgovore,
tumaili svoja stajalita, to je bilo veoma
vano. Upravo ta mogunost da se Sreko
Kosovel, slovenski najznaajniji pjesnik
koji je pripadao avangardi iz prvih decenija
20. stoljea izda ovdje u Novom Sadu, da
se Toma alamun, koji se upravo javljao
i preokrenuo tok ne samo slovenskog
pjesnitva, ve i znatno ire, sustavno
objavljuje na srpskom u Novom Sadu
govori to znai otvorenost i povezivanje,
to znai politika otvaranja i povezivanja
ne po biolokoj, nacionalnoj i etnikoj
srodnosti, ve po dubinskim civilizacijskim
i kulturnim afinitetima. Hou rei kako
su to bile vane stvari koje su sudjelovale
u formiranju sve ovoga o emu mi sada
govorimo.
Htio bih istaknuti kako je nekoliko
pojedinaca tu odigralo vanu ulogu, a
oni su bili smjenjivani po politikom
dekretu, nestajali su sa scene, oduzeta im
je mogunost da do kraja kreiraju kulturnu
politiku svoje sredine. Meutim, ono
to bih takoer htio istaknuti, to je da ti
pojedinci s vizijom ipak nisu ostali negdje
u sivilu prolosti. Ono to smatram vanim
istaknuti jest kako je u Novom Sadu danas
stasala generacija kakvu sam vjerovao
da vie nije mogue stvoriti, a koja, evo,
pokazuje kako umije itati na taj nain ono
to se deavalo u godinama kada su ti ljudi
bili tek roeni. Rije je o generaciji koja
na dogaaje o kojima mi sada govorimao
gleda zaista kao dio daleke prolosti. Moja
generacija je otkrivala avangardu iz prve
polovice 20. stoljea, meutim, to je bilo
doba neoavangarde gdje su se traili slini
roaci u prolosti. Ja sam, naime, vjerovao
da je s tamponom postmoderne taj mit o
neproitanoj avangardi zapravo iezao,
da su korijeni dananje generacije koja
obeava negdje drugdje, a ne u povijesnim
avangardama i neoavangardama. Jako mi je
drago, tovie jako me veseli to sam mislio
krivo.
Mi moemo govoriti o umjetnikim
bila prihvaena ili neprihvaena, koja su
ostajala negdje u muzejskim depoima. Ono
to je daleko vanije to je da su neka djela
izvuena iz depoa, neke ideje ponovno
putene u opticaj, da se i kritiki i s
uvaavanjem govori o onome to je postalo
dijelom prolosti, a sada je to zakorailo
u realan ivot. Izgleda mi optimistiki
injenica da je sve to uinjeno zahvaljui
ovim dananjim mladima koji su inicirali
i veeranju debatu, i izlobu Trajni as
umetnosti.
Kada govorim o Tribini mladih iz
vremena oko 1970. ne govorim ba sasvim
s distance. Tu sam, naime, na poziv Judite
algo jedno vrijeme ureivao likovni
program, to znai i organizirao izlobe. Tu
sam upoznao ljude koji su formirali Grupu
Kd, kao i niz drugih individualaca koji su
mi bili bliski po afinitetima, po otvorenosti.
U Zagrebu sam prijateljevao s ljudima
istih takvih stajalita, takvih umjetnikih
afiniteta i bilo mi je drago uspostaviti neke
veze meu tim sredinama. Uvijek sam drao
kako su takve veze zdrave iz vie razloga
i kako se dijalogom moe uspostaviti i
kvalitetniji odnos prema vlastitoj produkciji.
U Katolikoj porti ve su gostovali slovenski
umjetnici, grupa OHO tu je u salonu
izlagala, a na trgu imala performans Triglav.
Ja sam organizirao izlobe zagrebakih
umjetnika Brace Dimitrijevia, Borisa
Buana i Gorana Trbuljaka. Mislim kako uu
7/18/06 6:34:16 PM
 10
je od tih izlobi, ali jo vie meusobnog
upoznavanja svih tih umjetnika bilo puno
koristi. Osobito mi se ini kako su se na
sjajan nain razumjeli Trbuljak i umjetnici
Grupe Kd dakle, Slavko Bogdanovi,
Miroslav Mandi, Slobodan Tima, Mirko
Radojii, Janez Kocijani. Svi su oni,
naime, pripadali krugu jednog radikalnijeg
vida konceptualne umjetnosti, tovie u isto
su vrijeme traili i otkrivali veoma srodne
izraajne mogunosti.
Danas, kada govorim o svim tim
dogaajima kao povjesniar umjetnosti i s
neke vremenske distance, moda na neki
nain idealiziram tu situaciju, jer ona u
svoje vrijeme nije ba uvijek bila optereana
povijesnim znaenjem. Hou rei kako
su se neke bitne stvari inicirale i razvijale
spontano, bez primisli da se gradi jedan
sustav, da su osvaja neki segment budue
povijesti umjetnosti. Radilo se spontano,
improvizacija je bila neto u to se duboko
vjerovalo, radilo se po duboko moralnim
naelima, bez kalkuliranja, a to je esto
imalo svoju cijenu. Konano, upravo su
ljudi iz ove sredine zbog takvog vrstog
vjerovanja u improvizaciju, u posvemanju
slobodu, u moralni stav, to platili i
zatvorskim robijanjem.
ao mi je to ovdje nije prisutna osoba
koja je sedamdesetih tu imala jako vanu
ulogu, a ije su znaenje i potencijali vie
i prije prepoznati ba u mojoj sredini, u
Zagrebu. Mislim na Katalin Ladik koja je
bila sjajna performerica, ije su glasovne
mogunosti bile neobine i jedinstvene.
Putem tada upravo nastajue ute
tampe njezin se rad krivo vrednovao, o
performansu Katalin Ladik se tada vie
govorilo kao o ekscesu i egzibicionizmu.
Vokalne sposobnosti koje je ta ena imala,
neto je to je zagrebaka kulturna sredina,
odnjegovana na tradiciji Muzikog bijenala
i eksperimentalne glazbe lako prepoznala
i prihvatila Katalin Ladik kao dio sustava
koji je bio etabliran. Nastupi koje je ona
imala s eksperimentalnim muzikim
grupama u Zagrebu pokazuju kako je
otvaranje i povezivanje neophodno za
svaki ozbiljniji iskorak, osobito onaj koji se
tie eksperimenta i osvajanja nepoznatih
strategija. S druge strane, umjetnici kao to
su Bogdanka Poznanovi, grupa KD,
Bosch + Bosch, ili pjesnici kao to su Vujica
Rein-Tuci, Vojisalv Despotov, Judita
algo, dakle oni koji su se zalagali za jednu
vrlo zanimljivu tekstualnu praksu, mogli
su se s lakoom ukljuivati u ono to je
ve postojalo ili nastajalo u isto vrijeme u
drugim sredinama.
Osoba koja mi se ini da je svojom
ozbiljnou i sustavnou ovdje bila vrlo
vana, a koje naalost vie nema, to je
Mirko Radojii. On je bio prvi koji je
na sustavan nain sagledao i valorizirao
djelatnost neoavangarde u Vojvodini jo
1978. kada je objavio preciznu kronologiju,
pa i interpretaciju svih dogaanja u
opsenom katalogu izlobe Nova umjetnika
praksa u Jugoslaviji koju je organizirao
dananji Muzej suvremene umjetnosti u
Zagrebu, a tadanja Galerija suvremene
umjetnosti. Nai mladi kolege koji su
organizirali ovu tribinu i izlobu govore
o nunosti mapiranja vanih dogaaja iz
vremena neoavangardi. Kolega uvakovi
je spomenuo grupu OHO koja je ovdje, u
Katolikoj porti izvela 1969. performans
Triglav. Slovenski su umjetnici ve
ranije imali gostovanja u Zagrebu, u
Galeriji Studentskog centra i u Galeriji
suvremene umjetnosti, dakle u etabliranim
institucijama, imali su svoje nastupe na
relevantnim mjestima ranije nego li u
vlastitoj sredini. Ja sam uz novosadsko
gostovanje Grupe OHO spomenuo i
gostovanja zagrebakih konceptualnih
umjetnika na Tribini mladih. Time
elim upozoriti kako se u svoje vrijeme
zainjala, pa i stvarala jedna zdrava
mrea koja je nove, originalne, nadasve
eksperimentalne dogaaje meusobno
povezivala. Relacije izmeu Ljubljane,
Zagreba, Novog Sada i Beograda bile su,
dakako, drugaije nego to su danas. Danas
sigurno nije mogue stvarati neku takvu
mreu na istim onim osnovama kao to
se to inilo tridesetak godina ranije. To,
konano, i nije toliko vano. ini mi se
mnogo vanijim da se jednom zdravom
i kvalitetnom valorizacijom svih tih
dogaaja koji pripadaju avangardnim i
neoavangardnim tendencijama izniklim na
neko jedinstvenom politikom i kulturnom
prostoru uspostave relevantni kriteriji
pomou kojih emo vrednovati to to je
neko nastajalo i to emo moi ukljuiti
07-13 Novi Sad Nova.indd 10
u sustav, jednostavno reeno mapirati to
i na taj nain artikulirati bijelu mrlju koja
nas sve ovdje pokriva. Drugim rijeima,
pozdravljam inicijativu koju su pokrenuli
mladi ljudi koji su nas ovdje pozvali i koji
su organizirali izlobu koju emo sada
vidjeti. Ta je inicijativa sigurno vana, jer
nam odreuje koordinate i locira u njih
dogaaje iz jednog minuloga vremena koje
smo ili stvarali, ili ih pratili potvrujui da
ti dogaaji nisu nestali, nisu dio neke mrtve
i amorfne prolosti, ve da i danas mogu
neto rei.
elimir ilnik: Zvonko je stvarno
izvanredno istakao vane stvari kao to su
imena i pojedinana iskustva. Pojedinci
spolja, kao to je Bogdanka Poznanovi,
koja je zajedno sa Dejanom ureivala
Polja i koja je inae bila celo vreme
tehniki urednik i, mada je redakcija
onemoguena da radi, ona je ostala stoer
okupljanja i jedan rukovodilac svoje
sopstvene umetnike radionice iz koje su
mlade generacije crpele neobino bogato i
neobino precizno informacije i kontakte
i imali su dostupa do jednog materijala
bibliotekog karaktera. Mislim da je
Bogdanka stoer koji je za generacije i posle
tih ukinutih Polja bio kreativno podsticajan.
Ona je tu meu nama, i bilo bi lepo da i od
nje neto ujemo.
Drugo, da kaem kratak komentar na
temu ove komunikacije u ex-jugoslovenskim
prostorima. Ona je na najsuroviji mogui
nain bila prekinuta ratom i krvoproliem,
zatim je i dalje od strane etabliranih
institucija prekidana ovim novim
istorijama koje se sada piu kao da ta
komunikacija nikad nije ni postojala, a i kad
je postojala nije bila prirodna. Meutim,
ono to je iznenaujue i to ja znam Sva srea, mene su na taj pretres pozvali
vrlo konkretno na bazi svog sopstvenog
iskustva jer mnogo radim sa mladim
ljudima, jedna sasvim neformalna i, od bilo
koje institucije praktino nepodravana
nova komunikacija sadanje najmlae
generacije je u toku. Dakle, neverovatno
kako, recimo mladi umetnici iz Slovenije,
Zagreba, Beograda i tako dalje, se eljno
informiu o meusobnim praksama i ak
rade neke projekte zajedno tako da i taj
najsuroviji mogui nastup provincijalizma
koji je nastupio sa noevima i pukama,
komunikaciju nije mogao da omete.
Zamolio bih Balinta da iskustva oveka
koji je u svim ovim stvarima uestvovao
direktno kao lan grupa, kae kako on vidi
stvari?
balint szombathy: Pa pre svega, jako
me raduje to si spomenuo brani par ste platili kartu. Naravno, znalo se da su
Poznanovi. Treba znati da je njihov atelje
bio otvoren za sve mlade umetnike koji su se
interesovali za ovu vrstu umetnosti. Znai,
u njihovom stanu, u njihovom ateljeu su se
odravale razne izlobe, stizali su vodei
umetniki asopisi iz celog sveta. To je bila
jedna vrsta akademije, akademije u jednom
drugom smislu, ne kao ova dravna. I tu
smo mi vodili dosta esto une diskusije
o umetnosti kao mladi ljudi koji smo u to
vreme jo vie oseali umetnost, nego to
smo znali i razumeli. Da se nadoveem na
ovo u vezi Bogdanke i Dejana oni su
izdavali jo u Poljima, ako se dobro seam,
jednu rubriku, jedan dodatak Informacije
ateljea DT 20, i to ne samo u Poljima, nego
i u Studentu, raznim asopisima, tamo gde
im je bilo omogueno. U tim informacijama
su bile objavljivane najaktuelnije vesti iz
celoga sveta, to se ticalo konceptualne
umetnosti i najsavremenije avangardne
radikalne umetnosti. Kada sam ja doao
1971. godine iz Subotice, poto me Oto
Tolnai pozvao da budem grafiki urednik
asopisa Uj Symposion, oni su stupili u
kontakt sa mnom i tako smo pokrenuli
u Uj Symposionu dodatak koji se zvao
Informacije ateljea DT 20 na tri jezika
na maarskom, srpsko-hrvatskom i
engleskom. Informacije su objavljivane
tokom pola godine u svakom broju, a posle
u zabranjenom Studentu isto. Moram da
vam kaem da sam novosadsku scenu
posmatrao malo sa strane, poto sam bio
lan grupe Bosch+Bosch iz Subotice, mada
sam ve iveo u Novom Sadu gde su ve Matkovia i monografijom i takoe, 8.
postojale grupe umetnika. Druili smo
se, ali ne ba mnogo tesno. Na dva nivoa
sam imao kontakte sa njima sa grupom
KD, Januar, Februar, ( i svima redom
kao stvaralac koji je izlagao u salonu
Tribine mladih [tada je urednik bio Mirko
Radojii, a direktor je bio Darko Hohnjec]
i kao grafiki urednik Uj Symposiona. Bio
sam urednik oba zabranjena broja. Jedan
broj asopisa je zabranjen zbog teksta
Miroslava Mandia, Pesma o filmu. Taj
tekst je izaao samo na maarskom jeziku,
nikad na srpskom nije bio objavljen, ali
je asopis svejedno bio zabranjen. Zatim
bio sam gost-urednik underground broja
studentskog lista Student iz Beograda koji
su ureivali Jovica Ain i Milorad Vueli,
koji je postao 90-ih godina taj uveni
direktor RTS-a to su udne karijere nekad.
bile dogovorene manifestacije nikad ne bi
samo kao svedoka, verovatno zato to sam
bio iz Novog Sada, a ne iz Beograda. Oni su
osueni na godinu i po dana uslovne kazne.
Meutim, da se vratim na ono to je
Miko govorio o tome koliko je Tribina
mladih bila rezervat i koliko nije. ujem
te teze sve vie, meutim, ja to nisam tako
doiveo. Ja sam to doiveo kao potpunu
slobodu, kao neku veliku mogunost,
naroito u odnosu na ono to je u Subotici
postojalo, jer tamo naravno nije bilo niega.
Posle sam vie puta boravio u inostranstvu u
slinim klubovima i institucijama. Recimo,
neto kao Tribina mladih, u Budimpeti
je bio Klub mladih umetnika. Tamo je
postojalo lanstvo i mogli ste ui samo sa da prolazimo ono potpuno parazitsko
lanskom kartom ili, ako je bio neki koncert,
ili velika izloba, neka guva, a ako bi bilo
jo pokoje mesto, vas bi moda pustili ako
neke cigle tamo ugraene; drugovi sve
posmatraju, belee, dokumentuju, posebno
1989. godine kada su otvoreni dosijei. Ja
sam sa zaprepaenjem itao te tekstove
koji su na najprofesionalniji nain opisali
neke performanse, hepeninge, razne izlobe.
Znai, to su sve radili istoriari umetnosti
toga sistema. To je ono... kao da je pisao
Miko, recimo. Malo ale! Zatim, 1977. sam
boravio u Poljskoj, u Krakovu, sa Katalin
Ladik. Imali smo jednodnevnu prezentaciju
u nekoj galeriji i dolo je 30-ak ljudi, ali je
sve vie liilo kao da je bila neka povorka na
grobu, na nekoj sahrani, onako neka udna
atmosfera, uzdrana i, posle programa, ja
pitam tog organizatora Pa dobro, zato je
to tako sve? Pa kae Ovde striktno mogu
ulaziti samo lanovi. Niko sa ulice ne moe
da ue. Pogledajte onda kako je Tribina
mladih ipak bila otvorena, kako je dala
mogunost nekim ljudima, bez obzira to
smo mi bili pod lupom sistema.
elim da se vratim sad na ovo vee, na
ovaj dogaaj koji je jako vaan. Izloba je
pripremljena sa najviim senzibilitetom
i ona izgleda svetski. Ali, treba znati da
ovo nije prvi pokuaj posthistorizacije
novosadske avangarde, nego je to poelo sa
izlobom grupe KD u Galeriji savremene
umetnosti u Novom Sadu. Zatim se
nastavljalo sa izlobom Centralnoevropski balkanska pripadnost bive Jugoslavije,
aspekti vojvoanskih avangardi u istoj ukljuujui i Sloveniju, vrlo temeljno
instituciji koja se ve onda zvala Muzej obeleava i na nain ivota i nae dnevne
savremene likovne umetnosti i nastavljeno politike, literaturu i kulturu. Velikih i
je prole godine sa retrospektivom Slavka dugih liberalnih perioda na Balkanu nije
bilo nikad i nigde. Moda e neko ko je
decembra, ako doete ovde, otvara se moja bolji poznavalac istorije biti u prilici da
retrospektiva, tako da to ide na vie linija i me ispravi, ali ovaj period koji pominjemo
meni je to jako drago da se to tako deava veeras znaajan je upravo time to nije
i da ima interesovanje sa strane mlae karakteristian za poslednjih 150 godina
savremene publike. istorije Balkana. Tu i tamo su se pojavljivali
neki slobodoumni umetnici, recimo, izmeu
elimir ilnik: Tano je da Balintovi Prvog i Drugog svetskog rata, na primer
radovi nisu izloeni, ali u vitrinama su nadrealistiki pokret, avangarda, ali oni nisu
gotovo svi asopisi koje si pomenuo, koje si razvili politiku dimenziju svoje aktvnosti,
ureivao i grafiki i koncepcijski. Tu je ak i niti dimenziju neposrednog delovanja
Miroslavljeva pesma na maarskom jeziku na javni i drutveni ivot koji karakterie
zbog koje je on odleao u zatvoru, ta pesma liberalne epohe, a Tribina mladih jeste.
o filmu. Dakle, prisutan si sa delima. ta se tu uopte desilo, kako je uopte
Vrlo je zanimljivo ovo to si rekao da je bilo mogue da do takvog jednog neobinog
ovde ipak bilo slobodnije nego u lagerskim perioda doe i to upravo u Jugoslaviji?
zemljama. Ja to mogu da potvrdim na Kad se zavri revolucija, tanije period
jednostavnom primeru: mi smo bili pozvani nasilnog prevrata - kako ga god ko zove
na ribanje u Socijalistiki savez ili Komitet - kad se izae iz faze prinudnog otkupa, na
posle manifestacije to znai da su ranije primer, namerenog obezbeivanju hrane za
sve stanovnitvo, a udavi se u nasilju, tada
bilo razloga da one budu incident, tako da pokret mora da preraste u neki poredak. To
je sigurno tu bilo i te kako i samoinicijative izrastanje pokreta u poredak u Jugoslaviji
i slobode i anarhizma i jednog bilo je prilino bolno, kotalo je mnogo i
samoorganizovanja. Uostalom, ne treba bilo je, u velikoj meri, iznueno. To nije
smetnuti s uma da je to prosto bio drukiji bilo neto autohtono to je neko smislio u
sistem. Na primer, mi smo u kinematografiji nekom kabinetu, nego je to situacija u kojoj
mogli malo slobodnije da radimo, jer je se Jugoslavija nala, a to je bio komunistiki
postojao sistem filmskih radnih zajednica. ustrojen sistem na ijem je elu stajala vrlo
Kada bi se nas pet dogovorilo i kazalo: mi jaka linost, Josip Broz. Moralo se nai
ulaemo u svoj rad koji se pretvara u neka reenje koje bi jasno razlikovalo Jugoslaviju
sredstva, recimo, 10.000 evra, pa onda od Moskve, od istonog bloka, lagera, kako
traimo drugog producenta, dravnog, to elimir ree, a koje bi, isto tako, koliko
da nam da tehniku u tom istom iznosu je to mogue ouvalo sve vrednosti koje
i onda smo mi suvlasnici firme. Na neki su isticane kao vrednosti revolucije i koje
nain odgovaramo za njega i moramo bi, takoe, jasno razlikovalo takvu zemlju
od kapitalistike drave i od standardne
saginjanje glave da nas finansiraju iskljuivo viepartijske demokratije i graanske
drave, tako da su na taj nain nastajali demokratije. E sad, kako se to radi. Ukazala
filmovi. Jedan od ljudi koji je vrlo iskusan su se dva paralelna koloseka. Jedan se
i koji je pisao o umetnikoj praksi, bio razvio na osnovu neopredeljenosti: ako
urednik mnogih najpoleminijih asopisa, niste ni u jednom bloku, postoji ansa
a zatim je uao u filmsku produkciju - on da napravite trei blok i tako se dolo do
je filmski reditelj o iju glavu se, rekao bih, pokreta nesvrstanih. To nije mala stvar i,
obio jedan od najdebljih tapova cenzure. To mada to nema neposredne veze sa visokom
je na Lazar Stojanovi koga bih zamolio da kulturom, setitite se svih onih studenata
kae svoj stav o svim ovim temama o kojima od kojih su danas mnogi ministri svojih
danas razgovaramo. vlada, a koji su studirali ovde kod nas u
to vreme, a obrazovanje jeste bitan deo
lazar stojanovi: Iskustvo koje meni u kulture. Setite se svih onih putovanja i
ovom trentutku najvie znai, koje me ini naih kontakata i gostovanja naih folklora
vrlo nostalginim, jeste to sam ovde i to i orkestara, ukljuujui i armijski orkestar,
su organizatori bili ljubazni da me pozovu po tim raznim nesvrstanim zemljama
na razgovor koji se tie Tribine mladih, - sve je to neka kultura. Drugi kolosek
koja je bila jedna od formantnih institucija je bio samoupravljanje. To je neto to
u vreme kada sam ja, kao mlad ovek, je interpretirala i branila itava jedna
radio koliko se moglo. Tribina mladih me filozofska kola toga vremena, koja je
je obogatila za mnoge prijatelje koji su kasnije izrasla u grupu Praxsis, koja je
mi to i danas, mada ih sreem ree nego uz mnogo napora nastojala da povee taj
to elim. Mislim da ona ima vrlo veliki proces sa marksizmom, naroito sa ranim
znaaj gledano unatrag, da je trajno ula Marksom. Taj poduhvat je bio prometejski
u istoriju, da je ula u istoriju kulture na napor, ali nije uspeo. To sa marksizmom
onaj nain iako ne preko meunarodnih nema nikakve veze, ve je samoupravljanje
festivala na koji su neki filmovi koji su temeljan element anarhistike teorije i
nastali u to vreme uli u istoriju. Na Tribinu dokaze za to moete nai upravo kod
mladih sam dolazio esto, dovodio sam Marksa, i to najvie u njegovim ranim
neke ljude i pravio sam par akcija u vreme radovima, u njegovim polemikama sa
kad je direktor bila Judita algo, u vrlo Maksom tirnerom i braom Bauer. To je
bliskoj saradnji sa Poznanoviima koji su ostala jedna vrsta nedefinisane margine u
objavljivali kod mene, a i ja kod njih. Imali politikim filozofijama toga vremena i to
smo vrlo razvijenu saradnju i radli smo traje do danas. Moete, recimo, da primetite
dosta zajedno, na primer, sa Miroslavom da Marks kritkuje tirnera argumentima
Mandiem. Tako sam sreo i upoznao ljude Prudona, a Prudona, kao jednog vie
kao to je kompozitor Pea Vraneevi malograanskog i buroaskog anarhistikog
koga izuzetno cenim, koji je veeras sa mislioca, kritikuje argumentima brae
nama, i mnoge druge divne ljude koje neu Bauer i tirnera - on, dakle, o tim stvarima
nikad zaboraviti, koji su, kaem, za mene nema nedvosmislen stav, ali jedno je
bili formativni. sasvim izvesno nikakvog zalaganja za
Tribina mladih nije jedini, ali je veoma samoupravljanja niti razvijanja te teroije
vaan fenomen, liberalni fenomen u kulturi kod njega nema. U to vreme su prevoene i
tih godina, koji se pojavio u periodu koji objavljivane vrlo znaajne knjige upravo tih
je gospoa Latinka Perovi na saet nain ranih socijalista, zatim anarhista i konano,
objasnila i opisala, i ja bih samo hteo da nekih socijal-demokrata. Nije nikakvo
ukaem na jo neke karateristike toga udo da se tada mnogo itao Karl Kaucki,
perioda. Vidite, mi ivimo na Balkanu, koji je 1905. godine napustio komuniste
u Novom Sadu, neki i u Beogradu, i ta i pokrenuo socijaldemokratiju. Upravo
7/18/06 6:34:25 PM