TEMPERATURA

U reci sezonska promena,

To komplikuje proces prerade, posebno procese koagulacije u zimskom periodu.
Postoji mogunost stvaranja mehuria u procesu filtriranja vode, budui da je
rastvorljivost vazduha vea kao i viskozitet. To izaziva pad pritiska na filtru.
Na industrijskim pogonima za hlaenje. Manji proticaji tokom zime to moe izazvati
probleme sa korozijom i pothlaenje zimi.

Kada su zagaenja bio degradabilna, bakterioloka aktivnost raste sa porastom zagaenja,

sa tendencijom sniavanja rastvorenog kiseonika.
Faktori uticaja na kvalitet vode:
-prisustvo algi u potoku, proizvode kiseonik procesom fotosinteze za dnevne svetlosti,
esto izazivajui supersaturaciju za vreme vedrih sunanih dana sa padom tokom noi.
Ovaj dnevni ciklus nema efekte samo na rastvoreni O2, ve i na CO2, kao i pH. Ovo moe
da ima jak uticaj na procese koagulacije.
Neuobiajene su visoke vrednosti gvoa u povrinskim vodama, osim ako voda nije
jako obojena i sa niskom pH. Tada je gvoe kompleksirano sa organskim materijama.
Izuzetak su kisele rudnike vode koje se slivaju u reke. Tu se dvovalentno gvoe,
zavisno od prisustva O2 prevodi u manje rastvorno trovalentno.
Kada se vodotok pregradi, akumulirana voda moe biti znaajno razliita od ivog toka.
U dubokim akumulacijama nailazimo na stratifikaciju, sa padom kiseonika na dnu, gde
dolazi do porasta gvoa i mangana, pri emu na povrini nema ovih tekih metala.
Sastav jezerske vode menja se sezonski a retko dnevno sobzirom na vremenske uslove.
Takoe, mineroloki sastav se ne menja znaajno sezonski, ili dnevno za razliku od
rastvorenog kiseonika, temperature, suspendovanih materija, mutnoe, providnosti, i
CO2e se menjati prevashodno usled bioloke aktivnosti. Jo jedan faktor promene
kvaliteta vode je sezonsko, proleno i jesenje prevrtanje vode.
Sezonsko prevrtanje vode
Akumulacije preko 60 m dubine (Prvo pravilo). Najvea gustina vode je na 4 oC. Posle
prolenog topljenja leda, voda na povrini se brzo zagreje do 4oC, kada dolazi do
prolenog prevrtanja vode u jezeru. Tokom leta, povrinska voda nastavlja da se zagreva.
U jesen se povrina vode brzo hladi i tada ponovo dolazi do prevrtanja vode. Letnji
vetrovi nisu dovoljno jaki da bi meali vodu u hipolimnionu.
Za akumulacije od 7,5 do 60 m dubine, (drugo pravilo), temperatura pri dnu se menja
neznatno, i uvek je blizu maksimalne gustine. Do prevrtanja dolazi kada se krive
temperature povrinske vode i hipolimniona preseku.
Za akumulacije plie od 7,5 m, (Tree pravilo) cirkulacija se dogaa pod uticajem vetra,
male su razlike gustine kao i temperature izmeu povrinske i podzemne vode.
Jo jedna osobina jezerskih voda je pojava mirisa i ukusa, kao posledica biolokih
aktivnosti. Kada su takve pojave izazvane otpadnim vodama, onda su najei uzroci
promene mirisa i ukusa od essential oils od algi koje bujaju.

PODZEMNE VODE
Brzina toka u podzemlju se meri metrima u toku jedne godine. Temperatura je stabilna i
kree se od 10 16oC. Budui da se voda proceuje kroz pore stena i pesak, najee je
veoma bistra.
Vode od eksploatacije nafte su veoma specifine i zahtevaju poseban tretman. Najee
su veoma mineralizovane sa salanitetom od preko 100,000 mg/l. Sniavanje temperature i
pritiska, budui da raso putuje ka povrini sa velikih dubina, izaziva velike probleme sa
kamencem i korozijom.

Voda na Zemlji (3)

hidrosfera koliina u km3 procenat od ukupnog
U okeanima 1.370.323 93.96
podzemne vode 60.000 4.12
pri tome obnoviva podz. v. 4.000 0.12
lednici 24.000 1.65
jezera 280 0.019
vezana vlaga u zemlji 85 0.006
atmosferkan vlaga 14 0.001
rena voda 1.2 0.0001
ukupno 1.454.193 100

Kinica
U srednjoj Evropi, kinica,

Kia, srednja Sneg, mart (2) Sneg, mart (2)

Evropa, (2)
S.O., mg/l 16 30.1
pH 5.45 6.5
SO4, mg/l 7.4 15 6.0
HCO3, mg/l 3.1 2.4-36.6 15.0
Cl, mg/l 1.2 13 3.6
NO3, mg/l 0.8
Ca, mg/l 1.2 1-10 4.2
Mg, mg/l 0.3 0-12.2 1.4
Na, mg/l 1.2 0.05-5.6 1.3
K, mg/l 0.6 0.8
NH4, mg/l 0.7

Jonski sastav prirodnih voda

Za jonski sastav vode vana su 4 katjona Ca 2+, Mg2+, Na+, K+ i tri anjona HCO3-, SO42-,
Cl-. ostali joni su prisutni u izuzetno malim koliinama i nemogu bitno da utiu na
svojstva i kvalitet vode

(Na+) + (K+)= (HCO3-) + (SO42-) + (Cl-) - (Ca2+) - (Mg2+)

Hipotetiki sastav vode

 Fe2+=a Ca2+ = b Mg2+= c Na+ + K+ = d
| | | | | | |
- 2- -
(HCO3 ) = e (SO4 ) = f (Cl ) = g
| | | | | | |
| | | | | | |
|----|-------------------------------------|-|------------- | | ------------

Fe(HCO3-)2 = a
Ca(HCO3-)2 = b
Mg(HCO3-)2 = e a b
Na2SO4 + K2SO4 = e + f a b c
NaCl + KCl = a + b + c + d e f

Hemijski sastav
jon mg/l mg-ekv procenat ekvivalent
Na+ + K+ 94.7 94.7/ 25 = 3.79 19.1
Ca2+ 27.4 27.4/20.4 = 1.37 6.9
Mg2+ 55.9 55.9/12.16 = 4.95 23.9
Cl- 63.9 63.9/35.5 = 2.08 10.5
HCO3- 361.7 361.7/61.0 = 5.93 29.9
CO32- 54.0 54.0/30.0 = 1.80 9.1
SO42- 11.4 11.4/48.0 = 0.24 1.2
Ukupno 669.0 19.80 100.6

Formula po G.M.Kurlovu. Za formulu se uzimaju joni iji sadraj prelazi 10% procenat
ekvivalenata.

M0.67, pH8.6HCO330/Mg24Na19

Ili ovakav primer: M0.065, pH7.4, F0.2, D0.1, O2110-80, HCO336/Na29, to bi znailo, voda
hidrokarbonatno-kalcijumovog tipa, mineralizacije 65 mg/l, pH = 7,4, F intezivna
fotosinteza fitoplanktona 0,2 mg/l O2, D bakterioloka destrukcija organskih materija
0.1 mg/l, O2 sadraj kiseonika u povrinskom sloju 119%, pri dnu 80%, voda
niskoproduktivna.

Prema uzajamnom odnosu anjona i katjona, (%-ekv) vnutrenije podzemne vode moemo
podeliti na klase:
HCO3 Ca jezera i reke sa dosta vlage ?
HCO3 -CO Ca kod nekih jezera i ribnaka, karakteristina alkalna reakcija leti, ponekad
i zimi
SO4 Cl Na - U sunim oblastima, zaslanjena
Cl SO4 Na
Cl Na
Koeficijenti za preraunavanje sastava vode iz jonskog oblika (mg/l) u miligram
ekvivalente (mg-ekv/l)
jon koegicijent jon koeficijent
2+ -
Ca 0.0499 HCO3 0.0164
Mg2+ 0.0822 SO42- 0.0208
+ -
Na 0.0435 Cl 0.0282
+ -
K 0.0256 NO3 0.0161

Alkalitet

Za jonski sastav vode vana su 4 katjona Ca 2+, Mg2+, Na+, K+ i tri anjona HCO3-, SO42-,
Cl-. ostali joni su prisutni u izuzetno malim koliinama i nemogu bitno da utiu na
svojstva i kvalitet vode.

Elektroneutralna voda ima uravnoteenu koncentraciju katjona i anjona, izraena u mg-

ekv/l. Tako se za prirodne vode moe napisati

(Ca2+) + (Mg2+) + (Na+) + (K+) = (HCO3-) + (SO42-) + (Cl-)

Nisko mineralizovane vode, kao to su reke, ili meke arteske vode, prevashodno sadre
katjon Ca i anjon HCO3. Zbirna koncentracija katjona Ca i Mg izraena u mg-ekv/l daje
ukupnu tvrdou.

?
Odnos pH Voda sadri sastav ukupnog alkaliteta
p i m bikarbonati karbonati hidroksidi
alkaliteta
p=0 pH=8.4 bikarbonati m 0 0
2p<m 8,2<pH<9,5 bikarbonati i karbonati m 2p 2p 0
2p = m karbonati 0 2p 0
2p>m karbonati i hidroksidi 0 2(m p) 2p - m
p=m pH>12 hidroksidi 0 0 m

Sledee reakcije prikazuju kako voda koja sadri CO2 iz atmosfere i od respiracije
zemljinih organizama, rastvara Ca i Mg iz estog minerala, dolomita (CaCO 3-MgCO3)
dajui tvrdou i alkalitet podzemnoj vodi.
H2O + CO2 + MgCO3 Mg(HCO3)2 Mg2+ + 2(HCO3-)
H2O + CO2 + CaCO3 Ca(HCO3)2 Ca2+ + 2(HCO3-)
U oblasti pH od 4,4 8,2 postoji balans izmeu CO 2 i jona bikarbonata koji se odreuje
pomou pH, sl 4.1.
Vidi se da voda koja ima 1mg/l CO 2 i 10 mg/l alkaliteta ima istu pH vrednost kao ona sa
10mg/l CO2 i 100 mg/l alkaliteta. Ako se prvoj doda 1 mg CO 2 izazvae znaajne
promene pH, to za drugu ne znai. (Nalco)
CO22-/HCO3- raspodela

Veina prirodnih voda sadre bicarbonatni alkalitet, budui da im se pH kree ispod 8,2-
8,4. Preko ovih vrednosti pH, CO2 gotovo da vie nije prisutan i karbonati dobijaju
merljive vrednosti, prema reakciji:
HCO3 CO32- + H+

Ukupni alkalitet odreen je zbirom anjona slabih kiselina,..., bikarbonata, karbonata i

hidroksida. U vodi preovlauju bikarbonati, ako je pH manje od 8,4 i to bi bio
bikarbonatni alkalitet. Pri veim vrednostima pH, od 8,4 do 12, bikarbonati se smanjuju
uz jednovremeno poveavanje sadraja karbonata-karbonatnog alkaliteta. U oblasti pH
8,2 9,6 zajedno su prisutni, uz odsustvo CO2 i OH-. bikarbonati i karbonati
CO3 = 2 x p
HCO3 = m CO3 = m 2p
Kada pH pree 9,6 hidroksidni alkalitet postaje merljiv.
CO3 = 2(m p)
OH- = 2p m
HCO3 = 0
Pri pH>12 bikarbonatni alkalitet je ravan nuli, tako da je u tim uslovima ugljendioksid
prisutan u obliku karbonat jonova. U vodi sa pH>9 prisutan je i hidroksidni alkalitet.

Ukupna tvrdoa UT, predstavljaju zbir kalcijumovih i magnezijumovih soli.

Karbonatna tvrdoa KT su svi kalcijumovi i magnezijumovi bikarbonati i karbonati, kao
deo ukupne tvrdoe.

1odH 10 mg/l CaO

1ofH 10 mg/l CaCO3 Kako se kod odreivanja karbonatne
1 am. oH 10 mg/l CaCO3 tvrdoe titracijom sa 0,1 n HCl uz
1 eng. oH 10 mg/0,7 l CaCO3 metiloran, oslobaa iz bikarbonata i
1odH 1.25 eng. oH karbonata Ca(HCO3)2 + 2HCl = CaCl2 +
1odH 1.78 f oH 2H2O + 2CO2 sva vezana ugljena
0.8 odH 1.00 eng. oH kiselina, to je njen sadraj u vodi
0.8 odH 1.43 f oH identian karbonatnoj tvrdoi. Time je
0.8 odH 14.3 ppm CaCO3 odreen alkalitet vode.
0.56 odH 0.7 eng. oH
(V.A. Kljako)Ako je:
0.56 odH 1.0 f oH
HCO3 <Ca2+ + Mg2+ (mg-ekv/l),
karbonatna tvrdoa je ravna koncentraciji HCO3
HCO3 >Ca2+ + Mg2+ (mg-ekv/l), karbonatna tvrdoa je ravna zbiru Ca 2+ + Mg2+, ostatak
bikarbonata vezan je za Na i K.
Ako su koncentracije izraene u mg/l, onda je UT u mg-ekv/l
UT = Ca2+/20.4 + Mg2+/12.16
za: Ca2+/20.4 + Mg2+/12.16 > HCO3/61,02
onda je KT = HCO3/61,02
za Ca2+/20.4 + Mg2+/12.16 < HCO3/61,02
onda je KT = UT = Ca2+/20.4 + Mg2+/12.16
NT = UT KT
T Ca = Ca2+/20.4

Ukupna tvrdoa se rauna iz :

UT = CaO x 0.1 + MgO x 0.14
Sledi da jedan stepen odgovara 21.8 mg HCO3, bikarbonatne, ili prolazne tvrdoe

10mg CaO........x mg HCO3-

56.....................2x 61
x = 10 * 2 * 61/56 = 21.8 mg

Ako voda sadri 43.6 mg HCO3-, u tom sluaju karbonatna tvrdoa je 2o. (3)
Kalcijumova tvrdoa, jedan stepen odgovara 7.14 mg Ca2+.

10 mg CaO...........x mg Ca2+
56..........................40
x = 10 * 40/56 = 7,14 mg

Sledi, da se veliina kalcijumove tvrdoe nalazi kada se sadraj Ca 2+ (mg/l) podeli sa

7,14.
Prema veliini ukupne tvrdoe prirodne vode se dele na 6 klasa:
0
mg ekv/l dH voda
do 1,4 do 4 veoma meka
1.4-3.0 4-8 meka
3.0-4.3 8-12 srednje tvrda
4.3-6.4 12-18 prilicno tvrda
6.4-10.7 18-30 tvrda
>10.7 >30 veoma tvrda

Ako voda sadri natrijumbikarbonat, so koja sadri vezanu ugljenu kiselinu, ali ne stvara
kamen kotlovac, ve zaostaje u vodi kao mulj. U tom sluaju e sadraj ukupne vezane
ugljene kiseline biti vei od ukupne tvrdoe vode. Tada se za vrednost karbonatne tvrdoe
(zbir samo kalcijumovih i magnezijumovih karbonata i bikarbonata) uzima dobijena
vrednost ukupne tvrdoe , KT = UT a nekarbonatna tvrdoa = 0. Natrijumov bikarbonat u
tom sluaju obara kalcijumove soli iz nekarbonatne tvrdoe kao kalcijumkarbonat.

Kuvanjem se taloi i CaSO4, ako je postignuta granica rastvorljivosti soli, 2000 mg/l.

Nekarbonatna tvrdoa NT ine preostale kalcijumove i magnezijumove soli, sulfati,

hloridi, nitrati, silikati. Ona se obino izraunava iz razlike NT = UT KT
Pregled Ca Mg soli koje se mogu pojaviti u rastvoru u vodi
Prolazna tvrdoa Ca(HCO3)2 KT
Mg(HCO3)2 Karbonatna tvrdoa
CaCO3
MgCO3
CaSO4
ST MgSO4 NT UT
Stalna tvrdoa CaCl2 Nekarbonatna Ukupna tvrdoa
MgCl2 tvrdoa
Ca(NO3)2
Mg(NO3)2
CaSiO3
MgSiO3
Napomena: Kako je koliina CaCO3 i MgCO3 u vodi veoma mala, zbog njihove slabe
rastvorljivosti, 13 mg/l, odnosno 94mg/l na 20oC, to se karbonatna tvrdoa uglavnom
podudara sa prolaznom tvrdoom. Nekarbonatna tvrdoa se uglavnom podudara sa
stalnom tvrdoom. Sledi da zbir karbonatne i nekarbonatne tvrdoe odgovara ukupnoj
tvrdoi. Tako i jeste ako u vodi, kao to smo malopre kazali nema prisutnih alkalnih
bikarbonata NaHCO3 i KHCO3.

Kalcijumova tvrdoa CaT sainjavaju sve kalcijumove soli

Magnezjumova tvrdoa MgT sainjavaju sve magnezijumove soli. ova tvrdoa je vana
radi obraunavanja hemikalija poterbnih za omekavanje vode.

Ostala tvrdoa je tvrdoa koja ostaje nakon mekanja vode hemijskim talonim
sredstvima

Anjonska tvrdoa AT ini zbir hlorida, sulfata, i nitrata, a izraava se u ekvivalentnoj

koliini mg/l CaO, tj u odH.
10 mg/l Cl odgovara 28/35.5 = 0.79 odH
10 mg/l SO4 odgovara 28/48 = 0.58 odH
10 mg/l NO3 odgovara 28/62 = 0.45 odH

Bazna tvrdoa ine zbir karbonatne tvrdoe, alkalijevih bikarbonata i anjonske tvrdoe
BT = KT + ABT + AT.

U vodi su mogue tri kombinacije:

a)
Ca2+ Mg2+ (Na+) + (K+)
(HCO3-) (SO42-) -
(Cl )

b)
Ca2+ Mg2+ (Na+) + (K+)
(HCO3-) (SO42-) (Cl-)
v)
Ca2+ Mg2+ (Na+) + (K+)
(HCO3-) (SO42-) (Cl-)

Primer (a)
Odrediti ukupnu i nekarbonatnu tvrdou prema rezultatima analize (1.a.)
Ca= 5 mgE/l, HCO3 = 4,5 mgE/l
Mg = 2,5 mgE/l SO4 = 2,4 mgE/l
Na + K = 1,4 mgE/l Cl = 2,0 mgE/l

Ukupna tvrdoa (U.T.) je ravna zbiru Ca + Mg = 7,5 mgE/l,

4,5 mgE/l Ca kompenzuje se sa HCO3. Ostatak katjonske tvrdoe 0,5 mgE/l Ca i 2,5
mgE/l kompenzuju se anjonima jakih kiselina. Tako je nekarbonatna tvrdoa ravna 0,5 +
2,5 = 3 mgE/l.

Primer 2.

Za tri analize vode

a. Ca= 5 mgE/l, HCO3 = 4,5 mgE/l U.T. = 7.5 mgE/l
Mg = 2,5 mgE/l SO4 = 2,4 mgE/l K.T. =
Na + K = 1,4 mgE/l Cl = 2,0 mgE/l

b. Ca= 3.0 mgE/l, HCO3 = 3.0 mgE/l K.T. =

Mg = 2.0 mgE/l SO4 = 2.2 mgE/l Alk. =
Na + K = 1.0 mgE/l Cl = 0.8 mgE/l

v. Ca= 1.0 mgE/l, HCO3 = 4.0 mgE/l K.T.=

Mg = 2.0 mgE/l SO4 = 1.6 mgE/l Ca T =
Na + K = 5.0 mgE/l Cl = 2.4 mgE/l

uraditi:
1. Ukupnu i karbonatnu tvrdou,
2. Karbonatnu tvrdou i alkalitet
3. Karbonatnu tvrdou, alkalitet i kalcijumovu tvrdou

Potronja sapuna
Sapun stvara sa Ca i Mg nerastvorna jedinjenja. 1 odH vezuje 0,124 g sapuna.
Ugljena kiselina CO2

Oblici prisustva ugljene kiseline u vodi

Ukupna ugljena kiselina

Vezana ugljena kiselina Slobodna ugljena kiselina

Potpuno vezana Poluvezana Pripadajua CO2 Agresivna CO2

(karbonatna, CO32-) (bikarbonatna,
HCO3-
Vezana ugljena kiselina sastoji se pretenop od bikarbonata.

Koliina vezane ugljene kiseline izraunava se iz karbonatne tvrdoe (prolazne,

privremene)

Karbonatna tvrdoa (odH) x 7,85 = vezana ugljena kiselina (mg/l)

npr. 10odH x 7,85 = 78,5 mg/l vezane ugljene kiseline

Deo slobodne ugljene kiseline koji odrava bikarbonate u rastvoru, zovemo pripadajua
ugljena kiselina. Preostali viak slobodne ugljene kiseline deluje korozivno, pa se zove
agresivna ugljena kiselina.

Prema Tillmann-u i Heublein-u, kod 5 odH karbonatne tvrdoe, potrebno je 1,72 mg/l CO 2
da bi se karbonati drali u rastvoru, za 10 odH potrebno je 11 mg/l CO2, 15 odH potrebno
je 44 mg/l CO2, 20 odH potrebno je 107 mg/l CO2, 25 odH potrebno je 190 mg/l CO2

Vanost CO2
U atmosferi ima 79% azota i 21% kiseonika, zapreminski. Tu takoe ulazi oko 0,04%
CO2, izuzetno vanog za balans ivota na planeti. Potie od sagorevanja goriva, kao
produkt disanja ivotinjskog sveta, takoe sagorevanje. Biljke sa hlorofilom uz pomo
suneve svetlosti CO2 ugrauju u elije npr ugljenihidrati
hlorofil
6CO2 + 6H2O ----------- (CH2O)6 + 6O2 ili C6H12O6 (glukoza) + 6O2
Hlorofil katalizuje reakciju vode i CO2. Budui da je rastvorljivost CO2 manja od 2000
mg/l u zasienoj atmosferi onda u uslovima prisustva CO2 u vazduhu 0,04%,
rastvorljivost CO2 u vodi je manja od 1 mg/l (kinica). U podzemlju, kinica se sree sa
stotinu puta veom koncentracijom CO2 , kao posledica disanja zemljinih organizama,
koji sagorevajuorgansku hranu. Tako su izvorske vode obogaene sa CO 2 od 10 do
nekoliko stotina mg/l CO2

Kada se CO2 rastvori u vodi, reaguje sa vodom gradei ugljenu kiselinu, koja disosuje na
H+ i bikarbonatni jon
CO2 + H2O H2CO3 H+ + HCO3-
Zasiena destilovana voda sa CO2 priblino 1600 mg/l, daje pH oko 4, dok ekvivalentna
koliina H2SO4 daje pH 2,5, to najbolje govori o jaini kiselina.

Rastvorljivost Mg(OH)2 u vodi je oko 30-40 mg/l na 25 oC. Usled razlike u rastvorljivosti
produkata rastvaranja:
KCa = (Ca2+) x (CO32-) KMg = (Mg2+) x (OH-)2
Koncentracija magnezijuma mnogo se vie menja sa promenom koncentracije
hidroksilnih jona, nego u odnosu na promenu koncentracije karbonata. Poveanje
sadraja karbonata izaziva odgovarajue sniavanje konc. Ca, ali porast sadraja
hidroksida sniava sadraj Mg etiri puta. Otuda udvostruavanje sadraja hidroksida e
izazvati pad koncentracije Mg na od poetne koncentracije. (Nalco)

Kada se voda omekava kreom, u pH oblasti 9,5 - 10.5, magnezijum se taloi kao
hidroksid i talog je pozitivno naelektrisan. U istoj pH oblasti CaCO 3se taloi negativno
naelektrisan. ta vie, silicijum je obino prisutan kao jak negativni koloid. Natrijum
aluminat se moe dodati kao jak anjonski kompleks. Sve zajedno moe rezultirati
koprecipitacijom magnezijuma sa kalcijumom, jaka adsorpcija silicijuma na Mg(OH) 2 i
nizak Mg se moe ostvariti tretmanom vode natrijumaluminatom kao dodatak kreu.

Konvencionalno tretirana voda kreom, daje CaCO3 rastvorljivost oko 35 mg/lu hladnoj i
25 mg/l u toploj vodi i reziduum Mg(OH)2 35 mg/l u hladnoj i 2-3 mg/l u toploj.

Voda za pie

Mutschmman: Sadraj rastvorenog kiseonika reba da bude najmanje (?) 5 mg/l, a

karbonatna tvrdoa najmanje 2,5 odH.

pH vrednost

H2O H+ + OH-
K = (H+) x (OH-) = 10-14
Budui da je konstanta disocijacije veoma mala 10 -14 u neutralnoj sredini, gde je
podjednak broj vodonikovih i hidroksilnih jona, njih ima po 10 -7 mola po litri, ili 10-4
milimola po litri, to odgovara 0,0001 mg/l H +, ili kao CaCO3 0,005 mg/l. Zbog rada sa
tako malim vrednostima, kod disocijacije vode na njene jone uobiajeno je da se vrednost
konc vodonikovih jona daje kao negativni logaritam koncentracije vodonikovih jona.
pH = log 1/(H+) = -log (H+)
Budui da je pH logaritamska funkcija, koncentracija vodonikovih jona se poveava 10
puta za svako smanjivanje pH za jedan.
Metil oran menja boju u oblasti pH 4,2 do 4,2 od narandaste u alkalnoj do ljubiaste u
kiseloj sredini. Alkalitet iznad pH 4,3 zovemo m alkalitet, pri emu je m aciditet ispod
ove vrednosti u u toj oblasti su prisutne jake mineralne kiseline.
Za hemijske teoretiare, pH = 7 znai neutralnost, ali za hemiju vode ovaj podatak sam za
sebe, malo znai. Moramo takoe znati koliki je ukupan alkalitet, kao i koliko je
slobodnog, ili kombinovanog CO2 prisutno. Za hemiju vode taka razdvajanja alkaliteta i
aciditeta nije 7, ve pre m alkalitet, pH = 4,4.
Vodeni hemiari takoe vode rauna o p-alkalitetu(fenolftalein) koji je prisutan iznad pH
8,2-8,4. Fenolftalein je bezbojan ispod 8,2 i roze-crvene boje iznad pH = 8,4
pH vode se menja u odnosu na temperaturu, to je vano za procesne vode.
U veini izvorita , pH vode je ispod 8,2 to znai da nema p alkaliteta. Sa druge strane,
retka su izvorita gde je pH vode nie od 5 sa prisutnim jakim mineralnim kiselinama
(avolja voda). pH oblast od m do p alkaliteta definiu oblast gde je prisutan
bikarbonatni alkalitet zajedno sa slabim kiselinama, gde su ugljena kiselina-ugljendioksid
u ravnotei.

0
jako kiselo 1
2 -limunov sok, sire
3
slabo kiselo 4 -jabukov sok, kiselo mleko
5 -jako tetno za beton
6 -malo opasno za beton, kravlje mleko
neutralno 7 -krv
8 -sapun za umivanje
slabo bazno 9 -perai sapun
10 -jak ce
11
-rastvor kaustine sode, n/10
12
jako bazno 13
14

pH vrednost podzemne vode Povoljna pH vrednost za eline

prema akviferu cevi
Opte podruje 5-9 hladne vode
tresetite i 3-6 pocinkovane 7.5-8
movare cevi
kristali 6-7 eline cevi 9.5-10
areni pear 6-7 vrue vode 9.0-10.5
koljkasti 7-7.3
krenjak
bela jura 7.5

Prema Tillmannu, neutralne vode i u ravnotei krea i ugljene kiseline, ako pH vrednost
pri datoj karbonatnoj tvrdoi odgovara vrednosti navedenoj u tabeli , mora uopte uzevi
da bude otkieljena, ako je njena vrednost pH manja.

pH vrednost neutralne vode pri 17oC, zavisno od karbonatne tvrdoe (po Tillmannu)
Karb.tvrdoa, odH 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24
pH, neutralna 8.6 8.3 8.1 7.9 7.7 7.5 7.3 7.2 7.1 7.0 6.9 6.7

pH vrednost prema Strohecker-Laglieru, pri 10oC

KT,odH 0.5 2.0 5.0 8.0 15.0
o
UT, dH 1 3 10 3 5 10 6 10 15 10 15 20 20 30 50
pH, rav 10.1 9.6 9.0 9.0 8.0 8.5 8.3 8.1 8.0 7.8 7.8 7.7 7.4 7.1 7.0

Hidrologija, Vodotok

Kod grada Reva, pad Volge 32 cm/km, brzina teenja 2-3 m/s
Kod grada Kalinina pad Volge 14 cm/km, brzina teenja 0.2-0.3 m/s.
Filtracija
Filterske svee
Najea povrina filtra je 0.9 m2 za 10ina (25 cm) kertrid.
moe biti 0.2 ili 0.1m. Obe opcije imaju mogunost sterilnog filtriranja, ali je 0.1 m
sertifikovana LRV 7/cm2 za mikoplazmu. Maksimalni protok za 0.2 m je 7 l/min na 100
mbar, a za 0.1 m moe da filtrira 2 l/min za 100 mbar delta p. (Cuno GmbH,
SterASSURE), Filtration and separation, April 2003.
Ribarstvo
U ribarstvu se kvalitet vode ponekad ocenjuje prema vrednosti ukupne, stalne i
karbonatne tvrdoe (3)

Literatura
1. L. A. Sirenko, M. R. Gavrilenko, Cvetanje vode i eutrofikacija, Kiev,
Naukova dumka, 1978, st.5.
2. V.V. Krasinceva, N.P. Kuzmina, M.M.Senjavin, Formiranje mineralnog
sastava renih voda, Nauka, Moskva,1977
3. I.V. Baranov, Osnovi bioprodukcione hidrohemije, Legkaja i pievah
promilenost, Moskva, 1982.