ADOLESCENCIJA

Newman & Newman (2009)

Razvojni zadaci u ranoj adolescenciji

(11-18 godina):

- fiziko sazrevanje

- formalne operacije

- emocionalni razvoj

- vrnjake grupe

- romantini i seksualni odnosi

ADOLESCENCIJA

Newman & Newman (2009)

Razvojni zadaci u kasnijoj adolescenciji (18-24 godina):

- osamostaljivanje

- polni identitet

- internalizovana moralnost

- izbor karijere

ADOLESCENCIJA

Pubertet pojam

telesno sazrevanje koje predstavlja (potpuni?) prelazak u odraslo doba

Dva osnovna aspekta

ukupan telesni rast

sazrevanje seksualnih karakteristika

ADOLESCENCIJA

Pubertet hormonalne promene

 Postupne promene jo od 8-9 godine

hormon rasta

tiroksin

Posledice

- skelet i masno tkivo

- skelet i miino tkivo

Seksualni hormoni

estrogeni (enski?)

androgeni (muki?)

ADOLESCENCIJA

Pubertet hormonalne promene

Testosteron iz testisa

rast miia

maljavost

druge telesne karakteristike

Estrogen iz testisa (?!?)

Mala doza koja u 50% izaziva privremeno uveanje grudi

ADOLESCENCIJA

Pubertet hormonalne promene

Estrogeni iz jajnika

sazrevanje materice

rast grudi

regulacija menstrualnog ciklusa

Adrenalni androgeni

nadbubrene lezde
 telesni rast, maljavost...

ADOLESCENCIJA

Pubertet telesni razvoj

Opti zamah u rastu

Telesne proporcije

(obrtanje cefalokaudalnog trenda)

Telesna masnoa / miii

Broj crvenih krvnih zrnaca

Promene u stanjima budnosti

Razlike u motorikom razvoju i telesnoj aktivnosti

Seksualni razvoj

ADOLESCENCIJA

Pubertet neke uporedne promene

rast grudi 10(8-13) rast testisa 11,5(9,5-13,5)

zamah-v. 10(8-13) zamah-v. 12,5(10,5-16)

pubina m. 10,5(8-14) pubina m. 12(10-15)

vrhunac-v. 11,7(10-13,5) vrhunac-v. 14(12,5-15,5)

menarha 12,8(10,5-15,5) spermarha 13(12-16)

stas odrasle 13(10-16) stas odraslog 15,5(13,5-

17,5)

ADOLESCENCIJA

Pubertet psiholoke posledice

Znaaj informisanosti
 Promenljivost raspoloenja

Odnos sa roditeljima

Rizina (zdravstvena) ponaanja

Rano nasuprot kasnom zrenju

Povoljniji status ranijeg sazrevanja kod deaka nego kod devojaka

Dva inioca (pritisak sredine?):

1) Uloga telesne privlanosti

2) Usklaenost sa vrnjacima

ADOLESCENCIJA

Kognitivni razvoj J. Piaget

Stadijum formalnih operacija

= period razvoja sposobnosti apstraktnog, naunog miljenja

Upotreba i provera postojeih pravila, zakonitosti...

Dolaenje do novih pravila, zakonitosti...

Hipotetsko-deduktivno miljenje

Propoziciono miljenje

ADOLESCENCIJA

Kognitivni razvoj J. Piaget

Posledice apstraktnog miljenja

Rasprave, svadljivost, istrajno pridravanje stanovita...

Samosvesnost i usmerenost na sebe

(privatna publika, lini mitovi)

Idealizam, kritinost i neodlunost

ADOLESCENCIJA

Kognitivne sposobnosti polne razlike

 Neznatne ili nikakve razlike u optoj kognitivnoj sposobnosti

Relativno stabilne razlike u uim kognitivnim sposobnostima

spacijalne, kvantitativne, matematike kompetence

verbalne, itanje, pisanje, socijalni odnosi

ADOLESCENCIJA

Socioemocionalni razvoj E. Erikson

Identitet nasuprot konfuziji

= glavno postignue u razvoju linosti

Kriza identiteta (?!?)

Ishodi ranijih stadijuma (poverenje, autonomija, produktivnost)

Sloeni odnosi u savremenom drutvu

Istraivanja mogunosti?

ADOLESCENCIJA

Statusi identiteta J.E. Marcia (1980)

etiri grupe adolescenata koje odraavaju NAPREDOVANJE ka zrelom identitetu

Mnogostruke putanje razvoja identiteta

= jedan status ili mnoge promene statusa

Razliiti razvojni ishodi

Nii statusi maladaptivni

Vii statusi vode linoj dobrobiti

Veina mladih do 20tih pree u vie statuse

ADOLESCENCIJA

Statusi identiteta J.E. Marcia (1980)

 OSTVARENI IDENTITET

Nakon istraivanja nastaje posveenost jedinstvenom skupu vrednosti i ciljeva

ivotna orijentacija

Kontinuitet JA

Oseanje line dobrobiti

ADOLESCENCIJA

Statusi identiteta J.E. Marcia (1980)

MORATORIJUM IDENTITETA

Obrazac zadravanja ili odgaanja

Jo traje istraivanje

Izostaje posveenost

ADOLESCENCIJA

Statusi identiteta J.E. Marcia (1980)

PREUZETI IDENTITET

Posveenost nekim vrednostima i ciljevima

Izostaje istraivanje i samostalnost

Ve GOTOV identitet izabran od strane drugih (roditelji, svetenici)

ADOLESCENCIJA

Statusi identiteta J.E. Marcia (1980)

DIFUZIJA IDENTITETA

Izostaje posveenost vrednostima i ciljevima

Izostaje istraivanje

ivotna orijentacija ? Pasivnost ?

ADOLESCENCIJA

Uloga vrnjaka
 Karakteristike prijateljstva

Prijatnost

Intimnost, bliskost

Lojalnost/konformizam

Razliiti oblici

Parovi (drugari, zabavljanja...)

Grupe (klike, klape, gangovi...)

ADOLESCENCIJA

Uloga vrnjaka

Znaaj prijateljstva

1. Istraivanje vlastite linosti i razvoj razumevanja drugih

2. Osnova za razvoj buduih intimnih odnosa

3. Lake suoavanje sa stresom

4. Uticaj na stavove prema koli i drugim obavezama i aktivnostima

ADOLESCENCIJA

Maloletni delinkventi

Pojam

= deca ili mladi koji se uputaju u nezakonita ponaanja i bivaju procesuirani u institucijama

Stabilne polne razlike (3-8X vie )

Nizak SES

Teak temperament

Nii nivo kognitivnih sposobnosti

Funkcionisanje porodice

Vrnjake grupe antisocijalnog ponaanja itd.

ADOLESCENCIJA
 Maloletni delinkventi

Moffitt (1993); Moffitt et al., (1996)

= dve relativno razliite grupe mladih:

(I) Sa ranim tekoama

Jo od ranog detinjstva

Perzistentno antisocijalno ponaanje

Teak temperament

AD/HD i kognitivni deficit

Konfliktna porodina atmosfera

ADOLESCENCIJA

Maloletni delinkventi

Moffitt (1993); Moffitt et al., (1996)

= dve relativno razliite grupe mladih:

(II) Sa kasnijim tekoama

Od puberteta

Lavina

Dominantan vrnjaki kontekst

Eventualna uloga porodice

Smirivanje ulaskom u odraslo doba