Seminarski rad

LETNJE OLIMPIJSKE IGRE

www.maturski.org
 SADRAJ
Uvod......................................................................................3
Obnavljanje Olimpijskih igara...........................................4
Moderne Olimpijske igre....................................................5
Sportovi na Letnjim Olimpijskim igrama.........................7
Organizacija Letnjih Olimpijskih Igara............................8
Najuspeniji pojedinci na Letnjim Olimpijskim igrama..9
Ekonomski aspekti Letnjih Olimpijskih igara..................10
Uticaj politike na Olimpijske igre.......................................11
Zakljuak..............................................................................13
Literatura..............................................................................14

2
 UVOD
Antike Olimpijske igre su trajale od 776 p.n.e. pa do 353 godine kada su zvamino ukinute
meutim Olimpijski duh i olimpijska ideja nisu umrli 393 godine.

U 17. veku u Engleskoj su poele da se odravaju Kotsvoldske igre, sportske priredbe donekle
sline drevnim starogrkim igrama. Zanimanje za oivljavanje olimpijskih igara raslo je kako
su iskopavanjima nemakih arheologa, sredinom 19. veka otkrivani ostaci antike Olimpije.
Tokom sledeih decenija slina sportska dogaanja organizovana su u Engleskoj i u Grkoj.
Grki filantrop Evangelios Zapas je sponzorisao organizovanje igara posveenim antikim
Olimpijskim igrama koje su se prvi put odrale 1859. na gradskom trgu u Atini. Zapas je
platio obnovu antikog stadiona Panatinaiko, koji je prvi put korien za Igre 1870. Isti
stadion je korien i za Prve moderne Olimpijske igre 1896. Na ovim igrama su se takmiili
sportisti iz Grke i Osmanskog carstva. Engleski lekar Vilijam Peni Bruks je u drugoj polovini
19. veka pokrenuo Godinje igre Venlokog olimpijskog drutva. Te Igre 1890. godine posetio
je francuski baron Pjer de Kuberten.

Nekako u isto vreme Kuberten je istraivao razloge francuskog poraza u Francuskopruskom

ratu (1870. 1871). Zakljuio je da je razlog poraza u tome to francuski vojnici nisu imali
potrebnu fiziku pripremljenost, pa je nastojao to poboljati. Kuberten je takoe eleo da
zblii narode, t. j. da se svetska omladina takmii na sportskom, a ne na bojnom polju. Tako je
ideja o oivljavanju olimpijskog duha ponovo dobila svoj najdublji smisao.
1

Slika 1. Spomenik Pjeru de Kubertenu

1
en.wikipedia.com

3
 OBNAVLJANJE OLIMPIJSKIH IGARA
Na kongresu na pariskom univerzitetu Sorboni, odranom od 16. jula do 23. jula 1894. godine
Kuberten je izneo svoju ideju pred meunarodnim auditorijumom i dobio je porku.
Poslednjeg dana kongresa odlueno je da se prve Olimpijske igre modernog doba odre 1896.
godine u Atini, u njihovoj domovini Grkoj, gde su i nastale pre vie od 2.600 godina. Radi
organizacije igara utemeljen je Meunarodni olimpijski komitet (MOK), a Demetrios Vikelas
je, kao pripadnik grkog naroda, dobio ast da postane prvi predsednik ovog komiteta.

Letnje olimpijske igre 1896., prve Olimpijske igre modernog doba, bile su uspene. Odrane
su od 5. aprila do 14. aprila 1896. Iako je uestvovalo samo 285 sportista (samo mukarci) iz
13 drava, koji su se takmiili u 9 sportova i 43 sportske discipline, bilo je to najvee
meunarodno sportsko takmienje ikada odrano (ne treba zaboraviti da su se na antikim
olimpijskim igrama takmiili samo Grci). Grke voe i grka javnost bili su ushieni i
oekivali su da e imati monopol nad igrama, odnosno oekivali su da e se olimpijske igre,
kao nekad, odravati samo u Grkoj, ali MOK je odluio drugaije, pa su II Olimpijske igre
odrane 1900. u Parizu, u Francuskoj. Ove igre su bile i mnogo vee: 24 zemlje uesnice,
1.225 sportista, meu njima 19 ena.

Inae, uveno olimpijsko geslo: bre, vie, jae (lat. Citius, altius, fortius), koje je postalo
moto olimpijskih igara, nije ostalo iz antikog doba nego je to u svom govoru, prilikom
osnivanja kolskog sportskog drutva u koli u kojoj je bio upravnik, izrekao prijatelj barona
de Kubertena, dominikanski otac Henri Martin Didon.2

I uteno geslo nije vano pobediti, vano je uestvovati, koje se, pogreno, pripisuje samom
Pjeru de Kubertenu, takoe je autorsko delo jednog svetenika na misi za uesnike
olimpijskih igara u Londonu 1908. izrekao ga je pensilvanijski biskup Etelbert Talbot.

Slika 2. Olimpijski stadion u Atini na kome su odrane prve moderne Olimpijske igre 1896.
godine

2
www.britannica.com

4
 MODERNE OLIMPIJSKE IGRE
Nakon poetnog uspeha, Olimpijske igre su imale potekoa. Igre odrane u Parizu 1900. i
Sent Luisu 1904. bile su u senci, bolje rei bile su privezak svetskim izlobama koje su u tim
gradovima tada odravane. A i samo trajanje tih olimpijskih igara govori dosta: one u Parizu
trajale su pet i po meseci, a one u Sent Luisu neto preko etiri meseca i dvadeset dana.
Kako Englezi ne bi bili gori od Francuza etvrte igre, odrane u Londonu 1908, trajale su
od 27. aprila do 31. oktobra 1908, preko 6 meseci, to je za dananje pojmove neshvatljivo.
Trajanje igara tako je variralo, neke su trajale krae, neke due da bi se sa igrama u Los
Anelesu 1932. i u Berlinu 1936. ustalilo vreme trajanja igara na dananjih 15 dana.

U spomen na prve Igre iz 1896. odrane su, takoe u Atini, 1906. godine, na njihovu 10.
godinjicu, tzv. meuigre (engl. Intercalated games). Iako je igre organizovao MOK, ova
organizacija ih ne ubraja meu ostale redovne Olimpijske igre, ve kao proslavu jubileja.
Ima, meutim, mnogih savremenih istoriara olimpizma koji se zalau za to da i te igre budu
smatrane zvaninim olimpijskim igrama. Svejedno, iako nepriznate kao slubene, i te su igre
doprinele popularizaciji i irenju olimpijskog pokreta.

Letnje Olimpijske igre se odvijaju na svake 4 godine (Olimpijada = 4 godine).

Do sada je odrano 29 Olimpijskih igara (tabela 1) i sledee tj. 30 Olimpijske igre odrae se
u Londonu 2012. godine.

Igre nisu odrane za vreme rata (1916, 1940, 1944) ali se raunaju u broj odranih.

Svake Olimpijske igra poinju sveanim otvaranjem i sveanim zatvaranjem.

Sveanos otvaranja Olimpijskih igara protkana je mnogim obiajima koji su postali

tradicionalni. Po takvoj tradiciji sveanost poinje izlaskom sportista na stadiona i to po
abecenom redu osim Grke koja izlazi prva a poslednja je zemlja domaina. Na elu
reprezentacije svake drave je sportista ili sportistkinja koji imaju ast noenja zastave svoje
zemlje. Nakon ulaska svih sportista predsednik zemlje domaina proglaava igre otvorenim.
Tada se svira Olimpijska himna i podie olimpijska zastava. Za to vreme baklja je na ulasku u
stadion i donosi je poslednji nosilac koji unosi baklju kojom pali Olimpijski plamen koji je
vidljiv sa svih strana stadiona. Na kraju svi nosioci zastava okruuju govornicu na koju dolaze
jedan sportista i jedan sudija koji u ime sportista i sudija polau zakletvu da e se poteno
boriti odnosno da e da sude pravedno i nepristrasno.

Uz tradicionalne elemente otvaranja Olimpijskih igara , svaka zemlja domain unosi delove
svoje kulture, tradicije i obiaja.

Sveano zatvaranje Olimpijskih igara nema tako stroga pravila kao otvaranje. Sportisti svi
zajedno ulaze na stadion, pomeani, da bi se simoblizovalo svetsko jedinstvo sportske
mladosti.

Olimpijski plamen se polako gasi, zastava se skida i predaje gradonaelniku sledeih

Olimpijskih igara.

Predsednik MOK-a proglaava igre zatvorenim.

5
Tabela 1. Lista Letnjih Olimpijskih igara

Godina Redni broj Mesto Broj nacija Najvie

medalja
(ukupno)

1896 I Atina 14 Grka

1900 II Pariz 36 Francuska

1904 III St. Luis 13 SAD

1906 - Atina 20 Francuska

1908 IV London 22 Britanija

1912 V Stokholm 28 vedska

1916 VI Berlin - -

1920 VII Antverpen 29 SAD

1924 VIII Paris 44 SAD

1928 IX Amsterdam 46 SAD

1932 X Los Aneles 37 SAD

1936 XI Berlin 49 Nemaka

1940 XII Tokio - -

1944 XIII London - -

1948 XIV London 59 SAD

1952 XV Helsinki 69 SAD

1956 XVI Melburn 72 SSSR

1960 XVII Rim 83 SSSR

1964 XVIII Tokio 93 SSSR

1968 XIX Meksiko Siti 112 SAD

6
1972 XX Minhen 121 SSSR

1976 XXI Montreal 92 SSSR

1980 XXII Moskva 80 SSSR

1984 XXIII Los Aneles 140 SAD

1988 XXIV Seul 159 SSSR

1992 XXV Barselona 169 Nemaka

1996 XXVI Atlanta 197 SAD

2000 XXVII Sidnej 199 SAD

2004 XXVIII Atina 202 SAD

2008 XXIX Peking 204 Kina

Po tabeli 1 se vidi konstantan napredak u broju uesnika letnjih Olimpijskih igara.

Na prvim Olimpijskim igrama je uestvovalo 245 uesnika (samo mukaraca dok je na

poslednjim LOI bilo cak 10708 takmiara u 28 sportova.

Svi sportisti su smeteni u Olimpijskom selu koje je uglavnom izgraeno za tu priliku.

SPORTOVI NA LETNJIM OLIMPIJSKIM IGRAMA

Akvatika
- vaterpolo, plianje, sinhrono plivanje, skokovi u vodu
Atletika
Badminton
Bezbol
Biciklizam
- drumska vonja, pista, planinski biciklizam, BMX
Boks
Veslanje

7
 Gimnastika
- sportska, ritmika i trampulining
Dizanje tegova
Jedrenje
Kajak i kanu
- mirne vode i slalom
Konjiki sport
Koarka
Maevanje
Moderni petoboj
Odbojka
- odbojka i odbojka na pesku
Rvanje
Rukomet
Softbol
Stoni tenis
Streliarstvo
Streljatvo
Tekvando
Tenis
Trijatlon
Fudbal
Hokej na travi

Dudo3

3
www.oks.org.rs

8
 ORGANIZACIJA LETNJIH OLIMPIJSKIH IGARA
Brojne organizacije su ukljuene u organizaciju olimpijskih igara. One zajedno ine
olimpijski pokret. Pravila i naela po kojima deluju regulisana su olimpijskom poveljom.

Na elu olimpijskog pokreta je Meinarodni Olimpijski komitet (MOK), iji je trenutni

predsednik (od 2001. godine) Belgijanac ak Rog . MOK se brine o tekuim pitanjima i
donosi vane odluke, kao to su izbor grada domaina Olimpijskih igara, program igara i
druge odluke.

Tri grupe organizacija deluju i reavaju pitanja iz svoje nadlenosti:

Meunarodne sportske federacije su najvia tela u datom sportu, (npr. FINA u

plivanju, FIBA u koarci, FIFA u fudbalu, itd). Trenutno 35 meunarodnih sportskih
federacija deluje unutar olimpijskog pokreta.
Nacionalni olimpijski komiteti, svaka zemlja lanica ima svoj olimpijski komitet
npr.Srbija ima Olimpijski komitet Srbije, itd. Svaki olimpijski komitet pojedine zemlje
lanice zastupa u svojoj zemlji olimpijski pokret, unapreuje njegova naela i pravila.
Trenutno pod okriljem MOK deluje 202 nacionalnih olimpijskih komiteta.
Organizaconi komitet olimpijskih igara formira nacionalni olimpijski komitet one
zemlje lanice koja dobije organizaciju igara. Organizacioni komitet se rasputa nakon
obavljenog zadatka, t. j. po zavretku olimpijskih igara (ne samim zatvaranjem igara,
nego sreivanjem celokupnog bilansa upravo odranih igara). Meutim, njegov
zadatak odmah nastavlja organizacioni komitet one drave koja organizuje naredne
Olimpijske igre.

9
 NAJUSPENIJI POJEDINICI NA OLIMPIJSKIM
IGRAMA
Tabela 2.

Ime Drava Sport Igre Zlato Srebro Bronza Ukupno

Larisa SSSR Gimnastika 1956- 9 5 4 18
Latinjina 1964
Majkl Felps SAD Plivanje 2004- 14 0 2 16
2008
Pavo Nurmi Finska Atletika 1920- 9 3 0 12
1928
Brigit Fier Nemaka Kajak 1980- 8 4 0 12
2004
Savao Kato Japan Gimnastika 1968- 8 3 1 12
1976
Deni SAD Plivanje 1992- 8 3 1 12
Tompson 2004
Mark Spic SAD Plivanje 1968- 9 1 1 11
1972
Met Biondi SAD Plivanje 1984- 8 2 1 11
1992
Kar Luis SAD Atletika 1985- 9 1 0 10
1996
Rej Juri SAD Atletika 1900- 8 0 0 8
1908
4

U nekim analima stoji da je Rej Juri iz SAD osvojio 10 zlatnih medalja Rej Juri, meutim to
nije tano i Meunarodni olimpijski komitet (MOK) mu priznaje 8 zlatnih medalja, jer je 2
zlatne medalje osvojio na tzv. meuigrama odranim 1906. godine u Atini, koje su odrane
kao proslava 10-godinjice prvih olimpijskih igara, odranih 1896. godine u Atini.

Jedan rva, odbojka ili diza tegova, moe osvojiti samo jednu medalju na jednim igrama. S
druge strane, u nekim sportovima sportisti mogu, osim linih podviga, da raunaju i na ekipne
medalje (atletika, gimnastika, konjiki sport, plivanje, maevanje).

Dalje, bilo je velikih sportista koji nisu imali ekipnu pozadinu, a uli su u istoriju sporta i
olimpijskih igara, npr. ruski pliva Aleksandar Popov osvojio je na igrama 1992. i 1996. sam,
etiri (2 + 2) zlatne medalje, i nije mogao vie, jer Rusi nisu imali nekoliko tako kvalitetnih
plivaa da bi Popov mogao osvajati zlata i u tafetama. Suprotan je primer amerike plivaice
Deni Tompson. Ona je na igrama 1992, 1996. i 2000. osvojila osam zlatnih medalja, ali sve u
tafetama, a sama nijednu. Ali, postoje i sportisti koji su osvojili samo jednu zlatnu olimpijsku
medalju, a zauvek su uli u istoriju olimpizma. Najoigledniji primer za to je ameriki
atletiar Bob Bimon, koji je na Letnjim olimpijskim igrama 1968. pobedio postavivi u finalu
skoka udalj tada nezamislivi svetski rekord od 8 m i 90 cm, okirao sportski svet i tim jednim
skokom uao u istoriju.

4
sr.wikipedia.com

10
 EKONOMSKI ASPEKTI LETNJIH OLIMPIJSKIH
IGARA
Ekonomski aspekt Letnjih Olimpijskih igara je izuzetno vaan deo igara jer organizacija
jednog dogaaja te veliine iziskuje odreenu koliinu novca na Tabeli 3. je poreenje prvih
igara 1896. godine sa igrama odranim 1996. uAtlanti, u Sidneju 2000. godine i u Atini 2004.

Tabela 3.

Opis Atina 1896 Atlanta 1996 Sidnej 2000 Atina 2004

Trajanje u 5 17 17 17
danima
Sportovi 9 26 27 28
Dogaaji 43 271 300 301
Zemlje 13 197 199 202
Broj uesnika 245 10 332 11 116 10 005
Dostupne Oko 60 000 11,2 miliona 9,6 miliona Oko 10 miliona
ulaznice
Finansiranje Donacije 57% Tv prava 34 % Tv prava 40 % Tv prava 35 %
Marke 22% Sponzori 32 % Sponozori 36 % Sponzori 17 %
Ulaznice 11% Karte 8 % Karte 21 % Karte 25 %
Ostalo 16 % Ostalo 3 % Ostalo 13 %

Na osnovu ove tabele mogu da zakljuim da napredovanjem i uveavanjem Letnjih

olimpijskih igara kao jednog jedinstvenog dogaaja sredstva potrebna za organizaciju
proporcionalno rastu.

Po nekim procenama za LOI u Atini 2004. godine buet je bio skoro 11.4 milijardi dolara.

Iako organizacija LOI iziskuje velika sredstva dobit je takoe izuzetna jer grad domain
dobija bolju sportsku i gradsku infrastrukturu kao i turistiku dobit.

5
http://www.lboro.ac.uk/gawc/rb/rb154.html

11
 UTICAJ POLITIKE NA OLIMPIJSKE IGRE
Olimpijski pokret nije ostao poteen posledica politikih dogaanja. Ideja olimpizma je
izneverena tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Politika se u istoriju olimpijskih igara
umeala jo nekoliko puta.

Letnje olimpijske igre 1936. u Berlinu Adolf Hitler je iskoristio kao propagandu svoje
nacional-socijalistike stranke i svoje ideologije. Ipak, na tim igrama, Nemac Luc Long je
pomogao amerikom tamnoputom atletiaru Desiju Ovensu da osvoju zlatnu medalju u
skoku udalj. Sovjetski Savez nije uestvovao na olimpijskim igrama sve do Letnjih
olimpijskih igara 1952. Umesto toga, Sovjetski Savez je od 1928. organizovao Spartakijade,
meunarodno takmienje na kom su uestvovali takmiari iz socijalistikih zemalja, ili
zemalja bliskih Sovjetskom Savezu.

Letnje olimpijske igre 1956. u Melburnu su bile prve igre koje su bojkotovane. Holandija,
panija i vajcarska su bojkotovale igre zbog sovjetske intervencije u Maarskoj, dok su
Egipat, Irak, Liban i Kamboda bojkotovale igre zbog Suecke krize.

Na Letnjim olimpijskim igrama 1968. u Meksiku dvojica amerikih crnih atletiara, Tomi
Smit i Don Karlos, su na pobednikom podijumu podigle pesnice uvis, u znak protesta protiv
rasnih podela u Sjedinjenim Dravama. Zbog toga je predsednik MOK-a Ejveri Brundind
zahtevao Olimpijskog komiteta Sjedinjenih Drava da ili poalju ovu dvojicu atletiara kui,
ili da povuku ceo atletski tim. Olimpijski komitet Sjedinjenih Drava se odluio za prvi
predlog.

Kasnije, tokom 1970ih i 1980ih, zbog rasnih, politikih, hladnoratovskih i ostalih podela
dolo je do etiri bojkota Olimpijskih igara koji su ozbiljno zapretili ideji olimpizma. Prvo su
Olimpijske igre u Montrealu, 1976. bojkotovale mnoge afrike drave, jer nije udovoljeno
njihovom zahtevu da se sa igara udalji Novi Zeland ija je ragbi reprezentacija nastupala u,
tada rasistikoj, Junoafrikoj Republici, iako ragbi tada nije bio olimpijski sport. Tajvan nije
uestvovao na ovim igrama poto je Narodna Republika Kina uloila protest da on ne moe
da uestvuje na ovim igrama pod imenom Republika Kina, uprkos kompromisu da Tajvan
moe da koristi svoju zastavu i himnu. Tajvan je to odbio i nije uestvovao na olimpijskim
igrama sve do 1984.

Zatim su Sjedinjene Amerike Drave i nekoliko drugih zapadnih zemalja, kao i jo mnogo
drava sa drugih kontinenata, amerikih saveznica ili ekonomski bliskih sa SAD (kao npr.
Japan), zatim Kina sveukupno 65 drava, bojkotovale Letnje olimpijske igre 1980. zbog
sovjetske vojne intervencije u Avganistanu. Odgovor je usledio 4 godine kasnije. Sovjetski
Savez i zemlje Istonog bloka, osim Rumunije, ali zato uz socijalistike drave Kubu,
Etiopiju i Severne Koreje - ukupno 14 drava, uzvratile su bojkotom Letnjih olimpijskih igara
1984.

Poslednji, dodue mali bojkot zadesio je Letnje olimpijske igre 1988. u Junoj Koreji. Na
ovim igrama nisu se pojavile Severna Koreja, Kuba, Etiopija i Nikaragva.

12
Na Igrama u Barseloni 1992. reprezentativcima Savezne Republike Jugoslavije u timskim
sportovima nije bilo dozvoljeno da uestvuju zbog sankcija koje su Ujedinjene nacije uvele
Jugoslaviji zbog rata u bivoj SFRJ. Takmiari iz SRJ koji su nastupali u pojedinanim
sportovima su se borili pod zastavom Olimpijskih igara.

Iran, od Islamske revolucije, savetuje svojim takmiarima da ne uestvuju u takmienjima

protiv olimpijaca iz Izraela. Zbog pitanja statusa Tibeta, pojavili su se apeli da se bojkotuju
Letnje olimpijske igre 2008. u Pekingu.

Najtraginiji i najgori incident u olimpijskoj istoriji desio se za vreme Olimpijskih igara u

Minhenu, 1972. Palestinski teroristi iz organizacije zvane Crni septembar upali su 5.
septembra, 11. dana igara, u olimpijsko selo, ubili dvojicu izraelskih sportista, a devetoricu
uzeli za taoce. U nastavku drame, dolo je do pokolja. Na minhenskom vojnom aerodromu,
posle neuspele akcije spaavanja talaca, ubijeno je svih devet izraelskih sportista, petorica
terorista i jedan nemaki policajac. Svet je bio u oku, ali su igre, posle 34-satnog prekida,
nastavljene.

Poetak OI u Pekingu protie u senci rata u Junoj Osetiji. To je prvi put ne samo da je dolo
do ratnog stanja za vreme OI jo od vremena stare Grke, ve i prvi put da su se poeci rata i
OI poklopili u dan.

13
 ZAKLJUAK
Na osnovu ovog seminarsko rada mogu da zakljuim da su Letnje Olimpijske igre jedan
veliki dogaaj koji iziskuje dobru organizaciju na svim nivoima.

Vanost LOI se ne ogleda samo u takmienju sportista ve se tei ujedinjavanju svih naroda,
miru promociji zdravog ivota. Ipak pored svoje mirne prirode LOI su esto
zloupotrebljavane od strane raznih politiara, ideologija pa ak i od naroda sa ciljem ruenja
Olimpijskog duha i Olimpijskog pokreta uopte.

Dananje igre se sve vie komercijalizuju i gube ono De kubertensko znaenje kod koga je cilj
takienje radi takmienja a ne novac.

14
 LITERATURA
Prof. dr Violeta iljak. Skripta iz Olimpijskog obrazovanja (2011)
www.oks.org.rs

http://www.lboro.ac.uk/gawc/rb/rb154.html

www.olympic.org

sr.wikipedia.com

en.wikipedia.com

www.factmonster.com

www.britannica.com

www.maturski.org

15