Uvod

Transfuzija krvi je prenoenje krvi ili krvnih produkata jedne osobe u cirkulaciju druge
osobe.

Testiranje krvi se radi probama aglutinacije, ABO Ag sistema i Rh sistema.

ABO sistem - Najznaajniji sistem, koji se nalazi na skoro svim elijama. Sinteza ovih Ag
se vri preko gena. Prirodna antitela ovog sistema su IgM klase, koji aktiviraju
komplement, intravaskularno hemoliziraju eritrocite neodgovarajue grupe.

Rh sistem Ag se nalaze samo na eritrocitima, ima ih oko 50, ali najznaajniji su Rh-D i
Ag-i. Oni su odgovorni za hemoliznu bolest novoroeneta ili kasne posttransfuzione
reakcije.

Prilikom transfuzije je mogue prisustvo nepoeljnih - iregularnih antitela. Veina

iregularnih antitela nastaje kao odgovor na imunizaciju transfuzijom, trudnoom ili
transplantacijom. Najee su IgG klase i izazivaju hemolizu u retikulohistiocitnom
sistemu sa blaim posledicama.

1
TRANSFUZIJA KRVI
Transfuzija je prenos krvi ili krvnih komponenti iz krvnog sastava jedne osobe u krvni
sastav druge osobe. Transfuzija krvi moe spasiti ivot u nekim situacijama, poput
velikog gubitka krvi, ili se moe koristiti radi nadoknaivanja izgubljene krvi tokom
hiruke intervencije. Transfuzija krvi moe se koristiti kod leenja
tee anemije ili trombocitopenije uzrokovane krvnom boleu. Osobama koje pate
od hemofilije ili anemije srpastih elija potrebne su ee transfuzije krvi. Intervenciju
sprovodi lekar u timskom radu sa pacijentima i sarauju sa njim u medicinska sestra i
negu tehnike, svaki pod njenom nadlenou.

2
U prvim pokusajima transfuzije krvi od jednog coveka drugom, transfuzije su ponekad
uspevali, a cesce je dolazilo do aglutinacije i hemolize eritrocita odmah nakon transfuzije
ili posle nekog vremena. Posle nekog vremena otkriveno je da krv razlicitih osoba ima
razlicita imunska i antigenska svojstva, pa onda amtitela u krvnoj plazmi jedne osobe
reaguju sam antigenima na eritrocitima druge osobe. Ukoliko se pravilno postupa, moze
se odrediti da li krvi davaoca i primaoca reaguju, a nepravilan postupak moze dovesti do
aglutinacije i hemolize eritrocita, pa onda nastaje tipicna transfuzijska reakcija, a ona se
zavrsava smrcu. Imuna tela se ne stvaraju protiv antigena na sopstvenim celijama, nego
kada se celije davaoca krvi prenesu u telo primaoca, onda on reaguje tako sto stvara
antitela protiv onih antigena koje on sam ne poseduje.
Zahvaljujuci tome sto su mnogi antigeni zajednickim za mnoge osobe, krv ljudi se moze
podeliti u grupe i vrste na osnovu antigena koji se nalaze na eritrocitima. Eritrociti
coveka sadrze oko 30 antigena koji mogu biti uzrok reakcije izmedju antitela i antigena,
ali sadrze i stotine drugih koji izazivaju slabe imunske reakcije. U tih tridesetak antigena
ubrajaju se oni koji imaju jaka svojstva antigena i koji cesto izazivaju transfuzijsku
reakciju ako se ne preduzimaju odredjene mere, ali se ubrajaju i oni koji se koriste za
proucavanje nasledjivanja gena pa se pomocu njih odredjuje ocinstvo, rasa itd.
Transfuzijsku reakciju najcesce uzrokuju 0AB sistem antigena i Rh sistem.
Na eritrocitima se nalaze tri razlicita antigena, a oni su: 0, A i B. Zavisno od toga koji se
antigen nasledjuje, eritrociti jedne osobe mogu da imaju jedan ili dva antigena, a nikad
sva tri. Prisutnost ili odsutnost ovih antigena u eritrocitima omogucuje odredjivanje
krvne grupe. Stvar specificna za grupu 0 je veoma slab antigen, pa se i antitela veoma
retko nalaze u plazmi, zato je i stvar specificna za grupu 0 veoma retko uzrok aglutinacije
i hemolize eritrocita. Stvari specificne za krvne grupe A i B su veoma jaki antigeni koji
uzrokuju jake reakcije aglutinacije i hemolize, pa se nazivaju aglutinogeni.

3
Vrste transfuzije

Postoje dve vrste transfuzije:

Autologna transfuzija (AUTOTRANSFUZIJA) i
homologna transfuzija

Autotransfuzija:
To je proces u kome su primalac i davalac ista osoba. Najubedljiviji razlog da koriste
svoju sopstvenu krvi za transfuziju je definitivno nedostatak adekvatne krvi, posebno
kod bolesnika sa retkom krvnom grupom. U suprotnom, glavni razlog autotransfuzije je
da sprei infekciju transfuzijom (HIV-Heptaitis B i C, i razne bakterije), kao i imuni ili
alergijske reakcije.

Homologna transfuzija:
U sluaju homologne transfuzije krvi pacijentu dobija od stranih donatora. Razlikujemo
elija priprema (eritrociti, leukociti, trombociti) i plazma frakcije. Sve prikupljene krvi je
podeljen u pojedinane komponente koje su proieni i koncentrisani.
Krvni komponenti su:
svee i ouvane krvi
koncentrisana crvenih krvnih zrnaca
koncentrisani crvenih krvnih zrnaca leukocita sa uklonjena
eritrociti
Crvena krvna zrnca resuspended u AB plazma razmenu transfuziju
koncentrisana trombocita
koncentrisana leukociti
zamrznute svee plazme

4
Krvne grupe

Pri transfuziji krvi, klasifikuje se krv davaoca i krv primaoca u cetiri glavne grupe koje
zavise od prisustva ili odsustva aglutinogena. Ukoliko nema ni A ni B aglutinogena, krv je
0 grupe, a ukoliko su prisutni i A i B aglutinogeni, krv je Ab grupe. Kada je prisutan samo
A aglutinogen, krv je A grupe, a kada je prisutan samo B aglutinogen, krv je B grupe.
Ucestalost krvnih grupa:

Krvne grupe 0 je 47%

Krvne grupe A je 41%
Krvne grupe B je 9%
Krvne grupe AB je 3%

Geni koji odredjuju krvne grupe su alelomorfni geni i oni mogu biti 0, A ili B. Sva tri
alelomorfna gena su kodominantni, pa ukoliko je jedan od dva gena na odnosnim
hromozomima tipa 0, eritrociti ce posedovati stvar specificnu za grupu 0. Kada je jedan
od dva gena tipa A, eritrociti ce posedovati stvar specificnu za grupu A, a kada je jedan
od dva gena tipa B, eritrociti ce posedovati stvar specificnu za krvnu grupu B. Postoji sest
razlicith kombinacija gena: 00, 0A, 0B, AA, BB, AB.
Ove kombinacije su genotipovi i svaki covek pripada jednom od ovih sest genotipova.
Osoba koja pripada genotipu 00 ne stvara aglutinogene i njegova krvna grupa je 0.
Osoba sa genotipom 0A i AA stvara aglutinogene A, pa zato ima krvnu grupu A.
Genotipovi 0B i BB daju krvnu grupu B, dok genotip AB daje krvnu grupu AB.

Ukoliko se aglutinogen A ne nalazi na eritrocitima coveka, u njegovoj plazmi ce se

nalaziti antitela nazvana anti-A aglutinini. Ukoliko se aglutinogen B ne nalazi na
eritrocitima, u krvnoj plazmi ce se nalaziti anti-B aglutinini. Ljudi sa krvnom grupu 0 ne
sadrze aglutinogene u krvi, ali sadrze anti-A aglutinine i anti-B aglutinine. Krv krvne
grupe A sadrzi aglutinogene A i anti-B aglutinine, a krv krvne grupe B sadrzi aglutinogene
B i anti-A aglutinine. U krvi krvne grupe AB nalaze se i A i B aglutinogeni, a nema
aglutinina.

5
Procedure transfuzije
Podeavanje rada lekara transfuzije ili medicinska sestra koji je odobren. Pre nego to
podesite transfuziju nastaviti u odreenom redosledu. Pacijentu se uzme krvi i
transportuje u transfuziologiju gde odereuje krvna grupa i faktor. Odeljenje izabrani
donatora krvi. postoje, takoe, unakrsno odgovaraju krvi. To je kontrola i RHD
testriranje KS primaoca i donatora faktora. Kada je reakcija negativna, to znai da krvnu
grupu me, pacijent moe da primi ovu krv.
Dodatno testiranje indirektnim Coombs-ov test izvodi prilikom testiranja je neoekivano
antitela u pacijente i za donatore. Krv se sastoji od ivih elija. Dostaviti ga na nosa
kaseta, ona ne sme biti potresen, jer takva razdvajanja eritrocita i trombocita. uva se
na temperaturi 2-4 stepeni pogodan u friideru, a ne iseckan. Se transportuje im
zavretka svih testova. Pre upotrebe ga u vodu za kupanje zagreva na 37 stepeni
Celzijusa, ali onda kada pacijent e dobiti vie krvi, jer je ovog pacijenta kako bi se
spreilo hipotermije. Pre nego to podesite transfuziju sestra je BETSEID testa, tako da
kaplje kap krvi iz krvi pacijenta sudove i kap krvi iz kese u fabrici spremni da isprobaju
poloaj, a lekar onda ocenjuje rezultat.

Posmatranje za transfuziju
Medicinska sestra je stalno gledao prvih 15 minuta za transfuziju, a kasnije i meri TPN
vitalnih funkcija za 30 minuta. Kroz transfuziju pacijent treba pratiti da vidim odmah
znake komplikacija.
Kontrola je:
- Protok krvi, poloaj cannulae u sudu, podesite izmeu igle i sestemom,mogue
mehurie vazduha u sistemu.
Ako vidimo svako odstupanje od oekivanog stanja pacijenta, u neposrednoj blizini
krvotoka stiek i odmah obavesti efa tima i negu lekara. Mi uestvujemo u upravljanju
reakcije izazvao tete, a zatim dokument problema.
Kada pacijent planira transfuzije krvi proizvodi dobijaju odgovarajue mesto da se to u
mirnom radnog vremena. Uvek zapamtite da je ovo pre intervencije u kupatilo. Posle
posla, brinu o taan pisani i usmeni zahtev rada.

6
Komplikacije pri transfuziji

AKUTNI
Transfuzije krvi ABO nekompatibilno se javljaju rano (neposredne) hemolitike reakcije.

Akutna insuficijencija bubrega

Dopuna aktivacija izaziva hipotenzija kao odgovor na simpatiki oslobaanje
noradrenalina - sledi suenje renalnih arterija, smanjuje protok kroz bubrege, to dovodi
do oligurija. Od liziranih eritrociti objavio velike koliine Hb (neto to moe vezati
haptaglobin, ali je njegova koncentracija je previe nizak). HB javlja u bubrezima, gde su
akumulira i na taj nain bliski bubrene kanalima - to dovodi do oligurija.

HRONINI
Uvek se javljaju kod ljudi koji su prethodno vakcinisani sa stranim Ag (trudnoa,
prethodne transfuzije krvi). O ponovnom susretu sa istim Ag (obino je to Rh) je takoe
u razvoju sekundarnog imunog odgovora: posle 5 do 10 dana da proizvede dovoljne
koliine IgG koji se vezuju za donatorsku crvenih krvnih zrnaca.
Kliniki znaci kasni hemolitike reakcije su poviena temperatura, pad hemoglobina, i
utica hemoglobinourija.

Nehemolitina febrilno reakcija (FNHTR)

FNHTR je najei u toku imunoloke reakcije. Odlikuje se jeza, glavobolja, bol u
zglobovima, uznemirenost, munina, povraanje, brzo i plitko disanje. Smrt moe doi.

Alergijske reakcije
Alergijske reakcije so po pogostosti na drugem mestu. Najpogosteje se pojavi urtikarija
(kona bolezen, pri kateri se pojavijo zelo srbei, izbokli, rdee obrobljeni izpuaji) in je
primer odgovora prejemnikovega organizma na proteine-antigene v krvodajalevi
plazmi.

7
Anafilaktine rekacije
Anafilaktine reakcije na transfuzijo krvi so redek, a dramatien pojav, ki lahko nastopi
e po transfuziji nekaj ml krvi. Je najhuja oblika alergijske reakcije. Pojavlja se hladna,
vlana koa, pospeen in slabo tipljiv pulz, pospeeno dihanje, bledica,padec krvnega
tlaka.

Plua povrede
Kliniki znaci koji se pojavljuju su: zatvor, dispneja, hipoksemija, hipotenzija i
temperaturu. Pogoeni tretira simptomatski (intubacija i ventilacija). Veina ovih
komplikacija, subklinike i neotkriveni, ali s druge strane, takoe mogu dovesti do smrti
usled hipotenzije i ok.

Kardiovaskularnih komplikacija (preoptereenja i hipotenzija)

Transfuziju krvi proizvoda znai telo ekstra unos tenosti. Stoga je neophodno
kontrolisati stopu infuzija. Edem plua moe doi. Ovi oteena vena u predelu vrata,
dispneja, brzo puls, visok krvni pritisak.

Infekcija
Deava jer rad nije uzet u obzir asepsa pravilo moe biti posledica oteenog kese ili
sistema. Simptomi se pojavljuju kao lokalna zapaljenja vena.

8
Komponente krvi

Koncentrovani eritrociti (resuspendovani eritrociti) imaju Ht 70% i rok trajanja od 35

dana ( dodavanje SAGM konzervansa moe da se produi na 42 dana ali smanjuje
se viskozitet i Ht na 60%).
Zamrznuti eritrociti, sa dodatkom glicerola se mogu uvati na -65 do -198 C do
10godina. Pre transfuzije se moraju oprati od glicerola i tada se mogu uvati samo 24h
na 1-6C .
Eritrociti bez leukocita se odstranjuju pranjem i centrifugiranjem ili filterima tree
generacije. Koriste se radi prevencije infekcije citomegalovirusa kod
imunokompetentnih pacijenata.
Oprani eritrociti ne sadre plazmu, citokine, leukocite i trombocite. Koriste se kroz
standardne filtere i treba ih primenjivti tokom 24h zbog rizika od bakterijske
kontaminacije. Primenjuje se kod pacijenata sa alergijskim reakcijama ili deficitom IgA
AT.
Ozraeni eritrociti se koriste zbog spreavanja kalema protiv domaina reakcije kod
prematurusa i imunokompetentnih pacijenata.
Neociti imaju vek oko 90 dana u krvi primaoca, pa samim tim smanjuju broj potrebnih
transfuzija. Daju se kod talasemija i hipoplastine anemije.
Leukociti se izdavaju tokom prvih 6h po uzimanju krvi. Moraju da budu AB0 i HLA
kompatibilni. Koriste se kod neutropenija, sepse ili infekcija koje ne reaguju na
standardnu terapiju.
Trombociti se mogu dobiti od jednog davaoca. Ukoliko se uzima od vie davaoca, moraju
se razdvojiti unutar 6h po uzimanju krvi. Do 10 jedinica se moe spojiti u kesu. uvaju se
na sobnoj temperaturi 5-7h na mealici.

9
Derivati krvi

Svee zamrznuta plazma ( 170-250ml) sadri sve faktore koagulacije, fibrinogen i ostale
proteine plazme.Zamrzava se unutar 6h od flebotomije da bi se spreila inaktivacija
termolabilnih faktora. uva se na temperaturi ispod -18C . Pre pripreme se otopi u
vodenom kupatilu (30-37C) , i tako otopljena se moe uvati u friideru na 1-6 C i
mora se primeniti tokom 24h. Koristi se u terapiji mikrovaskularnih krvarenja ili steenih
koagulopatija.
Krioprecipitat sadri 80-150 jedinica faktora VIII, 150-250 mg fibrinogena, 50 j von
Willebrandovog faktora, faktor XIII i fibronektin u zapremini 5-15ml. uva se na
temperaturi od -18 C , do godinu dana. Daje se 4-6h po otapanju kroz klasini 170-
mikronski filter. Primenjauje se u zaustavljanu malih krvarenja i hemartorze.
Rekombinovani F VII C se koristi u terapiji hemofilije i ne nosi rizik od prenoenja virusa.
Kompleks F IX se koristi kod deficita F IX( hemofilija B, Christmasova bolest) i kod deficita
ostalih Vitamin K zavisnih faktora.
Antitrombin III je glavni inhibitor trombina. Deficit dovodi do tromboembolijama, i on
moe biti kongenitalan i steen. Daje se IV 30-50ij/kg/t.t/24h jer mu je poluivot 2-3
dana.
Fibrinski lepak je lokalni hemostatik koji sadi fibrinogen, F XII, fibrinektin i druge
krioprecipitujue proteine plazme, trombin, Ca i antifibrinolitik. Daje se u mikrohirurgiji,
transplantaciji koe, ortopediji, parenhimatoznog krvarenja.
Albumine sintetie jetra. Oni odravaju osmotski pritisak tako to svaki gr vezuje oko 18-
20 ml vode. Poluivost je 14-20 dana. Normalan nivo u plazmi je 35-47g/l. Ne treba ih
davati u hipoalbuminemiji koje se mogu popraviti ishranom.
Imunoglobulini se daju kod imunodeficijencijama i prevenciji nekih oboljenja tokom
leenja autoimunih bolesti. Poluivost je 21dan.
Kod autologe transfuzije se vri prikupljanje krvi kod pacijenata sa viestrukim antitelima
na eritrocitima, retkim krvnim grupama i kod donora kotane sri, pod predpostavkom o
potrebi tih pacijenata, optem sanju, hirukoj intervenciji i spretnosti hirurga. Pacijent
moe donirati krv ako mu je Hg iznad 11g/dl, 72h pre intervencije da bi se obnovio
intravaskularni volumen. Ta krv se moe uvati do 6 nedelja. Kontraindikacije su
bakterijemija, aktivna infekcija, nestabilna angina pektoris i oboljenje glavne leve
koronarne arterije.
10
Zakljuak

Svaka primena krvi nije bez rizika. Najvea opasnost od prenoenja infektivne bolesti
tokom perioda kada je donor inficiran, ali se infekcija ne moe detektovati ( infektivni
prozor). Postoji opasnost od prenoenja virusa i priona, ali u znatno manjem broju.
Tokom hemolitike transfuzione reakcije dolazi do lize eritrocita intravaskulatno ili
ekstravaskularno, usled imunoloke inkompatibilije ili neimunih mehanizama.
Znaci i simptomi hemolitike reakcije se pojave posle infundiranja 10-20ml
inkompatibilne krvi. Ozbiljnost reakcije je proporcionalna koliini infundirane krvi, tipu
inkompatibilije i vremena proteklog pre otpoinjanja terapije. Budni pacijenti imaju
groznicu, drhtanje, bolove u grudima i krstima i muku. Anestezirani pacijenti mogu imati
samo hemoglobinuriju,kapljasto krvarenje i neobjaanjivu hipotenziju.
Kod pojave simptoma transfuzija se prekida, uzroci krvi se alju na proveru i odmah
otpoinje tretman najozbiljnije komplikacije- akutne bubrene insuficijencije i
koagulacije.
Treba proveriti Hg u urinu i plazmi i uraditi direktan antiglobulinski test, bilirubin i
hepatoglobin.
Pored tih se javljaju i imuna ekstravaskularna reakcija, urtikarija, neimuna hemoliza,
porast temperature, febrilna nehemolitika transfuziona reakcija, akutni nekardiogeni
edem plua uzrokovan transfuzijom, posttransfuziona purpura, imunodilucija.

11