UVOD

U Srbiji svake godine od raka oboli 32.000 osoba.Sa 20.000 osoba koje umru od posledica ove
bolesti godinje,rak predstavlja drugi po uestalosti uzrok smrti stanovnika Srbije.

1. RAK VULVE (KARCINOM VULVE)

Nastanak raka vulve se vee za zapaljenske procese na vagini i vulvi,

infekcije HPV (humani papiloma virus) virusom, intraepitelnom
neoplazijom,hipertrofinim leukoplakijama i polnim bolestima. Bolest
ee pogaa gojazne ene, dijabetiarke, osobe koje su ranije leene od
raka vrata materice.
Slika1-Karcinom vulve

1.1. Klinika slika

Makroskopski se tumor javlja ili u vidu bradavice sa oroalim naslagama ili u vidu ulkusa veoma
esto na terenu prekanceroznih promena (krauroza, leukoplakija vulve). Karcinom in situ se
prezentuje u vidu bradaviaste promene modrocrvene boje, sa pojavom svraba. Moe godinama
da perzistira ili da pree u invazivni karcinom.
Predilekciono mesto za javljanje invazivnog karcinoma je unutranja strana velikih i malih usana
i klitoris.
Metastazira veoma rano u regionalne limfne lezde. Udaljene metastaze se javljaju u jetri,
pluima i drugim organima.

1.2 Simptomatologija
Od simptoma su prisutni pruritus vulve (svrab), peenje,a kasnije sekret neprijatnog mirisa.
FIGO klasifikacija karcinoma vulve:
Stadium 0: carcinoma in situ (morbus Boowen i neinvazivni morbus Paget)
Stadijum I: tumor na vulvi, promera najvie 2 cm nema metastaza
Stadijum II: tumor je na vulvi, vei od 3 cm nema metastaza
Stadijum III: tumor dosee do uretre, vagine i anusa, postoje metastaze u regionalnim limfnim
lezdama.
Stadijum IV: tumor je prodro u beiku, rektum ili vaginu, lezde su pozitivne.
Prognoza nije dobra, zavisi od veliline tumora i njegove proirenosti.

1.3.Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, ginekolokog pregleda, citolokog pregleda,
biopsije i patohistolokog nalaza.

1
1.4.Leenje
Kod karcinoma in situ terapija je iroka ekscizija do u zdravo, a kod invazivnog karcinoma je
radiklana vulvektomija sa limfadenektomijom koja se kombinuje sa zranom terapijom.
Lokalni recidiv se javlja u 1-5% sluajeva nakon hirurkog leenja kod ranog stadijuma bolesti i
u 10-15% sluajeva nakon sprovedene radio i hemoterapije kod uznapredovale bolesti.
Rak vulve se sa uspehom lei u ranim stadijumima gde se preivljavanje kree oko 80%, ali kod
uznapredovalog stadijuma oko 60% pacijentkinja umire unutar 5 godina od bolesti.
Praenje bolesnica podrazumeva kontrole svaka 3-4 meseca u prve dve godine, potom 2 puta
godinje do 5 godina, a zatim jednom godinje doivotno.

2.MALIGNI TUMORI VAGINE

Primarni karcinom vagine vrlo je retko oboljenje i javlja se po pravilu kod ena odmaklijeg
ivotnog doba, koje su prele klimakterijum, ali se moe otkriti i kod neto mlaih ena.
Maligni proces poinje kao mala tvrdina, obino na zadnjem zidu vagine, u gornjoj treini.
Kasnije se tvrdina iri, razmekava, ulcerie i inficira. Maligna neoplazma moe da se razvije u
tri makroskopska oblika vegetativni, ulcerozni, infiltrativni.
Prema prostranstvu maligno procesa na vagini, okolnim i udaljenim organima razlikuje se
nekoliko klinikih stadijuma bolesti. U preklinikom, takozvanom preinvazivnom:

T0 Carcinoma in situ

T1 ogranien je samo na zid vagine

T2 zahvaeno i tkivo oko vagine, ali infilirat nije dospeo do zidova male karlice

T3 dopire do karlinih zidova

T4 izvan male karlice, zahvata organe trbune duplje ili, pak, proima zid mokrane
beike i zahvata njenu sluznicu ili sluznicu rektuma.
Mikroskopski planocelularni, retko o adenokarcinomu.
Veoma je maligan, rano metastazira posebno limfogeno. Zbog toga se u dijagnostici koristi
skrining ena posle menopauze.
2.1.Terapija
u poetku bolesti operativna,
u kasnijim stadijumima zraenje rentgenom, kobaltom danas betatronom.

2
3.RAK GRLIA MATERICE(KARCINOM CERVIKSA UTERUSA)

3.1.Uzronik

Humani papiloma virus (HPV), jedan je od glavnih uzroka nastanka ovog

karcinoma. To ne znai da e svaka ena koja ima HPV oboleti od ovog
oboljenja. Puenje, rano zapoinjanje seksualnih odnosa, promiskuitet, ne
korienje kondoma takoe su faktori za nastanak oboljenja. Postoji povean
rizik meu enama koje uzimaju kontraceptivne pilule. Smatra se da je tako Slika2-HPV virus

zato to su takve ene polno aktivnije, manje koriste kondome i ee se podvrgavaju

Papanikolau testovima kako bi im lekar propisao kontraceptivno sredstvo. ene sa HIV
infekcijom ili ene kod kojih je izvrena transplantacija nekog organa mogu biti izloene veem
riziku. Infekcije genitalnim herpesom ili hronine infekcije hlamidijom (kao polno prenosivim
bolestima), mogu poveati rizik.

3.2.Klinika slika

U poetku razvijanja bolesti uglavnom nema specifinih simptoma. Ukoliko se ipak jave to su:
vaginalni sekret koji moe biti svetle boje, ne mnogo gust, roze ili smee boje, pomean sa
krvlju, ili tamne boje i neprijatnog mirisa. Simptomatologija se moe ispoljiti i nenormalnim
vaginalnim krvarenjem, izmeu menstrualnih ciklusa, posle seksualnog odnosa ili nakon
menopauze, zatim gubitak apetita i teine, umor, bol u karlici, leima ili nogama.

3.3.Dijagnoza
Papanikolau test, koji se izvodi korienjem komadia vate,
etkice ili malog drvenog tapia da bi se sastrugao
unutranji deo cerviksa, prednja i zadnja spoljanja strana
kako bi se uzele elije za analizu je najpouzdaniji metod
otkrivanja ove bolesti. Postupak uzimanja materijala obino
nije bolan i uglavnom se osea kao pritisak. Papa testovi su
vrlo efikasni kod otkrivanja prekanceroznih stanja cerviksa.
Njegova efikasnost zavisi od Slika 3-Izvoenje papanikolau testa

toga koliko esto se test izvodi zato to ponekad jedan Papa test nee pokazati abnormalne elije
ak i kada su displazija i tumor prisutni. Ukoliko cerviks izgleda abnormalno, normalan Papa test
nije dovoljan. Ukoliko se pronau abnormalne elije uzima se uzorak tkiva (biopsija) iz
cerviksa.

3
3.4.Leenje

Leenje zavisi od vrste, stadijuma, veliine i oblika tumora, starosnog doba i opteg
zdravstvenog stanja ene. U najranijem stadijumu, bolest je izleiva uklanjanjem ili
unitavanjem prekanceroznog i kanceroznog tkiva. Ovo se moe uiniti bez uklanjanja uterusa
tako da je ena jo uvek sposobna za raanje. U teim sluajevima neophodno je uklanjanje
uterusa (histerektomija) se vri sa ili bez uklanjanja jajnika. Kod bolesti koja je uznapredovala,
moe se izvriti radikalna histerektomija, kod koje se uklanja uterus i dosta okolnog tkiva,
ukljuujui i lokalne limfne vorove. Terapija zraenjem (visoke doze rentgenskih zraka ili
drugih visoko energetskih zraka kako bi se unitile elije malignih tumora) ili hemoterapija
(korienje lekova kako bi se unitile elije malignih tumora) se koriste za leenje malignih
tumora koji se proire ili kada je dolo do recidiva.

3.5.Prevencija

Veina ena kod kojih je otkriven maligni tumor cerviksa nisu praktikovale Papa test ili nisu
nakon jednog abnormalnog Papa testa nita preduzele. Najvei faktor rizika je neredovno
praenje Papa testova koji bi trebalo da se radi jednom godinje kod polno aktivnih ena i
najkasnije od dvadesete godine ivota kod onih koje nisu imale seksualni odnos. Nakon bilo
kakvih abnormalnih nalaza treba se podvrgnuti kolposkopiji i biopsiji. Postoje dva naina da se
prevenira tj. sprei cervikalni maligni tumor. Prvi je da se sprei infekcija sa HPV, drugi da se
redovno kontroliu Papa testovi koji e otkriti premaligna stanja i HPV. Izbegavanje polnih
odnosa pre fizike i mentalne zrelosti je takoe jedan od naina.ene bi trebalo da smanje broj
seksualnih partnera, izbegavaju seksualno promiskuitetne partnere kao i puenje. Prezervativi
mogu pomoi kod prevencije prenosa HPV-a. HPV infekcija uzrokuje genitalne bradavice tzv.
kondilome koji mogu biti jedva vidljivi.
4. RAK TELA MATERICE (KARCINOM ENDOMETRIJUMA)

4.1.Uzrok nastanka

Uzrok nastanka nije poznat. Rizinim faktorima za pojavu ovog karcinoma smatraju se
gojaznost, hipertenzija (povien krvni pritisak) i dijabetes. Neplodnost je takoe jedan od faktora
.

4.2.Histoloka klasifikacija

G1: dobro diferentovan tip

G2: srednje diferentovan tip

G3: slabo diferentovan tip

Ova histoloka klasifikacija je vrlo znaajna za prognozu bolesti. Najee se javlja srednje, pa
dobro diferentovan tip.

4
4.3.Klinika slika

Abnormalno krvarenje, bolovi, gubitak u teini i sve vrste izmenjenog sekreta. Krvarenje se
javlja u oko 90% sluajeva i glavni je simptom. Javlja se relativno rano, to je povoljno za ranu
dijagnozu ovog tumora. Kod starijih ena ovaj simptom moe da izostanje zbog srastanja
spoljanjeg materinog ua, ali se ranije javljaju bol i napetost u donjim partijama trbuha zbog
nakupljanja uterusnog (materinog) sadraja, to enu natera na pregled.

4.4.Nain irenja

Direktnim irenjem infiltrie zid materice do seroze, ide prema cerviksu (vratu materice), vagini,
u bona parametrija i tube, pa u jajnike. Limfogeno se iri u paraaortalne i pelvine limfne
lezde. Hematogeni put vodi u jetru, plua i kotani sistem.

4.5.Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja frakcioniranom eksplorativnom kiretaom. U 75% sluajeva dijagnoza se

postavlja u prvom stadijumu.

4.6.Leenje

Hirurko leenje-klasina abdominalna ili vaginalna histerektomija.

Zrano leenje-intrakavitarna i transkutana rendgen i kobalt terapija.

Hormonsko leenje-visoke doze progesterona.

5.MALIGNI TUMORI JAJOVODA

Primarni karcinom jajovoda je veoma redak. Daleko je ei sekundari (metastatski) tumor.

Vreme javljanja je 5. i 6. decenije ivota.

5.1.Klinika slika
Rak jajovoda se najee javlja jednostrano i to ee u ampularnom, nego u istminom delu
jajovoda. Rak jajovoda ne izaziva karakteristine simptome. Povremeno se javljaju nejasni
bolovi u donjem delu trbuha, ili sukrviavi ili gnojni iscedak iz materice.

Rak jajovoda se odlikuje veoma brzim irenjem sa ranim prodorom u zid jajovoda i irenjem na
peritoneum. Ostali putevi irenja su limfogeni u regionalne limfne vorove, jajnike, matericu i
vaginu, sluznicu mokrane beike i debelog creva.

5.2.Dijagnoza
Nakon detaljno uzete anamneze za postavljanje dijagnoze se koriste vaginalni pregled, vaginalni
i transvaginalni ultrazvuk, kolor dopler, kompjuterizovana tomografija (CT), kao i tumorski

5
markeri, a za postavljanje konane dijagnoze i za odreivanje tipa tumora i proirenosti bolesti
potrebno je otvaranje trbune duplje i uzimanje uzorka tkiva za analizu.

5.3.Leenje
Hirurka, hemoterapija i zraenje su opte poznate metode leenja malignih bolesti. Tako je i u
ovom sluaju, izbor metode zavisi od stadijuma bolesti i godina bolesnice.

6.RAK JAJNIKA (KARCINOM JAJNIKA)

6.1.Uestalost

Po uestalosti svih malignih tumora karcinom jajnika se

nalazi na petom mestu, dok je u ukupnoj smrtnosti ena Slika 4-tumor jajnika i cista na jajniku

od raka polnih organa rak jajnika na prvom mestu. To se objanjava kasnijim otkrivanjem zbog
nespecifinih simptoma i brzo irenje malignih elija po telu tako da se bolest uglavnom otkriva
u uznapredovaloj fazi. Poznato je da se uestalost raka jajnika poveava sa godinama ene
(najvei broj sluajeva je u ivotnom dobu od 55 do 75 godina). Rak dojke, jajnika ili materice u
porodici upuuju na povean rizik. Rizik je vei kod ena koje nisu raale, koje su kasno raale i
kod onih sa kasnijom menopauzom. Trudnoe i uzimanje oralnih kontraceptiva tite jajnike i
smanjuju rizik od pojave raka.

6.2.Uzrok nastanka

Uzrok nastanka je nepoznat. Od faktora koji imaju uticaj na nastanak ovog oboljenja vani su:
ivotno doba, porodina anamneza (pojava raka u porodici), reproduktivna funkcija ene, faktori
okoline.

6.3.Klinika slika

Tumori jajnika i u uznapredovalom stadijumu obino ne prave smetnje ili su one sasvim
neznatne. ena se uglavnom javlja zbog nespecificnih tegoba kao sto su:

bol u donjem delu trbuha

smetnje u probavi i ishrani
nadutost trbuha
smetnje u mokrenju
opstipacija (zatvor)
slabost, anemija, gubitak apetita.

Nekad se ene javljaju lekaru zbog poveanja trbuha ili same napipaju tumorsku masu. Moe se
otkriti i prilikom rutinskog vaginalnog pregleda. Menstrualne tegobe nisu karakteristine za ovo
oboljenje, mada pojava krvarenja pre puberteta kao i u postmenopauzi moe biti znak
eventualnog tumora jajnika koji proizvodi hormone.

6
Tumor se esto nalazi u oba jajnika, a moe da se proiri na okolne organe (mokranu beiku,
matericu, debelo crevo), a putem limfe i krvi u udaljene organe.

6.4.Dijagnoza

Nakon detaljno uzete anamneze za postavljanje dijagnoze se koriste vaginalni pregled, vaginalni
i transvaginalni ultrazvuk, kolor dopler, kompjuterizovana tomografija (CT), kao i tumorski
markeri, a za postavljanje konane dijagnoze i za odreivanje tipa tumora i proirenosti bolesti
potrebno je otvaranje trbune duplje i uzimanje uzorka tkiva za analizu.

6.5.Leenje

Hirurka, hemoterapija i zraenje su opte poznate metode leenja malignih bolesti. Tako je i u
ovom sluaju, izbor metode zavisi od stadijuma bolesti, godina bolesnice, od toga da li je raala
ili ne. Hirurko odstranjivanje materice, jajovoda i jajnika kao i tumorskih masa primenjuje se
kod svih bolesnica osim u poetnim stadijumima tumora koji sporo rastu kod ena koje jo ele
da raaju. Tada se odstranjuje samo zahvaeni jajnik.

6.6.Prevencija

Rano otkrivanje raka je najbitnije u leenju, jer su povoljni rezultati leenja najbolji u ranim
stadijumima bolesti. Redovni ginekoloki pregledi su jedan od naina prevencije. U smislu
spreavanja pojave karcinoma enama se moe preporuiti uzimanje oralnih kontraceptiva.

7. ZAKLJUAK
U velikom broju sluajeva,maligne bolesti su izleive ukoliko se otkriju na vreme.Upravo zbog
toga,Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i Republiki zavod za zdravstveno osiguranje
pokrenuli su nacionalnu kampanju Srbija protiv raka u skladu sa Nacionalnim programom
usvojenim od strane Vlade Republike Srbije.
Cilj kampanje je smanjenje broja novoobolelih i broja umrlih od malignih oboljenja,to se moe
postii ako se kod graana razvije svest o znaaju preventivnih pregleda.

7
LITERATURA
1. Prof.Dr sci med.Popovi D.,Ginekoloka onkologija,AD GRAFOSREM-
id,2001.godine.
2. Mladenovi D. i saradnici,Ginekologija i akuerstvo,Zavod za
udbenike,Beograd,2008.godine.