Uvod

1. Navesti razlike i slinosti izmeu paralelnog i distribuiranog programiranja?

Paralelno i distribuirano programiranje su naini postizanja konkurentnosti.

Paralelno programiranje podrazumeva da se proces izvrava na 2 ili vie procesora.

Distribuirano programiranje podrazumeva da se proces izvrava na 2 ili vie raunara.

Paralelni programi mogu biti distribuirani i distriburani programi mogi biti i paralelizovani.

Programi se mogu izvravati i paralelno i distribuirano.

2. Kada su dogaaju konkurentni?

Za dogaaje kaemo da su konkurentni kada se pojave u istom vremenskom intervalu.

3. Definicije za data race, deadlock i beskonano odlaganje.

Data race kada 2 ili vie zadataka rade sa istom deljenom promenljivom, tada konana vrednost te
promenljive zavisi od redosleda kojima su joj zadaci pristupali.

Deadlock kada 2 zadatka pre svog izvravanja ele da zauzmi 2 ista resursa ali razliitim redosledom,
moe se dogoditi da jedan zadatak zauzme jedan resurs, a drugi zadatak drugi resurs. U tom momentu,
ova dva zadatka ce se nai u situaciji da ekaju da se resurs koji im treba oslobodi.

Beskonano odlaganje kada neki zadatak eka da se desi odreeni dogaaj da bi nastavio sa svojim
izvravanjem, a taj dogaaj se ne dogodi, on e beskonano dugo ostati u ekanju.

4. Definicija distribuiranog sistema.

Distribuirani sistem je mnotvo povezanih resursa koje korisnik doivljava kao jedinstven i koherentan
sistem.

5. Ciljevi distribuiranih sistema.

1) Povezanost

2) Transparentnost

3) Otvorenost

4) Skalabilnost

6. Slinosti i razlike izmeu grid i klaster sistema.

Klaster obino se sastoje iz istog ili slinog hardvera, koji imaju isti operativni sistem, nalaze se u
neposrednoj blizini, imaju homogenu administraciju, povezani su na istu mreu, raunari rade paralelno
na reavanju jednog zadatka
Grid razliit hardver, razliiti operativni sistemi, geografski dislocirani, povezani su preko WAN mrea,
heterogena administracija, raunari rade paralelno na reavanju jednog zadatka

Arhitektura

1. Softverska vs sistemska arhitektura.

Softverska arhitektura je logika organizacija softverskih komponenti.

Sistemska arhitektura je fizika realizacija softverskih komponenti.

2. Stilovi softverske arhitekture?

1) Slojevita arhitektura

2) Objektno orijentisana arhitektura

3) Arhitektura zasnovana na dogaajima

4) Podacima usresreena arhitektura

5) Hibridne

3. Stilovi sistemske arhitekture?

1) Centralizovana arhitektura

2) Decentralizovana arhitektura

- vertikalna distribucija

- horizontalna distribucija

3) Vieslojna/Meovita arhitektura

4. ta je middleware, gde se koristi?

Middleware je softverski sloj izmeu distribuiranih aplikacija i platformi. Jedno od reenja za

transparentnost distributivnog sistema. Prua usluge aplikacijama koje operativni sistem nije u stanju da
prui.

Procesi

1. Definicije i poreenje sledeih pojmova: program, proces, nit?

Program skup instrukcija u trajnoj memoriji

Proces primerak programa koji operativni sistem izvrava

Nit izvrava deo zadatka procesa

2. ta je sesija klijenta u distribuiranom sistemu?

Sesija je skup zahteva koje klijent alje serveru u konanom vremenskom intervalu.

3. ta je servis/server?

Server je proces koji implementira odreeni servis za neki skup klijenata.

Iterativni server sastoji se od jednog procesa koji redom opsluuje sve klijentske zahteve redom kojim
stignu

Konkurentni server obradu zahteva klijenata prosleuje posebnim nitima ili procesima

4. ta je endpoint?

Endpoint je pristupna taka preko koje klijent komunicira sa serverom.

5. Endpoint vs superserver.

Endpoint server lako dostupan na poznatom endpointu, klijentima prua uslugu nalaenja traenih
servisa, tj. njihovih endpoint-a.

Superserver jedan proces koji oslukuje na svim endpoint-ima, na zahtev klijenta fork-uje eljeni
proces (fork = kreiranje novog procesa za obradu zahteva).

6. Koji su mogui pristupi odravanju stanja servisa?

1) Stateless

2) Soft state

3) Statefull

4) Session state

7. Slaba vs jaka migracija koda?

Migracija koda je pomeranje programa, koje moe biti omogueno i tokom izvravanja istog.

U kontekstu migracije, proces se sastoji od sledeih segmenata:

1) Segment koda

2) Segment resursa

3) Segment izvrenja

Kod slabe migracije kopira se samo segment koda i osnovni podaci za inicijalizaciju migriranog procesa.

Kod jake migracije mogue je kopirati i izvrni segment (kloniranje procesa)

 Komunikacije

1. Definicije i poreenje sledeih pojmova: endpoint, socket, protokol?

Endpoint pristupna taka preko koje klijent komunicira sa serverom.

Socket komunikacioni endpoint u koji aplikacije upsiuju podatak za slanje kroz mreu i iz kojeg itaju
podatke primljene kroz mreu

Protokol skup standarnih pravila koja formalizuju komunikaciju izmedju elemenata. Tipovi su
connection oriented i connectionless.

2. OSI vs TCP/IP.

Slinosti:

-sastoje se od slojeva

-imaju aplikativni sloj

-imaju prenosne i mrene slojeve

Razlike:

-TCP/IP kombinuje gornja tri OSI sloja u svoj aplikativni sloj

-TCP/IP kombinuje donja dva OSI sloja u svoj pristupni sloj

-TCP/IP je jednostavniji zbog manjeg broja slojeva

-kod OSI prenosnog sloja isporuka je uvek zagarantovana, dok kod UDP TCP/IP nema garancije isporuke

3. Instustrijski protokoli: Modbus, ICCP, OPC.

Modbus svaki ureaj na Modbus magistrali ima jedinstvenu adresu. Primenjuje se kod komunikacije
sa procesnom opremom.

ICCP slui da smanji broj razliitih protokola. Koristi se za komunikaciju izmeu kontrolnih centara.

OPC slui za prenos real-time podataka.

4. Medijumi i mrena oprema.

Medijumi mogu biti ini ili beini. ini medijumi su kablovi, a beini GSM, WiFi, RFID...

Mrena oprema: mrena kartica, hub, switch, ruter...

5. Tipovi komunikacije: tranzijentna vs perzistentna, asinhrona vs sinhrona.

Kod perzistentne komunikacije poruke se uvaju u middleware-u do trenutka isporuke, dok se kod
tranzijentne komunikacije poruke ne uvaju u middleware-u.
Kod asinhrone komunikacije strana koja inicira komunikaciju ne eka na odgovor, dok je kod sinhrone
komunikacije strana koja inicira komunikaciju blokirana i eka na odgovor.

6. Message oriented Middleware (MOM).

Hibridan stil softverske arhitekture. Predstavlja vid asinhrone i perzistentne komunikacije.

7. Stremanig.

U sistemima gde je vanija pravovremena isporuka poruka u odnosu na isporuku kompletnih informacija
primenjuje se data streaming. Data stream je niz povezanih podataka. Protokoli za data streaming su:
RTP i RTCP.

Tipovi prenosa:

-Asinhroni prenos elementi se alju jedan za drugim, bez provere redosleda prijema.

-Sinhroni zadato maksimalno mogue kanjenje od trenutka slanja do trenutka prijema.

-Izohroni zadato maksimalno i minimalno kanjenje od trenutka slanja do trenutka prijema.

Reprezentacija podataka:

-Kontinualna reprezentacija vremenski redosled podataka je od velikog znaaja za tumaenje sadraja

-Diskretna reprezentacija vremenski redosled podataka nije od fundamentalnog znaaja

Imena

1. Upotreba i tipovi imena u distributivnim sistemima.

Imena se u distributivnim sistemima koriste za oznaavanje, referenciranje i deljenje resursa.

Tipovi imena:

1) Adresa opisuje taku pristupa entiteta

2) Identifikator referencira entitet

3) itljiva adresa sastoji se od niza karaktera koji su itljivi oveku (URL adrese)

4) Alias dodatno ime za isti entitet u distributivnom sistemu

5) Sistem imena mapira indentifikatore ili itljiva imena na adrese

2. Nalaenje entiteta u distibuiranim sistemima sa ravnim prostorom imena.

U ravnim sistemima imena, imena nisu struktuirana.

Naini za pronalaenje entita su:

1) Broadcast poruka sa identifikatorom se alje svim raunarima u mrei i od njih se trai odgovor da li
je traeni entiten lociran na njima

2) Multicast poruka se alje samo raunarima u multicast grupi

3) Prosleivanje kada se entitet E premesti sa lokacije A na lokaciju B, on na A ostavi referencu na svoji

novu lokaciju (B)

4) Kuna adresa distribuirani sistem imena omoguava nalaenje kune adrese svakog entiteta.
Entitet se javlja kui kad se premeta, te je omogueno njegovo praenje

3. Struktuirani sistemi imena i putanje.

U struktuiranim sistemima se imena organizuju u prostor imena (namespace). Prostor imena se

predstavlja imenovanim, usmerenim grafom.

Tipovi vorova:

1) List nema odlazne grane u usmerenom grafu, mapira imena sa adresama entiteta

2) Direktorijum ima jednu ili vie odlaznih grana

3) Korenski vor specijalan tip direktorijuma koji nema dolazne grane

Putanja se formira od imena vorova. Apsolutna putanja je od korenskog vora, relativna putanja je od
nekog vora koji nije korenski.

4. Nalaenje entiteta na osnovu vrednosti atrubuta.

Postoje sistemi za nalaenje veeg broja entiteta koji imaju zadate vrednosti skupa atributa. Realizuju se
preko direktorijuma servisa. Entiteti se opisuju sa parom (atribut, vrednost).

Sinhronizacija

1. ta je sinhronizacija?

Sinhronizacija je koordinacija dogaaja u sistemu. Sinhronizacijom se omoguava da vie procesa

dogovore redosled korienja deljenog resursa.

Tipovi sinhronizacije:

1) Na osnovu apsolutnog vremena

2) Na osnovu relativnog redosleda dogaaja

2. Astronomsko vreme, nuklearni asovnik, GPS.

Astronomsko vreme se meri na osnovu kretanja nebeskih tela (GMT).

Nuklearni asovnik broji tranzicije atoma cezijuma.

GPS je distribuirani sistem koji omoguava precizno odreivanje geografske pozicije koristei satelite.
GPS prijemnici se esto koriste za precizno odreivanje vremena.

3. Vreme i raunari.

Raunari sadre brojae bazirane na upotrebi precizno obraenih kristala koji osciluju.

Broja sadri dva registra:

1) Counter broj oscilacija od poslednjeg reseta brojaa

2) Holding register unapred podeena konstantna vrednost

Zbog CMOS baterije, brojai u raunarima rade i kada su raunari iskljueni iz struje.

4. Protokoli u sinhronizaciji distribuiranih sistema.

Network Time Protocol (NTP) je protokol koji omoguava centralizovano raunanje vremena u
distribuiranom sistemu. Postoji jedan server od kojeg klijenti dobijaju tano vreme na zahtev. NTP server
moe biti vezan za GPS prijemnik tanog vremena.

5. Logiki asovnik.

Logiki asovnik omoguava odreivanje redosleda dogaaja u distribuiranom sistemu na kojem moe
isto da se bazira sinhronizacija. Primer je Lamport-ov.

6. Alogoritmi za meusobnu iskljuivost.

Meusobna iskljuivost omoguava da se izbegne korupcija deljenih resursa kojima je mogu

istovremeni pristup iz vie procesa.

Algoritmi:

1) Token ring

2) Centralizovani algoritam

3) Decentralizovani algoritam

4) Distribuirani algoritam
7. Izbor koordinatora.

Bully algoritam proces A pokree izbor kada primeti da koordinator K ne odgovara na zahteve. On alje
poruku o izboru svim procesima sa veim identifikatorom od njega. Ako poruku o izboru dobije proces B
koji ima vei identifikator od A, on alje poruku OK i time dobija izbore. Ako niko ne odgovori, A dobija
izbore.

Algoritam prstena procesi su sortirani i formiraju prsten. Proces A pokree izbor kada primeti da
koordinator K ne odgovara na zahteve. Proces A kreira poruku IZBOR i prosleuje je sledeem voru.
Svaki proces koji se izvrava dodaje svoj identifikator u poruku time nominujui sebe. Kada poruka doe
ponovo do A, selektuje se najvei identifikator, formira se poruka KOORDINATOR i alje se onim
vorovima koji su se nominovali.

Konzistencija i replikacija

1. ta je replikacija i zato se uvodi?

Replikacija je proces kreiranja namerno repliciranih resursa u distributivnim sistemima. Uvodi se zbog
poveanja dostupnosti sistema i poboljanja preformansi.

2. ta je konzistencija i kako se postie?

Distribuirani sistem je konzistentan kada su replike poravnate. Postie se modelima konzistencije.

Model konzistencije je dogovor izmedju skladita podataka i procesa. Ako proces potuje propisana
pravila pristupa, skladite podataka e biti konzistentno.

3. Model kontinualne konzistencije.

1) Dozvoljene razlike u numerikim vrednostima izmeu replika

2) Maksimalno dozvoljena odlaganja osveavanja podataka

3) Dozvoljenje razlike u redosledu operacija

4. Konzistentan redosled operacija.

1) Sekvencijalna konzistencija

2) Uzrona konzistencija

3) Slabiji modeli konzistencije koje se odnose na serije read i write operacija

5. Tipovi replika.

1) Stalne

2) Server inicirane replike

3) Klijent inicirane replike

6. Propagiranje promena.

Promena izazvana operacijom upisa se propagira u sve replike. Propagacija obavetenja o nastalim
promenama: -navodi koji deo podatka je promenjen

-radi dobro kod velikog broja promena

-moe da optereti mreu

Sigurnost i bezbednost

1. Sigurnost vs bezbednost.

Sigurnost tienje od pretnje

Bezbednost tienje od otkaza

2. Tajnost, integritet, dostupnost.

To su bezbednosni ciljevi.

Tajnost samo autentifikovani entiteti imaju pristup resursima sistema

Integritet resursi sistema se menjaju samo od stranje autorizovanih entiteta i na autorizovan nain

Dostupnost resursi sistema su dostupni autentifikovanim entitetima u prihvatljivim vremenskim

okvirima

3. Elementi sigurnosti.

Pretnja skup okolnosti koji moe dovesti do nastanka neke tete

Podlonost napadu slabost u sistemu sigurnosti koja moe dovesti do tete

Mere bezbednosti slabost sistema se smanjuje merom bezbedednosti i tako se otklanja pretnja

Napad entitet koji iskoristi slabost sistema za postizanje nekog cilja

Rizik stepen verovatnoe da se neki napad desi

Poverenje stepen poverenja koje korisnik ima u sigurnost i bezbednost sistema

4. Zatita raunarskih objekata pravni aspekt.

Patentima se titi hardver. Postupci za izradu hardvera i softvera se zovu poslovna tajna. Dokumentacija
i softver se titi autorskim pravom. Zbog oteane zatite softvera, on se licencira.

5. Pretnje.

1) Presretavanje

2) Ispad

3) Modifikacija

4) Fabrikacija

6. Malware.

Programski kod pisan za neki vid napada.

Po tipu nosioca:

-Samostalni crv

-Potreban nosilac virus, backdoor, trojanac

Po nainu propagacije:

-Replicirajui crv, virus

-Nereplicirajui backdoor, trojanac

7. Kompleksne pretnje.

1) Rootkit

2) Botnet

3) Zero day

4) Watering hole

8. Bezbednostna politika, funkcionalne grupe, zone.

Bezbednostna politika je skup pravila organizacije za regulisanje bezbednosti.

Funkcionalna grupa obuhvata sve inioce informacionog sistema koji su potrebni za izvravanje jedne,
odreene funkcije

Zona je grupa elemenata informacionog sistema formirana od jedne ili vie slinih funkcionalnih grupa.
Eksterna i interna bezbednostna zona.
9. Mere bezbednosti u IT domenu.

1) Enkripcija

2) Autentifikacija

3) Autorizacija

4) Voenje istorijata aktivnosti

5) Naplata usluga

10. Fizika bezbednost i bezbedan ljudski element.

Fizika bezbednost:

1) Zatitne mere napolju

2) Zatitne mere unutra

Bezbedan ljudski element:

1) Mere pre zaposlenja

2) Mere tokom zaposlenja

3) Odlazak zaposlenih

4) Protok ljudi

Tolerancija na otkaze

1. Otkaz, greka, uzrok greke.

Otkaz prekid nekog servisa u distribuiranom sistemu

Greka je deo stanja distribuiranog sistema koji moe dovesti do otkaza

Uzrok greke dovodi do greke

2. Tipovi otkaza.

1) Ispad servisa

2) Otkaz tipa izostanak odgovora

3) Vremenski otkaz

4) Nevalidan odgovor

5) Arbitraran ili Vizantijski otkaz

3. Otkaz servera vs otkaz klijenta.

Otkaz servera moe da se desi u bilo kojoj fazi. Klijent moe ali ne mora da ponovo poalje zahtev nakon
detekcije otkaza servera.

Ako klijent otkae nakon slanja zahteva onda nije poeljno da se zahtev izvri. Zahtev koji je klijent
poslao pre otkaza se naziva siroe.

Asinhroni zahtev klijent nastavi sa radom i naie na greku koja prouzrokuje ispad.

Sinhroni zahtev mala verovatnoa ispada klijenta.

4. Oporavak, checkpoint, beleenje poruka.

Oporavak je proces u kojem se proces vraa u validno stanje nakon otkaza.

Checkpoint je snimak celokupnog ili deliminog stanja distribuiranog sistema u odreenom vremenskom
trenutku.

Beleenje poruka je mera koja omoguava restauraciju stanja distribuiranog sistema nakon otkaza
nekog elementa.

5. Nenamerne greke.

1) Neadekvatna validacija ulaza

2) Buffer overflow

3) Buffer over-read

4) Otkrivanje kritinih informacija

Nadzor i upravljanje

1. Predmet nadzora, izazovi.

Predmet nadzora u distribuiranom sistemu je promena stanja sistema u vremenu. Izazov je nadzirati
sistem u kojem se deava puno promena ili u sluajevima nekih vanrednih dogaaja.

2. Voenje istorijata aktivnosti.

Voenje istorijata aktivnosti se svodi na kreiranje tekstualnih logova o promenama u ureajima i u

softveru.

3. Upravljanje komunikacijama.

Praenje optereenja i odziva komunikacionih kanala, i adekvatne reakcije ukoliko su optereenje ili
odziv neadekvatni.
4. Upravljanje replikama.

Cilj upravljanja replikama je odravanje odreenog nivoa kvaliteta usluga distribuiranog sistema.

5. Upravljanje konfiguracijama.

Upravljanje konfiguracijama u distriburanim sistemima omoguava izmene uz ouvanje zadatih funkcija,

atributa i preformansi.

6. Reakcija na incidente.

Monitoring podaci omoguavaju detekciju i reakciju na incidente. Ukoliko se desio incident, izvravaju se
neke od sledeih akcija:

-Neutralizacija izvora incidenta

-Oporavak distribuiranog sistema na osnovu checkpoint-a ili beleenih poruka

7. Protokoli u nadzoru i upravljanju.

1) SNMP upravlja ureajima na IP mreama

2) RDP remote access sa GUI

3) X Windows System remote access sa GUI i uredjajima za unos

Distribuirani algoritmi

1. Modeliranje distribuiranog sistema (graf, vorovi, grane, maina stanja).

Distribuirani sistem je mogue modelirati matematikim grafom. Procesi su vorovi, komunikacioni

kanali su grane. Stanje distribuiranog sistema ine stanja procesa i komunikacionih kanala. Stanje
procesa moe da se gleda kao maina stanja.

2. Osnovni vs kontrolni algoritam.

Osnovni algoritam izvrava distribuiranu obradu u kojoj uestvuje dva ili vie procesa u distribuiranom
sistemu.

Kontrolni algoritam nadzire ili upravlja izvravanje osnovnog algoritma.

3. Algoritam talasa.

Algoritam talasa omoguava procesu P da prikupi informacije od svih procesa u distribuiranom sistemu.

Dva tipa:

1) Algoritam obilaska

2) Eho algoritam
4. Algoritam za odabir putanje bez RIP.

Algoritam za odabir putanje nalazi optimalnu putanju u mrei iz skupa moguih putanja. Mogui naini
odabira: broadcast, multicast, unicast, anycast, geocast.

Bazirano je na odravanju tabele za rutiranje.

Statiki algoritam radi sa predefinisanim tabelama za rutiranje.

Dinamiki algoritam za odabir putanje radi bez predefinisanih tabla rutiranja.

Tipovi rutiranja: statiko, vektor udaljenosti, stanje linka, vektor putanja.

5. Meusobna iskljuivost.

1) Kritine sekcije

2) Centralizovani algoritam

3) Logiki asovnik

4) Token ring

5) Raymond algoritam

6. Izbor koordinatora.

1) Bully algoritam

2) Algoritam prstena

7. Simetrina kriptografija.

U sistemima za simetrinu kriptografiju isti klju se koristi za kodiranje i dekodiranje.

8. Asimetrina kriptografija.

U sistemima za asimetrinu kriptografiju koriste se razliiti kljuevi za kodiranje (tajni klju) i dekodiranje
(javni klju).

9. Hash i digitalni potpisi.

Hash je jednosmerna funkcija koja pretvara digitalne podatke proizvoljne duine u digitalan podatak
fiksne duine.

Digitalni potpis kada strana A poalje poruku strani B, moraju se osigurati sledee situacije: da strana B
nee zlonamerno promeniti sadraj primljene poruke i da strana A ne moe da tvrdi da nikada nije
poslala poruku. Postoji vie naina za digitalno potpisivanje, primeri su: potpisivanje sistemom javnih
kljueva, hash-ovanjem.

10. Autentifikacija.

Autentifikacija je provera identiteta neke stranke. To je prvi korak kod uspostavljanja bezbednih kanala.
11. Autorizacija.

Autorizacija je proces dodele prava pristupa elementima distribuiranog sistema.

Provere:

1) MAC

2) DAC

3) RBAC

12. Presek stanja distribuiranog sistema.

Presek stanja se sastoji od skupa internih stanja procesa i poruka na komunikacionim kanalima. Razlozi
za formiranje preseka stanja: detekcija mrtvih petlji, zavretak obrade, garbage collection, restart
sistema, nalaenje greaka.

Dve metode: Chandy-Lamport i Lai-Yang.

13. Detekcija otkaza.

Detekcija otkaza omoguava da grupa procesa detektuje procese koji su otkazali. Mehanizmi: aktivno,
pasivno.

Dve metode: centralizovani postupak detekcije otkaza i distribuirana detekcija otkaza.

14. Oporavak od otkaza.

Oporavak je proces u kojem se proces vraa u validno stanje nakon njegovog otkaza.

Tipovi: oporavak unapred, oporavak unazad, checkpoint, beleenje poruka.

Beleenje poruka se koristi u kombinaciji sa checkpoint-ima.

15. Detekcija mrtvih petlji.

Osnovni nain je analiza preseka stanja.

Dva algoritma: graf ekanja i Bracha-Toueg algoritam.

16. Detekcija zavretka obrade.

Algoritam detekcije zavretka obrade je kontrolni algoritam koji omoguava detekciju zavretka obrade
u osnovnom algoritmu. Osnovni algoritam se zavrava kada su svi procesi obrade u finalnom stanju i
nema poruka na kanalima.

Dva algoritma: Dijkstra-Scholten i teinski algoritam.

17. Klasifikacija i tipovi replikacije.

Sa stanovita mogunosti auriranja podataka: jednosmerna i simetrina.

Sa stanovita vremena osveavanja: sinhrona i asinhrona.

Sa stanovita naina osveavanja: sa brzim osveavanjem i sa kompletnim osveavanjem.

Sa stanovita sinhronizacije operacija osveavanja: serijska i paralelna.

18. Propagiranje promena u replike.

1) Push model ili server-based protokol

2) Pull model ili client-based protokol

3) Lease model

4) Epidemic protokol

19. Dvofazna ili trofazna primena transakcije.

20. Raspodela optereenja.

Algoritmi:

-Round-robin

-Napredna raspodela optereenja

Web bazirani sistemi

1. Istorijat WWW i Interneta.

1969 ARPANET

1971 Elektronska pota

1989 WWW

1991 HTTP

1993 Mosaic prvi GUI pretraiva

1998 Pretraga dokumenata na WWW Google

2. Hardver, procesi, komunikacije.

Hardver komunikacioni kanali, blade serveri i okviri, data centri, personalni raunari, mobilni ureaji.

Procesi operativni sistem i softver mrene opreme. Web serveri, serveri baze podataka, aplikativni
serveri, server imena, internet pretraivai.

Komunikacije sinhrona, asinhrona i paralelna komunikacija. Razmena sadraja. Najkorieniji protokol

je HTTP.

3. Imena.

ARP preslikava IP adrese u MAC adrese.

DNS sistem imena raunara, servisa ili bilo kog resursa konektovanog na internet.

URL putanja do dokumenata na Web-u.

4. Sinhronizacija.

Redni broj paketa kod TCP/IP obezbeuje pravilan redosled prijema paketa i sastavljanje veih
sadraja. Sinhronizacija vremena raunara sa atomskim satom. Letnje i zimsko raunanje vremena.

5. Replikacija i konzistencija.

Replikacija web hosting sistema:

1) Estimacija optereenja

2) Detekcija anomalija

3) Implementacija mera

6. Otpornost na otkaze.

U sluaju otkaza komunikacionih kanala ili rutera, algoritmi za nalaenje putanja su otporni na viestruke
otkaze. U sluaju otkaza servera, reenje je replikacija i automatsko prekljuivanje na replike u trenutku
ispada. U sluaju otkaza klijenta, restart procesa.

7. Sigurnost i bezbednost.

Transliranje mrenih adresa, blokiranje neeljenog sadraja, kodiranje komunikacionih kanala,

antivirusna zatita...

8. Primeri Web baziranih sistema: peer-to-peer, content delivery network, online plaanje, bitcoin.

Peer-to-peer komunikacija se realizuje preko BitTorrenta ili slinog protokola, korisnik je ujedno i
klijent i server.

Content delivery network vie servera opsluuje razliite raunare.

Online plaanje kupac sastavlja korpu, unosi podatke kartice i klikne na dugme za plaanje. Web
prodavnica alje podatke o kartici banci kupca koja rezervie sredstva na kupcovom raunu. Kada kupcu
stigne roba, sredstva se prosleuju prodavcu.

Bitcoin Web bazirani sistem digitalnog novca kupac na berzi kupi bitcoin obinim novcem, troi
bitcoin, transakcija se upisuje u globalnu knjigu transakcija koju odravaju kopai, kopai za
odravanje knjiga transakcija dobijaju nove bitcoin-e.

Kritine infrastrukture

1. Osnovne definicije: infrastruktura, kritina infrastruktura, kljuni resursi.

Infrastruktura je mrea nezavisnih sistema koji su izgraeni od strane oveka i slue za proizvodnju i/ili
distribuciju resursa i usluga.

Kritina infrastruktura je ona iji produeni ispad ima razarajue efekte na drutvo i nain ivota na koji
smo navikli u zapadnim civilizacijama.

Kljuni resursi su pojedinani objekti od izuzetnog znaaja za drutvo.

2. Navesti 5 primera kritinih infrastruktura.

Telekomunikacije, energetika, transportni sistem, finansijski sistem, zdravstvo.

3. Navesti 3 kljuna resursa.

Nuklearne elektrane, brane, nacionalni monumenti.

4. Primer ispada i napada na kritine infrastrukture/kljune resurse: Fukuima, 9/11, Stuxnet.

Fukuima usled zemljotresa i cunamija dolo je do pregrevanja i eksplozija u nuklearnim reaktorima

nuklearnog postrojenja Fukushima Daiichi u Japanu.

9/11 sruen Svetski trgovinski centar u New York-u zabijanjem 2 putnika aviona u njih.

Stuxnet detektovan sofisticiran malware koji je zarazio softver u nuklearnom postrojenju za

preiavanja uranijuma u Iranu.

5.

.
6. Podsistemi u kritinim infrastrukturama: procesni, SCADA, poslovni.

Procesni podsistem sastoji se od opreme za preradu i transfer sirovina, kao i elektronske opreme

SCADA podsistem slui za prikupljanje merenja i slanje komandi u procesni podsistem sa

centralizovanih lokacija, fiziki se nalazi u kontrolnom centru.

Poslovni podsistem omoguava izvravanje poslovnih procesa kompanije, fiziki se nalazi u poslovnim
objektima.

Smart Grid

1. ta je Smart Grid i koji su njegovi ciljevi?

Smart Grid je moderan elektroenergetski sistem koji uz pomo dostignua sa polja informacionih i
komunikacionih tehnologija vri optimizaciju rada sistema.

Ciljevi: poveanje fleksibilnosti, sigurnosti, bezbednosti, dostupnosti, efikasnosti, otpornosti na

poremeaje.

2. Podsistem za proizvodnju, prenos i distribuciju.

Podsistem za proizvodnju elektrine energije ine izvori (hidro elektrane, fosilno gorivo, nuklearne
elekteane...).

Zadatak podsistema za prenos je da elektrinu energiju proizvedenu u udaljenim elektranama dovede do

ivice naseljenih mesta.

Zadatak podsistema za distribuciju je da elektrinu energiju dobijenu iz sistema za prenos distribuira

krajnjim korisnicima.

3. Oprema.

Infrastruktura pametnih meraa podsistem u distribuciji.

Intelligent Electronic Device IED.

Remote Terminal Unit RTU, Master Terminal Unit MTU.

Programmable Logic Controller PLC.

4. Procesi u SCADA podsistemu.

1) SCADA serveri

2) SCADA HMI

3) EMS/DMS servisi

4) Istoriar
5. Procesi u poslovnom podsistemu.

Asset management, rad sa ispadima, upravljanje terenskim radovima, naplata, planiranje, istorijski
podsistem, ogranieni SCADA klijenti, monitoring sistem.