Tekimetaliuzemljitimaumskihekosistema

Teki metali su prirodni konstituenti Zemljine kore i prisutni su u razliitim

koncentracijama u svim ekosistemima.

Prisutni su u tragovima u svim nezagaenim zemljitima kao rezultat

raspadanja matinog supstrata, kao elementi u tragovima.

Ljudskim aktivnostima drastino je promenjen biogeohemijski ciklus i

ravnotea nekih tekih metala. Imaju trend akumulacije u zemljitima,
vodama i nanosu.

Glavni antropogeni izvori tekih metala su razliiti industrijski procesi,

ukljuujui postojee i bive rudarskotopioniarske aktivnosti,
sagorevanje fosilnih goriva, saobraaj itd.

Ekscesivni nivoi tekih metala u pojedinim komponentama ekosistema,

svakako predstavljaju rizik za kvalitet hrane i ljudsko zdravlje.
Teki metali koji putem vlane i suve depozicije dospevaju do umskih
ekosistema, akumuliraju se u povrinskim slojevima ili u spratovima umskog
drvea.
Direktna toksinost za drvee i direktna toksinost za druge komponente
umskih zemljita tekim metalima zavisi od doze / koncentracije.
Vie od 90 % istaloenih tekih metala moe biti bioloki nepristupano.
Meutim, teki metali se adsorbuju za organsku materiju, gline i/ili hidrokside Al,
Fe i Mn. U organskoj materiji vie od 90% tekih metala se vezuje u formi helata.
Teki metali mogu biti kompleksirani sa brojnim niskomolekularnim jedinjenjima.
Rastvorljivi Cd, Cu i Zn se mogu vezati preko 99% za helatna jedinjenja.
Teki metali se, takoe, mogu taloiti u organskim jedinjenjima niske
rastvorljivosti, kao to su oksidi, fosfati ili sulfati.
Procesi u rizosferi takoe, mogu transformisati teke metale iz nepristupanih u
pristupane oblike.
PrirodneemisijePbuEvropi
AntropogeneemisijeolovauEMEPdomenuu1996.godini(kg.km2.god1)
 45
L 1-1
gg.L EMEP Kameniki Vis
40 EMEP abljak
35 MED POL Herceg Novi
EMEP Golija
30
GAW Beograd
25
20
15
10
5
0
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Promenemesenihponderisanihsrednjihkoncentracijaolova19961998.god.
PrirodneemisijekadmijumauEvropi
AntropogeneemisijekadmijumauEvropi
Antropogeneemisijekadmijuma uEMEPdomenuu1996.godini(kg.km2.god1)
 40
g L
-1 EMEP Kameniki Vis
35 EMEP abljak
MED POL Herceg Novi
30
EMEP Golija
25 GAW Beograd
20
15

10
5
0
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Promenemesenihponderisanihsrednjihkoncentracijakadmijuma19961998.god.
Kritinaogranienjatekihmetalazasnovananaefektima

Pri razmatranju razliitih efekata tekih metala koje mogu izazvati u umskim
ekosistemima, osnovno pitanje je: TA JE TO TO ELIMO DA ZATITIMO?

Sa stanovita delovanja tekih metala u umskim ekosistemima, kao, uopte, i

u terestrinim ekosistemima, osnovni rizici mogu biti: HUMANO
TOKSIKOLOKI i EKOTOKSIKOLOKI.

Humanotoksikoloki rizici se ogledaju u efektima na ljude, u pogledu

konzumiranja razliitih plodova iz ume/umskih podruja sa kontaminiranih
zemljta, vode za pie, kao i lovne divljai iz ugroenih podruja.

Ekotoksikoloki rizici su vezani za povean sadraj tekih metala i mogu biti

razmatrani preko pojedinih komponenti ekosistema, koje predstavljaju
specifine receptore.

Prema de V r i e s i B a k k e ru (1998), receptor je definisan kao ekosistem ili

komponenta ekosistema potencijalno ugroen odreenim optereenjem
tekih metala.
 ULAZ IZ ATMOSFERE

UNUTRA[NJE
PREME[TANJE
IZNO[ENJE
GORNJI
USLED
SPRAT
SE^E
UNUTRA[NJE
PREME[TANJE
OPADANJE
SPIRANJE SA LI[]A LI[]A
SA
SREDNJI
ANJE
SPIR LI[]A SPRAT
SPRAT
]A
PRIZEMNE JE LI[
DAN
TRULJENJE OPA
KORENA FLORE
USVAJANJE

RAZLAGANJE
MINERALIZACIJA

N JE
A JA
USV
FIKSACIJA
ELEMENTI ELEMENTI
NEPRISTUPA^N PRISTUPA^NI ULAZ U ZEMLJI[TE
I U ZEMLJI[TU U ZEMLJI[TU
RASTVORLJIVOST

EROZIONI ISPIRANJE
GUBICI EROZIONI GUBICI

BIOHEMIJSKI CIKLUS KRUENJA TEKIH METALA U UMSKOM EKOSISTEMU

Premastepenuosetljivostiizdvojenisusledeireceptori:
zemljinimikroorganizmiimakrogljive,
zemljinafauna(presvega,invertebrate),
vaskularnebiljke(ukljuujuidrvee),
terestrinafauna.

Ekotoksikoloka procena rizika za zemljita se bazira na ukupnim

koncentracijama.

Meutim, zemljini organizmi i biljke mogu da usvoje one

koncentracije metala koje se nalaze u pristupanom obliku.

Bez obzira na razliite puteve, najvaniji putevi kontaminacije za

veinu zemljinih ivih organizama ostvarju se preko kapilarne
vode.
Promene u kvalitetu zemljita mogu se proceniti merenjem odgovarajuih
indikatora i njihovim poreenjem sa definisanim vrednostima (critical
limits or threshold level) u razliitim vremenskim intervalima za specifino
korienje u odreenom ekosistemu (Arshad, Martin, 2002).
-vrednost A predstavlja referentnu ili ciljanu vrednost (zemljite dobrog
kvaliteta);
- B - threshold level - granina vrednost (iznad koje su bioloka ili
ekoloka oteenja zabeleena, i potreban je monitoring ovih zemljita) i
- C - nivo intervencije (iznad ove vrednosti potrebne su mere
remedijacije)
Kritina ogranienja za umska zemljita, kao receptor, moraju da obuhvate
direktne i indirektne efekte na zemljinu mikrobiotu / zemljinu faunu,
biljke, terestrinu faunu i ljude.

U okviru naih prouavanja (Kadovi, Kneevi, 2002), kritina ogranienja

tekih metala (Zn, Cu, Pb i Cd), za umska zemljita, bazirana su, pre svega,
na rezultatima sopstvenih prouavanja sadraja tekih metala u zemljitima i
analizama oekivanih efekata prema koncentracijama i distribuciji u
zemljinim profilu, kao i biohemijskofiziolokih istraivanja.
S obzirom da ova prouavanja nisu obuhvatila mikro i mezo faunu (pre
svega, sa aspekta uloge karakteristinih vrsta u formiranju zemljita),
korieni su podaci iz relevantne evropske literature (Baath, 1989; Bengtsson
i Tranvik, 1989).
 SadrajtekihmetalauumskimzemljitimaSrbije(mg.kg1)
Lokalitet Element Olf Oh 0-5 5-10 10-20 20-40 40- 60/80
cm
Pb 35.0 6.0 5.0 5.0

Deliblatski Cu 20.0 9.0 9.0 11.0

Pesak Cd 0.50 0.25 0.35 0.35

Zn 103.0 113.0 73.0 98.0

Pb 35.0 45.0 45.0 37.5 37.5

Fruka Cu 27.0 23.0 22.5 22.5 23.5

Gora Cd 2.5 1.5 1.38 1.30 1.42

Zn 99.0 143.0 141.0 147.0 145.0

Pb 475.0 135.0 35.0 34.0 31.0 34.0

Crni Vrh Cu 1375.0 725.0 82.0 27.0 15.0 9.0

Cd 3.0 1.5 0.4 0.4 0.4 0.4

Zn 275.0 106.0 28.0 19.0 19.0 20.0

Pb 135.0 125.0 70.0 60.0 30.0 15.0

Go Cu 65.0 50.0 42.0 47.0 50.0 53.5

Cd 0.54 0.48 0.46 0.40 0.44 0.42

Zn 124.0 107.0 89.0 90.0 84.0 93.0

Pb 137.0 134.0 134.0 87.5 87.5 92.5

Golija Cu 24.0 18.0 20.5 27.5 49.0 73.5

Cd 0.80 0.75 0.85 0.85 1.00 1.00

Zn 110.6 87.0 98.0 98.5 129.0 160.0

ProsenekoncentracijecinkauumskimzemljitimaSrbijezarazliiteklasepH
ProsenekoncentracijebakrauumskimzemljitimaSrbijezarazliiteklasepH
ProsenekoncentracijeolovauumskimzemljitimaSrbijezarazliiteklasepH
ProsenekoncentracijekadmijumauumskimzemljitimaSrbijezarazliiteklasepH
 Doma}e
Biljke Ljudi
`ivotinje

Zemlj.
Zemlji{ni mikrob. / Terestri~na
Zemlji{te rastvor zemlj. fauna
fauna

Podzemne
vode

Pojednostavljenpregledtransportatekihmetalaurazliitimreceptorimauokviru
terestrinihekosistema
Vrednosti rizinih koncentracija (HC5), prema rezultatima prouavanja u
Srbiji, dobijene su na osnovu analize statistike ekstrapolacije, a
podrazumevaju da je 95% komponenti ekosistema zatieno, tako da su
prihvaene kao vrednosti kritinih ogranienja ili maksimalno prihvatljivih
koncentracija (MPC).

KritinaogranienjatekihmetalazaumskazemljitaSrbije,
Kadovi,Kneevi(2002)

Deo Kritina ogranienja - MPC

Zemljita (mg.kg-1)
Pb Cd Cu Zn
Organski 35,50 0,69 14,50 38,00
Mineralni 40,00 0,69 17,00 45,00
 Biljni pokriva, naroito umsko drvee, se javlja kao aktivni faktor u
procesu prihvatanja zagaenja iz prizemnog sloja atmosfere. Vegetacija tako
predstavlja aerosolni filter, poto sumarna lisna povrina viestruko
nadmauje projekcije kruna na povrini zemljita. Zahvaene estice
polutanata se zadravaju na povrini lista razliitim mehanizmima.

Pri taloenju tekih metala na povrinu fotosintetikih organa,

poinje proces transformacije migracionih formi elemenata u ekosistemu.
Rezultat tog procesa je prevoenje znaajnog dela metala u rastvorljiva
jedinjenja.

Osnova mehanizma moe biti, kako navode Elpatievski, et al. (1985),

obrazovanje organomineralnih jedinjenja na raun metala sadranih u
padavinama i izdvojenih u ivim tkivima.
Istovremeno sa rastvaranjem alohtonih elemenata nastaje ispiranje
biogenih elemenata iz biljnih tkiva.
Izmeu razliitih biljnih vrsta postoje razlike u usvajanju
tekih metala, to zavisi, pre svega, od njihovih genetskih
karakteristika, od uticaja povrine korenovog sistema i
njegovog kapaciteta za adsorpciju jona, oblika korenovih
izluevina i brzine evapotranspiracije (Alloway, 1995).

Meutim, razlike u usvajanju tekih metala postoje i

izmeu biljaka iste vrste, to je posledica pre svega,
drugaijih klimatskih uslova, kao i drugaijeg reima
vlaenja.
 Adaptivne strategije viih biljaka na poveane koncentracije tekih
metala
Biljke su razvile sloene mehanizme koji kontroliu usvajanje i akumulaciju
tekih metala kao i detoksikaciju.
Mehanizmi koji omoguavaju biljkama tolerantnost mogu biti konstitutivni i
indukovani (adaptivni).
Adaptivne strategije biljaka na poveane koncentracije tekih metala su
razliite. Hiperakumulacija tekih metala je jedna od adaptivnih strategija,
meutim, uoena je kod manjeg broja biljnih vrsta. Ekotipovi koji su
adaptirani na poveane koncentracije Zn usvajaju manje koliine od onih
koji nisu adaptirani (Alloway, 1995).
Za populacije Typha latifolia L. (Ye et al., 1997) (rogoz), gde je utvreno
da tolerantnost na poveane koncentracije Zn, Pb i Cd omoguavaju
konstitutivni mehanizmi.
Do sada su jasno utvrene dve osnovne adaptivne strategije na poveane
koncentracije tekih metala:
- izbegavanje usvajanja tekih metala (metal exclusion),
- akumulacija tekih metala u kompartimentima (odeljku), u kojima
ne ugroavaju metabolizam biljke (Meharg, 2005).
Izbegavanje stresa tekih metala je omogueno:
- poveanim rastom korena u dubinu, do slojeva u kojima teki
metali nisu prisutni u veim koncentracijama,
- eksudacijom helatora,
-formiranjem mikoriznih asocijacija,
- akumulacijom jona u elijskom zidu i
- apscisijom pojedinih organa (Stiki & Jovanovi, 2012).

Kompartmentacija podrazumeva akumulaciju u vakuoli koja je

omoguena aktivnou membranskih transportera kao to su MTP
(metal tolerance protein) i NRAMP (Natural Resistance Associated
Macrophage Protein) i stvaranjem helatnih kompleksa u vakuoli
(Yang & Chu, 2011; Stiki & Jovanovi, 2012).
 Mehanizmi tolerancije i detoksikacije tekih metala kod elija viih biljaka.
Modifikovan prikaz prema Yang & Chu (2011).

1. Ektomikorizna barijera ograniava kretanje metala.

2. Adsorpcija tekih metala na elijskom zidu ili formiranje kompleksa sa eksudatima
korena u apoplastu.
3. Selektivna propustljivost elijske membrane tj. uloga aktivnog transporta.
4. Aktivni transport iz citosola u apoplast.
5. Kompleksacija u citosolu sa razliitim ligandima.
6. Regeneracija i zatita elijske membrane od oteenja izazvanih tekim metalima
(poveana sinteza proteina temperaturnog oka (HSP- heat shock proteins)).
7. Formiranje helatnih kompleksa (organske kiseline, aminokiseline, glutation,
metalotionini) i transport u vakuolu.
8. Akumuliranje tekih metala u vakuoli (kompartmentacija).
Molekularni mehanizmi
ukljueni u proces
usvajanja, translokacije i
akumulacije metala (M) u
biljkama, prema Clemens et
al. (2002) unisijevi
Bojovi, 2015
 Klase niskog (1), srednjeg (2) i visokog (3) sadraja (gg1)
mikrohraniva (Zn, Mn, Fe, Cu), Pb i Cd u etinama smre i bora i liu
bukve i hrasta (Rademacher, 2001)
Vrstadrvea Fe Mn Cu Zn Pb* Cd*

1 <20 <20 <2 <20 2 0,1

Smra 2 20 200 20 2000 2 7 20 60 24 0,1 1

3 >200 >2000 >7 >60 >4 >1

1 <60 <60 <5 <20 2 0,1

Bukva 2 60 200 60 2500 5 10 20 50 2 10 0,1 3

3 >200 >2500 >10 >50 >10 >3

1 20 20 2 20 2 0,1

Bor 2 20 200 20 800 2 10 20 70 2 4 0,1 1

3 >200 >800 >10 >70 >4 >1

1 60 60 5 15 5 0,1

Hrast 2 60 300 60 2500 5 10 15 50 5 30 0,1 1

3 >300 >2500 >10 >50 >30 >1

* FoliarExpertPanel,1995
Broj BT Naziv BT
401 Tara 1
402 Tara 2
403 Kukavica K1
404 Kukavica K2
BTumrei4x4km
405 RadanR1
406 Golija 1 Meugorje
407 Golija 2 Karali
408 Veliki Jastrebac
409 Mali Jastrebac
410 trbako korito
411 Knjaevac
412 Zlotske ume
413 estobrodica
414 Rudnik
415 Maljen 1
416 Cer Petkovica
417 Zlatar
418 Murtenica
419 Kopaonik Barska reka
420 Kopaonik Gobeljska reka
421 Vraki breg
422 Subotika uma
423 Baki Monotar
424 Fruka Gora Beoin
425 Morovi
426 Klenak GVO
427 Kupinske grede
Sadrajmikroelemenataitoksinihelemenatauliu/etinamaglavnihvrstadrvea
nabioindikacijskimtakama(4x4km)uSrbiji

Broj B.T. Broj stabla Vrsta Zn Mn Fe Cu Pb Cd

Plot N0 Tree No Species mg.g-1 ng.g-1

32,23 146,64 60,95 5,00 0,00 24,98

401 1 Abies alba 25,23 547,23 35,72 5,49 0,00 49,95
401 2 Abies alba 49,27 912,82 74,28 3,75 0,00 102,00
401 3 Abies alba 30,50 353,71 41,00 3,50 0,00 0,00
401 1 Fagus moesiaca 28,47 327,86 44,70 3,75 0,00 0,00
401 2 Fagus moesiaca 27,49 71,98 46,24 3,25 0,00 0,00
402 1 Picea abies 24,23 364,74 82,69 7,74 0,75 0,00
402 2 Picea abies 22,24 399,82 82,96 6,25 0,75 0,00
402 3 Picea abies 35,25 233,52 40,00 4,25 0,50 0,00
402 1 Abies alba 31,20 197,91 33,44 3,74 0,75 0,00
402 2 Abies alba 28,97 399,56 45,95 3,75 0,75 0,00
402 3 Abies alba 37,19 756,25 39,19 3,00 0,75 0,00
402 1 Picea abies 36,17 696,04 34,18 2,74 0,25 0,00
402 2 Picea abies 32,72 206,54 84,67 3,50 0,75 0,00
402 3 Picea abies 25,49 208,90 69,72 9,50 0,50 0,00
402 1 Fagus moesiaca 29,19 321,89 113,53 8,98 0,25 0,00
402 2 Fagus moesiaca 18,00 537,30 102,26 5,50 1,75 25,00
403 1 Fagus moesiaca 22,23 952,29 106,67 5,00 1,25 49,96
403 2 Fagus moesiaca 19,00 962,06 85,48 4,25 0,25 49,99
403 3 Fagus moesiaca 17,24 1254,18 96,44 5,00 0,25 24,98
404 1 Fagus moesiaca 16,50 303,30 159,77 5,75 0,75 25,00
404 2 Fagus moesiaca 19,47 822,77 117,07 4,74 2,25 49,93
404 3 Fagus moesiaca 22,98 1418,72 78,18 7,74 2,75 274,75
406 1 Fagus moesiaca 23,51 1235,31 102,78 3,25 0,00 225,03
406 2 Fagus moesiaca 42,26 2097,81 92,01 8,25 2,00 349,84
406 3 Fagus moesiaca 18,91 1971,50 63,21 3,63 0,00 75,02
406 1 Picea abies 28,24 4732,87 96,21 8,00 2,00 181,35
406 2 Picea abies 35,68 1788,74 101,29 3,24 0,00 149,69
406 3 Picea abies 35,01 389,35 64,02 7,25 2,75 400,10
407 1 Fagus moesiaca 11,50 241,15 71,47 5,25 4,50 0,00
407 2 Fagus moesiaca 37,21 291,44 74,42 7,24 1,75 0,00
407 3 Fagus moesiaca 28,96 2019,98 105,87 5,24 1,00 0,00
408 1 Fagus moesiaca 30,69 2016,27 99,57 5,99 1,50 0,00
408 2 Fagus moesiaca 27,96 1545,11 89,36 5,24 1,75 49,92
408 3 Fagus moesiaca 30,47 417,83 142,61 8,49 3,00 374,63
409 1 Fagus moesiaca 22,51 433,61 116,28 5,75 1,75 25,01
409 1 Fagus moesiaca 28,48 331,03 127,67 7,00 1,25 74,95
409 2 Fagus moesiaca 22,96 510,16 105,08 5,49 1,00 149,75
409 3 Fagus moesiaca 46,00 478,95 123,99 8,50 1,50 99,99
410 1 Fagus moesiaca 47,19 529,56 227,70 7,99 2,25 274,64
410 2 Fagus moesiaca 39,23 564,41 115,93 7,25 1,25 149,91
410 3 Fagus moesiaca 21,99 747,45 71,22 6,25 1,50 0,00
411 1 Fagus moesiaca 28,19 651,13 90,31 4,99 1,75 0,00
411 2 Fagus moesiaca 26,72 589,85 85,66 4,25 1,75 0,00
411 3 Fagus moesiaca 48,11 840,06 118,66 7,98 4,99 299,13
412 1 Fagus moesiaca 41,99 767,23 115,21 7,50 6,50 299,90
412 2 Fagus moesiaca 44,70 644,29 92,15 9,24 4,74 399,56
412 3 Fagus moesiaca 31,67 428,68 81,55 8,73 2,74 174,56
413 1 Fagus moesiaca 31,18 93,79 134,20 10,23 4,49 174,61
413 2 Fagus moesiaca 23,97 94,14 98,64 11,24 2,00 49,94
413 3 Fagus moesiaca 22,71 438,82 120,06 6,99 2,00 99,85
414 1 Fagus moesiaca 35,23 401,47 97,43 7,00 1,75 274,81
414 2 Fagus moesiaca 27,21 356,20 132,79 8,74 5,49 574,11
414 3 Fagus moesiaca 18,50 225,74 122,99 7,50 4,75 474,98
415 1 Fagus moesiaca 12,48 128,74 107,29 7,49 2,74 349,30
415 2 Fagus moesiaca 14,22 217,35 98,07 6,74 3,74 474,12
415 3 Fagus moesiaca 32,45 181,00 56,42 5,49 0,50 299,58
415 1 Abies alba 18,98 179,57 52,20 4,25 0,25 349,65
415 2 Abies alba 22,48 157,36 47,21 5,25 0,00 349,69
415 3 Abies alba 25,71 1682,06 113,05 7,99 0,75 349,39
416 1 Hrast 25,71 2006,69 112,07 8,99 0,00 374,38
416 2 Hrast 27,25 1252,69 92,51 9,00 0,00 275,04
416 3 Hrast 25,21 558,47 38,95 2,50 0,25 299,58
417 1 Picea abies 17,51 468,39 30,76 6,75 0,75 0,00
417 2 Picea abies 20,23 529,39 37,71 3,75 1,00 0,00
417 3 Picea abies 25,97 341,39 78,92 3,25 0,50 0,00
418 1 Fagus moesiaca 25,72 70,93 53,20 3,25 0,50 24,98
418 1 Picea abies 33,75 409,98 73,25 3,75 0,50 0,00
418 1 Abies alba 30,73 866,44 26,73 2,25 0,00 0,00
419 1 Picea abies 24,25 1352,64 48,25 3,25 0,75 0,00
419 2 Picea abies 22,25 1122,42 51,26 2,75 0,00 200,03
419 3 Picea abies 37,20 359,30 97,88 6,24 1,75 124,84
420 1 Picea abies 50,49 373,91 61,73 3,00 1,25 99,98
420 2 Picea abies 34,69 798,02 54,15 3,99 0,50 99,82
420 3 Picea abies 32,93 729,61 112,50 3,24 1,00 224,49
420 1 Abies alba 30,94 852,84 50,90 5,74 1,50 374,27
420 2 Abies alba 31,00 407,21 41,00 4,50 0,25 50,00
Pri razmatranju kritinih ogranienja treba uzeti u obzir i brojna pitanja za nauku i
praksu, meu kojima su najvanija:

Kako se kritina ogranienja mogu razmatrati u pogledu ugroenosti

receptora (komponenti umskog ekosistema)?
Koja su adekvatna, oficijelna, kritina ogranienja za umska zemljita sa
aspekta procesa acidifikacije i metoda koje se koriste za njihovo izvoenje?
ta je ekotoksikoloka baza kritinih ogranienja za umska zemljita?
Kako se kritina ogranienja za umska zemljita, bazirana na
ekotoksikolokoim podacima dobijena u laboratoriji, mogu preneti na
uslove u prirodi?
Koje su to nepoznanice i njihove posledice u izvoenju kritinih
ogranienja?
Ova, kao i mnoga druga pitanja imaju za cilj da razjasne kompleksi interakcija
izmeu tekih metala (vazdunih polutanata, uopte) i umskih ekosistema,
posebno sa stanovita direktnih i indirektnih ekotoksikolokih efekata, a
zahtevaju da se sistem prouavanja postavi na sasvim drugaiju osnovu.
GRANINEIREMEDIJACIONEVREDNOSTIKONCENTRACIJAOPASNIHI
TETNIHMATERIJAIVREDNOSTIKOJEMOGUUKAZATINAZNAAJNU
KONTAMINACIJUZEMLJITA

Zemljite (mg/kg apsolutno suve materije)

Granina vrednost Remedijaciona vrednost
Metali
Kadmium (Cd) 0,8 12
Hrom (Cr) 100 380
Bakar (Cu) 36 190
Nikl (Ni) 35 210
Olovo (Pb) 85 530
Cink (Zn) 140 720
iva (Hg) 0,3 10
Arsen (As) 29 55
Barium (Ba) 160 625
Kobalt (Co) 9 240
Molibden (Mo) 3 200
Antimon (Sb) 3 15
 Zametalesekoristisledeakorekcionaformula,uzavisnostiodtipazemljita,na
osnovukojesevrikonverzija.

A + (B % gline) + (C % organske materije)

(SW, IW)b = (SW, IW)sb
A + (B 25) + (C 10)

gdeje:
(SW,IW)b korigovanagraninailiremedijacionavrednostzaodreenozemljite,
(SW,IW)sb graninailiremedijacionavrednostiztabele,
%gline izmerenprocenatglineuodreenomzemljitu(veliineestica<2m),
%org.mat. izmerenprocenatorganskematerijeuodreenomzemljitu,
A,B,C konstantezavisneodvrstemetala.
Konstanteuzavisnostiodvrstemetala:
Metal A B C
Arsen 15 0,4 0,4
Kadmijum 0,4 0,007 0,021
Hrom 50 2 0
Kobalt 2 0,28 0
Bakar 15 0,6 0,6
iva 0,2 0,0034 0,0017
Olovo 50 1 1
Nikl 10 1 0
Cink 50 3 1,5
 Kvalitet zemljita je nov koncept, razvijen usled potrebe za
poboljanjem ivotne sredine, odnosno u poetku predstavlja pristup
koji omoguuje bolje planiranje zemljita za razliite funkcije zemljita
(Karlen, et al., 2003)

Koncept kvaliteta zemljita postavljen je kroz razmatranje

odrive proizvodnje, a termin ''kvalitet zemljita'' se esto
koristi da opie svojstva zemljita.

iroko prihvaena definicija: kvalitet zemljita je

kapacitet specifinog tipa zemljita da funkcionie unutar
prirodnih ili gazdinskih granica ekosistema, da odri
biljnu i ivotinjsku produktivnost, sauva ili povea
kvalitet vode i vazduha i podri zdravlje i standard ljudi
(SSSA, 1995, cit. Karlen et.all, 1997, Bouma, 1997,
Schnning, 2004, Belanovic, 2006)
 Sposobnost zemljita da obezbedi razvoj ekosistema, moe se
izraziti preko njegovih ekolokih i drutveno-ekonomskih funkcija,
izmeu kojih postoje brojne protivurenosti, posebno u pogledu naina
korienja zemljita.
Funkcije i kvalitet zemljita su uzajamno povezani i sa drugim
kljunim procesima znaajnim za kvalitet ivotne sredine, kao:

acidifikacija,
taloenje polutanata,
promene klime, i dr.
 Sistem kvaliteta zemljita se bazira na:

funkcijama
procesima
svojstvima i
indikatorima.

Izbor indikatora se bazira na primeni odgovarajue

metodologije, identifikujui seriju svojstava koja
karakteriu zemljine procese u odnosu na specifinu
funkciju zemljita.
 Procena kvaliteta zemljita podrazumeva prouavanja u vie nivoa.

Implementacija u
zakonsku regulativu

Indikatori kvaliteta

Osnovna istraivanja svojstava

(kroz program monitoringa u razliitim uslovima korienja i sredine)

Proces definisanja kvaliteta zemljita baziran je na

funkcijama koje odraavaju njegovu prirodu, tj. preko hemijskih,
biolokih i fizikih svojstava i procesa.
 Klasifikacija pogodnosti zemljinog prostora u USA predstavlja
hronoloki najstariji sistem procene kvaliteta zemljita.

Kvalitet zemljita se prezentuje indeksom stanja zemljita koji je u

funkciji od etvenog prihoda, obrade i ostalih mera upravljanja sadrajem organske
materije u zemljitu.

Karlen et al., (1994a, 1994b) objanjavanju koncept kvaliteta

zemljita prema etiri funkcije zemljita, i za svaku definiu indikatore
koji su lako merljivi kao na primer:
stabilnost agregata,
poroznost,
mikrobioloka aktivnost,
pH vrednost,
CEC.
 Sistem procene odrivosti zemljinog prostora u Kanadi objanjen je
sa vie indikatora, a koji direktno ili indirektno utiu na kvalitet zemljita.
Indikatori su izraunavani putem zajednikih podataka o zemljitu,
klimi i prostoru dobijenih iz mree poligona.

Za procenu kvaliteta zemljita osnovni indikatori su:

rizik od vodne i eolske erozije,
sadraj organskog ugljenika,
rizik od erozije izazvane obradom,
rizik od zbijanja zemljita i
rizik od salinizacije.
 U Novom Zelandu indikatori kvaliteta zemljita razvijeni su kao
potreba zatite ivotne sredine sa monitoringom potencijalnih tetnih
antropogenih efekata na ivotnu sredinu.
Sparling i Schipper (2002) kvalitet zemljita za poduje Novog
Zelanda objanjavaju setom razliitih svojstava:
hemijska svojstva organski C, ukupan N, pH, CEC, P;
fizika makroporoznost, gustina, poljski vodni kapacitet.
Ova svojstva ukazuju na dinamiki aspekt zdrastvenog stanja
zemljita, pre nego pogodnost zemljita za korienje ili procenu erozije.

U zemljama Evropske zajednice ine se znaajni napori da se

definiu indikatori ivotne sredine. Za razliku od Severne Amerike, gde pojam
kvaliteta zemljita podrazumeva: produktivnost i odrivost resursa, kao i
kvalitet ivotne sredine, u Evropi je panja uglavnom usmerena na
kontaminirana zemljita i uticaj na ivotnu sredinu. Druga oblast naunog
interesovanja u Evropi je konzervacija poljoprivrednog zemljita u cilju
poveanja biodiverziteta, stanita za divlja i estetiku predela.
U EU jo uvek nije postignuta saglasnost kako bi trebalo definisati kvalitet
zemljita, i postoje razliita shvatanja, na nacionalnim nivoima i u okviru EU,
za zatitu i monitoring kvaliteta zemljita. (Nortcliff, 2002),

Indikatorikvalitetazemljitaseodnosenarazliiteparametrezavisnood
zemlje

Drava Indikatori
Engleska Sadraj organske materije u povrinskom sloju,
kiselost, koncentracija pojedinih tekih metala i
tehnike upravljanja zemljitem
Francuska Prioritet je intenzitet procesa erozije

Nemaka Prioritet je sadraj azota

Vanmechelen, et. al. (1997) ekoloki kvalitet umskih zemljita Evrope
procenjuju preko nekoliko indikatora koji su u funkciji od pojedinih zemljinih
svojstava, za isti ekoregion.

Vanmechelenet.al.(1997),ekolokikvalitetumskihzemljitarazmatraju
ufunkcijipojedinihzemljinihsvojstavapreko:
osetljivostipremaacidifikaciji,
pristupanostihranljivihmaterijai
pristupanostitekihmetala.
ProuavanjasaaspektaekolokogkvalitetazemljitauSrbijitrajunekoliko
godina(Kadovi,etal.,2002,2003).
 KONCEPTEVALUACIJEPARAMETARAKVALITETAZEMLJITA
MERENI PARAMETRI PARAMETRI STRERSA INDIKATORSKE VREDNOSTI
izracunate vrednosti
koncentracija N
pristupacnost N
klimatska zona
klase 1- 5
C/N

P pH-klasa
koncentracija P

(ogranicavajuci i ugrozavajuci faktori)

pristupacnost P

KLASA KVALITETA ZEMLJISTA

organski C
klase 1- 5
klimatska zona
C/P
tip zemljista hidraulicki
konduktivitet

pH osetljivost
status zemljista prema
zasicenost bazama
acidifikacije acidifikaciji,
CaCO3 klase 1 - 5

BCE
zasicenost bazama pristupacnost
koncentracije
baznih katjona
Ca,Mg i K
K/(Ca+Mg+K)

pristupacnost
koncentracija teskih P teskih metala
metala (Zn, Pb, Cd) klase 1-5
pH-klasa
1/CEC

S - sumiranje indikatora
P - multiplikacija
 Modelekolokogkvalitetazemljita
Na osnovu analiziranih i usvojenih indikatora, njihovih vrednosti i
uzrono-posledinih veza, definisan je matematiki model na osnovu kojeg je
izvrena klasifikacija pedosistematskih jedinica zemljita u klase ekolokog
kvaliteta.
Modelom ekolokog kvaliteta zemljita analiziraju se ona svojstva
zemljita koja karakteriu njegovu sposobnost da usvoji i zadre kako elemente
ishrane tako i teke metale, pre svega Cu, Zn, Pb i Cd.
Pristupanost N, P i baznih katjona u ovom modelu posmatraju se pre
svega kao rezerve ovih elemenata u zemljitu.
Nain korienje zemljinog resursa odreuje rezerve ugljenika i na
taj nain utie niz drugih procesa.
Interakcija Al i baznih katjona u adsorptivnom kompleksu zemljita
reguliu puferni kapacitet zemljita, to utie na retenciju tekih metala.

Svi parametri u jednaini klase ekolokog kvaliteta raunaju do 20 cm dubine.

 Koncept modela procene ekolokog kvaliteta zemljita

Depozicija SO2, NOx, TM Mereniparametri Indikatori

ukupnisadrajC,N, IN,IP,IBEC
Akumulacija C, N, P, Al, TM
P,Ca,MgiK

pHvrednost
Proceivanje RI
sadrajC
ICC

ueegline
K+ Ca++ H+ IAS IEQ
Na+ Al CaCO3
Ca++ TM TENAFAZA IS
VRSTA FAZA zasienost
bazama
-GLINA I KOLOIDI Mg++
Fe3+ Baznikatjoni:
-KOLOIDI HUMUSNIH ESTICA Mg++ K+ Ca,Mg,K IAd
TM ukupnisadraji
ADSORPCIJA Zn,Cu,PbiCd
C
DESORPCIJA
Al H+ izmenljivi IAl/Ca+Mg
Ca,Mg,Al

Oticanje
 Jednainaklaseekolokogkvalitetazemljita:

I pe
I EQ I As

I tm

gde su,
Ipe indeks pristupanosti biogenih elemenata Ipe=IN+Ip+IBEC+Cc+Ibio;
Itm indeks sorpcije tekih metala, Itm= IAb/RI
IAS status acidifikacije

Odnosno:


I I I
N P BEC c C Al
Cac



IEQ IAS
Zn RI Cu RI Pb RI Cd RI
CaMgK tZn CaMgK tCu CaMgK tPb CaMgK tCD
c c c c

Indikatorska vrednost Osnovne jednaine

Pristupanost azota*, IN IN = Nc + RC/N + RCZ

Pristupanost fosfora*, IP IP = Pc . RpH + RC/P + RCZ + OrgCc

Pristupanost baznih katjona*, IBC IBC = BCEc + BSc + 1/3 (Cac + Mgc + Kc)

Status acidifikacije*, IAS IAS = pHc + BSc + (CaCO3)c

Akumulacija ugljenika*, Cc Klasna vrednost za sadraj org C do 10 cm min. sloja

Indeks biolementa, Ibio (Al/Ca)c =izmenlj. Al / izmenlj. Ca u sloju do 10 cm

Indeks adsorpcije, IAb IAb=sadraj pseudoukupnih Zn, Cu, Pb i Cd / izmenlj(Ca+Mg+K)

Retencioni indeks**, RIt RIt = RIpH + RIglina + RIorg.materija

 Graninevrednostiklasazaindeksbioelementa(Al/Ca)c iindeksadsorpcije(Zn,Cu,PbiCd)

(Al/Ca)c I AbZn I AbCu I AbPb I AbCd

Klasa

1 v. niska > 1,836 < 0,735 < 2,35 < 0,76 < 0,0115

2 niska 0,36-1,836 0,736-1,193 2,36-3,082 0,77-1,24 0,0116-0,0308

3 srednja 0,072-0,36 1,194-2,31 3,083-5,368 1,25-2,465 0,0309-0,07

4 visoka 0,018-0,072 2,311-3,64 3,369-10,65 2,466-5,56 0,071-0,163

5 v. visoka < 0,018 > 3,64 > 10,65 >5,56 > 0,163
 Graninevrednostiklasaekolokogkvalitetazemljita

IEQ
Klasa
I v. niska 0 1,14
II niska 1,141 2,505
III srednja 2,506 8,12
IV visoka 8,121 13,004
V v. visoka > 13,004
Poznavanje ekolokog kvaliteta zemljita je od velikog znaaja,
za ouvanje produktivnosti zemljita i poboljanje ivotne sredine, i kao
takvo treba da ukae na najpovoljnije sisteme upravljanja i korienja
zemljinog prostora.