AEROZAGAENJAIUMSKIEKOSISTEMI

OSNOVNIEKOLOKIPRINCIPI
PredavanjeII

JelenaBeloica,mart2017
Silabus
Predavanje_2
OSNOVNI POJMOVI IDEFINICIJE
KLASIFIKACIJA EKOLOGIJE
EKOLOKA HIJERARHIJA
EKOSISTEM
Klasifikacija ekosistema,struktura,faktori,odnosi
EKOLOKIPRINCIPI
Kruenjeelemenata
Zakonitermodinamike
Zavisnostuishrani lanciimreeishraneipiramidebrojevabiomasaienergija
Staninipotencijal
Sukcesija
Sastavistukturabiljnihzajednica
Ekolokidiverzitetiodrivost
Faktoriporemeaja
UPRAVLJANJEEKOSISTEMIMA
 Asking functional questions
is a powerful way to study nature and
contribute to environmental problem
solving because it forces one to
think about the root cause of a pattern or process.
OswaldJ.Schmitz,2007
EcologyandEcosystemConservation
OSNOVNIPOJMOVIIDEFINICIJE

Ekologija gr.oikos =dom,staniteigr.logos=nauka,znanje,

uenje

Ekologija je nauka koja prouava uzajamne odnose izmeu organizama i

sredine od kojih zavisi opstanak jedinki i populacija organskih vrsta i
njihovih zajednica u prirodi.

Ekologija nije samo nauka o ovekovoj sredini, ve je velikim delom stav

ljudskih bia prema prirodi.... Etiki stav koji bi trebalo da zauzmemo, kao
ljudska bia, prema prirodi i drugim vrstama sr je naeg ekolokog
razmiljanja (Senegalski filozof Sulejman Bair Dianj)
 Ekologiju je kao bioloku disciplinu
definisao Ernst Haeckel 1866. g. kao
ukupnu nauku o odnosima organizama
prema okolini.

(18341919)

German biologist, naturalist, philosopher,

physician, professor, marine biologist, and
artist who discovered, described and
named thousands of new species,
mapped a genealogical tree relating all life
forms, and coined many terms in biology,
including anthropogeny, ecology, phylum,
phylogeny, stem cell, and Protista.
Eugene Pleasants Odum u knjigama
Fundamentals of ecology
(1953), i Ecology: The Link
Between the Natural and the
Social Sciences (1975),
ekologiju smatra vezom izmeu
prirodnih i drutvenih nauka.
Ekologija predstavlja novu, American biologist
UniversityofGeorgia
integrativnu naunu disciplinu,
knownforhispioneeringworkon ecosystem
koja predstavlja sintezu mnogih ecology (19132002)
do sada steenih ljudskih znanja.

Ekologija je nauka koja prouava reenja

koja su iva bia realizovala, na
razliite naine, u vezi sa
problemima koje je spoljanja
sredina postavila ivim biima i
koja su ona morala reiti kroz
svoju evoluciju da bi u tim
konkretnim sredinama mogla
opstati (Jankovi, 1995).
KLASIFIKACIJAEKOLOGIJE
fitoekologija ili ekologija biljaka
zooekologija ili ekologija ivotinja
mikroboekologija fitocenologija ili fitosociologija
idioekologija ili autekologija Zoocenologija
biocenologija ili sinekologija Mikrobocenologija

populaciona ekologija ili demekologija

fizioloka ekologija
primenjena ekologija

globalna ekologija
kosmikaekologija

biogeografija (fitogeografija)
Geobotanika

floristika geobotanika (horologija)

istorijska geobotanika
ekoloka geobotanika
KLASIFIKACIJA EKOLOGIJE

Ekologija covekahumana ekologija

Socijalna ekologija (granasociologije)

Kulturna ekologija (adaptacija drutva usredini ukojoj ivi)

Urbanaekologija (odnosi i procesi uizgradenojvetackoj sredini)

Radijaciona ekologija (promene na organizmima usled dejstva zracenja)

Ekologija zagadenih sredina

Primenjena ekologija razmatra primenu ekologije na realnim pitanjima,
odnosno bavi se primenom ekolokih principa u prouavanju i ocenjivanju
efekata i posledica ljudskih aktivnosti na zajednicu, ekosisteme, pejzae i
biosferu.

Moe se definisati kao integrisani skup ekolokih, socijalnih i biotehnolokih

aspekata ouvanja i unapreenja prirodnih resursa.

Primena ekolokih principa i nova znanja u oblasti problema degradacije

ivotne sredine menja pogled na vrednovanje prirodnih resursa. Novo
poimanje vrednovanja ivotne sredine ostvaruje se kroz promene u
kulturolokom obrascu ponaanja do svih aktera: od vlada drava, zajednice i
pojedinca.
 Nivoiorganizacijeekolokihsistema
Ekoloka hijerarhija

EKOSFERA= Biosfera+ Tehnosfera (radom stvoreni elementi ivotne sredine)

Nivoiorganizacijeekolokihsistema

Individua,jedinka,pojedinaniprimeraknekevrste
obezbeujerastirazvie

Populacija,skupjedinkiistevrstemeusobnopovezane
odnosimareprodukcije
Biocenoza,skupsvihvrstanaodreenomprostorukoje
sumeusobnopovezaneodnosima
ishraneizatite
Ekosistem,biogeocenoza,jedinstvobiocenozei
biotopadinamikisistemabiotikeibiotike
komponentestanita,kruenjematerije
Biom je skup meusobno fiziognomski slinih i
funkcionalno povezanih ekosistema (npr. biom
listopadnih uma, biom etinara, biom stepa, biom
mora i okeana itd.).

Biosfera,sistemdelovaatmosfere,
hidrosfere,pedosfereilitosferenaseljnihivim
organizmima.
Ekosistemi i biomi se ujedninjuju u biocikluse, kojih na Zemlji ima
tri: slana voda, slatka voda i kopno. Svi biociklusi zajedno ine
vrhunsko jedinstvo ive i neive prirode, jedan vrhunski ekoloki
sistem ogromnih razmera, oznaen kao BIOSFERA.
THERULESOFECOLOGY:
1.Everythingisconnectedtoeverythingelse.
2.Everythingmustgosomewhere.
3.Thereisnosuchthingasafreelunch.
Ekosistem
Osnovni elementi ekosistema su:

Biotop (ivotno stanite,deo prostora sa svim svojim karakteristikama)

Biocenoza (ivotna zajednica)
fitocenoza (biljne zajednice)
zoocenoza (zajednice ivotinja)
mikrocenoza (zajednice mikroorganizama)

Faktorikojiutiunafunkcionisanjeekosistema
Biotiki
Abioticki:
klimatski faktori
edafski faktori (zemljite)
orografski faktori (osobine reljefa)
antropogeni (ovek)
Struktura i funkcionisanje ekosistema seodvija poduticajem 5 faktorainjihovih
promenljivih

klimatski faktor (voda,vazduh,vlanost,svetlost,vetar, temperatura)

geofizicki faktor (gravitacija,magnetizam,talasna kretanja)
edafski faktor (fizickohemijskasvostvazemljita)
orografski faktor (odlike reljefa,nadmorskavisina,ekspozicija,nagib...)
vreme
TIPODNOSAFAKTORAEKOSISTEMA

akcija(uticajstanitanaivotnezajednice)

reakcija(povratnodejstvosegmenatabiocenoze na biotop)

koakcija (ukupnost povratnih sprega izmedu clanova ivotne zajednice)

izmedu biotickih i abiotickih faktora ivotne sredine u prirodi treba da postoji
ravnotea/ekvilibrium, a faktori prirodne ravnotee su:
kruenje vode
kruenje kiseonika
kruenje ugljenika
uloga biljaka
uloga biljodera
uloga mesodera i svatodera
uloga mikroorganizama

BIOTIKAKOMPONENTA

producenti (proizvodackopreradivacke;biljke koje obavljaju fotosintezu)

konzumenti (potroacke;ivotinje)

reducenti (mikroorganizmi mikroflore i mikrofaune koji vre razlaganje

organskih materija)
Proizvoai, kao to im samo ime kae, fiksiraju energiju iz nezavisnih izvora, kao
to je Sunce i obezbeuju izvore energije za potroae.
Potroai zavise od organskih molekula, kao to su ugljeni hidrati, masti i proteini.
Postoji nekoliko tipova: biljojedi konzumiraju zelene biljke i esto se nazivaju
primarnim potroaima.
Mesojedi jedu biljojede i koriste energiju koja je akumulirana u njima; svatojedi
koriste i biljke i ivotinje kao izvore energije, a detrivore se hrane energijom koja
se nalazi u ostacima biljaka i ivotinja (detritus).
Razlagai mikroorganizmi
 Odnose faktora sredine odreduju priliv energije i njeno koricenje
priliv i kruenje nutrijenata (neorganskih hranljivih elemenata nastalih mineralizacijom
organskih ili raspadanjem neorganskih materija npr.krecnjaka)
promenljivost faktora sredine

Uzroci poremecaja ravnotee mogu biti:

prirodni (vulkanske erupcije,ekstremne temperature,zemljotresi,poplave i oluje,poari)

antropogeni (industrijski pogoni,saobracaj...)

Klasifikacija ekosistema

Generalno, ekosistemi se prema prirodi nastanka mogu podeliti na

prirodne i
vetacke (antropogene)

Prema kriterijumu stanita:

kopneni,
vodeni i
pecinski

Prema kriterijumu vegetacije:

umski,
travni ( travnati)
mocvarni
 Edward Lorenc 1963.
AbutterflyinBrazilcanchange theforecastinTexasafteroneortwoweeks

Teorija deterministikog haosa

Teorija haosa je teorija koja opisuje kompleksna i nepredvidiva

kretanja sistema, kao i njihovu dinamiku. Za ovakve sisteme
karakteristicna je osetljivost na pocetne uslove. Ovo konkretno
znaci, da za male razlike u pocetnim uslovima imamo potpuno
razlicita ponasanja sistema posle odreenog vremena
 Geometrijafraktala
Benot B Mandelbrot:
The man who made geometry an art

The Fractal Geometry of

Nature,
book 1982

rhfk0q2vsxgx.gif (Command Line)

Can you measure the British coastline? He discovered that you

can at a distance, but that then the closer you look, the more you
find.
The British coastline is
"infinite!!!!!!
Benot Mandelbrot je osniva fraktalne
geometrije.

Fraktalna geometrija je pojam koji opisuje

nepravilne oblike koji se mogu nai na mnogo
razliitih mesta, npr. u matematici i u prirodi.

Mandelbrot je otvorio oi za oblike kakvi se

javljaju u svetu prirode.
Imao je vrlo razvijenu geometrijsku intuiciju.
O svakom analitikom problemu mogao je da
razmilja kroz neki lik u svom umu.

Ogolelo drvee zimi je slino uu reke ili

anatomskim crteima krvnog sistema (krvotoka).
Priroda pronalazi reenja koja su u mnogim
pojavama slina.

Na primer, kako se voda iz zemljita sprovodi u

lie, ili kako krv iz srca preneti u vrhove prstiju i
opet nazad.
tosufraktali?
Fraktalnageometrijaiteorijadeterminisanog haosa.
Fraktali namdajujednusasvimnovuperspektivupogledanasvet.
Naukaohaosukoristijednusasvimnovugeometrijunazvanufraktalna
geometrija,atelautojfraktalnojgeometrijisufraktali.
Fraktalisugeometrijskatelakojaposedujusvojstvosamoslinostiifraktalnu
dimenziju.

Fraktalna geometrija dozvoljava krive koje imaju

beskonaan obim.

Veina objekata u prirodi sastoji se od mnogo razliitih vrsta

fraktala, meusobno isprepletenih, pojedinim delovima
kojima se fraktalne dimenzije razlikuju.

Madnelbrotov skup
I uma je fraktalna, kako bi je rekonstruisali treba pronai pravila.

Logaritamska spirala i Zakon priguenih oscilacija.

Udvostruenje perioda je opte prirodno naelo.

Fiziki primeri otkriveni u laboratorijima irom sveta, pokazali su

kako se brzina uzastopnog grananja poklapa sa Feigenbaumovim
brojem 4,6692016...

Feigenbaumov broj je opta univerzalna konstanta jednako

temeljena kao i broj , to e rei kako je obim krunice i njegovog
prenika 3,142, a obim udvostruenja kod stabala je 4,669.
Priroda se pokorava relativno malom broju osnovnih zakona.

Zakoni rasta i razvoja uma su kompleksne jednaine, univerzalni

alati za modeliranje multidimenzionalne dinamike uma.
Reenja kompleksnih jednaina su kompleksni brojevi koji su topoloka
dimenzija, a skupovi kompleksnih brojeva daju fraktalnu dimenziju ume.
EKOLOKIPRINCIPI

Kruenjeelemenata
Zakonitermodinamike
Zavisnostuishrani lanciimreeishraneipiramidebrojeva
biomasaienergija
Staninipotencijal
Sukcesija
Sastavistukturabiljnihzajednica
Ekolokidiverzitetiodrivost
Faktoriporemeaja
EKOLOKIPRINCIPI
Sukcesija
Kruenjeelemenata Sastavistukturabiljnihzajednica
Zakonitermodinamike Ekolokidiverzitetiodrivost
Zavisnostuishrani lanciimreeishraneipiramidebrojevabiomasaienergija Faktoriporemeaja
Staninipotencijal

Fotosinteza je kjuni proces kruenja materije i energije u ekosistemima. Na svakom ciklusu

kruenja energija se gubi u procesu repsiracije i skladiti/konvertuje u vidu biomase, i oslobaa u
procesu dekompozicije.

Procesfotosinteze:
Termohemijski zakon

Lavoazje-Laplasov (Lavoisier Laplace) zakon: Koliina toplote koja je

potrebna da se jedinjenje razloi na svoje sastavne elemente jednaka je toploti
koja se oslobodi kad se to jedinjenje gradi od elemenata.
ili
Promena entalpije koja prati reakciju u jednom smeru potpuno je ista, ali
suprotnog znaka u odnosu na promenu entalpije koja prati reakciju u suprotnom
smeru.
EKOLOKIPRINCIPI
Sukcesija
Kruenjeelemenata
Sastavistukturabiljnihzajednica
Zakonitermodinamike Ekolokidiverzitetiodrivost
Zavisnostuishrani lanciimreeishraneipiramidebrojevabiomasaienergija Faktoriporemeaja
Staninipotencijal

Izakontermodinamike zakonodranjaenergije:
Ukupna energija sistema i njegove okoline je konstantna; energija se ne moe unititi ili
stvoriti; ona se moe samo transformisati iz jednog oblika u drugi oblik.

IIzakon:
Kadasejedanoblikenergijepretvaraudrugi,deoenergijebivaizgubljenkaotoplota
EKOLOKIPRINCIPI
Sukcesija
Kruenjeelemenata
Zakonitermodinamike Sastavistukturabiljnihzajednica
Zavisnostuishrani Ekolokidiverzitetiodrivost
Faktoriporemeaja
lanciimreeishraneipiramidebrojevabiomasaienergija
Staninipotencijal

Lanciishrane transferenergijeiishranekroznizorganizamaprekoponavljanja
procesaishrane(pojesti bitipojeden)
Mreaishrane meuzavisnaserijalanacaishrane
Ekolokepiramide ukazujunanekeodnoseizmeuproducenataikonzumenatahrane
iprirodi.
Piramidebrojeva upredatorskomlancubrojjedinkijenajveinanivou
producenata
Piramidebiomase
Piramideenergije sviorganizmizahtevajuenergijudaobavljajurad
 Nivoi ishrane mogu se postaviti jedan iznad drugog tako da predstavljaju ekoloku
piramidu (Kimmins 1997).

Kod biomase umskih ekosistema, piramida je vertikalna.

Proizvoai, naroito drvee, formiraju iroku bazu piramide, a primarni i razni

sekundarni potroai (biljojedi, mesojedi) formiraju manje slojeve biomase iznad
baze.

Ovaj odnos moda ne vai za broj organizama, ali drvee je toliko veliko u
poreenju sa veinom drugih komponenata sistema, da ono predstavlja
dominantnu kategoriju biomase gdegod da se umski ekosistemi nalaze.

U poreenju sa drugom vegetacijom, ume su veoma efikasne u hvatanju suneve

energije.
 Ukupnafotosintezatakoejepoznatakaobrutoprimarnaproizvodnja.Potose
izvesnakoliinateenergijekoristizadisanje,razlikajepoznatakaonetoprimarna
proizvodnja:

Brutoprimarnaproizvodnja(BPP)=Netoprimarnaproizvodnja(NPP)+disanjebiljaka

Brutoprimarnaproizvodnjamoesepodelitinatrikategorije:
akumulacijasuvematerijeustablima,granamaiostalojbiomasi,iligodinjiprirast
biomase;
disanjebiljojeda;
disanjerazlagaa(reducenata).

Gotovodo80%brutoprimarneproizvodnjekoristisezadisanje,takodasamo20%
ostajezaakumulacijuuvidubiomasezaseu.

OdnosizmeuNPP(netoprimarneproizvodnje)ibiomase(zaseu)nijekonstantan.
Mladeume,samalombiomasom(zaseu),moguimativisokuNPP.
Praume,sasveveombiomasomkojajenaraspolaganjurazlagaima(reducentima)
(trupci,umskodno)imajuvelikubiomasu,aliniskunetoprimarnuproizvodnju.
 Proizvodnost umskih ekosistema moe se porediti rangiranjem neto
primarne proizvodnje pojedinanih tipova ekosistema (Whittaker 1975).
Uglavnom, proizvodnost se poveava sa poveanjem radijacije od Arktika
ka tropskoj oblasti (tabela).
Neke ume umerenog pojasa imaju veu neto primarnu proizvodnju nego
neke tropske ume.
Bruto primarna proizvodnja u tropskim oblastima obino je mnogo vea
nego u umerenim ili borealnim regijama, ali zbog visoke stope disanja u
toploj tropskoj zoni, neto primarna proizvodnja moe biti vea od NPP u
umama umerenog pojasa.
U principu, lanac energije se koristi u cilju razumevanja funkcionanja
ekosistema, u odnosu na suvu materiju i kruenje hranjivih materija.
 Neto primarna produkcija
svetskih uma (Whittaker, 1975)

umskiekosistem Netoprimarnaprodukcija

t/ha/god

Opseg Prosek

Tropskekineume 1035 22

Tropskeprimorskeume(seasonal) 1025 16
Umereneetinarskeume 625 13

Umereneliarskeume 625 12

Borealneume 420 8

Woodlandandshrubland 2,512 7

*Proizvodnost se teko moe izmeriti. Veina studija se koncentrie samo na

nadzemnu proizvodnju, to moe biti adekvatno sa stanovita proizvodnje
drveta, ali ona ne uzima u obzir znaajne procese koji se odvijaju ispod zemlje.
EKOLOKIPRINCIPI
Sukcesija
Kruenjeelemenata
Sastavistukturabiljnihzajednica
Zakonitermodinamike
Ekolokidiverzitetiodrivost
Zavisnostuishrani lanciimreeishraneipiramidebrojevabiomasaienergija
Faktoriporemeaja
Staninipotencijal

Staninipotencijal nekepovrineeimatitendencijudapostanuume

Sukcesija procespromeneodtravnjakadoume,iliobrnutoregresija

Sastavvrstaistrukturabiljnihzajednicautiunanjihovufunkcijukaoprirodnihstanita.

Razliititipoviekosistemasurazliitimuticajimaraznihkombinacijafaktoraporemeaja.

U veini umskih ekosistema, poremeaj obuhvata ne samo uticaj biljaka i ivotinja, ve i

uticaj poara, vetra, insekata i bolesti, erozije zemljita, poplava, da pomenemo samo
deliminu listu moguih poremeaja.
EKOLOKIPRINCIPI
Kruenjeelemenata
Sukcesija
Sastavistukturabiljnihzajednica
Zakonitermodinamike
Ekolokidiverzitetiodrivost
Zavisnostuishrani lanciimreeishraneipiramidebrojevabiomasaienergija
Faktoriporemeaja
Staninipotencijal

Proces promene u umskim ekosistemima tokom vremena poznat je kao sukcesija.

Primarna sukcesija odvija se u ekosistemima koji prethodno nisu bili pod uticajem organizama, kao
to je povrina nastala procesima erozije, ili nova vulkanska povrina.

Sekundarna sukcesija odvija se na povrinama koje su prethodno bile pod uticajem organizama.
Primeri sekundarne sukcesije su obnavljanje posle see uma, poara, napada insekata, vetroizvala i
drugih poremeaja (Kimmins 1997).

Veina problema u vezi sa sukcesijom u umama, ukljuujui i probleme zdravstvenog stanja uma,
jesu problemi sekundarne sukcesije.
 Tokom procesa promena umskog ekosistema na jednoj lokaciji, koje obuhvataju sastav
vrsta i strukturne promene, razvijae se prepoznatljive faze zajednica, koje se nazivaju
sukcesione faze.

Sve sukcesione faze u jednom umskom ekosistemu nazivaju se serija.

NudacijaInvazijaKompeticijaReakcijaKlimaks
U okviru biljne asocijacije, na primer, koriste se tri tipa informacija da se predvide
sukcesione promene (Noble i Slayter 1980) :
metod postojanosti,
uslovi za aklimatizaciju i
kritine faze ivotnog ciklusa.

Metod postojanosti definie potencijal oporavka individualnih vrsta (na primer rast
izdanaka, izbojaka) ili reproduktivnu strategiju vrste posle poremeaja.

Uslovi za aklimatizaciju definiu vrste koje su u stanju da reaguju na razne stepene

zasene, relativno rane karakteristike rasta i tako dalje.

Kritine faze ivotnog ciklusa obuhvataju doba reprodukcije, dugovenost, stvaranje

kore koja je otporna na poar i slino.

Sukcesione trajektorije (putanje), merene kroz sastav vrsta i/ili strukturu uma, zavisie
od uticaja raznih poremeaja na vrste drvea i dimenzije koje su prisutne u vreme
poremeaja.

Mogu se konstruisati veoma komplikovane eme viestrukih puteva transformacije

sukcesionog niza, ali se za veinu umskih ekosistema mogu projektovati i jednostavniji
sistemi.
Ekoloka valenca
Amplituda variranja ekolokih faktora ukome jemogu opstanak odreene vrste zove seekoloka valenca

Stenovalentni organizmitolerisu malavariranja ekoloskih faktora;Biljkemogubitistenovalentnezajedan

ilivieekolokihfaktora

PrimulakitaibelianaRamondiaserbica

Eurivalentni organizmi (kosmopolitske)

tolerisu veavariranja ekoloskih faktora

Taraxacum officinale
 : Animalia
: Tardigrada

Milnesium tardigradum

From Latin tardigradus (slowly stepping),

from tardus (slow) + gradior (step, walk)

Tardigradesarethemostresilientanimalknown!
Theycansurviveextremeconditionsthatwouldberapidlyfataltonearlyallotherknownlife
forms.Theycanwithstandtemperaturerangesfrom1K(458F;272C)(closetoabsolute
zero)toabout420K(300F;150C),[9]pressuresaboutsixtimesgreaterthanthosefoundin
thedeepestoceantrenches,ionizingradiationatdoseshundredsoftimeshigherthanthelethal
doseforahuman,andthevacuumofouterspace.[10]Theycangowithoutfoodorwaterfor
morethan30years,dryingouttothepointwheretheyare3%orlesswater,onlytorehydrate,
forage,andreproduce
Ekoloka valenca ima triosnovne vrednosti (kardinalne take):ekoloki optimum,
ekoloki minimum i ekoloki maksimum.

Ekoloki optimum je ona vrednost ekolokog faktora pri kojoj se ivotni procesi najbolje
odvijaju. Izvan granica ekolokog minimuma i ekolokog maksimuma ivotni procesi
prestaju. U okviru ekoloke valence ivotni procesu postaju sve slabiji u opsegu ekolokog
pesimuma (vrednosti u okviru ekoloke valence koje se pribliavaju maksimumu i
minimumu).
Ekolokioptimumserazlikujeodfiziolokogoptimumaiuslovljenjekonkurentskim
odnosimaizmeuvrstaubiljnojzajednici
a b c

PredikcijadistribucijevrstePiceaabies utrivremenskapresekaa(19611990);
b(20412060)ic(20612080)
Tipina serija posle see ume, na primer, obuhvata sukcesione faze: travu, bunje mladice,
letvenjake, zrela stabla i stara stabla.

Funkcionalne definicije ovih istih sukcesionih faza posle veih poremeaja ukljuuju:
inicijalnu fazu sastojine,
fazu bez stabala,
fazu ponovnog stvaranja podrasta i
fazu stare ume.

Vrste koje su dominantne u ranim delovima serije su rane sukcesione vrste; one koje
dominiraju u kasnijim fazama serije nazivaju se vrste kasne sukcesije.
 Sukcesija je bila glavna tema rasprave ekologa tokom 20og veka. Poetkom veka
razvijene su dve konkurentske teorije.
F. E. Clements (1916) je zamislio biljnu zajednicu kao superorganizam, sa mnogim
svojstvima individualnog organizma. Progresija ka regionalnoj stabilnoj vegetaciji bila je
neizbena i ta regionalna vegetacija naziva se klimaks (=klimatogena zajednica) i u
mnogome je definisana klimom.
Teorija nazvana je monoklimaksna teorija, zato to je imala jedan sukcesioni cilj.

Poovomkonceptu,svebiljnezajedniceuregionueteitikatomciljuakojedato
dovoljnovremena.Zajednicaeprolazitikrozpromeneusvakojsukcesionojfazi,toe
stvaratiokruenjekojejepogodnozarazvojsledeefaze.

Prve teorije, bile su krute i zasnovane na teoriji bez empirijskih dokaza, ipak ine kimu
dananjih modela sukcesije.

Koncept potencijalne vegetacije, predstavlja nastavak monoklimaksne teorije i sledeeg

oblika, poliklimaksne teorije, koja je imala manje stroge pretpostavke konvergencije.
 Druga teorija bila je individualistika teorija koju je predloio H. A. Gleason (1926).

Gleason je smatrao da su biljne zajednice asocijacije individualnih vrsta, svaka sa

jedinstvenim karakterom i u mnogome nepredvidiva. Pod ovakvim pretpostavkama
nije bila mogua nijedna klimaksna faza i koncept biljne zajednice smatran je kao
"let mate.

Individualistiku teoriju dalje je razvio Frank Egler (1954), koji je definisao dva
glavna sukcesiona puta transformacije na naputenim poljoprivrednim povrinama,
zavisno od ivotnih istorija vrsta koje su mogle potencijalno da uspevaju na tom
stanitu.

Eglerov model relejne floristike dobro se uklapa u primarnu sukcesiju, u kojoj jedna
biljna zajednica menja okruenje i stvara uslove da je zameni jedna sasvim razliita
biljna zajednica.

Njegov inicijalni floristiki model uklapa se u mnoge sekundarne sukcesione serije:

mnoge vrste su inicijalno prisutne, ali razliita relativna brzina rasta, dugovenost
biljaka i podnoenje zasene reguliu sukcesiju biljnih vrsta na poremeenom
stanitu.

U umskim ekosistemima mogu biti prisutne i rane i kasne sukcesione vrste tokom
veeg dela serije, ali e se relativna dominacija menjati tokom vremena.
EKOLOKIPRINCIPI Sukcesija
Kruenjeelemenata Sastavistukturabiljnihzajednica
Zakonitermodinamike
Ekolokidiverzitetiodrivost
Zavisnostuishrani lanciimreeishraneipiramidebrojevabiomasaienergija
Faktoriporemeaja
Staninipotencijal

Ekoloki diverzitet je kontroverzna tema u ekologiji, zato to je teko da se definie, primenjuje

se na razliite naine i obino ini veoma mali deo pravog ekosistemskog diverziteta (Magurran
1988).

Prihvaene mere diverziteta su: indeksi vrsta, sastojina i predela.

Veina je definisana na osnovu vaskularnih biljaka i ivotinja, koje ine manji deo diverziteta
svetskih ekosistema, a ignoriu se beskimenjaci i vrste mikroba, kao i mnoge funkcionalne
kategorije: listopadne naspram zimzelenih, mesojedi naspram biljojeda, i tako dalje.

Biodiverzitet, kako god da se meri, znaajan je ne samo zbog svojih moguih primena koje
direktno koriste oveanstvu, ve i zbog toga to se toliko malo zna o tome kako ekosistemi
funkcioniu. Svojstvo kore kratkoigliave tise (Taxus brevifolia) da lei rak je skoranji primer
direktne koristi od vrste koja se do sada smatrala samo lepim, ali nevanim, etinarom.

Aldo Leopold je verovatno rekao najkonciznije: " ... prvo pravilo inteligentnog popravljanja je da
sve povee ... " ali diverzitet je neobuhvatljiv pojam i ne moe se povezati u smislu upravljanja.
 Tipovi diverziteta u umskim ekosistemima

Biodiverzitetpredstavljaraznolikostivogsvetanatrinivoa: genetikidiverzitet,
specijskidiverzitet,ekosistemskidiverzitet

Tipdiverziteta Definicija

Genetskidiverzitet Distribucijagenotipovauokvirupopulacijeilivrste

Alfadiverzitet Merennaraznenainekaobogatstvovrsta,ilibrojvrstau
zajednici;ravnomernaraspodelavrsta,iliraspodelarelativne
uestalostirazliitihvrsta;ilistruktura,prostorniraspored
biljaka(skupni grupni,ravnomernirazmetaj;ujednomilivie
slojeva)
Betadiverzitet Lokalnipredeonidiverzitet,merenrazliitimzajednicamakoje
koristeisteatributekaoalfa
Gamadiverzitet Regionalnidiverzitet,merenbogatstvomiravnomernom
raspodelombioma
Indeksidiverziteta:

Shannonov indeks(ShannonWeaver)

Srensen similarity indeks BrayCurtis indeks slinosti

Maksimalni alfa diverzitet, meren kao bogatstvo vrsta, esto se javlja u ranoj
sukcesiji u umama umerenog pojasa, ali tropske ume kasnije sukcesije
mogu imati najvee bogatstvo vrsta.

Strukturni diverzitet obino je najvei u umi kasne sukcesije.

Beta i gama diverzitet obino su povezani sa varijabilnou uslova sredine

u regionu.

iroka ravnica obino e imati manji beta i gama diverzitet nego raznoliko
planinsko podruje, zato to u njemu postoji vei opseg temperatura,
vlanosti i zemljinih uslova.
 Sve vea panja usmerena na strukturni diverzitet dovela je do irih saznanja
o ulozi mrtvog drveta u umskim ekosistemima.

Na mnogim povrinama, mrtvo drvo ne samo da prua bitno stanite za

mnoge beskimenjake, male sisare, male i velike mesojede i svatojede i
ptice, ve takoe moe da bude mesto gde se uvaju hranjive materije,
mesto fiksiranja azota i zaliha vlanosti za vreme sune sezone (Harmon et al.
1986).
Veina planova gazdovanja umama danas obuhvata metode zadravanja
bar jednog dela mrtvog (suvog) drveta (suika i trupaca) zbog njihove
znaajne funkcije u umskoj ivotnoj sredini.

Ovo "bioloko naslee" moe biti bitno za odravanje biodiverziteta u

komercijalnim umama.
EKOLOKIPRINCIPI
Sukcesija
Kruenjeelemenata
Sastavistukturabiljnihzajednica
Zakonitermodinamike
Ekolokidiverzitetiodrivost
Zavisnostuishrani lanciimreeishraneipiramidebrojevabiomasaienergija
Staninipotencijal Faktoriporemeaja

Sloenaprirodaporemeaja

U poslednje vreme prouavanje biljne sukcesije usmereno je na mehanizme promena

vrsta i postoji trend koji se udaljava od odbrane velikih, unifikacionih modela ekologije
biljaka (Christensen 1988).

Jedna od glavnih pokretakih sila ovih promena je prepoznavanje sloenih interakcija

poremeaja u ekosistemima.

Poremeaj se jednostavno definie kao prekid ustaljenog poretka stvari.

Veina umskih ekosistema nema "ustaljeni poredak," tako da je bolje da se definie kao
"svaka relativno odvojena pojava u vremenu koja izaziva poremeaj ekosistema,
zajednice, ili strukture populacije i menja resurse, supstrate, ili fiziko okruenje"
(Pickett i White 1985).

Ova definicija, iako je poboljanje, jo uvek nije dovoljno dobra.

Definicija "relativno odvojen (izolovan)" nije jasna: mora li to da bude visoki poar u
trajanju od nekoliko minuta, ili to moe biti napad insekata koji traje nekoliko godina?
Uzroci poremecaja ravnotee mogu biti:

prirodni (vulkanske erupcije,ekstremne temperature,zemljotresi,poplave i oluje,poari)

antropogeni (industrijski pogoni,saobracaj...)

U skoro svim dokumetima relevantnih meunarodnih organizacije opisano je 15
glavnih/aktuelnih problema zatite ivotne sredine, i to:

Zagaenje vazduha,vode i zemljita,

Klimatske promene kao rezultat globalnog zagrevanja,
Prenaseljenost,
Iscrpljivanje prirodnih resursa,
Odlaganje otpada,
Degradacija zemljita,
Gubitak biodiverziteta i erozija genetike raznovrsnosti,
Deforestacija,
Zakiseljavanje okeana,
Oteenje ozonskog omotaa,
Kisele kie,
Urbanizacija(irenjegradovaiinfrastrukture),
Energetska neefikasnost,
Zdravlje stanovnitva,
Genetski inenjering.
Da li poremeaj potie izvan ekosistema (egzogeni) ili unutar ekosistema (endogeni)?
Fiziki poremeaj kao to je poar moe biti egzogenog porekla, ali njegov uticaj
moe zavisiti od endogenog stanja u ekosistemu (koliina gorivog materijala, vrste i
veliina drvea).
Biotiki poremeaj, kao to je napad potkornjaka, endogenog je porekla, ali njegov
uticaj moe zavisiti od prisustva ili odsustva egzogenih inilaca.
Definicija poremeaja mora da ostane generalizovana, ali posledice poremeaja
mogu da se klasifikuju prema njegovim karakteristikama. (Pickett i White, 1985)
 Karakteristike reima poremeaja u umskim
ekosistemima (Pickett i White, 1985)
Deskriptor Definicija

Tip Agensporemeaja:vetar,poar,insekti,bolest,itd..

Uestalost Srednjibrojpojavauperioduvremena

Veliina Opisanakaointenzitetpoplavevodotoka,oslobaanje
energijeupoaru,nataloenislojposleerupcijevulkana

Predvidljivost Varijabilnost,obinouestalostiiliintenzitetapojave

Obim Povrinakojajeporemeenauperioduvremena

Vreme Godinjedobaporemeaja

Sinergizam Uticajnapojavudrugihporemeaja
Jaina Uticajnaekosistem,izmerennaraznenaine:brojubijenih
organizama,udeounitenetemeljnice,koliinaerozije,itd.
o Uestalost poremeaja moe zavisiti od kombinacije egzogenih i endogenih
inilaca.
o Poari u umama utog bora esto su posledica munje, ali su zbog nedostatka
gorivog materijala ogranieni na minimalni povratni period od 2 do 3 godine.
o tetoine kratkoigliavog bora esto izazivaju epidemije za vreme klimatski
izazvanih stimulatora, kao to je sua, ali je za to potrebno da postoje osetljivi
borovi odreenih dimenzija.
o Veliinu poremeaja na slian nain mogu da reguliu unutranji i spoljanji inioci,
u oba sluaja varijabilnost (predvidljivost) e biti znaajna za predvianje uticaja na
ekosistem.
o Ekstremna pojava (kratak povratni period poara ili intenzivan napad defolijatora)
bie isto toliko znaajna kao i prosena uestalost ili veliina pojave.
o Obim poremeaja je kritian za one vrste koje su unitene a koje zavise od
razmnoavanja semenom.
o
Godinje doba poremeaja takoe moe biti znaajno.
Neke vrste su vie osetljive na oteenja u odreenim godinjim dobima, kao
to je lie posle pupljenja, ili sitno korenje u vreme kada su rezerve u korenu
male.
Sinergistiki uticaji, ili uticaji drugog reda, mogu uveati dejstvo poremeaja
prvog reda.
Napadi potkornjaka posle vetroizvala ili poara mogu dovesti do toga da se
oteena stabla osue pre nego to budu u stanju da se oporave.
Insekti koji unitavaju vrne delove drvea i usporavaju rast vrnog izbojka,
imae posledice na vetroizvale u toku kasnijih decenija poto oporavljeno
drvee esto ima po dva dominantna stabla, od kojih su oba manje otporna
na lom.
UPRAVLJANJEEKOSISTEMIMA

ta je upravljanje ekosistemima?

Ameriko ekoloko drutvo (1996) definie ga na sledei nain:

Upravljanje ekosistemom je upravljanje voeno eksplicitnim (jasnim) ciljevima, a

koje se sprovodi pomou politika, protokola i praksi i prilagoava putem praenja i
istraivanja zasnovanim na naem najboljem razumevanju ekolokih interakcija i
procesa neophodnih u cilju odravanja sastava, strukture i funkcija ekosistema.

Dominantne teme upravljanja ekosistemima pruaju odlian okvir za pitanja

zdravstvenog stanja uma (Grumbine 1994).
 Dominantne teme upravljanja ekosistemima (Grumbine, 1994)
Teme Opis
Hijerarhijskikontekst Koristiti"sistemske"oceneiizbegavatiusmerenjenasamojedannivoorganizacije(geni,vrste,
predeli,itd.).Traitivezunivoa.
Ekolokegranice Neuvaavatiadministrativnegranice,primenjivatiekoloke granice.
Ekolokiintegritet tititiautohtonidiverzitet:odrive(sposobnezaivot)populacije,reintrodukcijuvrstaiekosistemske
modele/procese.
Sakupljanjepodataka Poveavatibazepodatakaistraivanjaiinventarisanja.Poboljatiupravljanjepostojeimpodacima.
Monitoring Akcijemorajuimatirezultate;monitoringobezbeuje povratneinformacijezaupravljanje.

Prilagodljivoupravljanje(Adaptivni Podrazumevadasunaunasaznanjauslovna(privremena)idasufokusirananaupravljanjekao
menadment) eksperiment.
Meuagencijskasaradnja Primenaekolokihgranicapodrazumevasaradnjuizmeususednihvlasnikaposeda/menadera

Organizacionepromene Primenaupravljanjaekosistemimamoezahtevativeeilimanjeorganizacione(institucionalne)
promene.
ovekkaodeoprirode ovekjedeoekosistema,utienaekolokeproceseiekolokiprocesiutiunanjega.
Vrednosti Vrednostiimajuznaajnuuloguudefinisanjuciljevaupravljanjaekosistemima.

Prvetrisuusmerenenarazumevanjefunkcionisanjaekosistema,tojeprvavanakarikauoceni
problemaireenjazdravstvenogstanjauma.

Tehnikeaspekteocenjivanjaidelovanja Nacionalniprogramprocenezdravstvenogstanjauma.

Poslednjeetiritemeupravljanjaekosistemomsuorjentisanenainstitucijeiljude.
Metodkrupnogisitnogfiltera

Ideja o metodu krupnog i sitnog filtera nastala je u vezi ouvanja biolokog diverziteta
(Hunter 1990).

Metod krupnog filtera ukljuuje upravljanje raznim ekosistemima i odravanje prirodnog

funkcionisanja tih ekosistema, kao naina za obezbeenje stanita za sve domae vrste.

Pretpostavlja da e prirodni biodiverzitet biti odran ako se stalno nastavlja

reprezentativna struktura ekosistema i njihovih procesa.

Primer za metod krupnog filtera moe biti niz rezervata prirode, ali svakako ti sistemi ne
mogu da budu reprezentativni za sve zemljine prostore i vrste na nekom podruju.
Metodi krupnog filtera prihvaeni su za industrijske ume, zadruge manjih vlasnika
neindustrijskih uma i slino.

Mnogi ciljevi biodiverziteta mogu se postii odravanjem procesa kao to su poari i

dozvoljavanjem da imaju svoju normalnu ulogu, ili shvatanjem da poar moda nije
najadekvatniji instrument i reavajui na drugi nain probleme koji nastaju zbog odsustva
poara (moda primenom sea prorede kao umskouzgojne mere).
Meutim, tako se ne mogu reiti neki drugi ciljevi biodiverziteta i zato je
potreban metod sitnog filtera.

Metod sitnog filtera usmeren je na pojedinane vrste koje nisu mogle biti
"uhvaene" pomou krupnog filtera.

Dobar primer reavanja zdravstvenog stanja uma moe biti inventarisanje da

se sagleda do kog stepena je introdukovana bolest amerikog belokorog bora
(Cronartium ribicola) zarazila populacije amerikog belokorog bora na severu
Stenovitih planina i Kaskada i stvaranje i ako je mogue uvoenje otpornih
rasa amerikog belokorog bora (Arno i Hoff 1989).

Veinom umskih ekosistema upravlja se putem kombinovanja metoda

krupnog i sitnog filtera i potrebno je da se usavre strategije reavanja
zdravstvenog stanja uma u kojima e se uzajamno dopunjavati oba metoda.
Stabilnostiravnotea

Stabilnostjestependokojegumskiekosistemimogudaseoduprupromenamailida
sepovrateodpromena(Perry1994).

Generalno,stabilnostsesmatrakaodobrapojava,potosemoeplaniratiimanjeima
iznenaenja.

Interakcijastabilnosti,diverzitetaiporemeajajesloena.

Veidiverzitetistabilnostnisupovezani.Naprimer,meoviteetinarskeumekasne
sukcesije,sautimboromugornjemspratuiduglazijomijelomudonjemspratu,
strukturnosuvieraznovrsneuodnosunajednospratneumeutogboraukojimasu
estipoari.

Generalizacijeoodnosimaizmeustabilnostiidiverzitetamorajusemodifikovati
premastaninospecifinimuslovima.
Koliko stabilni mogu biti poremeeni predeli?
Jednim delom, to zavisi od skale koju smo odabrali za ocenjivanje.
U borealnim umama, poari mogu biti veliki i intenzivni i mogu goreti sastojine svih
dobnih razreda.
Vei broj mlaih dobnih razreda nastaje iz starijih sastojina (ne ba najstarijih) koje
gore intenzitetom do unitenja sastojine.
Na nivou sastojine ravnotea ne postoji; na nivou predela, neke borealne ume
izgleda da imaju stabilnu starosnu strukturu koja se dobro uklapa u negativnu
eksponencijalnu distribuciju.
Teko se postie ravnoteno stanje predela, ak i ako je klima stabilna.
U nekim suvljim umama, poar je stvorio ciklinu stabilnost u dinamici energije i
ograniio velike probleme sa insektima ili bolestima.
Potkornjaci e unititi male grupe borova (ponovo, mala pojava u velikom predelu) i
pojavie se deo prostora sa novim dobnim razredom (ponekad samo 1020 m).

Ova dinamika podrazumeva kvazi ravnoteu, ali proporcija je ponovo znaajna. Na neki
nain, nalaenje ravnotenog stanja je kao pokuaj da fokusiramo mikroskop sa
varijabilnim uveanjima na nepoznati organizam: moemo nai fokus, ali sa varijabilnim
uveanjima e biti potrebno da se due trai.

Svaki pojam iznad pojma diverzitet, odrivost, stabilnost i ravnotea je neprecizan pojam,
upravo kao pojam zdravstveno stanje uma.

Meutim, oni se ipak normalno pojavljuju kao ciljevi umarske politike, bilo na dravnom
ili privatnom posedu.

Da bi ti pojmovi bili korisni, moraju se protumaiti u kontekstu lokalne situacije i primeniti

sa objektivnim kriterijumima.

Razumevanje odnosa izmeu ova etiri pojma za pojedinani tip ekosistema zahteva da se
odbace prethodno formirana miljenja prema anegdotama ili primerima iz drugih umskih
ekosistema.