NACINI PRENOSA SIGNALA: u osnovnom (baseband) opsegu uestanosti, tj u svom prirodnom (originalnom) opsegu

uestanosti u kojem se signal nalazi na izlazu iz pretvaraa poruka-signal. U transponovanom opsegu uestanosti neophodna je
modulacija - ovakav postupak prenosa podrazumeva translaciju spektra originalnog signala poruke u neko drugo (vie) frekvencijsko
podruje, to se ostvaruje primenom nekog od postupaka modulacije nosioca.
PRENOS SIGNALA U OSNOVNOM OPSEGU UCESTANOSTI:
BEZ OBRADE: Primer: prenos govornog signala izmeu pretplatnika i lokalne centrale (isturenog stepena) u izvornom (analognom)
obliku. Signali u osnovnom opsegu brzo slabe pri prenosu kroz kanal tako da je prenos ogranien samo na manjim udaljenostima
(usled loeg odnosa signal/um).
SA OBRADOM: Prenos digitalnih signala nastalih (A/D) konverzijom. Prenos izvorno digitalnih signala primenjuje se tehnika
oblikovanja prenoenog signala tako da se on uini pogodnim za prenos sa ciljem postizanja vee spektralne i energetske efikasnosti
ili mogunosti samosinhronizacije je linijsko kodovanje signala.
PRENOS SIGNALA U TRANSPONOVANOM OPSEGU UCESTANOSTI: Zasniva se na primeni odgovarajuih tehnika
modulacije, odnosno modifikacije parametara pomonog deterministikog signala - nosioca, ija je uestanost vea u poreenju sa
maksimalnom uestanou iz spektra originalnog (moduliueg) signala. Na taj nain, pomoni signal postaje nosilac signala kojeg je
potrebno preneti (nosilac poruke). Postupci modulacije omoguavaju translaciju spektra (originalnog) moduliueg signala u oblast
visokih uestanosti. Osnovni razlozi obrade signala zasnovanih na primeni razliitih postupaka modulacije su da se signal kojeg je
potrebno preneti tako obradi da bude podesan za prenos, odnosno u cilju: prilagoenja signala na medijum za prenos, boljeg
iskorienja medijuma za prenos - multipleksni (viekanalni) prenos: frekvencijski i vremenski multipleks, poveanja otpornosti
prenoenog signala na uticaje umova i smetnji (interferencija). U sluaju beinog prenosa postojala bi hardverska ogranienja u
pogledu potrebnih fizikih dimenzija antena, a ak i kad bi se mogle realizovati takve antene, jedno itavo geografsko podruje moglo
bi da prima samo signal sa jednog radio predajnika.
MODULACIJA: je proces promene nekog od znaajnih parametara pomonog deterministikog signala (nosioca) u skladu sa
promenama signala poruke (moduliueg signala).
DEMODULACIJA: Proces obrade modulisanog signala u prijemniku sa ciljem da se iz njega izdvoji moduliui signal naziva se
demodulacija ili detekcija. U osnovi, to je proces koji je inverzan onome u predajniku (procesu modulacije). Dobijeni signal na izlazu
iz demodulatora naziva se demodulisani signal. Modulacija i demodulacija predstavljaju, dakle, dva povezana procesa obrade signala
pri njihovom prenosu kroz telekomunikacioni sistem. Sklop kojim se obavlja modulacija naziva se modulator, a sklop u kome se
obavlja demodulacija demodulator. Modulator + demodulator = modem.
SIGNALI U POSTUPKU MODULACIJE:
MODULISUCI signal (elekrini ekvivalent poruke),
NOSILAC - deterministiki periodini signal (pomoni signal koji ne sadri nikakvu informaciju),
MODULISANI signal (rezultat obrade) je moduliuim signalom modifikovani nosilac. Signalom koji nosi informaciju (moduliui)
modulie se (obradi, promeni) neka od karakteristika poznatog deterministikog signala (nosioca). Rezultat je modulisani signal; ta
promena neke karakteristike nosioca obavlja se u sklopu koji se naziva modulator.
KLASIFIKACIJA POSTUPAKA MODULACIJA:
Modulacije sa kontinualnim nosiocem
ANALOGNE MODULACIJE: modulacije nosioca analognim moduliuim signalom, sinusoidalni nosilac je mogue modulisati
promenom njegove amplitude, uestanosti ili faze.: AM amplitudska modulacija, FM frekvencijska modulacija, FM fazna
modulacija.
DIGITALNE MODULACIJE: modulacije nosioca digitalnim moduliuim signalom: ASK digitalna amplitudska modulacija,
FSK digitalna frekvencijska modulacija, PSK digitalna fazna modulacija, QAM.
Modulacije sa diskretnim nosiocem modulisani signal se nalazi u osnovnom opsegu uestanosti
IMPULSNE MODULACIJE (analogne): modulacije nosioca analognim moduliuim signalom: IAM - Impulsna amplitudska
modulacija, IPM - Impulsna poloajna modulacija, ITM - Impulsna modulacija po trajanju ili impulsna irinska modulacija.
POSTUPCI ANALOGNO - DIGITALNE (A/D) KONVERZIJE - impulsne digitalne modulacije: moduliui signal analogni -
modulisani signal digitalnog oblika: IKM - Impulsna kodna modulacija, DIKM - Diferencijalna IKM, DM - Delta modulacija.
AMPLITUDSKA MODULACIJA - vremenski oblici moduliueg signala, nosioca i AM signala.
TIPOVI AM: KAM konvencionalna amplitudska modulacija, DSB, odnosno AM-2BO osnovni postupak za dobijanje svih ostalih
oblika AM signala, SSB, odnosno AM-1BO amplitudska modulacija sa jednim bonim opsegom, VSB, odnosno AM-NBO
amplitudska modulacija sa nesimetrinim bonim opsezima.
PRIMENA AM: Frekvencijski multipleks, Telefonske mree (analogne), Radiodifuzija (analogna)...FDM, SSB - modulacija.
ANALOGNI SISTEMI ZA DIFUZIJU RADIO I TV PROGRAMA: Broadcasting sistemi, analogni sistemi za prenos audio i TV
signala. Analogni radiodifuzni sistemi koriste takoe princip frekvencijskog multipleksa. Zbog ogranienog raspoloivog radio-
frekvencijskog (RF) opsega dodela i korienje frekvencija su strogo kontrolisani. Amplitudska modulacija (AM radio) se primenjuje
ako se program emituje na dugim (DT-LF), srednjim (ST-MF) i kratkim talasima (KT-HF). Audio signal je u opsegu 30Hz 4,5 kHz a
Frekvencije nosioca se meusobno pomerene za po 9 kHz.
ANALOGNA TV DIFUZIJA: U analognom prenosu TV signala, koga zajedno ine video i tonski signal, za prenos video signala
koristi se amplitudska modulacija sa jednim bonim opsegom, nesimetrinim delom drugog bonog opsega i potisnutim nosiocem
AM-NBO (VSB). Video signal posle modulacije zauzima opseg uestanosti irine priblino 6MHz. Zajedno sa video signalom se
prenosi i tonski signal. Ton se prethodno frekvencijski modulie (nosilac tona je 5.5 MHz iznad nosioca slike), a spektar tako
dobijenog tonskog signala se pridodaje spektru signala slike. Razmak izmeu frekvencija nosioca, kod analognih sistema za difuziju
TV slike, kod nas je 7MHz u VHF podruju ili 8MHz u UHF podruju.
FREKVENCIJSKA MODULACIJA: Amplituda nosioca (modulisanog signala) ostaje konstantna, a frekvencija nosioca
promenljiva proporcionalno vrednostima amplitude moduliueg signala. Primenjuje se na viim frekvencijskim podrujima (UKT je
VHF) tj. koristi nosioce na viim uestanostima, jer je i opseg potreban za prenos FM signala znaajno vei u odnosu na AM. FM je
manje osetljiva na uticaj uma.
PRIMENA FM: Radiodifuzija na ultrakratkim (UKT) talasima raspoloivi opseg frekvencija je vei, pa se koristi frekvencijska
modulacija (FM radio). Signal je u opsegu: 30Hz 15kHz. Najvea devijacija frekvencije nosioca Df0 =75 kHz. Indeks modulacije
je m=Df0/fm=75kHz/15kHz=5. Potrebna irina kanala za prenos je
B=2(Df0 + fm)=180 kHz. Frekvencije nosioca iz dva susedna kanala se razlikuju za Df=300 kHz. Analogna mobilna telefonija.
FAZNA vs. FREKVENCIJSKA MODULACIJA: Fazna i frekvencijska modulacija razlikuju se samo u tome da li se vri
predhodno diferenciranje moduliueg signala ili ne. U sluaju sinusoidalnog moduliueg signala ne postoji razlika izmeu ova dva
postupka. Drugim reima, jedino ako se poznaje zavisnost izmeu trenutne devijacije faze i moduliueg signala um(t) mogue je dati
odgovor na pitanje koji tip ugaone modulacije je primenjen.
POREDJENJE SPEKTRA AM i UM SIGNALA: Kod linearnih postupaka modulacija (AM) irina spektra modulisanog signala je
najvie jednaka dvostrukoj irini spektra moduliueg signala. Kod nelinearnih (ugaonih) modulacija (FM i FM) irina spektra
modulisanog signala je uvek vea od dvostruke irine spektra moduliueg signala.
DIGITALNA MODULACIJA: Moduliui signal je digitalni, a nosilac kontinualni (sin) signal. Postupci D/A konverzije.
Modulacije kontinualnog nosioca diskretnim moduliuim signalom se nazivaju shift keying modulacije jer dolazi do diskretnih
promena nekog od parametara kontinualnog nosioca (amplitude, frekvencije ili faze).
TRI OSNOVNA TIPA DIGITALNIH MODULACIJA: Digitalna amplitudska modulacija (ASK), Digitalna frekvencijska
modulacija (FSK), Digitalna fazna modulacija (PSK). Razliitim kombinacijama ova 3 postupka, moe se dobiti veliki broj postupaka
digitalnih modulacija (danas je raspoloivo preko 60 postupaka modulacija).
ASK modulacija: Najjednostavniji tip digitalnih modulacija je AM modulacija (OOK) ili binarna ASK.
FSK - modulacija: Najstariji tip modulacije koji se primenjivao za modemski prenos u tf mrei. Svaki bit (moduliueg signala)
reprezentuje se jednom od dve frekvencije: Binarnoj 0 odgovara frekvencija f1 a Binarnoj 1 odgovara frekvencija f2.
PSK - modulacija: promena faze nosioca - u sluaju binarne PSK (BPSK), faza nosioca moe biti 0 ili 180. 1 faza nosioca ostaje
nepromenjena. 0 faza nosioca se menja za 180.
QAM - modulacija: Kombinacija ASK i PSK. Dva signala d1 i d2 prenose se istovremeno korienjem nosioca na istoj uestanosti,
ali fazno pomerenih (nosioci u kvadraturi). Postie se poveanje brzine prenosa u istom raspoloivom opsegu uestanosti.
PRIMENE DIGITALNIH MODULACIJA: 1. Prenos podataka kroz tf mreu upotrebom modema (prvobitni modemi ASK, kasnije
FSK, a dananji PSK). 2. Digitalne pretplatnike linije (xDSL). 3. Digitalni mikrotalasni linkovi. 4. Satelitski komunikacioni sistemi.
5. Celularni sistemi...
IMPULSNE MODULACIJE: Impulsna amplitudska modulacija (IAM, PAM), Impulsna poloajna modulacija (IPM, PPM),
Impulsna modulacija po trajanju (ITM) ili impulsna irinska modulacija (PDM), (PWM) zasnivaju se na diskretizaciji signala po
vremenu odnosno primeni teoreme o odabiranju.
DISKRETIZACIJA SIGNALA PO VREMENU: Neka je u(t) vremenski kontinualni signal maksimalne uestanosti u spektru fm.
Umesto da prenosimo ovaj signal, moemo da prenosimo njegove odbirke koji predstavljaju vrednosti signala u(t) uzete u
ekvidistantnim vremenskim trenucima tn=nT=n/2fm, gde je n = 0, 1, 2... diskretizacija signala po vremenu zasniva se na primeni
teoreme o odabiranju.
PRIMENA INPULSNIH MODULACIJA: TDM - vremenski multipleks. TDM je tehnika vremenskog multipleksiranja koja se
koristi za prenos vie nezavisnih signala istim komunikacionim kanalom raspodelom vremena na slotove i dodelom po jednog slota za
svaki prenoeni signal.
POSTUPCI A/D KONVERZIJE: Ovi postupci pripadaju klasi impulsnih digitalnih modulacija. Impulsna kodna modulacija IKM,
Diferencijalna IKM, Delta, adaptivna delta i delta-sigma modulacija... Postupak A/D konverzije se sastoji od sledeih koraka:
diskretizacije signala po vremenu (odabiranje), diskretizacije signala po amplitudi (kvantizacija), kodovanja kvantiziranih odbiraka.
IMPULSNA KODNA MODULACIJA PCM (IKM): PCM sadri 3 koraka: Odabiranje signala u(t) (diskretizacija po vremenu),
Kvantizacija (diskretizacija po amplitudi), Kodovanje kvantiziranih odbiraka (uobiajeno binarnim kodom).
DISKRETIZACIJA SIGNALA PO VREMENU I AMPLITUDI:
KVANTIZACIJA - DISKRETIZACIJA SIGNALA PO AMPLITUDI: U postupku kvantizacije vri se zaokruivanje stvarnih
vrednosti odbiraka signala na unapred definisane kvantizacione nivoe (kojih ima konaan broj). Kvantizacija omoguava numerisanje
(kodiranje) odbiraka jer kvantizirani odbirci imaju ogranien skup moguih vrednosti, tako da se umesto stvarnih vrednosti odbiraka
mogu prenositi samo cifre (brojevi koji odgovaraju kvantizacionim nivoima. Postupkom kvantizacije se ve na samom poetku pravi
izvesna greka. Veliina te greke zavisi od broja kvantizacionih nivoa, odnosno od finoe zaokruivanja.
KARAKTERISTIKA KVANTIZACIJE. RAVNOMERNA KVANTIZACIJA: Ako se amplituda nekog odbirka signala u(t), nadje
unutar nekog koraka kvantizacije Du, njena stvarna vrednost bice zaokruzena na vrednost amplitude koja odgovara sredini tog
intervala.
KODOVANJE: Konverzija kvantiziranih odbiraka prenoenog signala u digitalni oblik vri se u koderu izvora. Osnovna namena
kodera izvora je otklanjanje redundanse (suvinosti informacija), ime se poveava brzina prenosa informacija. Svakom
kvantizacionom nivou q se dodeljuje niz impulsa prema nekom usvojenom pravilu koje se naziva kod. Iz broja kvantizacionih nivoa
potrebnog da se signal prenese uz zahtevani kvalitet q=2n, odreuje se potreban broj bita n za kodovanje binarnim kodom: n = log2 q
, Tb=T0/n , Vb=1/Tb = f0 n - binarni protok. Grupa od n bita, moe se dalje grupisati radi obrazovanja novih simbola, pri emu se taj
skup sastoji od M<=2n simbola. Taj postupak se naziva binM-arna konverzija. Ukoliko skup ima M elemenata, takav sistem se
naziva M-arnim sistemom. Parametar n predstavlja znaajan faktor u dizajniranju digitalnih tk sistema.
DIGITALIZACIJA GOVORNOG (telefonskog) SIGNALA: fm = 4 kHz 8000 odbiraka/s, 8 bita/odbirku, V=8 x 8000 = 64kb/s
(IKM), Celularna (mobilna) telefonija koristi snanije algoritme za kompresiju: 8-12 kb/s. DIGITALIZACIJA AUDIO SIGNALA:
fm = 22 kHz 44000 odbiraka/s, 16 bita/odbirku, V=16 x 44000= 704 kb/s po audio kanalu, MP3 koristi jo efikasnije algoritme za
kompresiju signala: 50 kb/s po audio kanalu.
DIGITALIZACIJA VIDEO SIGNALA: video signal se kodira sa 8 ili 9 bita po odmerku to daje brzine prenosa od 106 Mb/s,
odnosno 120 Mb/s neophodna je kompresija signala. Standardi za kompresiju video signala: MPEG, H.264.
TDM MULTIPLEKSNI PRENOS GOVORA SA IKM:
PRIMARNI DIGITALNI SISTEM - prvi nivo u TDM hijerarhiji. Evropa: 30 govornih kanala - na izlazu primarnog sistema binarni
protok (bitska brzina) je 2.048 Mb/s (E1). Amerika i Japan: 24 govorna kanala na izlazu je binarni protok 1.544 Mb/s (T1).
TDM HIJERARHIJSKI NIVOI VISEG REDA (PDH): Najnii hijerarhijski nivo je primarni digitalni sistem: evropski 2,048Mb/s
(E1), odnosno ameriki 1,544Mb/s (T1).
TK MREZE: Tk mrea predstavlja skup meusobno povezanih korisnikih ureaja. Povezivanje se ostvaruje razliitim telekom.
sistemima za prenos, korienjem svih tehnoloki raspoloivih medijuma za prenos. Osnovna svrha tk mree je povezivanje korisnika
u cilju njihove meusobne komunikacije: Govor, tekst, podaci, slika, video. Tk mrea je skup tk sistema i sredstava, koji omoguavaju
prenos poruka saglasno zahtevima korisnika. Tk sredstva su oprema i ureaji koji se koriste za procesiranje signala, kao i
odgovarajui softver.
TK OPREMA: Funkcije: obrada signala, emitovanje, prenos i prijem signala, komutacija, prospajanja, rutiranje, signalizacija,
sinhronizacija, upravljanje, memorisanje, prosledjivanje, konverzija i transfer protokola, multipleksiranje / demultipleksiranje,
prilagodjavanje signala na razliite medijume prenosa, nadzor, tarifiranje i dr.
TK SOFTVER: Tk softver skup programa koji koriste serveri i ostala mrena oprema za nadgledanje i upravljanje performansama
mree.
MREZNI OPERATIVNI SISTEMI: Koristi se za: Upravljanje mreom, Kontrolu pristupa mrei, Upravljanje prenosom, Detekciju i
korekciju greaka, Zatitu sigurnosne aspekte.
OSNOVNE KOMPONENTE TK MREZE: vorovi mree, spojni putevi (linkovi), oprema za pristup, krajnji sistem (terminali),
sistem za nadzor i upravljanje.
STRUKTURA TK MREZE:
TK MREZU CINE: transportna mrea, komutaciona i signalizaciona mrea i mrea za pristup.
TRANSPORTNA MREZA: Transportnu mreu ine transmisioni linkovi. Cvorovi mree: telefonske centrale, habovi, ruteri,
elementi mree sa funkcijama komutacije/koncentracije, PCM, SDH, DWDM uredjaji i dr. Komunikacioni (transmisioni) linkovi u
transportnoj mrei se tipino realizuju upotrebom optikih WDM/DWDM linkova (multipleksna oprema velikih kapaciteta) ili
mikrotalasnih radio-relejnih linkova.
TEHNOLOGIJE PRENOSA U TRANSPORTNIM MREZAMA: Primarni (TDM) multipleks na bazi PCM: E1/T1 sistemi (30/24
kanala po 64kb/s). PDH - plesiohrona digitalna hijerarhija (multipleksni sistemi vieg reda). SONET/SDH - sinhrona digitalna
hijerarhija. Optiki WDM/DWDM linkovi.
MEDIJUM ZA PRENOS: optiki kablovi i beini mikrotalasni linkovi (zemaljski i satelitski)...
PRIMARNI TDM MULTIPLEKS: E1 =30+2 kanala (Evropa). 30 kanala za prenos govora, podataka i videa, 1 kanal za
sinhronizaciju,1 kanal za signalizaciju, Brzina prenosa po kanalu 64kb/s, Ukupna brzina prenosa na interfejsu je 2,048Mb/s, Fiksna
raspodela kanala
SINHRONA DIGITALNA HIJERARHIJA SDH: SDH ili SONET u SAD, ITU standard.
BRZINE PRENOSA (najee korieni hijerarhijski nivoi): 155Mb/s (STM1), 622Mb/s (STM4), 2.5Gb/s (STM16), 10Gb/s
(STM64)
MULTIPLEKSIRANJE PO TALASNIM DUZINAMA (WDM): Kroz optiko vlakno prenosi se vie talasnih duina: od nekoliko
(4-18) do veeg broja (64-128) talasnih duina po vlaknu. Svaka talasna duina omoguava prenos razliitih signala. Svaki signal
moe biti razliitog formata i razliitih protoka (npr. 1 Gb/s, 2.5 Gb/s, ili 10 Gb/s).
DVA TIPA WDM MULTIPLEKSA: CWDM - retki WDM multipleks - Dananji CWDM tipino koristi 20-nm razmak (3000
GHz) i ima do 18 kanala. CWDM Preporuke ITU-T G.694.2 omoguavaju ciljne razdaljine do otprilike 50 km na jednom vlaknu.
CWDM koristi do 18 talasnih duina u opsegu 1270 do 1610 nm sa razmakom od 20 nm. DWDM - gusti WDM multipleks -
razmak izmeu talasnih duina kod DWDM-a je 0.4nm - 0.8nm (100, 50 ili 25 GHz) i moe dostii do 160 kanala na udaljenosti
od nekoliko hiljada kilometara. Opseg talasnih duina: 1260-1625nm ~1000 talasnih duina. Znaajno vea cena od CWDM.
Ukupni kapaciteti od nekoliko Tb/s.
KOMUTACIONA I SIGNALIZACIONA MREZA: ini skup komutacione opreme koja omoguava uspostavljanje veze izmeu
pojedinih korisnika na njihov zahtev. Svaki korisnik povezuje se na njemu najblii komutacioni vor (centralu). Komutacija je
evoluirala kroz nekoliko razliitih tehnologija, poev od prvobitnih manuelnih komutatora do savremenih sofisticiranih softverski
kontrolisanih ureaja, distribuiranih digitalnih komutacionih sistema. Signalizaciona mrea omoguava inteligentne funkcije pri
izvravanju kontrolnih funkcija koje se odnose na uspostavljanje, odravanje, raskidanje i tarifiranje veze. Mrea za pristup. Pod
mreom za pristup podrazumeva se (finalni) deo mree (last mile) koji slui za prenos signala od lokalne centrale do krajnjeg
pretplatnika.
MREZU ZA PRISTUP CINE: Oprema za pristup (na strani korisnika i na strani mree) i Pristupni spojni put - slui da povee
opremu za pristup na oba kraja veze.
MREZA ZA PRISTUP SE OSTVARUJE UPOTREBOM RAZLICITIH MEDIJUMA ZA PRENOS I RAZLICITIH
TEHNOLOGIJA: bakarne parice (telefonska/ISDN mrea, xDSL tehnologije), koaksijalni kablovi (CaTV/HFC), optiki kablovi
(FTTx, x-home/building/office/curb).
BEZICNA LOKALNA PETLJA (WLL,wireless local loop): fiksni beini pristup: MMDS/LMDS, WLAN, WiMax, mobilni
(celularni) sistemi: 2G, 3G, WiMax.
OSNOVNI POSTULATI TK MREZA: Privatnost i bezbednost korisnikih informacija ne sme biti niim ugroena. Kvalitet tk
servisa mora biti unutar propisanih granica. Rad jedne tk mree ne sme negativno uticati na funkcionisanje druge.
PODELA TK MREZA: prema vlasnitvu, prema oblasti koju pokrivaju, prema nainu distribucije informacija, prema vrsti servisa.
PODELA TK MREZA PREMA VLASNISTVU:
JAVNA TK MREZA - tk mrea koja se koristi za pruanje javnih tk usluga. Ovakva mrea je pod odreenim istim uslovima
dostupna svim korisnicima jedne drave. Primeri: javna komutirana telefonska mrea (PSTN) ili javne komutirane mree za prenos
podataka (PSDN).
PRIVATNA TK MREZA tk mrea koju za svoje potrebe gradi, odrava i eksploatie fiziko ili pravno lice, a preko koje se ne
pruaju javne tk usluge. Privatna tk mrea moe biti povezana sa javnom tk mreom. Privatne mree su dostupne samo ogranienoj
grupi korisnika/ organizacija. Kada su organizacije velike, ove mree imaju funkcionalnu, usku, namenu (vojska, policija, eleznica).
PODELA TK MREZA PREMA OBLASTI KOJU POKRIVAJU: Lokalne mree (LAN) - pokrivaju male teritorije (podruja): npr
univerzitetske kampuse, korporacije, zgrade, prostorije, Povezuje raunare u fiziki ogranienim podrujima, kao npr. u uionici,
zgradi, kancelariji, hotelu, parkingu i sl.. Gradske mree (MAN) - podruje grada/ireg gradskog podruja, omoguavaju meusobno
povezivanje LAN-ova na nivou jednog grada. Mrea za iroka geografska podruja (WAN) - regionalna, nacionalna ili globalna
podruja, Tk mrea koja pokriva veoma velika geografska podruja. WAN povezivanje obino nude tk operatori. Primeri WAN mrea:
javne telefonske mree (PSTN), mree za prenos podataka (PSDN), Internet. Prilikom dizajniranja WAN mree treba voditi rauna o
aplikacijama koje e biti koriene, ceni i koliini podataka (obimu saobraaja) koji e se prenositi.
PODELA TK MREZA PREMA NACINU DISTRIBUCIJE INFORMACIJA: Komutirane mree - poruku koju emituje jedan
korisnik primie samo korisnik (ili grupa korisnika) kome je ova poruka namenjena.
DVA OSNOVNA TIPA KOMUTACIJE SU: komutacija kola - telefonske mree, komutacija paketa - princip skladitenja i
prosleivanja paketa, koncept virtuelnog kola, koncept datagrama Internet.
NEKOMUTIRANE (difuzne) MREZE (broadcast networks): svaka poruka emitovana od strane jednog korisnika biva distribuirana
do svih ostalih korisnika/vorova. Osnovni problem: efikasna podela resursa medijuma za prenos izmeu korisnika.
KOMUTIRANE (switched networks) MREZE: moe se rekurzivno definisati kao Dva ili vie komutaciona vora povezana
linkom, ili Dve ili vie mrea povezanih preko dva ili vie vorova.
KOMUTACIJA (ITU-T definicija): Uspostavljanje pojedinane veze na zahtev od eljenog ulaza do eljenog izlaza iz skupa ulaza i
izlaza tokom zahtevanog perioda prenosa informacija. Veze izmeu korisnika se uspostavljaju povremeno (po njihovoj elji i na
njihovu komandu) bilateralno ili multilateralno.
KOMUTACIJA KOLA: Kod ovog tipa mree, u toku trajanja veze, korisniku je dato iskljuivo pravo da u potpunosti koristi kolo u
toku celog perioda trajanja veze (do njenog raskidanja).
TRI FAZE U KOMUTACIJI U MREZAMA SA KOMUTACIJOM KOLA: Uspostavljanje veze - uspostavlja se fizika veza
izmeu izvora i odredita kroz komunikacione vorove mree, Prenos informacija - brzina komunikacije je fiksna i zavisi od
uspostavljene veze, Raskidanje veze - kada se sesija zavri, kolo se raskida i postaje raspoloivo za neku drugu sesiju (za druge
korisnike). Kada se veza jednom uspostavi, jedino kanjenje do kojeg dolazi posledica je kanjenja usled propagacije signala. Primeri
mrea sa komutacijom kola: telefonske mree (PSTN, PLMN).
OSNOVNE KARAKTERISTIKE MREZA SA KOMUTACIJOM KOLA: Projektovane su za prenos govora, Brzina prenosa je
fiksna (uvek ista), Garantovani kvalitet signala (QoS), Prenos je u realnom vremenu izuzimajui propagaciono kanjenje signala du
prenosnog puta.
GLAVNI NEDOSTACI SU: Relativno dugo uspostavljanje i raskidanje veze. Sa aspekta korienja resursa ove mree su veoma
neefikasne. Kanal za prenos je zauzet od strane korisnika u toku trajanja celokupne veze (razgovora ili prenosa podataka) i pored toga
to se kroz kanal za dui vremenski period ne prenosi nikakva informacija. Kada se veza uspostavi u potpunosti zauzima jedan kanal
(celokupan resurs kanala). Nemogu je broadcasting i multicasting.
KOMUTACIJA PAKETA: Pogodno za primenu u sluajevima kada se podaci prenose sporadino (bez kontinuiteta) izmeu velikog
broja vorova u mrei (primer: Internet). Princip: svaka poruka koju treba preneti deli se na manje jedinice podataka pakete, koji se
zatim prenose kroz mreu sve dok ne stignu do krajnjeg (odredinog) vora. Dakle, osnovna prednost komutacije paketa ogleda se u
injenici da korisnici mogu komunicirati razliitim protocima, to omoguava efikasnije korienje resursa komunikacionog kanala
(kanal je zazuzet samo tokom vremena dok se vri slanje paketa).
PREDNOSTI PAKETSKE KOMUTACIJE: Efikasnost korienja resursa je vea u poredjenju sa komutacijom kola jer jedinstveni
resursi veze/linka se mogu koristiti za potrebe veeg broja paketa iz razliitih izvora. Mogue je uskladiti brzine prenosa podataka.
Naime svaki terminal se povezuje na svoj vor sa kojim on ima uskladjenu brzinu u toku prenosa podataka. Ne moe doi do
blokiranja spojnog puta (kanala) kao to se to deava kod sistema sa komutacijom kola. Kada se mrea preoptereti paketi se i dalje
prihvataju ali se kasni sa njihovom isporukom (poruke se pamte u nekom od usputnih vorova). Paketima se moe dodeliti prioritet
tako da visoko-prioritetne poruke pristiu do odredita sa manjim kanjenjem.
OSNOVNI NEDOSTATAK: Kanjenje kao posledica potrebnog vremena za procesiranje paketa, to moe predstavljati problem
posebno pri prenosu govornih i video (real-time) signala.
DVA TIPA PAKETSKE KOMUTACIJE:
KONCEPT DATAGRAMA (IP): Kod datagram servisa svaki paket se tretira kao posebna (nezavisna) celina. Pojedinani paketi se
mogu usmeriti (rutirati) po bilo kojoj trasi. Ne postoji medjusobna veza (relacija) sa ostalim paketima.
KONCEPT VIRTUELNOG KOLA (X.25, Frame Relay, ATM, MPLS): Svi paketi podataka slede istu rutu, koja se unapred
uspostavlja (time se smanjuje kanjenje). Svaki paket u svom zaglavlju sadri identifikator virtuelnog kola umesto odredine adrese.
Odluke o rutiranju se ne moraju donositi za svaki pojedinani paket.
TEHNOLOGIJE PAKETSKE KOMUTACIJE u transportnim mreama:
IP INTERNET PROTOCOL - komutacija paketa vri se iskljuivo na osnovu odredine adrese sadrane u zaglavlju (zaglavlje je
prilino velike duine najmanje 20 bajtova, to doprinosi znaajnom kanjenju pri komutaciji), nema unapred uspostavljene veze
ime se ne moe obezbediti garancija QoS.
FRAME RELAY: vrsta paketske komutacije koja koristi pakete promenljive duine, malo kanjenje, ne primenjuje se provera na
greke, brzine do 2Mb/s. ATM, MPLS...
ADRESOVANJE I RUTIRANJE: Adresa je niz bajtova kojima se identifikuje svaki vor u mrei (uobiajeno jedinstvena).
Rutiranje je postupak usmeravanja paketa od izvornog do odredinog vora na bazi njihove adrese, preko jednog ili vie usputnih
vorova, pri emu ruter vri izbor spojnog puta.
TIPOVI ADRESOVANJA: Unicast izmeu 2 specificirana vora, Multicast izmeu veeg broaja vorova mree, Broadcast ka
svim vorovima mree.
RUTER JE: mreni ureaj specifino namenjen za primenjeni protokol, koji ima zadatak da izabere najbolju ( npr. najjeftiniju,
najbru ili najmanje optereenu) rutu kojom e proslediti poziv/paket od izvornog do odredinog vora. Da bi ovo obavio ruter treba
da bude "inteligentan", odnosno da poseduje softver koji mu slui za izbor rute ukoliko postoje alternativne putanje izmeu dve
krajnje take.
METODE RUTIRANJA:
FIKSNO RUTIRANJE - metode kojima se put (ruta) izmeu dva krajnja vora bira prema unapred pretpostavljenom planiranom
scenariju saobraaju.
DINAMICKO RUTIRANJE - metode kod kojih se izbor rute vri prema trenutnom stanju u mrei ili njenim pojedinim delovima.
SLUCAJNO RUTIRANJE - izbor rute vri se na sluajan nain.
TOPOLOGIJE MREZA: vorovi telekomunikacione mree moraju meusobno da budu povezani kako bi svi korisnici koji su na
njih vezani mogli da ostvare komunikaciju.
VRSTE TOPOLOGIJA: Nain meusobnog povezivanja vorova definie topologiju mree. a) petljasta, b) prstenasta, c) bus
(magistrala), d) zvezdasta.
KARAKTERISTIKE POJEDINIH TOPOLOGIJA:
PETLJASTA MREZA: Kod petljaste (potpuno povezane) mree svaki vor povezan je direktno sa svim ostalim vorovima.
Intuitivno je jasno da ovakav nain povezivanja nije najefikasniji i da on svakako zavisi od naina prenosa signala, intenziteta
saobraaja u mrei i dr.
PRSTENASTA MREZA: Uteda se postie u prstenastoj mrei, koja u stvari predstavlja redukovanu petljastu mreu. Broj spojnih
puteva je smanjen, ali je zato povean broj kanala po spojnom putu, kako bi se preneo isti saobraaj meu vorovima kao u potpuno
povezanoj (petljastoj) mrei.
BUS MREZA: Izostavljanjem jednog spojnog puta prstenaste mree dobija se bus konfiguracija mree, koja se jo naziva i
magistrala. Smanjivanje broja spojnih puteva ini mreu manje pouzdanom. Na primer kod magistrale prekid jednog spojnog puta
dovodi do potpunog prekida saobraaja izmeu dve oblasti. Zato se magistrala koristi samo na kraim rastojanjima, na primer u
lokalnim mreama (LAN).
ZVEZDASTA MREZA: Kod zvezdaste mree vorovi nieg ranga povezani su u vor vieg ranga koje se naziva tandem vor.
Osnovni nedostatak ovog tipa topologije je nemogunost direktnog povezivanja korisnika, jer se ono ostvaruje iskljuivo preko
centralnog vora. Iz razloga ekonominosti u povezivanju vorova kombinuju se varijante petljaste mree i zvezdasta mrea.
TOPOLOGIJA U OBLIKU DRVETA: (stabla). Osnovna karakteristika ove topologije je da postoji samo jedan mogui put izmeu
bilo kog para vorova, odnosno svaki vor je povezan sa jednim i samo jednim vorom vieg hijerarhijskog nivoa. Hijerarhijski nivo
vora definie se kao broj vorova na putanji koja ga spaja sa vrhom stabla, odnosno izvornim vorom. Mrea u obliku zvezde je
specijalan sluaj mree sa topologijom stabla u kojoj postoje samo dva hijerarhijska nivoa.
PODELA TK MREZA PREMA VRSTI SERVISA: Telefonske mree (mree za prenos govora): fiksne i mobilne. Raunarske
mree mree za prenos podataka: Lokalne (LAN) i Mree za gradska (MAN) i ira podruja (WAN). Radiodifuzne mree: difuzija
zvuka i difuzija slike (TV). Mree sa integrisanim servisima (objedinjuju razliite servise): ISDN uskopojasne integrisane mree
(govor/podaci/slika) i B-ISDN irokopojasne integrisane mree (govor/podaci/video). Mree naredne generacije (NGN)
multiservisne IP mree (irokopojasne multimedijalne mree).
EVOLUCIJA TK MREZA/TEHNOLOGIJA: Elektromehanike, Fiksne analogne mree sa komutacijom kola, Fiksne digitalne
mree sa komutacijom kola, Beine/mobilne analogne mree sa komutacijom kola, Beine/mobilne digitalne mree sa komutacijom
kola, Fiksne mree sa paketskom komutacijom, Beine /mobilne mree sa paketskom komutacijom, IP/optike WDM mree,
Potpuno optike mree (all optical)...
PRIMERI NEKIH TK MREZA: Javne fiksne komutirane telefonske mree (PSTN): Analogne i ISDN. Javne mobilne zemaljske
mree PLMN(Public land Mobile Networks), Javne komutirane mree za prenos podataka PSPDN(Packet Switched Public Data
Network), Lokalne raunarske mree (LAN), Raunarske mree za ira podruja (WAN), Globalne mree - Internet (mrea svih
mrea), Virtuelne privatne mree (VPN), Kablovske TV mree (CaTV)...
TELEFONSKA MREA: Opte prisutna (globalno razvijena) mrea. Analogne mree - tradicionalno orijentisane na prenos govora
(uz mogunost prenosa telegrafskih signala manjim brzinama). Digitalizacija telefonske mree (prelazak sa analogne na digitalnu
tehnologiju), mogunost integracije razliitih servisa. Fiksna telefonska mrea (PSTN) podrava u osnovi samo govorne
komunikacije izmeu fiksnih prikljunih taaka mree, za prenos podataka koriste se modemske tehnologije: tradicionalni 56kb/s
modemi ili irokopjasni DSL(Digital Subscriber Line) modemi ADSL,VDSL,HDSL... pristup korisnika na javnu fiksnu telefonsku
mreu moe biti izveden inim ili beinim putem; mobilne telefonske mree (PLMN).
DIGITALIZACIJA TELEFONSKE MREZE: Pojam digitalna telefonija podrazumeva korienje digitalne tehnologije u prenosu i
komutaciji govornih signala kroz tk mreu (s kraja na kraj). A/D konverzija govornog signala realizuje se primenom impulsne kodne
modulacije (PCM). Digitalna telefonska linija standardizovana 1980-tih. Prenos govora i podataka digitalnim signalima.
PREDNOSTI DIGITALNE TEHNIKE: Vea otpornost na um i presluavanja, Mogunost korekcije greke i mogunost
regeneracije signala, Bolji kvalitet signala, Ekonominiji prenos, Integracija sistema prenosa i komutacije, Fleksibilnost digitalne
mree esto omoguava da se nove funkcije ili korekcije starih unesu jednostavnom izmenom softvera.
POREDJENJE PO CENI ANALOGNOG (NF,VF) SA DIGITALNIM (PCM) NACINOM PRENOSA GOVORA: Za veze
duine do 10 km NF prenos je isplatljiviji od VF prenosa. Na veim daljinama je jeftiniji VF prenos. PCM je uvek jeftiniji od
analognog VF prenosa. NF prenos je jeftiniji od digitalnog samo na kraim rastojanjima do 5km.
DIGITALNA MREZA INTEGRISANIH SERVISA ISDN: ISDN podrzava veliki broj razlicitih servisa vezanih kako za govornu
komunikaciju (telefonski servis), tako i za niz negovornih komunikacija (prenos podataka, mirne slike, video signala).
ISDN OMOGUCAVA: 64 kbit/s digitalnu komunikaciju, cime se ostvaruje prenos govora, podataka, fajlova, faksa, kao i relativno
dobar kvalitet video konferencije, podravanje komutiranih (komutacija kola i komutacija paketa) i nekomutiranih veza/servisa, mrea
je digitalizovana od kraja do kraja, tj. svi signali u mrei koji se prenose od jednog do drugog terminala su digitalni, osnovni blok u
mrei je 64 kb/s i izabran je jer predstavlja standardni protok za digitalizovani govor, signalizacija u celoj mrei zasniva se na tehnici
signalizacije po zajednikom kanalu (common-channel signalling system number 7) to obezbeuje inteligenciju u mrei.
POSTOJE DVA OSNOVNA TIPA PRISTUPA ISDN MREZI: Bazni pristup (2B+D) - sastoji se od dva B kanala od po 64 Kbps, i
od jednog D kanala od 16Kbps (koji slui za sinhronizaciju). Primarni pristup (30B+D) - ova vrsta pristupa ima viestruke B kanale
(30 u Evropi i 24 u SAD i Japanu): Brzina prenosa po B kanalu, koji se koristi za prenos govora ili podataka iznosi 64kb/s. Brzina
prenosa po D kanalu, koji se koristi za signalizaciju iznosi 64kb/s. Ukupna brzina prenosa na 30B+D interfejsu je 2,048Mb/s ( E1).
24B+D (T1) 1.544Mb/s. U buducnosti, evolucija ISDN ka digitalnoj mrei veoma velikih protoka - irokopojasna ISDN (B-ISDN)
(>2Mb/s).
XDSL TEHNOLOGIJE U MREZAMA ZA PRISTUP: xDSL - je potpuno digitalna modemska tehnologija (za razliku od analognih
voiceband modema) koja omoguava da se po postojeim bakarnim tf vodovima obezbedi brzi (irokopojasni) prenos podataka (preko
2Mb/s) i tako eliminie usko grlo u poslednjem km mree do krajneg korisnika (mree za pristup).
XDSL: irokopojasni prenos podatka preko bakarnih telefonskih parica, Sofisticirane modulacione tehnike koje omoguavaju vee
brzine prenosa od ISDN, Brzine se kreu od nekoliko kb/s do nekoliko desetina Mb/s. Podrani su simetrini i asimetrini protoci
podataka u downlink i uplink smeru. ADSL - je veoma popularan - downstream je vei od upstreama.
RAZLOZI ZA DSL: DSL je tehnologija u kojoj nije potrebno digitalne podatke konvertovati u analogne signale i obrnuto. Podaci se
prenose direktno u digitalnom obliku, to omoguava da se upotrebi mnogo iri opseg. Takoe, mogue je raspoloivi spektar podeliti
tako da se deo propusnog opsega bakarne parice koristi za analogni prenos pa se ista linija moe koristiti istovremeno i za telefon i za
raunar.
STA IMA UTICAJ NA BINARNI PROTOK: Maksimalni domet za DSL bez ripitera je do oko 6 km. Kako raste rastojanje od
centrale do korisnika mogua brzina prenosa podataka opada. Bitan faktor za domet je i vrsta kabla kojim je pretplatnik povezan na
lokalnu centralu. Dometi vei od 5 km se mogu lako prevazii u sluaju da je lokalna tf kompanija dovela optiki kabl do neke take
(FTTx) u regionu koji pokriva.
TIPOVI DSL-a: HDSL - DSL sa velikim protokom podataka (jednaki delovi opsega (do 1MHz) su dostupni u oba smera, moe da
obezbedi simetrian prenos brzinama do 1.544 Mb/s amerika T1 linija ili E1 prenos od 2.048 Mb/s Evropa, na rastojanjima do 5km
pa se smatra alternativom za T1 ili E1 konekciju.), ADSL - Asimetrini DSL (U download smeru, korisnik moe da prima podatke
brzinom do 8Mb/s, dok je u upstream smeru mogu protok od 16kb/s do 640kb/s ili do 1 Mb/s... Rastojanja: 3 do 5km od korisnika do
centrale), VDSL - DSL sa vrlo visokim protokom podataka (~ do 300m, asimetrian prenos: od 6 do 52 Mb/s u downstream smeru i
1,5 do 6,5Mb/s u upstream smeru. Simetrian prenos: 6,5 do 26Mb/s, poslovni korisnici, LAN. Frekvencijski opseg: 300kHz pa do
20MHz. 300 kHz do 2 MHz za upstream i 2 do 18 MHz za downstream...), MVL - Viestruka virtuelna linija, SDSL - Jednolinijski
DSL, IDSL - DSL sa digitalnom mreom integrisanih servisa, RADSL - DSL sa adaptivnim protokom...
MOBILNA TELEFONSKA MREA: Predstavlja tk mreu u kojoj njeni korisnici imaju mogunost uspostavljanja veza i kada se
nalaze u stanju kretanja. Ona obuhvata ureaje i sisteme za mobilne radio-komunikacije (mobilni komutacioni centri, transmisioni
ureaji, medijumi za prenos, bazne stanice i mobilni telefonski aparati / terminalni ureaji) koji mobilnim korisnicima obezbeuju
telekomunikacione servise i usluge preko radio-veza na odreenim frekvencijama, a koji poseduju mogunost automatskog
prikljuivanja na odgovarajue fiksne i mobilne tk mree (fiksna telefonska mrea, digitalna mrea za prenos podataka, ISDN i dr.).
ORGANIZACIJA MOBILNE MREZE: Celularna, tj. vie-elijska struktura mobilnih mrea, podrazumeva deljenje teritorije koju
mrea pokriva na izvestan broj manjih delova, tzv. elija (cells). U svakoj eliji postoji radio-ureaj, bazna stanica (Base Station) koja
komunicira sa mobilnim korisnicima koji se u datom trenutku nalaze na teritoriji te elije.
ORGANIZACIJA NACIONALNE MOBILNE TELEFONSKE MREZE: Pod nacionalnom mobilnom telefonskom mreom
podrazumevaju se mobilne telefonske mree svih operatora na teritoriji jedne zemlje. Mobilna telefonska mrea svakog operatora
mora da poseduje mogunost uspostavljanja veza sa fiksnim i sa drugim mobilnim telefonskim mreama koje pripadaju ne samo
domaim ve i inostranim operatorima. Pored toga, ona mora da poseduje mogunost obezbeivanja roaminga (korienje mobilne
telefonske mree od strane pretplatnika mobilnih telefonskih mrea drugih operatora).
POVEZIVANJE KOMUTACIONIH CENTARA U MOBILNOJ MREZI: Mobilna mrea svakog operatora moe imati jedan ili
dva hijerarhijska nivoa komutacije. To su: nivo mobilnih komutacionih centara MSC i nivo tranzitnih mobilnih komutacionih centara
TSMC. Povezivanje tranzitnog komutacionog centra (TMSC) sa mobilnim komutacionim centrima (MSC) je zvezdasto. Mobilni
komutacioni centri se mogu povezivati direktno jedni sa drugima. Ukoliko postoji potreba za vie tranzitnih mobilnih komutacionih
centara (TMSC), oni treba da budu povezani svaki sa svakim, znai petljasto.
RACUNARSKE MREZE:
RACUNARSKA MREZA: je sistem koji se sastoji od skupa raunarskih hardverskih komponenti, meusobno povezanih
komunikacionom opremom preko komunikacionih kanala, i snabdeven odgovarajuim softverom kojim se ostvaruje kontrola
funkcionisanja sistema tako da je omoguen prenos podataka razliitih tipova, kao i zajedniko korienje nekog ureaja. LAN, MAN,
WAN
LAN - lokalna raunarska mrea je skup meusobno povezanih raunara i ostalih periferijskih ureaja, koji se nalaze na ogranienom
prostoru, npr. jedna firma zgrada ili kompleks zgrada. Na nju se prikljuuje manji broj korisnika. Svaki ureaj u mrei ima mrenu
karticu preko koje se prikljuuje na mreu. U najveem delu lokalna mrea povezuje terminale, personalne raunare, radne stanice i
raunare. 101000m.
MAN - je raunarska mrea projektovana za ire geografsko podruje (npr. podruje grada). MAN pokriva ire podruje od LAN-a,
ali manje od WAN-a. Karakterie se vrlo brzim vezama i tipino korienjem optikih kablova. 1100 km.
WAN - mree najireg podruja - regionalna, nacionalna, meunarodna, povezuju lokalne raunarske mree posredstvom neke od
brojnih tehnologija (Frame Relay, ATM, IP, ...) 100 km Globalne mree (npr. Internet) na nivou planete, ~10 000km.
TOPOLOGIJE RACUNARSKIH MREZA: Topologija raunarske mree predstavlja nain na koji su povezane meu sobom
razliite komponente mree, i nain na koji interreaguju.
RAZLIKUJU SE SLEDECE TIPICNE TOPOLOGIJE RACUNARSKIH MREZA: zvezda, magistrala, prsten.
ZVEZDA: Mrea tipa zvezda ima jedan centralni vor koji je povezan sa svim ostalim (perifernim) vorovima. Svaka komunikacija
izmeu dva periferna vora u mrei tipa zvezda, mora proi kroz centralni vor. Dodavanje novog vora u ovakvu mreu je
jednostavno, a gubitak (gaenje) perifernog vora nee dovesti do pada cele mree. Meutim, centralni raunar mora biti dovoljno
jak, da moe da odrava komunikaciju u ovakvoj vrsti mree. Ukoliko se previe ureaja ukljui u mreu tipa zvezda, centralni
raunar e doiveti degradaciju performansi.
MAGISTRALA: Kod topologije magistrale, vorovi su poreani du zajednikog komunikacionog kanala koji je sastavljan od
parica, koaksijalnog kabla, ili optikog kabla. Koristei ovu topologiju, lako se dodaje novi vor u mreu, a gubitak nekog vora nee
dovesti do padamree. Glavni nedostatak ove topologije je to kvar na magistrali dovodi do pada kompletne mree.
PRSTEN: Kod topologije tipa prsten, vorovi su poreani u zatvoren krug. Signal prolazi kroz svaki vor jedanput, dok se ne stigne
do polaznog vora. Relativno lako se dodaje novi vor, a gubitak nekog vora/linka ne mora obavezno da dovede do pada itave
mree.
LOKALNE RACUNARSKE MREZE (LAN): LAN se definie kao skup raunara unutar jednog poslovnog prostora ili zgrade koji
su povezani zajednikom sredinom za prenos - poznatom pod optim nazivom okosnica (backbone) mre. LAN karakterie veliki
protok i ogranien, unapred definisan prostor. Topologija mree i brzina komunikacija zavise od primenjene tehnologije, od kojih su
veina meunarodno standardizovane: Ethernet, Token Ring, Token Bus, FDDI). Jedan LAN moe da bude povezan na druge mree
bilo direktno bilo kroz mree za ira podruja, globalne mree.
KOMPONENTE LAN MREZE: Ripiteri - obnavlja signal sa ulaza i prosleuje ga ka izlazu. Mostovi - povezuju mree istog tipa,
kao npr. Ethernet sa Ethernet ili prstenastu sa etonom (Token Ring) sa prstenastom sa etonom. Komutatori - podatke sa ulaza
prosleuju na eljeni izlaz. Mreni prolaz - povezuje dve mree razliitog tipa. Ruteri - rade slino mrenim prolazima i mogu da
poveu mree razliitog ili mree istog tipa.
MEDIJUMI ZA PRENOS U LAN MREZAMA: Kablovi koji se koriste u jednoj mrei zavise od vie parametara, ukljuujui:
binarni protok, pouzdanost kabla, maksimalnu duinu izmeu vorova, zatitu od elektrinih smetnji, poduno slabljenje, tolerancije u
oteanim uslovima rada, cenu i optu raspoloivost kabla, lako povezivanje i odravanje, itd. Glavni tipovi kablova koji se koriste u
mreama su upredene parice, koaksijalni kablovi i optika vlakna.
ETHERNET LAN: je paketski baziran mreni protokol koji se najee primenjuje u lokalnim mreama (LAN) kao i u mreama za
ira podruja (MAN), Paketi podataka su varijabilne duine, moe se koristiti za prenos podataka preko bakarnih parica, optikih
vlakana i beinim putem
ETHERNET TEHNOLOGIJE: 10base-T - standard pogodan za mala poslovna preduzea za potrebe komunikacije raunara po
bakarnim paricama sa brzinama od 10Mb/s), 100Base-T (Fast Ethernet) standard koji omoguava brzine od 100Mb/s, takoe po
upredenim bakarnim paricama, 100Base-TX standard namenjen za 4-ini prenos (po 2 parice) sa brzinama prenosa od 100Mb/s,
100Base-FX standard za prenos po optikim vlaknima u LAN mreama, GigE (gigabit Ethernet) standard koji se koristi u
velikim poslovnim objektima, za raunarske komunikacije brzinama od 1Gb/s. Osim to omoguava istovremenu komunikaciju veeg
broja korisnika, GigE omoguava raunarsku video komunikaciju.
ETHERNET MAN: GigE je preporuljivo reenje za meusobno povezivanje poslovnih objekata. MAN mree sa implementiranom
DWDM(dense WDM) omoguavaju real-time uspostavljanje GigE linkova (npr. za povezivanje velikih finansijskih institucija,
institucija sa velikim centralizovanim bazama podataka...) 10GigE standard namenjen za irokopojasne linkove u MAN mreama,
za prenos po optikim sistemima.
Povezivanje velikih poslovnih objekata (sa vie pripadajuih LAN-ova) preko 10GigEthernet metro mree (MAN)...
MREZE ZA SIRA PODRUCJA (WAN): WAN normalno povezuju mree preko velikih geografskih povrina, kao to su mree iz
razliitih zgrada, gradova, pa ak i zemalja. Modem povezuje LAN na WAN tamo gde je veza WAN analogna linija. Za digitalne
linje, povezivanje se ostvaruje mrenim prolazom (gateway) za sluaj da su LAN razliitog tipa, odnosno mostom (bridge) ako su
LAN slinog tipa. WAN nemaju geografskih ogranienja, ali su protoci u njima manji od onih koji se sreu u LAN. Komunikacioni
putevi su iznajmljene ili komutirane telefonske linije, radio-relejne i satelitske veze, iznajmljene digitalne veze, javne mree za prenos
podataka komutacijom paketa (X.25), kao i mree koje koriste tehnologiju tafetnog prenosa okvira (FR, Frame Relay) i asinhronog
transfer moda (ATM- Asynhronous Transfer Mode).
INTERNET: Internet je globalni elektronski komunikacioni sistem meusobno povezanih raunarskih mrea i ureaja, namenjen
razmeni svih vrsta informacija u skladu sa Internet standardima. Ova mrea je javno dostupna i obezbeuje razliite servise, Pored
velikog broja fizikih ureaja koji ga ine, internet je odreen i brojnim meunarodnim ugovorima i odgovarajuim skupom pravila
(protokola) kojim se ureuje prenos podataka. Protokoli komunikacije su kreirani na taj nain da je mogue povezati praktino bilo
koju mreu raunara sa internetom. Ova osobina protokola je i omoguila brzo irenje interneta. Internet, ili mrea svih mrea,
predstavlja najveu (globalnu) mreu na svetu koja povezuje stotine hiljada drugih, manjih, lokalnih i globalnih mrea.
TEHNOLOGIJE PRISTUPA INTERNETU:
Klasicne dial-up tehnologije - Analogni dial-up (do 56 kb/s) i ISDN dial-up (64kb/s, 128kb/s), Novije tehnologije - xDSL
tehnologije digitalne pretplatnike linije (ADSL~ 1.5 - 5 Mb/s), Kablovsko distributivni sistemi (KDS), Kablovski modem - 30-50
Mb/s downstream i 1-10Mb/s (upstream)
BEZICNI PRISTUP: brzi (irokopojasni) pristup internetu - U poslednjih par godina brzi pristup Internetu je postao jedan od
najvanijih servisa. Ovaj servis se nudi kako rezidencijalnim i biznis korisnicima tako i velikim Internet servis provajderima.
SERVIS SE MOZE OBEZBEDITI NA VISE NACINA: preko komutiranih telefonskih linija i modema (protok do 56kbit/s), preko
baznog ISDN prikljuka i modema (protok do 144kbit/s), preko postojee mree iznajmljenih linija nx64kbit/s (protok do 2Mbit/s),
preko postojee ATM/FR mree (protok do 2Mbit/s), preko ADSL tehnologije (protok u smeru ka korisniku je do 8Mbit/s, zavisno od
rastojanja korisnika), preko ADSL2+ tehnologije (protok u smeru ka korisniku je do 24Mbit/s, zavisno od rastojanja korisnika), preko
VDSL/VDSL2 tehnologije (protok u smeru ka korisniku je do 50/100Mbit/s, zavisno od rastojanja korisnika), kao direktan Ethernet
pristup (protok do 1Gbit/s).
PAKETSKI PRENOS GOVORA:
VOIP: VoIP podrazumeva primenu vie meusobno povezanih procesa koji omoguavaju konverziju govornog signala u niz paketa,
koji se zatim prenose kroz mreu sa paketskim nainom komutacije, i konvertuju ponovo u originalan govorni signal na odreditu.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE VOIP-a: Koristi raunarsku infrastrukturu, Potrebna je dodatna oprema i programska (softverska)
podrka, Povezuje javnu telefonsku mreu (PSTN) i Internet, Manji trokovi telefoniranja (meumesni i meunarodni razgovori),
Tei se da kvalitet usluga bude kao kod klasine telefonije, H.323 standard - standard za multimedijalne komunikacije u lokalnim
raunarskim mreama (LAN).
POREDJENJE VOIP I KLASICNE TELEFONIJE:
KLASICNA TELEFONIJA: Koristi javnu telefonsku mreu - PSTN, Komutacija kola, Veza se uspostavlja unapred, Kanal je stalno
zauzet tokom trajanja veze, Zahteva fiksnih 64 kb/s.
IP TELEFONIJA: Koristi raunarsku mreu: Komutacija paketa, Veza se ne uspostavlja unapred, Paketi se alju samo kad se
pria, Manja irina propusnog opsega.
ARHITEKTURA IP TELEFONIJA: Internet mrea sa svim pripadajuim elementima, PSTN sa svojim prenosnim putevima i
komutacionim centrima, Terminalni ureaji (PC, klasini telefoni, IP telefoni...), Gateway ureaji.
VOIP SE MOZE PRIMENITI U 4 SCENARIJA: telefon poziva personalni raunar (PC), PC poziva telefon, PC poziva PC, telefon
poziva telefon.
VIRTUELNE PRIVATNE MREZE (VPN): VPN su privatne raunarske mree koje koriste javnu tk mreu (npr Internet) kao
osnovu za uspostavljanje sigurnih (bezbednih) komunikacija unutar ili izmeu zatvorenih grupa korisnika (primer: kompanijske
mree). VPN omoguava korisnicima na razdvojenim lokacijama da preko javne mree jednostavno odravaju zatienu
komunikaciju. VPN koriste tzv. tehnologiju tunelovanja - tunel predstavlja logiku putanju paketa kojom se on rutira preko mree.
NAJVAZNIJE PREDNOSTI TEHNOLOGIJE TUNELOVANJA: Sigurnost, Niska cena, Lakoa implementacije, Univerzalnost.
MEHANIZMI ZASTITE: firewalls, enkripcija (kriptozatita) i dr.
AKTUELNI TRENDOVI U TK MREZAMA: budue mree e biti bazirane na paketskom/IP prenosu, konvergencije razliitih
tipova mrea, smanjenje broja slojeva, pojednostavljenje arhitekture mree i poveanje fleksiibilnosti. Krajnji cilj: automated switched
optical network ASON. Optika transparentnost: bez O-E-O konverzije u vorovima mree.
OPSTI TRENDOVI: podaci su dominantan tip saobraaja, multiservisne mree bazirane na IP protokolu, ekspanzija irokopojasnih
(broadband) servisa i korisnika, Konvergencija fiksnih i mobilnih mrea.
ZAHTEVI TK MREA BUDUNOSTI:
Zahtevi koji se postavljaju pred budue tk mree mogu se saeti u nekoliko osnovnih: pristup tk servisima bez obzira na mesto
gde se korisnik nalazi, pristup svim tk servisima koje mrea moe da ponudi (podaci,govor,slika), odravanje konstantnog kvaliteta
servisa bez obzira na nain pristupa korisnika, univerzalan i jednostavan korisniki interfejs za izbor servisa, relativno mala cena
korienja servisa...
MULTISERVISNI KONCEPT BUDUIH MREA: Multiservisna IP mrea, proirenje Interneta ka Triple Play servisima.
Konkurentnost razliitih provajdera/operatora u pristupnoj mrei (DSL), CATV (modem), optika FTTx, radio pristup.
NGN MREZE NAREDNE GENERACIJE: Tradicionalna organizacija tk mrea zasnovana je na ideji da se svaki tip usluge
(fiksna telefonija, podaci, mobilna telefonija i podaci, televizija, radio, itd.) realizuje preko zasebne mree. Operator koji eli
istovremeno pruati vie razliitih usluga, primoran je graditi nekoliko paralelnih mrea. Time se poveavaju investicioni trokovi i
iznos operativnih trokova. Tk mree izgraene na tom principu esto se nazivaju vertikalno integrisanim mreama i finansiranje
njihove izgradnje predstavlja velik problem novim operaterima. Alternativni pristup organizaciji tk mrea donose mree naredne
generacije (NGN), zasnovane na IP tehnologijama i principu horizonalno integrisane mree.
TK SERVIS/USLUGA: Pod tk servisom se podrazumeva organizovani sistem za pruanje usluga korisnicima. Svaki servis se sastoji
od skupa usluga. Pod uslugom se podrazumeva unapred utvrena obaveza koju operator tk mree treba da izvrava u skladu sa
zahtevima korisnika. Primeri usluga u okviru telefonskog servisa su: uspostavljanje veze, preusmeravanje poziva, tarifiranje i dr. EU
uvodi zamenu termina TK SERVIS sa ELEKTRONSKI SERVIS. Javni telekom servis je servis koji je javno dostupan i koji prua
javni tk operator.
TK SERVISI:
SERVIS NOSILAC: omoguava transportni sistem za razmenu informacija (servis telefonske mree).
TELESERVIS: ukljuuje pored transportnog sistema i funkcije konekcije i obrade poruke koja se prenosi (npr.govorni servis).
OSNOVNI SERVIS: - govotni servis.
DODATNI SERVIS: - distribuirani, centralizovani servis.
SERVISI DODATNIH VREDNOSTI: - VAS - pruaju se za posebnu cenu od strane operatora ili servis provajdera.
TELESERVIS: - i po tipu signala koji se prenosi: govorni, podaci i nepokretne slike (veze izmedju dva kompjutera, bankomati, EDI,
faks, teleks, crtei, fotografije i sl.), video (pokretne slike) i multimedija (glas, podaci, slika u interakciji sa korisnikom).
PODELA SVAKOG OD OVA 4 SERVISA JE NA:
INTERAKTIVNE SERVISE (dvosmerna komunikacija): Servise poruka, Servise povlaenja podataka.
DISTRIBUTIVNE SERVISE (jednosmerne): prema jednom primaocu - faks, SMS i prema vie korisnika - radio / TV.
ZAHTEVI POJEDINIH SERVISA U POGLEDU BINARNIH PROTOKA:
GOVOR: Zahvaljujui kompresiji signala za jedan govorni kanal je dovoljnan protok od 8kb/s, Fiksna mrea (PSTN): 64kb/s,
Mobilna mrea (GSM): 13kb/s.
TEXT: Telex 50b/s, Teletex 2.4kb/s, Elektronska pota <64kb/s.
PODACI: Prenos fajlova: 64kb/s - 8Mb/s, LAN <=100Mb/s.
SLIKA: Faksimil grupe 1-3: 2.4kb/s, Faksimile grupe 4: 2.4 - 64kb/s.
VIDEO: Potreban protok zavisi od eljenog kvaliteta video signala, Videotelefon: 64kb/s - 2Mb/s, TV: 2-34Mb/s, HDTV >140Mb/s.
INTEGRISANI PRENOS GOVORA, PODATAKA I VIDEO SIGNALA: Dananje tk mree su graene pre svega za prenos
govora a sada se koriste i za prenos podataka (brzi pristup Internetu). Mrea koja treba da obezbedi brzi pristup Internetu se obino
projektuje sa protokom od 20 kbit/s -100 kbit/s po korisniku. Korisnici video servisa e zahtevati propusni opseg u smeru ka korisniku
reda nekoliko Mbit/s i to po nekoliko sati u periodima najveeg saobraaja. Ovo uslovljava drastine promene u konfiguraciji
sadanjih mrea. Propusni opsezi potrebni za prenos video signala zavise od stepena razvoja razliitih postupaka kompresije TV
signala.
VIDEO SERVISI KOJI SU OD INTERESA: Braodcast TV, TV visoke rezolucije, Interaktivni TV, Video na zahtev, Personalni
video rekorder (NPVR).
TRIPLE PLAY servis: Pod tim pojmom se podrazumeva kombinacija simultanog i objedinjenog pruanja usluga prenosa glasa,
razmene podataka po IP i distribucije/razmene video sadraja, ije komercijalne i tehnike karakteristike definie prualac servisa na
nain za koji smatra da e da bude najprofitabilniji.
TK SISTEMI I NJIHOVE PRIMENE U ITS: Inteligentni transportni sistemi (ITS), u najirem znaenju, predstavljaju primenu ICT
u saobraaju i transportu. ICT podrazumevaju tehnike prikupljanja, analize i procesiranja podataka, komunikacije, kontrole i
upravljanja sa ciljem da se unaprede performanse transportnih sistema. Interakcija ljudi, vozila, transporta robe, informaciono
komunikacionih tehnologija (ICT) i infrastrukture je veoma kompleksna. ITS predstavljaju skup klasinih i novih elektronskih, tk i
informacionih tehnologija ugraenih u transportnu infrastrukturu i saobrajna sredstva sa ciljem da se olaka upravljanje saobraajnim
tokovima, smanje saobraajna zaguenja, vremena putovanja i ukupni transportni troskovi i podigne kvalitet saobraajnih usluga i
putovanje uini sigurnijim. Tk sistemi ine okosnicu ITS aplikacija. Oni su najkritinija i tipino najskuplja komponenta sistema.
Omoguavaju: Adaptivnu kontrolu signala - dostavljaju kontrolerima podatke sa senzora, Elektronsku naplatu putarine, Identifikaciju
i lokaciju komercijalnih vozila, autobusa, dostavljanje informacija namenjenih putnicima. Predstavljaju kritian link izmeu:
Elemenata fizike mree, vozila i ljudi koji prolaze kroz mreu, Operatora i menadera mree.
ZICNI SISTEMI: ine mrene tehnologije ukljuuju korienje privatnih (namenskih, funkcionalnih) mrea, javnih mrea i njihovu
kombinaciju. Mrene tehnilogije u privatnim mreama (za ITS). FDDI preko optikih prstenova, SONET/SDH optike mree,
Simetrini vodovi (twisted pair cables), Ethernet mree, ATM mree. Mrene tehnologije u javnim mreama (za ITS). Iznajmljene
linije (servisi koje nude telekomunikacioni operatori), ISDN, xDSL, Frame relay, Metro Ethernet, Internet.
BEZICNI KOMUNIKACIONI SISTEMI U ITS:
VRSTE VEZA: Unicast ka svim korisnicima, Multicast u okviru specificirane grupe korisnika, Unicast izmeu samo dva korisnika...
RADIODIFUZIJA: I2V: RDS, DAB, DVB, S-DVB, T-DVB
KOMUNIKACIJE KRATKOG DOMETA: I2V: DSRC, V2V: DSRC, UWB
KOMUNIKACIJE DUGOG DOMETA: V2I / I2V: GSM, GPRS/EDGE, UMTS, Wi-Fi, WiMAX, V2V: GSM, GPRS/EDGE,
UMTS, Wi-Fi
KOMUNIKACIJE UNUTAR VOZILA: Bluetooth, Zigbee.
BITNE KARAKTERISTIKE (beinih) SISTEMA:
MOGU DA SE PODELE NA: radio karakteristike, karakteristike koje se odnose na prenos podataka
RADIO KARAKTERISTIKE SU: frekvencija, propusni opseg, dostupan spektralni opseg.
PRENOS PODATAKA KARAKTERISU: binarni protok (bit rate, bitska brzina u b/s), tip poruke (tekst, slika), pouzdanost
primljene poruke i zatita od neeljenog prislukivanja poziva.
VRSTE BEZICNIH KOMUNIKACIONIH SISTEMA:
ZEMALJSKI SISTEMI: Radiodifuzni sistemi, Mobilni komunikacioni sistemi:
JAVNI MOBILNI KOMUNIKACIONI SISTEMI: 2G (GSM), 2.5G (HSCSD, GPRS, EDGE), 3G (UMTS), 3.5G (HSDPA), 4G
FUNKCIONALNI MOBILNI KOMUNIKACIONI SISTEMI: TETRA, MOBITEX
FIKSNI KOMUNIKACIONI SISTEMI (za stacionarne primene ili sa ogranienom mobilnou): podruje grada: WiMAX,
podruje zgrada / grupe objekata: WLAN, DECT, beine personalne mree WPAN( Bluetooth, Zigbee, UWB, RFID).
SATELITSKI SISTEMI: INMARSAT, GLOBALSTAR, ORBCOMM, PRODAT, TELEDESIC, IRIDIUM, GPS, GLONASS,
GALILEO.
JAVNI RADIOIFUZNI SISTEMI:
AM i FM SE KORISTE ZA: distribuciju audio programa, radiodifuznu dostavu saobraajnih poruka (kratke poruke namenjene
velikim grupama korisnika o zaguenjima, zatvaranju delova saobraajnica, itd.). AM: irina spektra 9 kHz, MW (526.5-1605.5 kHz) i
SW (2-30 MHz). FM: VHF band II (87.5 - 108) MHz, irina spektra 180 kHz, Opseg pokrivanja do 80 km; radiodifuzija programa za
regionalne ili lokalne potrebe, neefikasne modulacione tehnike, jako velike grupe korisnika.
PRENOS PODATAKA : FM-RDS: RDS je kontinualni tok dugitalnih informacija, RDS signal se prenosi zajedno sa audio
signalom; razdvajaju se u prijemniku, RDS-informacija je podeljena u blokove od po 26 bitova. Svaki blok sadri 16 informacionih i
10 kontrolnih bitova, Brzina prenosa informacija je oko 1,1 kbps (730 bps, to je skoro 100 karaktera u sekundi). Neadresirane
RDS poruke se koriste da omogue identifikaciju predajnika (naziv, tip programa, itd.). Mogu da se koriste i za opte kratke poruke o
zaguenju ili meteorolokoj situaciji. LN kodovi sadre diferencijalnu korekciju za GPS. DGPS nije javno dostupan servis jer je
kriptovan. DGPS moe da se dobije sa tri razliita nivoa tanosti zavisno od (cena!). Izlaz moe da se povee na ulaz standardnog
GPS prijemnika koji ima odgovarajuu opciju. RT (Radiotext) informacija moe da se primi samo specijalnim prijemnikom sa
displejom koji moe da prezntuje ovaj tip poruka. DARC/SWIFT-signal je nezavistan od RDS-a.
DAB: DAB podrava prenos audio signala visokog kvaliteta (CD-Quality) kao i signale hitnosti kao to su opti digitalni signali,
tekstualne poruke, grafike informacije i mirna slika. Mogue primene u saobraaju i transportu su mape puteva, saobraajne
aplikacije u realnom vremenu, slike puteva i sl. Izabrana je OFDM-modulacija koja omoguava manju osetljivost na smetnje i
korienje jedne frekvencije za sve predajnike istog programa. Propusni opseg za DAB je 1.5 MHz. DAB signal moe da se difuzno
prenosi zemaljskim radio predajnicima, kablovskom ilisatelitskom mreom. T-DAB - frekvencija za T-DAB je174-240 MHz; razmatra
se i vii frekvencijski opseg od 1452 1492 MHz. Brzina prenosa podataka za kompletan DAB signal je 2.4 Mbps.
DAB STANDARD DEFINISE RAZLICITE TOKOVE. NAJVAZNIJI SU: Data stream: kanal sinhronizovan na transport
podataka i binarni protok moe da se bira u koracima od po 8 kbps. Nema transportnog protokola za data stream i data stream ostaje
nepromenjen od izvora do odredita. Pocketed data: freksibilan transportni mod koji koristi dostupan kapacitet za prenos personalnih
informacija ili informacija koje se odnose na grupu korisnika. FIDC:
TELEVIZIJA: Frekvencijski opsezi od 40 i 800 MHz, kolor informacija modulie dodatni nosilac na 4.3 MHz, zvuk se prenosi kao
FM modulisan nosilac na 5.5 MHz od nosioca slike. Ukupna irina spektra (video, kolor i audio) TV-signala je 7 ili 8 MHz. TV-
predajnik moe da emituje i teletekst signal zajedno sa video signalom. Teletext stranice mogu da sadre informacije koje se odose na
saobraaj i transport kao to su: poruke o zaguenjima na putevima, prekidu eleznikog saobraaja, meteoroloki podaci i prognoze,
itd. DVB-T do juna 2015 switch-off. DVB-T je evropski standard za digitalnu TV posredstvom zemaljskih radiodifuznih predajnika.
Kada je u pitanju sadraj (MPEG-2-video, MPEG-2 layer 2 audio i MPEG-2 transport stream, MPEG-4) nema razlike u odnosu na
druge DVB standarde DVB-S (Satellite) i DVB-C (Cable). DVB-T koristi standardne 8 MHz analogne TV-kanale u UHF spektru. U
8 MHz kanalu DVB-signal ima binarni protok od 4.98 do 31.67 Mbps. Binarni protok, izmeu ostalog zavisi od izabrane modulacije
(COFDM sa 16 ili 64 QAM) i primenjuje kodovanje za korekciju greaka a DVB-T signal je pogodniji za mobilni prijem od
tradicionalnog TV-signala. One DVB-T kanal moe da hendluje informacije sa maksimum 8 TV-programa.
DVB -T SE RAZLIKUJE OD TRADICIONALNE TV: Jednostavniji je mopbilni prijem; dovoljna je jednostavna teleskopska
antena. DVB-T signalom brojni audio kanali su dostupni a postoji i mnogo mogunosti za prenos podataka (u formi MPEG-2
transport stream). Ove mogunisti mogu da se koriste za realizaciju saobraajnih i transportnih aplikacija.
SATELITSKE KOMUNIKACIJE: Satelitske komunikacije su radio veze koje se uspostavljaju izmeu fiksnih ili mobilnih stanica
na Zemlji, posredstvom aktivnih relejnih stanica - satelita, koji se kreu po svojim orbitama oko Zemlje. Komunikacije preko satelita
ine posebne telekomunikacione sisteme bazirane na uspostavljanju mikrotalasnih (< od 25 cm) radio-relejnih (RR) veza u kosmosu.
PRIMENE: praenje vremenskih prilika (meteoroloki sateliti), radio i TV difuzija, vojne primene, navigacija i pozicioniranje (GPS).
TK PRIMENE: multipleksni tf prenos (globalne telefonske veze), prenos podataka (Internet), backbone za globalne mree, za
komunikacije sa udaljenim oblastima ili oblastima sa nerazvijenom infrastrukturom, mobilne komunikacije, satelitski sistemi
omoguavaju ekstenziju mobilnih zemaljskih celularnih sistema.
TIPOVI SATELITSKIH KOMUNIKACIONIH SISTEMA:
SATELITSKI SISTEM SE MOZE POSMATRATI KAO: mrea za pristup korisnika pri emu satelit, preko pristupne (gateway)
stanice samo povezuje korisnika sa zemaljskom infrastrukturom, ili kao osnovna mrea.
KLASIFIKACIJA SATELITSKIH ORBITA:
PREMA OBLIKU PUTANJE KRETANJA SATELITA: Kruna orbita (centar Zemlje je sredite orbite), Eliptina orbita (centar
Zemlje je jedan od 2 fokusa elipse).
PREMA POLOZAJU ORBITA U ODNOSU NA RAVAN EKVATORA: Ekvatorijalna orbita (ako se satelit nalazi direktno iznad
zemljinog ekvatora, tj. Ugao inklinacije 0o), Polarna orbita (ako orbita prolazi iznad oba pola, ugao inklinacije 90o), Inklinisan
orbit (orbite iji je ugao inklinacije izmeu 0 i 90 stepeni).
PREMA VISINI U ODNOSU NA ZEMLJU (polupreniku orbite): GEO - na visini od pribl. 36000km geostac. Orbite, MEO - na
visinama od 5 000 do 12000 km orbite srednjih visina, LEO - na visinama od 500 do 1500 km iznad Zemljine povrine orbite malih
visina, HEO - sa perigejom od 500 km ili vie i apogejom od 50 000 km (ili manje) iznad Zemljine povrine sa inklinacionim uglom
veim od 40 vrlo inklinirane orbite na velikim visinama.