GLOBALIZACIJA

V predavanje
 ISTORIJA ČOVEČANSTVA U 60 min
 55 min – paleolit (starije kameno doba)
 Pre 5 min je počeo neolit
 Pre 3 ½ min – obrada bakra
 Pre 2 ½ min – livenje bronze
 Pre 2 min – obrada gvožđa
 Pre 15 sec – štampanje knjiga
 Pre 5 sec – industrijska revolucija
 Pre 3,5 sec – upotreba elektriciteta
 Pre 2 sec – proizvodnja automobila
 Pre 10 stotinki – masovna upotreba računara
 Društvena kretanja

 Tradicionalno društvo- do XIX veka

 Industrijsko društvo – XIX i XX vek
 Informaciono društvo – XXI vek
 Intenzifikacija društvenih promena
od početka XIX veka
 Šta je globalizacija
 Proces intenzifikacije društvenih odnosa na
svetskom planu, koji povezuje udaljena mesta
na takav način da lokalna zbivanja uobličavaju
događaji koji su se odigrali kilometrima daleko i
vice versa.
 Pojam globalizacija ulazi u široku upotrebu
početkom 90-tih godina XX veka
 Društva ulaze u proces sve intenzivnije
transformacije sa neizvesnim posledicama
 Faktori i uzroci globalizacije
 Revolucija informaciono-komunikacionih
tehnologija-kompresija vremena i
prostora
 Intenziviranje protoka informacija=rast
globalne ekonomije
 Političke promene-kraj hladnog rata, rast
uticaja međunarodnih organizacija,
opadanje suvereniteta država
 Bujanje regionalnih, međunarodnih i
transnacionalnih činilaca, organizacija i institucija

Porast globalne međuzavisnosti u nizu ključnih dimenzija

Rastuća propusnost granica

Rastuća potreba za saradnjom među državama

kako bi mogle da kontrolišu političke ishode

Smanjenje sposobnosti države da stvaraju političke instrumente kojima

mogu da kontrolišu protok roba i usluga, ideja i kulturnih proizvoda, itd.

Porast međunarodnih agencija i ustanova, kao što su mehanizmi za

održavanje ravnoteže snaga, širenje međunarodnih režima i organizacija,
razvoj multilateralnediplomatije i proširenje domašaja međunarodnog prava,

Stvaranje sistema globalnog upravljanja,koji ima kao jednu

od posledica održavanje i redefinisanje nadležnosti države

Stvaranje međuzavisnog globalnog sistema koji ostaje vrlo krhk,

osetljiv na materijalne, religiozne, ideološke i tehnološke promene
 Razumevanje globalizacije

 Skeptici – ništa se nije promenilo

 Hiperglobalisti – sve se nepovratno

menja

 Transformacionalisti-promena je
dvosmerna
 Umreženo društvo

 Ojačavanje mrežne strukture društvenih

odnosa kako na globalnom tako i na
individualnom nivou usled revolucije IKT
 Globalni društveni procesi – umreženo
društvo
 Novi obrazac društvenosti – umreženi
individualizam
 Umreženi individualizam kao
obrazac društvenosti
 Individualizacijski procesi u drugoj polovini
XX veka
 “Oslobađanje” od socijalnih formi
industrijskog društva
 Izbornost vs. datost
 Mreže interpesonalnih veza koje obezbeđuju
društvenost, podršku, informacije, osećaj
pripadnosti i društveni identitet
 Za razliku od nekadašnjih zajednica, koje su
bile bazirane na deljenju vrednosti i
socijalne organizacije, mreže se grade na i
oko izbora i strategija socijalnih aktera, bilo
da su u pitanju pojedinci, porodice ili
organizacije
 Globalizacija i nejednakost
 Dvostruki efekat globalizacije-intenzivno
povezivanje vs. produbljavanje jaza
između razvijenih i nerazvijenih
 Izveštaj UN o razvoju ljudskog društva
(1999.)
 Prosečan prihod 1/5 najbogatijih 74 x veći od
prosečnog prihoda 1/5 najsiromašnijih
 Na 20% otpada 86% svetske potrošnje i 74% tel. linija
 Distanca između najbogatijih i najsiromašnijih zemalja
1820. iznosila je 3:1; 1913-11:1;1950-35:1;1992-72:1
 Globalizacija i rizik
 Širenje proizvedenog rizika uz
postojeće spoljašnje rizike
 Ekološki rizici-održivi razvoj
 Zdravstveni rizici-genetski
modifikovana hrana
 Društveni rizici