1

POLAGANJE PROVODNIKA
Kada smo govorili o označavanju provodnika i kablova izvršili smo osnovnu podelu instalacionih vodova na:

- gole provodnike
- izolovane vodove i
- kablove

POLAGANJE GOLIH PROVODNIKA

Gole provodnike definisali smo kao gole metalne žice bez izolacije koje se koriste za provođenje električne struje. Takođe smo pomenuli da u
gole provodnike spadaju:

1. Nadzemni goli vodovi – osnovni energetski element prenosnih i distributivnih elektroenergetskih sistema. Postavljaju se tako da budu
van domašaja ljudi i životinja. Za noseće stubove se pričvršćuju preko izolatora. Vod čine tri fazna provodnika (crvena boja). Od
atmosferskog pražnjenja vod je zaštićen sa dva zaštitna užeta (crna boja na slici) koja su uzemljena, a postavljena su na vrhu stuba.
Zaštitni provodnici nisu izolovani u odnosu na stub i na njega se direktno pričvršćuju. Spoj uzemljivača i zaštitnih užadi ostvaren je preko
konstrukcije stuba (kod metalnih stubova) ili pocinkovanih gvozdenih traka od zaštitnih užadi do uzemljivača kod neprovodnih stubova.

Kod visokih napona stubovi imaju svoj uzemljivač. Uloga uzemljivača je odvođenje atmosferskih prenapona (pojave ekstremno visokih
napona na dalekovodu pod uticajem neke atmosferske pojave).
Stubovi mogu biti od drveta, čelika, betona, aluminijuma.

Danas se nadzemni goli vodovi za razvod NN mreže od TS do objekata izbacuju iz upotrebe a zamenjuju se samonosivim kablovskim
snopom. Samonosivi kablovski snop (SKS) formira se od izolovanih provodnika koji imaju uloge faznih vodova i nultog voda; SKS se
montira na stubove bez dodatnih izolatora.

Slika 1: Nadzemni vod, dalekovod – energetski vod na nosećem stubu

 2

2. Sabirnice su elementi koji se sreću u visokonaponskim i srednjenaponskim razvodnim

postrojenjima, postrojenjima elektrana i ostalim postrojenjima i uređajima. Sabirnice
su provodnici koji u opštem slučaju omogućavaju povezivanje različitih elemenata
sistema.
U elektranama, za veze između generatora, transformatora i sopstvene potrošnje
koriste se krute sabirnice (od čvrstih provodnika). Za veze na visokonaponskoj strani
transformatora s visokonaponskim vodovima koriste se savitljive, užaste sabirnice.
Mogu se koristiti i sabirnice u vidu krutih cevi, kada se želi ušteda u prostoru. Izrađuju
se od bakra, aluminijuma ili nekog drugog provodnog materijala. Bakar se najčešće
koristi jer ima dobre električne, mehaničke i temperaturne osobine.
Dimenzije sabirnica određene su maksimalnom strujom koja se predviđa da će teći
kroz sabirnice. Površina preseka i dimenzije moraju biti takve da sabirnice izdrže i
toploto i mehaničko naprezanje.
Nivo izolacije sabirnica zavisi od njihovog naponskog nivoa. Sabirnice se mogu
nalaziti na potpornim izolatorima, visećim izolatorima ili provodnim izolatorima. Mogu
biti i potpuno izolovane nekim izolacionim materijalom. Sabirnice se štite od slučajnog
dodira smeštanjem u oklopljena kućišta ili postavljanjem izvan mogućnosti dodira.

Slika 2: Primer sabirnice za 1500 ampera unuter razvodnog ormana u jednoj velikoj zgradi

POLAGANJE IZOLOVANIH VODOVA I KABLOVA

Izolovani vodovi se primjenjuju u kućnim instalacijama. Bitno je istaći razlike između izolovanih vodova i energetskih kablova: izolovani vodovi
se za razliku od kablova nikad ne polažu u zemlju; kod energetskih kablova se kao pogonski naponi primenjuju naponi do oko 500kV, dok se
izolovani vodovi primenjuju uglavnom za napone do 1kV.

Pod kablom se podrazumevaju provodnici koji su električni izolovani i smešteni u zajednički omotač za zaštitu od spoljnog uticaja
(vlaga, mehanička oštećenja, korozija). Osnovna podela kablova je, prema osobinama električne energije koju provode, na:

- elektroenergetske kablove i
- telekomunikacione kablove.

Elektroenergetski kablovi služe za provođenje električne energije u okviru elektroenergetskog sistema, odnosno sistema za proizvodnju, prenos,
distribuciju i potrošnju električne energije. To je električna energija naponskih nivoa: niskog napona (<=0.4 kV), srednjeg napona (reda 10,20,35
kV), visokog napona (reda 110kV) i vrlo visokog napona (reda 220, 400 kV), frekvencije 50 Hz (60 Hz) i struja do više stotina pa i par hiljada
ampera, a koja se koristi za pogon najraznovrsnijih potrošača električne energije u domaćinstvima, pratećoj potrošnji, industriji, infrastrukturnim
objektima i dr. (termički potrošači, elektromotori, električne rasvete, savremeni elektronski uređaji, napajanje telekomunikacionih i drugih
infrastrukturnih postrojenja i dr.).

Telekomunikacioni kablovi služe za prenos telegrafskih, telefonskih, radio, TV i drugih signala. U te svrhe koristi se električna energija napona
do 500 V i frekvencija do više MHz i struje do nekoliko stotina ampera.

POLAGANJE IZOLOVANIH VODOVA I EE KABLOVA

Izolovani vodovi i elektroenergetski kablovi mogu se polagati u malteru ili pod malterom, u instalacionim kanalima, instalacionim cevima pod
malterom, po kablovskim regalima ili na zidovima po obujmicama s tim što se kablovi mogu polagati i u zemljanim rovovima. Na ovaj način
izolovani vodovi i EE kablovi štite se od mehaničkih, hemijskih i termičkih oštećenja.

Polaganje izolovanih vodova i EE kablova izvodi se u skladu sa odgovarajućim propisima. Kao polazne tačke u nizu propisa i preporuka, za
polaganje izolovanih provodnika i EE kablova u objektima (zgradama) potrebno je ispoštovati Pravilnik o tehničkim normativima za električne
instalacije niskog napona i SRPS N. B2.752(JUS N. B2.752) standard.
Inače od tehničkih standarda i propisa vezanih za električne instalacije najčešće se koriste:
 3

- Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. list SRJ, br.47 / 2003).

- Prvilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona (Sl. list SRJ, br.53 / 1988, izmene i dopune (Sl. list SRJ, br.28
/ 1996).
- Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara (Sl. list SRJ, br.87 / 1993),
- Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja i Pravilnik o standardima za gromobranske
instalacije (Sl. list SRJ, br.11 / 19996).
JUS. N. V2. 702: Električne instalacije u zgradama. Opsezi napona.
JUS. N. V2. 730: Električne instalacije u zgradama. Opšte karakteristike i klasifikacija.
JUS. N. V2. 741: Zahtevi za bezbednost. Zaštita od strujnog udara.
JUS. N. V2. 742: Zaštita od toplotnog dejstva
JUS. N. V2. 743 i 743/1: Zaštita od prekomernih struja
JUS. N. V2. 749: Posebni uslovi za zaštitu od strujnog udara
JUS. N. V2. 751: Električne instalacije u zgradama. Izbor i postavljanje električne opreme u zavisnosti od spoljašnjih uticaja.
JUS. N. V2. 754: Uzemljenje i zaštitni provodnici,
JUS. N. V2. 762: Metoda merenja električne otpornosti zidoa i podova,
JUS. N. V2. 763: Merenje impedanse petlje kvara,
JUS. N. V2. 764: Provera delovanja ZUDS-a,
JUS. N. V2. 771: Prostorije s kadom i tušem,
JUS. U.C9. 100: Dnevno i električno osvetljenje u zgradama,
JUS. N. A5.070: Stepenj zaštite električne opreme ostvaren pomoću zaštitnih kućišta itd.

Kablovi položeni neposredno u malter i u zid moraju po celoj dužini biti pokriveni malterom debljine najmanje 4 mm. Kablovi ne moraju biti
pokriveni malterom ako su položeni u šupljinama tavanica i zidova od betona ili sličnog materijala koji ne gori niti potpomaže gorenje.

Kablovi i instalacioni provodnici položeni u instalacione cevi u zidu ili kablovi položeni neposredno u malter i ispod maltera moraju se voditi
vertikalno i/ili horizontalno tako da budu paralelni ivicama prostorije.

Pri horizontalnom polaganju kablovi i instalacioni provodnici (u instalacionim cevima) vode se na rastojanju od 30 cm do 110 cm od poda i 200
cm od poda do tavanice. Pri vertikalnom polaganju kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim cevima) rastojanje od ivica prozora i vrata
mora biti najmanje 15 cm.

Koso polaganje kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim cevima) dozvoljeno je u tavanicama, ali ne i u zidovima.

Pri postavljanju izolovanih provodnika u instalacione cevi u zidu od nezapaljivog materijala ili betona, instalaciona cev mora imati takve unutrašnje
mere da se provodnici mogu lako vaditi i postavljati posle postavljanja pribora. Metalna instalaciona cev mora imati unutrašnji izolacioni omot i
odgovarajući stepen zaštite ostvaren kućištem. Instalaciona cev, ako nije metalna, mora biti izrađena od materijala koji ne gori niti potpomaže
gorenje.

Ako se električni razvod postavlja po zidovima, najmanji dozvoljeni razmak između elemenata električnog razvoda i zida je 5 mm. Polaganje
kablova na zid dozvoljeno je ako kabl ima izolaciju od termoplastičnih materijala sa ispunom i plaštom, ako se polaže na obujmice na zidu i ako
je od poda do visine od 2 m dodatno zaštićen od mehaničkih oštećenja. Za pričvršćivanje električnog razvoda mogu se upotrebiti sredstva i
primeniti postupci koji ne izazivaju deformacije ili oštećenje izolacije, kao što su: gipsovanje, obujmice od izolacionog materijala prilagođene
obliku kabla, lepljenje ili zakivanje ekserima sa podložnim pločicama od izolacionog materijala i dr. Ako se kablovi polažu u ravni onda treba paziti
da se obujmice ne postavljaju na većem rastojanju od 80 cm s tim da se uobičajeno postavljanje obujmica radi na osnovu prečnika kabla i
konstrukcije tako da je dvadesetostruko veće rastojanje obujmica od precnika kabla. Kod kablova sa mehaničkom zaštitom i do tridesetak, trideset
i pet puta. Za vertikalno položene kablove ne treba da predje metar i po. Kod UPE kablova dobijaju se veća dozvoljena rastojanja nego kod PVC
kablova.

Obujmice za jednožilne kablove treba da budu od nemagnetnog materijala da bi se izbeglo dodatno zagrevanje. Mogu se koristiti i obujmice od
magnetnog materijala ali onda magnetno kolo mora biti prekinuto ubacivanjem izolacionih umetaka. Razmak između izolovanih provodnika
pričvršćenih na odgovarajuće izolatore mora u svim prostorijama iznositi najmanje 2 cm, a u vlažnim prostorijama i na slobodnom prostoru -
najmanje 5 cm.

Kablovi bez ispune, kao što su kablovi tipa PP/R, smeju se polagati samo u suvim prostorijama, i to ispod maltera, a u šupljine tavanica i zidova
od betona i sličnog negorivog materijala i bez pokrivanja malterom. Ovi kablovi ne smeju se voditi u snopu, postavljati u instalacione kanale niti
ispod gips-kartonskih ploča, bez obzira na način na koji se pričvršćuju, i ne smeju se polagati na zapaljive materijale ni kad se pokrivaju malterom.
 4

Ako se izolovani provodnici polažu u instalacione kanale koji se postavljaju na zid ili tavanicu, moraju ispunjavati tehničke uslove za instalacione
kanale. Instalacioni kanali se ne smeju postavljati ispod maltera ni ulivati u beton.

Ako se izolovani provodnici polažu u instalacione kanale koji se postavljaju u podu, ti instalacioni kanali moraju odgovarati načinu održavanja
poda (suvi ili mokri postupak) i tehničkim uslovima za instalacione kanale u podu.

Na krajevima električnog razvoda, a posebno na izlazima, ulazima i na mestima prodiranja električnog razvoda kroz zidove i električnu opremu,
mora se izvršiti trajno zaptivanje (npr. uvodnicama).

Na mestima prolaza električnog razvoda kroz zidove, osim tipa koji se izvodi u instalacionim cevima i kanalima, mora se obezbediti odgovarajuća
dodatna mehanička zaštita (npr. pomoću čaure, cevi, kutije i sl.). Ako električni razvod prolazi kroz metalnu konstrukciju, otvor mora biti zaobljenih
ivica.

Ako se u blizini električnog razvoda nalaze druge neelektrične instalacije, mora se između njih obezbediti takav razmak da održavanje jedne
instalacije ne ugrožava druge instalacije.

Električni razvod ne sme se postaviti ispod neelektričnih instalacija na kojima je moguća kondenzacija vode ili drugih tečnosti. Električni razvod,
po pravilu, ne sme se postavljati u isti instalacioni kanal, cev i sl. sa drugim neelektričnim instalacijama, a ako se to ne može izbeći, mora se
osigurati adekvatna zaštita.

Ako se u blizini električnog razvoda nalaze instalacije grejanja, cevi sa toplim vazduhom ili dimnjak, električni razvod mora se izolovati toplotnom
izolacijom ili ekranima ili se mora postaviti van toplotnih uticaja.

Električni razvod nižeg napona ne sme se postavljati u isti omotač ili cev, niti blizu električnog razvoda čiji je napon viši, osim ako između ta dva
razvoda postoji izolaciona pregrada koja izdržava ispitni napon električnog razvoda višeg napona.

Polaganje kablova u zemljani rov

Pre nego počne kopanje rova za polaganje kablova najpre se prouči kablovska trasa i položaj drugih podzemnih instalacija. Ako je potrebno onda
se vrše probni iskopi poprečno na kablovsku trasu kako bi se ustanovio tačan položaj drugih instalacija.

Preporučuje se direktno polaganje energetskih kablova u zemlju, u kablovski rov čije dimenzije zavise od naznačenog napona kabla, vrste
tla, kao i od broja kablova koji se polažu u isti rov.

Normalna dubina rova u koji se polaže kabl iznosi:

• 1,4m za kablove 110 kV;
• 1,1 m za kablove 35 kV;
• 0,7 m do 0,8 m za kablove 1 kV, 10 kV i 20 kV.

Odstupanja su dozvoljena na manjim dužinama pri ukrštanjima sa drugim kablovima i instalacijama, kao i u slučajevima nepovoljnih uslova
polaganja (na primer: kamenito tlo). Takodje mora da se uvaž i planirana kota terena. Ako se zbog raznih prepreka i instalacija kabl polaže na
manju dubinu, treba da se predvidi dodatna zaštita kabla od mehaničkih oštecenja primenom zaštitnih cevi, betonskih kablovica i td. Moze se
polagati i na veću dubinu od uobicajene naravno ako je to ekonomski opravdano.
Kabl se polaze tako da bude u sredini sloja posteljice debljine 0,2 m, koja se stavlja na dno kablovskog rova. Za posteljicu se koristi mešavina
peska i sljunka koji imaju dobre karakteristike odvodjenja toplote (visok sadržaj kvarca) granulacije do 4 mm. Za posteljicu može da se koristi i
sitnozrnasta zemlja (iz otkopa ili dopremljena), pod uslovom da ne sadrzi gradjevinski šut, kamenje, blato ili zemlju zagadjenu hemikalijama.

Posle posteljice ide sloj vec iskopane zemlje s tim da nema grumenja kamenja i organskih trulezi isl.

Kabl se polaze vijugavo tako da je duzina kabla najvise 2% veca od duzine trase.

Kablovi se ispod ulica obicno polazu u cevi koje su od plastike (juvidur) ili betona. Od ovih drugih se sve vise odustaje zbog neprakticnosti.
Povoljnije su plasticne cevi jer su glatke, ne smicu se na sastavima a i ugradnja im je jednostavnija. Ali kablovi se mogu polagati i direktno u
kolovoz. Takvo resenje ima brojne prednosti jer otpada smanjenje prenosne snage i kabl se ne ostecuje o ivice cevi.

Pri zatrpavanju kablovskog rova, iznad kabla duž cijele trase, treba da se postave plastične upozoravajuće trake. Preporučuje se sledeći
raspored upozoravajućih traka:
 5

a) Pri polaganju kabla na regulisanim površinama postavlja se jedna upozoravajuća traka na 0,4 m iznad kabla (sl.3.a).
b) Pri polaganju kabla na neregulisanim površinama postavljaju se dve upozoravajuće trake, od kojih je prva na 0,3 m, a druga na oko 0,5 m
iznad kabla (sl.3.b).

a) na regulisanim površinama b) na neregulisanim površinama

1- upozoravajuća traka; 2-zemlja nabijena u slojevima; 3-kabl; 4-posteljica
Slika 3: Direktno polaganje kabla u zemlju

c) Ako se u isti rov polaže više kablova, tada broj upozoravajućih traka i njihov međusobni razmak treba da se odabere tako da svi kablovi budu “pokriveni”
ovim trakama (sl.4).

1- SN kabl; 2- posteljica; 3- zemlja nabijena u slojevima; 4- upozorajavaću traka; 5- NN kablovi; 6- opeka.

Sl.4. Direktno polaganje više kablova u isti rov

Plastična upozoravajuća traka je crvene boje, sa utisnutim upozorenjem da se ispod trake nalazi energetski kabl. Širina trake treba da bude
oko 0,1 m, a kvalitet materijala treba da garantuje vijek trajanja trake od 30 godina.

Za prelaz ispod puta u urbanizovanim naseljima, umesto kablovske kanalizacije može da se koristi direktno polaganje kablova u zemlju (sl.5.): u
rov dubine 1,4 m postavlja se posteljica kabla, iznad koje se postavljaju armirano-betonske ploče, sloj zemlje (ispuna) i sloj betona MB-150.

Posle polaganja, izrade kablovskih spojnica i završnica, naponskog ispitivanja kompletnog kablovskog voda i zatrpavanja, kablovska trasa se
dovodi u prvobitno stanje: planira se zemlja, odvozi se suvišna zemlja i materijal, popravljaju se i asfaltiraju saobraćajnice.

1- kabl; 2- posteljica; 3- armiranobetonska ploča; 4- sloj zemlje (ispuna); 5- upozoravajuća traka ;

6- beton MB 150; 7- tampon puta.
Sl.5. Direktno polaganje kabla ispod puta
 6

Medjusobni razmak energetskih kablova (višežilnih, odnosno kablovskog snopa tri jednozilna kabla) u istom rovu odredjuje se na osnovu strujnog
opterecenja, ali ne sme da bude manji od 0,07 m pri paralelnom vodjenju, odnosno 0,2 m pri ukrstanju.

Treba da se obezbedi da se u rovu kablovi medjusobno ne dodiruju, izmedju kablova moze celom duzinom trase da se postavi niz opeka, koje
se montiraju nasatice na medjusobnom razmaku od 1 m.

Takođe se mora voditi računa i o poluprečniku savijanja kabla koji zavisi od tipa spoljašnjeg prečnika kabla i provodnika, ali i od temperature pri
kojoj se vrši polaganje kabla i da li se kabl polaže mašinski ili ručno.
Kada se kabl polaže ručno radnici se rasporede duž cele trase na rastojanju do 3m. kabl se nalazi na kalemu koji je podignut na nosače I
odmotava se sa gornje strane; radnici prihvatahu kabl I polažu ga celom dužinom rova. Kroz kablovsku kanalizaciju kabl se polaže guranjem ako
je kablovska kanalizacija kraća od 8m, ili vučenjem sajlom ako je duža. Jedan radnik pazi na ulaz a drugi na izlaz kabla iz kablovske kanalizacije
da ne bi došlo do oštećenja kabla.

Slika 6: kablovi namotani na koture i upozoravajuće trake

Često se sreće slučaj paralelnog vođenja telekomunikacionih i energetskih kablova najčesće iz ekonomskih i prostornih potreba. EE i
telekomunikacioni kablovi vode se u zasebnim rovovima. Prilikom paralelnog vodjenja energetsih i telekomunikacionih kablova oni moraju
biti na najmanjoj udaljenosti od 0,5 m za kablove od 1kv, 10kv i 20kv. Za kablove od 35 kv mora biti 1m udaljenost.
Ukrštanje energetskog i telekomunikacionog kabla vrši se na razmaku od najmanje 0,5 m. Ugao ukrštanja treba da bude u naseljenim
mestima: najmanje 30 stepeni po mogućstvu što bliže 90 stepeni a van naseljenih mesta: najmanje 45 stepeni. Energetski kabl se, po pravilu,
postavlja ispod telekomunikacionog kabla. Ukoliko ne mogu da se postignu navedeni razmaci, na tim mestima se energetski kabl provlači kroz
zaštitnu cev, ali i tada razmak ne sme da bude manji od 0,3 m. On ne sme biti manji od 0.3 m ni za optički kabl.
Telekomunikacioni kablovi koji sluze isključivo za potrebe elektrodistribucije mogu da se polažu u isti rov sa energetskim kablovima, na najmanjem
razmaku koji se proračunom pokaže zadovoljavajući, ali ne manjem od 0,2 m.
Na sličan način propisuju se rastojanja koja se moraju poštovati pri približavanju i ukrštanju EE kablova sa drugim instalacijama kao što su cevi
vodovoda i kanalizacije, toplovoda i gasovoda, ukrštanje sa putevima izvan naselja, železničkom i tramvajskom prugom i slično.

Kablovska kanalizacija se koristi na prelazima ispod kolovoza ulica, puteva, tramvajskih koloseka, železničkih pruga, kolskih prolaza, za
uvođenje kablova u TS 10(20)/0,4 kV), kroz dvorišta zgrada, kada ne mogu da se postignu dozvoljena odstojanja kabla u odnosu na druge
podzemne instalacije itd.

Kablovska kanalizacija se izrađuje od plastičnih cevi, ali je dozvoljena i primjena prefabrikovanih betonskih elemenata (kablovica). Iznad cevi
postavljaju se upozoravajuće trake.
Na sl.6 prikazan je primer izvođenja kablovske kanalizacije korišćenjem 8 plastičnih cevi.

Slika 7: Primer izvođenja kablovske kanalizacije

 7

Ako se u kablovsku kanalizaciju polažu kablovi različitih naponskih nivoa, tada se kablovi nižih napona polažu u viši nivo kanalizacije. Kablovi
koji se polažu ranije zauzimaju najniže otvore u kanalizaciji.
Otvor cevi koja se ne koristi treba da se zatvori plastičnim čepom ili na sličan način.

Kabovsko okno ili šaht se koristi na mestu promene pravca ili nivoa kablovske kanalizacije, kao i na pravoj deonici kablovske kanalizacije
koja je duža od 40 m.
Kablovsko okno se izvodi u trotoaru, a izuzetno i u kolovozu ulice.

POLAGANJE TELEKOMUNIKACIONIH KABLOVA

Slično kao EE kablovi i telekomunikacioni kablovi se mogu polagati nadzemno, podzemno i u okviru objekata po instalacionim cevima i kanalima,
po kablovskim regalima ili nazidno po obujmicama.
Razlike međutim postoje, s obzirom da se konstrukcije i namene kablova razlikuju.
Za nadzemne telekomunikacione vodove koriste se samonosivi kablovi sa opletom i samonosivi kablovi sa užetom. Mogu se polagati po
posebnim telekomunikacijskim stubovima ali i po stubovima elektrodistributivnih vodova, kada se postavljaju ispod elektrodistributivnih vodova
na propisanom rastojanju. Nadzemni telekomunikacioni vodovi najčešće se koriste u razvodnim telefonskim mrežama od spoljneg izvoda
distributivne mreže do kućnog priključka. Stubovi za postavljanje nadzemnih telefonskih vodova za tu priliku se izrađuju od impregniranog drveta
ili armiranog betona.
Što se tiče polaganja telekomunikacionih kablova unutar objekata, isti se mogu polagati u instalacione cevi i kanale, a takođe i po kablovskim
regalima. Kada ne postoji mreža instalacionih cevi i kanala, i ako ne postoji mogućnost mehaničkog oštećenja kablova, instalacioni kablovi se
mogu položiti direktno na zid. Međutim, polaganje instalacionih telekomunikacionih kablova i provodnika direktno u zid nije dozvoljeno.
Kada postoji unutrašnji telefonski izvod u zgradi (izvodni orman), od prizemlja (izvodnog ormana) do najvišeg sprata zgrade postavljaju se u zid
stepeništa, vertikalno kroz sve spratove, usponske cevi. U usponske cevi se po pravilu uvlače instalacioni kablovi, dok se u cevi po spratovima
uvlače instalacioni provodnici.
 8

U novim zgradama instalacione cevi se polažu u zid posle grubog malterisanja. Za polaganje u zid upotrebljavaju se PVC cevi ukoliko to
dozvoljavaju propisi vezani za zaštitu od požara ili cevi bez halogenih materijala. Cevi se polažu u izdubljene kanale u zidu, gde se pričvršćuju
ekserima, gipsom ili malterom na rastojanjima od 2-3m. Posle polaganja cevi se pokrivaju malterom.

Pomenuto je da je u izvesnim situacijama dozvoljeno polaganje cevi na zid. Na zid se mogu polagati samo cevi predviđene za tu svrhu (cevi sa
većom otpornošću na pritisak). Instalacione cevi polažu se na zid pomoću obujmica. Rastojane između obujmica u zavisnosti od vrste cevi iznosi
0,5 do 1,6m. polaganje kablova direktno na zid nije dozvoljeno sem u podrumskim i sličnim prostorijama i kao privremene instalacije ako ne
postoji mogućnost mehaničkog oštećenja.
I pri polaganju u objektima mora se voditi računa o približavanju, paralelnom vođenju i ukrštanju telekomunikacionih i energetskih vodova i drugih
instalacija u zgradi.

Kod izrade telefonskih instalacija sa instalacionim cevima postavljenim pospratovima u stambenoj zgradi u slučaju paralelnog polaganja vodova
telefonske instalacije sa vodovima električnih i drugih telekomunikacionih instalacija, najmanje rastojanje između ovih vodova mora da iznosi:
- 10cm između telefonskih I drugih telekomunikacionih vodova,
- 20cm između telefonskih I električnih vodova.
Po pravilu, kod vodoravnog postavljanja instalacionih cevi po spratovima, cevi za telefonsku instalaciju polažu se 10cm ispod tavanice, cevi za
druge telekomunikacione instalacije 20cm ispod tavanice, a cevi za električne instalacije 30cm ispod tavanice.

Što se tiče polaganja telekomunikacionih kablova u rov, princip je isti kao kod energetskih kablova. Rovovi su nešto plići (0,7-1,0m u zavisnosti
od vrste zemljišta i broja kablova). Kabl se takođe polaže u posteljicu od sitno prosejane zemlje ili peska I pokriva se slojem visine do 10cm iznad
kabla. I TK kablovi se mogu polagati direktno u zemlju ako su za to predviđeni, inače se polažu u zaštitnim cevima. Preko posteljice stavlja se
materijal iz iskopa a na rastojanju 30-40cm iznad kabla duž njegove ose postavlja se zaštitna pozor traka žute boje. Ako je položeno više od tri
kabla treba postaviti dve trake i to sa svake strane i na istoj visini.
Pri polaganju telefonskih kablova u zgradama mora biti ispoštovan

- Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona,

- LN-V Uputstvo o izradi telefonskih instalacija i uvoda (PTT Vesnik),
- Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima pri izgradnji prateće infrastrukture potrebne za postavljanje elektronskih komunikacijskih
mreža, pripadajućih sredstava i elektronske komunikacijske opreme prilikom izgradnje poslovnih i stambenih objekata (Službeni
galasnik RS, br.123 / 2012)

Uputstva za polaganje telefonskih kablova kao podzemnih i nadzemnih vodova:

- Zbirka propisa iz oblasti TT linija i mreža LN-1 (ZJPTT 1992 god.)

- Uputstvo o izradi razvodnih mreža(ZJPTT 1980 god.)
- Uputstvo o građenju mesnih telefonskih mreža(ZJPTT 1979 god.)
- Zbirka propisa iz oblasti TT linija i mreža LN-IV građenje i održavanje mesnih kablovskih mreža 1992.god.

Polaganjem telekomunikacionih kablova za prenos podataka (UTP, STP, FTP) bave se mnogi međunarodni i evropski standardi.
Najvažniji su ISO 11801 i EN 50173 i serija preporuka IEEE 802.
 9

PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA KABLOVA I PRODORA

Najčešće primenjen izolacioni materijal kod kablova je plivinil hlorid ili PVC, uz koga su u primeni i prirodna guma, polihlorapen, butil i sl. Masovna
upotreba polivinil hlorida kao izolacionog materijala opravdava se njegovim dobrim električnim i mehaničkim osobinama kao i izuzetne
sposobnosti za obradu.
Sa stanovišta zaštite od požara provodnici i kablovi, kod kojih se kao izolacioni materijal primenjuje polivinil hlorid , guma i sl. mogu predstavljati
ugrožavajući faktor , s obzirom da isti spadaju u kategoriju gorivih materijala.
Iz tih razloga upravo se i vrši zaštita kablovskih postrojenja sa ciljem:
- lokalizovanja požara na nezaštićenim delovima kabla,
- sprečavanje prenosa požara iz jednog požarnog sektora u drugi,
- sprečavanje samopaljenja kabalova usled propterećenja kablova.
Zaštita kablova se vrši na svim mestim proboja pregrada, međuspratnih konstrukcija, ukrštanja i račvanja kablovskih snopova, duž kabalovskih
tunela i kanala velike dužine kablova i kabalovskih trasa koje su u blizini izvora visokih temepratura.
Ovde treba obratiti pažnju na širenje požara iz usponskih kanala kroz otvore kojima usponske kablove i provodnike dovodimo da razvodnih
ormana, zatim prema potrošaču. Iz gore navedenog može se zaključiti da ti otvori moraju biti dobro zatvoreni ,a za to postoje odgovarajući
negoreći proizvodi organskog porekla ili neorganskog. Organski vatrootporni materijali pri izlaganju temperaturi oslobađaju gasove i pri tome se
šire –bubre. Takozvani vatrogasni materijali su neorganskog sastava i koriste se više za zatvaranje otvora i u požaru ne ekspandiraju.
Protivpožarna zaštita kablova vrši se nanošenjem protivpožarnog premaza i laka na kablove u dva sloja i naročito je važna za zaštitu trasa
kablova sa nosećim regalima. Pravila nanošenja protivpožarnog premaza na kablovima (dužine kabla koje treba premazati u odnosu na mesta
ukrštanja, savijanja kablova i sl.) data su propisima.

Da bi se zaustavilo širenje požara iz jednog u drugi požarni sektor otvori-prodori kablova sa regalima moraju biti dobo zaštitćeni.Postoji više vrsta
materijala za zatvaranje gore pomenutih otvora čime se ostvaruje potrebna otpornost prema požaru, kojom se sprečava prolazak požara iz
kabalovskog kanala ka postrojenju ili iz jednog u drugi sektor.
Kod zidova većih debljina, otvori se uz pomenute materijale dodatno zatvaraju i mineralnom vunom.
Sredstva koja se koriste za zaptivanje mesta kablovskih prodora izrađuju se od organskih i neorganskih materijala.
1. Materijali organskog sastava , nakon izlaganja požaru, pod uticajem gasova koji se iz njih oslobađaju bubre. Ovi materijali se koriste i za
premazivanje kabalova sa obe strane prodora.
2. Materijali neorganskog sastava t.z. vatrogasni malteri koriste se za zaptivanje i u požaru ne ekspandiraju.

PP zaštita prodora / FP protection of penetration (šematski prikaz sa tehničkim karakteristikama-gornja slika i praktični izgled prodora sa kablovima na
perforiranom kablovskom regalu-donja slika)
 10

U skladu sa važećim zakonskim propisima protivpožarna zaštita kablova i prodora mora se uraditi u skladu sa Projektom protivpožarne zaštite
izrađenim od strane ovlašćene ustanove. Takođe, matrijali koji se koriste za izvođenje gore navadene PP zaštite moraju imati odgovarajuće
važeće ateste o kvalitetu (ispitivanju materijala) koje mora izdati domaća ovlašćena ustanova. Materijali koji se koriste za zaštitu od širenja požara
posredstvom kablovske izolacije moraju imati atest o ispitvanju otpornosti provodnika na gorenje po standardu SRPS N.CO.075. Materijali koji
se koriste za PP zatvaranje prodora sa kabalovima koji prolaze moraju su se ispitati po standardu za ispitivanje zidova prema požaru SRPS
U.J1.090 (SRPS ISO 834/94).