Алгебра 2

– вежбе 2012/13. –
Славко Моцоња

1. час
О цикличним групама Група G је циклична акко постоји елемент a ∈ G тако да је G = hai. Прва последица
дефиниције је да је циклична група Абелова. Из Лагранжове теореме следи да група простог реда мора бити
циклична.
Бесконачна циклична група је изоморфна групи Z = (Z, +, 0); коначна циклична група реда n је изоморфна
групи Zn = (Zn , +n , 0) (Zn = {0, 1, 2, . . . n − 1}, а a +n b = a + b (mod n)). Приметите да је Z = h1i и Zn = h1i.
Дакле, до на изоморфизам постоје једна бесконачна циклична група и по једна циклична група реда n, за
свако n ≥ 1.
Циклична група има генератора онолико колико има и аутоморфизама. Наиме, ако је a генератор групе
G, и ако је b још један генератор групе G тада се пресликавање a 7→ b на очигледан начин проширује до
аутоморфизма групе G; а са друге стране, ако је f аутоморфизам групе G, тада је f (a) такође генератор
групе G.
Z има само два генератора: 1 и −1 и само два аутоморфизма: идентичко пресликавање a 7→ a и инверзно
пресликавање a 7→ −a; и важи Aut(Z) ∼ = Z2 .
Zn има ϕ(n) генератора и исто толико аутоморфизама (ϕ је Ојлерова функција). То је последица описа
генератора. Наиме Zn = hki акко (k, n) = 1. Или, ако је G = hai циклична група реда n (чији је генератор
a), тада је ak генератор групе G акко (k, n) = 1. Ако погледамо како се два аутоморфизма компонују,
закључујемо да је Aut(Zn ) ∼ = Φn , где је Φn = (Φn , ·n , 1) Ојлерова група.
Подгрупа цикличне групе је такође циклична. Нетривијалне подгрупе групе Z су само nZ, n ≥ 1, које
су све бесконачне (дакле изоморфне самој групи чије су подгрупе). Нека је H подгрупа реда m групе Zn .
По Лагранжовој теореми ред групе m дели n, и како је она циклична, то је H изоморфна Zm . Дакле, једини
кандидати за подгрупу групе Zn су групе изоморфне Zm , за m | n. Важи и обрат. Ако m | n тада Zn садржи
јединствену (!) подгрупу изоморфну Zm . Ова чињеница нам омогућава да лако избројимо број елемената
неког фиксираног реда у цикличној групи.
Означимо са B(r, G) број елемената реда r у групи G. Тада, према претходној причи о генераторима,
важи B(n, Zn ) = ϕ(n). Ако m - n, према Лагранжовој теореми следи да је B(m, Zn ) = 0. Нека m | n. Уочимо
јединствену подгрупу H ∼ = Zm групе Zn . Сваки елемент реда m мора да генерише баш H (због јединствености
подгрупе H), па припада H. Дакле B(m, Zn ) = B(m, H) = B(m, Zm ) = ϕ(m).

Абелове групе

1. Доказати да је група G = (G, ·, e) Абелова акко је x 7→ x−1 аутоморфизам групе G.

2. Подсетимо се (r(a) је ред елемента a):

r(a)
1. r(ak ) = ;
(r(a), k)
2. ако је G Абелова група, r(ab) | [r(a), r(b)];
3. у групи G1 × G2 важи r(a, b) = [r(a), r(b)].

1
 3. Нека је G Абелова група, а m и n узајамно прости природни бројеви. Нека је Ek скуп елемената
реда k у G. Нека је f : Em × En −→ Emn пресликавање дато са f (a, b) = ab. Доказати да је f бијекција.
Последица: ако су m и n узајамно прости, тада је B(mn, G) = B(m, G)B(n, G).

Решење. Најпре докажимо да је f добро дефинисано, тј. да ab ∈ Emn , ако a ∈ Em и b ∈ En . Очигледно

је (ab)mn = e. Ако је r ред елемента ab, то значи да r | mn. Са друге стране e = (ab)r = ar br , одакле је
ar = b−r . r(ar ) дели m, а r(b−r ) дели n, одакле следи да овај број дели и (m, n) = 1, тј. ar = b−r = e, одакле
m | r и n | r, па и [m, n] = mn | r. Дакле, r = mn или ab ∈ Emn .
Докажимо сада да је f 1-1. Претпоставимо да је a1 b1 = a2 b2 , тј. a−1 −1
2 a1 = b2 b1 . Према претходном
задатку ред овог елемента дели m (због његовог представљања на левој страни једнакости) и такође дели
n (због представљања на десној страни). Према томе ред овог елемента дели и (m, n) = 1, одакле је
a−1 −1
2 a1 = b2 b1 = e, тј. a1 = a2 и b1 = b2 .
Коначно докажимо да је f на. Нека c ∈ Emn . Како је (m, n) = 1 имамо pm + qn = 1, одакле је и
(p, n) = (q, m) = 1. Према формули из претходног задатка је r(cm ) = n и r(cn ) = m, па применом исте
формуле на елементе cm и cn добијамо r(cmp ) = n и r(cnq ) = m, тј. cnq ∈ Em и cmp ∈ En и тада је
f (cnq , cmp ) = cnq+mp = c.

4. Доказати да је Zmn ∼
= Zm × Zn акко (m, n) = 1.

Решење. (⇒) Нека је Zmn ∼= Zm × Zn . Како у Zmn постоји елемент реда mn, то и у Zm × Zn постоји елемент
(a, b) реда mn. Тада је mn = r(a, b) = [r(a), r(b)]. Такође, како r(a) | m и r(b) | n, тада [r(a), r(b)] | [m, n] =
mn/(m, n), одакле следи да је (m, n) = 1.
(⇐) Нека је (m, n) = 1. Уочимо пресликавање f : Zmn −→ Zm ×Zn дато са f (a) = (a (mod m), a (mod n)).
f је изоморфизам група. (Проверите!)

Тероема о коначно генерисаним Абеловим групама Свака коначно генереисана Абелова група је изоморфна
(коначном) производу цикличних група. Специјално, коначна Абелова група је изоморфна производу коначних
цикличних група.

Нормална форма коначне Абелове групе Ако је G коначна Абелова група, тада постоје бројеви m1 , m2 , . . . , mk
који задовољавају m1 | m2 | m3 | . . . | mk , тако да G ∼
= Zm1 × Zm2 × . . . × Zmk . Бројеви mi се називају
инваријантни фактори групе G. Приметите да ред сваког елемента у G дели mk , као и да постоје елементи
реда mk , тј. mk је максимални ред елемента у G.

Експонент групе G је најмањи природан број n, ако постоји, такав да за свако a ∈ G важи an = e. Према
претходној причи, експонент Абелове групе G је mk , где је mk највећи инваријантни фактор.

5. Нека је F поље и нека је G ≤ F ? коначна подгрупа. Доказати да је G циклична.

Решење. G је коначна Абелова група, па нека је mk њен експонент, тј. њен највећи инваријантан фактор.
Приметите да је |G| ≥ mk . Тада за све a ∈ G важи amk = 1 (1 ∈ F је неутрал групе G). Према томе полином
xmk − 1 има бар |G| нула у F . Али како полином степена mk не може имати више од mk нула у пољу, то је
једино могуће када је |G| = mk , тј. када у нормалног форми групе G важи k = 1 и G ∼
= Zp 1 .

Елементарна форма коначне Абелове групе Ако је G коначна Абелова група, тада постоје прости бројеви
p1 , p2 , . . . , pk и природни бројеви m1 , m2 , . . . , mk , тако да G ∼
= Zp m
1
1 × Zp m 2 × . . . × Z m k .
2 pk Бројеви pm
i
i
се
називају елементарни делитељи групе G.

6. Нека је G = Z100 × Z200 × Z300 × Z400 ×. Одредити елементарну и нормалну форму групе G.

2
Решење. У решењу користимо еквиваленцију: Zmn ∼ = Zm × Zn акко (m, n) = 1. Z100 = Z22 ·52 ∼ = Z22 × Z52 ,
3 2
∼ 3 2 2 2
∼ 3 2 4 2
∼
Z200 = Z2 ·5 = Z2 × Z5 , Z300 = Z2 ·3·5 = Z2 × Z3 × Z5 , Z400 = Z2 ·5 = Z2 × Z5 . Тада је, после
4 2

прераспоређивања чланова директног производа (што је изоморфизам!), G ∼ = Z22 × Z22 × Z23 × Z24 × Z3 ×
Z5 × Z5 × Z5 × Z5 ×, што је елементарна форма групе G.
2 2 2 2

Како је Z24 × Z3 × Z52 ∼

= Z24 ·3·52 = Z1200 , Z23 × Z52 ∼
= Z23 ·52 = Z200 и Z22 × Z52 ∼
= Z22 ·52 = Z100 , добијамо да
∼
је G = Z100 × Z100 × Z200 × Z1200 , где 100 | 100 | 200 | 1200, што је нормална форма групе G.

7. Да ли је за неко n Z20 × Z30 изоморфно са:

1. Z60 × Zn ?
2. Z50 × Zn ?

Решење. Приметимо да Z20 × Z30 има 600 елемената и да јој је елементарна форма једнака Z2 × Z22 × Z3 ×
Z5 × Z5 . Такође приметимо да ова група нема елемент реда 25.
1. Ако изоморфизам постоји, то мора 60 · n = 600, тј. n = 10. Елементарна форма групе Z60 × Z10 је
Z2 × Z22 × Z3 × Z5 × Z5 , па је одговор да дата група јесте изоморфна са Z60 × Z10 .
2. Слично као малопре, ако изоморфизам постоји, то n мора бити једнако 12. Елементарна форма групе
Z50 × Z12 је Z2 × Z22 × Z3 × Z52 . Ова група има елемент реда 25, док горња група Z20 × Z30 нема, па је
одговор да тражено n не постоји.

8. Одредити до на изоморфизам све Абелове групе реда 1800.

Решење. Довољно је да одредимо све могуће елементарне форме Абелове групе реда 1800. Одредићемо
одмах и њихове нормалне форме. Како је 1800 = 23 32 52 , имамо следеће могућности:
1. G1 = Z2 × Z2 × Z2 × Z3 × Z3 × Z5 × Z5 ∼
= Z2 × Z30 × Z30 ;
2. G2 = Z2 × Z2 × Z2 × Z3 × Z3 × Z52 ∼
= Z2 × Z6 × Z150 ;
3. G3 = Z2 × Z2 × Z2 × Z32 × Z5 × Z5 ∼
= Z2 × Z10 ×90 ;
4. G4 = Z2 × Z2 × Z2 × Z32 × Z52 ∼
= Z2 × Z2 × Z450 ;
5. G5 = Z2 × Z22 × Z3 × Z3 × Z5 × Z5 ∼
= Z30 × Z60 ;
6. G6 = Z2 × Z22 × Z3 × Z3 × Z52 ∼
= Z6 × Z300 ;
7. G7 = Z2 × Z22 × Z32 × Z5 × Z5 ∼
= Z10 × Z180 ;
8. G8 = Z2 × Z22 × Z32 × Z52 ∼
= Z2 × Z900 ;
9. G9 = Z23 × Z3 × Z3 × Z5 × Z5 ∼
= Z15 × Z120 ;
10. G10 = Z23 × Z3 × Z3 × Z52 ∼
= Z3 × Z600 ;
11. G11 = Z23 × Z32 × Z5 × Z5 ∼
= Z5 × Z360 ;
12. G12 = Z23 × Z32 × Z52 ∼
= Z1800 .
Из нормалних форми се види да су наведене групе међусобно неизоморфне – максималан ред елемента је у
свакој различит.

9. Ако је (m, |G2 |) = 1, доказати да је B(m, G1 × G2 ) = B(m, G1 ).

3
Решење. Довољно је доказати да су једини елементи реда m у G1 × G2 облика (a, e), где је a ∈ G1 елемент
реда m, а e неутрал групе G2 . (Приметите да је елемент облика (a, e) истог реда као и a.)
Претпоставимо да је (a, b) елемент реда m, тада је [r(a), r(b)] = m. То значи да r(b) | m, а такође из
Лагранжове теореме следи да r(b) | |G2 |. Према претпоставци задатка закључујемо да r(b) = 1, тј. b = e.
Како је сада m = [r(a), 1], то r(a) = m.

10. Одредити број елемената максималног реда у свакој Абеловој групи реда 1800.

Решење. Оваквих група, као што смо видели, има 12 неизоморфних. Кренимо редом:
1. У G1 = Z2 × Z2 × Z2 × Z3 × Z3 × Z5 × Z5 ∼ = Z2 × Z30 × Z30 максималан ред елемента је 30, дакле рачунамо
B(30, G1 ). Гледајмо у елементарну форму. Према неком од претходних задатака важи B(30, G1 ) =
B(2, G1 )B(3, G1 )B(5, G1 ), а према претходном задатку B(2, G1 ) = B(2, Z2 ×Z2 ×Z2 ), B(3, G1 ) = B(3, Z3 ×
Z3 ) и B(5, G1 ) = B(5, Z5 × Z5 ). У групи Z2 × Z2 × Z2 сви елементи сем неутрала су реда 2, па је
B(2, G1 ) = 7; у групи Z2 × Z3 сви елементи сем неутрала су реда 3, па је B(3, G1 ) = 8; у групи Z5 × Z5
сви елементи сем неутрала су реда 5, па је B(5, G1 ) = 24. Дакле, B(30, G1 ) = 7 · 8 · 24.
2. У G2 = Z2 × Z2 × Z2 × Z3 × Z3 × Z52 ∼ = Z2 × Z6 × Z150 максималан ред елемента је 150 = 2 · 3 · 52 .
Као малопре B(150, G1 ) = B(2, G1 )B(3, G1 )B(52 , G1 ) и као малопре B(2, G1 ) = 7 и B(3, G1 ) = 8.
B(52 , G1 ) = B(52 , Z52 ) = ϕ(52 ) = 20. Дакле, B(150, G1 ) = 7 · 8 · 20.
5. У G5 = Z2 × Z22 × Z3 × Z3 × Z5 × Z5 ∼ = Z30 × Z60 максималан ред елемента је 60 = 22 · 3 · 5 и
B(60, G5 ) = B(22 , G5 )B(3, G5 )B(5, G5 ), при чему је B(3, G5 ) = 8, B(5, G5 ) = 24. Израчунајмо и
B(22 , G5 ). B(22 , G5 ) = B(22 , Z2 × Z22 ). Ако (a, b) ∈ Z2 × Z22 , како r(a, b) = [r(a), r(b)] и r(a) ∈ {1, 2}, а
r(b) ∈ {1, 2, 4}, r(a, b) = 4 акко r(b) = 4. Дакле, B(4, Z2 × Z22 ) = |Z2 | · B(4, Z22 ) = 2 · ϕ(22 ) = 4. Дакле,
B(60, G5 ) = 4 · 8 · 24.
12. У G12 = Z23 × Z32 × Z52 ∼ = Z1800 максималан ред елмента је 1800, и B(1800, G12 ) = B(1800, Z1800 ) =
ϕ(1800) = ϕ(23 )ϕ(32 )ϕ(52 ) = 4 · 6 · 20.

11. Одредити број елемената реда 36 = 22 32 у групи G = Z2 × Z22 × Z24 × Z33 × Z33 .

Решење. B(36, G) = B(4, G)B(9, G), и B(4, G) = B(4, Z2 × Z22 × Z24 ) и B(9, G) = B(9, Z33 × Z33 ).
У Z2 × Z22 × Z24 елементи имају редове 1, 2, 4, 8 и 16. Елементи чији ред дели 4 се налазе у подгрупи
изоморфној са Z2 × Z22 × Z22 , а елементи чији ред дели 2 се налазе у подгрупи изоморфној Z2 × Z2 × Z2 .
То значи да су елементи реда 4 они који јесу у подгрупи изоморфној са Z2 × Z22 × Z22 , а нису у подгрупи
изоморфној са Z2 × Z22 × Z22 . Према томе, B(4, Z2 × Z4 × Z16 ) = 2 · 4 · 4 − 2 · 2 · 2 = 32 − 8 = 24.
У Z27 × Z27 елементи имају редове 1, 3, 9 и 27. Елементи чији ред дели 9 се налазе у подгрупи изоморфној
са Z32 × Z32 , дакле има их 81. Елементи чији ред дели 3 се налазе у подгрупи изоморфној са Z3 × Z3 , дакле
има их 9. Према томе, елементи реда 9 су тачно они који се налазе у подгрупи изоморфној са Z32 × Z32 , а не
назале се у подгрупи изоморфној са Z3 × Z3 , па је B(9, Z27 × Z27 ) = 81 − 9 = 72.

2. час
12. Нека је Φn Ојлерова група. Доказати:
1. ако је (m, n) = 1, тада је Φmn ∼
= Φm × Φn ;
2. ако је p ≥ 3 прост број, тада је Φpk ∼
= Zpk−1 (p−1) ;
3. ако је k ≥ 3, тада је Φ2k ∼
= Z2 × Z2k−2 ;
4. Φ2 је тривијална, Φ4 ∼
= Z2 .
5. За које n је Φn циклична?

4
Решење.

1. Уочимо f : Φmn −→ Φm × Φn , дату са f (a) = (a (mod m), a (mod n)). f је изоморфизам. (Проверити!)
2. Φp је мултипликативна група коначног поља Zp , па је циклична; нека је a њен генератор. (Дакле, ред
елемента a модуло p је p − 1.) Ово доказује тврђење за k = 1, па претпоставимо k ≥ 2. Приметите
d  
d d
X d d−i i
да a, a + p ∈ Φpk , као и да (a + p) = a + a p =p ad , за било које d, што ће рећи да
i=1
i
a и a + p имају исти ред модуло p, а то је p − 1. Такође, ако ap−1 =p2 1, тада је (a + p)p−1 =
p−1  
p−1 p−2
X p − 1 p−1−i i
a + (p − 1)a p + a p =p2 ap−1 + (p − 1)ap−2 p =p2 1 + (p − 1)ap−2 p 6=p2 1, јер
i=2
i
p - (p − 1)a . Дакле, можемо да претпоставимо да је a реда p − 1 модуло p и ap−1 6=p2 1 (јер можемо
p−2

да заменимо a са a + p, по потреби).
Доказаћемо да је r(a) = pk−1 (p − 1), што нам даје доказ тврђења. (Овде се мисли на ред у Φpk .) Како
је |Φpk | = pk−1 (p − 1), важи r(a) | pk−1 (p − 1), тј. r(a) = pl d, где l ≤ k − 1, d | p − 1. Прво доказујемо
l l
да је d = p − 1. Како је ap d =pk 1, то је и ap d =p 1, па како је a реда p − 1 модуло p, одатле следи да
p − 1 | pl d. Како је (p − 1, pl ) = 1, то p − 1 | d, одакле је d = p − 1 (јер већ знамо да d | p − 1).
i−1
Дакле, r(a) = pl (p − 1). Докажимо још индукцијом да ap (p−1) = 1 + bi pi , за i ≥ 1, где p - bi . За i = 1,
i−1
већ по избору a имамо да је ap−1 = 1 + b1 p и p - b1 . Претпоставимо да је ap (p−1) = 1 + bi pi , где p - bi .
p  
pi (p−1) i p i
X p j ij
Тада је a = (1+bi p ) = 1+pbi p + bi p = 1+bi+1 pi+1 , где је bi+1 = bi +нешто дељиво са p,
j=2
j
одакле следи да p - bi+1 . (Да је уочена сума дељива са pi+2 следи елементарним разматрањем, користећи
при томе да је p ≥ 3. Приметите да је овде битно да је p ≥ 3! Ако је p = 2 и a = 3, тада индуктивни
корак i = 1 7→ i = 2 не пролази!)
l l
Дакле, ако је l < k − 1, тада ap (p−1) =
6 pl+2 1. Како је тада и l + 2 ≤ k, то је и ap (p−1) 6=pk 1, што је
контрадикција. Према томе, l = k − 1, и закључујемо да елемент a генерише групу Φpk .
3. Уочимо елемент 5 ∈ Φ2k и уочимо да је Φ2k реда 2k−1 . Тврдимо да је r(5) = 2k−2 . За сада знамо да
r(5) | 2k−1 . Доказаћемо то аналогно разматрању у претходном делу задатка, тј. доказаћемо индукцијом
i−2
да је 52 = 1 + 2i bi , где i ≥ 3 и 2 - bi . Приметимо да је база i = 3 задовољена. Претпоставимо да је
i−2 i−1
52 = 1 + 2i bi . Тада је 52 = (1 + 2i bi )2 = 1 + 2i+1 bi + 22i b2i = 1 + 2i+1 (bi + 2i−1 b2i ) = 1 + 2i+1 bi+1 , где
k−2
је очигледно шта је bi+1 и где је очигледно да 2 - bi+1 . Специјално, ово значи да је 52 =2k 1, одакле
k−2 l
r(5) | 2 , тј. r(5) = 2 , где l ≤ k − 2. Ако претпоставимо да је l < k − 2, тада је l + 3 ≤ k. У том случају
l l
из 52 6=pl+3 1, па је и 52 6=pk 1, што је контрадикција. Дакле, r(5) = 2k−2 .
Доказали смо да је подгрупа h5i изоморфна са Z2k−2 . Приметимо још: ако је (−1)u 5v = (−1)s 5t у
Φ2k , тј. (−1)u 5v =2k (−1)s 5t , тада је и (−1)u 5v =4 (−1)s 5t , тј. (−1)u =4 (−1)s , па је u = s. Дакле,
тада је 5v =2k 5t , па ако су 0 ≤ v, t < 2k−2 , то због реда елемента 5 следи и v = t. Ово значи да је
Φ2k = {±5i | 0 ≤ i < 2k−2 }, што нам даје изоморфизам {±1} × h5i −→ P hi2k дат са (a, b) 7→ ab. Дакле,
заиста је Φ2k ∼= Z2 × Z2k−2 .
4. Ово је тривијално.
5. Запишимо n = 2k pk11 . . . pkl l , k ≥ 0, ki ≥ 1, l ≥ 0. Према првом делу задатка важи Φn = Φ2k × Φpk1 × . . . ×
1
Φpkl . Разматраћемо неколико случајева.
l

(1) Ако је l ≥ 2, тада 2 | |Φpk1 |, |Φpk2 |, па њихови редови нису узајамно прости, што ће рећи да већ
1 2
производ ове две цикличне групе није цикличан, тј. ни Φn није циклична.
(2) Ако је l = 0, тада одговор зависи од k и можемо га наћи у претходним деловима задатка.
(3) Нека је l = 1, тј. Φn ∼
= Φ2k × Φ k1 . Ако је k ≥ 3, тада ово није циклично јер већ Φ2k није циклична.
p1
Ако је k = 2, тада 2 | |Φ2k |, |Φpk1 |, па њихов производ неће бити цикличан. Ако је k = 1 или k = 0,
1
тада је Φn ∼
= Φpk1 , која је према претходним деловима задатка циклична.
1

5
 13. Колико једначина x2 =n 1 има решења (различитих модуло n)?

Решење. Ово питање је еквивалентно питању колико има елмената чији ред дели 2 у групи Φn . Напишимо
n = 2k pk11 . . . pkl l , k ≥ 0, ki ≥ 1, l ≥ 0, и размотримо задатак у неколико случајева.
1. k = 0. Тада је Φn ∼
= Φpk1 × . . . × Φpkl ∼
= Zpk1 −1 (p1 −1) × . . . × Zpkl −1 (pl −1) . Елементи чији ред дели 2 се
1 l 1 l
налазе у подгрупи изоморфној са Z2 × . . . × Z2 , што ће рећи да их има 2l .
2. k = 1. Тада је Φn ∼
= Φ2 × Φpk1 × . . . × Φpkl ∼
= Zpk1 −1 (p1 −1) × . . . × Zpkl −1 (pl −1) , па поново имамо 2l елемената
1 l 1 l
чији ред дели 2.
3. k = 2. Тада је Φn ∼
= Φ22 × Φpk1 × . . . × Φpkl ∼
= Z2 × Zpk1 −1 (p1 −1) × . . . × Zpkl −1 (pl −1) . Елементи чији ред дели
1 l 1 l
2 се налазе у подгрупи изоморфној Z2 × Z2 × . . . × Z2 (l + 1 копија), која има 2l+1 елемената.
4. k ≥ 3. Тада је Φn ∼
= Φ2k × Φpk1 × . . . × Φpkl ∼
= Z2 × Z2k−2 × Zpk1 −1 (p1 −1) × . . . × Zpkl −1 (pl −1) . Елементи
1 l 1 l
чији ред дели 2 се налазе у подгрупи изоморфној Z2 × Z2 × Z2 × . . . × Z2 (l + 2 копије), која има 2l+2
елемената.
 l
 2 , k≤1
2 k k1 kl l+1
Да резимирамо. Једначина x =n 1, где је n = 2 p1 . . . pl има: 2 , k = 2 решења.
 l+2
2 , k≥3

3. час
Подсетимо се да је σg : G −→ G, дато са σg (x) = g −1 xg, аутоморфизам групе G, тзв. унутрашњи аутомор-
физам групе G. Унутраши аутоморфизми чине подгрупу од Aut(G) коју означавамо са Inn(G).
Подгрупа H групе G је нормална, у ознаци H / G, ако за свако g ∈ G важи σg (H) = H или еквивалентно
σg (H) ⊆ H. Другим речима, H је нормална у G ако је фиксирана свим унутрашњим аутоморфизмима.
Подгрупа H групе G је карактеристична, у ознаци H // G, ако за сваки аутоморфизам f групе G важи
f (H) = H или еквивалентно f (h) ⊆ H. Другим речима, H је карактеристична у G ако је фиксирана свим
аутоморфизмима групе G. Тривијално, ако је H карактеристична у G, онда је она и нормална у G.

14. Нека је H ≤ K ≤ G.
1. Ако H / G, тада је H / K.
2. Ако H / K / G, показати да не мора бити H / G.
3. Ако H // K / G, тада је H / G.

Решење. Први део задатка је лак. У другом делу узмимо за G = D4 = hρ, σ | ρ4 = σ 2 = ε, ρσ = σρ3 i,
2
K = hσ, ρ i и H = hσi. Тада је K индекса 2 у G и H индекса 2 у K, па је H / K / G, али није H / G, јер
ρ−1 σρ = ρ−1 ρ3 σ = ρ2 σ ∈
/ hσi.
Нека је g ∈ G и σg : G −→ G унутрашњи аутоморфизам групе G. Како је K нормална у G, то је
σg (K) = K, па је σg |K : K −→ K аутоморфизам групе K. (Приметите да σg |K не мора бити унутрашњи
аутоморфизам групе K!) Како је H карактеристична у K то је σg |K (H) = H. Коначно како је H ≤ K,
важи σg (H) = σg |K (H) = H. Дакле, H / G.

15. Централизатор елемента a у групи G је подгрупа свих елемената групе G који комутирају са a:
CG (a) = {x ∈ G | ax = xa}. Центар групе G је подгрупа свих елемената групе G који
\ комутирају са свим
елементима групе G: Z(G) = {a ∈ G | (∀x ∈ G) ax = xa}. Приметите да је Z(G) = CG (a). Доказати да
a∈G
је Z(G) // G.

6
Решење. Ако је f произвољан аутоморфизам групе G, доказујемо да је f (Z(G)) ⊆ Z(G). Нека a ∈ Z(G),
желимо да докажемо да f (a) ∈ Z(G). Нека је y произвољан елемент групе G, и нека је x такав да је y = f (x)
(он постоји, јер је f на). Тада је yf (a) = f (x)f (a) = f (xa) = f (ax) = f (a)f (x) = f (a)y, где смо котистили да
a ∈ Z(G), тј. да ax = xa. Дакле, f (a) комутира са свим y ∈ G, па f (a) ∈ Z(G).
Други начин ! да докажемо ово је да приметимо да је f (CG (a)) = CG (f (a)). (Докажите!) Тада је f (Z(G)) =
\ \ \
f CG (a) = f (CG (a)) = CG (f (a)) = Z(G). Овде смо користили да се аутоморфизам слаже са
a∈G a∈G a∈G
пресеком
\ је зато што се 1-1 пресликавање слаже са пресеком) и користили смо да је f бијекција, па је
(то \
CG (a) = CG (f (a)).
a∈G a∈G

Фратинијева подгрупа Нека је Max(G) = {H ≤ G | H је максимална подгрупа од G} скуп свих максималних

подгрупа. Подгрупа H је максимална ако не постоји права подгрупа од G која строго садржи H. Дакле,
ако је H ≤ K ≤ G, тада је H = K или K = G. Група не мора да има максималне подгрупе. Али јасно,
коначне групе увек имају максималне подгрупе, и јасно је да је свака подгрупа
\коначне групе садржана у
некој максималној. Фратинијева подгрупа групе G је дефинисана са: F(G) = H. Она јесте подгрупа,
H∈Max(G)
као пресек подгрупа.

16. Доказати да је F(G) // G.

Решење. Нека је f произвољан аутоморфизам групе G. Ако је H подгрупа, знамо да су f (H) и f −1 (H)
подгрупе групе G. Докажимо да f дефинише једну пермутацију скупа Max(G); другим речима да је слика
максималне подгрупе максимална подгрупа, и да је свака максимална подгрупа слика
 неке максималне
\ \ \
подгрупе. То ће значити да је F)G) = H = f (H) = f  H  = f (F(G)), што је
H∈Max(G) H∈Max(G) H∈Max(G)
доказ задатка.
Докажимо дакле да је слика максималне подгрупе H максимална подгрупа. Нека је f (H) ≤ K ≤ G. Када
применимо f −1 , добијамо H ≤ f −1 (K) ≤ G. Како је H максимална, то је H = f −1 (K) или f −1 (K) = G, тј.
f (H) = K или K = G, што добијамо када применимо f .
Такође свака максимална група H је слика неке максималне групе. Заиста, H = f (f −1 (H)), а f −1 (H) је
максимална према претходном пасусу за аутоморфизам f −1 .

Негенератор За елемент a групе G кажемо да је негенератор ако за сваки скуп S ⊆ G такав да hSi = G
важи и hS − {a}i = G. Дакле, a је негенератор ако се може избацити из сваког генераторног скупа групе G.

17. Доказати да је F(G) скуп свих негенератора групе G.

Решење. Ако a ∈/ F(G), тада постоји максимална подгрупа H која не садржи a. Како је H максимална
подгрупа, и како не садржи a, тада је hH ∪ {a}i строго већа од H, па је једнака G. Дакле, hH ∪ {a}i = G, а
hHi = H  G, па се a не може избацити из генераторног скупа H ∪ {a}, одакле следи да a није негенератор.
Дакле, F(G) садржи све негенраторе. Докажимо да не садржи ништа више.
Претпоставимо супротно да a ∈ F(G) и да a није негенератор. Тада постоји скуп S такав да hSi = G, а
hS − {a}i  G. Тада постоји максимална подгрупа H која садржи hS − {a}i, а како a припада Фратинијевој
подгрупи, то a ∈ H. Дакле, S − {a} ⊆ H и a ∈ H, па S ⊆ H и G = hSi ≤ H. Контрадикција.

18. Израчунати F(Zn ).

7
Решење. Напишимо n = pk11 pk22 . . . pkl l . Сетимо се да Zm ≤ Zn акко m | n. (Напомињемо да Zm ≤ Zn не важи
у буквалном смислу, већ значи да Zn садржи подгрупу изоморфну Zm !) Тврдимо да су максималне подгрупе
од Zn управо Zn/pi , за 1 ≤ i ≤ l.
Најпре приметите да Zn/pi јесте максимална подгрупа. Наиме, ако Zn/pi ≤ H ≤ Zn , тда по Лагранжовој
теореми n/pi | |H| | n, одахле закључујемо n/pi = |H| или |H| = n, тј. Zn/pi = H или H = G.
Докажимо још да нема више максималних подгрупа. Ако је Zm максимална подгрупа групе Zn , тада је
m = n/d, за неко d > 1. Нека pi | d. Тада је, због особина подгрупа цикличне групе, Zm  Zmpi ≤ Zn , одакле
због максималност мора бити Zmpi = n, тј. mpi = n, или m = n/pi .
l
\
У Zn подгрупа Zn/pi је генерисана са pi , тј. једнака је hpi i, дакле F(Zn ) = hpi i = {x ∈ Zn | pi |
i=1
x, за све i} = {x ∈ Zn | p1 p2 . . . pl | x} = hp1 p2 . . . pl i ∼
= Zn/p1 p2 ...pn .
У мултипликативној нотацији речено исто: Ако је G = hai циклична група реда n, тада су максималне
подгрупе баш hapi i, а Фратинијева подгрупа ће бити hap1 p2 ...pl i.

19. Израчунати F(Dn ), n ≥ 3.

Решење. Најпре приметимо да hρi јесте једна максимална подгрупа од Dn , одакле следи да је F(Dn ) ≤ hρi.
Доказаћемо да је F(Dn ) = F(hρi) ∼
= F(Zn ).
Довољно је доказати две ствари: Прва да је пресек максималне подгрупе од Dn , различите од hρi, и
hρi максимална подгрупа од hρi. И друга, да је свака максимална подгрупа од hρi једнака пресеку hρi
и неке максималне подгрупе од Dn . Ове две ствари, уз чињеницу да hρi јесте максимална у Dn\ , показују
да се Фратинијева подгрупа од Dn и Фратинијева подгрупа од hρi поклапају, јер F(Dn ) = H =
H∈Max(Dn )
\ \ \
hρi ∩ H= (hρi ∩ H) = K = F(hρi).
H∈Max(Dn ) H∈Max(Dn ) K∈Max(hρi)
Најпре ћемо да докажемо да је hρl , σρ i = {ρ , σρk+ml | m ∈ Z} = S. Инклузија ⊇ је јасна. Нека
k ml

x ∈ hρl , σρk i, тада је x = a1 a2 . . . at , где ai ∈ {ρl , ρ−l , σρk }. Индукцијом по t докажимо да x ∈ S. За

t = 1 је x = ρl или x = ρ−1 или x = σρk , па тврђење важи. Претпоставимо да смо доказали тврђење
у случају када је x производ t елемената из скупа {ρl , ρ−l , σρk }. И нека је x = a1 . . . at at+1 . Тада је по
индуктивној хипотези x = yat+1 , где y ∈ S, а at+1 ∈ {ρl , ρ−l , σρk }. Први случај је ако је y = ρml , за неко
m. Тада је x = ρml ρl = ρ(m+1)l или x = ρml ρ−l = ρ(m−1)l или x = ρml σρk = σρ−ml ρk = σρk−ml ; у сваком
случају x ∈ S. Други случај је када је y = σρk+ml , за неко m. Тада је x = σρk+ml ρl = σρk+(m+1)l или
x = σρk+ml ρ−l = σρk+(m−1)l или x = σρk+ml σρk = σσρ−k−ml ρk = ρ−ml ; поново у сваком случају x ∈ S.
Даље докажимо да, ако је H подгрупа од hρi, да је тада hH, σρk i ∩ hρi = H. Како знамо да је H циклична,
она је облика hρl i, па заправо доказујемо hρl , σρk i ∩ hρi = hρl i. Али ово је јасно из претходног пасуса.
Коначно, докажимо и следеће. Ако је H ≤ Dn , H  hρi, σρk ∈ H и H ∩ hρi = hρl i, тада је H = hρl , σρk i.
Инклузија ⊇ је јасна. Ако ρs ∈ H, тада ρs ∈ H ∩ hρi = hρl i, па ρs ∈ hρl , σρk i. А ако σρs ∈ H, тада
σρs σρk = σσρ−s ρk = ρk−s ∈ H ∩ hρi = hρl i, па даље σρs = (σρk )ρ−(k−s) ∈ hρl , σρk i.
Сада можемо да докажемо оно што хоћемо. Нека је H максимална подгрупа од Dn различита од hρi, нека
је σρk ∈ H, и нека је H ∩ hρi = hρl i. (Због максималности H и како је H 6= hρi, то hρl i  hρi!) Тада је
H = hρl , σρk i. Ако претпоставимо да је hρl i  hρs i ≤ hρi, тада је H = hρl , σρk i  hρs , σρk i ≤ Dn , па због
максималности H је hρs , σρk i = Dn , а онда је hρs i = hρs , σρk i ∩ hρi = Dn ∩ hρi = hρi, што доказује да је H ∩ hρi
максимална у hρi.
И на крају, нека је hρl i максимална подгрупа од hρi. Приметите да је hρl , σi  Dn , јер је hρl , σi∩hρi = hρl i.
Нека је hρl , σi  H ≤ Dn , и нека је H ∩ hρi = hρs i; тада је H = hρs , σi. Када пресечемо hρl , σi  hρs , σi ≤ Dn
са hρi, добијамо hρl i  hρs i ≤ hρi. Збога максималности hρl i у hρi, закључујемо hρs i = hρi, па је H = hρs , σi =
hρ, σi = Dn , што доказује да је hρl , σi максимална у Dn . Још једном приметимо да је hρl i = hρl , σi ∩ hρi.
НАПОМЕНА. Први део овог задатка заправо описује подгрупе групе Dn , што је значајно само по себи,
независно од овог конкретног задатка.

20. Описати Aut(Dn ), n ≥ 3, и описати карактеристиче подгрупе од Dn .

8
Решење. За 0 ≤ a, b < n, (a, n) = 1, уочимо пресликавање fa,b : Dn −→ Dn дато са: fa,b (ρk ) = ρak и
fa,b (σρ ) = σρak+b . Докажимо да су fa,b аутоморфизми. fa,b (ρk · ρl ) = fa,b (ρk+l ) = ρa(k+l) = ρak · ρal =
k

fa,b (ρk )fa,b (ρl ); fa,b (ρk · σρl ) = fa,b (σρl−k ) = σρa(l−k)+b = σρ−ak ρal+b = ρak · σρal+b = fa,b (ρk )fa,b (σρl ); fa,b (σρk ·
ρl ) = fa,b (σρk+l ) = σρa(k+l)+b = σρak+b · ρal = fa,b (σρk )fa,b (ρl ); fa,b (σρk · σρl ) = fa,b (σσρl−k ) = fa,b (ρl−k ) =
ρa(l−k) = ρal−ak−b+b = σσρ−ak−b ρal+b = σρak+b · σρal+b = fa,b (σρk )fa,b (σρl ). Сав овај рачун показује да је fa,b
хомоморфизам. im(fa,b ) = hfa,b (ρ), fa,b (σ)i = hρa , σρb i = Dn , јер из (a, n) = 1 следи hρa i = hρi, а онда је
довољно додати било коју симетрију да генеришемо Dn . Дакле, fa,b је на, па је због коначности и бијекција;
све укупно јесте аутоморфизам групе Dn . Зато, {fa,b | 0 ≤ a, b < n, (a, n) = 1} ⊆ Aut(Dn ).
Ако f ∈ Aut(Dn ), f (ρ) мора бити истог реда као и ρ, тј. реда n, а једини елементи реда n су ρa , за
(a, n) = 1. Дакле, f (ρ) = ρa , за неко a такво да (a, n) = 1. Такође, f (σ) ∈ / hρi, јер би у том случају
f (Dn ) ⊆ hρi, што је у контрадикцији са чињеницом да је f аутоморфизам. Дакле, f (σ) = σρb , за неко b.
Одавде се јасно види да је f = fa,b . Дакле, Aut(Dn ) = {fa,b | 0 ≤ 1, b < n, (a, n) = 1}.
Приметите да ако fa,b = fc,d , тада је и fa,b (ρ) = fc,d (ρ), тј. ρa = ρc , одакле n | a − c, а како 0 ≤ a, c < n, то
мора бити a − c = 0, тј. a = c. Такође је fa,b (σ) = fc,d (σ), тј. σρb = σρd , па је ρb = ρd , одакле је као и малопре
b = d. Дакле, fa,b = fc,d ако и само ако a = c и b = d. Одатле следи да |Aut(Dn )| = nϕ(n).
Опишимо сада карактеристиче подгрупе. Претпоставимо да је H  Dn карактеристична подгрупа. Ако
претпоставимо да нека симетрија σρk припада H, тада и f1,b (σρk ) = σρk + b ∈ H, за све b, тј. све симетрије
припадају H. Специјално, σ и σρ припадају H, па и ρ ∈ H, одакле H = Dn . Дакле, права карактеристична
подгрупа не садржи симетрије, тј. H ≤ hρi.
Докажимо још да свака подгрупа од hρi јесте карактеристична. Нека је H ≤ hρi; тада је H = hρk i.
fa,b (ρk ) = ρak и r(ρak ) = r(ρk )/(r(ρk ), a). Како r(ρk ) | n и (n, a) = 1, то је и (r(ρk ), a) = 1, па је hρk i = hρak i,
због јединствености подгрупе реда r(ρk ) у hρi. Дакле, fa,b (hρk i) = hρak i = hρk i.
Закључак: карактеристичне подгрупе групе Dn су управо подгрупе од hρi.

21. Израчунати F(Sp ), p је прост број.

Решење. Уочимо Hi = {f | f (i) = i}; то су пермутације које фиксирају i. Очигледно је Hi ∼

= Sp−1 . Такође, Hi
p
\
су максималне подгрупе од Sp , јер су простог индекса у њој. (Зашто ово важи?) Тада је F(Sp ) ⊆ Hi = h()i.
i=1
Последња једнакост важи јер се у пресеку свих Hi налазе пермутације које фиксирају све i од 1 до p, а то
је само (). Дакле, F(Sp ) = h()i.

Сокл подгрупа Нека је MinN(G) = {H / G | H је минимална нормална подгрупа од G различита од hei}

скуп свих минималних нормалних нетривијалних подгрупа. Подгрупа H је минимална нормална ако не постоји
је hei ≤ K ≤+H и K / G,
нетривијална нормална подгрупа од G која је строго садржана у H. Дакле, ако *
[
тада је hei = K или K = H. Сокл подгрупа групе G је дефинисана са: soc(G) = H .
H∈MinN(G)

22. soc(G) // G.

Решење. Слично као у случају Фратиније подгрупе, лако се доказује дааутоморфизам fдефинише пер-
* +
[ [ [
мутацију скупа MinN(G), па је H= f (H). Како је и f  H =
H∈MInN(G) H∈MinN(G) H∈MinN(G)
*  + * +
[ [
= f H = f (H) , добијамо да је f (soc(G)) = soc(G).
H∈MinN(G) H∈MinN(G)

23. Израчунати soc(Zn ).

9
Решење. Како су све подгрупе Абелове групе нормалне, то не морамо да водимо рачуна о нормалности у
овом задатку, тј. минимална нормална и минимална подгрупа је једно исто.
Поново се позовимо на чињеницу да циклична група реда n има по једну подгрупу реда m за свако
m | n. То значи да су минималне подгрупе од Zn управо Zp , где p | n и Zp нема правих нетривијалних
подгрупа, тј. број p нема правих делилаца, што ће рећи да је прост. Запишимо n = pk11 . . . pkl l . Имамо
l минималних подгрупа, које су изоморфне Zpi , а подгрупа изоморфна Zpi је генерисана са n/pi . Дакле,
soc(Zn ) = hn/p1 , . . . , n/pl i = h(n/p1 , . . . , n/pl )i = hpk11 −1 . . . pkl l −1 i ∼
= Zp1 ...pl .

24. Израчунати soc(Dn ), n ≥ 3.

Решење. Када смо рачунали Фратинијиеву подгрупу, описали смо све подгрупе групе Dn : Свака подгрупа
H је или подгрупа од hρi (дакле, облика hρl i) или је облика hρl , σρk i, где је ρl генератор H ∩ hρi, а σρk било
која симетрија у H.
Приметите да су подгрупе hρl i увек нормалне у Dn , јер σρs ρl σρs = σσρ−s ρ−l ρs = ρ−l ∈ hρl i. (Исто
смо могли да закључимо јер смо већ доказали да су подгрупе од hρi карактеристичне, па су и нормалне!)
Минималне нормалне подгрупе овог облика су цикличне простог реда, тј. hρn/p i, за свако p | n.
Када је подгрупа облика H = hρl , σρk i нормална? Слично као и малопре, конјугат од ρl припада H, па је
потребно још да конјугати од σρk припадају H. ρ−s σρk ρs = σρk+2s , за све s, и σρs σρk σρs = σρs ρ−k σσρs =
σρ−k+2s , за све S. Одавде се јасно види да је H = hρl , σρk i нормална ако и само ако ρ2 ∈ H. Дакле, ако је
H = hρl , σρk i нормална, тада је H = hρ2 , ρl , σρk i. У случају да је (2, l) = 1, H = hρ, σρk i = Dn , а ако 2 | l тада
H = hρ2 , σρk i. Дакле, нормалне подгрупе које садрже симетрију су обавезно облика hρ2 , σρk i. Приметите
сада да оне никада нису минималне нормалне, јер строго садрже hρ2 i, која јесте нормална и нетривијална.
Дакле, све минималне нормалне подгрупе су управо подгрупе од hρi, која је изоморфна Zn , па је soc(Dn ) =
soc(hρi) ∼
= soc(Zn ).
НАПОМЕНА. Приметите да смо, чак и непотребно у овом задатку, описали како изгледају нормалне
подгрупе од Dn , што је значајно само по себи.

4. час
Центри групе За групу G дефинишемо низ Z n (G) индуктивно са: Z 0 (G) = hei, Z n+1 (G) = {g ∈ G | (∀x ∈
G) [g, x] ∈ Z n (G)}. ([g, x] = g −1 x−1 gx је комутатор елемената g и x.) Z n (G) се назива n-ти центар групе G.
Приметите да је Z 1 (G) = {g ∈ G | (∀x ∈ G) [g, x] ∈ Z 0 (G)} = {g ∈ G | (∀x ∈ G) [g, x] = e} = Z(G).

25. Доказати за све n:

1. Z n (G) ⊆ Z n+1 (G);
2. Z n (G) ≤ G;
3. Z n (G) / G;
4. Z n (G) // G.

Решење.

1. Радимо индукцијом по n. За n = 0 ствар је јасна. Претпоставимо да је Z n (G) ⊆ Z n+1 (G) и докажимо

Z n+1 (G) ⊆ Z n+2 (G). Нека a ∈ Z n+1 (G), тада за све x ∈ G важи [a, x] ∈ Z n (G) ⊆ Z n+1 (G), па следи
a ∈ Z n+2 (G).
2. Радимо индукцијом по n. За n = 0 ствар је јасна. Претпоставимо да је Z n (G) ≤ G и нека a, b ∈ Z n+1 (G).

10
 Нека је x ∈ G произвољно. Тада:
[ab, x] = b−1 a−1 x−1 abx
= b−1 a−1 x−1 axx−1 bx
= b−1 [a, x]x−1 bx
= b−1 [a, x]bb−1 x−1 bx
= b−1 [a, x]b[b, x]
= b−1 [a, x]b[a, x]−1 [a, x][b, x]
= [b, [a, x]−1 ][a, x][b, x] ∈ Z n (G)
па ab ∈ Z n+1 (G). Слично:
[a−1 , x] = ax−1 a−1 x
= ax−1 a−1 xaa−1
= a[x, a]a−1
= a[a, x]−1 a−1
= [a, x]−1 [a, x]a[a, x]−1 a−1
= [a, x]−1 [[a, x]−1 , a−1 ],
где [a, x] ∈ Z n (G), па и [a, x]−1 ∈ Z n (G). Тада и [[a, x]−1 , a−1 ] ∈ Z n−1 (G) ⊆ Z n (G). Дакле, [a−1 , x] ∈
Z n (G), па a−1 ∈ Z n+1 (G).
3. Радимо индукцијом по n. За n = 0 ствар је јасна. Претпоставимо да је Z n (G) / G и нека a ∈ Z n+1 (G),
g ∈ G и x ∈ G. Тада:
[g −1 ag, x] = [g −1 ag, g −1 gxg −1 g]
= g −1 [a, gxg −1 ]g,
па како [a, gxg −1 ] ∈ Z n (G), то и [g −1 ag, x] = g −1 [a, gxg −1 ]g ∈ Z n (G), тј. g −1 ag ∈ Z n+1 (G).
4. Радимо индукцијом по n. За n = 0 ствар је јасна. Претпоставимо да је Z n (G) // G и нека a ∈ Z n+1 (G),
f ∈ Aut(G) и x ∈ G. Тада је x = f (y) и [f (a), x] = [f (a), f (y)] = f ([a, y]), па како [a, y] ∈ Z n (G), то и
[f (a), x] = f ([a, y]) ∈ Z n G, тј. f (a) ∈ Z n+1 (G).

26. Ако за неко N ≥ 0 важи Z N (G) = Z N +1 (G), тада је Z N (G) = Z n (G), за све n ≥ N .

Решење. Радимо индукцијом по n. За n = N ствар важи тривијално, а за n = N + 1 ствар важи по

претпоставци. Претпоставимо да је Z N (G) = Z n (G), за неко n > N (приметите n−1 ≥ N ) и нека a ∈ Z n+1 (G).
Тада за све x ∈ G важи [a, x] ∈ Z n (G) = Z n−1 (G)(= Z N (G)), па a ∈ Z n (G). Дакле, Z n+1 (G) ⊆ Z n (G) и
знамо Z n (G) ⊆ Z n+1 (G), па Z n+1 (G) = Z n (G) = Z N (G).

27. Доказати да је Z n+1 (G)/Z n (G) ∼

= Z(G/Z n (G)), за све n. Специјално, Z n+1 (G)/Z n (G) је Абелова за
све n.

Решење. Посматрајмо пресликавање f : Z n+1 (G) −→ G/Z n (G), дато са f (a) = aZ n (G). f је ништа друго
до рестрикција канонске пројекције на Z n+1 (G), дакле један хомоморфизам група.
Приметите да је f (a) = Z n (G) ако и само ако a ∈ Z n (G), тј. ker(f ) = Z n (G).
Докажимо сада да је im(f ) = Z(G/Z n (G)). Ако a ∈ Z n+1 (G), тада за све x ∈ G важи [a, x] ∈ Z n (G).
Па је [a, x]Z n (G) = Z n (G), тј. [aZ n (G), xZ n (G)] = Z n (G), одакле aZ n (G) ∈ Z(G/Z n (G)). Ово доказује
⊆ део једнакости. Ако aZ n (G) ∈ Z(G/Z n (G)), тада за све x ∈ G важи [aZ n (G), xZ n (G)] = Z n (G), тј.
[a, x]Z n (G) = Z n (G) или [a, x] ∈ Z n (G), па a ∈ Z n+1 (G) или aZ n+1 (G) = f (a) ∈ im(f ).
Према првој теореми о изоморфизму је Z n+1 (G)/ker(f ) ∼ = im(f ), дакле Z n+1 (G)/Z n (G) ∼
= Z(G/Z n (G)).

28. Израчунати Z n (A), где је A произвољна Абелова група.

11
Решење. По дефиницији је Z 0 (A) = hei, а Z 1 (A) = Z(A) = A, јер је A Абелова. Како је A = Z 1 (A) ⊆
Z (A) ⊆ A, то је и Z 2 (A) = A. Дакле, за све n ≥ 1 је Z n (A) = A.
2

29. Израчунати Z(Dn ), n ≥ 3.

Решење. Приметимо да симетрије нису у центру. Наиме, [σρk , ρ] = σρk ρ−1 σρk ρ = σσρ−k ρρk ρ = ρ2 6= ε.
Дакле, Z(Dn ) ⊆ hρi. Даље, [ρk , σ] = ρ−k σρk σ = ρ−k ρ−k σσ = ρ−2k = ε ако и само ако n | 2k. Како је
1 ≤ k < n, то 2 ≤ 2k < 2n, па n | 2k ако и само ако 2k = n. Дакле, овде разликујемо два случаја: када је n
парно и када је n непарно.
За непарно n, претходни рачун каже да ρk никада не припада Z(Dn ), па је Z(Dn ) = hεi.
Нека је n парно и n = 2k. Претходни рачун каже да је једини кандитат за нетривијални централни елемент
ρ . Докажимо да он јесте централни. Он очигледно комутира са степенима ρ, а [ρk , σρl ] = ρ−k σρl ρk σρl =
k

ρ−k ρ−l ρ−k σσρl = ρ−k−l−k+l = ρ−2k = ρ−n = ε, одакле је ρk централан. Дакле, Z(Dn ) = {ε, ρk }.

30. Доказати да је H = {ε, ρk } / D2k и да је D2k /H ∼

= Dk . Другим речима, D2k /Z(D2k ) ∼
= Dk .

Решење. H / D2k већ следи из описа карактеристичних и нормалних подгрупа. Посматрајмо пресликавање
f : D2k −→ Dk дато са: f (ρl ) = ρl1 и f (σρl ) = σ1 ρl1 . (Овде смо због разликовања узели D2k = hρ, σi,
а Dk = hρ1 , σ1 i.) Потпуно је тривијално да се провери да је ово хомоморфизам, који је очигледно на, тј.
im(f ) = Dk . Израчунајмо још језгро. f (ρl ) = ε ако и само ако k | l. Како је 1 ≤ l < 2k, то је k = l. Дакле,
ρk ∈ ker(f ). Очигледно ниједна симетрија није у језгру, па је према томе ker(f ) = H. Када применимо прву
теорему о изоморфизму добијамо D2k /H ∼ = Dk .

31. Израчунати Z m (Dn ), n ≥ 3.

Решење. Ако је n непаран видели смо да је већ Z 1 (Dn ) = Z(Dn ) = hεi, па како је Z 0 (Dn ) = Z 1 (Dn ), то је
Z (Dn ) = Z 0 (Dn ) = hεi, за све m ≥ 0.
m

Нека је n паран. Тада је n = 2k l, где је l непаран. Најпре ћемо доказати да за све 0 ≤ m < k је
Dn /Z m (Dn ) ∼ = Dn/2m . То ћемо урадити индукцијом по m. За m = 0 ствар је тривијална. Приметите да то
важи за m = 1 према претходном задатку. Претпоставимо да је Dn /Z m (Dn ) ∼ = Dn/2m за m < k − 1. Сетимо
се да је Z m+1 (Dn )/Z m (Dn ) ∼ = Z(Dn /Z m (Dn )) ∼ = Z(Dn/2m ), по индуктивној хипотези. По трећој теореми о
изоморфизму је Dn /Z m+1 (Dn ) ∼ = (Dn /Z m (Dn ))/(Z m+1 (Dn )/Z m (Dn )) ∼ = Dn/2m /Z(Dn/2m ) ∼ = Dn/2m+1 . Овде смо
користили индуктивну хипотезу и претходни задатак, уз чињеницу да је m < k −1. Приметите да за m = k −1,
индуктивни корак више не мора да важи, јер n/2k−1 може да буде једнак 2 (у случају да је l = 1), па се
претходни задатак не може применити. Али ако је l ≥ 3, онда претходни доказ пролази и тврђење важи и за
m = k. Такође приметите да у том случају (l ≥ 3) за m = k индуктивни корак више не пролази јер је n/2k
непарно, па се претходни задатак не може применити.
Претходни пасус нам специјално каже да за 0 ≤ m < k важи |Dn |/|Z m (Dn )| = |Dn/2m |, тј. |Z m (Dn )| =
2n k−m
2n/2m
= 2m , или m-ти центар од Dn има 2m елемената. Тврдимо да је Z m (Dn ) = {ρ2 li | 0 ≤ i < 2m }, за
0 ≤ m < k, при чему је довољно доказати инклузију ⊇, јер скуп на десној страни очигледно има 2m елемената.
k−m−1 li
Радимо индукцијом по m. За m = 0 ствар је јасна, и претпоставимо да хипотеза важи за m. Елемент ρ2
k−m−1
комутира са ротацијама, па остаје да испитајмо да ли комутатор [ρ2 li
, σρs ] ∈ Z m , тј. према индуктивној
k−m−1 k−m k−m−1 li
хипотези да ли је [ρ2 li
, σρs ] = ρ2 lj , за неко j, где је 0 ≤ i < 2m+1 произвољно. [ρ2 , σρs ] =
k−m−1 n−m−1 k−m−1 k−m−1 k−m−1 k−m−1 k−m−1 k−m−1
ρ−2 li
σρs ρ2 li
σρs = ρ−2 li −s −2
ρ ρ li
σσρs = ρ−2 li −s −2
ρ ρ ρ = ρ−2
li s li−s−2 li+s
=
−2k−m li m
ρ , па ствар важи за j = 2 − i.
Ако је l ≥ 3, тврђење важи и за m = k, са истим доказом. Такође, у том случају је, како смо видели,
и Dn /Z k (Dn ) ∼ = Dl , па је Z(Dn /Z k (Dn )) ∼ = Z(Dl ), а он је тривијалан, јер је l непарно. По трећој теореми о
k+1 ∼
изоморфизму је Dn /Z (Dn ) = (Dn /Z (Dn ))/(Z k+1 (Dn )/Z k (Dn )) ∼
k
= Dl /Z(Dn /Z k (Dn )) ∼ = Dl /Z(Dl ) ∼ = Dl , па
Z (Dn ) има 2n/2l = 2 елемената, тј. Z (Dn ) = Z (Dn ), одакле закључујемо да је Z m (Dn ) = Z k (Dn ), за
k+1 k k+1 k

m ≥ k.
Коначно, нека је l = 1, тј. n = 2k . У овом случају имамо израчунате Z m (Dn ) за m < k и Z k−1 (Dn ) =
{ρ2i | 0 ≤ i < 2k−1 } = hρ2 i. Докажимо да је Z k Dn = Dn . ρ комутира са ротацијама, па је довољно

12
доказати да [ρ, σρs ] ∈ hρ2 i, да би ρ ∈ Z k (Dn ). [ρ, σρs ] = ρ−1 σρs ρσρs = ρ−1 ρ−s ρ−1 σσρs = ρ−2 . Такође,
[σ, ρs ] = σρ−s σρs = ρs σσρs = ρ2s ∈ hρi и [σ, σρs ] = σσρs σσρs = ρ2s ∈ hρi. Дакле, и σ ∈ Z k (Dn ). Према томе и
Dn = hρ, σi ⊆ Z k (Dn ), па Z k (Dn ) = Dn , одакле и Z m (Dn ) = Dn , за све m ≥ k.

Нилпотентне групе Ако за неко n важи Z n (G) = G, кажемо да је G нилпотентна група. Најмањи број n, ако
постоји, за које је ово испуњено се назива степен нилпотентности. Приметите да је G степена нилпотентности
1 ако и само ако је Абелова.
Такође приметите да је према претходном задатку Dn нилпотентна ако и само ако је n = 2k , за неко k, и
да је у том случају Dn степена нилпотентности k.

13