PRINCIPI KLASIFIKACIJE

Klasifikacija mineralnih sirovina se može izvršiti prema nekoliko kriterijuma.

Jedna od najjednostavnijih je prema agregatnom stanju na;

- čvrste
- tečne (nafta, podzemna voda) i
- gasovite (prirodni gasoviti ugljovodonici i inertni gasovi)

Mnogo je detaljnija klasifikacija prema sastavu i primeni u privredi:

- metalične mineralne sirovine - one koje su izvor za dobijanje metala.

Dele se najčešće na crne (Fe, Mn, Cr...), obojene (Cu, Pb, Zn, Al...), zatim
retke, plemenite, radioaktivne, elemente retkih zemalja.

- nemetalične mineralne sirovine - mineralni agregati i minerali koji se u

privredi koriste u prirodnom stanju ili prerađeni i dele se na: metalurške
(topitelje), hemijske, agronomske, vatrostalne, staklarsko-keramičarske, a
tu su još i piezoelektrični kristali, optički minerali i td.

- energetske sirovine - ugalj, bituminozni škriljci, nafta, zemni gasovi, a

takođe i uran.

Mada je ovo jedna od najčešće upotrebljavanih klasifikacija i za nju se

može reći da je nepotpuna jer u njoj nisu zastupljeni, danas jako značajni,
tehnički i arhitektonski kamen, prirodni građevinski materijali, kao i kamen
kao sirovina za proizvodnju građevinskih materijala. Takođe, treba reći da
je razlika između nekih nemetaličnih i metaličnih sirovina samo uslovna jer
se i neki nemetali mogu koristiti