KAPACITET

I NIVO
USLUGE
PUTEVA I
ULICA
 UVOD …
Metode, postupci, pokazatelji i kriterijumi na
kojima se zasnivaju:

Proračun praktičnog kapaciteta C (propusne
sposobnosti) funkcionalnih delova mreže drumskih
saobraćajnica.

Analiza Nivoa Usluge funkcionalnih delova mreže
drumskih saobraćajnica.

Utvrđivanje q pri višim Nivoima Usluge na funkcionalnim
delovima mreže drumskih saobraćajnica.

Dimenzionisanje svih funkcionalnih delova mreže
drumskih saobraćajnica po meri očekivanog saobraćaja i
zahtevanog Nivoa Usluge.
Prof.dr Vladan TUBIĆ 2
 UVOD …

MREŽA DRUMSKIH SAOBRAĆAJNICA → sve drumske
saobrać
saobraćajnice na posmatranom područ
području (u
(u naselju ili van naseljenih
mesta)
mesta) međusobno
međusobno povezane u sistem.
sistem. Mrež
Mreža drumskih saobrać
saobraćajnica
van naseljenih mesta naziva se PUTNA MREŽ
MREŽA. Mrež
Mreža drumskih
saobrać području naziva se ULIČ
saobraćajnica na gradskom područ ULIČNA MREŽ
MREŽA.

FUNKCIONALNE DELOVE MREŽE DRUMSKIH
SAOBRAĆAJNICA čine:
 saobrać
saobraćajne deonice (potezi puteva i ulica izmeć
izmeću dva saobra
saobraćajna
čvora)
 saobrać
saobraćajni
ajni čvorovi
vorovi sa ukrš
ukrštajima u istom nivou (raskrsnice u
nivou), ili u različ
različitim nivoima (saobrać
saobraćajne petlje)
petlje)

Prof.dr Vladan TUBIĆ 3

 UVOD …

KAPACITET ILI PROPUSNA SPOSOBNOST u najopš
najopštijem
smislu predstavlja maksimalnu velič
veličinu protoka vozila koja se mož
može
ostvariti na posmatranom funkcionalnom delu mrež
mreže u jedinici vremena
pri preovlađujuć
preovlađujućim tehnič
tehničko-
ko-eksploatacionim, saobrać
saobraćajnim, regulat
egulativnim
i ambijentalnim uslovima.

NIVO USLUGE u najopš
najopštijem smislu predstavlja kvalitativnu meru
uslova saobrać
saobraćaja, koja se iskazuje odgovarajuć
odgovarajućim pokazateljima s
obzirom na funkcionalni deo mrež
mreže. Za svaki funkcionalni deo mrež
mreže
drumskih saobrać
saobraćajnica utvrđena je konvencijska skala kroz definisanje
6 Nivoa Usluge (A, B, C, D, E i F).

VELIČINA PROTOKA VOZILA PRI VIŠIM NIVOIMA
USLUGE predstavlja maksimalnu velič
veličinu protoka pri Nivou Usluge A,
B, C ili D. Pri Nivou Usluge E ostvaruje se maksimalni protok koji
odgovara praktič
praktičnom kapacitetu.
kapacitetu.
Prof.dr Vladan TUBIĆ 4
 UVOD …

KAPACITET ILI PROPUSNA SPOSOBNOST (C)

NIVO USLUGE - kvalitativna mera uslova saobraćaja
(A, B, C, D, E i F)
U FOKUSU FUNKCIONALNI DELOVI MREŽ MREŽE :

autoput
autoput – osnovni odsek

zone preplitanja na autoputu

odseci
odseci autoputeva u zoni izlivne/
izlivne/ulivne rampe

dvotrač
dvotračni putevi

viš
višetrač
etračni putevi

nesignalisane i signalisane raskrsnice

peš
pešačke i biciklistič
biciklističke staze
 ANALIZE U PLANIRANJU
 ANALIZE U PROJEKTOVANJU
 OPERATIVNE ANALIZE
Prof.dr Vladan TUBIĆ 5
 PRAKTIČNA (inženjerska) PRIMENA

Analize sposobnosti postojeć

postojećih, projektovanih i planiranih
funkcionalnih delova mrež
mreže, da ispune zahteve dostignutih
i oč
očekivanih saobrać
saobraćajnih tokova

Saobraćajno-tehničko dimenzionisanje (optimalno -
racionalno - udovoljenje saobrać
saobraćajnim
ajnim zahtevima)
zahtevima)

 optimalni koridor u GENERALNOM PROJEKTU

 optimalne trase u IDEJNOM PROJEKTU
 procedura vrednovanja projekata (PFS i Fizibiliti Studija)
 programi ulaganja u putnu mrež
mrežu
 analize bezbednosti saobrać
saobraćaja
 regulisanje i upravljanje
upravljanje saobrać
saobraćajnim tokovima;
 izbor optimalnih itinerera u planiranju transporta;
 analiza
analiza uticaja saobrać
saobraćaja na životnu sredinu
Prof.dr Vladan TUBIĆ 6
 ZNAČAJ ANALIZA KAPACITETA I
NIVOA USLUGE
Analizom kapaciteta i Nivoa Usluge stvaraju se argumenti za
odgovore na sledeća pitanja:

koji Nivo Usluge se ostvaruje na postojeć
postojećoj mrež
mreži u vreme vrš
vršnih
protoka vozila i do koje granice je postojeć
postojeća mrež
mreža sposobna da
prihvati poveć
povećanje saobrać
saobraćajnih tokova na zadovoljavajuć
zadovoljavajućem Nivou
Usluge

kakav je put i uslove saobrać
saobraćaja potrebno planirati s obzirom na datu
(oč
(očekivanu) velič
veličinu i karakteristike saobra
saobraćajnih tokova

koji
koji je broj saobrać
saobraćajnih traka potreban s obzirom na (oč(očekivani)
PGDS na autoputevima ili viš višetrač
etračnim putevima

koji su projektni elementi dvotrač
dvotračnih puteva i ulica potrebni za
udovoljenje planiranih saobrać
saobraćajnih tokova

koliko mora biti širok trotoar u ulici sa velikom peš
pešačkom aktivnoš
aktivnošću.

Prof.dr Vladan TUBIĆ 7

 PODRUČJE PRIMENE ANALIZA

Analizom kapaciteta i Nivoa Usluge utvrđuju se:

Uska grla na postojeć

postojećoj mrež
mreži i osnovni uzroč
uzročnici pojave uskih grla s
obzirom na dostignute i očočekivane saobrać
saobraćajne tokove.

Potrebne tehnič
tehničke mere za otklanjanje uskih grla na postojeć
postojećoj mrež
mreži
(poveć
(povećanjem kapaciteta i/ili poboljš
poboljšanjem Nivoa Usluge)
Usluge) kroz
novogradnju, rekonstrukciju i/ili upravljač
upravljačke mere.
mere.

Sposobnost projektovanih tehnič
tehničkih reš
rešenja da prihvate oč
očekivane
saobrać
saobraćajne tokove na zahtevanom
zahtevanomNivou
Nivou Usluge.
Usluge.

Pokazatelji o uslovima saobrać
saobraćaja na prilazima raskrsnicama u nivou
(relacija q/C i vremenski gubici)
gubici) neophodni za optimiziranje
upravljač
upravljačkih mera kojima se poboljš
poboljšavaju uslovi saobrać
saobraćaja .

Prof.dr Vladan TUBIĆ 8

 PODRUČJE PRIMENE ANALIZA

Pokazatelji o uslovima kretanja vozila na mreži, tj.

ulazne informacije za STUDIJE OPRAVDANOSTI,
odnosno za:

analizu troškova eksploatacije motornih vozila
(goriva, maziva, guma, održavanja, rezervnih delova i
dr.)

analizu troškova vremena koje putnici i roba provedu
na putu, kao i za

analizu emisije aerozagađenja i buke na putnoj mreži
(postojećoj i poboljšanoj).

analize bezbednosti

Prof.dr Vladan TUBIĆ 9

 KAPACITET
Kapacitet je definisan kao maksimalna veličina protoka koji
može proći kroz posmatranu tačku na saobraćajnoj traci ili
kolovozu u određenom vremenskom periodu pod
preovlađujućim putnim, saobraćajnim i regulacionim
uslovima.
Uslovi u kojima je definisan kapacitet:

Preovlađujuć
reovlađujući uslovi puta, saobrać
saobraćaja i regulative, koji treba da su
poznati za bilo koji funkcionalni deo mrež
mreže koji se analizira. Bilo kakva
promena uslova
uslova uticać
uticaće na promenu kapaciteta. Definicija
podrazumeva : lepo vreme,
vreme, dobro stanje kolovoza i da nema
incidenata.

Nepromenljivi
epromenljivi funkcionalni
funkcionalni delovi
delovi mrež
mreže. Delovi mrež
mreže sa različ
različitim
uslovima imaju i različ
različite kapacitete. Odsek (segment) saobrać
saobraćajne
deonice sa najslabijim uslovima limitira kapacitet deonice .
Prof.dr Vladan TUBIĆ 10
 KAPACITET

Uslovi u kojima je definisan kapacitet:

Velič
eličina
ina protoka vozila u određenom vremenskom periodu,
periodu, koji
je najč
najčešće vezan za 15-
15-minutni vrš
vršni tok,
tok, ali se iskazuje u
voz/h.

Kapacitet se utvrđuje na osnovu "realnih oč
očekivanja".
ekivanja". To je
velič
veličina toka koja mož
može biti viš
više puta dostignuta u periodu
godine i za koju postoji dovoljno potrebe. To nije apsolutno
maksimalni protok vozila koji je moguć
moguć i ostvarivan na
saobraćajnicama. Apsolutno maksimalno
posmatranim saobrać maksimalno q
mož
može varirati iz dana u dan od jedne do druge deonice.

Prof.dr Vladan TUBIĆ 11

 SUMARNI PREGLED UTICAJNIH
FAKTORA NA KAPACITET
FUNKCIONALNI FAKTORI
DEO MREŽE
PUTNI SAOBRAĆAJNI
AUTOPUTEVI širina trake faktor vršnog časa
bočne smetnje teška vozila, tip vozača
osnovni odseci
usponi, broj traka brzina slobodnog toka

širina trake faktor vršnog časa

AUTOPUTEVI bočne smetnje teška vozila, tip vozača
usponi, broj traka, konfiguracija, brzina slobodnog toka
Zone preplitanja odnos intenziteta,
dužina
odnos preplitanja
AUTOPUTEVI konfiguracija susednih rampi faktor vršnog časa
Odseci u zoni ulivne i izlivne broj traka teška vozila
rampe
projektna brzina raspodela po smerovima
DVOTRAČNI preglednost za preticanje faktor vršnog časa
PUTEVI širina trake, širina bankine teška vozila
uzdužni nagibi
širina trake faktor vršnog časa
VIŠETRAČNI bočne smetnje teška vozila
PUTEVI usponi, broj traka tip vozača
razvijenost okoline brzina slobodnog toka

Prof.dr Vladan TUBIĆ 12

 KAPACITET U IDEALNIM USLOVIMA
HCM HCM HCM HCM
1965 1985 1994 2000
Funkcionalni deo Jedini
mreže ca
Kapacitet (za idealne uslove)

AP -osnovni odsek sa 2.000

Traka PA/h/tr 2.000 2.200
4 trake 2.25
2.250
AP - osnovni odsek sa
Traka PA/h/tr 2.000 2.000 2.300 2.400
6 traka
1800 -
AP – odsek u zoni Ulivna ili 1600 - 1900
izlivna PA/h/tr 1.900 > 1.830
1.830
preplitanja površina 2000

AP - odsek u zoni Put

rampe
PA/h 2.000 2.000 1930 2.250
rampi

VIŠETRAČNI PUT Traka PA/h/tr 2.000 2.000 2.200 2.030

Obe do
DVOTRAČNI PUT PA/h 2.000 2.800 2.860
trake 3.200

Prof.dr Vladan TUBIĆ 13

 NIVO USLUGE
Nivo Usluge je kvalitativna mera uslova saobraćaja na mreži.
Pojam Nivo Usluge predstavlja kvalitativnu meru koja
karakteriše uslove u saobraćajnom toku.

Opisi individualnih Nivoa Usluga karakteriš

karakterišu ove uslove uz pomoć
pomoć
pokazatelja kao što su brzina i vreme putovanja, saobrać
saobraćajne smetnje,
sloboda manevrisanja, komfor i udobnost.
udobnost.
označeni su od A do F. Na Nivou Usluge A najbolji su uslovi
Nivoi Usluge označ
saobrać
saobraćaja, a na Nivou Usluge F najloš
najlošiji. Svaki
Svaki nivo pokazuje određeni
kvalitet saobrać
saobraćaja. Nivo Usluge E određuje velič
veličinu toka koja odgovara
maksimalnoj vrednosti toka ili kapacitetu na posmatranom delu mrež mreže.
Nivoi
Nivoi Usluge D ili C u ciljnoj godini obič
obično se koriste u planiranju putne
mrež
mreže kao mera kojom se obezbeđuju prihvatljivi uslovi eksploatacije.

Prof.dr Vladan TUBIĆ 14

 MERE EFIKASNOSTI - NIVO USLUGE

FUNKCIONALNI DEO MREŽE MERA EFIKASNOSTI

AUTOPUTEVI
osnovni odsek autoputa gustina g (PA/km/traci)
zone preplitanja prosečna brzina toka V (km/h)
rampe (odsek autoputa u zoni iza protok vozila q (PA/h/smeru)
ulivne i ispred izlivne rampe)

VIŠETRAČNI PUTEVI prosečna brzina toka V (km/h)

gustina g (PA/km/traci)

DVOTRAČNI PUTEVI prosečna brzina toka V (km/h)

vremenski zastoji VZ (%)
protok vozila q (PA/h/oba smera)

Prof.dr Vladan TUBIĆ 15

 MERE EFIKASNOSTI - NIVO
USLUGE
SEMAFORISANE RASKRSNICE D,d vremenski gubici

(s/voz)

NESEMAFORISANE RASKRSNICE proseč

prosečni ukupni vremenski
gubici (s/voz )

ARTERIJE Vsp proseč

prosečna brzina

putovanja (km/h)

Prof.dr Vladan TUBIĆ 16

 KRITERIJUMI NIVOA USLUGE
FUNKCIO
HCM 1985 HCM 1994 Domaće HCM 2000
NALNI preporuke
DEO MREŽE
Prima Seku Prima Seku Prima Seku Prima Seku
rni ndarni rni ndarni rni ndarni rni ndarni

g V, q/C g V, q/C V,g q/C g V, q/C

AUTOPUT
Osnovni
odseci

AUTOPUT Vp i Vnp Vp i Vnp Vp i Vnp g

Zone
preplitanja

AUTOPUT qm g Vm V,g qm g
Odseci u zoni (Vd ) (qd)
ulivne i izlivne
rampe
(qd)
DVOTRA %VZ V, q/C %VZ V, q/C %VZ V, q/C %VZ Vsp
I Klasa
ČNI
PUTEVI

VIŠETRA g V, q/C g V, q/C V,g q/C g V, q/C

ČNI
PUTEVI

Prof.dr Vladan TUBIĆ 17

 IDEALNI USLOVI

U načelu, idealan uslov je onaj za koji dalje

usavršavanje posmatranog funkcionalnog dela mreže
neće proizvesti dalji porast kapaciteta ili poboljšanja
Nivoa Usluge.
Idealni uslovi za delove mreže za neprekinuti tok uključuju :
-Širinu
irinu trake od 3,50 (m);
- Boč
Bočne smetnje na rastojanju od 1,75 (m);
- Projektnu
Projektnu brzine za autoputeve i viš
višetrač
etračne puteve 120 (km/h);
- Projektnu
Projektnu brzine za dvotrač
dvotračne puteve 100 (km/h) ;
- Samo putnič
putnička vozila u saobrać
saobraćajnom toku;

- Ravan teren
Prof.dr Vladan TUBIĆ 18
 IDEALNI USLOVI
Idealni uslovi na prilazu raskrsnici uključuju sledeće:
- Širinu
irinu trake od 3,50 (m);
- Ravan (horizontalan) prilaz;
- Zabranjeno ivič
ivično parkiranje na prilazu raskrsnici;
- Samo putnič
putnička vozila u saobrać
saobraćajnom toku;
- Sva vozila putuju pravo kroz raskrsnicu (bez
(bez skretanja levo i
desno);
- Raskrsnica locirana van centralnog područ
područja;
- Nema peš
pešaka;
- Na semaforisanim raskrsnicama, zeleno svetlo je na
raspolaganju sve vreme

Prof.dr Vladan TUBIĆ 19

 REALNI USLOVI
U već
većini analiza kapaciteta
uslovi nisu idealni,
idealni, pa analizu
kapaciteta i procenu Nivoa
Usluge treba izvrš
izvršiti pri
stvarnim uslovima.

REALNI → DOMINANTNI
USLOVI (limitirajuć
(limitirajući)

Dominantni uslovi su
definisani kao realni

putni,
putni,

saobrać
saobraćajni

regulativni uslovi.
uslovi.

Prof.dr Vladan TUBIĆ 20