GALOPIRANJE PROVODNIKA NA DALEKOVODIMA,

POSLEDICE I MERE ZAŠTITE

GALLOPING OF CONDUCTORS ON OVERHEAD LINES,

CONSEQUENCES AND PROTECTIVE MEASURES

Aleksandar Babić, „Ogranak WSP UK Ltd“,

Ivan Milanov, „Elektroistok - Projektni biro“, d.o.o.
Ivana Mitić, Elektrotehnički fakultet u Beogradu, AD Elektromreža Srbije

BEOGRAD

SRBIJA

Kratak sadržaj – Galopiranje na dalekovodima je pojava oscilovanja užadi dalekovoda

malih frekvencija i velikih amplituda. Javlja se najčešće zbog dejstva umereno jakog i
konstantnog vetra na nesimetrično zaleđen provodnik, ali postoje i slučajevi galopiranja
provodnika bez leda. Iako se ova pojava proučava dugi niz godina, i pored urađenh
mnogobrojnih studija na ovu temu, nije tačno definisan sam mehanizam nastanka galopiranja
kao i mogućnost predviđanja ove pojave.
Galopiranje može znatno da utiče na projektne parametre dalekovoda u pogledu
zahtevanih sigurnosnih razmaka i projektovanih opterećenja stubova. Ovoj pojavi se ne
poklanja posebna pažnja prilikom projektovanja i održavanja dalekovoda, međutim ona može
izazvati kratke spojeve usled asinhronog oscilovanja provodnika čime dalekovod izbacuje iz
pogona na kraće ili duže vremenske periode u zavisnosti od vremenskih prilika. Takođe može
izazvati trajna mehanička oštećenja ovesne opreme i užadi čime skraćuje životni vek
dalekovoda.
U radu je dat opis mehanizma delovanja i uzroci zbog kojih dolazi do pojave galopiranja
na dalekovodima. Analizirane su kratkoročne i dugoročne posledice koje galopiranje može da
izazove na dalekovodima. Dat je pregled mera zaštite koje se u svetu najčešće koriste za
sprečavanje galopiranja i njihove prednosti i mane, kao i kratak osvrt na predikciju galopiranja
primenom softverskog paketa PLS CADD.

Ključne reči – Galopiranje, dalekovod, led, vetar


Kneza Miloša br.3, Beograd, Aleksandar.Babic@wspgroup.com
1. UVOD

Galopiranje predstavlja oscilovanje užadi dalekovoda malih frekvencija i velikih amplituda. Do ove
pojave dolazi najčešće usled istovremenog dejstva leda i vetra na užad dalekovoda i obično se javlja u
krajevima s hladnim zimama, gde usled nakupljanja leda na užadima dolazi do promene geometrije
užeta. Kada se led formira na užetu on najčešće ostaje na užetu tokom galopiranja dok ne prestane
dejstvo vetra ili dok temperatura vazduha eventualno ne poraste. Snimanja na terenu i na oglednim
nadzemnim vodovima su pokazala da je frekvencija galopiranja užadi između 0,1 Hz i 3 Hz, dok vršne
vrednosti amplitude mogu biti i do 15 metara, ova vrednost između ostalog zavisi i od raspona.
Najčešća posledica do koje dolazi usled galopiranja je kratak spoj, koji u zavisnosti od trenutnih
klimatskih uslova može izazvati kratkotrajni ili dugotrajni ispad dalekovoda iz pogona i prekid
snabdevanja potrošača. S obzirom da prekid napajanja potrošača ima direktan uticaj na finansijske
gubitke operatora prenosnog sistem rešavanju ovog problema trebalo bi pristupiti već prilikom
projektovanja novih vodova, dok je za postojeće vodove moguće odrediti koji od njih su podložni
galopiranju i u kojoj meri i na njima primeniti neke od mera zaštite od galopiranja koje su date u
nastavku. Takođe, treba uzeti u obzir da se klima menja i da je životni vek za pojedine dalekovode u
Srbiji i preko 40 godina, stoga lako može doći do pojave klimatskih parametara koji se razlikuju u
odnosu na vreme kada je dalekovod projektovan.
U radu je dat opis galopiranja i mere za sprečavanje posledica galopiranja prilikom projektovanja kao i
na postojećim vodovima, kao i praksa u svetu i u Srbiji.

2. OPIS MEHANIZMA GALOPIRANJA

Na početku treba naglasiti da se u radu neće dati matematički model

već samo uprošćen opis mehanizma galopiranja. Detaljan
matematički model se može pronaći u navedenoj literaturi.

Galopiranje se javlja usled promene aeroprofila užeta pri

nesimetričnom nakupljanju leda i vetra na njegovoj površini.

Ako bismo imali kružni presek užeta ili neki drugi oblik simetrično
postavljen u odnosu na pravac vetra, što je slučaj kod užeta bez leda,
tada se „linije“ vetra koji deluje normalno na uže ravnomerno
razdvajaju i spajaju iza užeta, kao što je prikazano na slici 1. U tom
slučaju strujanje vazduha oko užeta je ravnomerno raspoređeno i
pritisak na gornju i donju površinu profila je identičan.

Ukoliko se na užetu nakupi sneg

ili led, strujanje vazduha oko
užeta neće biti ravnomerno. Kada
se led nakuplja na užetu, on se u Slika 1. Strujanje vazduha oko
većini slučajeva ne skuplja objekata simetrično
ravnomerno, najčešće se led na postavljenog u odnosu na
provodniku skuplja na način koji pravac vetra
je prikazan na slici 2.
Slika 2. Led na provodniku Najjednostavnije objašnjenje zašto dolazi do galopiranja se može
dalekovoda dobiti ako se pogledaju slike 3 i 4. Kada se na užetu uhvati led,
dobijeni presek grubo podseća na aeroprofil krila aviona. Na slici 3 se može uočiti da strujanje
vazduha oko ovakvog aeroprofila nije ujednačeno za razliku od strujanja oko užeta bez leda. Kako ovo
strujanje nije ujednačeno sa gornje i donje strane profila, dolazi do razlike pritisaka na gornju i donju
površinu profila. Razlika ovih pritisaka izaziva pojavu sile uzgona koja dovodi do vertikalnog
oscilovanja užeta. Prilikom delovanja sile vetra na uže dolazi i do pojave sile otpora. Od inteziteta
brzine vetra i njegovog napadnog ugla koji se definiše kao ugao između pravca relativne brzine vetra i

2
tetive aeroprofila, zavisi intezitet i smer rezultatntne sile koja deluje na provodnik sa ledom, što se
može videti na slici 4.

Slika 4. Princip duži put za isto vreme

Slika 3. Sile koje se javljaju prilikom
strujanja vazduha oko aeroprofila

Tokom strujanja vazduha oko ovakvog profila dolazi i do pojave momenta torzije koji dovodi do
uvijanja užeta.

Prilikom galopiranja se javljaju i horizontalne oscilacije koje su znatno manje od vertikalnih pa se

često zanemaruju prilikom analiziranja ove pojave.

Galopiranje sa najčešće javlja u jednoj, dve ili tri tačke

lančanice kao što je prikazano na slici 5. Najkritičnije
galopiranje užeta je kada se ono javlja u jednoj tački
lančanice, tj. kada je amplituda na sredini raspona, jer
su u tom slučaju amplitude oscilacija najveće. U
slučaju ovakvih oscilacija, amplituda oscilovanja je
često jednaka vrednosti ugiba ali se može desiti da
bude i nešto veća nego što je ugib u stacionarnom
stanju. Ovakve vrste oscilacija se najčešće javljaju u
kraćim rasponima (do 200m). Takođe je bitno
naglasiti da su u kraćim rasponima i torzije užeta
manje verovatne. Nasuprot prethodnom, u većim
rasponima veća je verovatnoća pojave oscilacija u dve
ili tri tačke lančanice i dolazi do torzije užeta. Razlog
za ovo je što se led neravnomerno nakuplja na užetu.
Što je raspon kraći to je verovatnoća da led bude
ravnomerno raspoređen na užetu veća, samim tim
aeroprofil duž raspona je relativno ujednačen što
dovodi do ravnomernog pomeranja užeta. Takođe, što Slika 5. Najčešći oblici galopiranja
je raspon kraći veća je verovatnoća da je pritisak i provodnika
pravac vetra duž raspona ravnomerno raspoređen.

Na grafiku na slici 6 može se videti odnos dužine raspona i broja tačaka oscilovanja lančanice.

3
 Slika 6. Odnos broja tačaka oscilovanja u odnosu na dužinu raspona

3. USLOVI PRI KOJIMA DOLAZI DO GALOPIRANJA

Da bi došlo do galopiranja, kao što je prethodno rečeno, neophodno je istovremeno dejstvo leda i
vetra. Bitno je naglasiti da do galopiranja može doći i bez nakupljanja leda na užetu, ali su takvi
slučajevi jako retki i nisu od interesa u praktičnim razmatranjima.

Klimatski faktori koji su važni za pojavu galopiranja su vlažnost vazduha, temperatura, verovatnoća
nakupljanja leda i snega i brzina vetra.

Na provodnike dalekovoda se najčešće skupljaju tri tipa ledenih naslaga:

 Nakupljanje ledene kiše na provodnicima. Ovaj slučaj se obično javlja na nadzemnim vodovima
koji prolaze kroz predele koji su iznad 800m nadmorske visine. Ovaj tip ledenih naslaga jako
dobro prianja na provodnike.
 Nakupljanje vlažnog snega, čija težina može biti značajna. Ovakav sneg značajno povećava
obim i ukupnu težinu užeta. Ovaj tip ledenih naslaga takođe jako dobro prianja na provodnike.
 Nakupljanje suvog snega na provodnicima. Ovaj tip naslaga ne prianja dobro na provodnike pa
najčešće nije uzrok galopiranja jer u slučaju pojave vetra najčešće otpada sa provodnika.

Da li će doći do galopiranja zavisi kako od debljine leda ili snega, tako i od oblika naslaga i napadnog
ugla vetra (a ne samo njegove jačine).

Bitan faktor od kog zavisi da li će doći do galopiranja je i visina užeta iznad tla, što je uže postavljeno
više veća je verovatnoća da će doći do galopiranja jer je brzina vetra veća na većim visinama. Ovo je
izraženije kod tipova stubova sa vertikalnom dispozicijom provodnika, pa se često može desiti da dođe
do galopiranja zaštitnog užeta a da donji fazni provodnici ne galopiraju.

Faktor koji znatno utiče na pojavu galopiranja je i topologija terena. U šumovitim predelima sa gustim
šumama pojava galopiranja je manje verovatna dok je na ogoljenim visoravnima ova pojava veoma
česta.

Na slici 7 može se videti odnos brzine vetra pri kojima dolazi do galopiranja u odnosu na broj
provodnika u snopu.

4
 Slika 7. Brzina vetra koja izaziva galopiranje u odnosu na broj provodnika u snopu

Snimanjima na terenu i na oglednim vodovima se došlo da zaključka da se galopiranje najčešće javlja

pri brzinama vetra od oko 10m/s.

Takođe, pokazalo se da su užad koja su zatezana sa većim naprezanjima podložnija galopiranju.

4. POSLEDICE

Galopiranje utiče na pouzdanost rada dalekovoda i na njegov životni vek. U nastavku je dat pregled
posledica galopiranja:

a) Kratki spojevi

Kratki spojevi (jednofazni ili dvofazni) su najčešća posledica koja nastaje usled galopiranja
užadi. Često se dešava da usled asinhronih oscilacija, koje su uslovljene neravnomernim
nanosima leda i snega na faznim provodnicima i zaštitnim užadima dolazi do približavanja faza
na rastojanja kraća od sigurnosnog što izaziva kratke spojeve. U ovom slučaju najkritičnije je
galopiranje u jednoj tački, jer su tada amplitude oscilacija najveće. Kako se galopiranje u jednoj
tački najčešće javlja u kraćim rasponima (do 200m), može se zaključiti da su ovim posledicama
najpodložniji dalekovodi naponskog nivoa 110kV i nižeg. Kako je galopiranje najčešće u
vertikalnoj ravni lančanice, tj. horizontalna komponenta galopiranja nema veliki uticaj, može se
zaključiti da su ugroženiji vodovi kod kojih je raspored provodnika vertikalan (stubovi tipa
„bure“). U zavisnosti od vremenskih prilika ispadi izazvani galopiranjem mogu dugo da ostave
dalekovod van pogona.

Sekundarna posledica ovih ispada je da oni „forsiraju“ rad zaštitnih uređaja (releja i prekidača)
što može da skrati i njihov životni vek.

5
 b) Oštećenje užadi

Oštećenje užadi se javlja na dva načina i ogleda se u kidanju

žica u spoljnjem sloju užeta, što dovodi do njegovog
slabljenja na tom mestu. Kidanje žica u spoljnjem sloju
može nastati usled velikih struja kratkog spoja koje dovode
do topljenja žica na
mestu gorenja luka i
usled habanja žica u
nosećoj klemi usled dinamičkog naprezanja tokom
galopiranja. Vodovi na kojima su struje kratkog spoja
velike, oštećenja na užetu se javljaju češće nego što bi to
bilo uobičajeno, što za posledicu ima česta isključenja
ovih dalekovoda zbog sanacije oštećenja.

c) Oštećenje ovesne opreme

Oštećenja ovesne opreme su posledice koje se javljaju tokom niza

godina. Usled dinamičkih sila dolazi do ubrzanog habanja ovesne
opreme na mestima spojeva. Zabeleženi su slučajevi gde je dolazilo
do ubrzanog habanja rascepke za
zaključavanje („osigurača“) kod kapastih
izolatora usled kompresionih sila, što je
izazivalo „razvezivanje“ izolatora i
dugotrajni ispad dalekovoda iz pogona. Na ovaj način se skraćuje
životni vek dalekovoda, pa je u oblastima gde se galopiranje često
javlja potrebna rekonstrukcija ili sanacija dalekovoda ranije nego što
bi bio slučaj da galopiranje nije prisutno.

d) Oštećenja stubova

Najčešće oštećenje stubova usled galopiranja je lom konzola. Ovo se

dešava jer se stubovi ne projektuju za dinamičke već samo za statičke
sile. Oscilacije užeta dovode do vibracija koje vremenom slabe spojeve
i veze koje su izvedene zavrtnjevima, pa na tim mestima dolazi do
lomova.

e) Preskok na distributivne i telekomunikacione vodove

Ukoliko je projektovana sigurnosna visina iznad distributivnog ili telekomunikacionog voda

koji se ukršta sa dalekovodom na granici dozvoljene vrednosti u slučaju galopiranja provodnika
može se desiti, s obzirom da ugib može da se poveća tokom galopiranja, da dođe do povratnog
preskoka na distributivne ili telekomunikacione vodove. Ovde je dobro naglasiti prednost
srpskog Pravilnika, koji za slučaj za ukrštanje sa telekomunikacionim vodovima predviđa da se
uračuna i slučaj kada led postoji samo u rasponu ukrštanja, čime se znatno smanjuje
verovatnoća preskoka prilikom galopiranja. Naime, verovatnoća da led postoji samo u jednom
rasponu i da prilikom toga dođe do galopiranja je zanemarljiva.

5. MERE ZA SPREČAVANJE GALOPIRANJA

Kada se govori o merama za smanjenje posledica galopiranja postoje dve faze u kojima se mere mogu
primeniti, faza projektovanja i faza kada je dalekovod već u pogon.

6
Mere koje se mogu primeniti na dalekovode koji su u pogonu

a) Odleđivanje užadi i sprečavanje nakupljanja leda

Odleđivanje užadi se postiže povećavanjem struje u provodniku (njegovim zagrevanjem) ili

uređajima koji odstranjuju led duž provodnika (struganje leda ili zagrevanje kako bi se otopio).
Povećanje struje u provodniku ima značajan nedostatak koje se ogleda u disbalansu sistema
ukoliko se na nekom vodu povećava struja pa je u slučaju ove mere potrebno uraditi određene
studije tokova snaga i kako će to uticati na stabilnost sistema. Istovremeno, vetrovi koji
izazivaju galopiranje su najčešće takvi da dodatno otežavaju odleđivanje jer dodatno hlade
provodnike. Ovde je dobro napomenuti da postoje i eksperimenti sa usmeravanjem struje kroz
jedan provodnik snopa, ali ovo ima značajan nedostatak koji se ogleda u tome da odstojnici
moraju biti izrađeni od izolacionih materijala, kao i zahtev za dodatnim komutatorima. Takođe
postoje i eksperimenti sa propuštanjem struje kroz zaštitnu užad, međutim u ovom slučaju
zaštitna užad moraju biti izolovana pa je pitanje kako to utiče na njihovu primarnu namenu.

Efikasna metoda za smanjivanje naslaga snega i leda, koje za

posledicu mogu da imaju i pojavu galopiranja provodnika je
postavljanje kontratega kojim se smanjuje mogućnost torzionog
uvijanja provodnika. Ovi tegovi ograničavaju rotaciju
provodnika oko svoje ose i time sprečava zadržavanje leda na
površini provodnika. Međutim potrebno je ispitati kako ovo
dodatno koncentrisano opterećenje utiče na provodnik.

b) Regulatori torzija (Detuning Pendulum)

Glavni princip funkcionisanja ovog uređaja je da reguliše

moment torzije užeta, tj. da reguliše njegovu frekvenciju tako
da ona ne dođe u rezonancu sa silom uzgona. Do galopiranja
dolazi kada su frekvencija sile uzgona i momenta torzije
jednake, tj. u rezonanci. Tegovi se
montiraju na određenoj udaljenosti
od užeta pomoću odstojnika čijom
se dužinom reguliše frekvencija
torzija. Montira se obično 3-4 po
rasponu, što je ujedno i njihov glavni nedostatak, jer mu masa može
iznositi do 35kg, što otežava montažu i stvara dodatno
koncentrisano opterećenje za uže pa je potrebno uraditi analizu kako
će to uticati na uže i ugib. Ovo je jedan od najčešće korišćenih
uređaja za sprečavanje galopiranja.

Ovaj uređaj ima određene varijacije (unapređenja) kao što su TLD (Torsionless Damper) i TCD
(Torsional Control Damper) koji imaju dodatne funkcije da, pored regulacije frekvencije,
prigušuju torzije i da ih približe što više prirodnoj torziji provodnika. TLD i TCD se uglavnom
primenjuju u Japanu. Ovi uređaji se montiraju obično po dva u rasponu što je prednost u odnosu
na obične regulatore torzija, međutim težina im ide i do 70kg. Primenjuju se uglavnom na
snopovima.

7
 Sličan princip rada ima i TDD (Torsional Damper And Detuner) koji se primenjuje u Evropi i
zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Ovo je najnovija i najmodernija verzija regulatora torzija.
TDD jednim delom prigušuje torzije i da na taj način povećava vrednost brzine vetra koji je
potreban da bi došlo do galopiranja, dok drugim delom sprečava
da moment torzije i sila uzgona dođu u rezonancu. Ovaj uređaj
se montira isključivo na provodnike u snopu i težak je 20-30kg.
Interesantan primer iz našeg okruženja je da je u Rumuniji
instalirano nekoliko stotina ovih uređaja na 400kV
dalekovodima, koji su razvijani u saradnji između Rusije,
Rumunije i Belgije u 2013. godini. Montaža ovih uređaja je
izvršena na dalekovodima pod naponom.

c) Aero spojleri (AFS – Air Flow Spoiler)

Aero spojleri imaju funkciju da promene aeroprofil užeta i da

na taj način neravnomernom raspodelom pritiska na dužinu
užeta spreče pojavu galopiranja. Montiraju se na par mesta duž
raspona praveći različite aeroprofile na svakom mestu na kom
su montirani. Na taj način stvaraju kontra pritiske i sprečavaju
ili znatno redukuju galopiranje. Dužina ovih spojlera je oko
3.5m i obično se montiraju tako da zauzimaju oko 25% dužine
raspona, što znači da bi za prosečan raspon od 250m trebalo
16-17 spojlera. Izrađuju se od termički otporne plastike tako da im dodatna težina nije uticajan
faktor, ali otežavaju održavanje dalekovoda ukoliko je potrebno da se kolicima ide duž
provodnika radi eventualne reparacije užadi.

d) Međufazni izolatori

Međufazni izolatori (odstojnici) se koriste najčešće na mestima

gde usled galopiranja dolazi do čestih kratkih spojeva.
Mehanizam delovanja međufaznih izolatora se sastoji u
„skraćivanju“ raspona. Obično se postavljaju nesimetrično
između različitih užadi na 25-30% dužine raspona. Na taj način
sprečavaju približavanje
provodnika i onemogućuju
pojavu kratkih spojeva. Mana
međufaznih izolatora je što ne
mogu mnogo da utiču na samo galopiranje, mada ga redukuju
u nekoj meri, pa se njihovom primenom ne rešava u
potpunosti problem habanja ovesne opreme, već samo pojava
kratkih spojeva.

Prethodno pomenuti uređaji za sprečavanje i redukovanje galopiranja (regulatori torzija, aerospojleri i

međufazni izolatori) su u širokoj upotrebi i koriste se u čitavom svetu.

8
Druge vrste uređaja koje su date u nastavku se koriste u praksi ali je njihova upotreba ograničena
uglavnom na teritoriju SAD i Japana, mada se mogu pronaći ponegde i u Evropi.

Japan

Prstenovi i spirale – princip rada im se sastoji u sprečavanju

nakupljanja leda. Imaju funkciju da spreče nakupljanje
vlažnog snega na užadima tako što praktično naprave
barijeru na koju sneg nailazi tokom klizanja duž žica užeta i
prilikom udara na tu barijeru otpada. Međutim ova mera ne
može da spreči nakupljanje suvog snega. Upotreba ovih
uređaja opada u poslednje vreme.

Vertikalni snop, odstojnik sa rotacionom klemom, prstenasti odstojnik - za provodnike u snopu

koristi se modifikacija snopa u vertikalni i razdvajanje provodnika u snopu fleksibilnim prstenovima
ili odstojnicima sa rotacionom klemom tako da je dozvoljeno slobodno kretanje i torzija svakog
pojedniačnog provodnika u snopu. Postavljanjem u vertikalni snop utiče se na

aeroprofil koji stvaraju horizontalno postavljeni provodnici, dok se korišćenjem odstojnika sa

rotacionom klemom utiče na torzionu krutost, tj. provodnici imaju slobodne torzije koje su nezavisne
pa je šansa da uđu u rezonancu mnogo manja. Takođe i nakupljanje leda na provodnicima koji su
slobodni je dosta ravnomernije nego kada su kruto vezani u snop. Ovom metodom se efikasnije utiče
na galopiranje koje se javlja usled nakupljanja vlažnog snega, dok je u slučaju ledene kiše manje
efikasna.

Ekscentrični tegovi - princip rada im se sastoji u tome da

rotiraju uže tako da se led i sneg nakupljaju ravnomerno oko
užeta i time se stvara omotač od leda koji je tanji i stvara se
poprečni presek koji je više sličan krugu nego aeroprofilu,
čime se redukuju uslovi potrebni za pojavu galopiranja.
Postavljaju se horizontalno u različitim pravcima
(naizmenično), težina im je oko 20kg. Ovi ekcentrični tegovi
takođe rotiranjem užeta menjaju napadni ugao vetra i na taj način sprečavaju galopiranje. Montiraju se
i na pojedinačne i na provodnike u snopu.

SAD

Ekscentrični tegovi (AR twister) – princip rada im je sličan kao kod

ekscentričnih tegova u Japanu, ali im se način montaže razlikuje.
Montiraju se vertikalno iznad provodnika, u sredini raspona, i kruto su
vezani za uže standardnom klemom. Pojedinačna težina im je oko 3-4
kg, a broj se određuje tako da rotiraju uže za oko 90-140°. Montiraju
se se na pojedinačne provodnike i na provodinike u snopu.

Aerodinamični prigušivač (Aerodynamic drag damper) – princip

rada im je sličan kao kod ekscentričnih tegova. Razlika u odnosu na eksentrične tegove je što torzije

9
užeta izazivaju aerodinamične sile koje deluju na prigušivač, za razliku od tegova gde su torzije užeta
indukovane momentom inercije. Težina im je oko 10kg i obično se
montiraju dva na jednom užetu. Montiraju se se na pojedinačne
provodnike i na provodinike u snopu.

Najnovija modifikacija ovog uređaja je AGC (Aerodynamic

Galloping Controller). Princip rada je usavršen, smanjena mu je
težina i bolje reguliše torzije. Za svaki raspon se određuje posebno
koliki broj treba da se montira.

Bitno je naglasiti da nijedna od gore pomenutih mera nije 100% efikasna, već one samo u znatnoj meri
ublažuju galopiranje ili neke od posledica galopiranja.

Mere koje se mogu primeniti u fazi projektovanja

Na posledice galopiranja se može uticati prilikom projektovanja primenom drugačijeg pristupa od

tipskog, korišćenjem nekih od mera koje su date u nastavku. Ovo je često isplativije nego koristiti
naknadno prethodno pomenute mere i uređaje.

a) Primena drugačijeg naprezanja od tipskog (regulacija ugiba)

Ispitivanjima na terenu i na eksperimentalnim dalekovodima se došlo do zaključka da se

galopiranje javlja češće na dalekovodima kod kojih su užad „zategnutija“, tj. što je veće
naprezanje veća je šansa da će u nekom trenutku doći do pojave galopiranja. Jedna od mera koja
bi se mogla primeniti prilikom projektovanja je da se dalekovod projektuje sa manjim
naprezanjima na deonicama gde može doći do galopiranja. Glavni nedostatak ove mere je što
manje naprezanje znači istovremeno i veći ugib, što uslovljava primenu viših stubova ili
skraćivanje prosečnog raspona, čime se zbog povećane količine čelika može znatno povećati
cena dalekovoda. Usled većeg ugiba i amplituda oscilovanja će se povećati, što je još jedan
nedostatak ove mere, jer u tom slučaju i međufazni razmak kod vertikalno postavljenih
provodnika mora biti veći nego inače. Do ovih zaključaka se došlo eksperimentalnim putem,
snimanjima na postojećim dalekovodima i na oglednim linijama. Glavna mana ovih
eksperimenata je što svaki operator prenosnog sistema ima svoja tipska naprezanja i tipske
provodnike, pa praktično treba da se urade istraživanja za neki određeni prenosni sistem pri kom
naprezanju je verovatnoće pojave galopiranja mala.

b) Proračun elipsi galopiranja pomoću PLS CADD-a

PLS CADD je softver koji je danas postao nezaobilazan alat

prilikom projektovanja dalekovoda. Kako se u Severnoj Americi
problem galopiranja izučava dugi niz godina u PLS CADD je
ugrađen algoritam koji proračunava elipse
galopiranja za svako uže za prizvoljno izabrane
vremenske uslove (debljina leda, brzina vetra i
temperatura). U softveru se podešava minimalni
razmak između elipsi. Za zahtevani razmak se
najčešće postavlja sigurnosni razmak prema
lokalnim propisima. Softver daje podatke o
elipsama galopiranja za zadate vremenske uslove i
minimalne razmake između njih. Ukoliko dođe do „preseka“ elipsi znači da tu
treba primeniti neke od mera za sprečavanje galopiranja, primeniti drugačije
naprezanje ili koristiti stub sa većim razmakom između konzola. Kako je primena
PLS CADD softvera dosta raširena ovo predstavlja najekonomičniji način da sa
proveri da li postoji mogućnosti pojave galopiranja jer provera predstavlja

10
 praktično samo dodatnu simulaciju sa postojećim parametrima koji se svakako moraju
podešavati za projektovanje.

c) Povećavanja razmaka u glavi stuba

Povećanjem razmaka u glavi stuba može se sprečiti pojava kratkih spojeva usled galopiranja
provodnika. Međutim ovom merom ne može se uticati na samo galopiranje, te i dalje ostaje
problem habanja (zamora) opreme i stubova. Dodatna mana ove mere je što zahteva upotrebu
više čelika po jednom stubu što može značajno podići cenu dalekovoda u celini.

d) Korišćenje „krutih“ nosećih izolatora kako bi se smanjila amplituda oscilacija

Korišćenje nosećih izolatora koji su kruto vezani za stub („V“ tip)

može smanjiti šansu za pojavu kratkih spojeva usled galopiranja jer
se upotrebom ovih izolatora smanjuje ukupna amplituda
oscilovanja za dužinu izolatora, čime se smanjuje verovatnoća da
se provodnici približe na rastojanje pri kojem dolazi do pojave
preskoka. Kao i u prethodnom slučaju ovim se ne utiče na
sprečavanje habanja opreme i stubova. Dodatna mana „V“
izolatora je što mogu zahtevati produženje konzola kako bi se u
slučaju kidanja jednog izolatorskog lanca zadržali sigurnosni
razmaci.

e) Primena specijalnih provodnika

Primenom specijalnih provodnika može se znatno redukovati pojava galopiranja. Kod ovih vrsta
provodnika žice užeta su takvog oblika da se prilikom použavanja slažu tako da gotovo nema
nikakvog prostora između njih. Uz dodatnu obradu
spoljnje površine užeta finalna konstrukcija je takva da
se led praktično ne hvata na ove vrste provodnika.
Dodatna pozitivna strana ovih provodnika je što oni
uglavnom imaju manji ugib pri istim temperaturama u
odnosu na tipske provodnike, pa su i amplitude
oscilovanja u slučaju eventualne pojave galpopiranja znatno manje. Glavni nedostatak upotrebe
specijalnih provodnika je njihova cena koja je i dalje dosta visoka pa masovnija upotreba nije
isplativa.

Postoje i specijalne konstrukcije provodnika kao što su uvrnuti par

i provodnik ovalnog poprečnog preseka koji je podužno zarotiran.
Ovi provodnici čitavom dužinom prave aeroprofil koji stvara
kontra pritiske duž užeta (slično kao kada se koriste aerospojleri) i
na taj način sprečavaju pojavu galopiranja. Upotreba ovih provodnika nije rasprostranjena.

f) Primena veze sa šrafom umesto sa rascepkom za kapaste izolatore

Ova mera se najviše odnosi na problem „razvezivanja“

izolatora do kojeg može doći usled galopiranja. Naime, usled
vibracija koje se javljaju prilikom galopiranja dolazi da
ispadanja rascepke i razvezivanja izolatora u izolatorskom
lancu. Ukoliko se umesto kapastih izolatora sa rascepkom
koriste kapasti izolatori sa šrafom ili štapni izolatori, ovaj
problem je isključen.

11
Primena bilo koje od navedenih mera povećava troškove izgradnje dalekovoda, pa je neophodna
izrada studije koja bi pokazala koja mera u kom procentu utiče na ukupne troškove izgradnje
dalekovoda i na osnovu toga proceniti šta bi bilo najisplativije primeniti.

6. PROPISI I PRAKSA

Kada je reč o propisima kojima se reguliše galopiranje oni praktično ne postoje kao jedinstveni, ne
postoji EN, IEC ili sličan standard kojim se reguliše galopiranje. Najčešće je slučaj da svaki operator
prenosnog sistema definiše pravila kojima se reguliše galopiranje.

U SAD, gde se ova pojava intenzivno izučava, operatori prenosnog sistema definišu najčešće
minimalan razmak elipsi galopiranja i uslove pri kojima se ove elipse računaju (temperatura, brzina
vetra, debljina leda i raspon). Ukoliko se proračunima pokaže da je dalekovod ugrožen, tj. da
galopiranje može izazvati kratke spojeve onda se mora primeniti neka mera za sprečavanje
galopiranja.

7. GALOPIRANJE U SRBIJI

Što se tiče podataka o galopiranju u Srbiji, autori nisu uspeli da dođu do tih podataka. Bilo bi dobro
prikupiti podatke da li na nekim dalekovodima u Srbiji dolazi do galopiranja.

S obzirom da u Istočnoj Srbiji dolazi češće do havarija dalekovoda, bilo bi dobro ispitati da li je
galopiranje jedan od uzroka. Do ovog zaključka se može doći ukoliko se uporede dalekovodi u Srbiji
koji imaju eksploatacioni vek i duži od 50 godina, a na kojima nije bilo havarija ovog tipa. Takođe,
ukoliko na nekim dalekovodima dolazi češće do ispada tokom zimskog perioda, moglo bi se proveriti
da li na njima dolazi do galopiranja, jer česti ispadi mogu biti indikator galopiranja. To su npr.
dalekovodi 110 kV br. 150 TS Bor 1 – TS Majdanpek 1 i 110 kV br. 177 TS Bor 2 – TS Majdanpek 2.
Uvidom u evidenciju kvarova tokom zime na dalekovodima DV br. 150 i DV br. 177, može se videti
da se često kao uzrok kvara navodi opadanje leda sa provodnika ili jak vetar, iz ovoga se može
zaključiti da pojava galopiranja nije nemoguća na ovim vodovima. S obzirom na obim havarije koja se
desila na ovim dalekovodima 2014. godine, nije isključeno da je galopiranje bio jedan od uzroka
ubrzanog habanja opreme i stubova.

Jedna od metoda kojom bi se mogla predvideti eventualna pojava galopiranja i zahvaljujući tome na
vreme mogle preduzeti mere za sprečavanje je izrada mape oblasti gde se može javiti galopiranje.
Izrada ove mape bi zahtevala podatke o ledu i vetru na teritoriji čitave zemlje, kao i dodatnu proveru
na postojećim dalekovodima kako bi se potvrdilo koje kombinacije vremenskih uslova dovode do
galopiranja u određenim oblastima.

Podaci o vetru i ledu bi se mogli dobiti od meteorološkog zavoda, međutim mana ovih podataka je što
često nisu ažurirani, a i što postoje područja na kojima uopšte i nema meteoroških stanica (slaba
„pokrivenost“).

Što se tiče snimanja na dalekovodima ona se obavljaju instaliranjem kamera koje imaju ugrađene
senzore koji aktiviraju kameru kada dođe do oscilovanja provodnika. Drugi način je da monterske
ekipe prilikom obilaska dalekovoda snimaju sa zemlje provodnike ukoliko je došlo do pojave
galopiranja i zapisuju vremenske uslove pri kojima je došlo do galopiranja. Mana ovog pristupa je što
se galopiranje javlja pri nepovoljnim vremenskim uslovima kada su tereni kroz koje prolaze
dalekovodi najčešće teško pristupačni.

Ukoliko bi se pristupilo izradi ovakve mape ona bi trebalo da sadrži podelu na oblasti koje bi bile
razvrstane po svojim topološkim karakteristikama i po vremenskim prilikama koje se tu mogu javiti, a
koje pri tom mogu izazvati galopiranje, tj. koja kombinacija leda i vetra dovodi do galopiranja. Bilo bi

12
dobro to prilagoditi srpskim propisima, jer se kod nas najčešće količina leda izražava koeficijentom,
dok se vetar daje kao pritisak po jedinici površine, pa bi se u toj mapi podaci mogli izraziti prema tim
veličinama. Ona bi trebalo da sadrži podatke za svaku oblast kolika je verovatnoća da se tu javi
galopiranje i neku vrstu gradacije kada je potrebno, a kada ne koristiti mere za sprečavanje
galopiranja.

Nakon izrade mape ona bi se koristila kao vodič prilikom projektovanja tako što bi se uvidom u mapu
odredilo da li je za oblast kuda prolazi dalekovod potrebno primeniti mere za sprečavanje galopiranja,
recimo upotreba stubova sa širim razmakom konzola ili projektovati dalekovod sa manjim
naprezanjima od tipskih. Ovakva mapa bi omogućila i uvid na kojim postojećim dalekovodima bi se
eventualno trebao obaviti monitoring i ukoliko postoji galopiranje primeniti neke od uređaja za
sprečavanje galopiranja ili za ove dalekovode češće obavljati detaljne preglede provodnika, opreme i
stubova.

Ako bi se ovakav metod koristio bitno je da, kako standardi ne postoje, operator prenosnog sistema
definiše internim standardom koji su to uslovi pri kojima se rade proračuni elipsi galopiranja, ukoliko
se to zahteva, ili da se naznači u mapi koji parametri treba da se koriste.

8. ZAKLJUČAK

Napred je prikazano da galopiranje može značajno uticati na stabilnost napajanja potrošača tokom
zimskih meseci kada može prilikom istovremenog dejstva leda i vetra doći do ispada dalekovoda iz
pogona. Takođe, u zavisnosti od intenziteta i učestanosti, galopiranje može da izazove oštećenja užadi,
opreme i stubova.

Dat je predlog izrade mape koja bi prikazala oblasti gde je i koliko verovatna pojava galopiranja i koja
bi pomogla prilikom projektovanja novih i monitoringa postojećih dalekovoda.

Da bi se pokazalo koliko primena nekih mera za sprečavanje galopiranja prilikom projektovanja utiče
na ukupnu cenu izgradnje dalekovoda potrebna je izrada studije koja bi to pokazala. Ova studija bi
trebala da uzme u obzir primenu svih predloženih mera, kao što je upotreba stubova sa širim
konzolama, upotreba manjeg naprezanja (i samim tim ili viših stubova ili kraćih raspona) i da odredi
kolika je finansijska razlika ukoliko se ove mere ne primenjuju. Takođe trebala bi da sadrži i analizu
primene mera za dalekovode koji su već u funkciji i da li je eventualno isplativije koristiti neke od
ovih mera i na novim dalekovodima. Studija treba da sadrži i uticaj skraćenja životnog veka
dalekovoda usled galopiranja i troškove njegove ranije rekonstrukcije, i da na osnovu toga proceni da
li je isplativije koristiti mere za sprečavanje galopiranja.

9. LITERATURA

[1] CIGRE 322 - State of the Art of Conductor Galloping, June 2007.
[2] CIGRE 2012, B2-204, Wet-snow accretion on conductors: the Italian approach to reduce risks
on existing OHL (A. Freddo, G. Ottino, A. Posati, M. Rebolini, P. Bonelli, E. Golinelli,
M. Lacavalla, P. Marcacci, U. Perini, G. Pirovano)
[3] CIGRE 2012, B2-210, The Classification Principle of Galloping Probability Distribution Map in
North China Power System (Liang. LIU, Hongbin. LIU, Chun. DENG, Yichao. YUAN,
Jiayang. GUO)
[4] CIGRE 1970, 22-06 Conductor galloping on Over Head Lines (V. Winants, M. Reiz)
[5] CIGRE 1980, 22-05 Control of Galloping Conductors by Detuning (D. G. Havard,
J.C.Pohlman)
[6] CIGRE ELECTRA No.191 (2000), No.232 (2007), No.162 (1995)
[7] Galloping Data Base on Single and Bundle Conductors Prediction of Maximum Amplitudes,
IEEE Transactions on Power Delivery, Vol. 15, No. 2, April 2000 (J. L. Lilien, D. G. Havard)

13
[8] Design Against the Vulnerability of Overhead Transmission Line Caused by Galloping,
International Journal of Advances in Engineering & Technology, September 2014. (Miranda
Kullolli, Genci Sharko and Rejnald Zyfi)
[9] Overhead Transmission Line Vibration and Galloping, 2008 International Conference on High
Voltage Engineering and Application, Chongqing, China, November 9-13, 2008 (Dr. Jeff
Wang)
[10] Ice Galloping Presentation, Januar 2008 (Dave Havard)
[11] Detuning Damper Type TDD 2.3 Presentation (Dr. Ing. George A. FLOREA, Ing. Elena
MATEESCU, Ing. Marius OLTEAN, Ing. Marian VÂJU, Ing. Marian FLOREA, Ing. Laurențiu
LIPAN)
[12] http://www.tdee.ulg.ac.be
[13] Internet

14