HAMLET

Vilijam Šekspir

1. O PISCU

Vilijam Šekspir (1564-1616), najveći engleski dramski pisac. Opus njegovog dela čini 38 drama, 154 soneta i dve narativne
poeme. O Šekspirovom životu postoji vrlo malo konkretnih podataka potkrepljenih dokumentima. Na osnovu zapisa iz
parohijske crkve u Stratfordu, pouzdano se zna da je Vilijam kršten 26. aprila 1564, da se 1582. G. oženio se Anom Hatavej i
da su 6 meseci nakon venčanja dobili kćerku Suzanu, a 2 godine potom blizance Džudit i Hamneta. Krajem osamdesetih
godina 16. v. je došao u London i od toga doba su se njegovi komadi mogli prikazivati samo u izvođenju glumačke družine
„Ljudi lorda Čemberlena“, čiji su vlasnici bili nekoliko glumaca i Šekspir, koja je uskoro postala vodeća družina u Londonu.
Biografi najčešće dele njegovo stvaralaštvo na tri perioda: rani, srednji i pozni. (Rani period: Romeo i Julija, sva tri dela
istorijske drame Henri IV, Tit Andronik, Mletački trgovac, Ričard II, San letnje noći, Uzaludni ljubavni trud, Dva plemića iz
Verone, Komedija nesporazuma, Ukroćena goropad, Mnogo vike ni oko čega, Vesele žene vindzorske, Bogojavljenska noć;
srednji: Otelo, Kralj Lir i Magbet, ali i Troil i Kresida, Antonije i Kleopatra, Koriolan, Timon Atinjanin, Ravnom merom, Sve je
dobro što se dobro svrši, pozni: Bura, Zimska bajka, Simbelin i Perkile.) Šekspir je proveo poslednjih pet godina života u
Stratfordu kao bogat čovek. Umro je 23. aprila 1616. godine i sahranjen je u Crkvi Svetog Trojstva u Stratfordu. 1623.
godine Šekspirovi drugovi i dugogodišnji članovi glumačke družine objavili su njegova sabrana dela u knjizi danas poznatoj
pod nazivom Prvi folio u kojoj su drame grupisane po vrstama – komedije, istorijske drame i tragedije. Pažljivim
proučavanjem samih drama ustanovljena je približna hronologija Šekspirovih dela.

2. KOMPOZICIJA TRAGEDIJE

5 činova – U Šekspirovo doba nije postojala podela drame na činove i prizore, već su u 17. veku u vreme klasicizma
postojala pravila o pisanju drama. Jedno od tih pravila bilo je da drama mora imati 5 činova. Zato su francuski izdavači
podelili Hamleta u 5 činova. Za svoju tragediju Vilijam Šekspir je izvor našao u starijoj, danas izgubljenoj drami o Hamletu, a
smatra se da ju je napisao Tomas Kid.

Poput ostalih drama Vilijama Šekspira tako je i Hamlet napisan bez rime. Radi se o vrsti stiha koji se pojavio još u vreme
renesanse. Spomenuti stih je poreklom iz Italije, a pod uticajem Džon Miltona i Vilijama Šekspira postao je standardan stih u
dramskoj poeziji Engleske.Knjiga počinje radnjom u kojoj danski kraljević Hamlet tuguje za nedavno preminulim ocem.
Prijatelj Horacije obaveštava ga da se na zidinama noću može videti duh i da se radi o njegovom ocu. On tada odlazi u
potragu za saznanjem da li je to istina. Duh mu saopštava da nema mira i da se mora osvetiti svom ubici bratu
Klaudiju.Hamletov stric Klaudije samo nakon nekoliko meseci od očeve smrti oženio se njegovom majkom Getrudom.
Hamlet je odlučio da osveti oca, pa glumi ludilo. Majka Getruda i stric Klaudije pripisuju to njegovom ludilu zbog velike
strasti prema Ofeliji, kćerki sekretara Polonija. Tada počinju da prate Hamleta.Hamlet pronalazi glumce koji će na dvoru
prikazati rekonstruisano očevo ubistvo. Iako je pre možda sumnjao, kraljeva reakcija odagna mu sve sumnje. Siguran je u
jedno, mora osvetiti očevu smrt. Klaudije saznaje šta smera njegov nećak te odlučuje da ga pošalje u Englesku kako bi tamo
umro. Hamlet se ipak spasio i vratio kući gde su ga dočekali iznenađeni stric i majka. Dočekala ga je vest da je slomljena
ljubavlju prema njemu, Ofelija počinila samoubistvo utapanjem. Njen brat Leart zbog verovanja da je Hamlet kriv za njenu
smrt pristaje da bude glavni Hamletov protivnik u smaknuću.Izaziva Hamleta na veliki dvoboj u kom će Hamlet morati da
popije otrovno vino ako mač umočen u otrov ne bude dovoljan. Za vreme dvoboja Hamlet je bio prvi ranjen, no mačevi se
slučajno zamene pa Leart zadobija smrtonosni ubod. Zadnjim snagama Hamlet je uspeo da osveti smrt svog oca. Hamletova
majka uvidevši da je ona kriva za ceo niz događaja ispija otrov i umire. Hamlet takođe umire na kraju miran u naručju svog
prijatelja Horacija. U ovoj neizvesnoj tragediji dobro su ukomponovane scene pregršt ubistava, samoubistava i ludila.
Monolozi su često zastupljeni, a jedan od najpoznatijih je Hamletov „Biti ili ne biti – pitanje je sad“. Najviše impresija
zadobio je upravo Hamlet jer su se brojni filozofi i književnici pitali zašto strica Klaudija nije odmah ubio i da li je zaista
verovao da se ukazao duh njegovog oca.
EKSPOZICIJA

Danski kralj iznenada umire, umesto sina nasleđuje ga njegov brat Klaudije, koji se ženi njegovom ženom Gertrudom.

ZAPLET

Hamletu se javlja duh njegovog oca koji mu otrova pravi uzrok njegove smrti. Saopštava Hamletu da nije umro tako što ga
je ujela zmija dok je spavao u svom vrtu već da mu je brat sipao sok od bunike u uši i traži od sina da ga osveti. Hamlet
odlučuje da glumi ludilo da bi dokazao da je Klaudije kriv. Na dvor stižu glumci. Hamlet traži da pripreme predstavu kakvu je
on zamislio.

KULMINACIJA

Održava se predstava pod nazivom ''Mišolovka'', u kojoj je prikazan čin ubistva kralja. Klaudije tada ljutito prekida
predstavu i odlazi. Hamlet razgovara sa svojom majkom, dok ih kraljev savetnik Polonije prisluškuje i zbog toga ga Hamlet
ubija. Strepeći za svoju bezbednost, Klaudije šalje Hamleta u Englesku i naređuje da ga ubiju.

PERIPETIJA

Zbog smrti svog oca Polonija, Ofelija gubi razum. Njen brat Laert se vraća iz Francuske da bi osvetio njihovog oca. Laertov
povratak Klaudije koristi za ubistvo Hamleta. Planira da Laert izazove Hamleta na dvoboj. Laertov mač premazan je otrovom
a vino za Hamleta je zatrovano.

RASPLET

Kraljica saopštava da se Ofelija utopila. Laert izaziva Hamleta na dvoboj. U toku borbe, ne znajući da je vino otrovano,
kraljica pije u čast svog sina i umire. Laert i Hamlet ranjavaju jedno drugo. Laert na samrti otkriva kraljev plan. Hamlet ubija
kralja Klaudija a zatim i on sam umire. Jedino ostaje živ Horacio, Hamletov prijatelj i svedok tragedije koji će kasnije da priča
o Hamletovoj sudbini.

3. LIKOVI

KLADUDIJE- kralj Danske, Hamletov ujak, antagonist predstave.Nasilnik u predstavi, Klaudije je proračunat, ambiciozan
političar, vođen njegovim seksualnim apetitom i njegovom požudom za moći. On povremeno pokazuje znakove griže
savesti i ljudskih osećanja, kao njegova ljubav za Gertrudom koja je naizgled iskrena.

POLONIJE- komornik na dvoru Klaudija, nadmeni, popustljivi starac i otac Laerta i Ofelije.

OFELIJA- Polonijeva kći i prekrasna mlada žena u koju je Hamlet bio zaljubljen. Ofelija je slatka i nevina mlada devojka, koja
poštuje njenog oca i brata Laerta. Poslušna prema muškarcima koji joj kažu kako da se ponaša, ona se upliće u Polonijeve
spletke da špijunira Hamleta. Čak i kad je propadala u ludilo i smrt, ona je i dalje delovala devičanski pevanjem pesama o
cveću i konačnim utapanjem u reci usred venaca cveća koje je ona sama napravila.

LAERT- Polonijev sin i brat Ofelije, mladić koji provodi veći deo vremena tokom radnje u predstavi u Francuskoj.
Temperamentan i sklon akciji, Laert je sušta suprotnost neodlučnom Hamletu.